poqoprivredna tehnika - Poljoprivredni fakultet

Transcription

YU ISSN 0554 5587
UDK 631 (059)
POQOPRIVREDNA
TEHNIKA
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
ИНСТИТУТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ ТЕХНИКУ
Година XXXIV, Број 2, децембар 2009.
Издавач (Publisher)
Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Институт за пољопривредну технику,
11080 Београд-Земун, Немањина 6, п. фах 127, тел. (011)2194-606, 2199-621, факс: 3163-317,
2193-659, жиро рачун: 840-1872666-79.
За издавача:
Небојша Ралевић
Главни и одговорни уредник (Editor-in-Chief)
Горан Тописировић, Пољопривредни факултет, Београд
Техничка припрема (Technical arragment)
Страхиња Ајтић, Иван Спасојевић, Пољопривредни факултет, Београд
Инострани уредници (International Editors)
Schulze Lammers Peter, Institut fur
Landtechnik, Universitat, Bonn, Germany
Fekete Andras, Faculty of Food Science,
SzIE University, Budapest, Hungary
Magó László, Hungarian Institute of
Agricultural Engineering Gödollo, Hungary
Ros Victor, Technical University of
Cluj-Napoca, Romania
Sindir Kamil Okyay, Ege University, Faculty
of Agriculture, Bornova - Izmir, Turkey
Vougiokos Stavros, Aristotle University of
Tessaloniki
Mihailov Nicolay, University of Rousse,
Faculty of Electrical Enginering, Bulgaria
Silvio Košutić, Faculty of Agriculture
University of Zagreb, Croatia
Škaljić Selim, Univerzitet u Sarajevu,
Poljoprivredni fakultet, Bosna i Hercegovina
Таневски Драги, Универзитет "Св. Кирил
и Методиј", Земјоделски факултет, Скопје,
Македонија
Димитровски Зоран, Универзитет "Гоце
Делчев", Земjоделски факултет, Штип,
Македонија
Уредници (Editors)
Марија Тодоровић, Пољопривредни
факултет, Београд
Анђелко Бајкин, Пољопривредни факултет,
Нови Сад
Мићо Ољача, Пољопривредни факултет,
Београд
Милан Мартинов, Факултет техничких
наука, Нови Сад
Душан Радивојевић, Пољопривредни
Раде Радојевић, Пољопривредни факултет,
Београд
Мирко Урошевић, Пољопривредни
Стева Божић, Пољопривредни факултет,
Београд
Драгиша Раичевић, Пољопривредни
Ђуро Ерцеговић, Пољопривредни
Ђукан Вукић, Пољопривредни факултет,
Београд
Франц Коси, Машински факултет, Београд
Драган Петровић, Пољопривредни
Горан Тописировић, Пољопривредни
Зоран Милеуснић, Пољопривредни
Милан Вељић, Машински факултет,
Београд
Драган Марковић, Машински факултет,
Београд
Саша Бараћ, Пољопривредни факултет,
Приштина
Небојша Станимировић, Пољопривредни
факултет, Зубин поток
Предраг Петровић, Институт "Кирило
Савић", Београд
Драган Милутиновић, ИМТ, Београд
Савет часописа (Editorial Advisory Board)
Јоцо Мићић, Властимир Новаковић, Марија Тодоровић, Ратко Николић, Милош Тешић,
Божидар Јачинац, Драгољуб Обрадовић, Драган Рудић, Милан Тошић, Петар Ненић
Штампа: "А к а д е м с к а и з д а њ а " – Земун
POQOPRIVREDNA TEHNIKA
AGRICULTURAL ENGINEERING
POQOPRIVREDNA
TEHNIKA
НАУЧНИ ЧАСОПИС
SCIENTIFIC JOURNAL
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
ИНСТИТУТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ ТЕХНИКУ
Часопис ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА број 1 (2, 3, 4)
посвећен је XIII научном скупу
АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ МЕХАНИЗАЦИЈЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ 2009.
Програмски одбор - Program board
Проф. др Душан Радивојевић, председник
Проф. др Мићо Ољача
Проф. др Стева Божић
Проф. др Ђуро Ерцеговић
Проф. др Ђукан Вукић
Проф. др Милан Ђевић
Проф. др Мирко Урошевић
Проф. др Драган Петровић
Проф. др Раде Радојевић
Проф. др Милован Живковић
Доц. др Горан Тописировић
Доц. др Зоран Милеуснић
Мр Марјан Доленшек
Организатори скупа - Organizers of meeting
Пољопривредни факултет, Институт за пољопривредну технику, Београд
Друштво за пољопривредну технику Србије, Београд
Покровитељи скупа - Donors and support
Министарство за науку Републике Србије
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије
Донатори - Donors
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Р. Србије
ИМЛЕК а.д. – Београд
Good Year – Sava – Kranj
Привредна комора града Београда
GEA WеstfaliaSurge Serbia d.o.o.- Београд
Алмекс – Панчево
Милуровић Комерц – Угриновци
Societe Generale Group - SOGELEASE Srbija
Amazone – Нови Сад
MasFerg Agro – Нови Сад
Место одржавања - Place of meeting
Пољопривредни факултет, Београд, 11.12.2009.
Штампање ове публикације помогло је:
Министарство за науку Републике Србије
РЕЧ УРЕДНИКА
Часопис ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА, у својој мисији, односно, доприносу
информацији и афирмацији области механизације пољопривреде, у укупном
тиражу од четири броја 2009. године приказује радове који ће бити саопштени на
скупу "Дан пољопривредне технике" 11.12.2009. године на Пољопривредном
факултету у Београду - Земуну.
Укупни обим часописа обухвата 69 радова из области пољопривредне технике,
који се могу груписати по тематским областима од генералног развоја,
информационих технологија, погонских јединица, обраде земљишта, сетве и неге
гајених биљака, убирања и транспорта, као и интензивног гајења и обновљивих
извора енергије. Неравномерност у структури заступљености појединих тема
може имати исходиште у смислу сугерисања тематских скупова у наредном
периоду, пре свега када се имају у виду актуелни моменти у стварању пословног
амбијента у пољопривреди сходно процесима европских интеграција,
међународних споразума и значајних извозних могућности наше пољопривредне
производње. Овоме свакако треба додати неопходност истицања тема од
националног значаја, пре свега када је у питању: пословање водним ресурсима,
механизација сточарске производње и развој и примена технолошко-техничких
система складишно дистрибутивних центара као генералног доприноса
организацији малих пољопривредних произвођача, тржишно атрактивних
сировина и при томе стварању амбијента већег степена финализације примарне
производње. У наредном периоду истраживачи би требали да се оријентишу и на
афирмацију обновљивих извора енергије базираних на могућностима остваривим
у примарној пољопривредној производњи. У том смислу било би веома корисно
објединити и усмерити истраживачке иницијативе свих релевантних институција
наше земље.
Поред тога, наглашава се значајно учешће аутора из иностранства у доприносу
размене информација на међународном нивоу.
Посебно се истиче чињеница да је значајан број радова резултат научноистраживачких пројеката финансираних од стране Владе Републике Србије у
категорији националних, технолошких и иновационих пројеката.
Захваљујући се ауторима радова, мора се нагласити да се у наредном периоду,
обзиром на наведено, очекују шири и разноврснији садржаји доприноса
стручњака пољопривредне технике, у реализацији мисије часописа и афирмацији
струке.
Проф. др Горан Тописировић
SADRŽAJ
Zoran Š. Veselinović
PRIKLJUČNA MAŠINA ZA MONOFAZNU KOMPLEKSNU AGROTEHNIKU ....................................1
Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Snežana Oljača
UTICAJ SISTEMA OBRADE ZEMLJIŠTA, DOPUNSKE ISHRANE AZOTOM
I SORTE NA PRINOS OZIME PŠENICE .............................................................................................9
Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Života Jovanović, Dragan Kolčar
UTICAJ MELIORATIVNE OBRADE ZEMLJIŠTA NA RAZVOJ KORENOVOG SISTEMA,
ZAKOROVLJENOST, MORFOLOŠKE I PRODUKTIVNE OSOBINE
SUNCOKRETA I KUKURUZA ............................................................................................................15
Igor Kovacev, Silvio Kosutic, Dubravko Filipovic, Milan Pospisil, Zlatko Gospodaric
MAIZE AND SUNFLOWER PRODUCTION IN POSAVINA, CROATIA INFLUENCED
BY DIFFERENT SOIL TILLAGE SYSTEMS ...................................................................................... 27
Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Mićo V. Oljača, Jasmina Oljača
UTICAJ MELIORATIVNE OBRADE NA NEKE FIZIČKE OSOBINE ZEMLJIŠTA ..............................35
Branka Kresović, Miodrag Tolimir
UTICAJ SISTEMA OBRADE NA PRINOS KUKURUZA I POROZNOST
ORANIČNOG SLOJA NAVODNJAVANOG ČERNOZEMA ................................................................43
Dragi Radomirović, Ondrej Ponjičan, Anđelko Bajkin, Miodrag Zoranović
NOVA METODA ODREĐIVANJA MAKSIMALNE DEBLJINE PLASTICE
ROTACIONE SITNILICE ....................................................................................................................53
Dragan Živković, Milan Veljić, Dragan Marković
OPERATIVNA GOTOVOST SETVOSPREMAČA KAO KRITERIJUM
USPEŠNOSTI ODRŽAVANJA ...........................................................................................................61
Đuro Ercegović, Miloš Pajić, Dragiša Raičević, Mićo V. Oljača, Kosta Gligorević,
Đukan Vukić, Rade Radojević, Zoran Dumanović, Vesna Dragićević
UTICAJ KONZERVACIJSKE OBRADE ZEMLJIŠTA NA PRINOS SUNCOKRETA
I MERKANTILNOG KUKURUZA ........................................................................................................69
Dragoljub Mitrović, Radisav Dubljević, Dragiša Raičević, Budimir Fuštić
UTICAJ PRIMJENE KULTIVATOR SIJAČICE NA EFEKTE REKULTIVACIJE
DEGRADIRANIH ZEMLJIŠTA ............................................................................................................83
László Magó
REDUCTION OF MECHANISATION COSTS BY THE APPLICATION OF GPS
IN ARABLE CROP PRODUCTION ....................................................................................................91
Steva Božić, Dušan Radivojević, Rade Radojević
OSTVARENI OBIM KORIŠĆENJA SREDSTAVA POLJOPRIVREDNE TEHNIKE KAO
ELEMENT ZA DONOŠENJE ODLUKE PRI ORGANIZOVANJU MEHANIZOVANIH
PROCESA NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA .....................................................................97
Бојана Миленковић, Саша Бараћ
ИСПИТИВАЊЕ ПРЕЦИЗНОСТИ СЕТВЕ КУКУРУЗА У ЗАВИСНОСТИ
ОД БРЗИНЕ РАДА СЕТВЕНИХ АГРЕГАТА ...................................................................................109
Stevan Isakov, Lazar Marinković, Đorđe Mišković, Tomislav Protulipac,
Predrag Doroški, Milenko Sindjić
EFEKAT PRELASKA SA KONVENCIONALNE NA KONZERVACIJSKU OBRADU
I SETVU PŠENICE, SOJE, STOČNOG GRAŠKA I PASULJA ........................................................115
Olivera Ećim-Đurić, Predrag Milanović, Tijana Marković
NUMERIČKA SIMULACIJA TOPLOTNOG OPTEREĆENJA PLASTENIKA ....................................125
Milan Đević, Marija Božić, Zoran Mileusnić
UTICAJ FIZIČKIH OSOBINA MINERALNIH ĐUBRIVA NA EFIKASNOST APLIKACIJE .................133
Željko Dolijanović, Dušan Kovačević, Snežana Oljača, Nebojša Momirović
GAJENJE OZIME PŠENICE U MONOKULTURI I DVOPOLJNOM PLODOREDU .........................143
Snežana Oljača, Željko Dolijanović, Đorđe Glamočlija, Snežana Đorđević, Jasmina Oljača
PRODUKTIVNOST GOLOZRNOG JEČMA U ORGANSKOM I KONVENCIONALNOM
SISTEMU GAJENJA .........................................................................................................................149
Дамир Беатовић, Славица Јелачић, Марија Ђекић-Иванковић
УТИЦАЈ ТЕХНОЛОГИЈЕ ГАЈЕЊА И ТИПА СУПСТРАТА НА КВАЛИТЕТ РАСАДА
ORIGANUM ВРСТА .........................................................................................................................155
POLJOPRIVREDNA TEHNIKA

Godina XXXIV
Broj 2, decembar 2009.
Strane: 1 - 8
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.3
PRIKLJUČNA MAŠINA ZA MONOFAZNU
KOMPLEKSNU AGROTEHNIKU
Prijedor, Veliko Palančište b.b.
e-mail: aim@prijedor.com
Sadržaj: Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku, služi operaciji
sjetve, a prije tog i pripremi tla, kojom su uređeni svi potrebni fizički i biološki uslovi za
optimalan rast i prinos. Ovom fizičkom operacijom radom međusobno povezanih svrdala
obavlja se bušenje, rahljenja, miješanja i homogenizacije zemljišta, smanjuje se broj
prohoda na samo jedan, a gaženje svodi na minimum, čuvaju se i pospiješuju faktori koji
utiču na fizička, biološka i hemijska svojstva zemljišta.
Ovom mašinom u načinu sijetve, osim preciznog pojedinačnog polaganja svake
sjemenke osim po željenoj dubini obavlja se i njihovo horizontalno međusobno
raspoređivanje po cijeloj površini u potrebnom međusobnom razmaku. Operacijama
višeslojnoga zbijanja i ravnanja homogeniziranoga tla uređuje se dobar raspored i spoj
sjemena i zemljišta, kapilarnost, brže klijanje i postižu zahtijevi pojedinih vrsta za
zbijenošću tla ispod i iznad položene sjemenke.
Obavlja se homogeniziran raspored hraniva po cijelom presjeku i pravilan raspored
startnih doza po dubini, te sredstava za zaštitu, bioregulatore rasta i strukturiranje
agregata.
Ključne riječi: međusobno povezani svrdli, višeslojna priprema zemljišta u jednom
prohodu, pojedinačno polaganje svih vrsta sjemena.
1. UVOD
Tehnički i tehnološki napredak mijenjali su uslove i u biljnoj proizvodnji,
doprinoseći tako poboljšanju naturalnih i financijskih efekata, ali ostao je nedovoljno
riješen jedan od ključnih faktora plodnosti - minimum gaženja.
Problem je, kako postići minimalno gaženje zemljišta koje nastaje velikim brojem
prohoda u fazama pripreme, pa do završetka sijetve. Radi toga, u savremenoj tehnologiji
minimum gaženja zemljišta postao je uslov u postizanju najefektnijih rezultata rodnosti.
U tom pravcu,a naročitu u ratarstvu, su i vodile sve tendencije razvoja mehanizacije.
Konvencionalne metode obrade zemljišta, koje su zasnovane na upotrebi lemešnoga
pluga kao glavnoga oruđa u osnovnoj pripremi, te oruđa za dopunsku obradu, ovaj uslov
za podizanje plodnosti, minimum gaženja, nisu zadovoljile.
2
Iako lemešnom plugu, niko ni izdaleka nije predviđao toliku dugoviječnost, on je
ostao gotovo nezamijenjiv, istina, uz veliki broj uspiješnih poboljšanja koja će ići u
pravcu ispunjavanja visokih zahtijeve u pogledu traženoga. Kod dopunske obrade,
nastojalo se doći do riješenja smanjenja broja prohoda, pa su na oruđima također vršena
razna tehnička poboljšanja i supstitucije: tanjirače i drljače sa kombinovanim
sitnilicama, i slično.
U upotrijebi se išlo i do korištenja teških konstrukcija, rovila za duboku obradu, te
raznih kombinacija: podrivača i kultivatora širokoga zahvata za dopunsku obradu ili
agregatiranja nekoliko njih, a sve, radi što manjega broja prohoda i zbijanja - gaženja
zemljišta.
Također, najprije radi smanjivanja gaženja, a zatim radi i drugih efekata
(ekonomika, organizacija i sl.), u savremenoj tehnologiji prisutan sve veći izbor oruđa za
redukovanu obradu, sa manje ili više tehničkih mogućnosti da zadovolje tražene
zahtijeve. Međutim, takve konstrukcije koje u jednom prohodu ostvare optimalne
zahtijeve za sijetvu, takozvani superkultivatori, su još uvijek konstruktivno vrlo složeni i
operativno zahtijevni, a što utiječe na njihovu masovnu upotrebu.
Najnovije tehničko riješenje za minimum gaženja je priključna mašina za
monofaznu kompleksnu agrotehniku. Ovom mašinom može se obezbijediti potpuno
riješenje problema gaženja koje utječe na plodnost, i potrebe biljaka u najoptimalnijim
uslovima u kojima bi se maksimalno iskoristila njihova rodnost.
Ideja o mašini je nastala tokom dugogodišnjeg analiziranja utijecaja obrade
zemljišta na rast, razvoj i rodnost biljke putem motornog svrdla umijesto
konvencionalnih pomenutih metoda. Od osnovne ideje došlo se do patentne prijave, pa
tako Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku ima nacionalni
patent BiH od 2009 godine,te od iste godine i međunarodni.
Tokom 2007 i 2008 godine patent (u to vrijeme patentna prijava) je izlagan na devet
svijetskih izložbi patenata, pa je bio nagrađen sa:
• Zlatnom medaljom na salonu inovacija u Nirnbergu, oktobar 2007,
• Srebrnim medaljama na salonima inovacija, Moskva u martu 2007, Ženeva u
aprilu 2007 i Varšava u maju 2007,
• Bronzanim medaljama na salonima u Strazburu u septembru 2007 i Šangaju u
aprilu 2008 godine, te
- Specijalnom plaketom za pronalazaštvo u Moskvi marta 2007 i plaketom u
Bordou septembra 2007 godine.
- Na izložbama u Srbiji, Beograd novembra 2007 i Tajlandu, Bangkok januar
2008 patent nije nagrađivan, a na izložbi u BiH, Banja Luka izlagan je van konkurencije
i dobio zahvalnicu. Osim toga u maju 2009 godine povodom sajma Obnove i
graditeljstva u Sarajevu, Direkcija za Evropske Integracije je vlasniku patenta urušila
zahvalnicu za postignute uspijehe u pronalazaštvu i uspiješno prestavljanje BiH u
svijetu.
2. METODE
Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku jedinstvena je po
tome, što novom metodom u samo jednom prohodu postiže dubinsku i površinsku
obradu zemljišta, a pritom smanjujući na minimum površinu gaženja-dužinu tragova
točkova traktora, po jedinici površine. Osim toga i taj minimum štetnoga gaženja
potpuno je uklonjen nailaskom priključne mašine.
Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku
3
Nova metoda obrade zemljišta zasnovana je na novitetu u načinu obrade, tako što
bušenjem, rastresanjem i mrvljenjem postiže primarni cilj u obradi zemljišta koje je u
samo jednom prohodu spremno za sjetvu. Radna dubina se može podešavati.
Ovaj metod rada je novina u agrotehnici, jer daje slijedeće potpuno nove i
odlučujuće prednosti:
• u višeslojevitoj pripremi slojeva ispod i iznad položenoga sjemena i određivanju
njihovoga stepena zbijenosti i dobre pripremljenosti podloge za polaganje sjemena i
dobar spoj sa zemljištem,
• sjetvi kojom je moguće bolje linearno rasporedit sjeme po dubini, a naročita je
novina u mogućnosti raspoređivanja sjemena i po širini i u rastojanju zavisno od
željenog broja biljaka po jedinici površine, što se kod žitarskih kultura koje su se sijale u
trake ili redove nikad ne postiže. Ovo je sve sa već pomenutom mogućnošću
podešavanja zbijenosti da bi se tim osim dobroga spoja sjemena sa zemljištem,
obezbijedila kapilarnost, pospiješilo brže klijanje i smanjio gubitak vlažnosti,
• postiže se homogen raspored hraniva po dubini, osim što se startne doze mogu
raspoređivati neposredno uz sjeme,
• postiže se inkorporiranje sredstava za strukturiranje agregata zemljišta, također
sredstava za zaštitu, bio-regulatora klijanja i rasta, te se postiže znatno bolji vodni i
vazdušni režim u tlu.
Operacije se ostvaruju međusobno povezanim svrdlima koji pogonjeni prenosnim
mehanizmima, frontalno buše i zbog promijenjljivog ugla tokom ulaženja u zemlju, buše
i otsjecaju spiralne slojeve koji se izdizanjem spirale svrdala lome, miješaju i usitnjavaju
do željene mrvičaste strukture.
Ova metoda obrade zemljišta daje temelj novoj tehnologiji u biljnoj proizvodnji, a
prednosti su joj u:
• čuvaju i pospiješuju faktore koji utiču na fizička, biološka i hemijska svojstva
zemljišta,a naročiti u značajnom povećavanju vodnog i vazdušnog kapaciteta, koji su
uslov ostalim faktorima plodnosti,
• smanjuju se zbog različitog stepena zbijenosti po valjanim slojevima gubici
kapilarne vlage,
• povećava se stepen adhezije i kapilarnosti koje pospiješuje brže klijanje i rast.
U pogledu financijskih efekata u odnosu na dosadašnju tehniku, ostvaruju se uštede
u gorivu, mazivu, mehaničkom i živom radu, te pospiješuje organizacija u svim
segmentima.
3. OPIS RADA
Nacrt sa slikama 1, 2 i 3. prikazuje priključnu mašinu za monofaznu kompleksnu
agrotehniku koja dobija pogon preko kardanskog vratila ili hidro motora.
Osnovnu konstrukciju čini:
Nepokretni dio, slika 1. (NK,DS,DG,CS,CG) slika 3. (NK,DS,DG,CS,CG).
Nosiva konstrukcija NK, koja se na tri tačke vješa na traktor kao nosivi priključak ili
polunosiva sa bočno postavljenim točkovima: T. koja nosi,
a. Depo za sjeme DS sa cijevima: CS za protok sjemena do tla,
b. Depo za đubrivo DG sa sistemom cijevi CG za protok đubriva do tla,
c. Depo za ostalo (pesticidi, bioregulatori, strukturatori i sl.)
d. Osovina O sa zubčanicima: Z i Z 1 pogonjena hidro motorom HM koja prenosi
pogon na pokretni dio mašine.
4
Pokretni dio:
e. Trokraki nosači: TN 1 i TN2 koji se pokretani preko zubčanika Z2 i Z3
uzubljenih sa zubčanicima Z i Z1 sa osovine O, obrću oko svoje horizontalne ose, sa
kracima pod uglom od 120¨ sa osloncem u centralnom djelu u kom se nalazi pogonjena
osovina O1. sa tri paralelno postavljena zubčanika: 2, 2a i 2b sa kojih kroz krakove:
3, 3a i 3b lancima: 4, 4a i 4b obrtanje prenosi na zubčanike: 5, 5a i 5b koji se nalaze na
osovinama: 6, 6a i 6b u kućištima glava krakova: 7, 7a i 7b.
f. Nosači svrdala: 8, 8a i 8b sa osloncem u kućištima glava krakova: 7, 7a i 7b
trokrakih nosača: TN1 i TN2. Kroz nosače svrdala prenosi se obrtanje:
Varijanta 1.
Sa osovina: 6, 6a i 6b putem kućišta konusnih zubčanika: 9, 9a i 9b i lanaca; 10 na
zubčanike 11 osovina 12 koje nose svrdle,
Varijanta 2.
Osovine: 6, 6a i 6b koje polaze iz kućišta glava krakova: 7, 7a i 7b su člankaste i
nose na sebi konusne zubčanike 14 koji prenose pogon preko konusnih zubčanika 15 na
osovine 12 na kojima su pogonjeni međusobno povezani svrdli 13.
g. Svrdli: 13, koji su međusobno povezani na svakom nosaču: 8, 8a i 8b
h. Valjci: - V1 za ravnanje i zbijanje rastresenoga zemljišta ispod sijemena i
- V2 za ravnanje i zbijanje rastresenoga (rahlog, izmrvljenoga) zemljišta
iznad sijemena. Valjci hidraulički podešavani imaju oslonac u četiri tačke bočno na
nosivoj konstrukciji: NK (u kombinaciji mijesto valjaka može doći grm).
Način funkcionisanja elemenata i konstrukcije u cijelini:
Trokraki nosači: TN1 i TN2 sa ležištem na nosivoj konstrukciji NK međusobno su
povezani u kućištima glava krakova: 7, 7a i 7b sa nosačima svrdala: 8, 8a i 8b, koji nose
agregatirane svrdle 13. Tako međusobno povezani sa nosačima svrdala: 8, 8a i 8b
trokraki nosači TN1 i TN2 rotiraju oko svoje horizontalne ose pokretani hidro motorom
HM preko zubčanika: Z i Z1 sa osovine O na zupčanike: Z3 i Z4, prividno kao valjak a u
pravcu kretanja kao pokretni dio. Brzina okretanja povezanih trokrakih nosača TN1 i
TN2 je regulisana i zavisi od dubine obrade i potrebne krupnoće zemljenih agregata.
Pogon sa kardanskoga vratila ili hidro motora na osovinu O1 u trokrakom nosaču
TN1 preko paralelnih zubčanika: 2, 2a i 2b razvodi se kroz krakove: 3, 3a i 3b putem
lanaca: 4, 4a i 4b na zubčanike: 5, 5a i 5b koji se nalaze na osovinama: 6, 6a i 6b u
kućištima glava krakova: 7, 7a i 7b trokrakog nosača: TN1.
Za dalji prijenos pogona do svrdala 13 dvije su varijante.
Varijanta I.
Putem lanaca.
Sa osovina: 6, 6a i 6b pogon se prenosi u kućištu konusnih zubčanika: 9, 9a i 9b na
nosačima svrdala: 8, 8a i 8b na lance 10 i zubčanike 11 na osovinama 12 na kojima su
pogonjeni međusobno povezani svrdli 13.
Varijanta II.
Putem osovine sastavljene od više članaka.
Osovine: 6, 6a i 6b koja polazi iz kućišta glava krakova: 7, 7a i 7b je člankasta i nosi
na sebi konusne zubčanike 14 koji prenose pogon preko konusnih zubčanika 15 na
osovine 12 na kojima su pogonjeni svrdli 13.
Pogonjeni svrdli 13 uz istovremeno rotiranje pokretnoga dijela mašine u vidu valjka
a u pravcu kretanja, buše zemljište sijekući ga u spiralne trake koje spirala svrdla izdiže,
mješa slojeve i mrvi u agregate različitih frakcija gdje krupnije padaju a potrpavaju ih
5
sitnije frakcije. Ovako rahlu masu prelazi valjak V1 koji ravna i zbija do željenog
stepena zbijenosti, da bi se na takvo tlo cijevima CS iz depoa za sjeme DS poleglo
sijeme, a bočno iz depoa DG cjevima CG dolazi startno đubrivo, a potom nadolazeća
usitnjena zemljena masa prekriva i valjkom V2 ravna i zbija pređenu obrađenu i zasijanu
površinu. Zbijenost slojeva i njihova debljina koje ostvaruju valjci V1 i V2, odnosno
dubina polaganja sijemena se može podešavati hidrauličnim putem na nosačima valjaka.
Sve tehničke mogućnosti u pogledu nadzora rada, to jest: dubine obrade,granulacije
agregata, zbijenosti slojeva i njihovoga ravnanja, zatim dubine sjetve i količine sjemena i
njihovoga rastojanja i slične radnje, mogu se obavljati i metodama elektronske kontrole
iz upravljačke kabine.
Tehničke mogućnosti.
Jednim obrtajem TN1 i TN2 (tri nosača sa po 6 svrdala prečnika 330 mm) obradi se
zemljište dimenzija:
- dužine zahvata 990 mm (3 x 330 mm), i
- širine zahvata 2100 mm (6 x 330 mm + 5 x 5mm – rastojanje između svrdala).
Tako pri brzini kretanja od 0,33 m/sec ili 1.188 km/h, tad bi optimalno bez praznih
hodova se obradilo 2.494,5 m2 zemljišne površine i dubine 0,33 m.
Smanjivanjem dubine obrade (25 ili 20 cm) povećala bi se brzina kretanja a time i
obrađena površina.
Brzina kretanja zavisiće od predhodnog stanja tla, ugaženosti i željene granulacije.
Broj okretaja svrdala i nosača sa svrdlovima i brzina kretanja mašine biće uvijek u
koorelaciji koja će određivati kvalitet obrade tla.
Slika 1. Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku
- vertikalni presjek kroz trokraki nosač TN1
- horizontalni presjek kroz trokraki nosač TN1 i TN2, te nosače
svrdala: 8, 8a,8b i svrdle 13 (varijanta I, prenos putem lanaca 10)
6
Slika 2. Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku - horizontalni presjek
kroz trokraki nosač TN1 i TN2, te nosače svrdala: 8, 8a i8b i svrdle 13,
kad je prijenos putem člankaste osovine: 6, 6a, 6b (varijanta 2)
Slika 3. Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku
- vertikalni presijek (simulacija rada)
7
ZAKLJUČAK
Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku namijenjena je
poljoprivrednoj proizvodnji za postizanje najviših zahtijeva biljne tehnologije, a zatim
njene organizacije i ekonomike.
Po svojim tehničkim riješenjima novitet je u poljoprivrednoj tehnici, a time i
prekretnica u dosadašnjoj konvencionalnoj tehnologiji obrade zemljišta.
Korištenjem ove mašine posti će se rezultati koji su do sada bili u domeni teorijskih
zahtijeva. Ovo se naročito odnosi na čuvanje i pospiješivanje faktora koji utiječu na
fizikalna, biološka i hemijska svojstva zemljišta,zatim na njihovo optimalno
strukturiranje i pripremu za sijetvu, sjetvu,optimalan položaj i raspored sjemena, te
povoljnije uslove za razvoj i iskorištavanje genetskih potencijala biljaka.
Ekonomski efekti su u znatnoj uštedi mehaničkog i živoga rada, vremena, troškova,
a povećana je dobit zbog rasta prinosa na osnovu boljeg iskorištavanja potencijala
rodnosti.
Također smanjuju se obimi investicionoga ulaganja u pogonske i priključne mašine i
njihovo investiciono održavanje.
LITERATURA
[1] Božić, D.: Prilog proučavanja minimalne obrade zemljišta za ozimu pšenicu u kratkoročnoj
monokulturi. Arhiv za polj.nauke XXVII, sv. 103. Beograd, 1975.
[2] Concaret, J.: Struktura i drenaža (prevod), Zagreb, 1978.
[3] Drezgić, P., Spasojević, M., Žeravica, M.: Uticaj višegodišnje redukovane obrade, u
dvopoljnom plodoredu, na prinos pšenice i kukuruza. Savremena polj. XIX, br. 1- 2. Beograd,
1981.
[4] Grupa autora: Posebno ratarstvo 1 i 2. Beograd, 1986.
[5] Komarčević, D.: Poljoprivredne mašine, Zavod za udžbenike, Beograd, 1990.
[6] Komljenović, I.: Mogućnost pojednostavljene obrade tla za kukuruz na eutričnom kambiosolu
Slavonije, Zbornik radova Polj. fakulteta Beograd, 1994
[7] Kostadinović, J.: Mogućnost obrade zemljišta za pšenicu smanjenom količinom nafte,
Savijetovanje agronoma RS, Banja Luka, 1993.
[8] Kostadinović, J.: Uporedno ispitivanje klasične i minimalne obrade i direktne sjetve bez
obrade na fizičke osobine zemljišta, razvoj i prinos ozime pšenice i kukuruza na dvopolju.
Savremena poljoprivreda, 30, br. 1-2. Novi Sad, 1982.
[9] Milojić, B.: Savremeni pravci u obradi zemljišta, Savremena poljoprivreda. Novi Sad, 1972.
[10] Milojić, B.: Ratarstvo, Beograd, 1983
[11] Miljković, N., Resulović, H.: Oštećenja zemljišta i rekultivacija zemljišta, Hrana i razvoj.
Zagreb,1987.
[12] Mihalić, V.: Opća proizvodnja bilja, Zagreb, 1976.
[13] Racz, Z. i saradnici: Agrikulturna mehanika tla, Zagreb, 1986.
[14] Šarić, T.: Opšte ratarstvo, Sarajevo, 1985.
[15] Todorović, J. i Božić, D.: Opšte ratarstvo, Banja Luka - Beograd, 1995.
8
ACCESSORY MACHINE FOR MONOPHASE COMPLEX
AGRO TECHNOLOGY
Prijedor, Veliko Palanciste b.b.
e-mail: aim@prijedor.com
Abstract: The accessory machine for monophase complex agro-technology, as a product
on the market of agricultural mechanization,will cause particular interes, because the
machine with its solutions is a novelty in agricultural technology. It will be the turning
point in contemporary technology. The effects of machine usage will give resuls that
were until now in the domain of theory, when it comes to preservation and facilitation of
factor that affect the physical, biological and chemical properties of soil,and its optimal
structuring and preparation for sowing,and it will provide the optimal position for and
deplacement of seeds and conditions for optimal developoment and utilization of genetic
capacites. The second important reason is of the economical nature,and refers to saving
of machine and human time,expenses,and increases the gain due to utilization of better
conditions that increase fertility.
Key words: aggregated bores, multilayer preparation land one time passage, individual
placed ofevery class seed.

Godina XXXIV
Strane: 9 - 13
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.147
UTICAJ SISTEMA OBRADE ZEMLJIŠTA,
DOPUNSKE ISHRANE AZOTOM I SORTE
NA PRINOS OZIME PŠENICE
Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun
Sadržaj: U radu je ispitivan uticaj sistema obrade zemljišta, prihranjivanja azotom i sorte
na prinos zrna ozime pšenice. Poljski ogled za tu svrhu postavljen je na "Radmilovcu" eksperimentalnom dobru Poljoprivrednog fakulteta, Beograd-Zemun, na zemljištu tipa
izluženi černozem u periodu 2003/04-2004/05 godina. Ispitivanje je obuhvatalo
tehnologiju zasnovanu na tri sistema obrade zemljišta: konvencionalnoj, zaštitnoj i
sistemu direktne setve, odnosno bez obrade zemljišta.
U prihranjivanju ozime pšenice ispitivan je jedan racionalni pristup mineralnoj
ishrani koji je podrazumevao različite doze azota.
Tehnologiju koju smo uzeli za ispitivanje adaptirali smo za četvoropoljni plodored
(kukuruz-pšenica-jari ječam+crvena detelina-crvena detelina) sa 6 posebno odabranih
srpskih sorata ozime pšenice.
Tehnologija gajenja ozime pšenice sa konvencionalnom obradom zemljišta i jačom
dozom azota kod svih sorata, posebno kod onih predviđenih za gajenje sa nižim
ulaganjima, dala je najbolje rezultate.
Sorte za niža ulaganja (Evropa, Lasta, Pobeda i NS Rana 5) pokazale su veću
adaptivnost na redukciju nivoa intenziteta obrade i ishrane azotom za razliku od sorata
za intenzivnu proizvodnju (Pesma i Rana niska).
Ključne reči: sistemi obrade zemljišta, prihranjivanje, azot, sorta, ozima pšenica, prinos.
1. UVOD
Jedna od najstarijih mera kojom čovek utiče na zemljište sa dugoročnim ili
kratkoročnim ciljevima je obrada zemljišta. Potreba za obrađivanjem zemljišta nastala je
još u davna vremena i zadržala se do danas. Nastala je kao odgovor na sve veće zahteve
gajenih biljaka u pogledu stanja zemljišta na kojima se gaje i vremenom postala sredstvo
za dobijanje većih prinosa. Gajenim biljkama, koje su mahom jednogodišnje nije samo
u interesu da klijaju i niknu, nego i da se održe i normalno napreduju u svom životu.
Da bi se to omogućilo neophodno je površinu na kojoj će se gajiti prethodno pripremiti,
obraditi i ukloniti sve ono što bi im na tom prostoru predstavljalo takmace za osnovne
10
životne činioce. Usavršavanje obrade zemljišta kao agrotehničke mere išlo je daleko
sporije nego kod nekih drugih, recimo đubrenja. Istina u novije vreme postoje
razne teorije, a i razrađene koncepcije koje se preporučuju za određena područja [2], [3],
[4], [5].
Obrađivanje zemljišta zavisi od klime, zemljišta, reljefa, vrste useva za koji se
izvodi, vrste prethodnog useva, sistema đubrenja, sorte itd. Uslovljen je velikim brojem
činilaca što ima za posledicu različit uspeh na istom zemljištu iz godine u godinu.
Pravilno izabran sistem obrade zemljišta je važan činilac koji u velikoj meri utiče na
visinu prinosa gajenog bilja. Zajedno sa sistemom đubrenja i plodoredima obezbeđuje
visoku efektivnost i najracionalnije korišćenje zemljišne plodnosti.
Potreba za modifikacijom obrade i razvoj novih oruđa i tehničkih sistema doprinosi
realizaciji težnje za jeftinijom obradom i nižom cenom koštanja glavnog proizvoda.
Posle veoma mnogo ispitivanja vezanih za redukciju konvencionalne obrade i njenog
svođenja na minimum, kod različitih useva u svim delovima sveta, sve više dolazi se do
zaključka da u tom segmentu postoje brojne mogućnosti [1]. Različiti sistemi i
podsistemi redukovane/minimalne obrade zemljišta primenjuju se uveliko na milionima
hektara zemljišta pod različitim usevima. Ni najnovija saznanja u mineralnoj ishrani,
zaštiti bilja (primena pesticida), stvaranje visokorodnih sorti nisu smanjila značaj obrade
zemljišta zasnovane na naučnoj osnovi.
Cilj ovog rada bio je da se ispita uticaj tehnologija gajenja ozime pšenice na
različitim nivoima intenziteta od konvencionalnih do zaštitnih u agroekološkim uslovima
koji vladaju u neposrednoj blizini Beograda.
2. MATERIJAL I METOD RADA
Ispitivanje uticaja različite tehnologije gajenja na zakorovljenost useva i prinos zrna
ozime pšenice obavljeno je na oglednim poljima ″Radmilovca″, vlasništvu
Poljoprivrednog fakulteta - Zemun na tipu zemljišta izluženi černozem, podložnom u
znatnoj meri destruktivnim pedološkim procesima. Poljski ogled je postavljen i izveden
tokom 2003/04 i 2004/05 god. kao trofaktorijalni (3x3x6) sa 3 ponavljanja. Bio je
sastavljen je od ukupno 162 elementarne parcele. Veličina elementarne parcele iznosila
je 6 m2.
Tehnologija gajenja ozime pšenice zasnovana na konceptu održive poljoprivrede
podrazumeva promene u tri veoma važne agrotehničke mere; obradi zemljišta, đubrenju i
zaštiti useva.
Kao polazni osnov za određene izmene u tehnologiji uzeli smo obradu zemljišta
koja je bila zastupljena sa 3 različita sistema (faktor A):
1. Konvencionalni sistem obrade zemljišta - Conventional tillage (CT) – koji
obuhvata oranje na 25 cm+ predsetvenu obradu tanjiračom i drljačom.
2. Zaštitnom obradom - Mulch tillage (MT) – Obrada izvedena čizel plugom na
25 cm sa preko 30% žetvenih ostataka na površini+ predsetvenu obradu tanjiračom i
drljačom.
3. Bez obrade zemljišta odnosno sistemom direktne setve - No tillage system (NT)
– sa celokupnom ostavljenom masom žetvenih ostataka kukuruza.
Sistemi obrade zemljišta (2 i 3) s obzirom na pokrovnost površinskog sloja
žetvenim ostacima su po definiciji konzervacijski, odnosno imaju značaj u konzervaciji
vlage i kontroli erozije.
Uticaj sistema obrade zemljišta, dopunske ishrane azotom i sorte na prinos ozime pšenice
11
Prihranjivanje kao faktor B je imalo dva nivoa jedan racionalni b1 (60 kg/ha); jedan
viši b2 (120 kg/ha), i kontrolu bez aplikacije azota (b0).
U zaštiti useva od korova koristili smo 2,4 D herbicid u dozi 1 l/ha (prep.
Monosan).
Ispitivane tehnologije smo uklopili u postojeći četvoropoljni plodored (pšenicakukuruz-jari ječam+crvena detelina-crvena detelina). Predusev za ozimu pšenicu u obe
godine bio je kukuruz.
Faktor C – Sorte. Za tehnologiju gajenja ozime pšenice različitog nivoa intenziteta
primene agrotehničkih mera pažljivo smo izabrali sorte, budući da takav koncept zahteva
dobro poznavanje njihovih specifičnosti. Podelili smo ih u dve grupe zavisno od njihovih
potreba za azotom na osnovu prethodnih iskustava u proizvodnji:
a) sorte za niža ulaganja (Pobeda, Lasta, Evropa i NS Rana 5) i
b) sorte za intenzivna ulaganja (Pesma i Rana niska)
Podaci o prinosu zrna pšenice obrađeni su statistički metodom analize varijanse. Za
pojedinačna poređenja koristili smo LSD test.
3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM
Podaci o uticaju primenjene tehnologije na prinos zrna ispitivanih sorata ozime
pšenice postignut u dve vegetacione sezone (2003/04-2004/05) dati su u tabeli 1.
Prema navedenim podacima kada se analiziraju sistemi obrade zemljišta najveći
prinos zrna dobijen je u tehnologiji gajenja ozime pšenice sa konvencionalnom obradom
zemljišta (3,51 t/ha) što je vrlo signifikantno veći prinos u poređenju sa oba ispitivana
konzervacijska sistema obrade zemljišta - zaštitnom (2,75 t/ha) i sistemom direktne setve
(2,32 t/ha).
Tab. 1. Uticaj tehnologije gajenja na prinos zrna (t/ha) ozime pšenice
(Prosek 2003/04-2004/05)
S o r t e
Sistemi
Doza azota
za intenzivna ulaganja
za niža ulaganja
obrade
(B)
(C2)
(C1)
(A)
Pobeda Lasta Evropa NS rana 5 Pesma NS rana niska
60 kg/ha
2,97
2,95
2,71
2,68
2,82
3,44
CT
120 kg/ha
4,29
4,09
4,26
4,30
4,10
3,56
Prosek
AC
3,63
3,52
3,48
3,49
3,46
3,50
60 kg/ha
2,76
2,55
2,46
2,61
2,31
2,22
MT
120 kg/ha
2,98
3,04
3,81
2,99
2,64
2,66
Prosek
AC
2,87
2,79
3,13
2,80
2,47
2,44
60 kg/ha
2,04
2,24
2,14
2,01
1,99
1,63
NT
120 kg/ha
2,67
2,87
2,81
2,59
2,61
2,23
Prosek
AC
2,35
2,55
2,47
2,30
2,30
1,93
2,59
2,58
2,44
2,43
2,37
2,43
BC
3,31
3,33
3,63
3,29
3,12
2,82
C
2,95
2,95
3,03
2,86
2,74
2,62
Prosek
(C1) 2,95
(C2) 2,68
LSD
A
B
C
0,05
0,095
0,095
0,134
0,01
0,141
0,141
0,178
AB
AC
BC
0,05
0,233
0,164
0,233
0,01
0,308
0,218
0,308
ABC
0,05
0,402
Prosek
AB
A
2,93
3,51
4,10
2,48
2,75
3,02
2,01
2,32
2,63
2,47
3,25
B
0,01
0,534
12
Veće razlike dobijene su i prihranjivanjem kao faktorom, pri čemu su očekivano
veći prinosi postignuti sa jačom dozom (3,25 t/ha) u poređenju sa racionalnom
(2,47 t/ha).
Kada se porede sorte, najveći prinosi dobijeni su kod sorte Evropa (3,03 t/ha) što je
vrlo signifikantno veći prinos u poređenju sa sortama za intenzivnu tehnologiju gajenja
Ranom niskom (2,62 t/ha) i Pesmom 5 (2,74 t/ha) koje su dale najmanje prinose. Prinosi
između dve tzv. sorte za niža ulaganja malo se razlikuju i nisu statistički signifikantni.
Sorte za niža ulaganja dale su prosečno 2,68 t/ha. Interakcije sva tri ispitivana faktora u
drugoj ispitivanoj godini pokazuju da su najveći prinosi dobijeni u konvencionalnom
sistemu obrade zemljišta sa jačom dozom prihranjivanja i sa sortama za niža ulaganja.
Interesantni su i podaci o interakcijama sva tri ispitivana faktora. Naime, na
konvencionalnoj obradi zemljišta sa prihranjivanjem od 120 kg/ha - (AB - faktor)
dobijeni su najveći prinosi sorata namenjenih nižim ulaganjima (4,10 t/ha). Interakcija
AB dala je najveće prinose i u preostale dve tehnologije sa konzervacijskim sistemima
obrade zemljišta. Interakcija BC pokazuje najveće prinose sa nivoom prihrane od
120 kg/ha kod sorata Evropa (3,63 t/ha), Lasta (3,31 t/ha), Pobeda (3,31 t/ha).
ZAKLJUČAK
Na osnovu rezultata ispitivanja uticaja važnijih agrotehničkih mera kao elemenata
tehnologije gajenja zasnovanom na osnovnim postulatima održive poljoprivrede na
prinos ozime pšenice može se zaključiti:
Prosečno posmatrano u dve ispitivane godine tehnologija gajenja ozime pšenice
sa konvencionalnom obradom zemljišta pokazala je niz prednosti u poređenju sa
konzervacijskim sistemima obrade.
Prihranjivanje sa jačom dozom azota bilo je efikasnije od racionalne doze.
Za racionalnu (low-input) tehnologiju gajenja ozime pšenice izuzetno je važan
izbor sorte. Veći stepen redukcije u obradi zemljišta, mineralnoj ishrani i zaštiti više je
odgovarao sortama za niža ulaganja tj.sortama sa manjim potrebama u azotu. U okviru
ove grupe sorata sorte Evropa, Lasta, NS Rana 5 i Pobeda pokazale su najveću
adaptibilnost na redukovane uslove obrade zemljišta i skromniju mineralnu ishranu.
LITERATURA
[1] Cannel, R.Q. (1985): Reduced tillage in north-west Europe. Soil and Tillage Research 5.
No. 2: 129-179.
[2] Kovačević, D., Denčić, S., Kobiljski, B., Momirović, N., Snežana Oljača (1998): Effect of
farming system on dynamics of soil physical properties in winter wheat. Proceedings of 2nd
Balkan Symposium on Field Crops. Novi Sad, Vol. 2., 313-317.
[3] Kovačević, D. (2004a): Organska poljoprivreda. Koncept u funkciji zaštite životne sredine.
Zbornik radova. Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Novi Sad. Sv. 40.353-371.
[4] Kovačević, D., Božić, D., Srbislav Denčić, S., Oljača Snežana Momirović, N., Dolijanović. Ž.,
Jovanović, Ž. (2004b): Effects of low-input technology on weed control and yield of some
winter wheat cultivars, Acta Biologica Yugoslavica, Serija G, Acta herbologica: 393-399.
Vol. 13. No 2.
[5] Smith, G.E., Claperton, J.M., Blackshaw E.R. (2004): Profitability and riskof organic
production system in the northern Great Plains. Renewable Agricultureand Food systems:
19(3): 152-158. Canada.
Ova istraživanja finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije
(Projekat: TR-20138)
Uticaj sistema obrade zemljišta, dopunske ishrane azotom i sorte na prinos ozime pšenice
13
THE EFFECT OF TILLAGE SYSTEM, NITROGEN LEVEL AND
CULTIVARS ON GRAIN YIELD OF WINTER WHEAT
Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia
Abstract: This paper deals with result of the effects of low-input technology on grain
yield of different winter wheat cultivars in investigated period (2003/04–2004/05) on the
chernozem luvic soil type in Faculty of Agriculture Belgrade-Zemun Experimental field
trial. "Radmilovac".
Conventional technology, which includes basic tillage with plow and and high level
N had better effect than both investigated conservation tillage systems. Good results with
mulch tillage means that may be one of possibilities for crop technology rationalization
for winter wheat and soil conservation. No-tillage with no fertilization decrease grain
yield especially without N fertilization.
Fertilization with high nitrogen level (120 kg/ha) gives better grain yield compared
with the other level (60 kg/ha).
Low input cultivars of winter wheat especially Evropa, Lasta, NS Rana 5, and
Pobeda positively responded to different technology in winter wheat production by their
yield than high-input cultivars (Pesma and Rana niska).
Key words: tillage systems, fertilization, nitrogen, cultivar, grain yield, winter wheat.
14

Godina XXXIV
Strane: 15 - 26
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 630.13
UTICAJ MELIORATIVNE OBRADE ZEMLJIŠTA NA RAZVOJ
KORENOVOG SISTEMA, ZAKOROVLJENOST, MORFOLOŠKE
I PRODUKTIVNE OSOBINE SUNCOKRETA I KUKURUZA
Dušan Kovačević1, Željko Dolijanović1, Života Jovanović2, Dragan Kolčar2
1
Poljoprivredni fakultet-Zemun
Institut za kukuruz "Zemun Polje"
2
Sadržaj: Razvoj oruđa za meliorativnu obradu zemljišta poslednje dve decenije
doživljava veliki napredak. Sa ovim oruđima izvodi se obrada na teškim zemljištima
dubokog profila, često sa nepropusnim slojevima ispod orničnog. Dilema da li prevrtati
masu zemljišta ili je dubinski rastresati zavisi od konkretnih osobina zemljišnog tipa.
Ako je u pitanju zemljište sa nepovoljnim podorničnim slojem treba izbeći prevrtanje i
dati prednost rastresanju.
Ispitivanje uticaja sistema meliorativne obrade zemljišta zasnovanog na novim
konstrukcionim rešenjima i tehnologiji (ravnanje zemljišta+podrivanje krtičnim
plugom+vibraciono razrivačko oruđe) na floristički sastav korovske sinuzije, morfološka
i produktivna svojstva suncokreta i kukuruza obavljeno je na imanju Instituta za kukuruz
"Zemun Polje" u Krnješevcima tokom 2007. i 2008. godine.
Pratili smo uticaj meliorativnog sistema obrade zemljišta na važnije morfološke
osobine suncokreta i kukuruza (masu korena, stabla, lista i reproduktivnih organa,
glavice kod suncokreta klipa i metlice kod kukuruza) u njihovim značajnim fazama
porasta, na kraju vegetativne i u punoj reproduktivnoj. Na kraju vegetacionog perioda
posle žetve odnosno berbe utvrdili smo prinos zrna suncokreta i kukuruza.
Nasuprot meliorisanoj površini imali smo kontrolnu površinu sa ista dva useva na
kojoj je izvedena samo konvencionalna osnovna obrada raoničnim plugom, a
predsetvena tanjiračom i drljačom bez meliorativne obrade.
Primenjene mere imale su pozitivan uticaj na praćene morfološke i produktivne
osobine useva kukuruza i suncokreta. Dobijeno je statistički vrlo signifikantno povećanje
prinosa zrna suncokreta za 274 kg/ha i kukuruza za 629 kg/ha u poređenju sa kontrolom
gde nisu izvedene meliorativne mere.
Ključne reči: meliorativna obrada zemljišta, konvencionalna obrada, korovi, morfološke
osobine, prinos, suncokret, kukuruz.
16
1. UVOD
U našoj zemlji postoji velika grupa tzv. hidromorfnih zemljišta kojoj pripadaju
različiti tipovi: aluvijum, pseudoglej, livadsko zemljište–semiglej, ritska crnicahumoglej, močvarno glejno–euglej. Ova zemljišta su karakteristična po višku vode, bilo
povremeno ili tokom cele godine.
Diferencijacija zemljišnog horizonta po mehaničkom sastavu kod ovih zemljišta
daje uslove za periodično prevlaživanje što je rezultat slabe filtracione sposobnosti
slojeva koji se nalaze ispod orničnog horizonta. Veliki problem kod ovih zemljišta je
prevlaživanje orničnog sloja u toku zime i smanjena mogućnost oticanja vode što
doprinosi eroziji.
Pri rešavanju ovih problema mora se imati u vidu činjenica da ova zemljišta, pored
problema sa viškom vlage, imaju i probleme vezane za tzv. "suvu" fazu zemljišta koji se
obično ispoljavaju tokom letnjeg perioda. Zato se pri regulisanju vodnog režima ovih
biljaka mora definisati kvantum suficitne vode koju treba eliminisati i deficitne vode
koju treba nadoknaditi kada je nema dovoljno u cilju postizanja optimalnog režima za
određeni tip zemljišta i dati usev.
Kod ovih zemljišta korenov sistem se sporo razvija u slojevima koji se nalaze još
dublje ispod podorničnog horizonta. Često se ne mogu ispoštovati optimalni rokovi za
setvu. Nepovoljan je režim ishrane zbog manjeg sadržaja humusa i azota. Sadržaj
biljkama teže pristupačnih oblika P2O5 kao što su gvožđev fosfat i amonijumovi fosfati.
Prisutno je nagomilavanje većih količina K2O u iluvijalnom horizontu koji je kao takav
teže dostupan biljkama.
Na osnovu navedenog vidi se važnost iznalaženja pravog sistema obrade za ova
zemljišta u cilju omogućavanja povećanja plodnosti i stvaranja boljih uslova za rast i
razvoj biljaka [10].
2. OBRADA ZEMLJIŠTA SA PREVLAŽENIM SLOJEM
Konvencionalna obrada zemljišta zasnovana na oranju raoničnim plugom sa
prevrtanjem plastice na teškim, suvim i zbijenim zemljištima ne daje dobre rezultate. Na
ovaj način se izvaljuju krupne i čvrste grudve, pa i čitave gromade zemljišta, koje se
posle teško mogu obraditi merama dopunske obrade. Pored lošeg kvaliteta za oranje su
karakteristični veliki utrošci energije.
Na prevlaženim zemljištima više je za preporuku druga vrsta obrade zasnovana na
podrivačkim oruđima. Podrivanje (razrivanje) je način obrade kojim se tretiraju dublji
slojevi zemljišta bez okretanja i mešanja. Ovaj način obrade naročito je pogodan ako na
dnu brazde postoji nepropusni sloj na kome se posle obilnijih padavina zadržava
površinska voda. Podrivanjem se razbija taj sloj tako da voda može da ode u dublje
slojeve. Zemljište se može podrivati različitim oruđima: podrivačima, krtičnim
plugovima, dubinskim rastresačima, dubinskim noževima, dletima i sl.
Danas postoje različita oruđa podrivačkog tipa (pseudo plug, podrivači sa krutim i
vibracionim telima, čizel plugovi, podrivači sa dodatnim elementima) koja mogu stvoriti
u zemljištu optimalno fizičko stanje i bez prevrtanja površinskog dela orničnog sloja.
Poznate su različite konstrukcije vibracionih oruđa: Vibratiller (SAD), Vibrolaz
(Mađarska), Brenig-Regent (Austrija), Folč (Italija) Rabewerk, tip Wurger IV/60 (G)
John Deere, tip 23 B–02 (USA).
Uticaj meliorativne obrade zemljišta na razvoj korenovog sistema, zakorovljenost, ...
17
Kao glavna prednost podrivačkih oruđa u odnosu na raonične plugove na teškim
zemljištima smatra se da je u smanjenju vučnog otpora, smanjenju utroška pogonske
energije i povećani učinak u radu. Kod podrivača s obzirom na princip rada nije
potrebno deliti parcele na zagone. Sa podrivanjem se može započeti na bilo kom kraju
parcele. Međutim, podrivanje ne može u potpunosti zameniti rad klasičnog raoničnog
pluga, jer se njime u zemljište ne mogu uneti žetveni ostaci, organska i mineralna
đubriva, a slabija je borba protiv korova [9], [11], [12].
Ukoliko se zemljište obrađuje više godina sa podrivačkim oruđima opravdano se
nameće potreba za povremenim oranjem.
Glavna svrha podrivanja je povećavanje aktivne mase zemljišta u kome se biljka
snabdeva hranom, poboljšanje vodnog, vazdušnog režima i stvaranje povoljnijih uslova
za razvoj korenovog sistema. Sama primena podrivanja kao način obrade, zavisi od
konkretnih uslova i stanja zemljišta.
Podrivanju obično ako je to moguće prethodi krtična drenaža. Ona predstavlja način
odvodnjavanja gde se sa krtičnim plugom stvaraju provizorni drenovi u zemljištu.
Praktikuje se na težim (glinovitim ilovačama, ilovastim glinama, glinama) i vlažnim
zemljištima kao zamena za cevnu drenažu.
Pre rada sa plugom potrebno je izravnati površinu. U najblažim situacijama to se
može uraditi ravnjačem. Krtična drenaža je obično lošija zamena za pravu cevnu drenažu
čije je postavljanje dosta velika investicija. Krtični plugovi su oruđa koja seku zemljište
vertikalno, a pod različitim padom prave provizorne drenove koji služe za sakupljanje i
sprovođenje vode u kolektore. Drenovi mogu imati namenu za prozračivanje i odvođenje
suvišne vode. Kada želimo da imaju funkciju prozračivanja izvodimo ih na manjoj
dubini, a u slučaju da želimo odvođenje vode, obrnuto. Za odvođenje vode zavisno od
tipa zemljišta potrebno je izvesti ovu vrstu drenaže na dubinama preko 60 cm.
U principu, ova vrsta drenaže funkcioniše tako što se voda infiltrira kroz vertikalne
pukotine, ulazi u drenove, a iz njih u kolektor. Smatra se kratkoročnijim rešenjem od
vevne drenaže i obično se radi za nekoliko narednih godina.
Ovaj rad ima za cilj da ispita kakav je uticaj meliorativnog sistema obrade zemljišta
zasnovanog na razvoju novih oruđa u Institutu za Poljoprivrednu tehniku,
Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu namenjenih upravo radu na težim zemljištima na
važnije parametre produktivnosti važnijih ratarskih useva u konkretnim agroekološkim
uslovima [4].
Ispitivanje uticaja meliorativne obrade zemljišta na zakorovljenost, neke važnije
morfološke i produktivne osobine suncokreta i kukuruza obavljeno je na površinama
Instituta za kukuruz "Zemun Polje" u Krnješevcima na tipu zemljišta livadski černozem
tokom 2008/09 god. Na ispitivanoj površini gde je bila ogledna parcela često je
prekomerno vlaženje zemljišta ograničavajući faktor za uspešniju proizvodnju (sl.5 i 6).
Ova činjenica ne dozvoljava poštovanje osnovnih agrotehničkih rokova za
blagovremenu obradu zemljišta, setvu, i normalne uslove za žetvu, odnosno berbu useva
koji se na njemu gaje. Loša infiltracija, odnosno propusnost zemljišta za vodu je razlog
stvaranja vodoleži u dužem vremenu što dovodi do gušenja useva, nemogućnosti
normalnog rada mehanizacije zbog propadanja točkova traktora u glib i zaglavljivanja na
pojedinim depresijama.
18
U našem ispitivanju glavni faktor ispitivanja bio je posebno koncipiran sistem
meliorativne obrade zemljišta (AMS - Ameliorative tillage system) odnosno posledice
koje ima na gajenje važnijih ratarskih useva. Osnovna zamisao bila je da se u jednom
različitom vremenskom redosledu primene posebno za takve uslove konstruisana oruđa i
da se ispita njihov uticaj na zemljište i na produktivnu sposobnost gajenih useva
Na oglednoj parceli u toku 2008. godine na zemljištu gde je predusev bio ječam
izvedena je sistematizacija terena ravnanjem po površini i drenažom po dubini.
Slika 1. Ravnjač u radu
Slika 2. Krtični plug
Slika 3. Vibracioni razrivač
Naime, najpre je izvršeno ravnanje zemljišta skreperskim ravnjačem (sl. 1). Posle
toga, u drugoj fazi od 21-23.10.2008. godine, urađen je sistem drenažnih kanala sa
krtičnim plugom na dubinu od 60-80 cm i međuredni razmak od 5m (sl. 2). Svi drenažni
kanali bili su povezani sa većim kanalom za odvodnjavanje. Osnovna obrada zemljišta
izvedena je u jesen sa specijalno za tu priliku konstruisanim novim vibracionim
razrivačem VR-5 [4], na dubinu 30-35 cm (sl. 3).
Slika 4. Plug obrtač
Slika 5. Zaglavljen traktor
Slika 6. Glib na parceli
Parcele gde nisu obavljene navedene meliorativne radnje poslužile su nam kao
kontrola u ovom ispitivanju. Na njima je izvedena konvencionalna obrada zemljišta
raoničnim plugom obrtačem 18.10.2008. godine na dubinu 30-35 cm i adekvatna
predsetvena obrada - (CT - Konvencionalni sistem obrade zemljišta).
U predsetvenoj obradi koja je izvedena 6.04.2009. godine tanjiranjem i drljanjem
uneta je celokupna količina azota sa mineralnim đubrivima AN i Urea (112 kg a.s.).
Setva suncokreta hibrida Albatre obavljena je 9. aprila 2009. god., u gustini 56.022
(70 x 25,5 cm) i na dubinu od 6 cm. Setva kukuruza hibrid ZP SC 3 obavljena je 28.
aprila. 2009. godine sa hibridom ZP SC 360 Ultra, u gustini od 58.309 (70 x 24,5 cm) i
na dubinu 5-6cm. U borbi protiv korova primenjeni su herbicidi u suncokretu Acris 2,8
l/ha 14.04.2009. godine i u kukuruzu kombinacija herbicida Atrazin+Acetomark+2,4D
19
(2,16 + 2,16 + 1,9 l/ha) sa 150 l/ha vode 21.04.2009. Sa istim ciljem, ali i sa drugim
prednostima koje nosi obavljene su u oba useva dve međuredne kultivacije prva 21.05.
2009., i druga 10.06.2009. godine.
Uzorci za praćenje morfoloških i produktivnih osobina uzimani su dva puta u toku
vegetacionog perioda suncokreta i kukuruza. Prvo uzimanje uzoraka obavljeno je na
kraju vegetativne faze porasta suncokreta (formiran buton odvojen od apialne rozete) i
kukuruza. Tada su uzimane cele biljke zajedno sa korenovim sistemom za detaljnu
analizu. Korenov sistem je uzet pažljivo kao monolit zajedno sa zemljištem u
neporemećenom stanju. U laboratoriji je stavljan na nekoliko dana u adekvatnu posudu
sa vodom (sl. 8), da bi potom bio pažljivo ispran tekućom vodom (sl. 7). Kod kukuruza
merena je vlažna masa korena i svih drugih delova biljke pojedinačno od stabla, lista, do
klipa (sl. 8 i 9). Isto je postupljeno i sa biljkama suncokreta, s tim da smo tu merili masu
korena, stabla, listova, broj listova i masu butona (sl. 10 i 11). Posle sušenja svih delova
u sušnici premereni su ponovo u apsolutno suvom stanju.
Sl. 7. Koren kukuruza
Sl. 9. Delovi stabla kukuruza
Sl. 8. Koren kukuruza u vodi
Sl. 10. Listovi suncokreta
Sl. 11. Cele biljke suncokreta
Isti postupak primenili smo sa biljkama suncokreta i kukuruza na ispitivanim
varijantama u reproduktivnoj fazi tačnije u vreme punog cvetanja suncokreta i svilanja
kod kukuruza. To vreme je bilo pogodno zato što je to bilo vreme oprašivanja cvetova na
glavicama suncokreta, ali istovremeno i kada je potpuno formirana biljka kukuruza, pa je
tada pored ranijih delova navedenih delova imala i metlicu u punoj fazi cvetanja i
oplodnje.
Uzorke korova u suncokretu i kukuruzu uzimali smo u fazi pred drugu međurednu
kultivaciju. Uzorci su uzimani sa probne površine od 1 m2 u četiri ponavljanja. Na polju
smo odmah determinisali vrste korova utvrdili broj jedinki i premerili masu u svežem.
Kasnije smo posle sušenja na vazduhu utvrdili tako prosušenu biomasu korova.
20
Prinos kukuruza smo utvrdili merenjem težine klipa u četiri ponavljanja. Jedno
ponavljanje nam je bilo 4 dužna metra iz 4 reda. Prebrojane su sve biljke radi proračuna
korekcije na prazna mesta.
Korekciju prinosa na prazna mesta vršili smo po Hajnrihovoj formuli [8]:
⎡ ⎛ c ⎞⎤
⎢c + ⎜b⋅ ⎟⎥
⎝ a ⎠⎥
CP = ⎢
⎥
⎢
2
⎥
⎢
⎦
⎣
CP – Korigovan prinos klipa kukuruza na prazna mesta
a – broj uspelih biljaka na elementarnoj parceli;
b – idealan broj biljaka na elementarnoj parceli;
c – prinos klipa po parceli.
Korigovanje prinosa na sadržaj kočanke vršili smo po formuli Dospehova [3]:
y⋅a
gde je:
100
Y1– korigovan prinos na sadržaj kočanke (oklaska);
y – korigovan prinos klipa;
a – procenat kočanke.
Korigovanje prinosa zrna kukuruza na 14% vlage obračunali smo po sledećoj
formuli:
100 − X
gde je:
KP = FP ⋅
100 − 14
Y1 =
KP – gde je konačan prinos zrna kukuruza sa 14% vlage;
FP – masa zrna kukuruza po odbitku kočanke;
X – sadržaj vlage zrna u momentu berbe.
Uzorci za merenje prinosa suncokreta uzeti su na isti način koji je opisan kod
kukuruza samo tri nedelje ranije od kukuruza. Sa 4 ponavljanja uzeto je po 20 glavica
koje su okrunjene i potom izmereno zrno, konstatovana vlaga i izvršene sve korekcije od
korekcije na prazna mesta do sadržaja vlage u momentu žetve.
Svi podaci o morfološkim osobinama i dobijenim prinosima zrna suncokreta i
kukuruza obradjeni su statistički metodom analize varijanse. Za pojedinačna poređenja
koristili smo LSD test.
4. METEOROLOŠKI USLOVI ZA VREME IZVOĐENJA OGLEDA
Od meteoroloških uslova koji imaju veći značaj u proizvodnji suncokreta i kukuruza
smatramo neophodnim isticanje srednje mesečnih temperatura vazduha i padavina
tokom ne samo vegetacionog perioda, nego i tokom vegetacione sezone, s obzirom na
karakter primenjenih meliorativnih radnji na zemljištu. Podaci o meteorološkim
uslovima koji su vladali na oglednom polju na lokalitetu Krnješevci dati su u grafiku 1.
21
Na osnovu navedenih podataka uočava se nedostatak padavina u oktobru mesecu
2008. godine. Ova suša imala je uticaja na teže izvođenje same drenaže, odnosno na rad
krtičnog pluga, budući da su otpori koje to zemljište pruža tada veći. U zimskim
mesecima bilo je manje padavina nego što je to uobičajeno. Drugi sušni period bio je u
aprilu mesecu za vreme setve suncokreta i kukuruza.
Grafik 1. Podaci o meteorološkim uslovima za Beograd u vegetacionoj sezoni
u periodu 2008/2009. god.
Klimadijagram po Walteru
padavine
140,0
60,0
120,0
50,0
100,0
40,0
80,0
30,0
60,0
20,0
40,0
10,0
20,0
0,0
padavine u mm
0
temperatura u C
temperatura
70,0
0,0
IX
X
XI
XII
I
II
III
2008
IV
V
VI
VII
VIII
2009
Već od maja do polovine jula padavine su bile ravnomernije raspoređene i obilnije
tako da su bili stvoreni povoljniji uslovi za zadovoljenje potreba u vodi dva ispitivana
useva suncokreta i kukuruza.
Suncokret je otporna biljka na sušu zahvaljujući, pre svega korenovom sistemu koji
je sposoban da izvuče vodu i hraniva iz dubljih slojeva. U mnogim radovima se može
pronaći podatak da pojedine žile i žilice ove biljke prodiru i do 2 m što je više od
kukuruza soje ili žita [1]. Rezultati uticaja efekta meliorativne obrade na morfološke
osobine suncokreta u vegetativnoj fazi porasta u vreme butonizacije kao karakteristične
faze rasta ove biljke dati su u tab. 1. Prema podacima može se videti visoka statistička
značajnost između ispitivanih osobina počev od mase korena, stabla, listova do butona
kako u vlažnom, sirovom stanju, tako i posle apsolutno suvog materijala.
Tabela 1. Uticaj meliorativnog sistema obrade na važnije morfološke i produktivne osobine
suncokreta na kraju butonizacije
Masa korena Ukupna Masa stabla
Masa listova
Masa
Broj
(gr.)
(gr.)
(gr.)
butona (gr.)
visina
Varijante
listova
stabla
vlažna suva
vlažna suva
vlažnih suvih vlažnih suvih
(cm)
Melior. 87,00 13,01 93,50 361,82 34,12 24,00 371,85 62,00 13,45
1,72
Kontrola 79,75 10,47 91.50 322,67 28,37 21,75 337,50 53,10 10,47
1,40
LSD 0,05
0,01
3,342
5,063
2,083
3,155
8,177 35,036
12,387 53,077
2,480
3,758
0,998 75,185 9,703
1,513 113,900 14,699
1,913
2,899
0,451
0,683
22
U tabeli 2, navedeni su podaci o morfološkim parametrima suncokreta u
generativnoj fazi tačnije u vreme cvetanja i otvorene tri cvetne zone. Razlike u praćenim
parametrima, iako su u korist meliorativne obrade, ovde su ipak bile manje izražene.
Naime, meliorativna obrada zemljišta je uticala na veću masu stabla i masu glavice. Ova
razlika je statistički opravdana.
Tabela 2. Uticaj meliorativnog sistema obrade na važnije morfološke i produktivne osobine
suncokreta u fazi cvetanja i oplodnje
Masa listova
Masa glavice
Broj
(gr.)
(gr.)
(gr.)
(gr.)
visina
Varijante
listova
stabla
vlažna suva
vlažna suva
vlažnih suvih vlažnih suvih
(cm)
Melior. 396,95 116,65 154,0 948,35 166,80 25,50 563,65 112,65 574,01 63,4
Kontrola 379,40 102,30 140,0 924,65 160,35 22,25 532,15 108,60 534,70 62,1
LSD 0,05
0,01
25,185 7,456 14,128 10,567 19,161
38,153 11,295 21,400 16,008 29,028
0,934
1,415
33,594 15,576 22,252 7,857
50,892 23,599 33.710 10,994
Korenov sistem biljaka kukuruza, ali i drugih biljaka, vrlo je teško proučavati to
ističu razni autori [2]. Razvijenost korena je vrlo različita zavisno od uslova zemljišnih,
klimatskih, agrotehničkih itd. [13]. Zemljišne osobine, pre svih fizičke, su veoma važne
za rast korena i njegovu distribuciju po dubini profila zemljišta [5], [7]. Zemljišta teškog
mehaničkog sastava zbog povećane kompakcije naročito u ekstremnim uslovima nisu
povoljna za razvoj korena koji se u njima, uglavnom, razvija površinski što se moglo
videti i u našim istraživanjima. Zato se za ovakva zemljišta pri gajenju useva sa dubljim
korenom obično preporuluju sistemi meliorativne obrade zasnovani na razrivačkim
oruđima [4], [6], koji rastresaju dublje slojeve što omogućava brže prodiranje vode u
dubinu.
Kod kukuruza u prvoj ispitivanoj – tzv. vegetativnoj fazi, praćeni su efekti
meliorativnog sistema obrade na biomasu korena, stabla, lista, u vlažnom i apsolutno
suvom stanju. Podaci su prikazani u tabeli 3. Pod uticajem meliorativne obrade došlo
povećana je masa korena što je rezultat rastresanja zemljišta i povoljnijih fizičkih
osobina. Veće razlike u masi stabla i listova su statistički signifikantne.
Tabela 3. Uticaj meliorativnog sistema obrade na važnije morfološke osobine
pred kraj vegetativne faze kukuruza
Masa korena (gr.)
Masa stabla (gr.)
Masa listova (gr.)
Ukupna
Broj
Varijante
visina
listova
vlažna
suva
vlažna
suva
vlažni
suvo
stabla (cm)
Melior.
37,67
4,00
111,50
133,52
9,40
14,0
99,25
18,03
Kontrola
33,15
3,52
110,25
113,25
7,27
13,0
94,10
15,95
LSD 0,05
0,01
3,584
5,430
0,996
1,509
2,421
3,668
11,830
17,921
1,596
2,418
0,712
1,068
6,372
9,653
2,420
3,660
U generativnoj fazi kukuruza pratili smo od morfoloških osobina masu korena,
stabla, listova, metlice i mladog klipa, ukupnu visinu stabla i visinu stabla do klipa (tab.
4). Iz podataka se vide jasno razlike u korist meliorativne obrade po svim ispitivanim
23
parametrima. Visoka statistička signifikantnost utvrđena je kod mase korena, stabla,
broja, mase lista i dužine klipa u vlažnom, ali ne i u apsolutno suvom stanju. Ukupna
visina stabla, visina do klipa nije bila statistički signifikantna.
Tabela 4. Uticaj meliorativnog sistema obrade na važnije morfološke osobine
kukuruza u reproduktivnoj fazi rasta (svilanje)
Masa
Visina
Masa listova
metlice
stabla Dužina
visina
Broj
(gr.)
(gr.)
(gr.)
klipa
Varijante
(gr.)
do
listova
stabla
klipa (cm)
vlažna suva (cm) vlažna suva
vlažni suvo vlažna suva
(cm)
Melior. 341,0 87,10 282,10 523,5 108,50 18,00 209,01 69,50 16,00 4,70 94,0 38,3
Kontrola 307,0 78,60 271,95 455,5 105,00 17,25 193,50 66,10 13,60 4,60 91,0 36,0
LSD 0,05 9,939 3,211 11,933 9,608 7,640 0,612 2,896 1,579 1,854 0,412 2,912 1,368
0,01 15,058 4,864 18,077 14,555 11,575 0,927 4,387 2,393 2,809 0,624 4,412 2,072
Podaci o uticaju sistema obrade na floristički sastav korovske zajednice u
suncokretu i kukuruzu na kontroli i meliorisanom zemljištu dati su u tabeli 5. Analiza
životnih formi korova u usevu suncokreta i kukuruza ukazuje na predominantnost
terofita (9) nad geofitama (3). Florističkim sastavom dominiraju uglavnom otporne vrste
na primenjene herbicide od višegodišnjih Convolvulus arvensis L., i Sorghum halepense
(Pers.), a od jednogodišnjih Amaranthus retroflexus L., Datura stramonium L., Hibiscus
trionum L., i Setaria glauca L.
Tabela 5. Uticaj meliorativne obrade na floristički sastav korovske sinuzije (po m2)
Suncokret
Kukuruz
Br.
Vrsta korova
kontrola
melior.
kontrola
melior.
1.
Amaranthus retroflexus L.
0.66
1.00
0.66
0.33
2.
Chenopodium album L.
0.33
0.66
3.
Cirsium arvense (L.) Scop.
0.33
4.
Convolvulus arvensis L.
1.00
0.33
0.33
0.33
5.
Datura stramonium L.
0.66
0.33
0.33
6.
Hibiscus trionum L.
1.00
0.33
0.33
0.33
7.
Panicum crus-galli L. (Beauv.)
0.33
8.
Setaria glauca L.
0.33
0.66
0.66
1.00
9.
Sinapis arvensis L.
0.33
0.33
10. Solanum nigrum L.
0.33
0.33
11. Sorghum halepense Pers.
1.33
1.00
1.00
12. Xanthium sp.
0.33
0.33
0.33
Ukupan broj jedinki korova po m2
5.31
3.97
4.30
4.31
Ukupan broj vrsta korova
7
9
9
8
Broj jedinki jednogodišnjih vrsta korova
2.98
3.64
2.64
2.98
Broj jedinki višegodišnjih vrsta korova
2.33
0.33
1.66
1.33
Vazdušno suva gr/m2
16.6
24.2
15.6
22.1
24
Rezultati pokazuju da su male razlike između pojedinih varijanti kako u usevu
kukuruza tako i suncokreta. Mali broj korovskih vrsta je dokaz intenzivnije agrotehnike.
Varijanta sa konvencionalnom obradom zemljišta koja uključuje raonični plug nešto je
efikasnija u suzbijanju jednogodišnjih korovskih vrsta što govore podaci o manjem broju
jedinki i biomase korova u njima. To je očekivano, jer sistemi koji se oslanjaju na oruđa
za obradu čizelnog tipa kakva su i naša korišćena za melioracije imaju taj nedostatak u
poređenju sa raoničnim plugovima [11]. Efikasnost primenjenih herbicida kombinovana
sa međurednim kultiviranjem je bila dosta efikasna. Na efikasnost primenjenih
herbicidnih kombinacija uticali su i povoljni meteorološki uslovi, pre svega, padavine.
Tabela 6. Uticaj meliorativnog sistema obrade zemljišta na prinos suncokreta i kukuruza
Suncokret (kg/ha)
Kukuruz (kg/ha)
Konvencionalna obr.
Sistem meliorativne
Konvencionalna
Sistem meliorativne
zemljišta
obrade zemljišta
obr. zemljišta
obrade zemljišta
(CTS)
(AMS)
(CTS)
(AMS)
3716
3990
7998
8627
LSD
0,05
0,143
0,359
0,01
0,217
0,544
Podaci o prinosu zrna na kraju vegetacionog perioda dati su u tabeli 6.
Meliorativnom obradom zemljišta povećan je prinos zrna suncokreta za 274 kg/ha.
Kukuruz je znatno jače reagovao što pokazuje statistički signifikantna razlika od 629
kg/ha u korist meliorativne obrade. Relativno dobar raspored padavina i dobar izbor
hibrida suncokreta i kukuruza doprineli su dobrim prinosima oba useva i na kontrolnim
parcelama.
ZAKLJUČAK
Na osnovu analize podataka o uticaju meliorativnog sistema obrade zemljišta na
važnije morfološke osobine suncokreta i kukuruza (masu korena, stabla, lista i
reproduktivnih organa, glavice kod suncokreta klipa i metlice kod kukuruza) u njihovim
značajnim fazama porasta, na kraju vegetativne i u punoj reproduktivnoj, zakorovljenost
i prinos zrna u 2008. godini moglo bi se zaključiti sledeće:
Meliorisana površina, odnosno sistem obrade zemljišta koji je upotrebljen, a
sastojao se od sistematizacije terena, podrivanja krtičnim plugom i vibracionim
rastresačem uticao je na veću rastesitost zemljišta. Tako popravljene zemljišne osobine,
smanjene kompakcije već u prvoj godini su povoljnije stanište za gajene useve
suncokreta i kukuruza.
Konvencionalna obrada zemljišta imala je nešto efikasnije dejstvo u suzbijanju
jednogodišnjih korovskih vrsta što se vidi iz manjeg broja jedinki i biomase korova. To
je očekivano, jer sistemi koji se oslanjaju na oruđa za obradu čizelnog tipa kakva su bila
u ispitivanju imaju taj nedostatak za razliku od raoničnih plugova.
Primenjeni meliorativni sistem obrade zemljišta imao je pozitivan uticaj na praćene
morfološke i produktivne osobine useva kukuruza i suncokreta. Kao krajnji rezultat
uticaja na sve analizirane morfološke osobine oba useva dobijeno je statistički vrlo
signifikantno povećanje prinosa zrna oba useva: suncokreta za 274 kg/ha; i kukuruza za
629 kg/ha; u poređenju sa kontrolom gde nisu izvedene meliorativne mere.
25
LITERATURA
[1] Angadi, V.S., Entz, H.M. (2002): Root system and water use patterns of different height
sunflower cultivars. Agron. J. 94.: 136-145.
[2] Amos, B., Walters, T.D. (2006): Maize root biomass and net rhizodepozited carbon: an
analyzis of the literature. Soil. Sci. Soc. Am. J.,70.1489-1503.
[3] Dospehov, B.A. (1968): Metodika polevoga opita. Kolos. Moskva. 1968.
[4] Ercegović, D., Raičević, D., Vukić, Đ., Oljača, V.M., Radojević, R., Pajić, M., Gligorević, K.
(2008): Tehničko-tehnološki aspekti primene mašina i oruđa za uređenje zemljišta po površini
i dubini. Poljoprivredna tehnika. God. XXIII. Br. 2:13-26. Decembar. Beograd.
[5] Hadas, A. (1997): Soil tilth-the desired soil structural state obtained through proper soil
fragmentation and reorientation processes. Soil & Tillage Research. 43.7: 1-40.
[6] Heidari Soltanabadi, M., Miranzadeh, M., Karimi, M., Ghasemi Varnamkhasti, M., Hemmat,
A. (2008): Effect of susoiling on soil physical properties and sunflower yield under conditions
of conventional tillage. International Physics 22.: 313-317.
[7] Liedgens, M., Soldati, A., Stamp, P., Richner, W. (2000): Root development of maize (Zea
mays L.) as observed with minirhizotrons in lysimeters. Crop Sci. 40.:1665-1672.
[8] Kovačević, D. (1983): Uticaj različitih načina predsetvene obrade na promene nekih fizičkih
osobina zemljišta u usevu kukuruza. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet. Zemun.1-102.
[9] Kovačević, D. (1995): Sistemi obrade zemljišta u intenzivnoj proizvodnji kukuruza. Acta
herbologica.Vol.4. No. 2 : 3-20.
[10] Kovačević, D. (2003): Opšte ratarstvo. Udžbenik. Poljoprivredni fakultet. Zemun:1-771.
[11] Kovačević, D., Denčić, S., Kobiljski, B., Momirović, N., Snežana Oljača (1998): Effect of
Balkan Symposium on Field Crops. Novi Sad, Vol. 2., 313-317.
[12] Kovacevic, D., Momirovic, N., Dencic, S., Oljaca Snezana, Radosevic, Z., Ruzicic, L. (1998):
Effect of tillage systems on soil physical properties and yield of winter wheat in low-input
technology. Proceedings of International Conference on " Soil Condition and Crop
Production": 58-61.Gödödlö.
[13] Timlin, J.D., Pachepsky, Y., Snyder, A.V., Brayant, B.R. (2001): Water budget aproach to
quantify corn grain yields under variable rooting depths. Soil. Sci. Soc. Am. J., 65.12191226.
[14] Grupa autora: Metode istraživanja i određivanja fizičkih svojstava zemljišta. JDPZ. 1-278.
Novi Sad.1997.
*** Foto dokumentacija Dragana Kolčara o stanju parcela Instituta za kukuruz "Zemun Polje" na
O.D. Krnješevci u 2008. godini.
Rad je rezultat istraživanja u okviru realizacije Projekta TR-20092: "Efekti primene i
optimizacije novih tehnologija, oruđa i mašina za uređenje i obradu zemljišta u biljnoj
proizvodnji". Ova istraživanja finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike
Srbije.
26
THE EFFECT OF AMELIORATIVE TILLAGE ON ROOT
DEVELOPMENT, WEED CONTROL, MORFOLOGICAL
AND PRODUCTIVE PROPERTIES SUNFLOWER AND MAIZE
Dusan Kovacević1, Zeljko Dolijanović1, Zivota Jovanovic2, Dragan Kolcar2
1
Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun
2
Maize Research Institut "Zemun Polje"
Abstract: The paper deals with the effects of ameliorative tillage on the dynamics of
some important productive morphologic characteristic in two crops sunflower and
maize. The trial was caried-out at the Maize Research Institute "Zemun Polje"
experimental fields in village Krnjesevci on meadows chernozem soil type. The
folowing ameliorative and conventional tillage systems were included in ivestigations:
1. Ameliorativel tillage system - (ATS) – includes new types machines for field
sistematisation-scrapers (USM 5) in autamn, drainage plow on the depth 60-80 cm, and
subsoiling with heavy vibratory subsoiler VR 5. on 30-35 cm depth. After basic tillage
we prepared soil for seeding with preparation by disking and harrowing
2. Conventional tillage - (CT) - in this case includes ploughing to the depth of 3035cm + presowing preparation by disking and harrowing
The folowing morfological and productive properties were studied: root distribution,
biomass stalk, leafs, head of sunflower, ear maize, and grain yield in two growth stages
at the end vegetative and in full reproductive growth stages.
Ameliorative tillage systems had better effect for all investigated morfological
properties on this heavy soil type. Many of them are important for productive properties
was statistically signifficant compared with control (CT).
Ameliorative tillage system increase significantly grain yield sunflower (274 kg/ha,
and maize 629 kg/ha compared with conventional tillage systems on control variants.
Key words: ameliorative tillage, conventional tillage, weeds, morfological properties,
yield, sunflower, maize.

Godina XXXIV
Strane: 27 - 34
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.171
MAIZE AND SUNFLOWER PRODUCTION IN POSAVINA,
CROATIA INFLUENCED BY DIFFERENT
SOIL TILLAGE SYSTEMS
Igor Kovacev1), Silvio Kosutic1), Dubravko Filipovic1),
Milan Pospisil2), Zlatko Gospodaric1)
1)
Department of Agricultural Engineering, Faculty of Agronomy,
University of Zagreb, 10000 Zagreb, Croatia, ikovacev@agr.hr
2)
Department of Field Crops, Faculty of Agronomy, University of Zagreb,
10000 Zagreb, Croatia, mpospisil@agr.hr
Abstract: The paper presents results of the two years experiment in maize and sunflower
production with four different soil tillage systems carried out in Western Slavonia, at
agricultural company ”PK Nova Gradiska” in village Staro Petrovo Selo, located 150 km
south-east from Zagreb (45° 10’ N, 17° 30’ E). Energy requirement comparison showed
that CT system had the highest fuel consumption of 62.93 L ha-1 (maize) and 57.96
L ha-1 (sunflower). In maize production the best energy saving system was RT2 with
36.30 L ha-1, while in sunflower production was RT1 with 36.41 L ha-1. Comparison
regarding labour requirement unveiled that conventional tillage (CT) required 2.62 h ha-1
and 0.35 h Mg-1 in maize, while in sunflower it required 2.63 h ha-1 and 0.35 h Mg-1. The
lowest labour requirement in maize production of 1.48 h ha-1 and 0.19 h Mg-1 achieved
RT2 followed by RT1 with 1.49 h ha-1 and 0.15 h Mg-1, while in sunflower the lowest
requirement achieved RT1 with 1.35 h ha-1 and 0.14 h Mg-1. The highest average yield
obtained system RT1 in both crops, while the lowest yield was with RT3 in maize and
CT in sunflower production.
Key words: fuel consumption, energy and labour requirement, income/costs ratio.
INTRODUCTION
Maize (Zea mays L.) and Sunflower (Helianthus annuus L.) are among the most
important arable crops in Croatia. The mainly utilised soil tillage system in these crops
production is conventional system, based on mouldboard ploughing as primary tillage
operation, followed with secondary tillage performed by disc harrow and seed-bed
implement. This tillage technology is, from one side, the most expensive, complicated,
organisationally slow, with high fuel consumption and labour requirement, and, from
28
another side, ecologically unfavourable (Zugec et al., 2000). Pellizzi et al. (1988)
reported that 55-65% of direct field energy consumption could be accounted to soil
tillage. According to Conservation Technology Information Center (2000) no-till system
in USA is applied to almost 40 % of arable land. Many authors from Central Europe,
Borin and Sartori (1995), Kornmann and Köller (1997), Knakal and Prochazkova (1997),
Malicki et al. (1997), Tebrügge et al. (1998), pointed out of ecological and economical
benefits, which can be achieved by using non-conventional tillage systems instead of
conventional. Although it is known that non-conventional tillage systems in comparison
to conventional tillage system can save enormous quantity of energy and labour,
decreasing thus environment pollution and production costs, currently 93.7% of the
fields in Croatia are being tilled by the conventional tillage system (Zimmer et al., 2002).
MATERIALS AND METHODS
The experiment was performed at agricultural company "PK Nova Gradiska"
in village Staro Petrovo Selo, located 150 km south-east from Zagreb (45° 10’ N,
17° 30’ E). Experimental field was consisted of 12 plots with dimension length 250 m x
width 56 m each, organized as randomized blocks with three replications. The tillage
with different systems was performed on the Hypogley-vertic type of soil, (Anonymous,
1998). Its texture in ploughed layer according to Anonymous (1975) belongs to the silty
clay loam (Table 1). Implements, which were included in different tillage systems, are as
follows:
- Conventional tillage - plough, disc harrow, seed-bed implement (CT);
- Conservation tillage 1 - chisel plough, disc harrow, seed-bed implement (RT1);
- Conservation tillage 2 - chisel plough, rotary harrow, drill (RT2);
- Conservation tillage 3 - plough, rotary harrow, drill (RT3).
Depth of tillage for mouldboard plough was in average 23.6 cm, disc harrow
10.2 cm and seed-bed implement 6.8 cm. Chisel ploughing was done to 26.6 cm in
average.
The energy requirement of each tillage system was determined by tractor’s fuel
consumption measurement for each implement in each tillage system applying
volumetric method. Energy equivalent of 38.7 MJ L-1 (Cervinka, 1980) was presumed.
In this experiment 4WD tractor with engine power of 141 kW was used. The working
width of the tillage implements was chosen according to the pulling capacity of the
tractor. The labour requirement was determined by measuring the time for finishing
single tillage operation at each plot of the known area (14000 m2). The yields were
determined by weighing grain mass of each harvested plot.
Table 1. Soil particle size distribution and soil type (Hypogley-vertic)
Soil layer
(cm)
0-35
36-55
56-85
86-170
0.2-2 μm
(%)
16.0
13.0
13.0
16.0
0.05-0.2 μm
(%)
28.0
32.0
31.0
31.0
*SCL=Silty clay loam, SL=Silty loam
0.002-0.05 μm
(%)
22.0
26.0
28.0
24.0
<0.002 μm
(%)
34. 0
29.0
28.0
29.0
Soil type*
SCL
SCL - SL
SCL
SCL
Maize and Sunflower production in Posavina, Croatia influenced by different soil tillage systems
29
Air temperatures in cropping period 2005-2007 were generally within twenty year's
average (Figure 1), except of noticeably warmer winter 2006/07. During maize growing
period the significant lack of precipitation occurred in July 2006 (37 % of average),
while in August 2006 more than double quantity of monthly precipitation was recorded
(Figure 2). So, weather conditions regarding precipitation for maize flowering were
unfavourable. During sunflower growing period the significant lack of precipitation
occurred in time of sowing in April 2007 (only 23 % of average), and again in July 2007
(38 % of average), while great excess of precipitation was recorded before harvest in
September 2007 (almost twice of average quantity).
Figure 1. Mean air temperature during cropping period
Figure 2. Precipitation during cropping period
30
Schedule of the field operations (tillage, fertilizing, sowing, crop protection,
harvesting) and soil moisture content at the moment of tillage are shown in Table 2.
On the experimental field previous crop was winter barley. Working conditions
regarding soil moisture content, soil compaction and post-harvest residues at the
beginning of experiment were equal for all tillage treatments.
Table 2. Date of field operations, soil moistures and application rates
Maize
Sunflower
Description
2005/2006
2006/2007
Tillage & Sowing
Primary tillage
5th – 7th November 2005
20th November 2006
Soil moisture (%) at
24.7; 45.6; 47.3
27.4; 39.1; 40.8
5; 15; 30 cm depth
th
Secondary tillage
18 May 2006
17th April 2007
Soil moisture (%) at
28.0; 46.3; 47.3
26.7; 42.8; 40.2
5; 15; 30 cm depth
th
Sowing date
18 May 2006
19th April 2007
Crop (cultivar)
PR 37H24
PR 63A90
Fertilizing
Application date
4th November 2005
19th April 2007
Urea 46% (50);
Fertilizer-rate (kg ha-1)
NPK (17.8-22.5-22.5)
NPK (22.5-22.5-22.5)
Application date
16th May 2006
22nd May 2007
CAN 27% (150);
Urea 46% (250)
NPK (86-22.5-22.5)
Application date
18th May 2006
NPK 15:15:15 (150)
Application date
22nd June 2006
-1
Fertilizer-rate (kg ha )
CAN 27% (150)
Crop protection
Application date
20th May 2006
22nd June 2007
terbuthylazine +
alphametolachlor (1.3);
acetochlor +
fluchloridon (1.6);
Chemical-rate (l ha-1)
dichlormid (5)
oksifluorfen (0.6)
Application date
14th June 2006
16th July 2007
triazole
(2);
Chemical-rate (l ha-1)
dicamba (0.5)
carbendazin (0.35)
Harvest
Harvesting date
2nd November 2006
25th September 2007
RESULTS AND DISCUSSION
Yield
In the first experimental season differences among average maize yields obtained by
different soil tillage systems were statistically significant according to ANOVA.
The greatest average yield obtained by RT1 (9.65 Mg ha-1) was significantly different
from all other tillage systems at probability level of p<0.05. Differences of average
31
yields between RT2 (7.95 Mg ha-1) and RT3 (6.84 Mg ha-1) were also significant at
probability level of p<0.05, while average yield of CT (7.48 Mg ha-1) wasn’t
significantly different from yields obtained by RT2 and RT3 (Table 3). Bakhsh, Kanwar
et. al. (2000) experimenting with different tillage systems in maize and soybean
production found that average corn yield on chisel plots was significantly (p=0.05)
higher then with no tillage system. On the contrary, Kosutic, Filipovic et. al. (2001)
reported of the greatest maize yield achieved by CT system in comparison to
non-conventional tillage systems. Results of Tolimir, Veskovic et. al. proved that
conventional tillage yields were 24 % and 84 % higher compared to reduced and zero
tillage, respectively.
In the second experimental season the greatest average sunflower yield of
3.70 Mg ha-1 achieved RT1 system. RT2 system obtained average yield of 3.65 Mg ha-1
and RT3 system 3.31 Mg ha-1. CT system had the lowest average yield of 3.26 Mg ha-1.
In spite of noticed average yield differences, statistical analysis showed they were not
significant. Diaz-Zorita et. al. (2002) results of long-term tillage trials have also showed
that average crop yields (sunflower, maize, soybean and wheat) with use of no-till
system are similar to those observed with other tillage systems.
Table 3. Energy and labour requirement of different soil tillage systems
Maize
Sunflower
2005/2006
2006/2007
Fuel
Energy
Productivity
Energy
Productivity
Fuel
Tillage system
L ha-1 MJ Mg-1
h ha-1 h Mg-1
L ha-1 MJ Mg-1 h ha-1 h Mg-1
CT
Average Yield = 7,48 Mg ha-1 bc (1)
Average Yield = 3,26 Mg ha-1 a
Plough
42,45
219,6
1,72
0,23
39,52
469,4
1,64
0,22
Disc harrow
10,34
53,5
0,31
0,04
11,32
134,5
0,49
0,06
Seed-bed impl.
6,68
34,6
0,23
0,03
3,72
44,2
0,15
0,02
Drill
3,46
17,9
0,35
0,05
3,34
40,4
0,36
0,05
Total
62,93
325,5
2,62
0,35
57,96
688,5
2,63
0,35
RT 1
Chisel
18,26
73,2
0,60
0,06
21,27
222,5
0,50
0,05
Disc harrow
10,34
41,5
0,31
0,03
8,02
83,9
0,35
0,04
Seed-bed impl.
6,68
26,8
0,23
0,02
3,72
38,9
0,15
0,02
Drill
3,46
13,9
0,35
0,04
3,4
35,6
0,36
0,04
Total
38,74
155,4
1,49
0,15
36,41
380,9
1,35
0,14
RT 2
Average Yield = 7,95 Mg ha-1 b
Chisel
18,26
88,8
0,60
0,07
21,27
225,6
0,50
0,06
Rotary harrow
14,58
70,9
0,53
0,07
15,68
166,3
0,67
0,08
Drill
3,46
16,8
0,35
0,04
3,4
36,1
0,36
0,04
Total
36,3
176,6
1,48
0,19
40,35
427,9
1,52
0,19
RT 3
Average Yield = 6,84 Mg ha-1 c
Plough
42,45
240,1
1,72
0,25
39,52
461,5
1,64
0,24
Rotary harrow
14,58
82,5
0,53
0,08
14,65
171,1
0,68
0,10
Drill
3,46
19,6
0,35
0,05
3,4
39,7
0,36
0,05
Total
60,49
342,2
2,61
0,38
57,57
672,3
2,67
0,39
(1)
Different letters indicate significant (p ≤ 0.05) differences
32
Energy requirement
The conventional tillage system (CT) was expectantly the greatest fuel consumer
with 62.93 L ha-1 in maize and 57.96 L ha-1 in sunflower production. The RT3 system
enabled saving of 4 % of energy per hectare in maize and 0.7 % in sunflower production.
The greatest energy saving per hectare in maize production of 42.3 % was obtained by
RT2 system, while in sunflower production it was 37.2 % by RT1 system. Bowers
(1992) showed a composite of average fuel consumption and energy expended, based on
data from different countries around the world and reported that average fuel
consumption for mouldboard ploughing is 17.49±2.06 L ha-1, chisel ploughing
10.20±1.50 L ha-1, while no-till planter required 4.02±1.03 L ha-1. In comparing these
data to other sources, wide variations can be expected due to soil types, field conditions,
working depth, etc. On the other hand, Köller (1996) reported that the fuel consumption
was 49.40 L ha-1 for mouldboard ploughing, 31.30 L ha-1 for chisel ploughing and
13.40 L ha-1 for no-till. Hernanz and Ortiz-Cañavate (1999) presented data that coincide
between previously mentioned results.
Economic analysis
Total costs include all the inputs (labour, machine costs, seed, fertiliser and plant
protection chemicals) from soil tillage to harvest, including grain transport within field.
Storage and handling costs weren’t taken into account since its great variability.
In both seasons CT system resulted in the highest costs with 633 € ha-1 (maize) and
638 € ha-1 (sunflower). In maize production the income/costs ratio differences showed
that RT1 system obtained the best economic result, while the next was RT2 followed by
CT and RT3 (Table 4). ANOVA unveiled that differences of income/costs ratio in maize
production were statistically significant at probability level p<0.05. In sunflower
production the best income/costs ratio achieved RT2 system, the next was RT1 followed
by RT3 and CT with differences statistically significant at probability level p<0.05.
Table 4. Total cost, gross income and gross margin for maize and sunflower
Maize
Sunflower
Gross
Total
Gross
Gross
Total
Gross
Tillage
Income/
Income/
income
costs
margin
income
costs
margin
Costs ratio
Costs ratio
-1
-1
-1
-1
-1
-1
€ ha
€ ha
€ ha
€ ha
€ ha
€ ha
CT
1674
633
1042
2.65 c(1)
978
638
339
1.53 b
RT 1
2120
605
1514
3.50 a
1068
611
457
1.75 a
RT 2
1771
564
1207
3.14 b
1058
570
488
1.86 a
RT 3
1543
592
951
2.61 c
989
597
392
1.59 ab
(1)
Different letters indicate significant (p ≤ 0.05) differences
CONCLUSIONS
Summarizing results of the short term experiment results together with previously
acquired experience following could be concluded:
1. In comparison to conventional tillage (CT) the greatest energy saving per hectare
of 42.3 % in maize production was obtained by RT2 system, while in sunflower
production it reached 37.2 % by RT1 system.
33
2. The lowest labour consuming soil tillage system in maize production was RT2
that enabled savings of 43 %, while in sunflower production it was RT1 system that
enabled savings of 48.5 %.
3. In maize production soil tillage systems obtained statistically significant different
yields, so the best solution would be RT1 system, due to its highest yield and best
income/costs ratio.
4. The soil tillage systems in sunflower production didn’t obtain statistically
significant yield differences, but non-conventional tillage systems RT1 and RT2 showed
significantly better income/costs ratio in comparison to CT system, so RT2 system could
be right choice, due to its lowest total costs.
This short-term experiment showed that non-conventional tillage systems due
to their lower energy and labour requirement could be economically important tool to
decrease production costs.
REFERENCES
[1] Anonymous. Soil Taxonomy. Soil Survey Staff of the United States Department of
Agriculture, 1975.
[2] Anonymous. World reference base for soil resources. FAO, 1998.
[3] Anonymous. Market Information System in Agriculture, Ministry of Agriculture, Forestry and
Water Management of Republic of Croatia, 2004.
[4] Bakhsh, A., Kanwar, R.S. Tillage and nitrogen management effects on crop yield and residual
soil nitrate. Transactions of the ASAE, 2000, 43(6): 1589-1595.
[5] Borin, M., L. Sartori. Barley, soybean and maize production using ridge tillage, no-tillage and
conventional tillage in north-east Italy. Journal of Agricultural Engineering Research, 1995,
62: 229~236.
[6] Bowers, W. Agricultural field equipment. In: Fluck, R.C., (Ed.) Energy in World Agriculture,
Vol. 6. Energy in Farm Production. Elsevier, 1992, Amsterdam, pp. 117-129.
[7] Cervinka, V.. Fuel and energy efficiency, in Handbook of Energy Utilization in Agriculture,
Pimentel , D., Ed., CRC Press., Bocaraton, FL, USA, 1980, (pp. 15-21).
[8] Conservation Technology Information Center.
http://www.ctic.purdue.edu/Core4/CT/ctsurvey/2000/
GraphCTAll.html, 2000.
[9] Diaz-Zorita, M., Duarte, G.A., Grove, J.H. A review of no.till systems and soil management
for sustainable crop production in the subhumid and semiarid Pampas of Argentina. Soil and
Tillage Research, Elsevier, 2002, 65, 1-18.
[10] Hernanz, J.L., & Ortiz-Cañavate, J. Energy saving in crop production. In O. Kitani (Ed),
CIGR Handbook of Agricultural Engineering, Vol. 5. Energy and Biomass Engineering,
1999, (pp. 24-39). St Joseph, MI, USA: ASAE.
[11] Knakal Z., B. Prochazkova. Soil conservation systems under different agroecological
conditions of the Czech Republic. Proceedings of 14th ISTRO Conference, 1997, Pulawy,
Poland: 379~382.
[12] Köller, K. Production de céréals sous labor. Revue Suisse d’ agriculture, 1996, 28, 30.
[13] Kornmann M., K. Köller. Ecological and economical effects of different tillage systems.
Proceedings of 14th ISTRO Conference "Agroecological and Economical Aspects of Soil
Tillage", 1997, Pulawy, Poland: 391~394.
[14] Kosutic, S., Filipovic, D. et. al. Maize and winter wheat production with different soil tilaage
systems on silty loam. Agricultural and Food Science in Finland, 2001, 10(2): 81-90.
[15] Malicki L., M. Ochal, E. Podstawka-Chmielewska. Energetic effectiveness of various soil
cultivation systems. Proceedings of 14th ISTRO Conference, 1997, Pulawy, Poland: 445~446.
34
[16] Pellizzi G., A. Guidobono Cavalchini, M. Lazzari. Energy savings in agricultural machinery
and mechanization. Elsevier Applied Science, 1988, London-New York.
[17] Tebrügge F.J., R.A. Düring, A. Böhrnsen, U. Gross, W. Gruber, A. Wagner. Interactions
between different soil tillage intensity on soil properties with consideration of environmental
and economical benefits. Proceedings of the "International Agricultural Engineering
Conference", 1998, Bangkok, Thailand: 98~113.
[18] Tolimir, M., Veskovic, M. et. al. Influences of soil tillage and fertilitzation on maize yield and
weed infestation. Cereal Research communications. 2006, 34(1): 323-326.
[19] Zimmer, R., Milakovic, Z., Milos, B., Krzek, Z., Bracun, M., Zuzjak, S., Ipsa, J., Seput, M.
Soil tillage and arable crops sowing practice in Slavonia and Baranja. 30th Int’l sym. Actual
tasks on agric. eng., 2002, Opatija, Croatia, Proceedings, p.197-210.
[20] Zugec I., Stipesevic B., Kelava I. Rational soil tillage for cereals (Winter wheat - Triticum
aestivum L. and Spring barley - Hordeum vulgare L.) in eastern Croatia, 15th ISTRO
Conference (CD ROM), Fort Worth, USA, 2000.
PROIZVODNJA KUKURUZA I SUNCOKRETA U POSAVINI
RAZLIČITIM SUSTAVIMA OBRADE TLA
Igor Kovačev1), Silvio Košutić1), Dubravko Filipović1),
Milan Pospišil2), Zlatko Gospodarić1)
1)
Zavod za mehanizaciju poljoprivrede, Agronomski fakultet,
Univerzitet u Zagrebu, 10000 Zagreb, Hrvatska, ikovacev@agr.hr
2)
Zavod za ratarstvo, Agronomski fakultet, Univerzitet u Zagrebu,
10000 Zagreb, Croatia, mpospisil@agr.hr
Sadržaj: U radu su prikazani rezultati dvogodišnjih pokusa proizvodnje kukuruza i
suncokreta s četiri načina obrade tla provedenih u zapadnoj Slavoniji, na proizvodnim
površinama poljoprivredne tvrtke PK Nova Gradiška, lokacija Staro Petrovo Selo
(45° 10’ N, 17° 30’ E) smješteno 150 km jugoistočno od Zagreba. Usporedbom utroška
energije, najviša potrošnja goriva od 62.93 L ha-1 u proizvodnji kukuruza i 57.96 L ha-1
kod suncokreta, utvrđena je kod konvencionalnog sustava obrade tla (CT). Najveću
uštedu energije u proizvodnji kukuruza omogućio je sustav RT2 s 36.30 L ha-1, a kod
suncokreta sustav RT1 s 36.41 L ha-1. Usporedbom radnog vremena utvrđeno je da je CT
sustavom u proizvodnji kukuruza utrošeno 2.62 h ha-1 odnosno 0.35 h Mg-1, a kod
suncokreta 2.63 h ha-1 te 0.35 h Mg-1. Najniži utrošak radnog vremena u proizvodnji
kukuruza ostvario je sustav RT2 s 1.48 h ha-1 i 0.19 h Mg-1, potom RT1 s 1.49 h ha-1 i
0.15 h Mg-1, dok je u proizvodnji suncokreta najmanji utrošak radnog vremena ostvario
sustav RT1 s 1.35 h ha-1 i 0.14 h Mg-1. Najviši prosječni urod oba usjeva postignut je
sustavom RT1, a najniži urod kukuruza imao je sustav RT3, dok je najniži urod
suncokreta imao sustav CT.
Ključne riječi: utrošak energije i radnog vremena, proizvodni troškovi.

Godina XXXIV
Strane: 35 - 42
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.3
UTICAJ MELIORATIVNE OBRADE
NA NEKE FIZIČKE OSOBINE ZEMLJIŠTA
Poljoprivredni fakultet - Beograd, Zemun
Sadržaj: Ispitivanje uticaja jednog novog sistema meliorativne obrade zemljišta na
promene nekih važnijih fizičkih osobina zemljišta u usevu kukuruza obavljeno je na
imanju Instituta za kukuruz "Zemun Polje" u Krnješevcima.
U ispitivanju smo imali dve varijante:
Var. 1. – Sistem meliorativne obrade zemljišta (ravnanje + rad krtičnog pluga +
podrivanje + predsetvena obrada zemljišta);
Var. 2. – Kontrola. Konvencionalna obrada zemljišta (oranje raonični plugom +
predsetvena obrada zemljišta).
Pratili smo dinamiku važnijih fizičkih osobina zemljišta u usevu kukuruza u dva
roka posle posle prvog i neposredno posle drugog međurednog kultiviranja.
Uzorci su uzimani sa cilindrima po Kopeckom, a dalje obrađeni u laboratoriji.
Ispitivani su uticaji meliorativne obrade zemljišta na zapreminsku masu, vlažnost
zemljišta, poroznost i količinu vode po hektaru na tri dubine ispitivanja: od 0-10 cm;
10-20 cm; 20-30 cm.
Dobijeni rezultati obrađeni su statistički analizom varijanse i pokazali su da postoje
brojne statistički signifikantne razlike u vrednostima fizičkih osobina u korist onih na
meliorisanom zemljištu u poređenju sa kontrolnom varijantom. Gornji delovi orničnog
sloja su rastresitiji na meliorisanoj varijanti tako da su u stanju da prihvate lakše veće
količine vode i što je važno da je brže sprovedu u dublje slojeve.
Ključne reči: meliorativna obrada zemljišta, konvencionalna obrada zemljišta, fizičke
osobine zemljišta, kukuruz.
1. UVOD
Obrada zemljišta ima osnovni zadatak da stvori optimalne uslove u zemljištu za rast
i razvoj gajenih biljaka mobilizacijom zemljišne plodnosti. Svodi se na uticaj čoveka, pre
svega, na promenu fizičko mehaničkog stanja zemljišta. Pred obradu zemljišta postavlja
se više zadataka: jedni su vezani za privođenje zemljišta kulturi, a drugi za redovno
36
iskorišćavanje svake godine. U redovnom iskorišćavanju, kada je već stvoreno
antropogeno zemljište obradom, uz naravno, i druge agrotehničke mere takvo stanje se
samo održava. Postoje zemljišta na kojima se povremeno mora izvesti neki vid
meliorativne obrade koja ima povremeni karakter. Takva zemljišta su, između ostalih i
tzv. hidromorfna zemljišta Veliki problem kod hidromorfnih zemljišta predstavlja
prevlaživanje orničnog sloja u toku zime i smanjena mogućnost oticanja vode što
doprinosi eroziji, ali može dovesti i do gušenja useva usled pojave vodoleži.
Diferencijacija zemljišnog horizonta po mehaničkom sastavu kod ovih zemljišta
daje uslove za periodično prevlaživanje što je rezultat slabe filtracione sposobnosti
slojeva koji se nalaze ispod orničnog horizonta. Nerastresiti podornični sloj zemljišta sa
takvom teksturnom diferencijacijom profila i sezonskim prevlaživanjem deluju
nepovoljno na rast i razviće biljaka iz sledećih razloga: kašnjenjem predsetvenih radova i
setve prolećnih useva propuštaju se najbolji rokovi za agrotehničke mere i skraćuje se
vegetacioni period; pogoršanje uslova za rast i razviće useva, jer dolazi do smanjenja
stepena aeracije zemljišta [4], [11]. Pri rešavanju ovih problema mora se imati u vidu
činjenica da ova zemljišta pored problema sa viškom vlage imaju i probleme vezane za
tzv. "suvu" fazu zemljišta koji se obično ispoljavaju tokom letnjeg perioda.
Najefikasnije sredstvo za promenu fizičkih osobina zemljišta je mehanička obrada,
kojom se, između ostalog, povećava poroznost, povećava sadržaj makroflore, aktivnost
mikroorganizama. Funkcionalno vezani za poroznost su vodno-fizičke i fizičko
mehaničke osobine zemljišta, njegova biološka aktivnost i režim ishrane [7].
Osnovni zadatak obrade zemljišta na ovakvim zemljištima je povećanje rastresitosti
podorničnog sloja. Na ovaj način se povećava filtraciona sposobnost, u dubljim
slojevima se akumulira povećana količina vode, ornični sloj se brže suši i lakše razvija
koren [1], [5], [8], [9], [10].
Podrivanje je način obrade kojim se tretiraju dublji slojevi zemljišta bez okretanja i
mešanja. Zemljište se može podrivati različitim oruđima: podrivačima, krtičnim
plugovima, dubinskim rastresačima, dubinskim noževima, dletima i sl.
Kao glavna prednost podrivačkih oruđa za primenu na težim zemljišnim u poređenju
sa raoničnim plugovima smatra se da je smanjenje vučnog otpora, utroška pogonske
energije i povećani učinak u radu [3], [13].
Krtična drenaža predstavlja način odvodnjavanja gde se sa krtičnim plugom stvaraju
provizorni drenovi u zemljištu. Praktikuje se na težim (glinovitim ilovačama, ilovastim
glinama, glinama) i vlažnim zemljištima kao zamena za cevnu drenažu.
Pre rada sa plugom potrebno je izravnati površinu. U najblažim situacijama to se
može uraditi ravnjačem.
Produbljenje ornice se preduzima u slučajevima kada želimo da povećamo aktivni
ornični sloj koji će biti sposobniji da stvori optimalne uslove za gajenje useva. Na
povoljnim zemljišnim tipovima produbljenje se može obaviti odjednom, a na nekim
zemljištima i postupno ako to uslovi ne dozvoljavaju [12].
Umesto postepenog produbljenja na zemljištima sa zbijenim slojem može se izvesti
podrivanje, a posle toga oranje.
Cilj ovog rada bio je da utvrdi uticaj primene meliorativnih mera na promenu
važnijih fizičkih osobina jednog zemljišta težeg mehaničkog sastava. Obrada kao
mehanički zahvat menja prvo fizičke, a kasnije kao posledica ovih promena menjaju se
hemijske i biološke osobine zemljišta.
Uticaj meliorativne obrade obrade na neke fizičke osobine zemljišta
37
Ispitivanje uticaja meliorativne obrade zemljišta na neke važnije fizičke osobine
obavljeno je na površinama Instituta za kukuruz u Krnješevcima na tipu zemljišta
livadski černozem i delimično ritske crnice. Na oglednoj parceli je često ograničavajući
faktor za uspešniju proizvodnju prekomerno vlaženje zemljišta. Ova činjenica često ne
dozvoljava poštovanje osnovnih agrotehničkih rokova za blagovremenu obradu
zemljišta, setvu, ali i normalne uslove za žetvu odnosno berbu. Loša infiltracija odnosno
propusnost zemljišta za vodu je razlog stvaranja vodoleži u dužem vremenu što može
dovesti i dovodi do gušenja useva, nemogućnosti normalnog rada mehanizacije
(zaglavljivanje i čak propadanje do visine točkova traktora u glib na pojedinim
depresijama. Poljski ogled je postavljen i izveden tokom 2008/09 god.
Naime, meliorativna i osnovna obrada zemljišta izvedeni su tokom leta i jeseni
2008, a na tom zemljištu posejani su različiti usevi od kojih smo mi pratili promene u
zemljištu pod usevom kukuruza. U okviru velikog makro gleda utvrdili smo manje
mikrooglede sa kojih smo uzimali zemljišne uzorke.
U ispitivanju smo imali dve varijante:
Var 1. – Meliorativna obrada [ravnanje (sl. 1) + rad krtičnog pluga (sl. 2) +
podrivanje (sl. 3) + predsetvena obrada zemljišta];
Var. 2. – Kontrola. Konvencionalna obrada zemljišta. Oranje raonični plugom +
predsetvena obrada zemljišta.
Sl. 1. Ravnjač u radu
Sl. 2. Krtični plug
Sl. 3. Vibracioni razrivač
Na obe varijante imali smo dva posejana useva suncokret i kukuruz.
Na oglednoj parceli u toku 2008 godine na zemljištu gde je predusev bio ječam
izvedena je sistematizacija terena ravnanjem po površini i po drenažom po dubini.
Naime, najpre, je izvršeno ravnanje zemljišta skreperskim ravnjačem. Posle toga, u
drugoj fazi od 21-23.10.2008. godine, urađen je sistem drenažnih kanala sa krtičnim
plugom na dubinu od 60-80 cm i međuredni razmak od 5m. Svi drenažni kanali bili su
povezani sa većim kanalom za odvodnjavanje. Osnovna obrada zemljišta izvedena je u
jesen sa specijalno za tu priliku konstruisanim vibracionim razrivačem VR-5 [3].
Na kontrolnim parcelama gde nisu obavljene navedene meliorativne radnje izvedena
je konvencionalna obrada raoničnim plugom obrtačem 18.10 2008. godine na dubinu
30-35 cm.
Uzorci za ispitivanje zemljišta u neporemećenom stanju uzimani su cilindrima po
Kopecky-om, u dva roka tokom vegetacionog perioda kukuruza, i to neposredno posle
prve međuredne kultivacije 10.06.2009. godine i posle druge međuredne kultivacije
38
17.07.2009. godine. Uzorci su uzimani iz orničnog sloja u usevu kukuruza sa dubina
0-10 cm; 10-20 cm; 20-30 cm. Prilikom ispitivanja koristili smo se sledećim, inače
standardnim metodama [14]: (JDPZ 1997):
Sl. 4. a) Oprema za uzimanje zemljišnih uzoraka
b) Cilindri po Kopeckom
• Zapreminska (volumna) masa cilindrima od 100 ccm po Kopecky-om i metodi
Kopecky-og;
• Specifična masa po Albert-Bogsovoj metodi;
• Ukupna poroznost – obračunata je iz volumne i specifične mase;
(10.000 ⋅ h ⋅ v ⋅ b)
• Količina vode po formuli W =
100
W – količina vode u zemljištu u m3;
h – debljina sloja zemljišta u m;
v – zapreminska (volumna) masa zemljišta gr/cm3;
b – momentalna (trenutna) vlažnost u tež %.
Svi podaci o dobijenim vrednostima ispitivanih fizičkih osobina zemljišta obrađeni
su statistički metodom analize varijanse [2]. Za pojedinačna poređenja koristili smo
LSD test.
Fizički sastav zemljišta je važan činilac njegovog vodnog, vazdušnog, toplotnog,
hranidbenog režima, i njegove plodnosti [4]. Uslovi za rast i razviće korenovog sistema,
za biohemijske procese i dejstvo mikroorganizama u ovakvim zemljištima bitno se
razlikuju od uslova za ove procese u obrađenom zemljištu.
Zbijenost zemljišta nastaje na različite načine i zastupljena je u različitim stepenima
na raznim tipovima zemljišta. Nestrukturni, zbijeni slojevi u zemljišnom profilu u
uslovima intenzivne zemljoradnje nastaju iz različitih razloga: pod uticajem korišćenja
teške mehanizacije i transportnih sredstava prilikom osnovne obrade; zbog jednoličnog
mineralnog đubrenja; zbog intenzivnog razaranja i smanjenja organske materije u
zemljištu i dr. Nezavisno od načina nastanka, vrste i karaktera tog zbijenog sloja,
njegova pojava se manifestuje obrazovanjem zemljišne pokorice, zadržavanjem vode na
površini zemljišta i prevlaživanjem orničnog sloja, većim trenjem pri obradi zemljišta,
sporim rastenjem biljaka, plitko raspoređenim korenovim sistemom.
39
Prevlaženost i nedostatak vlage u zemljištu izazivaju najveće specifične otpore pri
obradi. Otpori zavise od vrste vode u zemljištu. Zbijenost zemljišta ima ogromno
značenje pri regulisanju vodnog režima zemljišta. Između zbijenosti i poroznosti postoji
obrnuta zavisnost, tj. što je zemljište zbijenije, manja mu je ukupna poroznost i udeo
makropora u njoj [5].
Rezultati uticaja meliorativne obrade na važnije fizičke osobine zemljišta dati su u
tabelama 1 i 2.
Na osnovu podataka može se videti da ispitivane zemljišne osobine imaju svoju
dinamiku tokom vegetacionog perioda kukuruza. Ove vrednosti su manje u periodu
posle prvog međurenog kultiviranja, a posle postepeno rastu idući ka drugoj međurednoj
kultivaciji, tačnije mesec dana posle toga.
Veća zapreminska masa je indikator povećane zbijenosti. Na meliorisanom
zemljištu podrivačkim oruđima krtičnim plugom i vibracionim razrivačem dobijena je
signifikantno manja zapreminska masa u oba roka u poređenju sa kontrolom. U prvom
ispitivanom roku signifikantna je razlika između dve ispitivane varijante i ispitivanih
dubina izuzev između treće (20-30 cm). Veća rastresitost u meliorisanoj varijanti vidi se
iz veće poroznosti. Veća poroznost omogućava bolje proticanje vazduha i bržu
infiltraciju vode. Ovo se može videti i na osnovu sadržaja vlage. Veći sadržaj vlage na
kontrolnoj varijanti je rezultat veće zbijenosti pojedinih slojeva. Tome svakako doprinosi
i ukupna količina vode. Vidi se da na kontrolnoj varijanti na svim dubinama veća
količina vode. Kod takvih glinovitijih zemljišta to ne mora značiti istovremeno veću
pristupačnost. Ta okolnost bi pri većim padavinama mogla biti limit za brzu propusnost.
Tab.1. Rezultati ispitivanja uticaja meliorativne obrade na fizičke osobine zemljišta
pred I međurednu kultivaciju
Dubina u cm Zaprem. masa Poroznost
u%
(B)
gr/cm3
(b1) 0-10
1,08
57,8
Melior.obr.
(b2) 10-20
1,34
48,5
(a1)
(b3) 20-30
1,35
48,7
Prosek
0-30
1,26
51,6
(b1) 0-10
1,44
43,9
Kontrola
(b2) 10-20
1,42
45,6
(a2)
1,42
45,6
(b3) 20-30
Prosek
0-30
1,43
45,0
Varijante
(A)
LSD A
LSD B
LSD AB
0,005
0,001
0,005
0,001
0,005
0,001
0,038
0,053
0,054
0,076
0,076
0,108
1,476
2,069
2,087
2,926
2,952
4,139
1,980
2,775
2,780
3,925
3,959
5,551
MVK
% vol.
40,6
41,2
36,6
39,5
34,4
37,1
36,1
35,8
4,736
6,641
6,698
9,391
9,473
13,281
Količina vode
% vlage
u m 3 po ha
vol.
tez.
27,1 21,9
714
27,8 20,9
837
29,7 21,9
892
28,2 21,6
814
29,6 20,6
888
34,9 24,5
1042
28,4 20,0
851
31,3 21,9
927
0,724
1,014
1,023
1,435
1,447
2,289
32,376
45,393
45,787
64,195
64,754
90,786
Na osnovu podataka može se videti da ispitivane zemljišne osobine imaju svoju
dinamiku tokom vegetacionog perioda kukuruza. Ove vrednosti su manje u periodu
posle prvog međurenog kultiviranja, a posle postepeno rastu idući ka drugoj međurednoj
kultivaciji, tačnije mesec dana posle toga.
40
Naši rezultati se slažu sa proučavanjem Vasileva i Revuta cit. [11]. Ovi autori
navode da povećanje zapreminske mase zemljišta npr. černozema od 0.98 do 1.20 gr/cm3
smanjuje vodopropustljivost 3 puta. Kod teško glinovitog zemljišta sa povećanjem
zapreminske mase od 1.0 do 1.6 gr/cm3, vodopropustljivost se smanjuje 1000-5000 puta,
a kod lakih glinuša samo 10-12 puta.
Zbijeno zemljište može da sadrži velike rezerve vode, ali je ta voda uglavnom
nedostupna biljkama. Ako je zbijenost zemljišta veća kod težih zemljišta, onda se
rezerve usvojene vode smanjuju i obrnuto.
Rastresito stanje zemljišta u proleće dovodi do povećanja PVK, jer je i veća
poroznost obrađenog zemljišnog sloja. Treba napomenuti da je tada veće isparavanje.
Kasnije se ono smanjuje, jer prestaje doticanje kapilarne vode iz dubljih slojeva ka
isparavajućoj površini. Kod zbijenih zemljišta, kapilarne veze se ne kidaju čak i pri
manjoj vlažnosti, zbog toga se smanjuje kapilarno proticanje vode i zemljište se isušuje
na mnogo većoj dubini.
Tab. 2. Rezultati ispitivanja uticaja meliorativne obrade na fizičke osobine zemljišta
pred II međurednu kultivaciju
Varijante
(A)
Podrivano
(a1)
Prosek
Kontrola
(a2)
Prosek
LSD A
LSD B
LSD AB
Dubina u cm Zaprem masa Poroznost
u gr/cm3
u%
(B)
(b1) 0-10
1,19
54,2
(b2) 10-20
1,44
43,8
1,45
44,4
(b3) 20-30
0-30
1,38
47,5
(b1) 0-10
1,44
44,3
(b2) 10-20
1,51
44,9
1,45
45,0
(b3) 20-30
0-30
1,46
43,8
0,005
0,001
0,005
0,001
0,005
0,001
0,065
0,092
0,093
0,130
0,131
0,184
2,566
3,597
3,629
5,088
5,132
7,195
1,493
2,093
2,112
2,961
2,986
4,187
MVK
% vol.
43,6
39,1
36,5
39,7
40,0
36,8
41,3
39,6
Količina vode
% vlage
u m3/ha
vol.
tež.
19,,1 16,9
592
21,8
15,3
656
28,7
19,9
865
23,2
17,4
704
28,4
20,2
860
25,1
16,7
755
29,4
20,7
892
27,7 19,20
836
2,962
4,153
4,189
5,873
5,924
8,305
2,777
3,892
3,927
5,505
5,553
7,786
43,169
60,524
52,871
74,771
74,771
104,830
Najveći značaj ima zbijenost zemljišta u sloju od 0-5 cm. Kada je rastresit on se
brzo osuši, kapilarne veze sa dubljim slojevima se prekidaju i vlaga u njima je tako reći
sačuvana od brzog isparavanja.
Poznato je da minimalna količina vazduha u zemljištu neophodna za razviće useva
zavisi od tipa zemljišta i ona varira od 10-50% od poroznosti zemljišta; optimalna
vlažnost za razviće biljaka zavisi od vrste zemljišta i ona varira od 50-90% od pune
vlažnosti zemljišta.
U drugom ispitivanom roku (tabela 2) vrednosti zapreminske mase su nešto veće u
odnosu na prvi rok određivanja na svim dubinama i po ispitivanim slojevima. Dobijena
razlika između varijanti i ispitivanih dubina je statistički vrlo signifikantna. To pokazuje
da su rezultat uticaja izvedenih meliorativnih radnji.
41
ZAKLJUČAK
Na osnovu ispitivanja uticaja meliorativnog sistema obrade zemljišta na važnije
fizičke osobine livadskog černozema na lokalitetu Krnješevaca u 2008/09 godini može
se zaključiti sledeće:
Meliorisana površina, odnosno sistem obrade zemljišta koji je upotrebljen, a
sastojao se od sistematizacije terena, podrivanja krtičnim plugom i vibracionim
rastresačem uticao je na veću rastesitost zemljišta što se vidi iz značajno manjih
vrednosti zapreminske mase, veće ukupne poroznosti i boljeg odnosa između čvrste
tečne i gasovite faze u oba roka ispitivanja.
Tako popravljene zemljišne osobine u prvoj godini već su povoljnije stanište za
gajene useve međutim, treba istaći i produžno dejstvo na druge useve u narednim
godinama.
LITERATURA
[1] Birkás Márta, Szalai, T., Nyrai, F., Hollo, S. (1995): Soil cultivation and crop production
systems of sustainable farming. Bull. of the Univ. Agric. Sci: 109-122. Godollo.
[2] Dospehov, B.A. (1968): Metodika polevoga opita. Kolos. Moskva.
[3] Ercegović, D., Raičević, D., Vukić, Đ., Oljača, V.M., Radojević, R., Pajić, M., Gligorović, K.
(2008): Tehničko-tehnološki aspekti primene mašina i oruđa za uređenje zemljišta po površini
i dubini. Poljoprivredna tehnika. God. XXIII. Br. 2:13-26. Decembar. Beograd.
[4] Hadas, A. (1997): Soil tilth- the desired soil structural state obtained through proper soil
fragmentation and reorientation processes. Soil and Tillage Research. 43.7: 1-40.
[5] Kovačević, D. (1983): Uticaj različitih načina predsetvene obrade na promene nekih fizičkih
osobina zemljišta u usevu kukuruza. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet. Zemun.1-102.
[6] Kovačević, D. (1995): Sistemi obrade zemljišta u intenzivnoj proizvodnji kukuruza. Acta
biologica Yugoslavica. Acta herbologica.Vol.4. No. 2 : 3-20.
[7] Kovačević, D., Snežana Oljača, Oljača, M., Broćić, Z., Ružičić, L., Vesković, Jovanović, Ž.
(1997): Savremeni sistemi zemljoradnje: korišćenje i mogućnosti za očuvanje zemljišta u
konceptu održive poljoprivrede. IX Kongres JDPZ. Uredjenje, korišćenje i očuvanje
zemljišta:101-113. Novi Sad.
[8] Kovačević, D. Momirović, N., Oljača Snežana, Oljača V.M., Glamočlija Đ., Radošević. Ž.,
Jovanović, Ž., Vesković, M. (1998a): Uticaj sistema obrade na promenu nekih fizičkih
osobina zemljišta u usevu kukuruza. Poljoprivredna tehnika. God. XXII. Br. 1: 35-45.
Beograd.
[9] Kovačević, D., Denčić, S., Kobiljski, B., Momirović, N., Snežana Oljača (1998b): Effect of
Balkan Symposium on Field Crops. Novi Sad. Vol. 2, 313-317.
[10] Kovacevic, D., Momirovic, N., Dencic, S., Oljaca, Snezana, Radosevic, Z., Ruzicic, L.
(1998c): Effect of tillage systems on soil physical properties and yield of winter wheat in lowinput technology. Proceedings of International Conference on " Soil Condition and Crop
Production": 58-61.Gödödlö.
[11] Kovačević, D. (2003): Opšte ratarstvo. Udžbenik. Poljoprivredni fakultet. Zemun. 1- 787.
[12] Molnar, I., Džilitov, S., Vučković, R. (1979): Uticaj meliorativne obrade na promene nekih
fizičkih osobina beskarbonatne ritske crnice. Zemljište i biljka. Vol. 28. No.3, 177-190.
Beograd.
[13] Raičević, D., Ercegović, Đ., Marković, D., Oljača, V.M. (1997): Primena oruđa i mašina sa
vibracionim radnim telima u obradi zemljišta – efekti i posledice. IX Kongres JDPZ.
Uređenje, korišćenje i očuvanje zemljišta. Novi Sad: 127-135.
[14] Grupa autora: Metode istraživanja i određivanja fizičkih svojstava zemljišta. JDPZ. 1-278.
Novi Sad.1997.
42
Rad je rezultat istraživanja u okviru realizacije Projekta TR-20092: "Efekti primene i
optimizacije novih tehnologija, oruđa i mašina za uređenje i obradu zemljišta u biljnoj
proizvodnji". Ova istraživanja finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike
Srbije.
THE EFFECT OF AMELIORATIVE TILLAGE
ON SOME PHYSICAL SOIL PROPERTIES
Dusan Kovacević, Zeljko Dolijanovic, Mićo V. Oljača, Jasmina Oljaca
Faculty of Agriculture - Belgrade, Zemun
Abstract: The paper deals with the effects of ameliorative tillage on the dynamics of
some important physical soil properties in maize. The trial was caried-out at the
experimental fields Krnjesevci of Maize Research Institute "Zemun Polje" on meadows
chernozem soil type. The folowing ameliorative and conventional tillage systems were
included in ivestigations:
1. Ameliorativel tillage system - (ATS) – includes new types machines for field
sistematisation-scrapers (USM 5) in autamn, drainage plow on the depth 60-80 cm, and
subsoiling with heavy vibratory subsoiler VR 5. on 30-35 cm depth. After basic tillage
we prepared soil for seeding with preparation by disking and harrowing
2. Conventional tillage - (CT) - in this case includes ploughing to the depth of
30-35cm + presowing preparation by disking and harrowing was control.
The folowing soil properties were studied: bulk density, total porosity, moisture
weight and volume percent, and total water content in different layers in m3, in two
period of time after first and after second interrow cultivation in maize on the different
depth 0-10; 10-10; 20-30.
Ameliorative tillage systems have better effect for all investigated soil properties on
this heavy soil type compared with control with classical tillage system.
Key words: ameliorative tillage system, conventional tillage system, soil physical
properties, maize.

Godina XXXIV
Strane: 43 - 51
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.331
UTICAJ SISTEMA OBRADE NA PRINOS KUKURUZA
I POROZNOST ORANIČNOG SLOJA
NAVODNJAVANOG ČERNOZEMA
Institut za kukurz "Zemun Polje"
Sadržaj: U cilju stvaranja povoljnih uslova za razviće biljke, obavljena su proučavanja
uticaja različitih sistema obrade na prinos kukuruza i ukupnu poroznost oraničnog sloja
navodnjavanog černozema. Predmet istraživanja bila je konvencionalna obrada
(tanjirača, plug, setvospremač), redukovana (rotositnilica) i direktna setva (sejalica za
direktnu setvu).
Analiza varijanse prinosa pokazuje signifikantne razlike između proučavanih
sistema obrade černozema. Najbolji rezultati prinosa ostvareni su konvencionalnom
obradom-12,39t/ha, zatim redukovanom-11,03t/ha i najniži direktnom setvom-10,03t/ha.
Konvencionalna obrada obezbedila je najpovoljniju ukupnu poroznost sa prosečnom
vrednosti 51,08%. Bez statistički značajne razlike, odnos porozne i čvrste faze je bio
nešto nepovoljniji kod zemljišta obrađenog rotositnilicom-50,47zap%, a značajno manji
pri direktnoj setvi-48,12zap.%.
Ključne reči: obrada, prinos, ukupna poroznosti, navodnjavani černozem.
1. UVOD
Specifičnost proizvodnje u uslovima navodnjavanja zahteva i odgovarajući
kompleks mera tehnološkog procesa, koji se razlikuje od mera koje se primenjuju pri
gajenju useva u uslovima prirodnog vodnog režima. U navodnjavanju neophodno je
usklađivanje velikog broja uticajnih faktora kako bi se, pored negativnih ekonomskih
efekata, izbegle i štetne posledice po zemljište. Navodnjavano zemljište je podložno
kvarenju strukture pri nepravilnoj primeni vode, ili pak ako su neprilagođene
agrotehničke mere intenzivnoj proizvodnji. Samim tim veoma je značajno iznalaženje
adekvatnih rešenja primene mera u tehničko-tehnološkom sistemu, posebno kada je u
pitanju obrada zemljišta.
Dosadašnja proučavanja obrade zemljišta, u raznim kombinacijama zemljišnoklimatskih uslova i primene raznovrsnih tehničkih sistema, u uslovima od vrlo
intenzivne obrade do potpunog njenog izostavljanja, ukazuju na problem sabijenosti
44
zemljišta usled prohoda mehanizacije (Đević, 1992; Oljača,1993; Ronai, Đ 1993. Karlen,
L.D. et al, Unger, W. P 1996 i dr). Deformacija zemljišta sabijanjem prvenstveno se odnosi
na povećanje gustine mase zemljišta, tj. na povećanje zapreminske mase, a samim tim i
na smanjenje ukupne poroznosti. U nekim slučajevima, navodi Bahtin (1978),
deformacije usled višestrukog prolaza mehanizacije, mogu se rasprostirati na dubini
većoj od 1m, pri čemu se može prepoloviti prinos i povećati otpor pri obradi za 1,9 puta.
Maksimalni prinos postiže se pri optimalnoj vrednosti sabijenosti zemljišta, koja
zavisi od tipa zemljišta, mehaničkog sastava, vlažnosti i strukture (Burčenku, 1973),.
Navodnjavani černozem je odlična osnova da kukuruz ostvari maksimalno korišćenje
genetičkog potencijala rodnosti, ali ima veću mehaničku nestabilnost i osetljivost na
gaženje u odnosu na nenavodnjavani (Gajić, 1991). U navodnjavanju zbog dejstva
mehanizacije i vode zemljište je podložnije deformaciji sabijanjem, te od izbora sistema
obrade umnogome zavisi kako realizacija rodnosti, tako i da li će degradacijski procesi u
zemljištu imati privremeni ili trajni karakter.
U cilju iznaleženja obrade koja omogućje povoljne uslove za razviće biljaka i
ujedno čuva plodnost navodnjavanog černozema u radu su prikazani rezultati
proučavanja uticaja različitih sistema na prinos kukuruza i promenu poroznosti
oraničnog sloja zemljišta. Imajući u vidu mnogobrojna istraživanja koja ukazuju na
potrebu za određenim izmenama u konvencionalnom sistemu obrade, predmet
proučavanja su bili višefazna obrada sa primenom pluga, zatim redukovana sa primenom
mašine sa rotirajućim radnim organima i izostavljanje obrade (obavljena setva direktno u
strnište). Specifičnost dobijenih rezultata ogleda se u tome što su proučavanja obavljena
na černozemu koji se intenzivno navodnjava i obrađuje plugom već 30 godina, te su
značajni i za nauku i za praksu. Prednost konvencionalnog sistema obrade dobijena
proučavanjem isključuje potrebu daljih istrživanja promene poroznosti orničnog sloja
navodnjavanog černozema na kome se gaji kukuruz, ali otvara pitanje proučavanja
adekvatnog sistema u kombinaciji redukovane i periodične duboke obrade.
2. MATERIJAL I METOD
Eksperimentalna istraživanja obavljena su na černozemu, na oglednim površinama
za navodnjavanje Instituta za kukuruz "Zemun Polje". Petogodišnji ogled postavljen je
po metodi blok sistema u četiri ponavljanja, na površini od 2371,2 m2. Površina
elementarne parcele je bila 30,4 m2, a parcele za obračun prinosa 15,33 m2 (10,08 m x
1,52 m). Predmet proučavanja bile su sledeće varijante obrade zemljišta (Tab. 1).
Predusev je bila pšenica. Đubrenje oglednog polja je obavljano sa odnosom NPK
hraniva 1:0,75:0,5 u količini od 150 kgN/ha, 110 kgP2O5 i 75 kg K2O/ha. Celokupna
količina P2O5 i K2O, kao i deo azota unošena je u jesen, a preostala količina azota je
uneta u proleće. Setva hibrida kukuruza ZPSC 704 u gustini od 60.000 bilj./ha obavljana
je u optimalnom agrotehničkom roku. Tretiranje herbicidima je obavljano pre setve ili
posle setve - a pre nicanja. Berba je vršena u optimalnom roku, pri čemu su praćeni
elementi prinosa. Intervencija navodnjavanjem se obavljala pri vlažnosti zemljišta 7075% od poljskog vodnog kapaciteta. Varijante obrade su zalivane istovremeno, sa istom
(prosečnom) normom, koja je utvrđivana na osnovu sadržaja vlage u delu zemljišta 050cm.
Uticaj sistema obrade na prinos kukuruza i poroznost oraničnog sloja navodnjavanog ...
45
Po varijantama obrade određivanje zapreminske mase obavljeno je u petoj godini
ogleda pred setvu (na pripremljenom zemljištu, a za metodu D na strništu) na dubinama
0-10 cm i 10-30 cm, u uslovima prosečne vlažnosti zemljišta 22,5 mas %. Prosečna
vrednost specifične mase zemljišta, na dubini od 0 do 30 cm, iznosila je 2,60 g/cm i
korišćena je za određivanje ukupne poroznosti zemljišta.
Tab. 1. Varijante sistema obrade zemljišta i primenjeni agregati
1. Konvencionalna obrada (K) - u julu/avgustu je obavljano ljuštenje strništa, u jesen osnovna
obrada na dubini 25-30 cm, na proleće predsetvena priprema i setva
Tanjiranje strništa
- Traktor (30KN)+ Tanjirača (5,00 m)
Oranje (30 cm)
- Traktor (30KN) + Plug (1,20 m)
Priprema za setvu
- Traktor (30KN) + Setvospremač (6,00 m)
Setva
- Traktor (30KN) + Sejalica za direktnu setvu (3,04 m)
2. Redukovana obrada (R) - u jesen je strnište plitko obrađivano i u proleće izvršena setva
Sitnjenje strništa
- Traktor (10KN) + Rotaciona sitnilica (1,00 m)
Setva
- Traktor (30KN) + Sejalica za direktnu setvu (3,04 m)
3. Direktna setva (D) - bez predhodne obrade, u proleće setva na strništu)
Setva u strnište
- Traktor (30KN) + Sejalica za direktnu setvu - 3,04 m
Specifična masa čvrste faze zemljišta određena je po metodi Gračanina,
zapreminska masa po metodi Kopecky-og, ukupna poroznost je obračunata iz odnosa
specifične i zapreminske mase, a vlažnost zemljišta utvrđena termogravimetrijskom
metodom. Prinos zrna kukuruza preračunat je po hektaru na 14% vlage. Rezultati
proučavanja obrađeni su statističkom metodom analize varijanse, uz korišćenje LSD
testa za pojedinačna poređenja.
3. AGROEKOLOŠKI USLOVI NA OGLEDNOM POLJU
Eksperimentalna istraživanja (Kresović, 2003) obavljena su na zemljištu tipa
slabokarbonatni černozem (Tab. 2). Humusno-akumulativni (Ah) horizont dubine je
0-50 cm, sadrži manje od 5% CaCO3, po teksturnom sastavu praškasto-glinovita ilovača,
mrvičaste strukture do dubine 30 cm i zrnasto-grudvičaste u podoraničnom sloju
(30-50 cm), dobro je propustan za vodu i korenov sistem biljaka. Prelazni (AhC)
podhorizont moćnosti 50-100 cm, po teksturnom sastavu praškasto glinovita ilovača,
zrnaste strukture, znatno većeg sadržaja CaCO3 i dobro propustan za vodu i korenov
sistem. Matični supstrat (C horizont), na dubini većoj od 100 cm, jako je karbonatna
lesolika ilovača, prošarana konkrecijama kreča.
Tab. 2. Hemijske osobine zemljišta na oglednom polju
Horizont
Ah
AhC
Dubina
(cm)
CaCo3
(%)
00-10
10-20
20-30
30-50
50-70
70-90
3,16
3,46
3,12
4,88
5,96
18,12
pH
H2O
7,70
7,75
7,90
8,25
8,20
8,25
NKcl
6,90
6,85
6,95
7,30
7,35
7,30
Humus
(%)
Azot
(%)
3,35
3,33
3,25
3,06
2,11
1,78
0,219
0,209
0,206
0,173
-
Lakopristupačni
(mg/100g)
P2O5
K2O
14,5
31,6
14,8
32,4
12,5
30,1
10,2
28,6
-
46
Fizičke osobine zemljišta ogledne površine (Tab. 3), na dubini do 90 cm, karakteriše
prosečna vrednosti: zapreminska masa 1,30 g/cm3, specifična masa 2,60 g/cm3 i ukupna
poroznost 49,78%. Specifična masa čvrste faze zemljišta neznatno se menja po dubini i
promene su u zavisnosti od minerološkog sastava. Vrednost zapreminske mase na dubini
0-20 cm je 1,26 g/cm3, na dubini od 20 do 30 cm se povećava na 1,32 g/cm3, pa dalje sa
porastom dubine neznatno se povećava. Analogno sa promenama zapreminske i
specifične mase, menja se i vrednost ukupne poroznosti. Do 90 cm dubine, prema
klasifikaciji Gračanina (1950) zemljište je srednje porozno.
Dubina
(cm)
00 – 10
10 – 20
20 – 30
30 – 50
50 – 70
70 – 90
Prosečno
Tab. 3. Fizičke osobine zemljišta na oglednom polju
Specifična masa Zapreminska masa Ukupna poroznost
(g/cm3)
(g/cm3)
(%)
2,56
1,25
51,17
2,58
1,26
51,16
2,59
1,32
49,03
2,60
1,33
48,46
2,62
1,33
49,24
2,64
1,33
49,62
2,60
1,30
49,78
Vodno-vazdušne osobine relativno su povoljne. Kapacitet za vazduh ima najveću
vrednost u oraničnom sloju (oko 15 zapr.%), a sa dubinom se smanjuje (Tab. 4).
Tab. 4. Vodno-vazdušne osobine zemljišta na oglednom polju
0-10
10-20
20-30
30-50
50-70
Osobina / Dubina
(cm)
(cm)
(cm)
(cm)
(cm)
Vazdušni (zapr.%)
15,60
15,10
14,55
12,24
8,78
Kapacitet
Poljski (zapr.%)
35,57
36,06
35,79
36,22
40,46
Pristupačna voda (zapr.%)
20,00
19,91
18,40
18,32
22,69
Vlažnost venuća (zapr.%)
15,57
16,15
17,40
17,90
17,77
70-90
(cm)
8,71
40,91
23,23
17,68
Usled zbijenosti i "zapušenosti" pora ukupna poroznost je manja u podoraničnom
sloju u odnosu na poroznost sa dubine do 30 cm. Samim tim manja je vrednost krupnih
pora, u kojima se nalazi gasna faza, što rezultira i manjim kapacitetom za vazduh.
Srednje vrednosti kapaciteta za vazduh ukazuju na to da je, po dubini profila, černozem
osrednje aerisan.
Poljski-vodni kapacitet ima vrednost oko 35 zapr.%, na dubini do 50cm, što ukazuje
na srednju retencionu sposobnost za vodu. Isto tako i pristupačna voda, kao razlika
između poljskog-vodnog kapaciteta i vlažnosti venuća, sa vrednostima od 17 do 20
zapr.% u granicama je srednjih vrednosti. Zemljište dobro do osrednje vodopropustljivo,
s tim što je filtraciona sposobnost nešto manja u podoraničnom sloju.
Istraživanja su obavljena u zoni umereno-kontinentalne klime, u oblasti koja
prostorno pripada Panonskoj niziji. U periodu izvođenja ogleda tokom vegetacije
kukuruza, prosečne temperature vazduha su se kretale od 18,2 do 20,3 oC, a količina
padavina od 317,0 mm do 444,0 mm (Graf. 1).
47
Grafikon 1. Prosečne temperature vazduha i suma padavina tokom meseci vegetacije
kukuruza za period izvođenja ogleda
o
100
C
mm
o
o
90 19,9 C / 363,3 mm 18,3 C / 439,1 mm
18,2 oC / 394,2 mm
18,2 oC / 444,0 mm
20,3 oC / 317,0 mm
200
180
80
160
70
140
60
120
50
100
40
80
30
60
20
40
10
20
0
I godina
II godina
III godina
temperatura
IV godina
V godina
0
padavine
U svih pet godina proučavanja, tokom vegetacije kukuruza bio je deficit padavina sa
aspekta potrebe kukuruza za vodom i vlažnost zemljišta se spuštala ispod donje granice
lako pristupačne vode. Navodnjavano je u više navrata i režim navodnjavanja ogledne
površine, kako po vremenu i broju zalivanja, tako i po količini dodate vode zalivanjem,
po pravilu pratio je raspored padavina tokom vegetacije kukuruza (Tab. 5).
Tab. 5. Režim navodnjavanja černozema pod kukuruzom
Godina
I godina
II godina
III godina
IV godina
V godina
Broj
I
II
III
IV
I
I
II
I
I
II
II
IV
Z a l i v a nj e
Datum
31/05
02/07
14/07
10/08
28/07
11/06
01/07
01/07
07/07
18/07
31/07
07/08
Norma (mm)
30,0
30,0
30,0
30,0
60,0
30,0
30,0
40,0
40,0
40,0
40,0
40,0
Norma
navodnjavanja
120,0 mm
60,0 mm
60,0 mm
40,0 mm
120,0 mm
48
4. REZULTATI PROUČAVANJA I DISKUSIJA
Rezultati proučavanja pokazuju da, usled dejstva mase agregata i radnih organa
mašina na zemljište, različit je uticaj ispitivanih sistema obrade na promenu poroznosti
oraničnog sloja navodnjavanog černozema. Analiza varijanse vrednosti ukupne
poroznosti pokazuje da su ostvarene vrlo značajne razlike i između varijanti i u
interakciji sa dubinom (Tab. 6).
Tab. 6. Zapreminska masa i ukupna poroznost zemljišta na dubinama
do 30 cm po varijantama obrade
Dubina
Varijante
0-10 cm
10- 30 cm
0-30 cm
0-10 cm
10–30 cm
0-30 cm
Ukupna poroznost (zapr. %)
Zapreminska masa (g/cm3)
K
1,240
1,304
1,272
52,31
49,86
51,08
R
1,208
1,368
1,288
53,54
47,40
50,47
D
1,327
1,371
1,349
48,97
47,27
48,12
Analiza varijanse – Ukupna poroznost
LSD
Izvor varijacije (Cv-0.67)
F value
Prob.
0.05
0.01
Obrada (0-30)
39.6903
0.0023 **
1.009
1.673
Obrada x Dubina (0-10,10-30)
76.5520
0.0001 **
0.471
0.713
Na dubini 0-10 cm, ostvarene razlike zapreminske mase dejstvom faktora obrade
imale su sledeće vrednosti: kod klasične 1,240 g/cm3, kod minimalne obrade
1,208 g/cm3 i kod varijante bez obrade 1,327 g/cm3. Ukupna poroznost, na ovoj dubini,
ostvarila je statistički vrlo značajne razlike u svim načinima obrade. Najpovoljnija
poroznost bila je na zemljištu obrađenom rotacionom sitnilicom (53,54 zap.%), zatim na
zemljištu pripremljenom setvospremačem (52,31 zap.%) i na kraju na strništu
(48,97 zap.%).
U zemljišnom sloju na dubini 10-30 cm, veće vrednosti zapreminske mase bile su
kod varijante bez obrade (1,371 g/cm3) i minimalne obrade (1,368 g/cm3), a najmanje na
klasično obrađenom zemljištu (1,304 g/cm3). Ukupna poroznost na dubini od 10 do
30 cm značajno se razlikovala u zavisnosti od načina obrade i najveću vrednost je imala
na klasično obrađenom zemljištu (49,86 zap.%). Približne vrednosti poroznosti,
bez statistički značajnih međusobnih razlika, bile su na minimalno pripremljenom
(47,40 zap.%) i na neobrađenom (47,27 zap.%) zemljištu.
Prosečne vrednosti u oraničnom sloju humusno akumulativnog horizonta, pokazuju
porast zapreminske mase po dubini u svim metodama. U proseku, na dubini 0-30 cm,
vrednosti zapreminske mase zemljišta pri konvencionalnoj (1,272 g/cm3) i redukovanoj
obradi (1,288 g/cm3 ) bile su manje u odnosu na varijantu direktne setve, 1,349 g/cm3.
Prema Milojiću (1989) za većinu ratarskih useva, poželjne vrednosti zapreminske mase
oraničnog sloja su u granicama 1,1-1,3 g/cm3, a kao gornju granicu za normalan rast i
razvoj useva, Racz i Butorac (1983) postavljaju na nivou 1,4 g/cm3.
Konvenvionalna obrada zemljišta obezbedila je najpovoljniju poroznost oraničnog
sloja (0-30 cm), sa prosečnom vrednošću ukupne poroznosti 51,08% (koeficijent
49
poroznosti 1,04). Bez statistički značajne razlike, odnos porozne i čvrste faze bio je nešto
nepovoljniji kod zemljišta obrađenog rotacionom sitnilicom (poroznost 50,47 zap.%,
koeficijent poroznosti 1,02), a značajno nepovoljniji pri setvi specijalnom sejalicom
(poroznost 48,12 zap.%, koeficijent poroznosti 0,93). Dobijene vrednosti ukupne
poroznosti imaju logičan raspored s obzirom na dubinu obrade. Konvenvionalna obrada
je imala dubinu do 30 cm, kod varijante redukovane obrade površinski sloj je obrađivan
do 10 cm dubine, a kod varijante bez obrade deo površine, koji se odnosi na brazdu za
setvu, obrađivan je do 7 cm dubine.
U odnosu na početno stanje (1,28 g/cm3 i 50,45%) konvencionalnim sistemom
obrade smanjena je zapreminska masa i povećana poroznost obrađenog sloja. Kod
redukovane obrade nije bilo promena, a negativne su se desile na varijanti direktne setve.
Kvalitetno obrađeno zemljište treba da obezbedi preko 50% poroznosti, da bi se
zadovoljile potrebe korenovog sistema za nesmetanim usvajanjem hranljivih materija.
U odnosu na konvencionalan sistem, i direktna setva i redukovana obrada uticale su
na manje korišćenje genetičkog potencijala rodnosti kukurza. Analiza varijanse
ostvarenih prosečnih prinosa zrna kukurza u svim godinama proučavanja pokazuju da je
sistem obrade vrlo značajno uticao na ostvrene razlike (Tab. 7). U proseku najveći prinos
je ostvaren na varijanti konvencionalne obrade 12,39 t/ha, zatim redukovane 11,03 t/ha i
najniži na varijanti direktne setve 10,03 t/ha.
Tab. 7. Prosečni prinosi kukuruza (t/ha) u navodnjavanju po varijantama
Godine
K
R
D
I
13,74
11,22
11,13
II
11,51
10,37
9,06
III
13,30
11,15
10,62
IV
12,36
12,67
10,22
V
11,02
9,73
9,14
Prosek
12,39
11,03
10,03
Analiza varijanse – Prinos zrna kukuruza sa 14% vlage
LSD
Izvor varijacije (Cv–6.06%)
F
P
0.05
0.01
Sistemi obrade
61.2172
0.0000 **
0.436
0.587
Godine x Obrada
3.1660
0.0101 *
0.975
1.313
Sumiranjem rezultata proučavanja dolazi se do zaključka da je vrlo značajan uticaj
sistema obrade na prinos i poroznost oraničnog sloja i da direktna setva nije adekvatna
za gajenje kukurza na navodnjavanom černozemu. Kod redukovane obrade iako je
ostvarena povoljna poroznost, statisički veoma značajno niži prinosi nisu ekonomski
opravdani u navodnjavanju. U odnosu na proučavane varijante obrade, konvencionalni
sistem ima prednost primene na navodnjavanom černozemu. Međutim, osobine zemljišta
u podorničnom sloju, posebno na dubini 30-50 cm, ukazuju na mogućnost daljeg
povećanja zbijenosti usled stalne primene pluga i obrade na dubini manjoj od 30 cm.
Povećana sabijenost utiče na smanjenje prinosa useva i pri gajenju kukuruza u sabijenom
zemljištu, navodi Taridieu (1994), dolazi do povećanja drvenaste mase u biljci, čime se
povećava otpor kretanja vode i remeti njen normalan tok u lišće. Istovremeno se menja
odnos ugljen dioksida i redukuje fotosinteza. Smanjenje dužine korena usled sabijenosti
smanjuje intenzitet usvajanja hranljivih materija.
50
Rezultati proučavanja dokazuju da se ostvaruje visoka proizvodnja kukuruza na
navodnjavanom černozemu primenom konvencionalne obrade, ali i upućuju na potrebu
povremene obrade na dubinu preko 50 cm, jer se efektivna dubina zone rizosfere kod
kukuruza kreće od 50 do 70 cm. Dalja istraživanja treba usmeriti na iznalaženje rešenja
redukovane obrade u kombinaciji sa periodičnom dubokom obradom zemljišta, jer je
predpostavka da bi se na ovaj način stvorili povoljni zemljišni uslovi za veće korišćenje
genetičkog potencijala rodnosti kukurza.
4. ZAKLJUČAK
Proučavanja konvencionalne obrade (tanjirača, plug, setvospremač), redukovane
(rotositnilica) i direktne setve (sejalica za direktnu setvu) pokazuju veoma značajan
uticaj sistema obrade zemljišta na prinos kukuruza i poroznost oraničnog sloja
navodnjavanog černozema.
Na osnovu rezultata eksperimentalnih istraživanja može se zaključiti da
konvencionalna obrada u odnosu na proučavane varijante ima prednost primene na
navodnjavanom černozemu, jer je ostvarila najpovoljniju ukupnu poroznost (51,08
zap.%,) i najbolji rezultat prinosa zrna kukurza (12,39 t/ha). Redukovana obrade je
ostvarla povoljnu poroznost, ali statisički veoma značajno niže prinose, dok je direktna
setva imala najmenje vrednosti i prinosa i ukupne poroznosti orničnog sloja.
LITERATURA
[1] Bahtin, U.: Vplotnenije počvi hodovimi sistemomi mašin. Zemledelie, 5, 1978.
[2] Burčenku, N.: Principi sazdania kombinirovanih agregatov dlja vazdeljivanija seljh.
Hazjajstvenih kultura na baze pasivnih rabočih organov. Trudi Vim., 63, M, 1973.
[3] Đević, M.: Primena kombinovanih agregata u obradi i setvi. Doktorska disertacija,
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1992.
[4] Gajić, B.: Uticaj višegodišnjeg navodnjavanja na promene nekih fizičkih osobina černozema i
ritske crnice u jugoistočnom Sremu. Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u
Beogradu, Beograd 1991.
[5] Gantcer, J., Blake, R.: Physical characteristics of le sueur clay loam soil fallowing no-till and
conventional tillage. Agronomy Journal, 70, 5, 843-857, 1978.
[6] Karlen, L.D., Wollenhaupt, N.C., Erbach, C.D., Berry, C.E., Swan, B.J., Eash, S.N., Jordahl,
L.J.: Long-term tillage effects on soil quality. Soil & Tillage Research, 32, 4, 313-327, 1994.
[7] Kresović B.: Uticaj navodnjavanja i sistema obrade zemljišta na proizvodnju kukuruza.
Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Univerzitet u Beogradu, Beograd 2003.
[8] Milivojević, J., Dušić D.: Razvoj, korišćenje i perspektiva povećanja irigacionih površina u
Srbiji bez pokrajna. Vodoprivreda, 3-4, 119-120, 1989.
[9] Oljača, M.: Uticaj hodnih sistema traktora na sabijanje zemljišta ritova. Doktorska disertacija,
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd 1993.
[10] Racz, Z., Butorac, A.: Utjecaj zbijenosti tla na rast, razvoj i prinos nekih kultura.
Poljoprivredna znanstvena smotra, 62, 491-500, Zagreb, 1983.
[11] Ronai, Đ.: Sabijanje zemljišta - pitanje definisanja mehaničkih karakteristika sabijenog tla.
Treći naučni kolokvijum, MRAZ, Quo vadis pedologija, 65-69, Padinska Skela, 1990.
[12] Taridieu, F. Growth and Functioning of subjected to soil compaction. Towards a system with
multiple signalling. Soil & Tillage Research, 30, 217-243, 1994.
[13] Unger, W.P.: Soil bulk density, penetration resistance and hydraylic conductivity under
controlled traffic conditions. Soill & Tillage Research, 37, 1, 67-75, 1996.
51
EFFECTS OF TILLAGE SYSTEMS ON MAIZE YIELD
AND POROSITY OF THE IRRIGATED CHERNOZEM
PLOUGHING LAYER
Maize Research Institute - Zemun Polje
Abstract: With the aim to create favourable conditions for the plant development, the
studies on effects of different tillage systems on maize yield and porosity changes of the
irrigated chernozem ploughing layer were performed. The objective of the studies was
conventional tillage (disc harrow, plough, seedbed conditioner), reduced tillage (rotary
shredder) and direct drilling (direct drill seeder).
The analysis of variance performed for the yield shows significant differences
among observed tillage systems carried out on chernozem. The highest yield of
12.39 t·ha-1 was obtained by conventional tillage. Yields obtained by reduced tillage and
direct drilling were lower and amounted to 11.03 t·ha-1 and 10.03 t·ha-1, respectively. The
conventional tillage system provided the most favourable porosity with the average
value of 51.08%. With no statistical significant differences, the porous to solid phase
ratio was somewhat less favourable in soil tilled by the rotary shredder (50.47 vol.%),
while it was significantly lower in the variant of direct drilling (48.12 vol.%).
Key words: tillage, yield, total porosity, irrigated chernozem.
52

Godina XXXIV
Strane: 53 - 60
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.372
NOVA METODA ODREĐIVANJA MAKSIMALNE
DEBLJINE PLASTICE ROTACIONE SITNILICE
Poljoprivredni fakultet - Novi Sad
dragir@polj.uns.ac.rs
Sadržaj: Tačno određivanje maksimalne debljine plastice izvedeno je preko funkcije "f".
Funkcija "f" je definisana kao rastojanje između tačke na površini zemljišta na mestu
prethodnog ulaska noža (za istosmerno obrtanje) ili narednog izlaska noža iz zemljišta
(suprotnosmerno obrtanje) od tačke trohoide sa tekućim koordinatama (x, y). Minimum
funkcije "f" predstavlja maksimalnu debljinu plastice. Korišćenjem nove metode
određena je maksimalna debljina plastica u zavisnosti od promene radne brzine.
Ključne reči: rotaciona sitnilica, maksimalna debljina plastice, istosmerno i
suprotnosmerno obrtanje, transcedentna jednačina
UVOD
Rotacione sitnilice kao samostalne mašine se u manjem obimu koriste zbog
relativno velike potrebne energije za njihov rad. Glavni razlog zašto bi u većem obimu
trebalo koristiti rotacione sitnilice je visoka efikasnost rada, lako rukovanje, ravna
površina zemljišta posle obrade i dobro usitnjavanje zemljišta (Bajkin, 2006).
Unapređenjem oblika alata za obradu zemljišta (noževa) moguće je redukovati vučnu
silu i potrebnu snagu, a u isto vreme postići dobar kvalitet obrade (Salokhe and
Ramalingam, 2003).
Mašine sa aktivnim radnim alatima imaju mogućnost regulacije režima rada, čime
se utiče na stepen usitnjavanja zemljišta u zavisnosti od postavljenih agrotehničkih
zahteva. Mašine sa aktivnim radnim alatima nezamenjive su pri obradi težih i zabarenih
zemljišta, a obradu je moguće kvalitetno izvesti u širokim granicama vlažnosti i
zakorovljenosti zemljišta (Páltik et al, 2003).
Na izvedenim konstrukcijama mašina za formiranje gredica, najviše se koristi smer
obrtanja rotora rotacionih sitnilica koji se poklapa sa smerom obrtanja točkova traktora.
Najnovije konstrukcije mašina za formiranje gredica imaju suprotnosmerno obrtanje
rotora rotacionie sitnilice (Radomirović i sar, 2006b, 2008; Ponjičan i sar, 2008).
54
Za parametre izmerene u toku poljskih ispitivanja mašine za formiranje mini
gredica, sa stanovišta visine grebenova i maksimalne debljine plastice, suprotnosmerno
obrtanje predstavlja bolje tehničko rešenje koje obezbeđuje bolji kvalitet rada
(Radomirović i dr, 2008).
Shibusawa (1993) navodi da pri istom odnosu obimne i radne brzine, pri promeni
smera obrtanja rotora, oblik odsečene plastice je različit, dok je zapremina jednaka u oba
slučaja.
Korišćenjem rotacionih sitnilica sa suprotnosmernim obrtanjem rotora u praksi,
dobija se potpuna obrada zemljišta u jednom prohodu (Kataoka and Sibusawa, 2002).
Maksimalna debljina plastice predstavlja jedan od najznačajnijih parametara
odrezane plastice, kao i tehnoloških karakteristika rotacionih sitnilica (Matjašin et al,
1988).
MATERIJAL I METOD RADA
U radu je naveden novi postupak izračunavanja maksimalne debljine plastice
rotacione sitnilice δmax, za istosmerno i suprotnosmerno obrtanje rotora u zavisnosti od
promene radne brzine. Polazni tehnički i eksploatacioni podaci izmereni su prilikom
poljskih ispitivanja adaptirane rotacione sitnilice u toku 2008. godine. Poluprečnik rotora
iznosio je R = 0,25 m, broj noževa z = 3, ugaona brzina radnog rotora ω = 16,034 s-1 i
dubina obrade a = 0,10 m.
Na osnovu analize polaznih parametara pri radu rotacione sitnilice za obimnu
brzinu, kinematički pokazatelj, zahvat noža i radnu dubinu, utvrđeno je da su prilikom
ispitivanja pravilno izabrane vrednosti za radnu brzinu u granicama 0,29 do 1,08 m/s,
koje omogućavaju celovito i potpuno sagledavanje kinematičkog režima rada ispitivane
rotacione sitnilice (Matjašin et al, 1988; Páltik et al, 2003).
Za izračunavanje maksimalne debljine korišćen je programski paket "Scientific
work place". Određivanje matematičkih zavisnosti maksimalne debljine plastice sa
promenom radne i obimne brzine izvedeno je preko jednačina nelinearne polinomne i
stepene regresije, kao i stepena determinacije, korišćenjem programskog paketa
Microsoft Office Excel 2003.
REZULTATI I DISKUSIJA
U procesu obrade zemljišta rotacionom sitnilicom vrh noža ima složeno kretanje
koje se sastoji od pravolinijskog (prenosnog) i obrtnog (relativnog) kretanja.
Parametarske jednačine trohoide koju opisuje vrh noža rotacione sitnilice imaju oblik:
(1)
x(t ) = vm ⋅ t ± R ⋅ cos ωt
y (t ) = R − R ⋅ sin ωt .
(2)
U prvoj parametarskoj jednačini za istosmerno obrtanje rotora rotacione sitnilice
koristi se znak "+" a za suprotnosmerno znak "–" (Radomirović i sar, 2006a).
Maksimalna debljina plastice za slučaj istosmernog i suprotnosmernog obrtanja
rotora određena je tačno, definisanjem funkcije f čiji minimum predstavlja maksimalnu
debljinu plastice (sl. 1 i 2).
Nova metoda određivanja maksimalne debljine plastice rotacione sitnilice
Sl. 1. Određivanje maksimalne debljine
plastice pri istosmernom obrtanju rotora
55
Sl. 2. Određivanje maksimalne debljine plastice
pri suprotnosmernom obrtanju rotora
Rastojanje tačke N za istosmerno obrtanje rotora, od tačke trohoide sa tekućim
koordinatama (x i y), definiše funkcija f, koja je hipotenuza pravouglog trougla (sl. 1), a
može da se odredi preko izraza:
f =
(x z − xP + x )2 + (a − y )2 .
(3)
Vrednost koordinate xP pri istosmernom obrtanju rotora u trenutku ulaska noža u
zemljište odvija se u trenutku vremena t = tP. Za trenutak vremena tP važe jednakosti:
R−a ,
R−a .
1
2aR − a 2 ,
t P = arcsin
sin ωt P =
R
ω
R
R
Uvrštavanjem (4) u jednačinu (1) dobija se vrednost za xP:
v
R−a
x P = m arcsin
+ 2aR − a 2 .
ω
R
Funkcija f (3), dobija oblik:
(4)
cos ωt p =
(5)
2
v
R−a
⎛
⎞
2
− 2aR − a 2 + vm t + R cos ωt ⎟ + (a − R + R sin ωt ) .
f (t ) = ⎜ x z − m arcsin
ω
R
⎝
⎠
(6)
Dobijeni oblik funkcije (6) zavisi od nepoznate t. Prvi izvod funkcije (6) ima oblik:
df (t )
=
dt
v
R−a
⎛
⎞
(vm − Rω sin ωt )⎜ x z − m arcsin
− 2aR − a 2 + vm t + R cos ωt ⎟ + Rω cos ωt (a − R + R sin ωt ) .
ω
R
⎝
⎠
(7)
2
v
R−a
⎛
⎞
− 2aR − a 2 + vm t + R cos ωt ⎟ + (a − R + R sin ωt ) 2
⎜ x z − m arcsin
ω
R
⎝
⎠
Da bi u trenutku vremena t = t , prvi izvod bio jednak nuli mora brojilac
izraza (7) da bude jednak nuli:
v
R−a
⎛
⎞
(vm − Rω sin ωt )⎜ x z − m arcsin
− 2aR − a 2 + vm t + R cos ωt ⎟ + Rω cos ωt (a − R + R sin ωt ) = 0
ω
R
⎝
⎠
(8)
Bitno je ono rešenje dobijene transcedentne jednačine (8) gde je t ≤ π za koje
2ω
funkcija f (6) ima minimum. Za takvo rešenje važi δ max = f min = f t . Za vrednost
π maksimalna debljina plastice ima vrednost jednaku radnoj dubini, δ = a .
t≥
max
2ω
()
56
Izračunavanje vremena t za konkretne podatke izvodi se numerički korišćenjem
programskog paketa "Scientific work place". Nakon određivanja trenutka vremena t ,
njegovim uvrštavanjem u funkciju (6) dobija se tačna vrednost debljine plastice za
istosmerno obrtanje rotora rotacione sitnilice:
⎛
⎝
δ max = ⎜ x z −
vm
ω
2
arcsin
(
R−a
⎞
− 2aR − a 2 + vm t + R cos ω t ⎟ + a − R + R sin ω t
R
⎠
)
2
(9)
Za slučaj suprotnosmernog obrtanja rotora rotacione sitnilice, rastojanje tačke M od
tačke trohoide sa tekućim koordinatama (x,y), definiše funkcija f, koja je hipotenuza
pravouglog trougla (sl. 2):
f =
(x z − xK + x )2 + (a − y )2 .
(10)
Vrednost koordinate xK pri suprotnosmernom obrtanju rotora, u trenutku izlaska
noža iz zemljišta, odgovara trenutku vremena t = tK. Za trenutak vremena tK važe
jednakosti:
cos ωt K = −
π 1
R−a .
2aR − a 2 ,
R−a ,
tK =
sin ωt K =
+ arccos
R
R
2ω ω
R
(11)
Uvrštavanjem (11) u jednačinu (1), dobija se vrednost za xK:
xK =
vm ⎛ π
R−a⎞
2
⎜ + arccos
⎟ + 2aR − a .
R ⎠
ω ⎝2
(12)
U cilju definisanja tekućih koordinata (x i y) za proizvoljnu vrednost vremena t, a
samim tim i proizvoljnog parametra α, važi zavisnost:
α,
ω
(13)
⎛π
⎞
⎛π
⎞
sin ωt = sin ⎜ + α ⎟ = cos α i cos ωt = cos⎜ + α ⎟ = − sin α .
⎝2
⎠
⎝2
⎠
(14)
ωt =
π
2
+α
⇒ t=
π
2ω
+
pri čemu važi da je:
Na osnovu jednačina kretanja (1 i 2) kao i jednačina (13 i 14) dobijaju se sledeće
tekuće koordinate u zavisnosti od parametra α:
⎛ π α⎞
x = vm ⎜
+ ⎟ + R sin α , y = R − R cosα .
⎝ 2ω ω ⎠
(15)
Rastojanje f (10), čiji minimum predstavlja tačnu vrednost maksimalne debljine
plastice postaje funkcija nepoznate α, oblika:
2
v ⎛π
v ⎛π
⎛
⎞
R−a⎞
⎞
2
2
f (α ) = ⎜⎜ xz − m ⎜ + arccos
⎟ − 2aR − a + m ⎜ + α ⎟ + R sinα ⎟⎟ + (a − R + R cosα ) (16)
ω
2
R
ω
2
⎝
⎠
⎝
⎠
⎝
⎠
Minimum funkcije f predstavlja maksimalnu debljinu plastice, pri čemu važi da je:
δ max = f min . Prvi izvod funkcije (16) ima oblik:
57
vm ⎛ π
⎡ vm ⎛ π
⎤⎛ v m
R−a⎞
⎞
⎞
2
⎢ ⎜ + α ⎟ + R sin α − ω ⎜ 2 + arccos R ⎟ − 2aR − a + x z ⎥⎜ ω + R cos α ⎟ − R(a − R + R cos α ) sin α
f (α ) ⎣ ω ⎝ 2
⎠
⎝
⎠
⎠
⎦⎝
=
2
dα
v
vm ⎛ π
⎞
⎛
π
R−a⎞
⎛
⎞
2
2
m
⎜⎜ x z −
⎜ + arccos
⎟ − 2aR − a +
⎜ + α ⎟ + R sin α ⎟⎟ + (a − R + R cos α )
ω ⎝2
ω ⎝2
R ⎠
⎠
⎠
⎝
(17)
Prvi izvod (17) je jednak nuli kada je njegov brojilac jednak nuli. Neka je u toj tački
α = α3. Transcedentna jednačina ima oblik:
vm ⎛ π
⎡ vm ⎛ π
⎤⎛ vm
R−a⎞
⎞
⎞
2
⎢ ω ⎜ 2 + α 3 ⎟ + R sinα 3 − ω ⎜ 2 + arccos R ⎟ − 2aR − a + x z ⎥⎜ ω + R cosα 3 ⎟ − R(a − R + R cosα 3 ) sinα 3 = 0
⎠
⎝
⎠
⎠
⎣ ⎝
⎦⎝
(18)
Bitno je ono rešenje transcedentne jednačine (18) za koje funkcija (16) ima
minimum. Nakon određivanja vrednosti ugla α3, tačna teorijska vrednost maksimalne
debljine plastice za suprotnosmerno obrtanje rotora dobija se iz jednačine:
2
v ⎛π
v ⎛π
⎛
⎞
R−a⎞
⎞
2
2
δ max = ⎜⎜ x z − m ⎜ + arccos
⎟ − 2aR − a + m ⎜ + α 3 ⎟ + R sin α 3 ⎟⎟ + (a − R + R cosα 3 )
ω
2
R
ω
2
⎝
⎠
⎝
⎠
⎝
⎠
(19)
Za izmerene vrednosti tehničkih parametara i radne brzine u toku poljskih
ispitivanja, izračunati su kinematički parametri i maksimalna debljina plastice u
zavisnosti od smera obrtanja rotora (tab. 1). Prilikom ispitivanja, varirana je radna brzina
u granicama 0,29–1,08 m/s, pri čemu je ostvarena vrednost zahvata noža xz u granicama
0,038–0,141 m, koji ima istu vrednost za oba smera obrtanja rotora.
Maksimalna debljina plastice definisana je kao najkraće rastojanje tačke N ili M
(sl. 1 i 2), koja se nalazi na površini zemljišta na prvoj trohoidi, od druge trohoide
(Radomirović i dr, 2006). Za zadatu vrednost radne dubine a, rešavanjem transcedentne
jednačine (9) za istosmerno i (18) za suprotnosmerno obrtanje, određene su tačne
vrednosti maksimalne debljine plastice δmax, korišćenjem programskog paketa "Scientific
work place". Za radnu brzinu vm = 1,06 m/s ili vrednosti veće od nje, maksimalna
debljina plastice, pri istosmernom obrtanju, ima vrednost jednaku radnoj dubini,
δmaxIS = a = 0,1 m.
Tab. 1. Maksimalna debljina plastice u zavisnosti od smera obrtanja rotora
Parametri
Radna brzina, vm
Zahvat noža, xz
Debljina plastice za istosmerno
obrtanje, δmaxIS
Debljina plastice za suprotnosmerno obrtanje, δmaxSS
Jed. mere
m/s
m
0,29
0,038
Izmerena ili izračunata vrednost
0,43
0,55
0,77
1,08
0,056
0,072
0,101
0,141
m
0,031
0,045
0,058
0,080
0,100
m
0,0278
0,0393
0,0481
0,0618
0,0764
Odnos, (xz – δmaxIS)/xz
%
19,41
19,32
19,41
20,32
29,08
Odnos, (xz – δmaxSS)/xz
Odnos, (δmaxIS – δmaxSS)/δmaxIS
%
%
26,62
8,95
30,06
13,30
33,04
16,92
38,51
22,82
45,83
23,60
Pri istosmernom obrtanju, izračunavanjem odnosa između razlike zahvata noža i
maksimalne debljine plastice u odnosu na zahvat noža dobijene su ujednačene vrednosti
odnosa u granicama 19,32–20,32% za izmerene vrednosti radne brzine koje su manje od
1,06 m/s. Pri radnoj brzini od 1,08 m/s maksimalna debljina plastice je manja za 29,08%.
58
Pri suprotnosmernom obrtanju, vrednosti navedenog odnosa rastu sa povećanjem radne
brzine u granicama od 26,62–45,83%. Vrednosti odnosa razlike maksimalnih debljina
plastice u zavisnosti od promene smera obrtanja u odnosu na maksimalnu debljinu
plastice pri istosmernom obrtanju rastu proporcionalno povećanju radne brzine u
granicama od 8,95–23,60%, za izmerene vredosti radne brzine.
Promena maksimalne debljine plastice u zavisnosti od radne brzine za oba smera
obrtanja sa najvišim stepenom determinacije može da je izrazi pomoću nelinearne
polinomne regresije, čije su jednačine navedene na slici 3.
Za vrednost radne brzine od vm = 0,55 m/s, promena maksimalne debljine plastice, u
zavisnosti od obimne brzine za oba smera obrtanja sa najvišim stepenom determinacije
može da se izrazi pomoću nelinearne stepene regresije, čije su jednačine navedene na
slici 4.
IS
SS
Poly. (SS)
Poly. (IS)
Maksimalna debljina plastice, m
0,14
δmax is = -0,0928x 3 + 0,1421x 2 + 0,0393x + 0,0088
R2 = 0,9995
0,12
0,10
0,08
0,06
0,04
δmax ss = -0,031x 2 + 0,107x - 0,003
0,02
R2 = 0,9984
0,00
0,0
0,2
0,4
0,6
0,8
1,0
1,2
1,4
Radna brzina v m, m/s
Sl. 3. Maksimalna debljina plastice u zavisnosti od radne brzine
IS
SS
Power (IS)
Power (SS)
Maksimalna debljina plastice, m
0,16
δmax is = 0,0236x
-0,9371
2
R = 0,9952
0,12
0,08
δmax ss = 0,0219x
-0,8156
2
R = 0,9958
0,04
0,00
0,0
0,4
0,8
1,2
Obimna brzina vo, m/s
Sl. 4. Maksimalne debljine plastice u zavisnosti od obimne brzine
59
Povećanjem radne brzine raste vrednost maksimalne debljine plastice i povećava se
razlika između istosmernog i suprotnosmernog obrtanja (sl. 3). Povećanjem obimne
brzine opada vrednost maksimalne debljine plastice i smanjuje se razlika između i
istosmernog i suprotnosmernog obrtanja (sl. 4).
Za iste vrednosti polaznih parametara pri suprotnosmernom obrtanju, maksimalna
debljina plastice ima niže vrednosti u odnosu na istosmerno obrtanje. Manja vrednost
maksimalne debljine plastice omogućava kvalitetnu obradu teških, sabijenih, kamenitih i
zakorovljenih zemljišta (Matjašin et al, 1988; Shibusawa, 1993; Kataoka and Sibusawa,
2002; Páltik et al, 2003).
ZAKLJUČAK
U eksploatacionim uslovima pri radu modifikovane rotacione sitnilice izmerene su
vrednosti tehničkih parametara i radne brzine. Na osnovu izmerenih vrednosti izračunate
su vrednosti kinematičkih parametara i maksimalna debljina plastice za oba smera
obrtanja rotora. Povećanjem radne brzine, raste vrednost maksimalne debljine plastice i
povećava se razlika između istosmernog i suprotnosmernog obrtanja u granicama od
8,95–23,60%. Povećanjem obimne brzine opada vrednost maksimalne debljine plastice i
smanjuje se razlika između i istosmernog i suprotnosmernog obrtanja.
Manja vrednost maksimalne debljine plastice pri suprotnosmernom obrtanju za
navedene vrednosti radnih brzina, omogućava kvalitetnu obradu teških, sabijenih,
kamenitih i zakorovljenih zemljišta.
LITERATURA
[1] Bajkin A. 2006. Primena rotofreze u savremenoj proizvodnji povrća. Savremeni povrtar 18,
21-21.
[2] Kataoka T, Sibusawa S. 2002. Soil-blade dinamics in reverse-rotational rotary tillage. Journal
of Terremechanics 39: 95-113.
[3] Матяшин Ю.И, Гринчук И.М, Егоров Г.М. 1988. Расчет и проектирование
ротационных почво-обрабатывающих машин, Агропромиздат, Москва, 175.
[4] Páltik J, Findura P, Polc M. 2003. Stroje pre rastlinnú výrobu, obrábanie pôdy, sejba.
Slovenská poľnohospodárska univerzita v Nitre, 241.
[5] Ponjičan O, Bajkin A, Nešić Ljiljana. 2008. Uticaj različitih konstrukcija mašina za
formiranje gredica na strukturu zemljišta kod proizvodnje mrkve. Časopis za procesnu
tehniku i energetiku u poljoprivredi 12(3): 164-167.
[6] Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A. 2006a. Geometrijski pokazatelji rada rotacione
sitnilice sa suprotnosmernim obrtanjem radnih organa. Savremena poljoprivredna tehnika
32(1-2): 29-35.
[7] Radomirović D, Bajkin A, Jančić Milena, Zoranović M. 2006b. Kinematika rada rotacione
sitnilice sa suprotnosmernim obrtanjem u realnim uslovima. Traktori i pogonske mašine
11(5): 62-66.
[8] Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A, Zoranović M. 2008. Uticaj smera obrtanja rotacione
sitnilice na parametre obrade zemljišta. Poljoprivredna tehnika 33(2): 4-47.
[9] Salokhe M, Ramalingan N. 2003. Effect of rotation diredtion of rotary tiller on draft and
power requirements in a Bangkok clay soil. Journal of Terramechanics 39, p. 195-205.
[10] Shibusawa S. 1993. Reverse rotational rotary tiller for reduced power requirement in deep
tillage. Journal of Terramechanics 30(3), 205-217.
Rad predstavlja deo istraživanja na projektima 20076 i 22006, koje finansira Ministarstvo
nauke Republike Srbije.
60
A NEW METOD OF MAXIMUM FURROW THICKNESS
DETERMINATION FOR ROTARY TILLER
Faculty of Agriculture - Novi Sad
dragir@polj.uns.ac.rs
Abstract: Precision determination maximal of furrow thicknes was performed over
function "f". Function "f" was defined as distance between the point on the soil surface
and the place of previous blade entrane (for the same rotation direction) or it`s following
coming out (opposite rotation direction), from the point of trochoid with current
coordinates (x, y). Minimim of function "f" presents maximal furrow thickness. With
new method utilization there is deffined maksimal furrow thicknes in regard to
operational speed variation.
Key words: rotary tiller, maximal furrow thickness, direction of rotor rotation,
transcedental equation.

Godina XXXIV
Strane: 61 - 68
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.51.022
OPERATIVNA GOTOVOST SETVOSPREMAČA
KAO KRITERIJUM USPEŠNOSTI ODRŽAVANJA
Dragan Živković1, Milan Veljić2, Dragan Marković2
1
Viša tehnička škola Zrenjanin
2
Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Sadržaj: U radu se analizira korektivno održavanje setvospremača, odnosno njegova
operativna gotovost kao merilo kvaliteta uspešnosti preventivnog održavanja.Razmatrani
su sistemi održavanja i efektivnost sistema kao i njihove prednosti i nedostaci.
Istraživanje je vršeno na jednom poljoprivrednom imanju, a rezultati su prezentovani i
analizirani u radu.
Ključne reči: Setvospremač, hidraulični cilindar,operativna gotovost, pouzdanost.
UVOD
Prilikom održavanja poljoprivredne tehnike važno je poznavanje pouzdanosti
postojećih tehničkih sredstava, mašina mašinskog parka sa kojim raspolaže. Takođe kada
se nabavljaju nova tehnička sredstva prvo treba utvrditi kvalitet i pouzdanost, odnosno
koliko će to tehničko sredstvo raditi bez otkaza. Nepouzdanost povlači za sobom
troškove, izgubljeno vreme, nepovoljne psihološke efekte, a u određenim slučajevima
dovodi u pitanje ostvarenje plana proizvodnje. Zbog toga pri nabavci novih tehničkih
sredstava u prvom planu treba da bude pouzdanost, a ne cena.
Setvospremači kao mašine za obavljanje nekoliko operacija u jednom prohodu, pri
dopunskoj obradi zemljišta, po konceptu je složena mašina najčešće sa velikom širinom
zahvata i visoke proizvodnosti. Rade u toku godine kratak period vremena (oko mesec
dana), dok ostalo vreme provode konzervirani i uskladišteni. Kako je njihov rad
vremenski terminiran, a zavisi i od vremenskih prilika, to svaki otkaz u toku sezone,
može da bude veoma neugodan. Iz tog razloga mora se njihovom preventivnom
održavanju posvetiti odgovarajuća pažnja. Zadatak održavanja je da kroz različite vidove
preventivnog održavanja spreći da ne dođe do otkaza.
SETVOSPREMAČ
Osnovna namena setvospremači (slika: 1) je dopunska obrada zemljišta. Obavlja se
nakon osnovne obrade zemljišta-oranja ili neposredno pred setvu, a u cilju sitnjenja,
drobljenja zemljišta kao i njenog ravnjanja. Ovakvom obradom zemljišta povećava se
rastrešenost zemljišta, održava vlage u zemljištu i uništava korov u početnoj fazi. Obrada
zemljišta je na dubini od 10 do 15 cm.
62
Sl.1. Obrada zemljišta setvospremačem
Kao mašina za obavljanje nekoliko operacija u jednom prohodu sastoji se iz
kombinacije radnih elemenata među kojima su zastupljene kultivatorske motičice sa
elastičnim nosačima, elastični zupci, pa i klasični zupci, kao i krimler (žičani valjci) koji
imaju zadatak osim sitnjenja i ravnjanje zemljišta. Setvospremači se izrađuju u velikom
dijapazonu širine zahvata, a dominantni su oni sa velikom širinom radnog zahvata. Firma
''Rabewerk'' u svojoj ponudi ima setvospremače širine zahvata od 3,3 m do 8,4 m za koje
je potrebna pogonska mašina snage od 55 kW do 110 kW. ''Schmotzer'' nudi
setvospremače (sa tri krila) zahvata od 5,5 m sa duplim žičanim valjcima, mase oko
1250 kg, i potrebnom snagom za vuču od 74 kW. Veliku širinu zahvata od 10 m ima i
setvospremač IMT. 616.16 mase od 2580 kg sa širinom pri transportu od 4.3 m. Potrebna
snaga traktora za vuču je 184 kW. Za sve setvospremače veće širine zahvata
karakteristična je trodelna izvedba zbog kopiranja terena, sa dva bočna krila koja se pri
transportu odižu u vertikalan položaj. Izvedba je sa dva točka na centralnom delu, a po
jedan točak je na bočnim krilima.
Hidraulični podsistem setvospremača (slika: 2) služi za određivanje transportnog i
radnog položaja, kao i za kontrolu dubine obrade. Kontrola položaja i dubine obrade
obavlja se pomoću hidrauličnih radnih cilindara koji si spojeni sa spoljnom hidraulikom
traktora.
1-samozaptivna spojnica,
2-redna redukciona spojnica,
3-gumeno savitljivo crevo,
4-hidroblok,
5-hidraulični cilindar za podizanje krila,
6- hidraulični cilindar za kontrolu
transportnog položaja,
7- hidraulični cilindar za kontrolu dubine
obrade
Sl. 2. Hidraulični podsistem setvospremača
Operativna gotovost setvospremača kao kriterijum uspešnosti održavanja
63
ODRŽAVANJE SETVOSPREMAČA
Otkazi predstavljaju narušavanje ispravnog stanja sistema, tako što sistem gubi
radnu sposobnost, odnosno odstupa od definisanog funkcionisanja. Otkazi mogu biti‫׃‬
konstrukcijski, proizvodni i eksploatacijski (slika: 3). Prema karakteru ispoljavanja
otkazi mogu biti‫ ׃‬neočekivani i postepeni. Postepeni otkazi koji se mogu kontrolisati i
prognozirati, nazivaju se prognozirani otkazi. Da bi se mogli prognozirati otkazi
neophodno je poznavati dozvoljenu istrošenost, odnosno granicu istrošenosti elemenata
tehničkog sistema.
Održavanje setvospremača se može definisati kao potreba preduzimanja tehničkih i
drugih aktivnosti čiji je osnovni cilj da se obezbedi ispravnost opreme u procesu
proizvodnje, uz minimalne troškove održavanja prouzrokovane zastojima zbog
otklanjanja otkaza ili pak zbog troškova vezanih za održavanje, a kojima zastoji nisu
direktni uzročnik.
Održavanje ima zadatak da otklanja otkaze i sprečava njihovu pojavu preventivnim
održavanjem, odnosno da obezbedi pouzdano funkcionisanje proizvodnog sistema u toku
njegovog rada i eliminiše sve zastoje do kojih može da dođe u procesu eksploatacije.
Osnovni ciljevi organizovanog procesa održavanja su:
• minimiziranje troškova zbog zastoja u radu usled neplaniranih otkaza,
• obezbeđivanje potrebnog nivoa pouzdanosti proizvodne opreme,
• održavanje kvaliteta proizvoda,
• povećanje produktivnosti rada.
Sl. 3. Karakteristične faze i aktivnosti pri eksploataciji tehničkih sistema
64
Osnovni ciljevi organizovanog procesa održavanja su:
• minimiziranje troškova zbog zastoja u radu usled neplaniranih kvarova,
• obezbeđivanje potrebnog nivoa pouzdanosti proizvodne opreme,
• postizanje boljeg kvaliteta proizvoda,
• povećanje produktivnosti rada.
Pravovremeno dijagnosticiranje stanja elemenata omogućava:
• bolju analizu pojave oštećenja,
• planiranje aktivnosti održavanja,
• bolju organizaciju aktivnosti održavanja,
• manje troškove obezbeđivanja rezervnih delova,
• zaustavljanje mašine pre pojave težih havarija,
• veću pouzdanost, raspoloživost i gotovost opreme.
OPERATIVNA GOTOVOST
Kriterijumi za utvrđivanje kvaliteta proizvoda, ne i jedini, mogu biti: pouzdanost
tehničkog sistema, intenzitet pojave kvara, operativna gotovost, raspoloživost opreme,
funkcionalnost, saglasnost, upotrebljivost, izgled (dizajn), dokumentovanost i sl.
Efektivnost opreme, odnosno tehničkog sistema može se posmatrati kroz tri različita
koncepta, odnosno kroz:
1. gotovost, pouzdanost i funkcionalnu podobnost,
2. raspoloživost, izdržljivost i sposobnost,
3. učinak, raspoloživost i korišćenje.
Ako se efektivnost opreme posmatra kroz gotovost, pouzdanost i funkcionalnu
podobnost (slika: 4) predstavi u matematičkom obliku dobija se:
EFEKTIVNOST SISTEMA
OPERATIVNA
GOTOVOST
POUZDANOST
ZADATKA
FUNKCIONALNA
PODOBNOST
Sl. 4. Efektivnost sistema u funkciji: operativne gotovosti, pouzdanosti
i funkcionalne podobnosti
(1)
ES(t) = G(t) Pp(t) FP
gde je:
Es (t)- efektivnost opreme
PP (t) - pouzdanost opreme predstavlja verovatnoću da će oprema (sistem) uspešno
vršiti funkciju kriterijuma u projektovanom vremenu trajanja i datim uslovima
okoline.
FP - funkcionalna podobnost opreme predstavlja sposobnost opreme (tehničkog
sistema) za uspešno prilagođavanje uslovima okoline u projektovanom vremenu
trajanja rada.
G(t) - operativna gotovost je verovatnoća da sistem, kada se koristi pod specifičnim
uslovima, zadovoljavajuće funkcioniše u bilo kom trenutku vremena ili je
spreman za upotrebu kada se to zahteva.
65
Gotovost je verovatnoća da sistem zadovoljavajuće funkcioniše ili je spreman za
upotrebu u bilo kom trenutku vremena, kada se koristi na propisan način. Osnova za
određivanje gotovosti je ukupno vreme (kalendarsko vreme korišćenja), vreme u radu i
vreme u otkazu. (slika: 5). Matematički gotovost se može predstaviti izrazom:
G(t) =
tO
tO
=
=
t
tK + tO
∑
∑t
t Ki +
Ki
∑t
(2)
0i
gde je:
G(t) - funkcija gotovosti,
tK (h)- vreme u radu obuhvata vreme kada se sredstvo koristi i vreme kada se ne
koristi ali je spremno za upotrebu (osim vremena provedenog u skladištu),
tO (h)- vreme u otkazu,
t (h)- vreme korišćenja (kalendarsko vreme).
Sl. 5. Komponente ukupnog vremena [5]
Gotovost neke poljoprivredne mašine je njena spremnost da se u bilo kom trenutku
uključi u rad i da ispravno radi. Gotovost je karakteristika slučajnog karaktera jer su
činioci koji određuju njenu vrednost slučajni. Kao za pouzdanost i za gotovost sreće se
veći broj definicija. U opštem slučaju gotovost se može definisati sledećom
formulacijom:
Sa stanovišta potreba održavanja nekada nije dovoljno iskazati gotovost samo kao
odnos vremena u radu i ukupnog vremena. Često se ukazuje potreba da se preko
gotovosti, kao mere kvaliteta sistema održavanja, sagleda uticaj pojedinih faktora. Pošto
su vremena u radu i u otkazu složene vremenske kategorije to se gotovost može iskazati
pomoću odgovarajućih komponenti tog vremena koje bliže određuju pojedine osobine
sistema održavanja. U tom smislu posebno su značajne unutrašnja i ostvarena gotovost.
Operativna gotovost je vrlo slična raspoloživosti, a razlika je u tome što operativna
gotovost uključuje mogućnost da se sistem, određeno vreme nalazi u skladištu, što je
vrlo čest slučaj kod poljoprivredne opreme. Kako većina poljoprivredne opreme veći deo
vremena provodi uskladištena, to je operativna gotovost pogodna za definisanje
66
pouzdanosti poljoprivredne opreme. Operativna gotovost u matematičkom obliku se
može prikazati kao:
t K + tS
GO(t) =
,
(3)
t K + tS + t O
gde je:
tK (h) - vreme korišćenja,
tO (h) - vreme koje sistem provede u otkazu,
tS (h) - vreme koje se sistem ne koristi.
"Za razliku od efektivnosti sistema koja razmatra verovatnoću u toku remenskog
intervala,operativna gotovost razmatra verovatnoću u trenutku vremena. Osim toga, dok
efektivnost sistema uzima u obzir i ugrađenu sposobnost sistema, operativna gotovost
razmatra samo spremnost sistema za određeni zadatak u datom trenutku vremena" [4].
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Praćenje rada setvospremača vršeno je na nekoliko poljoprivrednih imanja u srednje
Banatskom okrugu. U rezultatima praćenja (tabela: 1) su date prosečne vrednosti pojave
broja otkaza, kao i vreme njihovog otklanjanja na pojedinim elementima hidrauličnog
podsistema setvospremača.
Tabela 1. Broj otkaza hidrauličnih elemenata kod setvospremača
Red
Naziv elementa
Broj otkaza
Vreme otklanj.
Način
Vrsta otkaza
broj
koji je otkazao
god.
(min)
otklanjanja otkaza
1. Samozaptivna spojnica
9,6
curenje
10
zamena
2 Redna spojnica
9,6
curenje
10
zamena
3 Gumeno crevo
1,6
curenje
10
zamena
neispravnost
4. Cilindar
0,6
140
remont
/curenje
neispravnost
5. Razvodnik
0,4
120
remont
/curenje
Vreme otklanjanja otkaza hidrauličnih elemenata setvospremača u toku godine,
(slika: 6) ukazuju na složenost pojedinih otkaza.
Vreme otklanjanja otkaza (min)
140
120
100
80
60
40
20
0
1
2
3
4
5
Hidraulicni elementi setvosprema
Sl. 6. Grafički prikaz vremena otklanjanja otkaza
67
Vreme otklanjanja otkaza kod hidrauličnog podsistema setvospremača u toku
godine iznosi 5,66≈6 časova. U stvarnosti otklanjanje jednog otkaza traje po više sati, a
ne retko i po ceo dan (prijava, dolazak servisa ili odnošenje setvospremača u servis,
dijagnostika i ostalo). Uglavnom su otkazi prouzrokovani curenjem radnog fluida
odnosno lošim zaptivanjem pojedinih hidrauličnih elemenata..
Karakteristično je da broj otkaza (slika: 7), u toku godine hidrauličnih elemenata
setvospremača se znatno više odnosi na manje kvarove koji se otklanjaju u kraćem
vremenskom periodu, ali zbog učestalosti utiču znatno na operativnu gotovost.
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
1
2
3
4
5
Hidraulicni elementi setvosprema
Sl. 7. Grafički prikaz broja otkaza
Operativna gotovost je:
gde je:
GO = (tK+tS) / (tK+tS+tO) = (294+3350) / (294+3350+6) = 0,998
tK = 294 (h/god) - vreme korišćenja,
tS = 3350(h/god) - vreme kada plug ne radi ali je spreman za upotrebu,
tO = 6 (h/god) - vreme u otkazu.
Popravka hidrauličnog sistema zahteva pored vremena efektivne popravke i vreme
za: transport setvospremača do radionice; administrativno evidentiranje otkaza i
izdavanje odgovarajućih radnih naloga; Pripremu službe održavanja da pristupi
održavanju (razna uputstva od proizvođača, karton mašine itd.), pregled mašine i
dijagnostika kvara, provera uspešnosti odgovarajuće intervencije i vraćanje
setvospremača na njivu. Između ovih aktivnosti pojavljuje se gubitak vremena na
čekanju između završetka jedne i početka druge aktivnosti što se može smanjiti boljom
organizacijom rada.
ZAKLJUČAK
Setvospremači rade u toku godine kratak period vremena (oko mesec dana), dok su
ostalo vreme konzervirani i uskladišteni. Kako je njihov rad vremenski ograničen i zavisi
od vremenskih prilika to svaki otkaz u toku sezone, dovodi do smanjenja obima
proizvodnje. I pored dobre operativne gotovosti (0,998) njihov otkaz za vreme dopunske
obrade zemljišta može dovesti do nemogućnosti kvalitetne obrade raspoložive površine
predviđene za setvu.Dobijene vrednosti operativne gotovosti hidrauličkog podsistema
setvospremača i ako nije obuhvatio sve gubitke vremena (navedenih u radu) i dalje je
68
vrlo indikativan za poboljšanje rada službe održavanja. Pravilno održavanje hidrauličnog
podsistema setvospremača, njihovo redovno podmazivanje i korišćenje kvalitetnih ulja
može umnogome da smanji broj slučajnih otkaza. Smanjivanjem broja otkaza kod
setvospremača povećava se njihov kapacitet i smanjuju gubici proizvodnje usled čekanja
proizvodnih aktivnosti na popravku i njihovo ponovno dovođenje u funkciju.
LITERATURA
[1] Živković, D. Pozhidaeva, V. Molnar, R. Documentation Accompanying the Lubrication of
Agricultural Machines and Requirements Relating to Quality Sistem Standards, 6th
International Conference on Tribology Balkantrib-08, Tehnical University Sofia-Association
Balkan Tribology, Sozopol, 2008.
[2] Veljic, M. Zivkovic, D. Availability of a Tractors Hydraulic System as a Criterion of
Sccessfulness of Maintenance, XVIII International Conference on Material Handling,
Constructions and Logistics, University of Belgrade, Faculty of Mechanical Engineering,
Belgrade, 2006.
[3] Veljić, M. Poyidaeva, V. Živković, D. Availability of Hay Presses the System of Maintenance,
8th International Conference on АМО -Advanced Manufacturing Operations, Tehnical
University Sofia, Karnevo, 2008, pp. 381-385.
[4] Vujanović N. Teorija pouzdanosti tehničkih sistema, Vojnoizdavački centar, 1990, Beograd,
1990.
[5] Micić, J. Ercegović, Đ. Novaković, D. Đević, M. Oljača, M. Radivojević, D. Božić, S.
Savremena poljoprivredna tehnika u biljnoj proizvodnji - monografija, Univerzitet u Beogradu,
Poljoprivredni fakultet u Beogradu, Institut za poljoprivrednu tehniku, Beograd, 1977.
Ovaj rad je rezultat projekta TR 20092A ''Efekti primene i optimizacija novih tehnologija,
oruđa i mašina za uređenje i obradu zemljišta u biljnoj proizvodnji'', koji finansira Ministarstvo
nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
OPERATIONAL READINESS AS CRITERIA IN SUCCESSFULL
SEED BED CULTIVATOR MAINTENANCE
Dragan Živković1, Milan Veljić2, Dragan Marković3
1
VTŠ Zrenjanin, zivkkev@drenik net
2
Faculty of Mechanical Engineering
mveljic@mas.bg.ac.rs. dmarkovic@mas.bg.ac.rs
Abstract: In this paper is analsed seed bed cultivator editing maintenance as well as their
operational readiness as criteria quality of successful for prophylaxislz maintenance. It is
refere system of maintenance and energy of system as well as their adventure and
defaultes. Research was escorted on the farm. Results was presented ans analysed in this
paper.
Key words: seed bed cultivator, hidraulic cilindar, operational readiness, assurance.

Godina XXXIV
Strane: 69 - 82
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.3
UTICAJ KONZERVACIJSKE OBRADE ZEMLJIŠTA
NA PRINOS SUNCOKRETA I MERKANTILNOG KUKURUZA
Đuro Ercegović1, Miloš Pajić1, Dragiša Raičević1, Mićo Oljača1, Kosta Gligorević1,
Đukan Vukić1, Rade Radojević1, Zoran Dumanović2, Vesna Dragićević2
1
Poljoprivredni fakultet – Beograd, Zemun
2
Institut za kukuruz "Zemun Polje" – Beograd
Sadržaj: U radu je analiziran uticaj dva sistema obrade zemljišta: konvencionalnog i
konzervacijskog na promenu prinosa suncokreta i merkantilnog kukuruza. Ogledi su
izvedeni na proizvodnim površinama Instituta za kukuruz "Zemun Polje".
Konvencionalni sistem obrade dao je zadovoljavjuće prinose kod obe kulture. Ovaj
način obrade zemljišta je prihvatljiv u proizvodnoj godini sa umerenim padavinama
tokom vegetacionog perioda. Prinosi u godinama sa neravnomernim rasporedom
padavina su značajno manji, dok u ekstremnim godinama često izostaju.
Konzervacijskim sistemom obrade postižu se veći prinosi u poređenju sa
konvencionalnim sistemom, čak i u godinama kada je količina padavina tokom
vegetacionog perioda umerena (prinos je veći u odnosu na konvencionalni sistem obrade
za: suncokret 8.6%, merkantilni kukuruz 9.9%).
Ova istraživanja je potrebno nastaviti zbog sagledavanja efekata primene sistema
konzervacijske obrade zemljišta i na druge gajene kulture, kao i radi sagledavanja efekata
produženog dejstva primene ovog sistema obrade (u drugoj i trećoj proizvodnoj godini).
Ključne reči: konzervacijski sistem obrade, prinos, zemljište teškog mehaničkog sastava,
drenažni plug, vibracioni razrivač, padavine, vlažnost zemljišta.
1. UVOD
Zemljišta sa teškim mehaničkim sastavom - TMS zahtevaju sistem obrade koji
obezbeđuje očuvanje prirodnih potencijala plodnosti i koji sprečava degradacione
procese u zemljištu, posebno sa aspekta optimizacije utroška energije, rada i vode.
Poljoprivredna mehanizacija koja se koristi za izvođenje obrade zemljišta teškog
mehaničkog sastava - TMS, treba da ispuni osnovne zahteve: uređenje zemljišta po površini i
dubini, očuvanje biosistema zemljišta, regulisanje vodno-vazdušnog režima, omogućavanje
efikasnog navodnjavanja, konzervaciju prirodne vlage, obezbeđenje racionalne potrošnje
energije, potrošnje rada i resursa za definisanu strukturu i nivo proizvodnje [3].
70
Đ. Ercegović, M. Pajić, D. Raičević, M. Oljača, K. Gligorević,
Đ. Vukić, R. Radojević, Z. Dumanović, V. Dragićević
Veliki broj istraživača koji su se bavili proučavanjem zemljišta ovog tipa, ističu da
su zemljišta TMS sa nizom specifičnih karakteristika, naročito nepovoljnih fizičkih i
vodno fizičkih osobina. Zbog velike rasprostranjenosti zemljišta ovog tipa, postoji
potreba da se postojeći načini obrade modifikuju, korišćenjem novih operacija u
tehnološkom procesu proizvodnje najvažnijih ratarskih kultura.
Razvoju poljoprivredne mehanizacije za primenu novih tehnologija u procesima
eksploatacije zemljišta TMS, danas, se u Svetu posvećuje posebna pažnja. U Institutu za
poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakuleta u Beogradu u dužem vremenskom
periodu radi se na osvajanju novih tehnologija i rešenja poljoprivredne tehnike za
uređenje zemljišta TMS po površini i dubini. Ta istraživanja su usmerana na definisanje i
proveru tehnoloških parametara mašina i oruđa, proveru izdržljivosti pri obradi zemljišta
TMS, proveru uticaja primene novih rešenja na fizičko-mehaničke i vodne osobine
takvih zemljišta, potrošnju energije, resursa i prinose gajenih kultura.
Istraživanja koja su sa novom tehnikom obrade primenjena na zemljišta TMS, imaju
za cilj ispitivnja mogućnosti popravke nepovoljnih fizičkih i vodno-fizičkih osobina,
kako bi se povećela plodnost ovih zemljišta, odnosno prinosi gajenih kultura [4].
Imajuću u vidu da u Srbiji ima preko 400.000 ha zemljišta TMS i približno 1.000.000 ha
na različite načine oštećenih zemljišta, ovakva istraživanja su značajna i korisna sa
stanovišta nauke, a još više sa stanovišta primene ovih istraživanja u praksi.
2.1. Lokacija ispitivanja
Eksperimentalna ispitivanja primene nove linije mašina i oruđa izvršena su na
proizvodnim površinama Instituta za kukuruz iz Zemun Polja, O.D. Krnješevci u
Krnješevcima, na proizvodnoj parceli T-XVII, tip zemljišta - ritska crnica. Najviša kota
ovog terena iznosi 77,0 m, a najniža 74,9 m n.v. Visinska dinamika varira isključivo u
granicama mezo i mikroreljefa. Iako nisu uočene naročite mikro depresije, ima
vodoležnih lokaliteta (profili br. 14, 29, 33) [12], verovatno usled malog koeficijenta
površinskog oticanja vode.
Mikrodepresije je moguće uočiti i izdvojiti samo po stanju kultura koje su u njima
zasejane i koje skoro uvek zaostaju u razvoju ili potpuno propadnu usled prekomernog
zadržavanja vode. Zapaženo je da se one delimično mogu obraditi i zasejati samo u
jesenjem periodu sa manje padavina. Međutim, pošto se prevlaživanja skoro redovno
javljaju u rano proleće, i to usled zajedničkog uticaja jačih padavina, slivnih i visokih
podzemnih voda, posejane kulture su najčešće oštećene ili dobrim delom uništene.
Prema tome, očigledno je da depresioni lokaliteti na ovoj površini predstavljaju jedan od
ključnih meliorativnih problema koji zahtevaju adekvatno rešavanje zbog uređenja
vodnog režima i poboljšanja uslova za poljoprivrednu proizvodnju. Ograničavajući
faktor uspešne poljoprivredne proizvodnje na ovoj parceli je prekomerno vlaženje
zemljišta, pa je u proleće skoro nemoguće obaviti kompletnu setvu u optimalnom roku.
2.2. Osnovne karakteristike zemljišta
Na oglednoj parceli T-XVII, nalazi se ritska crnica, karbonatna, teška i srednje
teško glinovita, koja zauzima reljefski najniže, isključivo depresione površine. Ovo
zemljište je klasifikovano prema mehaničkom sastavu u zemljišta teškog mehaničkog
Uticaj konzervacijske obrade zemljišta na prinos suncokreta i merkantilnog kukuruza
71
sastava (Tabela 1.), odnosno u srednje teške gline. Uzorci zemljišta su uzeti u
poremećenom stanju, sa neoštećenih delova zemljišta, (metoda JDPZ, 1971.):
−
−
−
−
−
−
Mehanički sastav, primenom internacionalne pipet metode
Strukturna analiza (% mikro i makro agregata)
Specifična masa zemljišta, metodom piknometra sa ksilolom
Zapreminske mase, (metoda Kopeckog, cilindri od 100 cm3 )
Ukupna poroznost zemljišta, računskim postupkom
Trenutni sadržaj vode u zemljištu (Termo-gravimetrijska metoda)
Metodama terenskog merenja registrovani su parametari osnovnih fizičkomehaničkih osobina sa postupkom merenja:
−
−
Otpora penetracije (ručni statički penetrometr Ejkelkamp Hand Penetrometar,
Set A, merni opseg 1000 N/cm2 ). Intervali merenja sa penetracionom iglom
(konusni završetak No3, određene površine konusa prema specifikaciji
proizvođača Ejkelkamp), na dubini : 5, 10, 15, 20 cm. Merenja obavljena u
seriji od deset (10) ponavaljanja, na svakoj dubini.
Momenta torzije, i napona smicanja zemljišta, metoda smicajnih ploča, uređaj
za torziju zemljišta EIJKELKAMP Self-Recording vane tester, Type IB.
Merenja obavljena na istim mernim mestima (kao u postupku penetrometriranja,
i dubine 5, 10, 15, 20, cm u seriji od deset (10) ponavaljanja.
2.3. Postavljenje ogleda i primenjena tehnika
MERKANTILNI MERKANTILNI
KUKURUZ
KUKURUZ
Sl. 1. Prikaz plana oglednih i kontrolnih parcela na parceli T-XVII
25 ha
SUNCOKRET
Kontrolna parcela
5 ha
Ogledna parcela
5 ha
SUNCOKRET
Ogledna parcela
5 ha
Kontrolna parcela
5 ha
Ogled je izveden tokom proizvodne 2009. godine na eksperimentalnoj parceli, TXVII, površine 45,68 ha, gde su postavljene ogledne i kontrolne parcele (Slika 2.).
Predusev na ovoj parceli tokom proizvodne 2007. godine je bio suncokret, a 2008.
godine pivarski ječam. Postavljene su ogledne parcele za dve kulture: suncokret i
merkantilni kukuruz i prateće kontrolne parcele. Veličina svake ogledne i kontrolne
parcele iznosi 5 ha, (Slika 1.).
SOJA
72
Sl. 2. Geodetski snimak proizvodne površine T-XVII
Određivanje ogledne i kontrolne parcele za obe gajene kulture je vršena u skladu sa
oblikom parcele T-XVII, gde svaka od parcela ima oko 5ha. Tačne vrednosti površina
obeleženih parcela određivane su premerom pomoću geodetskih stativa i merne trake.
Poljoprivredna mehanizacija korišćena tokom ogleda navedena je u Tabeli 3. Pored
standardne poljoprivredne mehanizacije primenjeni su: drenažnog pluga DP-4 (Slika 3.) i
vibracionog razrivača VR 5/7 (Slika 4.), kao novih tehničkih rešenja u obradi zemljišta TMS.
Ogled se zasniva na istovetnosti svih agrotehničkih mera i na oglednoj i na
kontrolnoj parceli, osim što je na oglednoj parceli primenjena nova (konzervacijska)
tehnologija obrade zemljišta TMS. Na kontrolnoj parceli je primenjena standardna
tehnologija obrade zemljišta.
Konzervacijska obrada zemljišta podrazumeva odsustvo oranja kao osnovne obrade,
a primenu drenažnog pluga i vibracionog razrivača. Pomoću drenažnog pluga izvršena je
izrada drenažnih kanala na dubini 60-80 cm. Rastojanje između drenažnih kanala je 5 m.
Vibracioni razrivač (Slika 4.), korišćen je u verziji sa 5 radnih organa (rastojanje
između radnih organa je 60 cm), sa radnim zahvatom od 3 m, koji je radio na dubini od
50 cm, [7]. Posle ove obrade pristupilo se tanjiranju zemljišta, teška tanjirača "Lemind"
– 4,5 m.
Na kontrolnoj parceli obavljeno je oranje pomoću obrtnog pluga "Lemken EuroPal
8", na dubini od 30-35 cm.
73
Nakon različitih sistema osnovne obrade zemljišta na oglednoj i kontrolnoj parceli
primenjene su sve identične agrotehničke mere. Izvršena je priprema zemljištva za setvu
suncokreta i merkantilnog kukuruza. Za ovu agrotehničku operaciju upotrebljen je
setvospremač radnog zahvata 9 m.
Sl. 3. Drenažni plug DP-4
Sl. 4. Vibracioni razrivač VR 5/7
Setva suncokreta i kukuruza je izvršena 6-oredom "Nodet" sejalicom. Za setvu je
upotrebljeno seme suncokreta sorte "Albatre", a za kukuruza seme "ZP-360
Ultra".Tokom proizvodne godine vršeno je samo osnovno đubrenje i to: Amonijum
nitrat (34%N) u količini od 150 kg/ha i Urea (46%N) u količini od 134,8 kg/ha.
Žetva suncokreta i merkantilnog kukuruza sa oglednie i kontrolne parcele je
izvršena pomoću samohodnog kombajna "Cass Lexion 430" sa odgovarajućim
adapterima za pomenute kulture. Nakon izvršene žetve zrna sucokreta i merkantilnog
kukuruza izvršeno je merenje i uzorkovanje i dobijene su vrednosti prinosa, obračunatih
na 14% vlage.
Podaci o potrošnji pogonskog goriva, dobijeni su primenom Mühler-ovog protočnog
merača koji je bio postavljen između rezervoara i pumpe niskog pritiska, pri čemu je u
merenje bio uključen i povratni vod.
3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Analizom uzoraka profila sa ogledne i kontrolne parcele, utvrđene su promene
mehaničkih i fizičkih osobina zemljišta. Analizirano je kretanje zemljišne vlage tokom
proizvodne godine, a nakon izvršene konzervacijske obrade zemljišta. Na kraju, posle
berbe suncokreta i kukuruza utvrđeni su prinosi i energetski efekti primene
konzervacijskog sistema obrade zemljišta. Analitičkim postupkom izračunate su srednje
vrednosti navedenih parametra, i prikazane tabelarno.
Prema mehaničkom sastavu izdvojeni lokalitet pripada grupi glinuša, kod kojih
sadržaj čestica ukupne gline u A horizontu iznosi 51-52%, a frakcija praha od 47,18 do
48,58%. Ovakav visok sadržaj glinenih čestica prisutan je po celoj dubini profila, od 0
do 80 cm (Tabela 1.).
Ovaj deo zemljišnog profila je humusno akumulativan, veoma homogen po
celoj dubini. Ovako homogen sadržaj glinenih čestica čini ovo zemljište posebno teškim,
kada je u pitanju pravovremena obrada.
74
Tab. 1. Mehanički sastav i teksturna klasa zemljišta
Horizont
Dubina
(cm)
Pesak 1,00,05 (mm)
Prah 0,05 Glina
Fizička glina Teksturna klasa
0,002 (mm) <0,002 (mm) <0,02 (mm)
zemljišta
Ah1
0-20
1,53
47,18
51,29
48,68
Pr.glinuša
Ah2
20-40
1,65
46,75
51,63
48,30
Pr.glinuša
AC
40-60
1,61
47,09
51,30
48,70
Pr.glinuša
CG
60-80
1,73
48,58
48,69
52,12
Glinuša
U funkciji od mehaničkog sastava, su i vrednosti ostalih fizičkih, vodnih i mehaničkih
svojstava zemljišta. Obzirom na proučavanu problematiku, ritska crnica uopšte, pa i lokalitet
istraživanja, odlikuje se visokim vrednostima specifične težine, koja se kreće od 2,63 do
2.71 g/cm3, sa tendencijom neznatnog porasta sa dubinom profila (Tabela 2.).
Tab. 2. Osnovne fizičke osobine zemljišta
Horizont
Dubina Specifična Zapreminska masa
masa
(cm)
(g/ cm3)
(g/ cm3)
Ukupna
Poljski
Vazd. Trenutna
poroznost kapacitet kapacitet vlaga
(% vol)
(% vol) (% vol) (% vol)
Koef.
filtrac. K
(cm/sec)
Ah1
0-20
2.64
1.25
52.65
42.80
9.85
20.14
1.13x10-3
Ah2
20-40
2.63
1.31
50.20
42.04
8.16
20.11
1.05x10-3
AC
40-60
2.68
1.43
46.64
40.45
6.19
17.45
6.35x10-4
CG
60-80
2.71
1.57
42.07
39.70
2.37
22.30
6.65x10-5
Samo u nekim delovima parcele javlja se povoljan odnos između ukupne poroznosti
i kapaciteta za vazduh. To se optimalno ispoljava samo u orničnom sloju, sa ukupnom
poroznošću od 52 % vol, kada je prisutan povoljan kapacitet za vazduh (9,85 % vol). Sa
dubinom, ukupna poroznost opada, i na 60-80 cm iznosi svega 42 %, a kapacitet za
vazduh je sveden na minimum (2,37 %). Ovakva situacija i analiza osnovnih fizičkomehaničkih osobina zemljišta ogledne parcele, pruža mogućnost intervencije i poželjne
popravke ovih parametara kada je zemljište neophodno urediti primenom linije mašina
za uređenje zemljišta po površini i dubini.
Vlažnost zemljišta praćena tokom vegetacionog perioda gajenja obe kulture (Slika 5.),
ukazuje na uravnoteženost tih vrednosti, a razlog su umerene u pravilno raspoređene
padavine tokom godine (Slika 6.). Analizom dobijenih podataka, dolazi se do zaključka da su
uravnotežena vlažnost zemljišta tokom vegetacionog perioda, a posebno vrednosti tokom
izvođenja agrotehničkih operacija uticale na ostvareni prinos kod obe gajene kulture.
Uravnotežene vrednosti vlažnosti zemljišta smanjile su efekte dreniranja
proizvodnih parcela. Pun efekat drenirane parcela može se videti u godinama ili
periodima godina kada dođe do prevlaživanja zemljišta, dok su tokom ove proizvodne
godine ti efekti minimizirani.
75
Vlažnost zemljišta - Suncokret (ogledna/kontrolna parcela)
25,00
% vlažnosti zem ljišta
20,00
0-30 cm
15,00
30-60 cm
60-90 cm
90-120 cm
10,00
prosečno
5,00
0,00
Maj - O
Maj - K
Jun - O
Jun - K
Jul - O
Jul - K
Avg. - O
Avg. - K
Meseci (O-ogledna parcela, K-kontrolna parcela)
Vlažnost zemljišta - Merkantilni kukuruz (ogledna/kontrolna parcela)
25,00
% vlaž n osti z em ljišta
20,00
0-30 cm
15,00
30-60 cm
60-90 cm
90-120 cm
10,00
prosečno
5,00
0,00
Maj - O
Maj - K
Jun - O
Jun - K
Jul - O
Jul - K
Avg. - O
Avg. - K
Meseci (O-ogledna parcela, K-kontrolna parcela)
Sl. 5. Vlažnost zemljišta tokom vegetacionog perioda suncokreta i
merkantilnog kukuruza na oglednoj i kontrolnoj parceli
Padavine po mesecima T-XVII, kada je gajen suncokret ili merkantilni kukuruz
200,0
180,0
Padavine (mm/m2)
160,0
140,0
2000/01
120,0
2004/05
100,0
2006/07
80,0
2008/09
60,0
40,0
20,0
0,0
Okt.
Nov.
Dec.
Jan.
Feb.
Mar.
Apr.
Maj
Jun
Jul
Avg.
Sep.
Meseci proizvodne godine
Sl. 6. Raspored padavina na parceli T-XVII tokom godina proizvodnje
suncokreta i merkantilnog kukuruza
76
U proizvodnji suncokreta i merkantilnog kukuruza na kontrolnoj i oglednoj
parceli primenjene su tehnologije proizvodnje (Tabela 4. i 5.), uz merenje utroška goriva
tokom svih agrotehničkih operacija [6].
Tab. 4. Tehnološka karta proizvodnje suncokreta, kontrolna i ogledna parcela
Operacija
Kontrolna parcela
Ogledna parcela
Mašina-Oruđe
Mašina-Oruđe
Pogonska
Utrošak
goriva
(l/ha)
Radna
Pogonska
Radna
Zaoravanje strnjike
09-15.07.2008
Traktor
John Deere
8230
Plug
Lemken EuroPal8
Traktor
John Deere
8230
Plug
Lemken EuroPal8
24,41
Drljanje
05-06.08.2008
Traktor
John Deere
8230
Teška drljača
Dubica 7m
Traktor
John Deere
8230
Teška drljača
Dubica 7m
7,10
Duboko oranje
11-18.10.2008
Traktor
John Deere
8230
Plug
Lemken EuroPal8
/
/
30,97
Krtična drenaža
21.10.2008
/
/
Traktor
John Deere
8230
Drenažni plug
DP-4
11,30 *
Vibraciono
podrivanje
22-23.10.2008
/
/
Traktor
John Deere
8230
Vibracioni razrivač
VR-5
21,70 *
Tanjiranje
07.11.2008
/
/
Traktor
John Deere
4755
Tanjirača Lemind
4,5 m
10,05 *
Drljanje
27-28.03.2009
Traktor
John Deere
8230
Teška drljača
Dubica 7m
Traktor
John Deere
8230
Teška drljača
Dubica 7m
6,19
Đubrenje-1
28.03.2009
Traktor
Belarus 82
Rasipač mineralnog
đubriva
Rauch AXIS, 24m
Traktor
Belarus 82
Rasipač mineralnog
đubriva
Rauch AXIS, 24m
1,45
Đubrenje-2
28.03.2009
Traktor
Belarus 82
Rasipač mineralnog
đubriva
Rauch AXIS, 24m
Traktor
Belarus 82
Rasipač mineralnog
đubriva
Rauch AXIS, 24m
1,45
Predsetvena
priprema
06-07.04.2009
Traktor
John Deere
4755
Setvospremač
9m
Traktor
John Deere
4755
Setvospremač
9m
5,91
Setva
09.04.2009
Traktor
Belarus 82
Sejalica
Nodet, 6 redova
Traktor
Belarus 82
Sejalica
Nodet, 6 redova
3.62
Zaštita bilja
14.04.2009
Traktor
Belarus 82
Prskalica
Agromehanika, 2200l
Traktor
Belarus 82
Prskalica
Agromehanika, 2200l
1,88
Međuredna
kultivacija
17.05.2009
Traktor
Belarus 82
6-oredni kultivator
Tupanjac Futog
Traktor
Belarus 82
6-oredni kultivator
Tupanjac Futog
4,32
Žetva
27.08.2009
Kombajn Class Adapter za suncokret Kombajn Class Adapter za suncokret
Lexion 430
6m
Lexion 430
6m
20,40
77
Tab. 5. Tehnološka karta proizvodnje merkantilnog kukuruza, kontrolna i ogledna parcela
Operacija
Kontrolna parcela
Ogledna parcela
Mašina-Oruđe
Mašina-Oruđe
Pogonska
Utrošak
goriva
(l/ha)
Radna
Pogonska
Radna
Zaoravanje strnjike
09-15.07.2008
Traktor
John Deere
8230
Plug
Lemken EuroPal 8
Traktor
John Deere
8230
Plug
Lemken EuroPal 8
24,41
Drljanje
05-06.08.2008
Traktor
John Deere
8230
Teška drljača
Dubica 7m
Traktor
John Deere
8230
Teška drljača
Dubica 7m
7,10
Duboko oranje
11-18.10.2008
Traktor
John Deere
8230
Plug
Lemken EuroPal 8
/
/
30,97
Krtična drenaža
21.10.2008
/
/
Traktor
John Deere
8230
Drenažni plug
DP-4
11,30 *
Vibraciono
podrivanje
22-23.10.2008
/
/
Traktor
John Deere
8230
Vibracioni razrivač
VR-5
21,70 *
Tanjiranje
07.11.2008
/
/
Traktor
John Deere
4755
Tanjirača Lemind
4,5 m
10,05 *
Drljanje
27-28.03.2009
Traktor
John Deere
8230
Teška drljača
Dubica 7m
Traktor
John Deere
8230
Teška drljača
Dubica 7m
6,19
Đubrenje-1
28.03.2009
Traktor
Belarus 82
Rasipač mineralnog
đubriva
Rauch AXIS, 24m
Traktor
Belarus 82
Rasipač mineralnog
đubriva
Rauch AXIS, 24m
1,45
Đubrenje-2
28.03.2009
Traktor
Belarus 82
Rasipač mineralnog
đubriva
Rauch AXIS, 24m
Traktor
Belarus 82
Rasipač mineralnog
đubriva
Rauch AXIS, 24m
1,45
Predsetvena
priprema
06-07.04.2009
Traktor
John Deere
4755
Setvospremač
9m
Traktor
John Deere
4755
Setvospremač
9m
5,91
Zaštita bilja-1
21.04.2009
Traktor
Belarus 82
Prskalica
Agromehanika,
2200l
Traktor
Belarus 82
Prskalica
Agromehanika, 2200l
1,85
Setva
28.04.2009
Traktor
Belarus 82
Sejalica
Nodet, 6 redova
Traktor
Belarus 82
Sejalica
Nodet, 6 redova
3.82
Međuredna
kultivacija
17.05.2009
Traktor
Belarus 82
6-oredni kultivator
Tupanjac Futog
Traktor
Belarus 82
6-oredni kultivator
Tupanjac Futog
4,54
Zaštita bilja-1
09.06.2009
Traktor
Belarus 82
Prskalica
Agromehanika,2200l
Traktor
Belarus 82
Prskalica
Agromehanika, 2200l
1,70
Zaštita bilja-2
09.06.2009
Traktor
Belarus 82
Prskalica
Agromehanika,
2200l
Traktor
Belarus 82
Prskalica
Agromehanika, 2200l
1,84
Heder za kukuruz
6 redova
21,85
Žetva
23.09.2009
Kombajn Class Heder za kukuruz Kombajn Class
Lexion 430
6 redova
Lexion 430
* - Utrošak goriva potreban za obavljanje obrade zemljišta konzervacijskim sistemom se raspoređuje tokom
četiri proizvodne godine, koliko traju njegovi efekti primene [8], [9]
78
Analiza sume padavine tokom proizvodnih godina i osvarenih prinosa zrna
suncokreta i merkantilnog kukuruza (Tabela 6.) ukazuje da veće količine padavina
tokom godine negativno utiču na ostvaren prinos. Tokom proizvodne 2008/09 godine
ukupne padavine su manje za 6 do 33% u odnosu na ostale proizvodne godine kada su
gajeni suncokret i merkantilni kukuruz, dok je prinos u odnosu na iste godine veći za 21
do 53%.
Tab. 6. Padavine i prinos po proizvodnim godinama
Prinos zrna (kg/ha)
Proizvodna
godina
Ukupne
padavina
(mm/m2)
Suncokret
Merkantilni kukuruz
2000/01
2004/05
766,9
799,6
/
1.296
4.971
/
2006/07
2008/09
565,3
532,4
2.500
2.753
/
6.380
U slučaju suncokreta i merkantilnog kukuruza utvrđeno je značajno veći
prinos na oglednim u odnosu na kontrolne parcele (Tabela 7.), tj. ostvaren je veći
prinos pri korišćenju konzervacijskog u odnosu na konvencionalni način obrade
zemljišta.
Tab. 7. Površine i prinos zrna suncokreta i merkantilnog kukuruza pri konzervacijskom i
konvencionalnom načinu obrade zemljišta
SUNCOKRET
Način obrade
Ukupna
površina ha
Ukupan
prinos kg
KUKURUZ
Prinos
kg/ha
Ukupna
površina ha
Ukupan
prinos kg
Prinos
kg/ha
Konzervacijski način
obrade zemljišta
(ogledna parcela)
5,09
15.328,38 3.011,47
4,80
34.000,00 7.083,33
Konvencionalni način
obrade zemljišta
kontrolna parcela)
7,21
19.850,43 2.753,18
4,95
31.580,00 6.379,80
Zbir uloženih energetskih parametara (potrošnja goriva) svedene na jedinicu
površine, predstavlja osnovni pokazatelj energetskih ulaganja u pojedine linije
proizvodnje. Pored ovih ulaganja, postoje ulaganja u nabavku semena, đubriva i zaštitnih
sredstava i dr., koji su indentična i na oglednim i na kontrolnim parcelama. Zato ova
ulaganja trenutno nisu interesantna sa aspekta sagledavanja ukupnih ulaganja u pojedine
proizvodne linije prema sistemu obrade zemljišta.
U proizvodnji suncokreta i merkantilnog kukuruza odnos uloženih energenata za
proizvodnju, ostvarenog prinosa, cene energenata i proizvoda prema načinima obrade
zemljišta može se sagledati iz Tabela 8.
79
Tab. 8. Odnos eksploatacionih, energetskih i ekonomskih parametara u proizvodnji
suncokreta i merkantilnog kukuruza u zavisnosti od načina obrade zemljišta
Ukupna cena prodatih
proizvoda-prinosa
(din./ha)
Ostvaren prinos
(kg/ha)
Ukupna cena goriva
(din./ha)
Ukupna potrošnja goriva
(l/ha)
KUKURUZ
Ukupna cena prodatih
proizvoda-prinosa
(din./ha)
Ostvaren prinos
(kg/ha)
Ukupna cena goriva
(din./ha)
Način obrade
Ukupna potrošnja goriva
(l/ha)
SUNCOKRET
Konzervacijski način
obrade zemljišta
119,78 11.738,44 3.011,00 51.187,00 125,11 12.260,78 7.083,00 56.672,00
(ogledna parcela) 1
Konvencionalan način
107,70 10.554,60 2.753,00 46.801,00 113,03 11.076,94 6.380,00 51.040,00
obrade zemljišta
(kontrolna parcela) 2
Razlika (1-2)
12,08 1.183,84 258,00 4.386,00 12,08 1.183,84 704,00
5.632,00
1>2u%
10,01%
8,6%
9,07%
9,9%
4. ZAKLJUČAK
Na osnovu rezultata dobijenih u istraživanju efekata primene konzervacijskog i
konvencionalnog modela obrade zemljišta TMS u proizvodnji suncokreta i merkantilnog
kukuruza, moguće je zaključiti:
- Primenom drenažnog pluga i vibracionog razrivača postižu se pozitivni efekti u
proizvodnji na zemljištima TMS.
- Konzervacijski sistem obrade podrazumeva veći utrošak goriva, koji se u
zavisnosti od kulture kreće od 9.1 do 10%, ali su ove vrednosti realno manje zato što se
troškovi goriva raspoređuju i prenose na još tri proizvodne godine.
- Konzervacijski u odnosu na konvencionalni sistem obrade ostvaruje veće prinose
i suncokreta i kukuruza u prvoj godini istraživanja od 8,6 do 9,9%.
- Upotrebom konzervacijskog sistema obrade, moguća je realizacija optimalnih
agrotehničkih rokova, uspostavljanje povoljnijeg vodno-vazdušnog režima zemljišta
TMS, kao i efikasnije korišćenje biološke plodnosti zemljišta.
- Veći troškovi goriva primenom konzervacijskog sistema obrade su već u prvoj
godini primene višestruko nadoknađeni ostvarenim većim prinosom.
- Konvencionalni u odnosu na konzervacijski sistem obrade zemljišta TMS je
rezultirao manjim prinosom kod oba gajene kulture u proizvodnoj godini sa umerenim
padavinama.
- Promena sistema obrade zemljišta TMS, uzrokovala je povećanje prinosa u
proizvodnji suncokreta i merkantilnog kukuruza, kao i postizanje dodatnog (extra)
profita po jedinici površine za 4000 do 6000 dinara/ha, koji iznosi i više ako se troškovi
potrošnje goriva raspodele na još tri proizvodne godine.
- Primenom konzervacijskog sistema obrade zemljišta TMS sprečeno je zabarivanje
u depresijama ogledne parcele tokom eksploatacije, kao i propratni negativni efekti, dok
je ranijih godina to bila uobičajena pojava.
80
Produženo dejstvo primene konzervacijskog sistema obrade zemljišta TMS moguće
ustanoviti praćenjem prinosa gajenih kultura na oglednoj i kontrolnoj parcele u drugoj,
trećoj i četvrtoj proizvodnoj godini. Praćenjem produženog dejstva, utvrdiće se uticaj ovog
konzervacijskog sistema obrade na različite gajene kulture, kao i zbirne efekte primene
nove tehnologije (eksploatacione, energetske, ekonomske, pedološke, ekološke i dr.).
Jasno je da bi primena ove nove tehnologije obrade zemljišta TMS imale još veće
efekte u godinama sa izraženijim oscilacijama padavina, tj. hidrološko-klimatskim
ekstremima, tokom vegetacionog perioda gajenja kultura. Ova pretpostavka se zasniva
na činjenici da postavljeni drenažni sistem, koji je potrebno obnavljati svake četvrte
godine, daje svoj puni efekat u slučajevima viška ili manjka vodenog taloga. U
slučajevima prevlaživanja, drenažnim sistemom se višak taloga oceđuje i odvodi do
kanalske mreže, dok se u sušnim periodima isti drenovi koriste za ascedentno
snabdevanje korenovog sistema vodenim zalihama iz kanalske mreže ili nižih slojeva
zemljišta.
Svakako, obavljena istraživanja ne bi trebalo da predstavljaju konačne rezultate
primene nove tehnologije obrade zemljišta TMS, već je potrebno ova istraživanja
proširiti i na druge značajne kulture, kao i produžiti postojeća istraživanja radi
evidentiranja produženog dejstva istih. Pored navedenih istraživanja, svakako je uporedo
potrebno raditi i na istraživanjima ostalih parametra (eksploatacionih, ekonomskih,
pedoloških, ekološke i dr.).
LITERATURA
[1] Antončić, I.: Mehanizacija dubinskih agromelioracionih zahvata, Simp.: Aktuelni zadaci meh.
poljop., Zb. radova, 280-287, Opatija, 1990.
[2] Molnar, I., Džilitov, S., Vučković, R.: Uticaj meliorativne obrade na promene nekih fizičkih
osobina beskarbonantne ritske crnice. Zem. i biljka, Vol 28, No3, 177-190, Beograd, 1979.
[3] Ercegović, Đ., Raičević, D., Vukić, Đ. i sar.: Tehničko-tehnološki aspekti primene mašina i
oruđa za uređenje zemljišta po površini i dubini, Poljoprivredna tehnika, godina XXXIII,
No2, Beograd, str. 13-26, 2008.
[4] Kovačević, D., Oljača, S., Dolijanović, Ž., Oljača, M.: Uticaj savremenih sistema obrade
zemljišta na prinos važnijih ratarskih useva, Poljoprivredna tehnika, godina XXXIII, No2,
Beograd, str. 73-80, 2008.
[5] Radojević R., Raičević D., Oljača M., Gligorijević K., Pajić M.: Uticaj jesenje obrade na
sabijanje teških zemljišta, Poljoprivredna tehnika, godina XXXI, No2, Beograd, str. 63-71,
2006.
[6] Raičević, D., Radojević, R., Oljača, M., Ružičić, L.: Uticaj nekih faktora na potrošnju goriva
pri izvođenju meliorativnih radova, Sav. poljoprivredna tehnika, Vol 21, No 4, str. 195-200,
Novi Sad, 1995.
[7] Raičević, D., Ercegović, Đ., Marković, D., Oljača, M.: Primena oruđa i mašina sa
vibracionim radnim telima u obradi zemljišta, efekti i posledice, Naučna knjiga Uređenje,
korišćenje i očuvanje zemljišta , Jug.društvo za proučavanje zemljišta, Novi Sad, str.127-135.
1997.
[8] Raičević D., Ercegović Đ., Oljača M.V., Pajić M.: Primena mašina i agregata u obradi
zemljišta podrivanjem, efekti i posledice . Traktori i pogonske mašine , Vol.8. No4, str. 8994, N. Sad, 2003.
[9] Raičević, D., Radojević, R., Ercegović, Đ., Oljača, M. i Pajić, M.: Razvoj poljoprivredne
tehnike za primenu novih tehnologija u procesima eksploatacije teških zemljišta, efekti i
posledice, Poljoprivredna tehnika, godina XXX, No1, str. 1-8, Beograd, 2005.
81
[10] Savić, M., Malinović, N., Nikolić, R. i sar: Podrivači i podrivanje zemljišta, Monografija,
Institut za poljoprivrednu tehniku, poljoprivredni fakultet Novi Sad, 1983.
[11] Spoor, G., Godwin, R.: An Experimental Investigation into the Deep Loosening of Soil by
Rigid Tines, Transactions of the ASAE, p.p. 23-29, Michigen, USA, 1978.
[12] Vasić G., i sar.: Pedološka studija zemljišta Instituta za kukuruz, O.D. Krnješevci, Krnješevci,
Sveska II, str. 1-135., Beograd. 1991.
Rad je rezultat istraživanja u okviru realizacije Projekta: „Efekti primene i optimizacije novih
tehnologija, oruđa i mašina za uređenje i obradu zemljišta u biljnoj proizvodnji , evidencioni
broj TR 20092, koga finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
THE INFLUENCE OF CONSERVATION TILLAGE
OF SOIL ON SUNFLOWER AND MAIZE YIELD
Đuro Ercegović1, Miloš Pajić1, Dragiša Raičević1, Mićo V. Oljača1,
Kosta Gligorević1, Đukan Vukić1, Rade Radojević1,
Zoran Dumanović2, Vesna Dragićević2
1
Faculty of Agriculture – Belgrade, Zemun
2
Maize Research Institute "Zemun Polje" – Belgrade
Abstract: In this paper influence of two tillage systems (conventional and conservation)
on sunflower and maize yield is analyzed. The experiments are carried on production
fields of Maize Research Institute "Zemun Polje".
The conventional tillage system gave satisfying yields of both plants. This type of
tillage is acceptable in years with medium rainfall during the vegetation period. When
amount of precipitation was not evenly distributed during the year, yield was
significantly lower, or even omitted if the differences in amount of precipitation were
extreme.
With conservation tillage system, the yield was higher, in comparison with
conventional system, even in the years with medium amount of precipitation during the
vegetation period. Sunflower and maize yields were 8.6% and 9.9% higher with
conservation tillage system than with conventional system.
The research is necessary to continue in order to see the effects of conservation
tillage on other breeding plants, and also for observing the effects of continuous usage of
this tillage system (in second, third and fourth year of production).
Key words: conservation tillage systems, grain yield, soil of heavy mechanical
composition, drainage plough, vibratory subsoiler, precipitation, soil humidity.
82

Godina XXXIV
Strane: 83 - 90
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.3
UTICAJ PRIMJENE KULTIVATOR SIJAČICE NA EFEKTE
REKULTIVACIJE DEGRADIRANIH ZEMLJIŠTA
Dragoljub Mitrović1, Radisav Dubljević1,
Dragiša Raičević2, Budimir Fuštić1
1
Biotehnički fakultet - Podgorica
2
Poljoprivredni fakultet - Beograd
Sadržaj: Kategorije oštećenih i degradiranih zemljišta predstavljaju problem današnjice
sa tendencijom daljeg rasta, a na štetu obradivih površina.
Rekultivacija degradiranih zemljišta i odlagališta višestruko je značajna sa
stanovišta izbora tehnologija, mašina, ekonomske opravdanosti i zaštite životne sredine.
Odlagalište na kome su obavljena istraživanja u mehaničkom sastavu predstavlja
heterogen materijal koga čine u većoj mjeri laporac sa sadržajem CaCO3 od 43,87 do
65,60%.
Istraživanja primjene kultivator sijačice u rekultivaciji obavljena su na odlagalištu
Rudnika uglja Pljevlja u periodu od 1995 – 1997. godine. Rekultivacija je obavljena sa
kultivator sijačicom JOHN DEREE, model 1550, u agregatu vučnopogonske mašine od
88 kW.
Ključne riječi: rekultivacija, zemljište, sjetva, proizvodnost, energija, prinos.
UVOD
Zemljište je osnovni prirodni resurs poljoprivredne proizvodnje i ograničeni izvor u
proizvodnji hrane. Stoga se prirodno postavlja i pitanje, da li se na postojećim i
potencijalnim zemljišnim obradivim površinama mogu obezbijediti dovoljne količine
hrane za ishranu stanovništva.
Kojim intenzitetom se gube obradiva poljoprivredna zemljišta pokazuju podaci
Buringha, P., koji u svojoj studiji o promjeni strukture korišćenja zemljišta do 2000.
godine, daje procjenu i proračun da se godišnje u svijetu gubi oko 13 miliona hektara
poljoprivrednog zemljišta i to procesima: erozije, dezertifikacije i korišćenjem u
nepoljoprivredne svrhe.
Kategorije oštećenih ili degradiranih zemljišta predstavljaju veliki problem
današnjice sa tendencijom daljeg rasta a na štetu plodnih i obradivih poljoprivrednih
površina. Ubrzani privredni i industrijski razvoj naše zemlje donio je ili prouzrokovao
niz negativnih posljedica u pojedinim područjima, kojima su poremećeni odnosi
ekološke ravnoteže, zagadjivanjem atmosfere i voda, oštećenjem i gubljenjem većih
površina zemljišta pogodnih za poljoprivrednu proizvodnju.
84
Poseban problem kod rekultivacije odlagališta jeste kako raznorodni materijal koga
čine laporci sa primjesama drugih neogenih sedimenata lignita i ugljene prašine,
isplanirati i pripremiti za biljnu proizvodnju. Problem je utoliko veći što se predhodno
zemljište tokom eksploatacije uglja ne skida separatno sa površina koje se zahvataju
novim iskopima i ne prenose na površine koje se planiraju za rekultivaciju.
Na novoformiranim odlagalištima konvencionalna tehnologija zasnivanja biljne
proizvodnje je dosta ograničena, zbog narušenih fizičko-mehaničkih svojstava i
strukturnih agregata zemljišta, koji su nepovoljni za rad mašina, pogotovu na bočnim
stranama sa većim stepenom nagiba terena.
Primjenom integrisanih sistema poljoprivredne tehnike, koja se zasniva u direktnoj
sjetvi travno-leguminoznih smješa u neobradjeno zemljište u cilju zasnivanja travnjaka,
predstavlja koncepcijski pravac u razvoju tehničko-tehnoloških rješenja u rekultivaciji
degradiranih zemljišta, a ovaj rad u tom smislu treba da da i odredjeni doprinos.
Prilikom definisanja programa istraživanja, pošlo se i od pretpostavki, da dosadašnji
rezultati istraživanja u primjeni poljoprivredne tehnike u rekultivaciji degradiranih
zemljišta kod nas ukazuju, da konvencionalna tehnologija mehanizovanog načina
zasnivanja biljne proizvodnje, na oštećenim zemljištima, ima bitnih nedostataka, kao što
su nepotrebno prevrtanje sloja zemljišta uz povećanu potrošnju energije.
Program istraživanja koncipiran je shodno postavljenom cilju, a sastoji se u
proučavanju i definisanju:
- analize zemljišta, klimatskih, edafskih i orografskih uslova, veličine i položaja
parcela, primjene odredjenih agrotehnčkih zahvata,
- tehničko-tehnološkog procesa rada, konstruktivnog i proizvodnog rešenja, u cilju
racionalnije primjene integralne tehnike,
- optimalnog režima rada, kao i parametara koji utiču na tehničku proizvodnost
agregata i utrošak energije.
Programom rada obuhvaćena su istraživanja kultivator sejalice John Deere - model
1550, u agregatu vučno-pogonske mašine od 88 kW, na efekte direktnog usijavanja
sjemana travno-leguminoznih smješa u neobradjeno zemljište odlagališta "Grevo"
rudnika uglja "Pljevlja" u Pljevljima.
Metodika ispitivanja odnosila se na: poljsko-laboratorijska i eksploataciona
istraživanja agregata, prema odgovarajućim standardnim metodama ispitivanja
poljoprivrednih mašina, koje se primjenjuju u Institutu za poljoprivrednu tehniku,
Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, i prema OECD-u.
Eksperimentalna i eksploataciona istraživanja agregata, obavljena su prema
utvrdjenoj metodici ispitivanja u trogodišnjem periodu od 1995 do 1997. godine.
Odlagalište "Grevo", na kome su vršena istraživanja, formirano je na oko 2.5 km,
južno od površinskog kopa "Potrlica" neposredno u blizini Pljevalja. Teren odlagališta
terasasto se spušta prema jugu do kote 800 m.n.v., i nižim kotama na sjevernoj i sjeverozapadnoj strani na 780 m. n.v. Bočna, sjevero-zapadna strana odlagališta, površine oko
10 ha, predvidjena je za rekultivaciju, u cilju zasnivanja biljne proizvodnje (travnjaka).
Za eksperimentalna istraživanja odredjena je površina od 1 ha (100x100 m), koja je
locirana na sjevero-zapadnoj strani odlagališta, bočnog nagiba terena od 18 do 29%.
Ogled je postavljen po planu podijeljenih parcela (Split-plot).
Uticaj primjene kultivator sijačice na efekte rekultivacije degradiranih zemljišta
85
Usijavanje travno-leguminoznih smješa izvršeno je u prvoj dekadi oktobra mjeseca
1995. godine, specijalnom kultivator-sejalicom John Deree - 1550, u agregatu vučnopogonske mašine, traktor Rakovica - 120. Sjetvena norma iznosila je 45 kg/ha, sa
učešćem 20 kg travno-leguminozne smješe i 25 kg lucerke.
Prema metodici ispitivanja, za eksperimentalna istraživanja određene su test dionice,
dužine 50 m, i širine 12 m, površine 600 m2, na kojima je ispitivan rad agregata u više
radnih brzina, i u varijantama redne i unakrsne sjetve na valjanoj i nevaljanoj površini.
a) Teorijska proizvodnost, odredjena je na osnovu jednačine:
We = 0,1x B x v
(ha/h)
b) Tehnička proizvodnost, određena je na osnovu jednačine:
Wt = 0,1 x B x V x η
(ha/h)
c) Koeficijent iskorišćenja vremena agregata, određen je iz odnosa:
η=Wt/We
(%)
d) Specifična potrošnja goriva,određena je iz odnosa:
Q/ha = Qt/Wt
(l/ha)
REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA
Na kopovima uglja, Rudnika uglja "Pljevlja" u Pljevljima, dubine otkrivke su
različite, a kreću se od 35 do 125 m. Zemljišni pokrivač je plitak, najčešće do dubine
2,5 m, a ispod njega se nalaze veće naslage laporaca.
Kod površinskih kopova uglja, osnovnu masu, jalovinskih materijala čine: laporci,
neznatan dio gline, pjeskovito-šljunkoviti i zemljišni materijal. Usvojenom tehnologijom
eksploatacije uglja, dugi niz godina nije se odvajao zemljišni materijal, već se cijela
krovina zajedno odstranjivala i od nje su se formirala odlagališta (deponije)jalovine. Na
ovaj način na deponije je dospijevao raznorodan materijal, zbog čega one imaju i
različitu građu, zavisno od odloženog materijala.
Analize uzoraka materijala sa formiranih odlagališta ili deponija, prema rezultatima
ispitivanja, B. Fuštića (81), prikazane su tabelama 1 i 2.
Tabela 1.Fizičke osobine zemljšta sa odlagališta "Grevo"
Mjesto,
Sekcija,
Kvadrat
Grevo
Granulometrijski sastav u %
Broj Dubina
2,00profila
cm.
>2,00
0,25
mm
mm
0-20
0.77
I1
20-40
0.61
40-50
0.72
0-20
2.13
II1
20-40
0.79
40-60
0.17
0-20
1.93
III1
20-40
0.77
>40
0.76
0-20
1.38
IV1
20-40
11.34
>40
7.66
0,250,02
mm
21.50
19.21
19.20
30.39
34.96
38.25
33.09
33.65
31.74
32.79
20.16
27.84
Higroskopska
0,02<0,002 Ukupan Prah+ vlaga u
0,002
%
mm
pijesak glina
mm
45.13 32.60
22.27 77.73 1.72
45.10 35.08
39.20 60.80 1.61
45.85 34.23
19.92 80.08 1.47
45.28 22.20
32.52 67.48 0.94
40.80 23.45
35.75 64.25 1.22
40.48 21.10
38.42 61.58 0.74
43.55 21.43
35.02 64.98 1.25
44.08 21.50
34.42 65.58 1.33
48.40 19.10
32.50 67.50 1.02
40.08 25.75
34.17 65.83 1.60
40.97 27.53
31.50 68.50 1.82
38.22 26.28
35.50 64.50 1.67
86
Analizirani materijal odlagališta prema mehaničkom sastavu pripada praškastoj
ilovači i ilovači.
Frakcija krupnog pijeska kreće se od 0,17 do 11,34%, sitnog pijeska od 19,20 do
38,25%, što ukazuje na njihovu manju zastupljenost, zbog prisutnosti krupnijih i sitnijih
komada laporaca i gline.
Frakcije praha i gline su više zastupljene od 60,80 do 80,08, u odnosu na frakcije
pijeska, što je posljedica visokog učešća gline i laporaca u materijalu.
Ovako visoko učešće praha i gline u materijalu odlagališta, negativno se odražava
na povećani procenat klizanja pogonskih točkova agregata, kao i na veću lepljivost
hodnog sistema pogonskih i priključnih mašina.
Analizirani materijal odlagališta u hemijskom pogledu pripada jako karbonatnom
zemljištu. Visok sadržaj karbonata, uslovio je neutralnu reakciju, pH u H2O, koja se
kreće od 7,30 do 7,80 a u KCl od 6,40 do 6,770.
Mjesto,
Sekcija,
Kvadrat
Grevo
Tabela 2. Hemijske osobine zemljišta sa odlagališta "Grevo"
pH
Rastvorljivi
Broj
Dubina
CaCO3 Humus
P2O 5 K2O
profila
cm.
%
%
KCl
H20
mg/100 g.
0-20
7.30 6.65
45.92
0.87
2.0
11.1
I1
20-40
7.55 6.70
46.74
1.05
2.0
16.8
40-50
7.60 6.60
43.87
0.94
2.0
9.6
0-20
7.60 6.60
59.86
2.49
6.8
9.1
II1
20-40
7.55 6.50
51.40
2.15
6.1
6.5
40-60
7.60 6.50
57.81
2.35
6.3
6.5
0-20
7.55 6.55
59.86
2.82
5.8
8.2
III1
20-40
7.60 6.55
65.60
2.34
6.3
6.1
>40
7.70 6.50
61.50
1.98
6.9
4.6
0-20
7.75 6.40
58.43
1.83
4.0
9.1
IV1
20-40
7.80 6.70
60.07
1.98
3.2
9.1
>40
7.70 6.60
45.51
1.72
3.1
7.3
Visok procenat CaCO3 u ispitivanim uzorcima kretao se od 43,87 do 65,60%, što je
posljedica većeg prisustva laporaca i drugih sedimenata, pa se može konstatovati da
ispitivano odlagalište pripada jako karbonatnim zemljištima.
Sadržaj humusa je dosta neujednačen i neravnomjerno je zastupljen, prostorno i po
dubini profila, a kreće od 0,87 do 2,82%, što se može smatrati niskim do srednjim
sadržajem. Zastupljenost humusa zavisi od toga: da li se u materijalu nalazi ugalj, od
starosti deponovanog materijala i tehničkog oblikovanja.
Rastvorljivi P2O5 u adsorptivnom kompleksu je neujednačen u pojedinim profilima i
kreće se od 2,0 do 6,9 mg/100 g, što predstavlja vrlo nizak sadržaj u odnosu na normalna
zemljišta.
Sadržaj K2O u ispitivanim uzorcima, neravnomjerno je rasporedjen po pojedinim
profilima od 4,6 do 16,8 mg/100 g, i takodje predstavlja nizak sadržaj u odnosu na
normalna zemljišta.
Nedostatak P2O5 i K2O u odlagalištima, može se obezbijediti meliorativnim
mjerama unošenjem mineralnih đubriva.
Na osnovu prezentiranih podataka, fizičke i hemijske analize zemljišta odlagališta
"Grevo", može se konstatovati da osnovu materijala čine laporci i da je sastav materijala
heterogen i neujednačen sa visokim sadržajem praha i gline.
87
Materijal deponije u hemijskom pogledu pripada jako karbonatnom zemljiđtu od
43,87 do 65,60% CaCO3, sa neutralnom do slabo alkalnom reakcijom pH u H2O od 7,30
do 7,80, a u KCl od 6,40 do 6,70, i niskim sadržajem humusa od 0,87 do 2,82%, kao i
niskim sadržajem P2O5 i K2O u adsorptivnom kompleksu.
Tehničko-tehnološke krakteristike kultivator-sejalice
Kultivator sejalica je namijenjena za direktnu sjetvu djetelinsko-travnih smješa u
neobradjeno zemljište ili za podsijavanje, odnosno naknadnu sjetvu oštećenih travnjaka.
Mašina je nošena, a u radu se oslanja na dva točka, od kojih se ostvaruje pogon
sjetvenog aparata. Sklopovi su postavljeni na okvirnu ravnu konstrukciju a veza za
vučno-pogonsku mašinu, je u tri tačke (paralelogramska). Osnovni sklopovi sejalice su:
sjetvene sekcije sa aktivnim radnim diskovima, reduktor sa kardanskim vratilom, prenosi
lančanika, sanduk za sjeme, sjetveni aparat, ulagači sjemena i diskovi pritiskivači
uloženog sjemena.
Sejalicu sačinjava šest sjetvenih sekcija koje su vezane na zajedničkoj osovini, a na
svakoj od njih postavljena su po dva aktivna radna diska, što ukupno čini 12 diskova.
Pogon aktivnih diskova odstvaruje se od priključnog vratila pogonske mašine pri 540 i
1000 min-1, preko kardanskog vratila, reduktora i dvorednog lančanika.
Svojim aktivnim radom diskovi usijecaju brazdice za sjeme dubine 2,5 do 4,5 cm i
širine 2,0 cm, diskovi su nazubljeni, a izradjeni su od čelika veće tvrdoće, i žilavosti
otporne na udare.
Sjetvene sekcije su za ravnu konstrukciju vezane pojedinačno, zglobno i opružno
opterećene što im omogućava kopiranje terena u toku rada, a razmak izmedju diskova
sjetvenih sekcija iznosi 20 cm.
Sigurnost rada sjetvenih sekcija (diskova) ostvaruje se preko sigurnosne kandžaste
spojnice.
U svom tehnološkom procesu rada, sjeme djetelina i trava iz sanduka svojom
aktivnom površinom zahvataju užljebljeni valjci, koji ga sprovode do sprovodnika
odnosno ulagača sjemena.
Količina sjemena po jedinici površine reguliše se povećanjem ili smanjenjem
aktivne površine užljebljenog valjka posebno za trave i djeteljine, pomoću regulatora korektora sjetvene norme.
Diskovi pritiskivači, izrađeni su od plastične mase, nezavisno su vezani u paru, za
konzolu, kopiraju otvorene brazdice, te na odredjeni način vrše i zagrtanje sjemena.
Sejalica je opremljena i uređajem (akrimetar) za registrovanje zasijane površine
tokom rada agregata, pri čemu se može lakše odrediti proizvonost na sat odnosno dan.
Prezentirana tehničko-tehnološka rešenja sejalice obezbjeđuju direktnu sjetvu trava i
djetelina u neobrađeno zemljište, sa istaknutim energetskim aspektom.
Prosječne vrijednosti eksploatacionih i tehnoekonomskih pokazatelja
rada agregata u ispitivanim varijantama sjetve
Prosječne vrijednosti ispitivanih parametara rada agregata u varijantama sjetve na
eksperimentalnoj površini odlagališta "Grevo" prikazane su u tabeli 3.
88
Parametar
Oznaka
Jedinica
⎯x
Tabela 3 Prosječne vrijednosti ispitivanih parametara rada agregata
ProizProizProizRadna Klizanje
Koef.
Potrošnja goriva
vodnost vodnost vodnost
brzina pog.toč.
iskor.
i energije
(teor)
(teh)
(teh)
v
We
Wt
Wt
Qh
Qha
E
σ
η
km/h
%
ha/h
ha/h
h/ha
%
l/h
l/ha
MJ/ha
Redna sjetva (nevaljana površina) - Rn
5.54
19.10
1.33
0.85
1.18
0.64
21.50 25.33 1038.50
7.80
14.60
1.87
1.1
0.90
0.60
18.50 16.62 681.42
11.0
10.20
2.60
1.37
0.74
0.52
16.00 11.81 484.30
8.11
14.60
1.93
1.11
0.94
0.59
18.70
18.0
734.70
Prinosi zelene mase i suve materije (t/ha) u 1997. god.
Redna sjetva
R. br.
Valjana površina
Nevaljana površina
uzor.
zelena
suva
zelena
suva
masa t
mater. t
masa t
mater. t
1.
15.00
3.30
13.00
2.80
2.
14.50
3.00
12.00
2.50
3.
15.00
3.15
12.50
2.75
4.
13.50
2.97
14.00
3.15
5.
16.50
3.71
13.00
2.86
6.
17.00
3.91
15.50
3.50
7.
14.50
3.48
12.50
2.70
8.
15.00
3.15
13.00
2.70
9.
16.00
3.84
14.50
2.80
Xsr
15.20
3.39
13.30
2.86
Najveći prinos zelene mase od 23,20 t/ha ostvaren je u varijanti unakrsne sjetve na
valjanoj površini (Uv).
Prinos zelene mase od 18,90 t/ha ostvaren je u varijanti unakrsne sjetve na
nevaljanoj površini (Un).
Prinos zelene mase formiranog travnjaka u 1997. godini, u prosjeku je iznosio
17,65 t/ha odnosno 3,86 t/ha suve materije (sijena), što predstavlja povećanje od
1,47 t/ha zelene mase ili 0,58 t/ha sijena u odnosu na 1996. god.
Na ostvareni prinos travnjaka u značajnoj mjeri uticale su varijante sjetve (unakrsna
i redna) kao faktor, nevaljane površine, i predhodno valjane površine.
ZAKLJUČAK
Polazeći od analiziranih osobina materijala odlagališta i njihove pogodnosti za
rekultivaciju, mogu se odrediti načini skidanja i odlaganja materijala i tehničkog
oblikovanja deponija. Po pravilu geološka podloga, stjenoviti materijal, kao što je ovdje
slučaj sa člvrstim laporcima, laporovitim krečnjacima, i pješčarima, treba da izgrađuju
donji sloj deponije, dok bi gornji sloj činili ostali rastresiti materijali, međusobno
izmiješani u sloju debljine od 1,0 do 1,5 m.
Rekultivacija odlagališta obuhvatila bi niz tehničkih i tehnoloških mjera i postupka
koji bi imali zajednički cilj, da se oštećena zemljišta poboljšaju, oplemene i vrate
prvobitnoj namjeni i posluže za biljnu proizvodnju.
89
Klasični način zasnivanja biljne proizvodnje na oštećenim zemljištima, slabijeg
proizvodnog potencijala i u nepovoljnim klimatskim uslovima, ne nalazi svoje
opravdanje, iz činjenice što ova tehnologija uključuje niz agrotehničkih operacija kao što
su: osnovna obrada, predsjetvena priprema, sjetva i valjanje.
Na osnovu rezultata istraživanja agregata (kultivator sejalice John Deree - 1550 i
T.R. - 120) potvrđuju se postavljene hipoteze da je moguće zasnivanje biljne proizvodnje
na oštećenim zemljištima (odlagalištima).
Ispitivana kultivator sejalica John Deree - 1550, svojim tehničko-tehnološkim
komponentama predstavlja savremenu integralnu mašinu za direktno usijavanje travnoleguminoznih smješa u oštećena degradirana zemljišta. U svojim tehničko-tehnološkim
rješenjima potpuno je zadovoljila po funkciji i po eksploatacionoj proizvodnosti i
pouzdanosti.
LITERATURA
[1] Antonić, M.G. (1980): Oštećenje zemljišta i problemi njegove zaštite. Zemljište i biljka, vol.
29 N‰ 2 99-106, Beograd.
[2] Antonić, G., Moskovljević, S., Protić, N. (1984): Osobine deposola kao supstrata zemljišta u
regionu Kolubare. Zemljište i biljka, vol. 33, N‰ 1, 25-31, Beograd.
[3] Antonović, G., Nikodijević, V. Živanović, Z. (1978): Karakteristike oštećenih zemljišta
rudarskim kopovima u basenima Kostolca i Kolubare. Zemljište i biljka, vol. 27 N 1, 13-21,
Beograd.
[4] Buringh, P. (1980): Na Assessment of hosses and Degradation of Productive Agricultural
land un the World. "Geografisch Tijdschrift", Amsterdam.
[5] Gorbunov, N.I., Orlov, V.N., Tunik, B. M., Sulga, S.A. (1973): Rekomendaci po recultivacii
zemel, narušennih promi{lennostin. 132-149, Moskva.
[6] Dožić, S. (1978): Ogled na jalovištu rudnika uglja u Pljevljima. Zemljište i biljka, vol. 27, N
1-2, 157-164, Beograd.
[7] Đević, M., Topisorović, G. (1989): Mogućnosti primene direktne setve u biljnoj proizvodnji.
XIV Simpozijum JDBT, Bled.
[8] Đević, M. (1985): Proučavanje tehnološko-tehničkih parametara mašina za obradu zemljišta
sa aktivnim radnim organima. Magistarski rad Poljoprivredni fakultet, Beograd.
[9] Đević, M. (1992): Primena kombinovanih agregata u obradi zemljišta i setvi. Doktorska
disertacija. Poljoprivredni fakultet, Beograd.
[10] Koprivica, R., Komarčević, D. (1995): Primena mehanizacije u zasnivanju i obnavljanju
travnjaka. Zbornik radova, Žabljak.
[11] Kupers, H. (1984): The chaleuge of soil cultivations and soli - water problems. Journal of
agriculture eng. research 29.
[12] Lulo, M., Ćuk, H. (1985): Efekti mehanizovanog zasnivanja djetelinsko-travnih smješa u
tratine prirodnih travnjaka, brdsko-planinskog područja. V Jugoslovenski simpozijum o
krmnom bilju, 89-93, Banja Luka.
[13] Luten, W. (1980): Sodseeding of grassland on peat Soils and on river barin clay soils.
Preceedings VII General meating EGF 8-17, Zagreb.
[14] Mićić, J., Raičević, D., Đević, M. (1986): Rezultati primene sredstava "Združene tehnike" u
obradi zemljišta. Simpozijum, Rovinj.
[15] Resulović, H. (1978): Uticaj tehnološkog progresa na proces oštećenja i potrošnje zamljišta.
Zemljište i biljka vol. 27, N 1-2, 1-13, Beograd.
[16] Resulović, H. (1980: Prijedlog klasifikaciji deponija sa aspekta njihove pogodnosti za
rekultivaciju. Zemljište i biljka, vol. 29, N 2, 135-141, Beograd.
[17] Fuštić, B. (1989): Oštećena zemljišta i mogućnosti njihove rekultivacije na području
Pljevalja. Zemljište i biljka, vol 38, N 2, Beograd.
90
INFLUENCE OF CULTIVATOR SEEDER APPLICATION
ON RECULTIVATION DEGRADED TERRAIN EFFECTS
Dragoljub Mitrović1, Radisav Dubljević1,
Dragiša Raičević2, Budimir Fuštić1
1
Biotechnical faculty - Podgorica
2
Agricultural faculty - Belgrade
Abstract: Damaged and degraded terrain categories represent a present time problem,
with tendency of further growth on account of fertile and cultivable terrain.
Recultivation of degraded terrain, depots, is multiply significant from the aspect of
technology and machines choice, economic validity and environment protection.
The depot on which the research in mechanical structure was made, represents a
heterogenous material, made mostly of cement rock with CaCO3 content of (43,87 to
65,60%).
Research in cultivator seeder application in recultivation was made at the Pljevlja
coal mine depot, in the period from year 1995. to 1997. Recultivation was made with
John Deree cultivator seeder, model 1550.
In serial agregate seeding, average technical productivity of (1,12 ha/h) was made
with average speed of (8,7 km/h).
Average returns of formed sod green mass in serial seeding was around (13,3 t/ha).
Key words: recultivation, terrain, seeding, machine, productivity, energy, returns.

Godina XXXIV
Strane: 91 - 95
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 004.4
REDUCTION OF MECHANISATION COSTS
BY THE APPLICATION OF GPS IN ARABLE
CROP PRODUCTION
László Magó
Hungarian Institute of Agricultural Engineering
Hungary - 2100 Gödöllő, Tessedik S. u. 4.
E-mail: laszlomago@fvmmi.hu
Abstract: The development of informatics applications and electronic data transmission,
data processing made the establishment of precision agricultural production technologies
and their rapid spread possible. This process was accelerated when the civil application
of satellites previously used for military purposes was permitted. The accurate
performance of the specific work operations within precision crop production by the set
operating parameters may significantly improve efficacy. Since very little experience is
available in this relation in Hungary the Hungarian Institute of Agricultural Engineering,
Gödöllő, as the leader of the consortium, the KITE Agricultural Service and Trade
Incorporated, Nádudvar, and Búzakalász Agriculture Service and Trade Incorporated,
Kunszentmárton as members of the consortium have initiated a research and
development project.
Key words: automatic steering systems, parallel tracing, auto tracing, economical
analysis, machine costs.
INTRODUCTION
One of the most difficult tasks for machine operators in the traditional arable crop
production is to lay down a straight trace at the start of the work, which is easier to
follow later. The proper joining of production lines may also prove to be problematic.
Agricultural machinery may be manoeuvred more accurately in the fields with the
help of the recently available automatic steering systems and satellite navigation based
steering systems.
With satellite navigation aid machinery, machinery groups in arable crop production
technologies are able to perform their tasks with high cultivation accuracy, without
cultivation skips, unreasonable cultivation overlapping, and territorial skips.
In the research phase the preliminary planning of movement maps concerning selfpropelled machinery and tractor machinery groups, the optimalisation of trace and
László Magó
92
cultivation directions, the accurate performance of technological operations and the
minimalisation of over cultivation (skips and unnecessary overlapping) were realized.
The field measurements have proved that the amount of machinery work and energy
expenditure may be decreased while production efficacy may be increased.
Our principal objective is to develop domestic economics and application
conditions, the introduction and calculation of economic advantages in terms of parallel,
trace following automatic steering systems.
METHODOLOGY
The economics analysis has been carried out by taking into consideration the arable
land of our consortium member, the Búzakalász-Agrár Zrt. along with the available
machinery and applied technologies calculating with the actual performance and costs.
The crop structure of the incorporation is based on three crops in the following
proportion: 900 hectares of wheat, 600 hectares of sunflower, 100 hectares of corn, that
is totalling 1600 hectares.
The technological demand of these crops have determined the composition and
selection of machinery, machinery systems.
We have analysed:
- the change in field performance in case of machinery operations,
- the change in machinery productivity in case of complex production technology,
- the change in the value of machinery work used for the cultivation of one hectare,
- the performance of power engines in terms of yearly operating hours in the
different steering modes,
- the amount of machinery work applied for the cultivation of one hectare.
The assessment of machinery operations has been divided into manual, parallel
(trace following) and automatic steering modes.
RESULTS
Increase in field performance and productivity
In case of the three major operation groups the soil cultivation operations with the
application of parallel steering show 3.1%, and 6% plus field performance increase with
automatic steering as compared to manual steering. In case of sowing these numbers are
3,4%, and 6,9%, while in case of harvesting the figures are 1,7 and 4,9%.
By adding up the given operations the possible productivity increase within the
complex technologies in case of wheat is 19% plus with parallel steering, 42% plus with
automatic steering as compared to manually steered power engines. In case of corn
production the figures show 7% plus, 18% plus increase, while in case of sunflower
these are 6% plus and 14% plus increase.
The change of investment demands
On the basis of calculations done on a 1 hectare territory, the investment demand of
machinery able to serve three crops increases costs with 37,5 EUR / hectare in case of
parallel steering, while 60 EUR / hectare in case of automatic steering as compared to
manual steering. The increase of productivity compensate the higher costs.
Reduction of Mechanisation Costs by the Application of GPS in Arable Crop Production
93
The change of specific machinery cost in terms of different crops
On the basis of the performed analysis the specific (calculated on one hectare)
average cost of machinery work as compared to manual steering decreases by 18 EUR/
hectare in case of parallel steering, and by 22,5 EUR/ hectare in case of automatic
steering, which means 9,19% and 11.92% savings. The highest savings may be reached
within wheat production by the application of automatic steering – that is 12.47%; 22,7
EUR/ hectare. In case of line cultures slightly less, however over 11% cost reduction
may be realised (Figure 1).
Machinery cost per acre
(EUR/ha)
Wheat
Corn
Sunflower
Average
230
220
210
200
190
180
Manual Steering
Parallel Tracing
Auto Tracing
Control Method
Figure 1: The change of machinery cost per hectare in terms of different crops
when manual, parallel and automatic steering methods are applied
Machinery work savings possibilities
The examined farm applies high capacity machinery and machinery work effective,
operation reduced production technologies as compared to the Hungarian average,
therefore it uses low, 3.17 operational hours machinery work on average for the
cultivation of one hectare.
This specific machinery work volume may be reduced with an additional 7.9% by
the application of parallel, and 11,1% by the application of automatic steering systems.
This means that when cutting edge technology and machinery are used less than 3
operational hours machinery works is needed for the cultivation of an hectare, which is a
rather favourable value even in international comparison.
Reduction of machinery workload
The annual machinery workload of the power engines used in the farm may be
significantly – by 8-11% - decreased as a result of more accurate and effective
operations. In favourable cases even 400-500 operational hours may be saved, which
may result in the reduction of the number of machines, or the utilisation of machinery in
leasing, rental contracts. By parallel steering machinery workload may be decreased with
at least 400 operation hours, while automatic steering may result in even 512 hours
savings in the 1600 hectare farm.
László Magó
94
PROPOSALS FOR THE UTILIZATION
OF THE RESULTS
The widespread application of the results shall be proposed in the plant production
sector of agriculture. The results of the farm having contributed in the realisation of the
project have proved the benefits, which have encountered in the course of the
examinations and measurements.
Primarily automatic steering solutions are to be advised, which ensure higher
efficacy and cost reduction, furthermore are less demanding for the operator, who may
concentrate better on the quality of work. Advances may be experienced in the quality of
work, or possible loss may be reduced.
Remarkable benefits may be indicated particularly in case of bigger farms or more
intensive machinery use, where machinery work per hectare expenditures may be
decreased, while the efficacy of machinery work is increased, not to mention the better
production results to be realised due to precision cultivation. The benefits may be
measured in farms of 300-400 hectares, however the result are more notable in 40005000 hectares farms.
Another benefit of the automatic steering and machinery control systems is that they
may be developed gradually or completed step by step in case of a given machinery
fleet. The system may be developed into the direction of work machines from power
engines implementing effective and precision production, which is regarded as the most
advanced agricultural production technology nowadays.
REFERENCES
[1] Földesi I., Hajdú J., Magó L., Fekete, A., Deákvári J., Kovács L.: (2007) Automatic steering
with GPS navigation aid. Agricontrol 2007. 2nd IFAC International Conference on Modelling
and Design of Control Systems in Agriculture. Osijek, Croatia, 03.-05. September 2007. p.
207-210.
[2] Hajdú J., Kelemen Zs., Magó L.: (2008) Automatikus irányítás alkalmazásával elérhető
géphasználati költségcsökkentés vizsgálata a szántóföldi növénytermelésben 32nd R&D
Conference on Agricultural Engineering, Gödöllő, Hungary, 22. January 2008. No. 1., p. 150154.
[3] Hajdú J., Magó L.: (2008) Cost Reduction Analysis of Machinery Use by the Application of
Automatic Steering in Arable Crop Production, Journal of Scientific Society of Power
Machines, Tractors and Maintenance “Tractors and Power Machines”, Novi Sad, Serbia. Vol.
13. No. 1., p. 108-113.
[4] Hajdú J., Magó L.: (2009) Analysis of the Use of Automatic Steering Systems from an
Economical Point of View, Proceedings of the 37th International Symposium “Actual Tasks on
Agricultural Engineering”, Opatija, Croatia, 10-13. February 2009. Proc. p. 303-309.
[5] Magó L., Hajdú J.: (2009) Reduction of Mechanisation Costs by the Application of GIS in
Plant Production, Abstracts of the International Conference “Synergy and Technical
Development in the Agricultural Engineering”, Gödöllő, Hungary, 31. August - 3. September
2009. p. 102. – Full Paper in CD Issue.
Reduction of Mechanisation Costs by the Application of GPS in Arable Crop Production
95
SMANJENJE TROŠKOVA MEHANIZACIJE SA PRIMENOM GPS
U RATARSKIM PROIZVODNJAMA
László Magó
Hungarian Institute of Agricultural Engineering
Hungary - 2100 Gödöllő, Tessedik S. u. 4.
E-mail: laszlomago@fvmmi.hu
Sadržaj: Razvoj informatike, elektronski prenos i obrada podataka umogućio je
uspostavljanje i brzog širenja precizne tehnologije u ratarskom proizvodnju. Korištenjem
GPS tehnologije efikasnost i preciznost radnih operacija se poboljšava, a troškovi obrade
zemljišta se smanjuju.
U radu prikazujemo muguću uštedu u radnom vremenu i u troškovima radnih
operacija, naglašavamo i to da primena GPS tehnike je više korisno u većim farmama,
gde se investicioni troškovi ranije naknađuju.
Ključne reči: automatično upravljanje, paralelna vožnja, automatična vožnja,
ekonomska analiza, troškovi mehanizacije
96
László Magó

Godina XXXIV
Strane: 97 - 107
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.614
OSTVARENI OBIM KORIŠĆENJA SREDSTAVA POLJOPRIVREDNE
TEHNIKE KAO ELEMENT ZA DONOŠENJE ODLUKE PRI
ORGANIZOVANJU MEHANIZOVANIH PROCESA
NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA
Poljoprivredni fakultet Beograd - Zemun
Sadržaj: U radu je prikazan metod kako se na bazi poznatih ekonomskih zakonitosti vrši
donošenje odluke koja obezbeđuje povećanje nivoa ekonomske efektivnosti korišćenja
poljoprivredne tehnike. To je jedan od osnovnih zadataka i neophodan preduslov za
dostizanje konkurentnosti na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kao i neophodan segment
transformacije seoskih gazdinstava u cilju njihovog opstanka.
Ključne reči: poljoprivredna tehnika, obim korišćenja, efektivnost, troškovi.
UVOD
Poljoprivredna proizvodnja u pojedinim regionima sveta, grupama zemalja, i u
pojedinim zemljama nalazi se na različitom stepenu razvijenosti. Dostignuti stepen
razvoja je rezultat uticaja istorijskog razvoja, stepena opšteg privrednog razvoja,
karaktera privrednog sistema i prirodnih uslova. Dejstvo navedenih činilaca dovelo je do
znatnog zaostajanja poloprivrede Srbije koja nije bila u stanju da prati intezivan razvoj
poljoprivrede Evrope u svim segmentima i da savremena rešenja primenjuje u svojim
uslovima.
Tehnička opremljenost poljoprivrede predstavlja osnovnu komponentu od koje
zavisi funkcionalnost novih agrarnih struktura. Zamena tehnički dotrajalih i tehnološki
prevaziđenih sredstava poljoprivredne tehnike je determinanta za blagovremeno i
kvalitetno obavljanje radova u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
U uslovima tržišne ekonomije uspešnost proizvodnje u velikoj meri zavisi od nivoa
modernizacije tehničkih sredstava. Kroz tehničku modernizaciju dolazi do porasta
stepena intenzifikacije poljoprivrede i do povećanja nivoa specijalizacije proizvodnje.
Ovo nameće promene u načinu upravljanja i organizovanja poslovnih aktivnosti uz sve
veći stepen uvažavanja ekonomskih kriterijuma.
U procesu daljeg približavanja i konačnog pridruživanja Evropskoj uniji, što je
strateško opredeljenje Srbije, tehnička opremljenost predstavlja baznu komponentu od
koje zavisi funkcionalnost agrarnih struktura. Međutim, sa ekonomskog stanovišta, za
uspešnost poslovanja agrarnih struktura, od posebnog značaja je ekonomičnost primene
tih tehničkih sredstava u čemu ključnu ulogu ima obim njihove upotrebe.
98
CILJ RADA
Cilj rada je da se prikaže metod za odlučivanje o izboru načina primene sredstava
mehanizacije na naučnom pristupu, koji se zasniva na parametrima koji povezuju
troškove primene sredstava mehanizacije i obima njihove upotrebe. Na osnovu tih
relacija korisniku sredstava mehanizacije se pruža mogućnost da na bazi ekonomskih
pokazatelja donese zaključak o isplativosti korišćenja sopstvenih tehničkih sredstava u
alternativi sa korišćenjem mašinskih usluga.
U radu su korišćeni ekonomski principi za izvore troškova i jednačine za njihovo
izračunavanja. Matematičkim metodama iskazane su zakonitosti njihovog kretanja i
određena je granična verdnost koja predstavlja tačku razgraničenja ekonomske
isplativosti korišćenja sopstvenih mašina i ekonomske isplativosti korišćenja mašinskih
usluga.
REZULTATI I DISKUSIJA
Srbija je poljoprivredna zemlja u kojoj je od ukupne površine čak preko 64%
poljoprivredna površina. Međutim, prosečna veličina gazdinstava je oko 3,5 ha obradive
površine [2] (što je oko četri puta manje od proseka veličine gazdinstava u EU) pri čemu
je više od polovine gazdinstava manje od 3 ha (poljoprivredne površine) [2]. Od
ukupnog broja seoskih domaćinstava tek oko 25% je čisto poljoprivrednih [2], dok je u
EU čisto poljoprivrednih gazdinstava skoro trećina. Od ukupnog broja poljoprivrednog
stanovništva aktivno je 61% [2] od čega je gotovo 68% starije od 50 godina [2].
Prosečan broj aktivnih članova po jednom seljačkom gazdinstvu je ispod 1! [2].
Troškovi sredstava mehanizacije u Srbiji su značajno veći nego u razvijenim
zemljama. Osnovni razlog je nedovoljna iskorišćenost mašina, a zatim velika prosečna
starost mašina, koja za sobom povlači velike troškove zbog kvarova sredstava
mehanizacije[2]. Osim toga, na visoke troškove sredstava mehanizacije na seljačkim
gazdinstvima utiče usitnjenost gazdinstava i male površine parcela.
Sve napred izneto su faktori koji u većoj ili manjoj meri, direktno ili indirektno,
utiču na dohodak gazdinstva.
Dohodak seljačkih gazdinstva se formira kao razlika između vrednosti proizvodnje i
pripadajućih proizvodnih troškova pri čemu se vrednost proizvodnje izražava kao
matematički proizvod prodatih količina proizvoda i njihovih tržišnih cena.
n
D=
∑Q
i =1
D
Qp
Cp
Tp
k
pi
⋅ C pi −
∑T
j =1
pj
(1)
- dohodak gazdinstva (din.)
- količina prodatih proizvoda (kg)
- tržišna cena proizvoda (din./kg)
- proizvodni troškovi (din.)
Polazeći od toga da je cilj gazdinstva da ostvari što veći dohodak (D), te da su
troškovi primene sredstava mehanizacije ti koji vrše najveći uticaj na ukupne troškove
proizvodnje (Tp), razmatra se struktura troškova primene sredstava mehanizacije.
Ostvareni obim korišćenja sredstava poljoprivredne tehnike kao element za donošenje ...
99
Za svakog seljaka je od posebnog značaja da zna troškove mašinskog rada i to za
svaku mašinu posebno, bilo da je ekonomski opravdano da ima svoje mašine ili ne. To je
podatak bez koga se ne mogu donositi validne odluke u procesu upravljanja
gazdinstvom.
Svaki seljak mora da ima stalno na umu, da mašine koje poseduje, bez obzira da li
ih koristi u toku godine ili ne, čine troškove koji opterećuju njegovu proizvodnju i utiču
na cenu koštanja proizvoda. Ti troškovi su:
1. Troškovi amortizacije, tj vrednost koju mašina izgubi tokom upotrebe i zavisno
od stepena korišćenja tehničkih sredstava mogu imati karakter stalnih ili promenljivih
troškova;
2. Stalni troškovi, koji nastaju samom kupovinom mašine i obuhvataju četri
komponente: amortizaciju, kamatu, smeštaj i osiguranje mašina. Stalni troškovi ne
zavise od obima upotrebe mašine. Na godišnjem nivou će biti jednaki, za jednu mašinu, i
kada ona radi svaki dan i kada ne radi uopšte (npr. zbog kvara, promene strukture
proizvodnje, promene tehnologije i dr.);
3. Promenljivi troškovi, koji nastaju samo pri upotrebi mašine i obuhvataju tri
komponente: gorivo, mazivo i održavanje mašine. Promenljivi troškovi direktno zavise
od obima upotrebe (h, ha, t, km ...), i sa povećanjem obima upotrebe ovi troškovi
obavezno rastu.
Troškovi amortizacije predstavljaju vrednost koju mašina izgubi tokom upotrebe
odnosno vrednost koja se postepeno prenosi na dobijene proizvode tokom veka upotrebe
mašina. Troškovi amortizacije su računske veličine tj. nemaju karakter novčanih
izdavanja.
Izgubljena vrednost mašine zavisi od njene starosti (tehničko i tehnološko
zastarevanje i destruktivno delovanje spoljne sredine na konstrukciju) i od obima
upotrebe, jer se upotrebom mašina „troši“ tj. gube se fizičko-mehanička svojstva
ugrađenih materijala, a usled habanja se gube projektovane dimenzije, oblik i geometrija
sastavnih delova mašine.
Troškove amortizacije moguće je utvrditi metodom funkcionalne amortizacije ili
metodom vremenske amortizacije, pa se prilikom utvrđivanja troškova amortizacije kao
prvi korak nameće izbor metoda. Cilj je da se odabere onaj metod koji obezbeđuje
najcelishodniji tok prenošenja vrednosti sredstava mehanizacije na proizvodne procese u
toku veka njihove upotrebe.
Metod funkcionalne amortizacije polazi od toga da na vek upotrebe mašine
presudan uticaj ima fizičko trošenje mašine koje je u direktnoj zavisnosti od obima
upotrebe mašine. Zbog toga ovaj metod uzima u obzir ostvareni proizvodni učinak
mašine i iznos godišnje amortizacije je srazmerna tom učinku. Visina godišnjih iznosa
troškova amortizacije direktno je zavisna od ostvarenog učinka u pojedinim godinama
korišćenja i menjaće se sa promenom visine ostvarenog učinka pa će zbog toga imati
karakter varijabilnih (promenljivih) troškova.
Metod vremenske amortizacije ne uzima u obzir ostvareni proizvodni učinak nego
polazi od toga da na vek upotrebe mašina dominantan uticaj vrše naučno-tehnički
progres (zastarevanje mašine) i destruktivno dejstvo spoljne sredine. Shodno ovome,
ukupna amortizaciona vrednost raspoređuje se po pojedinim godinama upotrebnog veka
mašine, čime se dobijaju jednake godišnje amortizacione kvote. Zbog toga će ovako
utvrđeni godišnji iznos amortizacije imati karakter fiksnih troškova.
100
Koji će se metod obračuna amortizacije primeniti može se odrediti pomoću izraza
kojim se utvrđuje vrednost praga amortizacije:
Q
(2)
q=
n
q - prag amortizacije (h/god.)
Q - projektovani obim upotrebe u toku veka korišćenja mašine (h)
n - broj godina korišćenja mašine (god.)
Sve dok je stvarni ili planirani godišnji obim upotrebe mašine manji od praga
amortizacije q, opravdano je pretpostaviti da je dužina njenog veka korišćenja vremenski
uslovljena. U suprotnom, poveća li se godišnji obim korišćenja iznad praga amortizacije
q, tada će preovladati uticaj fizičkog trošenja delova mašine na dužinu veka njenog
korišćenja.
Poljoprivredne mašine generalno se karakterišu sezonskom primenom, a u Srbiji je
izražen i nizak godišnji obim korišćenja. Osim toga, ubrzan razvoj u oblasti nauke,
tehnike i tehnologije doveo je do toga da su intervali između pojave novih „generacija“
mašina sve kraći. U takvim uslovima, na dužinu veka njihove upotrebe presudan uticaj
imaju faktori kao što su naučno-tehnički progres i donekle destruktivno dejstvo spoljne
sredine, a ne fizičko trošenje. Uvažavajući ovo amortizacija se utvrđuje metodom
vremenske amortizacije i ima karakter stalnih troškova.
Vo − Vn
n
a - vrednost godišnje amortizacije (din./god.)
Vo - nabavna vrednost mašine (din.)
Vn - krajnja (likvidaciona) vrednost mašine (din.)
n - planirani vek upotrebe mašine (god.)
a=
(3)
Dakle, vrednost godišnje amortizacione kvote zavisi od nabavne vrednosti mašine,
planiranog veka upotrebe (broja godina korišćenja) i njene krajnje vrednosti nakon
otpisa.
Nabavna vrednost
Godišnja amortizaciona kvota
Vrednost na kraju 1. godine
Krajnja vrednost (likvidaciona)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Godine korišćenja
Sl. 1. Grafički prikaz vremenske amortizacije
10.
101
Stalni troškovi su zbir troškova 3 komponente: kamate, smeštaja i osiguranja
mašina.
Troškovi kamata. Nabavka mašina se može vršiti na kredit, lizing ili za gotov novac.
Pri nabavci mašine na kredit ili lizing, ceni mašine treba dodati i troškove koji se
plaćaju na ime kamata. Onaj ko se odluči za nabavku za gotov novac, sopstvenim
sredstvima, treba da računa u troškove izgubljeni prihod koji bi ostvario na ime kamata
pod pretpostavkom da je novac deponovao u banku.
Kamata je naknada koju dužnik plaća svom poveriocu za pozajmljena novčana
sredstva. Drugim rečima, kamata predstavlja cenu korišćenja kapitala.
Izračunavnje kamate se može vršiti na više načina. Ovde će biti prikazano
izračunavanje složene dekurzivne kamate sa intervalom ukamaćenja jedne godine.
Cn = C0 ⋅ r n
(4)
p
100
I = C n − C0
r = 1+
(5)
(6)
I
n
C0 - glavnica (cena mašine franko gazdinstvo) (din)
Cn - konačna vrednost (glavnica + kamata) (din)
n - broj intervala ukamaćenja (broj godina otplate kredita) (god.)
p - kamatna stopa (%)
I - kamata (din.)
In - godišnja vrednost kamate (din./god.)
In =
(7)
Troškovi smeštaja proizilaze iz potrebe zaštite mašina od negativnog uticaja faktora
spoljne sredine, tj. vremenskih nepogoda, niskih temperatura, direktnog sunčevog
zračenja, pristupa domaćih životinja, glodara i drugog, neophodno je mašine smestiti u
odgovarajući objekat kada se one ne nalaze u radu. Smeštajni objekti izazivaju troškove
amortizacije, održavanja i osiguranja kao i troškove kamate na uložena finansijska
sredstva u njihovu izgradnju.
Visina troškova smeštaja presudno zavisi od visine uloženih sredstava u njihovu
izgradnju jer u strukturi troškova smeštaja imaju najveću vrednost i jer od njih zavisi i
visina troškova kamata, osiguranja i održavanja. Uložena sredstva u izgradnju
smeštajnog objekta mogu varirati u širokom opsegu zavisno od objekta (garaža,
nadstrešnica, šupa i sl.).
Utvrđivanje godišnjih troškova smeštaja mašina može se izvršiti poznatim
kalkulativnim postupkom uz primenu složenog kamatnog računa za utvrđivanje kamate:
TgA
n
⎛
⎞
⎜V0 − Vn ⎟ ⋅ (1 + i ) ⋅ i +
⎜
(1 + i )n ⎟⎠ (1 + i )n − i
=⎝
A
Tgm = TgA ⋅ Am ⋅ δ
∑t
n
od
+ ot
(8)
(9)
102
TgA - prosečni godišnji troškovi po kvadratnom metru korišćenja objekta za
smeštaj mašina (din./god./m2)
Vo - početna vrednost objekta za smeštaj mašina (din.)
Vn - krajnja (likvidaciona) vrednost objekta za smeštaj mašina (din.)
n - broj intervala ukamaćenja (broj godina otplate kredita) (god.)
i - kalkulativna kamatna stopa (-)
Σtod - procenjeni ukupni iznos troškova održavanja za smeštaj mašina u toku
veka njegovog korišćenja (din.)
ot - prosečni godišnji iznos ostalih troškova korišćenja objekta za smeštaj
mašina (električna energija, voda, osiguranje itd.) (din./god.)
A - površina objekta za smeštaj mašina (m2)
Am - površina koju zauzima mašina (m2)
δ - koeficijent zauzetosti površine (obuhvata manipulativne površine i površine
za pristup mašini) (-)
Tgm - troškovi smeštaja mašine na godišnjem nivou (din./god.)
U slučaju kada se vrši procena troškova smeštaja sredstava mehanizacije, dakle kada
se ne traži tačna vrednost već i približna zadovoljava postavljeni cilj, ona se određuje u
intervalu 1 do 3% nabavne cene mašine. Pri tome značajnu ulogu imaju gabariti i visina
cene mašine tako što će procene troškova smeštaja za mašine većih gabarita i nižih cena
biti bliže gornjoj vrednosti (3%), a za mašine manjih gabarita i viših nabavnih cena,
donjoj vrednosti (1%)
Troškovi osiguranja sredstava mehanizacije su izraz plaćene naknade za osiguranje
sredstava mehanizacije od mogućih rizika (požara, loma i sl.) kod odabrane
osiguravajuće ustanove. Iznos koji je osiguranik u obavezi da plati (premija osiguranja)
čini deo troškova korišćenja sredstava mehanizacije.
Detalji o načinu osiguranja, proceni vrednosti koja se osigurava, stopama
osiguranja, načinu utvrđivanja premija osiguranja, utvrđivanju otštete i dr. sadržani su u
pravilima i tarifama osiguravajućih ustanova. Predstavnik osiguravajuće ustanove o
ovome detaljno upoznaje potencijalnog osiguranika pre sklapanja ugovora o osiguranju.
Vrednost stalnih troškova je sada određena izrazom:
Ts = a + I n + Tgm + to
(10)
Ts - vrednost godišnjih stalnih troškova mašine (din./god)
a - vrednost godišnje amortizacije (din./god.)
In - godišnja vrednost kamate (din./god)
Tgm- troškovi smeštaja mašine na godišnjem nivou (din./god.)
to - vrednost premije osiguranja (din./god.)
Promenljivi troškovi su troškovi čiji se ukupni iznos menja sa promenom obima
upotrebe sredstava poloprivredne mehanizacije. Tok promena varijabilnih troškova može
biti proporcionalan promenama obima upotrebe mašina ali progresivan ili degresivan tj.
brži ili sporiji od promene obima upotrebe mašina.
Promenljivi troškovi su zbir troškova 3 komponente: pogonskog goriva, maziva i
održavanja mašina.
Troškovi pogonskog goriva se utvrđuju na bazi utrošene količine pogonskog goriva
i njegove cene i predstavljaju njihov matematički proizvod.
103
Teoretski, utrošena količina goriva godišnje se proračunava na bazi poznatih
karakteristika pogonskog motora i godišnjeg obima upotrebe traktora:
q ⋅ Q ⋅ Pnη P
1000
Qg - utrošena količina goriva, godišnje (kg/god.)
q - specifična potrošnja goriva (g/kWh)
Q - godišnji obim upotrebe mašine (h/god.)
Pn - nominalna snaga motora (kW)
ηP - prosečan stepen korišćenja snage motora.
Qg =
(11)
Specifična potrošnja goriva q, nije konstanta i zavisi od konstrukcije motora ali i za
isti motor se menja u zavisnosti od režima rada. Proizvođači motora daju podatak o tome
u kom režimu rada motora q ima najnižu vrednost. Svako odstupanje od toga izaziva
povećanje specifične, a time i ukupne potrošnje goriva. Ovo ukazuje da ovako izračunat
godišnji utrošak količine goriva može znatno da odstupa od stvarnog utroška pod
uticajem rukovaoca, tj. njegove sposobnosti da radne operacije izvodi u adekvatnom
režimu rada motora. Savremeni traktori su opremljeni odgovarajućim uređajima koji
rukovaocima omogućuju da traktore koriste u najpovoljnijem režimu rada motora.
Sl. 2. Školjkasti dijagram traktorskog motora [4]
Drugi značajan element koji vrši bitan uticaj na racionalnu potrošnju goriva je izbor
odgovarajućeg agregata. On treba da bude takav da, s obzirom na vrstu tehnološke
operacije, radni zahvat i konkretne uslove na parceli, omogući korišćenje traktora u
optimalnom režimu rada motora.
104
Na osnovu ovako proračunate količine goriva i njegove cene loco gazdinstvo
moguće je utvrditi troškove goriva za mašinu na godišnjem nivou:
Tg = Q g ⋅ γ ⋅ C g
(12)
Tg - troškovi goriva na godišnjem nivou (din/god.)
Qg - utrošena količina goriva, godišnje (kg/god.)
γ - specifična masa goriva (l/kg)
Cg - cena goriva (din/l)
Navedena dva elementa mogu se smatrati pojedinačno najuticajnijima, a s obzirom
na stanje sredstava poljoprivredne mehanizacije u Srbiji, a naročito na stanje na malim
seoskim posedima i glavnim krivcima za prekomernu potrošnju goriva. Ne treba
zanemariti i niz drugih činilaca koji spadaju u tehničko-tehnološki i organizacioni
domen, u domen veličine gazdinstva, socio-ekonomske, posedovne ili starosne strukture
itd. S jedene strane je obeshrabrujuće raznovrsnost i broj faktora koji doprinose
prekomernoj potrošnji goriva dok je istovremeno ohrabrujuća činjenica da se na sve te
faktore može delovati u smislu eliminisanja njihovih negativnih uticaja.
Troškovi maziva, kao i kod goriva, predstavljaju matematički proizvod godišnje
utrošene količine maziva i cene maziva.
Količina utrošenog maziva na godišnjem nivou se određuje na bazi količine jednog
punjenja, intervala zamene i godišnjeg obima upotrebe mašine. Podatke o količini i
mestima punjenja, vrstama maziva i intervalima zamene proizvođač mašine saopštava
korisniku kroz prateću dokumentaciju koja se isporučuje uz mašinu.
⎛Q
⎞
Q
Q
Q
Tm = Qgod ⎜⎜ m1 C1 + m 2 C 2 + m 3 C3 + ... + mn C n ⎟⎟
τ
τ
τ
τ
2
3
n
⎝ 1
⎠
(13)
Tm - troškovi maziva na godišnjem nivou (din./god.)
Qgod - godišnji obim upotrebe mašine (h/god.)
Qm - količina jednog punjenja maziva (jedne zamene) (l)
τ - interval zamene maziva (h)
1,2,3,...n - vrsta maziva (motorno, hidraulično, transmisiono, ...)
Kod savremenih mašina kvalitet i čistoća maziva sve više dobijaju na značaju. Zbog
toga se propisani intervali zamene i vrste maziva postavljaju kao imperativ za ispravan
rad mašina i za ostvarivanje predviđenih resursa sastavnih delova mašine.
Troškovi održavanja. Sastavni delovi sredstava mehanizacije su tokom upotrebe
mašina u različitoj meri podložni fizičkom trošenju. Popravkom ili zamenom dotrajalih
delova održava se ispravnost mašina u planiranom periodu njihovog korišćenja.
Sa uvođenjem sve većeg broja savremenih, visokoproduktivnih, i skupih mašina u
proces primarne poljoprivredne proizvodnje, mašina koje se odlikuju visokim stepenom
automatizovanosti i u koje je ugrađen veliki broj hidrauličnih, pneumatskih i
elektronskih komponenti, težište tehničkog održavanja se pomera iz radionica
gazdinstava ka servisnoj službi proizvođača mašina, odnosno njihovim prodajnoservisnim centrima. Ovi centri su opremljeni stručnim kadrovima i specijalizovanom
opremom, a povezani su sa skladištima rezervnih delova proizvođača mašina. Takva
organizacija im omogućuje da odgovore na sve zahteve korisnika mašina, a bolji su oni
čiji je odziv brži i vreme intervencije kraće.
105
Kvalitet ugrađenih delova u savremene mašine i sve preciznije određivanje njihovih
resursa utiče da je sve veći broj sklopova koji se servisno održavaju, što za sobom
povlači povećanje vremena bezotkaznog rada mašine odnosno njene pouzdanosti.
Unapred propisani servisni intervali, njihovi sadržaji i cene omogućuju precizno
određivanje troškova servisnog održavanja.
⎛C
C
C ⎞
C
(14)
Tos = Q⎜⎜ 1 + 2 + 3 + ... + n ⎟⎟
τn ⎠
⎝ τ1 τ 2 τ3
Tos - troškovi servisnog održavanja na godišnjem nivou (din./god)
Q - godišnji obim upotrebe mašine (h/god.)
C - cena sevisnog održavanja (din)
τ - servisni interval (h)
1,2,3,...n - vrsta servisa (prema sadržaju radnji)
Osim servisnih održavanja, koji prezimaju primat, i dalje se javlja potreba za
korektivnim održavanjima zbog uticaja faktora koji se još uvek ne mogu u dovoljnoj
meri kontrolisati. Među njima je svakako i ljudski faktor.
S obzirom da vrsta, obim i broj radova korektivnog održavanja jedne mašine se ne
mogu unapred precizirati, to se i troškovi koji iz toga nastaju ne mogu tačno odrediti.
Zbog toga se troškovi korektivnog održavanja mogu prognozirati, najbolje na osnovu
iskustva.
Dakle, ukupni godišnji troškovi održavanja su zbir troškova servisnog i korektivnog
održavanja:
To = Tos + To k
(15)
To - ukupni godišnji troškovi tehničkog održavanja (din./god.)
Tos - troškovi servisnog održavanja na godišnjem nivou (din./god)
Tok - troškovi korektivnog održavanja na godišnjem nivou (din./god.)
Vrednost promenljivih troškova je određena izrazom:
Tv = Tg + Tm + To
(16)
Tg - troškovi goriva na godišnjem nivou (din./god)
Tm - troškovi maziva na godišnjem nivou (din./god.)
To - ukupni godišnji troškovi tehničkog održavanja (din./god.)
a vrednost ukupnih troškova korišćenja sredstava mehanizacije izrazom:
Tu = Ts + Tv
(17)
Tu - vrednost ukupnih troškova korišćenja mašine (din./god)
Ts - vrednost stalnih troškova mašine (din./god)
Tv - vrednost promenljivih troškova mašine(din./god)
Visina troškova, odnosno nivo ekonomske efektivnosti upotrebe sredstava
mehanizacije presudno zavisi od ostvarenog obima njihovog korišćenja na gazdinstvu
Utvrđivanje graničnog obima korišćenja mašina predstavlja utvrđivanje najmanje
vrednosti godišnjeg obima korišćenja mašine koji je ekonomski isplativ
Granični obim korišćenja mašina se određuje na osnovu postavke da razlika između
cene mašinskih usluga i varijabilnih troškova koji nastaju pri upotrebi sopstvene mašine,
mora biti jednaka ili veća od stalnih troškova sopstvene mašine. U tom slučaju se stalni
106
troškovi sopstvene mašine pokrivaju iz razlike, pa je za gazdinstvo ekonomski
opravdano da ima sopstvenu mašinu.
Cu − Tv = RTs
(18)
Cu - cena mašinskih usluga (din/h)
Tv - vrednost promenljivih troškova (din./h)
RTs - razlika za pokriće stalnih troškova (din./h)
Do podatka o graničnom godišnjem obimu upotrebe dolazi se na osnovu relacije:
Ts
= Qgr
RTs
odnosno,
(19)
RTs - razlika za pokriće stalnih troškova (din./h)
Qgr - granični godišnji obim korišćenja mašine (h/god.)
Ts
= Qgr
Cu − Tv
(20)
Cu - cena mašinskih usluga (din/h)
Tv - vrednost promenljivih troškova (din./h)
Qgr - granični godišnji obim korišćenja mašine (h/god.)
Kako se vrednost stalnih godišnjih troškova Ts, ne menja tokom veka mašine, dok
su cene mašinskih usluga Cu, i promenljivi troškovi Tv, podložni promenama tokom
vremena ali se njihov međusobni odnos uslovno može smatrati konstantom (naročito u
stabilnim ekonomskim usovima), vlasnik gazdinstva može doneti ekonomski opravdanu
odluku o isplativosti korišćenja sopstvene mašine ili korišćenja mašinskih usluga. Pri
tome sagledava trenutne potrebe za radom mašine na sopstvenom gazdinstvu, planove za
proširenje proizvodnje i mogućnosti pružanja usluga drugima. Ako ne može kroz te
aktivnosti da ostvari najmanji godišnji obim upotrebe, onda će veći dohodak na
gazdinstvu ostvariti kroz korišćenje mašinskih usluga.
ZAKLJUČAK
U uslovima tržišne ekonomije i otvaranja tržišta na globalnom nivou uz nezadrživ
prodor poljoprivrednih proizvoda iz razvijenih zemalja Evrope i Sveta na naše
tršište, neophodno je prilagođavanje poljoprivrednih subjekata novonastalim uslovima.
U najnepovoljnijem položaju našla su se seoska domaćinstva, koja su i najbrojnija.
Njihovo brzo prestrojavanje je imperativ dostizanja nivoa tržišne konkurentnosti i
opstanka gazdinstva. Na tom putu prestrojavanja značajni, a možda i najznačajniji
pomaci mogu se ostvariti podizanjem nivoa ekonomske efektivnosti upotrebe sredstava
mehanizacije, odnosno snižavanjem troškova njihove primene. U tom smislu značajan
podsticaj mora biti obezbeđen agrarnom politikom i odgovarajućim merama koje bi na
različite načine doprinosile sagledavanju problema i iznalaženju efikasnog rešenja,
naročito za seoska gazdinstva, uvažavajući specifičnosti svakog ponaosob.
107
LITERATURA
[1] Andrić, J. (1991): Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji, Poljoprivredni fakultet,
Beograd.
[2] Božić, S., Tošić, M., Dolenšek, M., Sredojević, Zorica (2003): Tehničko-ekonomska
opravdanost mašinskih prstenova, Poljoprivreda i ruralni razvoj u Evropskim integracijama,
simpozijum Agroekonomista sa međunarodnim učešćem povodom 40 godina
Agroekonomskog odseka, Beograd, p.p. 401-409.
[3] Božić, S., Urošević, M. (2004):
Proizvodni potencijali poljoprivrede Srbije i mašinski
prstenovi Poljoprivredna tehnika, br. 1, p.p. 63-73.
[4] Martinov, M., et al. (2007): Moj traktor, Res Trade, Novi Sad.
[5] Ranđelović, V. (2001): Ekonomika poljoprivrede i zadrugarstvo, Poljoprivreni fakultet,
Beograd, p.p. 262.
[6] Vasiljević, Zorica., Subić, J. (2005): Ekonomski aspekti korišćenja poljoprivredne
mehanizacije u Srbiji, Poljoprivredna tehnika, 3/05, 123-131.
Rezultati istraživačkog rada nastali su zahvaljujući finansiranju Ministarstva za nauku
Republike Srbije, Projekat broj 20012 - TR
ACHIEVED VOLUME OF USE AGRICULTURAL MECHANIZATION
AS AN ELEMENT OF DECISION-MAKING IN ORGANIZING
MECHANIZED PROCESS ON AGRICULTURAL FARMS
Faculty of Agriculture - Belgrade
Abstract: The paper presents a method to be based on known economic laws made the
decision making that provides increased levels of economic efficiency of use of
agricultural mechanization. It is one of the basic tasks necessary precondition for
achieving competitiveness in the market of agricultural products, as well as a necessary
part of the transformation of rural economies in order to survive.
Key words: agricultural techniques, the scope of use, effectiveness, costs.
108

Godina XXXIV
Strane: 109 - 113
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.331.1
ИСПИТИВАЊЕ ПРЕЦИЗНОСТИ СЕТВЕ КУКУРУЗА
У ЗАВИСНОСТИ ОД БРЗИНЕ РАДА
СЕТВЕНИХ АГРЕГАТА
Пољопривредни факултет, Приштина - Зубин Поток
bojana4@ptt.rs
Садржај: У мерама за повећање приноса кукуруза веома важно место заузима
сетва. Правилним избором не само сетвеног агрегата већ и његовог режима рада
утиче се на повећавање приноса кукуруза. У раду је приказивано испитивање два
типа сејалица (механичке и пнеуматске) са по две варијанте, при чему је праћен
њихов рад при различитим брзинама рада. Испитивања су обављена у
агроеколошким условима Расинског округа, на типу земљишта псеудоглеј. Циљ
испитивања је био да се утврди која ће од испитиваних сејалица дати најбиоље
резултате при испитивању прецизности сетве, однносно броја појединачних места
са три биљке и празних места.
На основу добијених резултата може да се закључи да је утицај брзине
сетвених агрегата значајан на прецизност сетве кукуруза.
Кључне речи: сетвени агрегат, брзина кретања, прецизна сетва
1. УВОД
Традиција сејања, погодни природни услови као и потенцијал приноса и
разноврсност употребе одредили су произвођаче за производњу кукуруза.
Тежња да се производи више, квалитетније и економичније условила је
набавку техничких средстава неопходних за остваривање циљева.
Сам процес производње кукуруза, као најважније зрнасте културе у Србији,
потпуно је механизован применом савремених машина од основне обраде до
завршног процеса убирања и дораде.
Тако да производњу кукуруза не посматрамо само са биолошког аспекта већ и
са аспекта расположиве технике.
Један од проблема који се јавља при сетви је прецизност сетве јер није важан
само број биљака по хектару и и Виденовић и сар су дошли до резултата да су
биљке поред празних места надокнадиле 35,58% приноса биљака које недостају,
што значи да се 2/3 тог приноса губи и да празна места утичу на смањење приноса.
110
2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА
Огледно поље где су изведена експериментална проучавања представља део
Расинског округа, који се одликује својим специфичним агроеколошким условима.
У огледу је сејан средње рани хибрид НС-640 са задатим размаком 26 cm и бројем
биљака по хектару 55000 bilj/ha.
Испитивања су вршена методом која је стандардна за проблематику
прецизности сетве.
Испитивањем је обухваћено два типа сејалица (механичке и пнеуматске) са по
две варијанте, при промени брзине рада (4 km/h, 6 km/h, 8 km/h, 10 km/h).
Испитивање прецизности сетве се односи на појединачна, удвојена места, места са
три биљке и празна места.
3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Прецизност сетве код испитиваних варијанти сејалица у зависности од њихове
брзине кретања приказано је у табелама 1. и 2. при чему ЈЕ:
М1 – механичка сејалица са хоризонталним сетвеним плочама (олт-скп-4)
М2 – механичка сејалица са сетвеним апаратом у облику вертикалног цилиндра
(ИМТ – 634,24)
П1 – пнеуматска сејалица са усисним дејством (ИМТ – 634.454)
П2 – пнеуматска сејалица са усисно потисним дејством (ACCORD)
Број места (% изниклих биљака)
Варијата
сејалице
Брзина кретања
km/h
Табела 1. Прецизност сетве испитаних сетвених агрегата
(појединачна, удвојена и места са три биљке)
Појединачна места
(%)
Удвојена места
(%)
Места са три биљке
(%)
2000
2001
X
2000
2001
X
2000
2001
X
50,5
42,0
82,3
88,7
56,25
46,20
80,70
87,55
21,5
28,7
16,2
13,6
21,1
43,2
17,00
11,3
21,3
35,95
16,6
12,45
20,5
20,9
4,7
-
28,4
14,8
0,7
-
24,45
17,85
2,7
-
4
6
8
10
М1
58
50,4
79,1
86,4
4
6
8
10
М2
60,4
80,4
83,2
89,1
59,6
78,4
82,0
90,0
60,0
79,40
82,40
89,55
19,4
18,0
16,8
10,9
16,7
14,0
18,00
10,00
18,05
16,00
17,4
10,45
20,2
2,6
-
23,7
7,6
-
21,95
5,1
-
П1
94,8
93,6
98,0
97,4
95,6
98,3
98,8
98,3
95,20
95,95
98,4
97,85
3,4
6,4
2
2,6
3,7
1,7
1,2
1,7
3,5
4,05
1,6
2,15
1,8
-
0,7
-
1,25
-
П2
92,4
95,5
95,5
94,6
90,3
92,4
93,4
92,4
91,35
93,95
94,45
93,50
5,0
4,5
4,5
5,4
5,3
7,6
6,6
7,6
5,15
6,05
5,55
6,5
-
-
-
4
6
8
10
4
6
8
10
Испитивање прецизности сетве кукуруза у зависности од брзине рада ...
111
Табела 2. Прециизност сетве (празна места)
Брзина
кретања
km/h
Варијата
сејалице
4
6
8
10
4
6
8
10
4
6
8
10
4
6
8
10
Празна места (%)
2000
2001
X
М1
9,0
18
35
40
8,5
13
40
45
8,75
15,5
37,5
42,5
М2
4,1
15
29
36
3,2
16
35
30
3,65
15,5
32
32
П1
3,0
1,9
2,1
3,5
2,1
2,0
1,6
4,7
2,5
1,95
1,85
2,6
П2
1,5
2,5
2,0
6,7
1,7
2,5
2,4
5,3
1,6
2,5
2,2
6
Анализом података из табела 1. и 2. уочавају се значајне разлике по питању
распореда биљака, односно прецизности биљака у зависности од брзине кретања
испитиваних сејалица.
Највећи проценат појединачних места код сејалице П1 при брзини 8 km/h и
износи (98,40%) док је мање појединачних места код сејалице М1 (46,20%) при
брзини кретања 6 km/h.
Код анализе празних места може да се закључи да је највећи проценат празних
места код сејалице М1 (42,50%) при брзини 10 km/h, а најмањи проценат празних
места је код сејалица П1 и П2.
На основу података из табеле 1 код сејалице М1 проценат појединачних места
је највећи код брзине 10 km/h (87,55%) и тај проценат се смањује са смањењем
радне брзине и код брзине 6 km/h је 42,20%. Удвојених места је највише код
сејалице М1 (21,1%) остварених при брзини од 4 km/h и тај проценат опада са
порастом радне брзине као и проценат места са три биљке тако да при брзини од
10 km/h и нема места са три биљке.
Уколико се анализирају празна места код сејалице М1, може да се закључи да
се са повећањем радне брзине уочава и повећање процента празних места тако да
при брзини 4 km/h износи 8,75% и повећава се тако да код остварене брзине од 10
km/h износи 42,5%.
На основу добијених резултата о утицају брзине кретања сетвеног агрегата М2
запажа се да са повећањем радне брзине долази и до повећања процента
појединачних места тако да при брзини од 10 km/h износи 89,55%.
Највише дуплих места код варијанте М2 је забележен при брзини од 4 km/h
(18%). Код исте сејалице забележен је и известан проценат места са три биљке при
брзини 4 km/h (21,95%) и при брзини 6 km/h (5,1%) и овај проценат изниклих
112
биљака са порастом брзине опада, док проценат празних места расте са порастом
брзине тако да је најмањи проценат при брзини 4 km/h (3,65%), а при брзини 10
km/h (33%).
Најбољи резултати по питању процента појединачних места су забележени код
сејалице П1 и П2, тако да проценат појединачних места код ових варијанти
сејалица са порастом брзине расте са изузетком код брзине 8 km/h у односу на
10 km/h али је та разлика мала.
4. ЗАКЉУЧАК
На основу резултата истраживања, може да се закључи да прецизност сетве
зависи како од типа сетвеног агрегата тако и од брзине кретања.
Веома начајан је избор одговарајуће машине и одговарајућег режима рада при
коме се добијају најбољи и најстабилнији резултати.
На основу резултата испитивања може да се закључи да обе варијанте
пнеуматских сејалица боље одржавају задате норме и при промени брзина рада у
односу на механичке сетвене агрегате, и да је прецизност сетве са пнеуматским
сетвеним агрегатима процентуално повољнија.
Највећи проценат појединачних места је остварен код сејалице П1 при брзини
од 8 km/h и износи 98,4%. Најмањи проценат празних места је забележен код
сејалица П1 и П2, док удвојена места су просечно најмање забележена код истих
сејалица.
Што се тиче места са три биљке најповољнији резултати су забележени код
сејалица П1 и П2, код сејалице П2 нису ни забележена места са три биљке.
Резултати о прецизности сетве јасно дају доказе да пнеуматске сејалице П1 и
П2 боље одржавају задате параметре чак и при различитим радним брзинама
ЛИТЕРАТУРА
[1] Бркић, Д. и сар.: Утицај брзине прецизних сијачица на квалитет сетве и урод кукуруза.
Саветовање Актуални задаћ механизације пољопривреде, Опатија, 1984.
[2] Јевтић Ц.: Кукуруз, 364 -366. Београд, 1986.
[3] Мичић, Ј.: Пољопривредне машине и уређаји, 111-147 , Београд, 1989.
[4] Старчевић, Љ., Латковић, Д., Маринковић, Б.: Производња кукуруза у Војводини
(прошлост, садашњост, будућност) Институт за ратарство и повртарство, Зборник
радова 23: 227 – 240, Нови Сад, 1995.
[5] Старчевић, Љ., Латковић, Д.: Актуелна проблематика у технологији гајења кукуруза,
Агрономски гласник 5-6, 17-22, Загреб, 1985.
Резултати истражиачког рада настали су захваљујући финансирању Министарства за
науку, технологију и развој, Републике Србије. Пројекат „Унапређење и очување
пољопривредних ресурса у функцији рационалног коришћења енергије и квалитета
пољопривредне производње“. Евиденционог броја ТП 20076, од 25.06.2008.
Испитивање прецизности сетве кукуруза у зависности од брзине рада ...
113
INVESTIGATED PRECISION SOWING CORN DEPENDING
OF WORKING REGIME OF SOWING MACHINE
Bojana Milenković, Saša Barać
Faculty of Agriculture, Priština - Zubin Potok
Bojana4@ptt.rs
Abstract: On the many investigations t has been concluded of increase grain yield very
important is sowing. Correct choise is not only the sowing machine, his way of work are
important for increase grain yield.In this paper has been investigated two types of
sowing machines (mechanical and pneumatic) with two variante. They have been tested
with different working speed.The exsperiments were performed in optimal conditions of
Rasina district area in tips soil pseudoglej.The aim of the search was to find which of
tested machines will gain the best quality of precision sowing, number of one, two, three
place of plants and place without plants.
On the bases of results we found that different working speed of sowing machines
are very important for precision sowing.
Key words: sowing machine, working speed, precision sowing corn.
114

Godina XXXIV
Strane: 115 - 124
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.3
EFEKAT PRELASKA SA KONVENCIONALNE
NA KONZERVACIJSKU OBRADU I SETVU PŠENICE,
SOJE, STOČNOG GRAŠKA I PASULJA
Stevan Isakov1, Lazar Marinković1, Đorđe Mišković2, Tomislav Protulipac2,
Predrag Doroški2, Milenko Sindjić3
1
Neoplanta a.d. Čenej, 2Masferg Agro d.o.o. Novi Sad, 3Pionir AD, Srbobran
Sadržaj: U radu se prezentuje i analizira ostvareni rezultati na ogledima pšenice, soje,
pasulja koji je postavljen radi utvrđivanja eksploatacionih, energetskih i ekoloških
efekata u primeni konzervacijske obrade zemljišta direktne setve. U radu će se prikazati
uporedo konvencionalna i konzervacijska setva navedenih kultura i analiza utroška
radnih sati, goriva, prinosa, uporedne radne operacije dve različite koncepcije obrade
zemljišta i setve.
Ključne reči: konzervacijska obrada,direktna setva, prinos,gorivo,energija ,radni sati.
1. UVOD
Poslednjih godina nizak prihod u proizvodnji ratarskih kultura postavljaju nove
standarde u nabavci novih tehnologija i njihove opravdanosti kao i racionalizacija radnih
operacija i mogućnosti ostvarivanja profita u proizvodnji ratarskih kultura. Fokus
primene novih tehnologija u setvi žitarica je bio na redukciji radnih operacija, smanjenja
broja primene radnih mašina, utroška radnih sati kao i novih standarda u očuvanju
životne sredine i zemljišta prema strogim svetkim standardima u proozvodnji hrane.
U radu ćemo pokušati približiti konkretnim parametrima uštedu u konzervacijskoj
obradi I direktnoj setvi, opravdati ovakvu tehnologiju .
Sejalica “VADERSTAD” model “Rapid 300 S” sa sledećim tehničko tehnološkim
karakterisrikama:
-
Sejalica namenje za sve uslove:
Setvu na pooranm zemljištu
Setva na malču
Direktna setva
116
S. Isakov, L. Marinković, Đ. Mišković, T. Protulipac, P. Doroški, M. Sindjić
Tehničke karakteristike:
Parametri
Širina radnog zahvata
(m)
Transportna širina
(m)
Transportna visina
(m)
Broj ulagača
Međuredno rastojanje
( cm )
Zapremina tovarnog koša ( ltr. )
Pritisak po ulagaču
( kg )
Masa prazne mašine
( kg )
Dimenzija nagaznih točkova sa
pneumaticima
Hidraulično sklopivi markeri
Saobraćajna signalizacija
Potrebna snaga traktora ( KS )
Vrednosti
3
3
2,5
24
12,5
2900
115
3700
740 x 175-15
DA
DA
Od 160 do 220
Tehnološke karakteristike;
1. Pivot valjak na gredi sejalice čija je funkcija pokrivanje tragova točkova traktora i
nivelacija grede sejalice radi ostvarivanja što boljeg paralelogramskog praćenja setvenih sekcija.
Slika 1. Sejalica VADERSTAD RAPID 300 S
Slika 3. Praćenje traga traktora sa
pivot valjkom
Slika 2. Mehaničko doziranje semena
Sistem izuzimanja i distribucije semena iz
rezervoara za zrno je mehanički, sa elektronskom kontrolom rada svih ulagača.
2. Tanjirača sa dva reda diskova nezavisno
ogibljenih sa diskovimo koji su konkavno
postavljeni i nazubljeni po obodu diska.
Prečnik diskova je 410 mm čija je funkcija
mixovanje biljnih ostataka i ravnanje zemljišta.
3. Ravnjačka daska koncepirana je na bazi
opružnih prstiju ojačanih čija je funkcija
ravnanje zemljište pred ulaganje semena u
zemljište.
Efekat prelaska sa konvencionalne na konzervacijsku obradu i setvu . . .
117
4. Sistem direktne setve se ostvaruje preko diskosnih ulagača koji su ozubljeni po
obodu. Pritisak na zemljište prilikom ulaganja je 115kg/ulagaču. Cilj diskosnog ulagača
je da kroz pripremljeno zemljište (oranica, ili strnjište) proseče rastresit sloj i u zonu
veće kompatibilnosti zemljišta uloži seme (pšenice, uljane repice, stočnog graška, soje,
pasulja) u posteljicu.
Slika 4. Položaj semena nakon setve
Diskosni ulagači kao i tanjirača su izrađeni od visokokvalitetnih čelika koji su
termički obrađeni na 55 HRc što je i utisnuto na disku kao oznaka V 55. Svaki ulagač
semena je nezavisno ogibljen i ovakvom koncepcijom setve je ostvaren cilj a to je
konzervacija vlage i zaštita strukture zemljišta.
Oranje
Direktna setva
Slika 5. Nicanje semena nakon setve
5. Predposlednja sekciju sačinjavaju nagazni točkovi. Svaki točak je
paralelogramski vezan za diskosni ulagač. Jedan nagazni točak prati dva diskosna
ulagača. Nagazni točkovi imaju funkciju da prilikom setve pritisnu zemljište i povećaju
kontaktnu površinu između zrna i zemljišta i time obezbede kratko i ujednačeno vreme
nicanja.
Ovakav vid konstrukcije mašina je proizveo visoko produktivnu tehnologiju setve
bez limita. Ovakva tehnologija setve u ima primenu u svim tipovima i oblicima
zemljišta:
− Posle oosnovne obrade
− Malč setva
− Direktna setva
118
Sejalica je primenjena na više tipova setve sa različitim vidom plodoreda i
predsetvenih kultura. Ceo proces setve je praćen elektronskom kontrolom iz kabine
traktora gde su se pratili svi parametri setve a putem hidraulične kontrole svaka setvena
sekcija sa altima ponaosob.
Slika 6. Nagazni točkovi
Slika 7. Paralelogramska veza
Priliom setve su se koristili nazubljeni sklopivi markeri i stalni tragovi čime smo
dobili maximalnu iskorišćenje radne površine i zakruživanje kvalitetne setve koja je dala
pravilan raspored redova i broj biljaka po jedinici površine čime je stvoren uslov za
kvalitetnu negu useva-prskanje, prihrana putem stalnih tragova. Ono što ističe ovu
sejalicu i daje joj epitet velike produktivnosti je veliki rezervoar za zrno kapaciteta 2900
litara koji je instaliran iznad ulagača čime je težište mašine iznad ulagača što je
geometrijski idealan raspored sila sejalice i ostvarenje navedenog pritiska po ulagaču.
Slika 8. Elektronska kontrola
Slika 9. Punjenje sejalice
Cilj nabavke ovog tipa sejalice sa predsetvenom pripremom, u „Neoplanti AD“ je
bio promena setvene tehnologije, povećati procenat humusne materije u zemljištu,
očuvati postojeću strukturu zemljišta i povećati njen kvalitet uz što manje finansijskih
ulaganja i na kraju visokoproduktivna proizvodnja čime se dobija jeftin i kvalitetan
proizvod na tržištu koje imaveliku konkurenciju pogotovo kada je reč o ratarskim
kulturama.
119
3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Utrošak radnih operacija na direktnoj setvi pšenice:
− Potrošnja goriva 63 ltr/j. m
− Cena radnih operacija 15. 120 din/j. m
Utrošak radnih operacija sa klasičnom setvom pšenice:
− Potrošnja goriva: 102 ltr/j. m
− Cena radnih iperacija 20. 580,00 din/j. m
Tab 1. Utrošak radnih оperacija nа setvi pšenice sа sejalicom „VADERSTAD RAPID 300 S“
Radna operacija
Prevoz mineralnog đubriva
Rasturanje min. đubriva
Direktna setva pšenice
Prevoz vode
Prskanje pšenice
Kombajniranje pšenice
Prevoz Pšenice
Ukupno
Ј. m.
h
hа
hа
h
hа
hа
h
Dnev. norma
14
18
25
7
40
25
7
Potrošnja
( l /ј. m. )
Cena
din. / ј. m.
8
6
13
4
4
22
6
63
1. 080,00
1. 480,00
3. 360,00
540,00
1. 790,00
5. 800,00
1. 070,00
15. 120,00
Tab 2. Utrošak radnih operacija nа setvi pšenice sa sejalicom za konvencijalnu setvu
Radna operacija
Oranje 25cm
Setvospremač
Prevoz mineralnog đubriva
Rasturanje min. đubriva.
Direktna setva pšenice
Prevoz vode
Prskanje pšenice
Kombajniranje pšenice
Prevoz Pšenice
Ukupno
Ј. m.
hа
hа
h
hа
hа
h
hа
hа
h
Dnev. norma
4
22
14
18
25
7
40
25
7
Potrošnja
( l / ј. m. )
24
15
8
6
13
4
4
22
6
102
Cena
din. / ј. m.
3. 180,00
2. 280,00
1. 080,00
1. 480,00
3. 360,00
540,00
1. 790,00
5. 800,00
1. 070,00
20. 580,00
Potrošnja nafte u tabeli 1 je 63 litre po hektaru, cena goriva u vreme setve je iznosila
63,78 dinara, što ukupno iznosi 4. 018,14 dinara/ha.
Potrošnja nafte u tabeli '2 је 102 litre po hektaru, cena nafte u vreme setve je
iznosila 63,78 dinara, što ukupno iznosi 6. 505,56 dinara / hа.
Каda se saberu u tabeli 1 cena goriva i cene mašinskih operacija dolazimo do
podatka da je za proizvodnju pšenice kod setve sa sejalicom „VADERSTAD RAPID
300“ utrošeno 19. 138,14 dinara / hа.
120
Каda se saberu u tabeli 2 cena nafte i i cene mašinskih operacija dolazimo do
podatka da je za proizvodnju pšenice kod setve sa sejalicom za konvencijalnu setvu
utrošeno 27. 085,56 dinara / hа.
Repromaterijal koji je potrosen na parceli:.
1. Mineralno đubrivo NPK-15:15:15 кoličina 300 кg/hа cena mineralnog đubriva је
33,00 dinara, što ukupno iznosi 9. 900 dinara.
2. Mineralno đubrivo urea - 46% кoličina 150 кг/ха кg/hа cena mineralnog đubriva је
27,50 dinara, što ukupno iznosi 4. 125 dinara.
3. Pesticidi za tretiranje protiv korova iznose 300 dinara / ha.
4. Ukupan trošak repromaterijala iznosi 14. 325,00 dinara.
5. Zarada na prosečnom prinosu od 6. 000 кg i ako uzmemo u obzir prošlogodišnju cenu
od 12,00 dinara/kg, cеnа pšenice je 72. 000 dinara.
6. Ostatak prihoda kod setve sa sejalicom „VADERSTAD“ је 38. 536,86 dinara.
7. Ostatak prihoda kod setve sa sejalicom za konvencijalnu setvu jе 30. 589,44 dinara.
Kupovinom nove tehnologije i zasnivanjem konzervacijske obrade zemljišta i
direktne setve „NEOPLANTA AD“ – Sektor Poljoprivreda – Čenej planirano je sledeći
vid proizvodnje:
1. „VADERSTAD“ model „RAPID 300 S“- sejalice za strnine, (za sve tipove
zemljišta)
2. „VADERSTAD“ model „TOP DOWN 300“- multitiler za konzervaijsku obradu
zemljišta
3. „MASSEY FERGUSON“ model „MF 555“ 12 redna sejalica za direktnu setvu sa
diskosnim ulagačima semena i mineralnog đubriva
Tab. 3. Šema plodoreda za sezonu 2008 / 2009 / 2010
TROPOLJE
POLJE
I GODINA
II GODINA III GODINA
I polje
II polje
Soja
kukuruz
pšenica
soja
kukuruz
pšenica
soja
kukuruz
III polje
pšenica
kukuruz
soja
pšenica
Planirane površine:
−
−
−
−
I polje 377 ha
II polje 269 ha
III polje 266 ha
Ukupno 912 ha
IV GODINA
121
Tab. 4. Pšenica
Postojeća mehanizacija
Laki traktori
Srednji traktori
Teški traktori
Kombajn
UKUPNO
Časova po hektaru
Dubina setve : 6cm
Konvencijalna setva
Broj radnih sati
117
605
117
39
878
3,8
Direktna setva
Broj radnih sati
75
483
125
39
722
2,93
Tab 5. Soja
Laki traktori
Srednji traktori
Teški traktori
Kombajn
UKUPNO
Časova po hektaru
Dubina setve : 6cm
Konvencijalna setva
Broj radnih sati
663
539
429
91
1722
5,78
Direktna setva
Broj radnih sati
0
598
216
91
905
3,1
Tab 6. Uljana repica
Laki traktori
Srednji traktori
Teški traktori
Kombajn
UKUPNO
Časova po hektaru
Konvencijalna setva
Broj radnih sati
65
104
71
26
266
4,71
Direktna setva
Broj radnih sati
37
129
41
26
233
3,82
Tab 7. Pasulj
Laki traktori
Srednji traktori
Teški traktori
Kombajn
UKUPNO
Časova po hektaru
Konvencijalna setva
Broj radnih sati
10
71
28
19
128
3,91
Direktna setva
Broj radnih sati
0
63
20
19
102
3,12
122
Prema procenama i očekivanjima „NEOPLANTA AD“ – Sektor Poljoprivreda –
Čenej očekuje ove godine prinos i to:
−
−
−
−
Pšenica 6,5 tone na postrnoj setvi i 8,5t na direktnoj setvi na pooranom zmljistu
(bez pripreme)
Soja cca. 4 tone
Stočni grašak preko 3t (očekuje se deficit zbog korišćenja navodnjavanja i
obilnih padavina nakon navodnjavanja)
Pasulj - još uvek nije za procenu ali prema stanju useva obećava veliku rodnost
ako posluži vreme
4. ZAKLJUČAK
Iz priloženog se može videti da je razlika između dve setve je 7. 947,42 dinara / ha.
Ako datu vrednost pomnožimo sa količinom zasejane površine, možemo zakljušiti da je
ovakvom primenom nove tehnologije setve može doći do impresivnih rezultata koji ovu
tehnologiju čine više nego isplativom i proizvedenu robu čini konkurentnom na tržištu.
Možemo zaključiti da je cilj koji je postavljen pred iskusne agronome poznatog
poljoprivrednog proizvođača NEOPLANTA AD ostvaren.
Uvođenjem konzervacijskog tipa obrade zemljišta sa agronomsjke strane dobili
smo:
−
−
−
−
−
−
−
Konzervaciju vlage
Manje gaženje zemljišta, manji broj prolaza
Očuvanje strukture zemljišta
Nicanje soje, stočnog graška i pasulja u kratkom vremenskom periodu ako
uzmemo u obzir da kiše nije bilo u tom regioni preko 60 dana.
Povoljne vodo-vazdušne režime zemljišta i mehanička svostva
Ujednačeno nicanje
U periodu od narednih 5 godina eksploatacije očekujemo povećanje procenta
humusa.
Kao pogledamo sa agroekonomske strane računica kaže sledeće:
−
−
−
−
Ušteda u radnim satima
Ušteda u semenu
Ušteda gorivu
Skraćivanje tehnološke linije proizvodnje.
Ako analizirate kolika je ušteda po hektaru sa konzervacijsom obradom zemljišta
prema sadašnjem kursu 1 eur = 94,00 din. dobijemo računicu da je ušteda po hektaru u
komlet proizvodnji pšenice cca. Od 80 do 85 EUR.
Ako znamo da je u Vojvodini posejano oko cca. 300.000 ha pšenice i ako uzmemo
ovakav tip poljoprivredne proizvodnje dolazimo do impozantne cifre od 25.000,000
EUR uštede u proizvodnji pšenice.
123
Uzimajući u obzir uštedu radnih sati po hektaru koja se kreće u dijapazonu od 0,76
do 2,5 h u proivodnji soje imamo sliku da u prizvodnji pšenice imamo uštedu u ranim
satima od cca 228.000 radnih sati.
Plan za narednu sezonu je konzervacijska obrada zemljišta sa direktnom setvom i to
sledećom tehnološkom linijom:
−
Setva pšenice iza soje - direktna setva sa VADERSTAD Rapid 3m
Slika 10. Direktna setva VADERSTAD Rapit 300 S
−
Setva soje iza kukuruza sa konzervacijskom obradom putem multitilera
VADERSTAD Top Down 300 i setva sejalicom Rapid 300
Sl. 11 Multitiler VADERSTAD Top Down 300
−
Sl. 12. Sejalica VADERSTAD Rapid 300S
Kukuruz iza pšenice - konzervacijskom obradom putem multitilera
VADERSTAD Top Down 300 i sejalicom za direktnu setvu Massey Ferguson
555 sa ulagačem mikrogranula.
Sl. 13. Setvena baterija
Sl. 14. Setveno jezgro sejalice
124
Sl. 15. Diskosni ulagač mikrogranula
Sl. 15 Sejalica za direktnu setvu Massey Ferguson 555
Iz priloženog možete sami doći do zaključka kolika je ušteda i isplativost
konzervacijske obrade zemljišta i direktne setve.
Ovo je tek početak primene nove koncepcije obrade zemljišta i setve. U sledećem
broju ćemo objaviti rezultate primene komplet redukovane obrade zemljišta i direktne
setve uskorednih i širokorednih kultura na ovom imanju.
Računica je rekla svoje,kulture već pričaju koliko je zarade po hektaru a
NEOPLANTA AD se pozicionira na tržištu i spremna je za Evropu.
LITERATURA
[1] Gullanme Dandre Vaderstad France, Mark Littleford Vaderstad, UK, Helene Oscarsson
Sweden 2009 god. „Keep zour soil growing“ VADERSTAD bilten.
[2] Establishment solutions for your conditions, Vaderstad brošura 2009 god.
[3] Tehnička dokumentacija VADERSTAD RDA 300 S.
[4] Tehnička dokumentacija VADERSTAD Top Down 300.
[5] Noydrovicky L, 2009 god. Poljoprivredni fakultet Novi Sad „Savremena poljoprivredna
tehnika“ Analiza efekata konzervacijske obrade na fizičke osobine zemljišta“.
[6] Malinović N, Meši M, Anđelković S, Kostić M , 2009 god. ,Poljoprivredni fakultet Novi Sad,
Proizvodnja šećerne repe u konzervacijskoj obradi zemljišta.
[7] Malinović N, Meši M, Turan J, 2007 god. Poljoprivredni fakultet Novi Sad, „Savremena
poljoprivredna tehnika “Efekti konvencionalnih i konzervacijskih tehnologija obrade i setve
pšenice.
THE EFFECT OF TRANSITION FROM CONVENTIONAL
TO CONZERVATION TILLAGE ON SOWING WHEAT,
SOYBEAN, FIELD PEA, AND BEAN
Stevan Isakov1, Lazar Marinković1, Đorđe Mišković2,
Tomislav Protulipac2, Predrag Doroški2, Milenko Sindjić3
1
Neoplanta a.d. Čenej, 2Masferg Agro d.o.o. Novi Sad, 3Pionir AD, Srbobran
Abstract: These paper presents and analyzes the rezults achieved in assays of production
wheat, soybean, bean, wich is set to determine exploatation, energy and environmental
efects of land use Conzervation tillage and direct seeding. The work will be displayed
along side conventional and conservation planting these cultures of working hours,fuel,
yield, comparative two diffrent conceptions of cultivation and sowing.
Key words: conzervation tillage, direct seeding, cultivation, working hours, fuel, yields.

Godina XXXIV
Strane: 125 - 132
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.1.017
NUMERIČKA SIMULACIJA TOPLOTNOG
OPTEREĆENJA PLASTENIKA
Olivera Ećim-Đurić1, Predrag Milanović2, Tijana Marković1
1
Poljoprivredni fakultet, Beograd,
2
IHTM - Institut za hemiju, tehnologiju i metalugiju,Beograd
Sadržaj: U radu je opisan postupak rešavanja parcijalnih diferencijalnih jednačina
provođenja toplote u zidovima omotača objekta numeričkom diskretizacijom u cilju
preciznog određivanja nestacionarnog temperaturskog polja u objektu. Numeričko
rešavanje složenih jednačina prenosa toplote ima za cilj određivanje toplotnog ponašanja
objekta uzimajući u obzir sve spoljne parametre, stohastički promenljive u vremenu, koji
utiču na ponašanje objekta. Numerička simulacija plastenika pogodna je zbog relativno
jednostavne geometrije objekta i manjeg broja zona (prostorija) unutar objekta. Postupak
koji je objašnjen u radu primenjen je u pomoć programskog paketa radi lakšeg i bržeg
računanja podataka.
Ključne reči: numerička simulacija, toplotno ponašanje objekta, nestacionarno
temperatursko polje.
1. UVOD
Definisanje temperaturskog polja u objektu zahteva spregu nestacionarnih procesa
konvekcije, provođenja toplote i zračenja i jedan je od najsloženijih fenomena
prostiranja toplote. Uprošćavanjem modela uvođenjem pretpostavke o stacionarnim
fizičkim procesima koji se odigravaju unutar objekta nije moguće dobiti realnu sliku
termičkog ponašanja, kao što nije moguće ni precizno određivanje potrošnje svih oblika
energije i eventualno povećanje energetske efikasnosti objekta. Prednost dinamičkih
simulacija u kojima se u svakom vremenskom trenutku određuju merodavni parametri
(temperatura, relativna vlažnost, toplotni dobici i gubici objekta) na osnovu promenljivih
parametara spoljašnje sredine ima za cilj precizno definisanje svih toplotnih tokova u
objektu. Samo u ovakvom slučaju, unapređenje energetske efikasnosti objekta primenom
obnovljivih izvora energije kao energenata daće adekvatne rezultate.
Prednost numeričkih simulacija leži upravno u činjenici što se složene parcijalne
diferencijalne jednačine prostiranja toplote ne moraju aproksimirati, već se njihovom
linearizacijom dolazi do jednostavnog sistema jednačina u kojima su zastupljeni svi
126
parametri uticajni za toplotno ponašanje objekta. Broj jednačina koje se formiraju zavisi
od broja zona (prostorija) u objektu i slojeva zidova omotača objekta. Rešenja ovog
sistema jednačina su temperature odgovarajućih slojeva zidova omotača objekta i
temperatura vazduha u zoni (prostoriji). Nedostatak ovog metoda je veliki broj
nepoznatih i jednačina koje se formiraju, u zavisnosti od broja zona i slojeva omotača
objekta, pa je postupak rešavanja komplikovan i iziskuje računarsko rešavanje.
Pretpostavke u kojima se u numeričkom rešavanju tolotnog opterećenja polazi su:
- zidovi objekta su neizotermski
- prenos toplote između zidova omotača objekta i vazduha se odvija
kombinovanom konvekcijom
- strujanje sa spoljne strane objekta je nestacionarno
- fluid koji opstrujava objekat je viskozan i nestišljiv
- zid objekta je homogen
- materijal zida je izotropan
- materijal zida ima konstantne termozifičke osobine
- nema toplotnih izvora niti toplotnih ponora u zidovima
Plastenici i staklenici su objekti pogodni za ovakvu vrstu analize upravo zbog
njihove relativno jednostavne geometrije i unutašnjeg prostora koji se u većini slučajeva
može podeliti u dve ili tri zone. Glavnu ulogu u formiranju temperature u unutrašnjosti
objekta ima propušteno sunčevo zračenje kroz trasparetni višeslojni omotač
plastenika/staklenika koji se delom apsorbuje u samom omotaču, a najvećim delom
prolazi u unutrašnjost gde se posle višestrukih refleksija u potpunosti apsorbuje.
2. MATEMATIČKI MODEL
Pacijalna diferencijalna jednačina nestacionarnog provođenja toplote u zidovima
omotača objekta
T2
∂ 2T1
∂ 2T
λ
+ T1 22 =
2
ρc p
∂z
∂x
⎛ ρc p ∂ 2T2 ρc p ∂ 2T1 ⎞
⎜⎜
T1 2 +
T2 2 ⎟⎟
λ
∂z
∂x ⎠
⎝ λ
(1)
analizičko rešenje nema u realnih slučajevima. Da bi se dobilo rešenje, sa sve površine
zidova omotača objekta i podslojeve , jednačina mora da se diskretizuje i numerički
rešava. Jedna od metoda za numeričko rešavanje jednačine je i metoda konačnih
zapremina. Na Slici 1a prikazan je objekta koji se sastoji iz jedne zone uz prepotsavku da
je omotač zida sastavljen iz jednog sloja Zid omotača se diskretizuje sa tri tačke kao što
je prikazano na Slici 1b. Unutrašnji čvor je povezan sa ostalim unutrašnjim površinama
zidova omotača (tj. unutrašnjim čvorovima svih ostalih površina) putem zračenja koje
površine razmenjuju jedna prema drugoj, a sa čvorom vazduha putem konvekcije.
U slučaju da je zid omotača sastavljen iz više slojeva tada se mora diskretizovati
svaki sloj zida, prema Slici 1b, što znači da za svaki sloj zida je potrebno definisati tri
tačke u kojima će se postaviti granični uslovi i definisati prenos toplote. Svi spoljni
uticaji se linearizuju kako bi se sveli na temperatursku razliku dve susedne površine, ili
površine i vazduha unutar zone.
Numerička simulacija toplotnog opterećenja plastenika
a)
127
b)
Slika 1. Shema obekta i zida omotača objekta
Jednačina se rešava integraljenjem od vremenskog koraka τ u kom se pretopostavlja
da su sve temperature poznate do vremenskog koraka τ+Δτ. Implicitnom metodom
aproksimacije, koja je bezuslovno stabilna, temperature elemenata omotača i fluida
rešavaju se temperature u vremenskom koraku τ+Δτ, na osnovu graničnih uslova u istom
vremenskom trenutku i temperatura svih elemenata omotača i fluida iz prethodnog
vremenskog koraka. za tačnost rešenja, kao i brzinu konveregencije rešenja veoma bitan
izbor početnih vrednosti temperatura.
Primenom diskretiyovane jednačine (1) za svaku površinu i vazduh unutar zone,
dobija se sistem jednačina oblika:
A ⋅T = C
(2)
gde je T matrica temperatura čvorova svake površine i fluida unutar kaviteta, A je
matrica koeficijentata koji se dobijaju iz prethodnih jednačina, a C je matrica slobodnih
članova sa desne strane jednakosti svake jednačine. Matrica se formira za vremenski
trenutak τ + Δτ , koeficijenti se određuju saglasno uslovima koji su ranije dati.
Razvijeni oblik matrične jednačine (2) za sve površine zone prikazan je u izrazu (3)
128
b1,1 c1, 2
a1,1 b1, 2
c1,3
a1, 2 b1,3 + f 1,1
f 1, 2
f 1,3
f 1, 4
f 1,5
f 1, 6
d1
f 2,3
f 2, 4
f 2,5
f 2, 6
d2
b2,1 c 2, 2
f 2,1
a 2,1 b2, 2
c 2,3
a 2 , 2 b2 , 3 + f 2 , 2
b3,1 c 3, 2
a 3,1 b3, 2
f 3,1
f 3, 2
c 3, 3
a 3, 2 b 3, 3 + f 3, 3
f 3, 4
f 3, 5
f 3, 6
d3
b4,1 c 4, 2
f 4,1
f 4, 2
f 4,3
a 4,1 b4, 2
c 4,3
a 4 , 2 b4 , 3 + f 4 , 4
f 5,1
f 5, 2
f 5, 3
f 5, 4
f 6,3
f 6, 4
f 6,5
r1
r2
r3
r4
r5
g3
g4
T2 , 2
T2 , 3
g5
g6
T3,1
T3, 2
g7
g8
g9
T3,3
⋅ T 4,1 = g 10
T5,1
T5 , 2
g 13
g 14
d5
b6,1 c 6,1
T5 , 3
T6,1
g 15
g 16
a 6,1 b6, 2
c 6, 2
a 6 , 2 b6 , 3 + f 6 , 6 d g
T6 , 2
T6 , 3
g 17
g 18
Tun
g 19
f 4, 6
a 5 , 2 b5 , 3 + f 5 , 5
f 6, 2
T1,3
T2,1
g 11
g 12
d4
c 5, 3
f 6,1
g1
g2
T4 , 2
T4 , 3
f 4,5
b5,1 c 5, 2
a 5,1 b5, 2
T1,1
T1, 2
f 5, 6
r6
v
(3)
Matrične jednačine mogu se rešiti Gauss-ovom metodom eliminacije, počevši
od prvog reda u svakoj matrici eliminacijom elemenata ispod glavne dijagonale.
3. MODEL ISPITIVANJA
Model na kom je primenjen princip numeričkog rešavanja toplotnog opterećenja
plastenika nalazi se uz magistralni put Šabac-Obrenovac u neposrednoj blizini reke Save.
Plastenik je površine 4,2ha, orijentisan u pravcu istok-zapad prateći magistralni put.
Omotač plastenika napravljen je od višeslojnih folija između kojih se konstantno
uduvava vazduh koji se održava na nadpristiku. Plastenik se sastoji iz četiri celine:
- deo tehničkih prostorija za boravak radnika u kojima ne postoji sistem grejanja ili
klimatizacije. Temperatura vazduha u ovom delu održava se samo na osnovu
propuštenog sunčevg zračenja kroz kupolu krova i dodatno grejanje u kancelarijskom
prostoru
- dve klima komore koje imaju zaseban sistem hlađenja i tehničko-tehnološki su
odvojene od preostalog dela plastenika
- deo sa kontrolisanim uslovima za pripremu rasada u kome se tokom cele godine
održavaju zadate vrednosti temperature, vlažnosti i nivoa osvetljenosti i u potpunosti je
izolovanih od ostalih delova plastenika
- glavni deo objekta tj. zona gajenja biljaka u kojoj je postavljen sistem za grejanje
geotermalnom vodom iz obližnjeg izvora.
Prema fiziološkim potrebama biljaka koje se gaje u plasteniku, optimalna
temperatura tokom godine treba da se kreće u intervalu 18 – 20°C. Relativna vlažnost u
delu za pripremu rasada treba da bude oko 50%, dok se u prostoru za uzgajanje
povrtarskih kultura kreće tokom godine i do 90%, zbog dodatnog orošavanja biljaka u
cilju smanjenja temperature u letnjem periodu. U glavnom delu plastenika za gajenje
biljaka optimalna temperatura u zimskom periodu je 16 - 17°C; međutim u letnjem
periodu temperatura vazduha ne bi smela da pređe 50°C (što se prihvata kao gornja
granica normalnog fizioloških uslova gajenja biljaka).
129
Zadatak ispitivanja je određivanje toplotnog opterećenja zone gajenja biljaka i zone
pripreme rasada tokom cele godine, na osnovu kog se dobijaju precizne vrednosti u
potrebama za grejanjem i klimatizacijom objekta. Kako je u zoni gajenja biljaka
postavljen sistem za grejanje geotermlanog vodom, simulacijom se mogu ustanoviti
tačne potrebe objekta za toplotnom energijom, pa je moguće modeliranje crpljenja izvore
geotermalne vode i dimenzionisanje sistema za skladištenje u vremenskim trenucima
kada izvor nije u mogućnosti da obezbedi dovoljne količine vode. Kako u plasteniku ne
postoji sistem klimatizacije u letnjem periodu numeričkom simulacijom se pre svega
dobijaju časovne vrednosti temperature na osnovu kojih se mogu odrediti vršne
vrednosti kritične za rast i razvoj biljaka. Ova pojava je takođe bitna i za prelazni period
proleće i jesen, kada je moguće u unutrašnjosti plastenika postići visoke temperature
usled izraženog intenziteta sunčevog zračenja propusštenog u unutrašnjost objekta. Na
ovaj način moguće je modeliranje sistema za klimatizaciju i mehaničku ventilaciju koji
ne postoje u objektu čime se umanjuje efikanost gajenja biljaka.
4. REZULTATI ISPITIVANJA
Numerička simulacija toplotnog opterećenja plastenika s obzirom na veliki broj
jednačina koje se dobijaju u modelu vršena je pomoću programskog paketa TNSYS, u
kom se toplotno opterećenje objekata računa na ranije opisanom metodu. U cilju
određivanja optimalnih vrednosti toplotnih dobitaka i gubitaka objekta, definisan je nulti
model objekta u kom je prepostavljeno da u objektu nema ni jednog KGH sistema,
izuzimajući iz ovog proračuna samo zonu sa klima komorama koja je zasebna celina.
Promenljivi parametri spoljne sredine određeni su iz tipične meteorološle godine za datu
lokaciju, koja je određena na osnovu prosečnih vrednosti iz desetogodišnjeg perioda.
Časovne vrednosti temperature u zoni gajenja biljaka u nultom modelu prikazane su na
Slici 2.
Slika 2. Časovne vrednosti temperature u zoni gajenja biljaka tokom godine u nultom modelu
130
Na osnovu ovih podataka što je ujedno i rešenje matrične jednačine (3), određeni su
unaprećeni modeli u zavisnosti od postavljenje temperature vazduha u pojednim
zonama. Na ovaj način moguće je za određenu temperaturu u zoni u zimskom i letnjem
periodu odrediti potrebe za grejanjem i klimatizacijom. Temperatura vazduha u
unpaređenim modelima varirala je u ovkiru donje i gornje granice ugodnosti biljaka kako
bi se odredila vršna opterećenja. Na Slici 3 prikazane su časovne vrenosti potrebne
toplote za grejanje u zoni gajenja biljaka za tu=18ºC, a na Slici 4 časovne vrednosti
potrebne toploe za grejanje u zoni rasada za istu vrednost temperature
Slika 3. Časovne vrednosti toplote za grejanje u zoni gajenja, tu=18ºC
Slika 4. Časovne vrednosti toplote za grejanje u zoni rasada, tu=18ºC
131
Za letnji period karakterične su vrlo visoke vrednosti temperatura i relativnih
vlažnosti u objektu. Na osnovu analize ponašanja objekta u periodu april – oktobar,
usvojene vrednosti temperatura vazduha u zoni pripreme rasada je 33ºC, a u zoni gajenja
biljaka 36ºC. Na Sliki 5 prikazane su časovne vrenosti potrebne toplote hlađenja zone
ganjenja biljaka, a na Slici 6 časove vrednosti potrebne toplote hlađenja u zoni pripreme
rasada.
Slika 5. Časovne vrednosti toplote hlađenja u zoni gajenja, tu=33ºC, ϕ=50%
Slika 6. Časovne vrednosti toplote hlađenja u zoni rasada, tu=33ºC, ϕ=50%
132
Rezultati ispitivivanja pokazuju da prednost numeričkih simulacija toplotnog
ponašanja objekte leži u dobijanju časovnih vrednosti relevatnih pametara objekta. Pored
temperature, moguće je određivanje relativne vlažnosti vazduha, prelaza toplote na
unutašnjim i spolašnjim površinama zidova omotača, propuštenog sunčevog zračenja i
sl. Časovne vrednosti toplotnih dobitaka i gubitaka određenih na osnovu promenljivih
meteproloških podataka daju preciznijuu sliku o energetskim potrebama objekta, a za
krajnji cilj imaju izbor i unanpređenje optimalnih sistema grejanja, klimatizacije i
hlađenja objekta.
LITERATURA
[1] **: ASHRAE Handbook – Fundamentals, 2001
[2] Abdel-Ghany Ahmed M., Kozai Toyoki: Dynamic modeling of the environment in a naturally
ventilated, fog-cooled greenhouse, Renewable Energy, Vol. 31, pp. 1521-1539, 2006
[3] Clarke J.A: Energy simulation in building design, Second edition, Butterworth-Heinemann,
2001
[4] Donnely John, Flynn Jim, Monagham Paul F.: Integration of energy simulation & ventilation
design tools via an object oriented data model, Renewable Energy, Vol. 5, pp. 1190-1192,
1994
[5] TRNSYS 15 Manual, University of Wisconsin – Madison Solar Energy Lab and the
University of Colorado Solar Energy Applications Lab., 2003
[6] Ecim Olivera, Zlatanovic Ivan: The Air Layer Influence on Greenhouses Membrane Cover
Heat Transmission, 6th International Symposium “Young People and Myltidisciplinary
Research”, Timisioara, 2004
NUMERICAL SIMULATION OF GREENHOUSES HEAT LOAD
Olivera Ećim-Đurić*, Predrag Milanović**, Tijana Marković*
1
2
IHTM- Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy, Belgrade
Abstract: The paper described the process of solving partial differential equations of heat
conduction in the walls of the building envelope by numerical discretization in order to
determine the precise unsteady temperature fields in the object. Numerical solution of
complex equations of heat transfer is aimed at determining the thermal behavior of the
object taking into account all the external parameters, stochastic variable in time,
affecting the behavior of the object. Numerical simulation of the greenhouse is suitable
for relatively simple geometry of the object and a small number of zones (rooms) inside
the building. The procedure is explained in this paper is applied to the aid package for
easier and faster calculation data
Key words: numerical simulations, thermal behavior of the object,
unsteady temperature field.

Godina XXXIV
Strane: 133 - 141
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 631.4
UTICAJ FIZIČKIH OSOBINA MINERALNIH ĐUBRIVA
NA EFIKASNOST APLIKACIJE
Poljoprivredni fakultet, Beograd
mdjevic@agrif.bg.ac.rs, marija_bozic15@yahoo.com, zoranm@agrif.bg.ac.rs
Sadržaj: Značaj mineralnih đubriva u savremenoj biljnoj proizvodnji kako u
agrotehničkom i ekološkom pogledu aktuelizuje izbor i efikasno korišćenje tehnološkotehnoloških sistema aplikacije. Dominantna praksa korišćenja čvrstih mineralnih đubriva
(granulata) nameće celovitu analizu procesa mineralnih đubriva koji podrazumeva
proizvodnju, manipulaciju i aplikaciju. Interakcija fizičko-mehaničkih svojstava
mineralnih đubriva i tipa rasipača od presudnog je značaja za uspešnost primene ovih
đubriva. Cilj ovog rada bila je analiza kvaliteta rada centrifugalnih aparata u kontekstu
fizičko-mehaničkih osobina primenjenih đubriva. Ispitivanjem su obuhvaćena dva
rasipača centrifugalnog tipa tokom predsetvene pripreme za setvu kukuruza.
Ključne reči: mineralna đubriva, fizičko-mehaničke osobine, tehničko-tehnološki sistemi
aplikacije, centrifugalni rasipači.
1. UVOD
Intenziviranje poljoprivredne proizvodnje dovodi do iscrpljivanja zemljišta, pa mu
se procesom primene hemikata poboljšavaju svojstva i utiče na sadržaj elemenata
neophodnih za razvoj biljaka.
Hemijska sredstva kao nosioci važnih elemenata prisutna su u formi različitih
mineralnih đubriva i koriste se u čvrstom, tečnom i gasovitom agregatnom stanju.
Dominira praksa upotrebe čvrstih mineralnih đubriva i ista je uslovila kompleksnu
analizu, koja ne podrazumeva samo aplikaciju, već i procese proizvodnje i manipulacije.
U tu svrhu analiziraju se sve značajne osobine đubriva, kao što su veličina čestice,
zapreminska masa, ugao trenja, statička i dinamička otpornost, terminalna brzina i
koeficijent restitucije. Sve ove karakteristike utiču na proces aplikacije, koji je razmatran
za najrasprostranjenije tipove rasipača: mehaničke i pneumatske.
Mineralna đubriva koja se upotrebljavaju u poljoprivrednoj proizvodnji poseduju
određena svojstva, kao i svaki drugi poljoprivredni materijal. Poznavanje pre svega
fizičkih osobina izuuzetno je značajno iz više razloga:
134
− prilikom konstruisanja rasipača obavezno se polazi od osobina mineralnog
đubriva koje se njime aplicira,
− radni organi mašine moraju biti projektovani tako da vode računa o eventualnim
oštećenjima hemijskog sredstva,
− podešavanje i rukovanje mašinom uslovljeno je karakteristikama hemijskog
sredstva.
Ovaj rad, s tim u skladu, ima za cilj da pokaže važnost interakcije između fizičko –
mehaničkih osobina hemikata i tipa rasipača i uticaja iste na kvalitet aplikacije. Takođe,
cilj je i da se pokaže u kakvom su međusobnom odnosu klimatski faktori i korišćeno
sredstvo i kako njihova zavisnost utiče na sam proces. Podaci iz već postojećih teorijskih
izvora dopunjeni su rezultatima poljsko – laboratorijskih ispitivanja, a sve u cilju analize
uticaja karakteristika mineralnih đubriva na ravnomernost rasipanja.
2. MATERIJAL I METOD
U radu je data analiza kvaliteta rada rasipača mineralnih đubriva sa diskosnim
uređajem za rasipanje. Ispitivanje je obavljeno na imanju "7.juli" u Jakovu, tokom
predsetvene pripreme za kukuruz. Ispitivanje je vršeno prilagođenim metodom,
razrađenim na Institutu za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu
Za sakupljanje uzoraka radi ocene kvaliteta rada rasipača korišćene su
standardizovane sabirne posude unutrašnjeg prečnika 10,5 cm postavljaju se širinom
radnog zahvata na svakih 0,8 m. Uzorci sakupljeni u ovim posudama analizirani su sa
aspekta osnovnih fizičkih osobina. Masa uzoraka merena je preciznom elektronskom
vagicom sa tačnošću merenja ± 0,01g, dok je granulometrijski satav određen Vicon ovim uređajem pod nazivom Greenland.
Analiza rada rasipača mineralnih đubriva podrazumevala je dva tipa centrifugalnih
rasipača i to Vicon Rota Flow i RCW Agromehanika Kranj.
Vicon Rota Flow je nošeni rasipač mineralnog đubriva pogonjen priključnim
vratilom traktora sa dva diska i šest lopatica na svakom. Rasipač se postavlja u
horizontalan položaj tako da se pri radu đubrivo rasprostire u ravnomernom
horizontalnom mlazu iznad parcele.
Tehnički podaci:
Zapremina bunkera, l
Zapremina bunkera pri nagibu 8 %, l
Visina nasipanja, mm
Širina bunkera, mm
Masa prazne mašine, kg
Dijapazon količine rasipanja, kg/min
Kategorija priključaka na traktor
Broj obrtaja priključnog vratila, o/min
Širina zahvata, m
2000
1785
1340
2660
505
10-280
II
540
10 do 36
RCW je vučeni rasipač mineralnog đubriva slovenačkog proizvođača Agromehanika
iz Kranja. Izuzimač mineralnog đubriva, koji vrši izuzimanje određene količine, dobija
pogon preko lančanika od oslonog točka, dok sami diskovi dobijaju pogon od hidraulike
Uticaj fizičkih osobina mineralnih đubriva na efikasnost aplikacije
135
traktora. Rasipač se postavlja u horizontalan položaj tako da se pri radu đubrivo
rasprostire u ravnomernom horizontalnom mlazu iznad parcele.
Tehnički podaci:
Količina mineralnog đubriva u bunkeru
Širina radnog zahvata
2 000 – 3 500 kg
10 – 20 m
Za svaki ispitivani rasipač izvršene su po tri probe, odnosno tri prolaza agregata i
mereno je vreme za koje agregat pređe određeni put, kako bi se utvrdila brzina kretanja.
3. REZULTATI I DISKUSIJA
Rezultati ispitivanja centrifugalnog rasipača mineralnog
đubriva VICON RS – XL
Rasipač Vicon RS – XL ispitivan je prilagođenom metodom ispitivanja, razrađenom
na Institutu za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Kao što je već naglašeno, agregat je radio u operaciji predsetvene pripreme za setvu
kukuruza. Zadata norma iznosila je 250 kg/ha. Radni zahvat je iznosio 16 metara. U
toku ispitivanja izmereni su rezultati u tri prolaza agregata. Udaljenost između markera
iznosila je 20 metara.
U tri prolaza izmerena su sledeća vremena: prva proba 5,7 s, druga proba 6,1 s i
treća proba 6,1 s. Radna brzina je u prvom prolazu iznosila 12,63 km/h, dok je u drugom
i trećem prolazu ona bila nešto manja, tačnije 11,8 km/h.
Vremenski uslovi su bili nepovoljni. Izmerena je temperatura od 23 ºC, a vlažnost
vazduha iznosila je 40,9 %. Duvao je zapadni vetar, čija je maksimalna brzina dostizala
1,5 m/s.
Posude za uzorke mineralnog đubriva bile su postavljene duž čitave širine radnog
zahvata. Bilo ih je dvadeset, odnosno rastojanje između svake susedne iznosilo je 0,8 metara.
Pošto su svi parametri izmereni i sakupljeni uzorci, pristupilo se laboratorijskom
merenju. Na prvom mestu je izvršena granulometrijska analiza mineralnog đubriva
primenjenog u ovoj operaciji. Uzeta su tri uzorka i za svaki od njih je utvrđen
granulometrijski sastav. Dobijeni su sledeći rezultati:
−
prvi uzorak – masa 85,5 g
> 3.3 mm
0.7 g – 0,82 %
> 2 mm 82,8 g – 96,84 %
< 2 mm
2,0 g – 2,34 %
−
drugi uzorak – masa 85,9 g
> 3.3 mm
0,8 g – 0,93 %
> 2 mm 81,6 g – 95 %
< 2 mm
3,5 g – 4,07 %
−
treći uzorak – masa 85,8 g
> 3.3 mm
0,8 g – 0,93 %
> 2 mm 81,2 g – 94,63 %
< 2 mm
3,8 g – 4,44 %.
136
Rezultati merenja ravnomernosti rada rasipača pokazali su sledeće vrednosti:
⋅ prva proba
−
- srednja vrednost uzorka
X = 1,285 g
- standardna devijacija
- koeficijent varijacije
⋅ druga proba
σ = 0,4564
Cv= 35,52%
−
X = 1,465 g
⋅ treća proba
σ = 0,5876
Cv= 40,11%
−
X = 1,385 g
σ = 0,05131
Cv= 37,05 %.
Tab. 1 Distribucija đubriva, proba I
Uzorak
1
2
g
0,8
3
4
5
6
7
8
9
10
Uzorak
11
0,7
1,3
1,0
1,1
0,6
0,7
1,5
1,3
Smer rasporeda posuda → , smer kretanja agregata ↑
12
13
14
15
16
17
18
19
g
2,3
2,2
1,2
1,1
0,8
1,6
1,6
1,7
1,5
1,5
1,2
20
2,5
2
Masa uzorka
(g)
1,5
1
0,5
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
Broj uzorka
Graf.1 Ravnomernost rada rasipača u prvoj probi
Tab. 2 Distribucija đubriva, proba II
Uzorak
g
1
0,8
2
3
4
5
6
7
8
1,0
0,5
0,9
0,4
1,6
2,1
1,9
Smer rasporeda posuda←, smer kretanja agregata ↓
9
1,3
10
1,7
Uzorak
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
g
1,5
1,5
2,3
2,2
1,9
1,9
1,6
1,0
2,4
0,8
137
3
2,5
2
Masa uzorka 1,5
(g)
1
0,5
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
Broj uzorka
Graf.2 Ravnomernost rada rasipača u drugoj probi
Tab. 3 Distribucija đubriva, proba III
Uzorak
g
1
0,5
Uzorak
11
g
1,9
2
3
4
5
6
7
8
0,7
1,4
1,6
1,1
0,9
0,7
0,7
12
13
14
15
16
17
18
1,7
2,4
2,2
1,9
1,7
1,4
1,1
9
10
1,1
1,5
19
20
1,7
1,5
3
2,5
2
Masa uzorka 1,5
(g)
1
0,5
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
Broj uzorka
Graf.3 Ravnomernost rada rasipača u trećoj probi
Analiza dobijenih vrednosti, pre svega koeficijenta varijacije koji se kreće između
35 i 40 % ukazuje na nešto lošiji kvalitet rada rasipača centrifugalnog tipa proizvođača
VICON. Veličina granula ne varira mnogo, odnosno veliki procenat je iste veličine
(prečnika između 2 i 3,3 mm). Ipak, intenzitet vetra je bio pojačan, a površina zemljišta
nije bila ravna, što je znatno uticalo na neravnomernost rasipanja mineralnog đubriva.
Cv je veći u drugoj probi u odnosu na prvu i treću, upravo zbog pravca duvanja vetra,
koji je u drugoj probi imao direktno dejstvo na rasipač.
138
Rezultati ispitivanja centrifugalnog rasipača mineralnog đubriva RCW
Agromehanika Kranj
Rad rasipača RCW ispitivan je istom prilagođenom metodom kao i VICON. Na
radnom zahvatu od 12 metara bilo je postavljeno 15 posuda unutrašnjeg prečnika 10,5
cm. Zadata norma je iznosila 250 kg/ha. Zabeleženi su rezultati u tri prohoda agregata.
Izmerena su sledeća vremena: prva proba 5,5 s, druga proba 5,8 s i treća proba 6,0 s.
Radna brzina je u prvom prolazu iznosila 13,09 km/h, u drugom 12,41 km/h dok je u
trećem prolazu ona bila nešto manja, tačnije 12 km/h.
Vremenski uslovi su bili povoljni. Izmerena je temperatura od 23 ºC, a vlažnost vazduha
iznosila je 40,9 %. Duvao je zapadni vetar, čija je maksimalna brzina dostizala 1,5 m/s.
Rezultati merenja ravnomernosti rada rasipača pokazali su sledeće vrednosti:
⋅
prva proba
−
X = 1,833 g
⋅
σ = 0,7360
Cv= 40,15 %
druga proba
−
X = 1,98 g
⋅
σ = 0,9347
Cv= 47,21 %
treća proba
−
X = 1,8 g
σ = 0,8509
Cv= 47,27 %.
Tab.4 Distribucija đubriva, proba I
Uzorak
g
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
0,8 1,1 1,3 1,5 1,8 2,1 2,8 3,2 2,5 2,8 2,1 2,1 1,4 1,2 0,8
3,5
3
2,5
2
Masa uzorka
(g)
1,5
1
0,5
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9 10 11 12 13 14 15
Broj uzorka
Graf.4 Ravnomernost rada rasipača u prvoj probi
139
Tab.5 Distribucija đubriva, proba II
Uzorak
g
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
0,4 0,8 1,7 2,2 2,6 2,3 2,8 3,4 3,1 2,8 2,4 2,7 1,3 0,7 0,5
Smer rasporeda posuda←, smer kretanja agregata ↓
4
3,5
3
2,5
Masa uzorka 2
(g)
1,5
1
0,5
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9 10 11 12 13 14 15
Broj uzorka
Graf 5. Ravnomernost rada rasipača u drugoj probi
Tab.6 Distribucija đubriva, proba III
Uzorak
g
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
0,5 0,8 1,8 2,0 2,1 2,6 2,8 3,3 2,6 2,2 2,1 1,8 1,2 0,7 0,5
Smer rasporeda posuda→, smer kretanja agregata ↑
3,5
3
2,5
2
Masa uzorka
1,5
(g)
1
0,5
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9 10 11 12 13 14 15
Broj uzorka
Graf.6 Ravnomernost rada rasipača u trećoj probi
Rasipač RCW radio je u istim uslovima kao i prethodni, pa je koeficijent varijacije i
u ovom slučaju nije bio zadovoljavajući i ukazao na nedovoljno kvalitetnu distribuciju.
Površina zemljišta nije bila ravna, a i jačina vetra sa zapada je uticala na veliku
neravnomernost i visok koeficijent varijacije, koji je prešao 40 %. Granulometrijski
sastav đubriva bio je homogen, odnosno najveći procenat čestica je bio iste veličine.
Međutim, na neravnomernost je upravo uticalo i to što su čestice bile malog prečnika, pa
140
je vetar uticao na neravnomernu raspodelu đubriva. Sama konstrukcija ovog rasipača
takođe je uticala na kvalitet distribucije. RCW je stariji tip mašine, teže se podešavaju
parametri diska i doziranje đubriva koje dospeva na isti.
4. ZAKLJUČAK
Fizička svojstva mineralnih đubriva su veoma važan faktor, koji ima veliki uticaj na
kvalitet aplikacije. Ali, ne samo to. Njihove karakteristike utiču i na procese transporta,
skladištenja, kao i izbora tehničkog sistema kojim će se izvršiti distribucija.
Savremena biljna proizvodnja zahteva sve veću kvalitativnu primenu mineralnih
đubriva i pridaje značaj njihovoj upotrebi u svim vidovima biljne proizvodnje. Upravo iz
tog razloga vrše se sve detaljnija ispitivanja osobina hraniva, jer je dokazan njihov uticaj
na kvalitet operacija.
Saznanje da mineralna đubriva usled neadekvatne primene mogu izazvati velike
ekonomske štete u procesu proizvodnje, ali prvenstveno štetu po zdravlje ljudi, uticalo je
na povećano interesovanje za proučavanje ovog problema. Sama ravnomernost rasipanja
se detaljno proučava i ispituje, a same procedure su propisane standardima. Jedan od njih
je ASAE S 341.2, koji su proizvođači koistili za ispitivanja centrifugalnih rasipača.
Nauka i tehnika su otišle dalje, pa se pored zemaljskih sistema aplikacije uvode i
savremene tehnologije, kao što je primena GPS sistema i sistema senzora kontrole, koji
su pokazali izuzetne rezultate, smanjili gubitke i opravdali ulaganja. Ovi sistemi su
glavni deo precizne poljoprivrede, koja sve više zaživljava, a sve u cilju što kvalitetnije
proizvodnje.
LITERATURA
[1] ASAE Procedure for measuring distribution uniformitz and calibrating granular broadcast
spreaders. ASAE Standard S341.2, 1998.
[2] Standard ASAE 343.1, 1998.
[3] Đević, M. (1992): Fizičke osobine mineralnih đubriva i njihov uticaj na kvalitet aplikacije,
Zbornik skupa POT, Lepenski Vir
[4] Đević, M., Miodragović, R. (1996) : Preconditions for balanced distribution of solid
fertilizers, Review of Research Words at the Faculty of agriculture, Vol.41, No 1,
[5] Džamić, R., Stevanović, D. (2000): Agrohemija, Poljoprivredni fakultet, Zemun
[6] Hofstee, J.W. (1992): Handling and spreading of fertilizers: Part 2, Physical properties of
fertilizer, measuring methods and data. Journal of Agricultural Engineering Research, 53:
141-162
[7] Hofstee, J.W. (1995): Handling and spreading of fertilizers: Part 5, the spiming disc tzpe
fertilizer spreader. Journal of Agricultural Engineering Research, 62: 142-162
[8] Hofstee, J.W. and Huisman W. (1990): Handling and spreading of fertilizers: Part 1, Physical
properties of fertilizer in relation to particle motion. Journal of Agricultural Engineering
Research, 62: 9-24.
[9] Mićić, J., Ercegović, Đ., Novaković, D., Đević, M., Oljača, M., Radivojević, D., Božić, S.
(1997): Savremena poljoprivredna tehnika u biljnoj proizvodnji, Poljoprivredni fakultet,
Zemun
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
141
Standard ISO 5690/2, 2000.
Kovačević, D. (2003): Opšte ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Milojić, B. (1991): Ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Mićić, J. (1990): Poljoprivedne mašine i uređaji, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Miodragović, R. (1993): Problemi aplikacije mineralnih đubriva (diplomski rad),
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Mirković, S. (2003): Savremeni rasipači mineralnih đubriva (diplomski rad), Poljoprivredni
fakultet, Zemun
Vojvodić, M. i saradnici (1992): Mehanizacija poljoprivredne proizvodnje i mehanizacija u
biljnoj proizvodnji
www.vicon.com
www.agromehanika.com
Rezultati istraživačkog rada nastali su zahvaljujući finansiranju Ministarstva za nauku,
Republike Srbije, Projekat ''Unapređenje i očuvanje poljoprivrednih resursa u funkciji
racionalnog korišćenja energije i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje'', evidencionog broja TR20076, od 25.06.2008.
INFLUENCE OF PHYSICAL PROPERTIES OF FERTILIZER
ON SPREADERS WORKING QUALITY
Milan Djević, Marija Božić, Zoran Mileusnić
Faculty of Agriculture, Belgrade
mdjevic@agrif.bg.ac.rs, marija_bozic15@yahoo.com, zoranm@agrif.bg.ac.rs
Abstract: Proper choice and efficient utilization of various technological-technical
application systems still has a significant importance concerning ecology, energy and
economy in agriculture. Due to the predominant practice of using granulated mineral
fertilizers an analysis of mineral fertilizer processing including its production,
manipulation and application was made. Physical and mechanical characteristics of
mineral fertilizers and fertilizer reaction with the application systems are of outmost
importance in fertilizer application system choice. Successful utilization of mineral
fertilizers predominantly depends upon the interaction between mineral fertilizers
physical-mechanical characteristics and the appropriate type of spreader.
The aim of this paper was to analyze working quality of two centrifugal spreaders in
relation to physical properties of applied fertilizers in the conditions of seed-bed
preparation for corn seeding.
Key words: fertilizers, physical properties, technical – technology application systems,
fertilizer disk spreaders.
142

Godina XXXIV
Strane: 143 - 148
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 633:631.583
GAJENJE OZIME PŠENICE U MONOKULTURI
I DVOPOLJNOM PLODOREDU
Željko Dolijanović, Dušan Kovačević, Snežana Oljača, Nebojša Momirović
Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun
Sadržaj: U dosadašnjim ispitivanjima uticaja plodoreda na prinos zrna ozime pšenice
ustanovljeno je da su prinosi najviše varirali pod uticajem meteoroloških uslova. Zbog
toga je u ovom radu ispitivan uticaj zimskih, prolećnih i ukupnih padavina na prinos zrna
ozime pšenice u monokulturi i dvopoljnom plodoredu. Istraživanja se odnose na
petnaestogodišnji period (1991/92-2005/06. godine) na oglednom polju Poljoprivrednog
fakulteta «Radmilovac». Tip zemljišta na kome je gajena sorta ozime pšenice Pobeda, u
uslovima prirodnog vodnog režima je izluženi černozem.
Na osnovu statističke analize dobijenih rezultata, metodom analize varijanse, došlo
se do zaključka da su prinosi ozime pšenice u ispitivanim godinama bili statistički
značajno različiti. Na osnovu korelacione i regresione zavisnosti dobijenih prinosa zrna
ozime pšenice od količine prolećnih, zimskih i ukupnih padavina ustanovljeno je da sa
povećanjem količina zimskih padavina prinos zrna se smanjuje, posebno u monokulturi.
Međutim, sa povećanjem količina prolećnih i ukupnih padavina prinos zrna pšenice se
povećavao u oba ispitivana sistema gajenja. To znači da u ispitivanom području
(centralna Srbija) uglavnom ima dovoljno padavina u zimskom periodu i svako
povećanje količina može smanjiti prinos zrna ili čak ugroziti proizvodnju pšenice. Dakle,
razlog nižih prinosa zrna ozime pšenice u ispitivanom području su uglavnom nedostatak
padavina u prolećnem periodu, kada je biljkama voda i najpotrebnija.
Ključne reči: pšenica, monokultura, dvopoljni plodored, padavine, prinos zrna.
1. UVOD
Dugoročni eksperimenti su vodeći indikatori održivosti i služe kao rani sistemi
upozorenja za otkrivanje problema produktivnosti useva u budućnosti (Berzsenyi et al.,
2000). Najvažnija karakteristika intenzivne ratarske proizvodnje, posebno značajnih
vrsta kao što je pšenica, jeste stabilnost prinosa. Za održavanje stabilnosti prinosa postoji
više faktora, kao što su povećana ishrana, posebno azotom, održavanje strukture
zemljišta, podsticanje mikrobiološke aktivnosti, pre svega korisnih mikroorganizama,
kontrola korova, smanjenje pritisaka i učestalost bolesti i štetočina i poboljšanje
dostupnosti vode biljkama. Mnogi od ovih faktora mogu se rešiti pravilnom smenom
144
Željko Dolijanović, Du[an Kovačević, Snežana Oljača, Nebojša Momirović
useva u vremenu i prostoru, tj. plodoredom, jer gajenje useva u monokulturi i sa
primenom odgovarajućih agrotehničkih mera ne može dovesti do održavanja stabilnosti
a ni kvaliteta prinosa gajenih biljaka. Tako, trenutno, ni količina hemijskih đubriva ni
pesticida u monokulturi ne može u potpunosti da kompenzuje efekte plodoreda (Murphy
and Lemerle, 2006). Razvoj korova u gajenju biljnih vrsta uglavnom predstavlja
odgovor na ljudske aktivnosti u agroekosistemu, pre svega primenu neadekvatnih
sistema gajenja, kao što je monokultura.
Osnova kontrole korova u gajenju vrsta jeste da proizvođač mora da razvije pristup
upravljanju tako što korove posmatra kao zajednicu a ne kao pojedinačne vrste. Tako
dolazi do strategije upravljanja korovima koje su i ekonomski i ekološki zadovoljavajuće
i za proizvođača i za društvo u celini.
Pored korova, na smanjenje prinosa zrna ozime pšenice u monokulturi, a i u
plodoredima, veoma značajan uticaj imaju i količine i raspored padavina, posebno u toku
vegetacionog perioda. Negativan uticaj nedostatka padavina na prinos ne može se
ublažiti ni pojačanom primenom đubriva, posebno u monokulturi, što pokazuju rezultati
Debreczeni-a et al., 2006., koji su ustanovili postojanje zavisnosti prinosa zrna ozime
pšenice iako je primenjena agrotehnička mera đubrenje. Dugogodišnja monokultura,
posebno u uslovima suše prouzrokuje brojne probleme u poljoprivrednoj proizvodnji
ozime pšenice, pa je neminovno uključenje ovog useva u plodorede sa većim brojem
polja (tropoljni, četvoropoljni i sl.) (Dolijanović i sar., 2008).
U uslovima nedostatka padavina tokom vegetacionog perioda ozime pšenice, što je
sve češći slučaj u uslovima Srbije, cilj ovog rada jeste da se ispita kakav je uticaj
zimskih, prolećnih i ukupnih padavina na prinos zrna ozime pšenice u monokulturi i
dvopoljnom plodoredu.
2. MATERIJAL I METODE RADA
Ogledi sa plodoredima na oglednom školskom dobru „Radmilovac“,
Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, su ponovo uspostavljeni 1992. godine, a traju i
danas. Pored gajenja najvažnijih ratarskih useva u monokulturi, na zemljištu tipa izluženi
černozem, zastupljeni su sledeći plodoredi:
− dvopoljni plodored: ozima pšenica i kukuruz
− tropoljni plodored: kukuruz, soja, ozima pšenica.
− četvoropoljni plodored: ozima pšenica, kukuruz, jari ječam+crvena detelina i
crvena detelina
− šestopoljni plodored: kukuruz, suncokret, ozima pšenica, soja, jari ječam+crvena
detelina i crvena detelina
Veličina jednog polja pravougaonog oblika iznosi 975 m2 (širina 15 m i dužina
65 m). Na svim plodorednim poljima i polju za monokulturu obrada zemljišta je vršena
blagovremeno u svim godinama, na dubini od 20 cm. Sorta ozime pšenice koja je
poslužila kao objekat ispitivanja je Pobeda. Posle duboke obrade u jesen obavljeno je
tanjiranje. Setva je u svim godinama obavljena u optimalnom roku za ispitivano
područje, odnosno tokom oktobra meseca. Setva je obavljena mašinskim sejalicama.
Prilikom setve obezbeđeno je 650 klijavih zrna po m2. NPK đubriva nisu primenjivana, a
u toku vegetacije ozime pšenice obavljeno je jedno prihranjivanje KAN-om ili URE-om
Gajenje ozime pšenice u monokulturi i dvopoljnom plodoredu
145
u periodu od 05-20 februara u količini 300 kg KAN-a po ha (oko 75 kg čistog hraniva
N), odnosno 200 kg URE-e (oko 130 kg čistog hraniva N). Za suzbijanje korova u
monokulturi korišćen je herbicid Monosan herbi specijal u količini od 3 l/ha.
Žetva pšenice je obavljena u punoj zrelosti. Prinos zrna u monokulturi i ispitivanom
plodoredu odredili smo u momentu žetve, a kasnije obračunali na 14% vlage. Za
ispitivanje zavisnosti kao i promene prinosa zrna ozime pšenice od padavina, korišćen je
statistički paket Statistica V5.5 odnosno metoda korelacione i regresione analize. Na
osnovu linearnog regresionog modela (ŷi=a+b*xi), određena je prosečna promena
(povećanje ili smanjenje) prinosa zrna pšenice (zavisno promenljiva-yi) u zavisnosti od
padavina (nezavisno promenljiva xi).
Testiranjem značajnosti regresionog modela (H0:ß=0 protiv Ha:ß#0)
ustanovljeno je postojanje statistički značajne promene prinosa u zavisnosti od
padavina. Zavisnost prinosa od padavina je određena koeficijentom proste linearne
korelacije (r).
3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA
Podaci o prinosu zrna ozime pšenice u monokulturi i dvopoljnom plodoredu, kao i
količine zimskih, prolećnih i ukupnih padavina u ispitivanom periodu, prikazani su u
tabeli 1. Prosečna količina padavina za ispitivani period od 563,9 mm uglavnom nije
dovoljna za postizanje optimalnih prinosa, jer pšenica se može uspešno gajiti u rejonima
sa ukupnom godišnjom količinom padavina od 650 do 750 mm i njihovim povoljnim
rasporedom u toku vegetacionog perioda (Glamočlija, 2004). Nedovoljna količina
padavina, posebno u prolećnim mesecima, uvek se negativno odražavala na prinos zrna,
posebno u monokulturi. Ovakva tendencija se naročito primećuje u drugom delu
ispitivanog perioda, što je logična posledica ispoljavanja negativnih efekata
monokulture.
Prosečan prinos u ispitivanom periodu u monokulturi iznosio je 3820 kg/ha, što
je značajno više od prinosa koje su dobili Dolijanović i sar., 2008., u periodu od
2001/02 do 2006/07. godine na istom lokalitetu, a razlog su viši prinosi zrna u
početku trajanja monokulture. Brojna istraživanja su pokazala da se gajenjem
pšenice u monokulturi prinos značajno smanjivao u poređenju sa plodoredima, čak i
najprostijim smenjivanjem kukuruza i pšenice u dvopoljnom plodoredu (Dalal et al.,
1998, Gan et al., 2003.). Prinos zrna ozime pšenice u tridesetogodišnjoj monokulturi
u Iranu (Bahrani et al., 2002), kao i u dvadesetpetogodišnjoj monokulturi u Indiji
(Sharma and Subehia, 2003) se značajno smanjivao, ne samo zbog monokulture,
nego zbog izrazito povećane zakorovljenosti u takvim dugogodišnjim sistemima
gajenja.
Kada je u pitanju prinos zrna u monokulturi, na osnovu jednačina regresije,
ustanovljeno je da povećanje zimskih padavina za 1 mm dovodi do smanjenja prinosa
zrna za 2,1 kg (ŷi=4492 – 2,1* xi) dok je povećanje prolećnih i ukupnih padavina za 1
mm dovelo do povećanja prinosa zrna za 0,885 kg (ŷi=3605 + 0,885* xi), odnosno
1,16 kg (ŷi=3013 + 1,16* xi). Zavisnosti između ispitivanih parametara nisu bile
statistički značajne, što je ustanovljeno testiranjem dobijenih koeficijenata proste
linearne korelacije: zavisnost prinosa u monokulturi od prolećnih padavina (r =0,112),
od zimskih (r =0,167) i ukupnih (r =0,118).
146
Godine
Tabela 1. Uticaj sistema gajenja na prinos zrna ozime pšenice (kg/ha)
Sistemi gajenja
Padavine (mm)
Monokultura 2-poljni plodored Ukupne (09-06) Zimske (09-02) Prolećne (03-06)
1991/92
1992/93
1993/94
1994/95
1995/96
1996/97
1997/98
1998/99
1999/00
2000/01
2001/02
2002/03
2003/04
2004/05
2005/06
4310
4480
4720
4990
4940
4550
3160
3460
3200
3300
3200
2900
3900
3100
3100
2120
4650
4830
5480
5610
5390
3410
3790
3600
4600
4860
3100
4360
4350
3350
510,6
434,9
646,3
519,0
580,4
585,9
493,4
683,6
510,4
668,2
496,7
400,0
636,6
623,5
669,0
245,5
265,9
300,4
265,8
321,8
406,7
322,4
394,8
384,6
211,7
325,7
294,0
379,3
396,5
290,0
265,1
169,0
345,9
253,2
258,6
179,2
171,0
288,8
125,8
456,5
171,0
106,0
257,3
227,0
379,0
Prosek
3820
4230
563.9
320.3
243.6
Prosečan prinos zrna ozime pšenice, kao i zavisnost od zimskih i ukupnih padavina
(r =0,141 i 0,196) bili su veći u dvopoljnom plodoredu u odnosu na monokulturu.
Najmanja zavisnost prinosa od padavina bila je prisutna u prolećnom periodu (r =0,094),
a na osnovu jednačine regresije u ovom periodu (ŷi=3999 + 0,963*xi) vidi se da je
najmanje povećanje prinosa (0,963 kg) sa povećanjem padavina za 1 mm. Povećanjem
zimskih padavina za 1 mm, prinos zrna u dvopoljnom plodoredu se povećavao za 2,3 kg
(ŷi=3500 + 2,3*xi), a sličan oblik zavisnosti je uočen i praćenjem ukupnih padavina za
vegetacioni period ozime pšenice (ŷi=3018 + 2,2*xi). Veći korelacioni i regresioni
koeficijenti u dvopoljnom plodoredu uglavnom se mogu objasniti povoljnijim uslovima
u ovom, najjednostavnijem sistemu gajenja, koji je ipak u prednosti u odnosu na
monokulturu.
Dobijeni korelacioni koeficijenti u našem radu su značajno niži od koeficijenata
Lithourgidis-a et al., 2006. koji su dobili da je zavisnost prinosa ozime pšenice u 25-to
godišnjoj monokulturi od prolećnih i ukupnih padavina veoma visoka (r =0,71 i r =0,59)
na peskovitim, odnosno (r =0,89 i r =0,54) na glinovitim zemljištima. Pomoću linearne
jednačine (ŷi=a + b*xi) otkriveno je malo smanjenje prinosa zrna u 25-to godišnjem
periodu koje se kretalo od 0,0054 do 0,0104 t/ha, zavisno od tipa zemljišta. Machado et
al., 2007. su ispitivali zavisnost prinosa zrna ozime pšenice od prolećnih padavina i
takođe ustanovili visoku pozitivnu korelaciju koja se kretala od 0,32 na neđubrenoj
monokulturi na kojoj je primenjena klasična obrada do 0,59 na neđubrenoj monokulturi
pri direktnoj setvi. Na đubrenoj monokulturi pri klasičnoj obradi zavisnost od prolećnih
padavina je iznosila 0,76 odnosno 0,62 pri direktnoj setvi. Debreczeni-a et al., 2006. su
ispitivali zavisnost prinosa zrna ozime pšenice od padavina u toku vegetacionog perioda
i ustanovili su visoku zavisnost (R2=0,8047) u varijantama bez đubrenja, dok je
zavisnost u varijantama sa đubrenjem značajno slabija (R2=0,4841).
Gajenje ozime pšenice u monokulturi i dvopoljnom plodoredu
147
4. ZAKLJUČAK
Na osnovu petnaestogodišnjih rezultata o prinosu zrna ozime pšenice gajene u
monokulturi i u dvopoljnom plodoredu može se zaključiti sledeće:
− ispitivani lokalitet karakteriše nedostatak padavina, posebno u prolećnom periodu,
kada je biljkama voda i najpotrebnija;
− niži prinosi su dobijeni u monokulturi, a nepovoljan uticaj monokulture na prinos
zrna posebno je izražen u drugom delu ispitivanog perioda;
− najveća zavisnost prinosa zrna ozime pšenice, iskazana koeficijentima korelacije,
u monokulturi je od zimskih a u dvopoljnom plodoredu od ukupnih padavina;
− sa povećanjem količina zimskih, prolećnih i ukupnih padavina za 1 mm, na
osnovu jednačina regresije, ustanovljeno je povećanje prinosa u oba sistema gajenja, a
izuzetak je smanjenja prinosa u monokulturi sa povećanjem količina zimskih padavina.
LITERATURA
[1] Bahrani, M.J., Kheradnam, M., Emam, Y., Ghadiri, H., Assad, M.T. (2002): Effects of tillage
methods on wheat yield and yield components in continuous cropping, Exp. Agr. 38. pp
389-395.
[2] Berzsenyi, Z., Örffy, B. G., Lap, D.Q. (2000): Effect of crop rotation and fertilisation on
maize and wheat yields and yield stability in a long-term experiment , European Journal of
Agronomy, Vol. 13 No 2-3., pp 225-244.
[3] Dalal, R.C., Strong, W.M., Weston E.J., Cooper, J.E., Wildermuth, G.B., Lehane, K.J., King,
A.J., Holmes, C.J. (1998): Sustaining productivity of a Vertisol at Warra, Queensland, with
fertilisers, no-tillage, or legumes 5. Wheat yields, nitrogen benefits and water-use efficiency
of chickpea-wheat rotation, Aust. J. Exp. Agr. 38. pp 489-501.
[4] Debreczeni, K., Hoffmann S., Berecz, K. (2006): seasonal effects on grain yield of long-term
plant nutrition experiments at Keszthely, Hungary, Cereal Research Communications, Vol. 34
No 1 pp 151-154.
[5] Dolijanović Ž., Kovačević D., Oljača Snežana, Momirović N. (2008): Prinos zrna ozime
pšenice u različitim sistemima ratarenja. Poljoprivredna tehnika, Godina XXXIII, Broj 2.,
89-94.
[6] Gan, Y.T., Miller, P.R., McConkey, B.G., Zentner, R.P., Stevenson, F.C., McDonald C.L.
(2003): Influence of diverse cropping sequences on durum wheat yield and protein in the
semiarid northern Great Plains, Agron. J. 95. pp 245-252.
[7] Glamočlija, Đ. (2004): Ratarstvo, udžbenik, Izdavačka kuća, „Draganić“ Novi Beograd, pp
301.
[8] Lithourgidis, A.S., Damalas, C.A., Gagianas, A.A. (2006): Long-term yield patterns for
continuous winter wheat cropping in northern Greece, European Journal of Agronomy: Vol.
25, Issue 3. pp 208-214.
[9] Machado, S., Petrie, S., Rhinhart, K., Qu Annie (2007): Long-term continuous cropping in
the Pacific Northwest: Tillage and fertilizer effects on winter wheat, spring wheat, and spring
barley production, Soil and Tillage Research, Vol. 94., Issue 2. pp 473-481.
[10] Murphy, C.E., Lemerle D. (2006): Continuous cropping systems and weed selection,
Euphytica 148. pp 61-73.
[11] Sharma, S.P., Subehia, S.K. (2003): Effects of twenty-five years of fertilizer use on maize and
wheat yields and quality of an acidic soil in the western Himalayas, Exp. Agr. 39. pp 55-64.
Rad je rezultat projekta BTR 20138, Povećanje genetičkih i proizvodnih potencijala strnih žita
primenom klasične i moderne biotehnologije, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike
Srbije.
148
GROWING WINTER WHEAT IN CONTINOUS CROPPING
AND TWO-CROP ROTATION
Zeljko Dolijanovic, Dusan Kovacevic, Snezana Oljaca, Nebojsa Momirovic
Abstract: According to past investigations into the influence of crop rotation on yield
of winter wheat seed, it was found that yields varied most depending on the influence of
meteorological conditions. Therefore the influence of autumn, spring and total amount
of rainfall on grain yield of winter wheat was investigated in monoculture and two crop
rotation. The investigations are related to fifteen-year period (1991/92-2005/06) on
experimental field of the Faculty of Agriculture «Radmilovac». The type of the soil on
which the sort of winter wheat Pobeda was grown, in conditions of natural water regime
was luvic chernozem.
Based on statistical analysis of obtained data, by method of variant analysis, it can
be concluded that winter whaet yields in investigated years were statistically and
significantly different. On the basis of correlation and regression dependance of
obtained grain yields of winter wheat on spring, winter and total amount of rainfall it
was found that increasing the amount of autumn rainfall, grain yield was decreasing,
especially in monoculture. However, increasing spring and total amount of rainfall,
wheat grain yield increased in both investigated systems of growing. It means that in
examined area (central part of Serbia) there is a sufficient amount of rainfall in winter
period and that every increasing of the amount can decrease grain yield or even endanger
wheat production. Therefore, the reason for lower grain yield of winter wheat in
examined area was mainly lack of precipitation in spring period, when water is the most
necessary for plants.
Key words: winter wheat, monoculture, two crop rotation, rainfall, yield of grain

Godina XXXIV
Strane: 149 - 154
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 633.1
PRODUKTIVNOST GOLOZRNOG JEČMA U ORGANSKOM
I KONVENCIONALNOM SISTEMU GAJENJA
Snežana Oljača, Željko Dolijanović, Đorđe Glamočlija,
Snežana Đorđević, Jasmina Oljača
Poljoprivredni fakultet Beograd, Zemun
Sadržaj: Poslednjih desetak godina u svetu raste interes za upotrebom golozrnog ječma u
direktnoj ljudskoj ishrani i industrijskoj preradi. Razlog za to je pre svega što golozrni
ječam predstavlja bogat izvor rastvorljivih biljnih vlakana, koji povoljno utiču na ljudsko
zdravlje. Cilj ovog rada je da se ispita mogućnost organskog gajenja ove biljne vrste, u
odnosu na konvencionalni u konkretnim agroekološkim uslovima Valjevskog pobrđa
2008/2009 godine. Ogled je postavljen u selu Kotešica, na zemljištu koje nije korišćeno
u konvencionalnoj proizvodnji 7 godina. U organskom sistemu poljoprivredne
proizvodnje, korišćene su kombinacije mikrobiološkog đubriva baktofila sa dva
poboljšivača zemljišta zeolita i hidrogela, kojima je tretirano zemljište neposredno pred
setvu, a u toku vegetacionog perioda neke varijante ogleda su folijarno tretirane
mikrobiološkim đubrivom (slavol). U konvencionalnom sistemu poljoprivredne
proizvodnje uključene su tri varijante sa kompleksnim mineralnim NPK đubrivom i
kombinacija sa zeolitom i hidrogelom, kojima je tretirano zemljište neposredno pred
setvu. Dobijeni rezultati prosečnih prinosa golozrnog jećma pokazuju da na parceli, koja
nije korišćena dugi niz godina, nisu dobijene značajne razlike između kontrole, bez
đubrenja i tretmana sa mikrobiološkim ili mineralnim đubrivima. Prosečni prinos u
organskom sistemu gajenja (4,54 t/ha) je bio nešto viši od konvencionalnog (4,48 t/ha), a
oba su bila nešto niža od kontrole bez đubrenja (4,65 t/ha). Posmatrajući prinose po
pojedinačnim varijantama najveći prinos je postignut u tretmanu NPK+zeolit+slavol.
U ovoj varijanti ogleda mikrobiološka đubriva su u kombinaciji sa NPK i poboljšivačem
zemljišta dala maksimalne rezultate u gajenju golozrnog ječma.
Ključne reči: golozrni ječam, organski sistem gajenja, konvencionalni sistem gajenja,
prinos.
1. UVOD
Mnoge zaboravljene i zanemarene vrste žita, koja spadaju u tzv. alternativne kulture,
su u razvijenim zemljama, posebno u EU, izuzetno cenjene zbog svojih nutritivnih i
medicinskih svojstava. Poslednjih desetak godina u svetu raste interes za upotrebom
golozrnog ječma u direktnoj ljudskoj ishrani i industrijskoj preradi. Razlog za to je pre
150
svega što golozrni ječam predstavlja bogat izvor rastvorljivih biljnih vlakana i nije
potrebno mehanički odvajati plevice (Dodig et al, 2007). U zrnu golozrnog ječma i ovsa
nalazi se 25-70 g/kg rastvorljivih vlakana koji spadaju u grupu ß-glukana i imaju
pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Hipoholesterolni efekat ß-glukana ogleda se i u
vezivanju žučnih kiselina i redukciji ukupnog LDL holesterola u plazmi. ß-glukani
regulišu sadržaj šećera u krvi, smanjuju rizik od srčanih bolesti, otklanjaju
gastrointestinalne smetnje i regulišu telesnu masu. Zbog toga proizvodi na bazi ječma
mogu biti svrstani u funkcionalnu hranu (Pržulj, 2009). U Srbiji ne postoji tradicija
gajenja ovog varijeteta ječma zbog čega su u domaćim institutima devedesetih godina
prošlog veka zasnovani programi oplemenjivanja golozrnog ječma (Pržulj et al, 1996).
Posebno je interesantno gajenje ove vrste na principima organske poljoprivrede, jer su
svi organski proizvodi veoma traženi na tržištu (Bogdanov et al, 2005). Srbija raspolaže
značajnim heterogenim prirodnim resursima i povoljnim uslovima za poljoprivrednu
proizvodnju, koji mogu ispuniti osnovne zahteve za zasnivanje organske poljoprivredne
proizvodnje, usled manje zagađenosti zemljišta i vode, zbog manje primene pesticida i
drugih hemijskih materija (Oljača et al, 2002a; 2002b; 2005). Cilj ovog rada je da se
ispita produktivnost golozrnog ječma u organskom sistemu gajenja, u odnosu na
konvencionalni u konkretnim agroekološkim uslovima Valjevskog pobrđa 2008/2009
godine.
2. MATERIJAL I METODE
Ogled je postavljen u selu Kotešica u okolini Valjeva, na zemljištu tipa gajnjača,
koje nije korišćeno u konvencionalnoj proizvodnji 7 godina. Osnovna obrada (oranje) je
obavljena u jesen (septembar 2008), a predsetvena priprema početkom oktobra meseca
iste godine. Setva golozrnog ječma sorte Golijat je obavljena 22.10.2008. godine.
Površina elementarne parcele, pravougaonog oblika, iznosi 15 m2. Nedostatak padavina
u pomenutom lokalitetu tokom dužeg perioda posle setve prouzrokovalo je slabije
nicanje. U organskom sistemu poljoprivredne proizvodnje, korišćene su kombinacije
mikrobiološkog đubriva (baktofil) sa dva poboljšivača zemljišta zeolita i hidrogela,
kojima je tretirano zemljište neposredno pred setvu. Baktofil je primenjen u količini 1,5
l/ha, zeolit u količini od 2,67 t/ha i hidrogel u količini 20 kg/ha. Polovina svake
elementarne parcele je prihranjena folijarno, takođe mikrobiološkim đubrivom,
(slavolom) u koncentraciji 50 ml na 10 l vode u toku vegetacionog perioda biljaka. U
konvencionalnom sistemu poljoprivredne proizvodnje uključene su tri varijante sa
kompleksnim mineralnim NPK đubrivom i kombinacija sa zeolitom i hidrogelom,
kojima je tretirano zemljište neposredno pred setvu. Količina NPK je bila 50 kg/ha čistih
hraniva. Polovina svake elementarne parcele je prihranjena azotnim đubrivom (urea) u
količini 60 kg/ha čistog azota. Pored pomenutih, uključena je još jedna varijanta, čista
kontrola (bez primene đubriva), a polovina elementarne parcele, takođe folijarno
prihranjena je mikrobiološkim đubrivom (slavolom). Posle žetve meren je prinos zrna po
elementarnim parcelama neposredno po vršidbi i sveden na nivo vlage od 14%.
Statistička obrada rezultata je urađena metodom analize varijanse po slučajnom blok
sistemu, a u te svrhe je korišćen statistički paket Statistica. Za pojedinačna poređenja
upotrebljen je LSD test.
Produktivnost golozrnog ječma u organskom i konvencionalnom sistemu gajenja
151
240
118
108
200
98
160
Srednja mesecna t
78
68
120
58
48
80
38
Mesecna suma padavina
88
28
40
18
8
-2
0
J F M A M J J A S O N D J F M A M J J A S O
SR_MES_T (L)
PADAVINE (R)
Mesec
Slika 1. Meteorološki uslovi na lokalitetu Valjevo u toku 2008/2009. godine
3. REZULTATI I DISKUSIJA
Meteorološki uslovi u toku vegetacionog perioda golozrnog ječma pokazuju sušni
period u periodu setve, kao i u prolećnom periodu (april-maj 2009) (Slika 1.). Međutim
velike količine padavina u junu su uspele da nadoknade taj nedostatak vlage, tako da se
vremenske prilike nisu značajno odrazile na prinos.
Ogled je izveden na zemljištu tipa gajnjača (eutrični kambisol). Hemijska analiza
zemljišta pokazuje da je ono na ispitivanom lokalitetu kisele reakcije, srednje
obezbeđeno humusom, sa visokom rezervom mineralnog azota i niskim sadržajem
pristupačnog fosfora i kalijuma (Tabela 1.).
Tabela 1. Agrohemijske karakteristike zemljišta - selo Kotešica
Dubina
(cm)
0-20
20-40
pH
CaCO3 Humus
H2O
nKCl
4,84
4,93
4,33
4,42
Ukupni
N
%
/
/
2,58
2,26
Pristupačni N
C/N
NH4+ NO3- Zbir P2O5
mg/kg
0,175
0,155
Pristupačni
(Al-metoda)
8,5:1 14,7 10,5 25,2
8,4:1 9,8 10,5 20,3
K2O
mg/100g
1,2
0,8
9,5
7,7
152
Visina stabla golozrnog ječma je značajno varirala u odnosu na tretmane ogleda.
Najviše biljke su bile u svim varijantama sa mineralnim đubrivima, gde se izdvaja
varijanta NPK+zeolit+slavol (90,51 cm) (Tabela 2). Značajno manja visina biljke je
zabeležena u organskom sistemu gajenja u proseku 67,99 cm. Prosečne vrednosti mase
1000 zrna nisu značajno varirale u zavisnosti od vrste đubriva, ali su vrlo značajno veće
vrednosti ovog parametra evidentirane u varijantama NPK+zeolit+slavol (50,22 g),
NPK+slavol (45,54 g) i čista kontrola+slavol (44,96 g).
Tabela 2. Visina stabla, masa 1000 zrna i prinos golozrnog ječma u različitim varijantama ogleda
Visina stabla
(cm)
Varijanta
Čista kontrola
Čista kontrola+slavol
Baktofil+hidrogel
Baktofil+hidrogel+slavol
Baktofil+zeolit
Baktofil+zeolit+slavol
Prosek organski sistem
NPK
NPK+slavol
NPK+hidrogel
NPK+hidrogel+slavol
NPK+zeolit
NPK+zeolit+slavol
Prosek konv. sistem
Lsd
71,94
73,26
64,42
65,92
69,45
72,15
67,99
81,68
86,47
75,22
74,72
81,41
90,51
81,67
0.05 1,715
0.01 2,352
Masa 1000 zrna
(g)
Lsd
41,52
44,96
41,67
40,99
41,10
40,41
41,04
31,82
45,54
38,78
41,83
40,53
50,22
41,45
0.05 1,715
0.01 2,352
Prinos zrna
(t/ha)
Lsd
4,65
5,35
4,75
4,55
4,15
3,90
4,54
3,50
4,85
3,80
4,35
4,60
5,75
4,48
0.05 0,171
0.01 0,235
Dobijeni rezultati prinosa golozrnog ječma pokazuju da su na parceli, koja nije
korišćena dugi niz godina, nisu dobijene značajne razlike između kontrole, bez đubrenja
i tretmana sa mikrobiološkim ili mineralnim đubrivima (Tabela 2). Prosečni prinos u
organskom sistemu gajenja (4,54 t/ha) je bio nešto viši od konvencionalnog (4,48 t/ha), a
oba su bila nešto niža od kontrole bez đubrenja (4,65 t/ha). Posmatrajući prinose po
pojedinačnim varijantama najveći prinos (5,75 t/ha) je postignut u tretmanu
NPK+zeolit+slavol. U ovoj varijanti ogleda kombinacija mineralnih i mikrobiološkog
đubriva sa poboljšivačem zemljišta zeolitom, dala maksimalne rezultate u gajenju
golozrnog ječma. Za ovom varijantom ne zaostaje i čista kontrola bez đubrenja
prihranjena mikrobiološkim đubrivom. Najslabiji rezultati su postignuti u
konvencionalnom sistemu gajenja, u varijanti sa čistim NPK đubrivom, gde je dobijen
prinos od 3,50 t/ha čistog zrna. Ova situacija je i očekivana zato što je parcela na kojoj
je izveden ogled dugo vreme bila pod prirodnom vegetacijom (livada), gde je
evidentirana visoka rezerva mineralnog azota (preko 100 kg N/ha za ceo ispitivani sloj).
Ovi rezultati se delimično poklapaju sa dobijenim rezultatima u ogledu sa ozimom raži
na istom lokalitetu (Oljača et al, 2009). Rezultati Kovačevića i sar. (2007), takođe
pokazuju da je kombinacija organskih i mikrobioloških đubriva u organskom sistemu
gajenja dala značajno veće prinose različitih vrsta ozime pšenice.
Produktivnost golozrnog ječma u organskom i konvencionalnom sistemu gajenja
153
4. ZAKLJUČAK
U uslovima kiselog zemljišta Valjevskog pobrđa, dobijeni su značajni rezultati u
organskom gajenju golozrnog ječma. Posmatrajući prosečne vrednosti, nisu dobijeni
značajno niži prinosi ovog useva u organskom, u odnosu na konvencionalan sistem
gajenja, dok je najveći prosečan prinos dobijen u kontrolnoj varijanti bez đubrenja. To je
bilo i očekivano obzirom da je zemljište na kome je izveden ogled bilo u parlogu sedam
godina i bilo je dobro snabdeveno azotom, kao hranivom koje najviše utiče na prinos.
Posmatrajući prinose po pojedinačnim varijantama najveći prinos je postignut u tretmanu
NPK+zeolit+slavol, dok je u organskom sistemu gajenja najveći prinos postignut u
varijanti prihrane mikrobiološkim đubrivom slavolom.
LITERATURA
[1] Bogdanov N., Sredojević Z., Rodić V. (2005): Ekonomski aspekti organske poljoprivrede u
Srbiji. U Kovačević D., Oljača S. (2005). Organska poljoprivredna proizvodnja,
Poljoprivredni fakultet, Zemun, 261-301.
[2] Dodig D., Stanković S., Jović M., Dimitrijević B., Branković G. (2007): Agronomske osobine
golozrnog ječma u poređenju sa plevičastim. Journal of Scientific Agricultural Research, Vol.
68, No. 4, 21-29.
[3] Kovačević D., Oljača S. (2005): Organska poljoprivredna proizvodnja, Poljoprivredni
fakultet, Zemun, 323 pp.
[4] Kovačević D., Dolijanović Ž., Oljača S., Milić V. (2007): Organska proizvodnja alternativnih
vrsta ozime pšenice. Poljoprivredna tehnika, God. XXXII, No. 4, 39-46.
[5] Oljača S., Kovačević D., Oljača M., Dolijanović Ž. (2002a): Povećanje proizvodnog
potencijala agroekosistema u sistemu održive poljoprivrede. Tematski zbornik radova, Ekokonferencija 2002: Zdravstveno bezbedna hrana. Knjiga II, Novi Sad, 13-19.
[6] Oljača S., Kovačević D., Dolijanović Ž. (2002b): Agro-biodiverzitet u organskoj
poljoprivredi. Tematski zbornik-monografija »Organska proizvodnja-zakonska regulativa«
Subotica, 83-93.
[7] Oljača S., Hristov S., Kovačević D., Dolijanović Ž. (2005): Upravljanje prirodnim resursima i
proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane u brdsko-planinskim regionima Srbije. Traktori
i pogonske mašine, Vol. 10, No. 2, 245-251.
[8] Oljača S., Dolijanović Ž., Glamočlija Đ., Oljača J. (2009): Prinos ozime raži u organskom i
konvencionalnom sistemu gajenja. IV Simpozijum Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj
proizvodnji, Zbornik izvoda, 116-117.
[9] Pržulj N., Denčić S., Momčilović V., Kovačev-Đolai M. (1996): Mogućnosti proizvodnje
i korišćenja golozrnog ječma. Žito-hleb, 23, 50-53.
[10] Pržulj N. (2009): Ječam i ovas u ljudskoj ishrani. Zbornik radova Institut za ratarstvo i
povrtarstvo, Vol. 46, No. 2, 255-260.
Ovaj rad je rezultat projekta TR-20069 »Mogućnosti iskorišćavanja brdsko-planinskog područja
Srbije za organsku ratarsku proizvodnju«, koji finansira Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja
Republike Srbije.
154
PRODUCTIVITY OF HULLES BARLEY IN ORGANIC
AND CONVENTIONAL CROPPING SYSTEM
Snežana Oljača, Željko Dolijanović, Đorđe Glamočlija,
Snežana Đorđević, Jasmina Oljača
Faculty of Agriculture, Belgrade, Zemun
Abstract: There is rising interest for hulless barley use in human nutrition and industrial
processing. Hulless barley is a relatively new cereal crop; the hulls of it can be separated
from grain during threshing. This cereal has been recognized as being more valuable and
economic in food industry than covered barley. Several studies show the positive
influence of hulless barley food products on human health; it can be utilized in many
different food products. Aim of this paper is to investigate possibilities of organic
growing of hulless barley, comparing with conventional one, in agroecological
conditions of Valjevo hilly region during 2008/2009. Trial was set up in Kotešica village
on soil which was not used for agriculture for 7 years. In organic cropping system three
combinations of microbiological fertilizer baktofil with zeolite and hydrogel were used
prior to sowing. Half of each plot was treated with foliar microbiological fertilizer
(Slavol) during crop growing period. In conventional cropping system three variants
with mineral fertilizers were included: NPK, NPK+zeolite, NPK+hydrogel. Results of
the yield obtaind in the experiment showed no significant differences between control
and treatments. Yield average in organic cropping system (4,54 t/ha) was slightly higher
than in conventional one (4,48 t/ha), but both of them were lower than in control with no
fertilizer (4,65 t/ha). According to yield obtained in separate plots, the highest value gave
the treatment NPK+zeolit+slavol. Different microbiological fertilizers combined with
NPK fertilizer and zeolite give the maximum results in hulles barly production.
Key words:, hulles barly, organic cropping system, conventional cropping system, yield.

Godina XXXIV
Strane: 155 - 161
Poljoprivredni
fakultet
Institut za
poljoprivrednu
tehniku
UDK: 633.1
УТИЦАЈ ТЕХНОЛОГИЈЕ ГАЈЕЊА И ТИПА СУПСТРАТА
НА КВАЛИТЕТ РАСАДА ORIGANUM ВРСТА
Дамир Беатовић*, Славица Јелачић*, Марија Ђекић-Иванковић**
*
Пољопривредни факултет – Београд
beatovic@agrif.bg.ac.rs
**
Институт за медицинска истраживања - Београд
Садржај: Са циљем интензивирања производње расада лековитог, ароматичног и
зачинског биља, спроведена су истраживања у стакленику Пољопривредног
факултета у Београду. Истраживања су обухватала класичну производњу расада у
сандучићима по систему тзв. голих жила и контејнерску производњу расада по
систему тзв. заштићеног кореновог система Origanum врста: мајорана (Origanum
majorana L.) и оригана (Origanum heracleoticum L). Мајоран и оригано су гајени на
пет различитих супстрата: баштенска земља (контрола), Substrat 1, Steckemedium,
Seedling и Tray супстрат. Производња расада расада је трајала 60 дана.
Анализирани су следећи параметри квалитета расада: висина расада, број изданака
и маса расада. Најбољи квалитет расада мајорана и оригана добијен је
производњом у контејнерима на Substratu 1.
Кључне речи: мајоран, оригано, класична производња расада, контејнерска
производња расада, супстрати
УВОД
Мајоран (Origanum majorana L., син. Majorana hortensis Moench) и оригано
(Origanum heracleoticum L.) су добро познате зачинске биљке из рода Origanum, и
фамилије Lamiaceae.
Надземни део биљке мајорана (Majoranae herba) употребљава се као зачин у
свежем, сушеном и млевеном стању. У народној медицини је омиљени лек и
употребљава за побољшавање варења, против чира и код гастритиса, смањује
грчеве и помаже код прехлада, а нарочито је цењена маст од мајорана. Мајоран
делује као спазмолитик, стомахик и карминатив, диуретик, антимикробно,
антивирално и инсектицидно. Оригано (Origani herba) користи се у народној
медицини за израду чајева за дезинфекцију мокраћних путева и код искашљавања.
Употребљава се као веома цењен зачин у кулинарству и месној индустрији.
Користи се као дигестив и карминатив [13,18, 19].
156
Мајоран и оригано имају веома ситно семе. Маса 1000 семена мајорана
износи 0,2-0,4 грама, а код оригана износи 0,05-0,10 грама. Величина семена је
један од основних фактора који опредељују начин заснивања усева. Из разлога
веома ситног семена заснивање усева ових зачинских биљака је преко расада [12].
Расад мајорана и оригана у нашој земљи још увек се доминантно производи
на класичан начин - по тзв. систему голих жила (биљке са незаштићеним
кореновим системом) уз примену неодговарајућих супстрата. Као супстрати се
најчешће користе оплемењена баштенска земља и други супстрати из "кућне
радиности" који су непознатог хемијског састава и често неодговарајућег
квалитета [4,5,6]. Производњом на овим супстратима добија се расад лошијег
квалитета, биљке при расађивању трпе стрес и потребан им је дужи период за
укорењавање и настављање раста и развића [10,14,15,16].
Да би се избегао стрес код биљака при расађивању приступило се
контејнерској производњи расада по "speedling" систему који обезбеђује боље
примање, већу ранозрелост и повећан принос [14]. Контејнерска производња
расада по систему тзв. садница са заштићеним кореновим системом има низ
предност у односу на класичну. Овај начин производње расада своју примену је
одавно пронашао у повртарској и цвећарској производњи [10].
За контејнерску производњу расада веома је значајан избор одговарајућег
супстрата, јер су ћелије мале запремине па се мора обезбедити квалитетан
супстрат на коме ће се нормално развити млада биљка до расађивања [7,8,17].
Контејнерска производња расада лековитог, ароматичног и зачинског у Србији, у
самом је зачетку [3,11]. Према досадашњим истраживањима [1] најбољи квалитет
расада босиљка добијен је производњом у полистиренским контејнерима са
запремином ћелија од 76 cm3.
За производњу расада мајорана и оригана неопходно је изабрати добар
супстрат како би добили квалитетан садни материјал. Из тог разлога приступили
смо изналажењу најповољнијег супстрата при различитим начинима производње
расада мајорана и оригана, што је и циљ овога рада.
МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА
Истраживања са наведеним циљем спроведена су током 2007. и 2008. године
у стакленику Пољопривредног факултета у Београду-Земуну.
У огледу су коришћена два начина производње расада. Први начин је
производња расада у сандучићима а други начин у контејнерима. Коришћени
стандардни лабораторијски пикир сандучићи (димензија 37 x 22 x 6 cm). На основу
предходних истраживања [1] за потребе овог експеримента изабран је
полистиренски контејнер чије карактеристике се налазе у табели 1. Расад мајорана
и оригана је произведен по "speedling" систему.
Табела 1. Техничко – технолошке карактеристике контејнера [1]
Размак између Димензије
Запремина
Запремина
Број
Облик
Број биљака
ћелија
контејнера
супстрата по
ћелије
2
ћелија ћелија
по m
(cm)
(cm)
контејнеру (cm3)
(cm3)
Обрнута
38
84
4,5
53x32x5
483
3008
купа
Утицај технологије гајења и типа супстрата на квалитет расада Origanum врста
157
У испитивању су биле заступљене следеће врсте супстрата:
1. Баштенска земља
2. Substrat 1.
3. Steckmedium
4. Seedling
5. Tray
Баштенска земља је представљала контролну варијанту. Агрохемијске особине
баштенске земље приказане су у табели 2.
Табела 2. Агрохемијске особине баштенске земље
pH
H2O
7,60
KCl
7,10
%
хумуса
%N
укупно
Однос
C/N
3,90
0,246
9,1:1
mg/100 г
K2O
P2O5
117
67,5
ppm
NH4+
60,2
NO397,3
Остали супстрати представљају комерцијалне супстрате који се налазе на
нашем тржишту. Substrat 1 представља мешавину белог и црног тресета, креча, уз
додатак комплексног водорастворљивог ђубрива + микроелементи. Steckmedium
супстрат састоји се од белог тресета уз додатак 24 вол. % перлита гранулације од 1
до 7,5 мм, креча и уз додатак комплексног минералног ђубриво са
микроелементима. Seedling супстрат је веома фина мешавина белог и црног
тресета, креча, уз додатак водорастворљивог ђубрива + микроелементи. Tray
супстрат веома фина мешавина белог и црног тресета, креча, уз додатак
комплексног водорастворљивог ђубрива + микроелементи.
Агрохемијске особине испитиваних супстрата приказане су у табели 3.
Супстрати
Substrat 1
Steckmedium
Seedling
Tray
Табела 3. Агрохемијске особине супстрата
N
MgO
K2O
P2O5
pH
(mg/l)
(mg/l)
(mg/l)
(mg/l)
5,0-6,0 100-200
120-220
140-240
60-100
5,0-6,0
50-120
50-120
80-150
60-100
5,0-6,0
70-120
60-140
200-350
5,0-6,0 130-220
160-260
170-290
80-150
Количина ђубрива
у супстрату (g/l)
0,3-1,3
0,3-0,8
0,8
<1,5
Сетва мајорана и оригана је извршена 06. марта у сандучиће (први начин
производње) и у контејнере (други начин производње). Током периода производње
расада коришћене су уобичајене мере неге расада: заливање, засењивање и
проветравање. Производња расада је трајала 60 дана. Пре анализе (мерења) биљке
су прошле кроз поступак "каљења". Анализирани су следећи параметри квалитета
расада: висина расада, број изданака и маса расада.
Резултати експеримента су приказани основних показатеља дескриптивне и
аналитичке статистике [9]. Од показатеља централне тенденције израчуната је
аритметичка средина ( X ). Резултати истраживања обрађени су методом
двофакторске анализе варијансе а испитивање статистичке значајности разлика
просечних вредности између третмана (различити начини производње и
супстрати) извршено је лсд-тестом и приказани су табеларно.
158
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
Утицај различитих начина производње и типа супстрата
на висину расада Origanum врста
Један од основних показатеља квалитета расада је и висина биљака. Резултати
наших истраживања (таб. 4) показују да је најслабији пораст мајорана и оригана
забележен при гајењу биљака на баштенској земљи.
Највећи пораст остварен је гајењем на супстрату Substrate 1. Производњом
расада мајорана у контејнерима остварује се 1,37 cm виши расад у односу на
висину расада произведеног на класичан начин у сандучићима. Код производње
расада оригана у контејнерима добија се 1,72 cm виши расад у односу на класичну
производњу.
Табела 4. Просечне вредности висине расада мајорана и оригана (cm) и ЛСД тест
Мајоран
Оригано
Начин производње
Супстрати
Сандучићи
Контејнери
Сандучићи
(А)
(Б)
(А1)
(Б1)
Баштенска земља
14,94
16,14
5,22
5,71
Substrate 1
23,58
24,56
8,34
10,58
Steckmedium
17,07
18,05
5,81
7,68
Seedling
20,47
22,19
8,01
10,16
Tray
20,28
22,27
6,75
8,61
19,27
20,64
6,83
8,55
Просек X
ЛСД 0,05
0,01
А
1,11
1,56
Б
1,54
2,21
А/Б
2,14
2,81
А1
0,91
1,52
Б1
1,13
1,74
А1/ Б1
1,53
2,22
Анализом добијених резултата у табели 4. види се да начин производње није
статистички значајно утицао на висину биљке (расада) мајорана и оригана. Ефекат
супстрата је статистички значајно испољен на просечну висину расада а највеће
вредности су добијене производњом мајорана (23,58 и 24,56 cm) и оригана (8,34 и
10,58 cm) на Substrate 1 при оба начина производње. Између примењених начина
производње и употребљених супстрата нису добијене високо статистички значајне
разлике за анализирани параметар висина расада.
Утицај супстрата и начина производње на висину расада повртарских врста
(парадајза и паприке) потврђен је у истраживањима домаћих аутора [15, 16].
на број изданака Origanum врста
Продукција, односно број изданака представља значајан параметар квалитета
расада мајорана и оригана. Производњом мајорана и оригана на баштенској земљи
добијене су најмање просечне вредности броја изданака (таб. 5).
159
Табела 5. Просечне вредности броја изданака мајорана и оригана и ЛСД тест
Мајоран
Оригано
Супстрати
Сандучићи
Сандучићи
(Б1)
(A)
(Б)
(A1)
1,98
0,21
Substrate 1
1,83
3,12
1,45
2,60
Steckmedium
0,77
1,84
0,99
1,93
Seedling
1,01
2,35
1,11
2,18
Tray
1,16
2,41
1,24
2,37
1,19
2,34
1,20
1,86
Просек X
ЛСД 0,05
0,01
A
0,21
0,42
Б
0,37
0,68
A/Б
0,57
0,79
A1
0,19
0,38
Б1
0,31
0,59
A1/ Б1
0,49
0,72
Применом Substrate 1 добијене су највеће просечне вредности броја изданака
мајорана (3,12) и оригана (2,60) у контејнерском начину производње. Просечна
разлика између испитиваних начина производње расада мајорана износила је 1,15
cm у корист контејнерске производње. Тенденција снажнијег утицаја контејнерске
производње потврђена је и код производње расада оригана, где је разлика
износила 0,66 cm. Резултати истраживања показују високо статистичке значајне
разлике између начина производње и употребљених супстрата (таб. 5).
на масу расада Origanum врста
Расад мајорана и оригана је спреман за расађивање када достигне одређену
развијеност [12]. Развијеност расада огледа се и у маси надземних делова
(стабљика и лист).
Анализом резултата у табели 6. долазимо до закључка да је Substrate 1
остварио најјачи утицај и на масу мајорана и оригана при оба начина производње.
Tabela 6. Просечне вредности масе расада мајорана и оригана (g) i ЛСД test
Мајоран
Оригано
Супстрати
Сандучићи
Сандучићи
(А)
(Б)
(А)
(Б)
0,43
0,91
0,21
0,39
Substrate 1
1,01
1,37
0,63
0,84
Steckmedium
0,55
0,78
0,42
0,60
Seedling
0,89
1,14
0,63
0,83
Tray
0,90
1,17
0,54
0,71
0,76
1,07
0,47
0,67
Просек X
ЛСД 0,05
0,01
А
0,11
0,16
Б
0,14
0,18
А/Б
0,21
0,32
А1
0,12
0,18
Б1
0,19
0,27
А1/ Б1
0,13
0,19
160
Највеће вредности добијене су при контејнерском начину производње
мајорана (1,37 g) и оригана (0,84 g). Просечне вредности масе биљке у
контејнерском начину производње мајорана веће су за 0,27 g у односу на
класични. Ове вредности при контејнерском начину производње оригана су више
за 0,20 g. Постигнуте су високо статистички значајне разлике између начина
производње и употребљених супстрата.
Добијени резултати истраживања су у складу са радовима [15, 16] у којима је
испитиван утицај супстрата и начина производње на масу расада повртарских
врста. Значај масе надземних делова мајорана и оригана нарочито је значајна је у
томе што се млади избојци користе као свежи зачини "fresh spice" у кулинарству.
ЗАКЉУЧАК
У циљу интензивирања производње расада лековитог, ароматичног и
зачинског биља у Србији, усавршавају се постојеће и изналазе се нове технологије.
Изналажење најповољнијег начина производње и супстрата за производњу расада
лековитог, ароматичног и зачинског биља, представља важан задатак.
Добијени резултати истраживања указују на значајан ефекат контејнерске
производње расада Origanum врста у односу на класичан начин. Од употребљених
супстрата најбољи квалитет расада испитиваних врста добијен је производњом на
Substrate 1.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Беатовић, Д., Вујошевић, А., Јелачић, С., Лакић, Н. (2006): Моделирање производње
расада босиљка – избор контејнера. Архив за пољопривредне науке, Вол. 67, Но 238,
(2006/2): 103-109.
[2] Беатовић, Д., Јелачић, С., Вујошевић, А. (2007): Утицај природних биостимулатора и
спороразлагајућих ђубрива на квалитет расада тимјана, оригана и спеарминт нане.
Зборник научних радова Институт ПКБ Агроекономик, Вол.13., бр. 1-2., 157-164.
[3] Беатовић, Д., Јелачић, С., Моравчевић, Ђ. (2008): Контејнерска производња расада
лековитог, ароматичног и зачинског биља. XXVIII Саветовање о лековитим и
ароматичним биљкама, Вршац, 83-84.
[4] Беатовић, Д., Јелачић, С., Моравчевић, Ђ., Вујошевић, А. (2009): Утицај супстрата на
квалитет расада матичњака (Melissa officinalis L.) Требиње. Агрознање. Бања Лука,
Република Српска, 10 (3). - у штампи
[5] Беатовић, Д., Јелачић, С., Моравчевић, Ђ., Бјелић, В., Вукелић, Н. (2009): Тестирање
нових супстрата у производњи расада жалфије (Salvia officinalis L.). XIV Саветовање о
биотехнологији. Чачак, 14 (15): 163-168.
[6] Беатовић, Д., Јелачић, С., Моравчевић, Ђ., Бјелић, В., Вукелић, Н. (2009): Примена
оплемењеног домаћег тресета у контејнерској производњи расада босиљка. Архив за
пољопривредне науке, Вол. 70, Но 251, (20069/3): 5-15.
[7] Bunt, A.C. (1988): Media and mixes for container-grown plants. London: Unwin Hyuman.
[8] Bures, S., Pokorny, F.A., Dunavent, M.G. (1993): How to Build Container Media from the
Characteristics of their components. Sna Research Conference, 38: 124-125.
[9] Хаџивуковић, С. (1991): Статистички методи с применом у пољопривредним и
биолошким истраживањима. Институт за економику пољопривреде и социологију села,
Нови Сад.
[10] Ханић, Е. (2000): Значај супстрата, контејнера и хормона у расадничарској
производњи, Универзитет "Џемал Биједић" Мостар, Студиј за медитеранске културе,
2000.
161
[11] Jelačić, S., N. Lakić, D. Beatović and A. Vujošević (2005): Effect of different substrates on basil
seedlings quality (Ocimum basilicum L.). Journal of Agrculture Science. 50 (2): 107-116.
[12] Кишгеци, Ј., Јелачић, С., Беатовић, Д. (2009): Лековито, ароматично и зачинско биље.
Пољопривредни факултет, 1-360.
[13] Ковачевић, Н. (2000): Основи фармакогнозије. Фармацеутски факултет Београд.
[14] Марковић, В., Такач, А., Воганјац, А. (1992): Контејнерска производња расада.
Савремена пољопривреда, Вол. 40, број 1-2, стр. 11-14.
[15] Марковић, В., Такач, А., Илин, Ж. (1994): Утицај различитих супстрата и начина
производње на квалитет расада парадајза. Савремена пољопривреда, 42 (Ванр. број):
178-185.
[16] Марковић, В., Такач, А., Илин, Ж. (1994): Утицај различитих супстрата и начина
производње на квалитет расада паприке. Савремена пољопривреда, 42 (Ванр. број):
209-216.
[17] Nelson, P.V. (2003): Greenhouse Operation&Managment. Sixth Edition; Root Substrate,
Chapter 6, Library of Congress Cataloging. Prentice Hall, 197-235.
[18] Штрбац, М., Беатовић, Д. (2007): Потрошња зачина у европским земљама. Агрознање,
Бања Лука, Република Српска, Вол.8, Бр.2. 63-70.
[19] Туцаков, Ј. (1990): Лечење биљем – фитотерапија. Рад, Београд.
Истраживања су део пројекта Министарства науке и технолошког развоја Републике
Србије ТР 20108: Самоникло и гајено лековито биље биозона Србије у функцији
одрживог развоја брдско-планинских регија – први део.
THE EFFECT OF CULTIVATION TECHNOLOGY AND TYPE OF
SUBSTRATE ON THE QUALITY OF ORIGANUM SPECIES SEEDLINGS
Damir Beatović*, Slavica Jelačić*, Marija Đekić-Ivanković**
*
Faculty of Agriculture - Belgrade
beatovic@agrif.bg.ac.rs
**
Institute for Medical Research - Belgrade
Abstract: Aimed at intensifying the production of medicinal, aromatic and seasoning
herbs seedlings, researches were conducted in the glass house of the Faculty of
Agriculture of Belgrade. The researches included classical production of seedlings in
cases according to bare root system and containter production of seedlings according to
protected root system of Origanum species marjoram (Origanum majorana Moench) and
oregano (Origanum heracleoticum L). Marjoram and oregano were grown on five
different substrates: garden soil (control), Substrate 1, Steckemedium, Seedling and Tray
substrate. Seedling production lasted 60 days. The following parameters of seedling
quality were analyzed: seedlings height, number of branches and, seedlings plant mass.
The best quality of marjoram and oregano seedlings were obtained with containter
production and on the Substrate 1.
Key words: marjoram, oregano, classical seedlings production, container seedlings
production, substrates.
162
CONTENTS
ACCESSORY MACHINE FOR MONOPHASE COMPLEX AGRO TECHNOLOGY ...........................1
THE EFFECT OF TILLAGE SYSTEM, NITROGEN LEVEL AND CULTIVARS
ON GRAIN YIELD OF WINTER WHEAT ............................................................................................9
Dusan Kovacević, Zeljko Dolijanović, Zivota Jovanovic, Dragan Kolcar
THE EFFECT OF AMELIORATIVE TILLAGE ON ROOT DEVELOPMENT,
WEED CONTROL, MORFOLOGICAL AND PRODUCTIVE PROPERTIES
SUNFLOWER AND MAIZE ................................................................................................................15
PROIZVODNJA KUKURUZA I SUNCOKRETA U POSAVINI RAZLIČITIM
SUSTAVIMA OBRADE TLA .............................................................................................................. 27
Dusan Kovacević, Zeljko Dolijanovic, Mićo V. Oljača, Jasmina Oljaca
THE EFFECT OF AMELIORATIVE TILLAGE ON SOME PHYSICAL SOIL PROPERTIES .............35
EFFECTS OF TILLAGE SYSTEMS ON MAIZE YIELD AND POROSITY
OF THE IRRIGATED CHERNOZEM PLOUGHING LAYER ..............................................................43
A NEW METOD OF MAXIMUM FURROW THICKNESS DETERMINATION
FOR ROTARY TILLER .......................................................................................................................53
OPERATIONAL READINESS AS CRITERIA IN SUCCESSFULL SEED
BED CULTIVATOR MAINTENANCE .................................................................................................61
Đuro Ercegović, Miloš Pajić, Dragiša Raičević, Mićo V. Oljača, Kosta Gligorević,
Đukan Vukić, Rade Radojević, Zoran Dumanović, Vesna Dragićević
THE INFLUENCE OF CONSERVATION TILLAGE OF SOIL ON SUNFLOWER
AND MAIZE YIELD .............................................................................................................................69
INFLUENCE OF CULTIVATOR SEEDER APPLICATION ON RECULTIVATION
DEGRADED TERRAIN EFFECTS .....................................................................................................83
László Magó
SMANJENJE TROŠKOVA MEHANIZACIJE SA PRIMENOM GPS
U RATARSKIM PROIZVODNJAMA ...................................................................................................91
ACHIEVED VOLUME OF USE AGRICULTURAL MECHANIZATION AS AN ELEMENT
OF DECISION-MAKING IN ORGANIZING MECHANIZED PROCESS
ON AGRICULTURAL FARMS ........................................................................................................... 97
Bojana Milenković, Saša Barać
INVESTIGATED PRECISION SOWING CORN DEPENDING OF WORKING
REGIME OF SOWING MACHINE ....................................................................................................109
Stevan Isakov, Lazar Marinković, Đorđe Mišković, Tomislav Protulipac,
Predrag Doroški, Milenko Sindjić
THE EFFECT OF TRANSITION FROM CONVENTIONAL TO CONZERVATION
TILLAGE ON SOWING WHEAT, SOYBEAN, FIELD PEA, AND BEAN ..........................................115
NUMERICAL SIMULATION OF GREENHOUSES HEAT LOAD .....................................................125
INFLUENCE OF PHYSICAL PROPERTIES OF FERTILIZER ON SPREADERS
WORKING QUALITY ........................................................................................................................133
Zeljko Dolijanovic, Dusan Kovacevic, Snezana Oljaca, Nebojsa Momirovic
GROWING WINTER WHEAT IN CONTINOUS CROPPING AND TWO-CROP ROTATION ..........143
PRODUCTIVITY OF HULLES BARLEY IN ORGANIC AND CONVENTIONAL
CROPPING SYSTEM ......................................................................................................................149
Damir Beatović, Slavica Jelačić, Marija Đekić-Ivanković
THE EFFECT OF CULTIVATION TECHNOLOGY AND TYPE OF SUBSTRATE
ON THE QUALITY OF ORIGANUM SPECIES SEEDLINGS ...........................................................155
Пољопривредни
факултет
Институт за
пољопривредну
технику
ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА

Научни часопис
Scientific Journal
Предмет и намена: ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА је научни часопис који објављује
резултате основних и примењених истраживања значајних за развој у области
биотехнике, пољопривредне технике, енергетике, процесне технике и контроле,
као и електронике и информатике у биљној и сточарској производњи и одговарајућој заштити, доради и преради пољопривредних производа, контроли и очувању животне средине, ревитализацији земљишта, прикупљању отпадака и њиховом рециклирању, односно коришћењу за производњу горива и сировина.
...........................................................................................................................................................
УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ
Захваљујући вам на интересовању за часопис ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА молимо
вас да се обратите Уредништву ако ова упутства не одговоре на сва ваша питања.
Рад доставити у писаној и електронској форми на адресу Уредништва
Часопис П ОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА
Пољопривредни факултет, Институт за пољопривредну технику
11080 Београд-Земун, Немањина 6; п. фах 127
У пропратном писму или на самом раду навести име аутора за даљу комуникацију: важећа адреса, број телефона и е-пошта.
Мада сви радови подлежу рецензији за оригиналност, квалитет и веродостојност података и резултата одговарају искључиво аутори. Подразумева се да рад
није публикован раније и да је аутор регулисао објављивање рада с институцијом
у којој је запослен.
Тип рада
Траже се оригинални научни радови и прегледни чланци. Прегледни радови
треба да дају нове погледе, уопштавање и унификацију идеја у односу на
одређени садржај и не би требало да буду превасходно изводи раније објављених
радова. Поред тога, траже се и прелиминарни извештаји истраживања у форми
краћих прилога. Ова врста прилога мора да садржи нека нова сазнања, методе или
тех-нике који очигледно представљају нове домете у одговарајућој области.
Кратки прилози објављиваће се у посебном делу часописа. У часопису је
предвиђен прос-тор за приказе књига и информације о научним и стручним
скуповима.
Рад треба да буде написан на српском језику, по могућству ћирилицом, а прихватају се и прилози на енглеском језику. Будући да су области пољопривредне
технике интердисциплинарне, потребно је да бар увод буде писан разумљиво за
шири круг читалаца, не само за оне који раде у одређеној ужој области. Научни
значај рада и његови закључци требало би да буду јасни већ у самом уводу - то
значи да није довољно дати само проблем који се изучава већ и његову историју,
значај за науку и технологију, специфичне појаве за чији опис или испитивање
могу бити употребљени резултати, као и осврт на општа питања на која рад може
да да одговор. Одсуство оваквог прилаза може да буде разлог неприхватања рада
за објављивање.
Поступак ревизије
Сви радови подлежу ревизији ако уредник утврди да садржај рада није
прикладан за часопис. У том случају се враћа аутору. Уредништво ће улагати
напоре да се одлука о раду донесе у периоду краћем од два месеца и да прихваћени рад буде објављен у истој години када је први пут поднет.
Припрема рада
Рад треба да буде штампан на хартији стандардног А4 формата, с дуплим
проредом. Дужина рада је ограничена на 20 страна, укључујући слике, табеле,
литературу и остале прилоге.
Наслов - Наслов рада треба да буде кратак, описан и да одговара захтевима
индексирања. Испод наслова навести име сваког од аутора и установе у којој
ради. Сугерише се да број аутора не буде већи од три, без обзира на категорију
рада. Евентуално, шира прегледна саопштења могу се у том смислу посебно
размо-трити, у току ревизије.
Апстракт - У изводу треба дати кратак садржај онога шта је у раду дато, главне
резултате и закључке који следе из њих. Извод не треба да буде дужи од половине
стране куцане с дуплим проредом. У изводу не треба користити скраћенице,
математичке формуле или наводе литературе.
Литература - Листу литературе дати на посебном листу и такође с двоструким
проредом. Референце треба да садрже аутора(е), наслов, тачно име часописа или
књиге и др., број страна од-до, издавача, место и датум издавања.
Табеле - Табеле треба бројати по реду појављивања. Свака табела мора да има
означене све редове и колоне, укључујући и јединице у којима су величине дате,
да би се могло разумети шта је у табели представљено. Свака табела мора да буде
цитирана у тексту рада.
Слике - Слике треба да буду доброг квалитета укључујући ознаке на њима. Све
слике по потреби треба да имају легенду. Објашњења симбола и мерне јединице
треба да се дају у легендама слика. Све слике треба да буду цитиране у тексту.
У случају посебних захтева треба се обратити Уредништву. Раније публиковане
слике могу се послати само ако их прати и писмена сагласност аутора.
Математичке ознаке - У експоненту треба користити разломке уместо корена.
Разломке у тексту писати искључиво с косом цртом а у једначинама кад год је то
могуће. Једначине обележавати почињући с једначином (1), па даље редом до
краја рада.
П О Љ О П Р И В Р Е Д Н А Т Е Х Н И К А излази два пута годишње у издању Института
за пољопривредну технику Пољопривредног факултета у Београду. Претплата за
2010. годину износи 2000 динара за институције, 500 динара за појединце и 100
динара за студенте.
На основу мишљења Министарства за науку и технологију Републике Србије по
решењу бр. 413-00-606/96-01 од 24. 12. 1996. године, часопис П ОЉОПРИВРЕДНА
ТЕХНИКА је ослобођен плаћања пореза на промет робе на мало.
МОГУЋНОСТИ И ОБАВЕЗЕ
СУИЗДАВАЧА ЧАСОПИСА
У одређивању физиономије часописа
П ОЉ ОПРИВРЕД НА ТЕХНИКА , припреми садржаја и
финансирању његовог издавања, поред сарадника
и претплатника (правних и физичких лица), значајну
подршку Факултету дају и суиздавачи - радне организације, предузећа и друге установе из области на
које се мисија часописа односи.
П ОЉ ОПРИВРЕД НА ТЕХНИКА је научни часопис
који објављује резултате основних и примењених
истраживања значајних за развој у области биотехнике, пољопривредне технике, енергетике, процесне
технике и контроле, као и електронике и информатике у биљној и сточарској производњи и одговарајућој заштити, доради и преради пољопривредних
производа, контроли и очувању животне средине,
ревитализацији земљишта, прикупљању отпадака и
њиховом рециклирању, односно коришћењу за производњу горива и сировина.
Права суиздавача
Суиздавач часописа може бити свако правно
лице односно грађанско-правно лице, предузеће или
установа које је заинтересовано за ширење и пласирање информација у области пољопривредне технике, односно науке, струке и других делатности од
значаја за модерну пољопривредну производњу и
производњу хране или модерније речено - за успостављање и развој одрживог ланца хране.
Фирма која жели да постане суиздавач, уплатом,
једном годишње, на рачун издавача суме која је
једнака отприлике износу 10 годишњих претплата
стиче следећа права:
- Делегирање свога представника - стручњака у
Савет часописа;
- У сваком броју часописа који излази 2 пута годишње, у тиражу од по 200 примерака, могуће је у
форми рекламног додатка остварити право на бесплатно објављивање по једне целе стране свог
огласа, а једном годишње та страна може да буде
у пуној боји; Напомињемо овде да цена једне
рекламно-информативне стране у пуној боји у
једном броју износи 20.000 динара.
- Од сваког броја изашлог часописа бесплатно добија по 3 примерка;
- У сваком броју рекламног додатка му се објављује, пуни назив, логотип, адреса, бројеви
телефо-на и факса и др., међу адресама
суиздавача;
- Има право на бесплатно објављивање стручноинформативних прилога, производног програма,
информација о производима, стручних чланака,
вести и др.;
Како се постаје суиздавач часописа
Пошто фирма изрази жељу да постане суиздавач, од ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА добија
четири примерка уговора о суиздавању потписана и
оверена од стране издавача. Након потписивања са
своје стране, суиздавач враћа два примерка Факултету, после чега прима фактуру на износ суиздавачког новчаног дела. Уговор се склапа са важношћу
од једне (календарске) године, тј. односи се на два
броја часописа.
Приликом враћања потписаних уговора суиздавач шаље уредништву и своју адресу, логотип, текст
огласа и рукописе прилога које жели да му се штампају, као и име свог представника у Савету
часописа. На његово име стижу и бесплатни
примерци часо-писа и сва друга пошта од издавача.
Суиздавачки део за часопис у 2010. год. износи
20.000 динара. Напомињемо, на крају, да суиздавачки статус једној фирми пружа могућност да са
Факултетом, односно уредништвом часописа, разговара и договара и друге послове, посебно у домену
издаваштва.
Научно-стручно информативни медијум
у правим рукама
Када се има на уму да часопис, са два обимна
броја са информативно-стручним додатком, добија
значајан број фирми и појединаца, треба веровати у
велику моћ овог средства комуницирања са стручном и пословном јавношћу.
Наш часопис стиже у руке оних који познају
области часописа и њима се баве, те је свака понуда
коју он садржи упућена на праве особе. Већ та
чиње-ница осмишљава бројне напоре и трајне
резултате који стоје иза подухвата званог издавање
часописа.
За сва подробнија обавештења о ч а с о п и с у ,
суиздаваштву, уговарању и др., обратите се на:
Уредништво часописа
Пољопривредни факултет,
Институт за пољопривредну технику
11080 Београд-Земун, Немањина 6, п. фах 127,
тел. (011)2194-606, факс: 3163317.

poqoprivredna tehnika - Poljoprivredni fakultet

Transcription

Similar documents

PDF - Odlučivanje

Učešće u razvoju načina korištenja zemljišta na

Zbornik naučnih radova 2009 vol_15_1-2

knjiga 2. - HR Tolkien Board

Reforme poreza na imovinu u Srbiji

qtl - Index of