Skinite ovde - Employed Empowered

Sadržaj
Dobrodošli u projekat ’Zaposleni, osnaženi’
2
Predstavljamo Vam savetodavne kancelarije:
4
VRŠAC
5
ŠID
5
VALJEVO
6
SUBOTICA
8
KRAGUJEVAC
8
NIŠ
9
DOBANOVCI
11
KRALJEVO
12
BEOGRAD
12
NOVI SAD
14
Pitanja i odgovori
15
Istraživačke aktivnosti u projektu ‘Zaposleni, osnaženi’
19
Organizacije
20
Adresar savetodavnih kancelarija u Srbiji
23
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
Dobrodošli u projekat
’Zaposleni, osnaženi’,
projekat koji su osmislile izbeglice za sve koji sa njima dele
iskustvo napuštanja sopstvenog doma.
Početi život iz početka – to nije ono što je stotine hiljada nevoljnika zastrašenih ratom i
nasiljem planiralo i očekivalo da može da im se dogodi. Ali ipak se dogodilo. Nakon preživljenih
užasa i nalaženja prvog utočišta, trebalo je doneti neke odluke. Kuda ići? Šta uraditi? Kada, i da
li se ikada, vratiti?
2
Prilično je vremena prošlo od onda, i odluke donesene pre deset godina možda još uvek nisu
konačne. Mnogi od vas možda nisu zadovoljni novouspostavljenim životom, a mnogi su još
uvek u situaciji da se bore za puko preživljavanje. I domaće stanovništvo je takođe pogođeno
sadašnjom teškom ekonomskom situacijom, koja ne samo da ostavlja mnogo neispunjenih želja
već i ozbiljno ugrožava opcije za bolju budućnost.
Nesigurnost je bila neizbežni pratilac izbeglih, prognanih i raseljenih u poslednjih deset
godina. Traganje za informacijama o mogućnostima za bolji, manje opterećen život, zahteva
vremena, a ponekad i novca. Ipak, podrška je dostupna. Ne u vidu ljudi koji vam govore šta da
uradite i šta je najbolje za vas, već u vidu ostvarivih, praktičnih rešenja zasnovanih na vašoj
stručnosti, nadama i potrebama, koja će vam pomoći da učinite nešto za sebe na putu ka
boljoj budućnosti.
Mnoge važne inicijative su pokrenute kako bi se pomoglo, naročito na planu smeštaja,
rešavanja problema sa dokumentima, državljanstvom ili statusom, pristupa socijalnim uslugama
i najhitnijem pitanju od svih – nalaženju stabilnog izvora prihoda.
‘Zaposleni, osnaženi’ je inicijativa koja na prvom mestu i u najvećoj meri ima za cilj da vam
pruži važne informacije o navedenim temama, sa naglaskom na praktičnim načinima na koje
Vi možete naći svoje mesto na tržištu rada, naročito ukoliko pripadate posebno ugroženim
grupama. Naš tim je angažovao eksperte za tržište rada da, kroz razgovor sa izbeglim i
raseljenim licima, istraže ove mogućnosti: ne da pretpostavljaju koji su problemi u pitanju,
već da zapravo pitaju i čuju šta o tome imaju da kažu ljudi poput Vas. Planirano je održavanje
tri okrugla stola da bi se osmislila praktična i ostvariva rešenja. Učesnici će biti eksperti iz
Evropske unije za profesionalnu obuku, osobe koje se bave proizvodnjom i zapošljavanjem,
lokalne izbegličke organizacije, predstavnici lokalnih vlasti i drugi.
Humanitarna pomoć kojom se pokrivaju osnovne potrebe rešava trenutne probleme na kratak
rok. Međutim, izazov koji tek leži pred nama jeste kako pronaći sopstveno bezbedno mesto u
društvu i postati aktivan član zajednice. Naš cilj je da Vas osnažimo da pronađete sopstveni put
prema budućnosti koju želite, gradeći je na svojim postojećim i budućim snagama. Otvoreno je
deset savetodavnih kancelarija kako bi se pružili pravni saveti i druga podrška u skladu sa vašim
specifičnim potrebama. Ova podrška podrazumeva i komunikaciju sa javnim službama u BiH,
Hrvatskoj i Srbiji uključujući Kosovo pod administracijom UN-a.
U 2008. godini savetodavne kancelarije će biti mesto gde ćete moći da saznate više o tržištu
rada i da se prijavite za besplatne treninge i radionice kako biste unapredili i razvili svoje
profesionalne veštine ili kvalifikacije.
Pozivamo vas da na stranama ove publikacije saznate više o našim aktivnostima i
mogućnostima koje Vam se nude. Biće nam zadovoljstvo da Vas i lično upoznamo i saznamo
više o Vama.
3
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
Predstavljamo Vam savetodavne
kancelarije:
Sastanak saradnika iz savetodavnih kancelarija, NSHC, 11.9.2007.
4
VRŠAC
U prostorijama nevladine organizacije „Impuls”, na adresi Žive Jovanovića
2, nalazi se vršačka savetodavna kancelarija. Razgovarali smo sa Svetlanom
Jančić, diplomiranom pravnicom, koja sa kolegom Urošem Nedićem, socijalnim
radnikom, radi u ovoj kancelariji.
Recite nam nešto više o uslugama koje pružate izbeglicama, interno raseljenim licima
i ugroženom domaćem stanovništvu.
Naša kancelarija se bavi, pre svega, informisanjem korisnika u pravcu ostvarivanja njihovih
prava. Dajemo im pravne savete i upućujemo ih na nadležne institucije, kako bi svoja prava
ostvarili. U ime korisnika pišemo predstavke i dopise, i olakšavamo proceduru dolaženja do
željenog cilja. U svakodnevnom smo kontaktu sa glavnom kancelarijom u Novom Sadu, kao i
sa ostalim savetodavnim kancelarijama u cilju što bržeg rešavanja problema naših korisnika.
Takođe, pružamo pomoć u ishodovanju dokumenata, popunjavamo molbe, zahteve i druge
aplikacione formulare. Korisnike koji ne mogu doći do naše kancelarije posećujemo u njihovom
smeštaju, a mogu nam se obratiti i putem telefona.
Da li sarađujete sa drugim organizacijama u Vršcu?
U svakodnevnom radu dragocenu podršku nam pružaju druge organizacije i ustanove na
teritoriji naše opštine koje za delokrug rada imaju našu ciljnu grupu. Na prvom mestu tu je
Štab za prihvat i zbrinjavanje izbeglica, zatim Udruženje izbeglica „Božur” iz Vršca i Švedska
individualna pomoć. Udruženje izbeglica „Božur” lobira za trajna rešenja stambenih i drugih
pitanja svog članstva; članstvo je besplatno tako da su svi dobrodošli. Naši korisnici mogu da se
obrate i Centru za socijalni rad i Crvenom krstu Vršac.
Sa kojim pitanjima vam se korisnici najčešće obraćaju?
Problemi su brojni, a odnose se najčešće na rešavanje stambenog pitanja, ostvarenje prava
na penziju i slično. Jedan korisnik nam se nedavno javio sa pitanjem kako da ostvari pravo
na razliku u penziji ostvarenu u Hrvatskoj. Obratili smo se našem kolegi u Pakracu i u roku
od osam dana dobili potkrepljen odgovor, tako da je u kratkom vremenskom roku počelo
ostvarivanje tog prava našeg korisnika. Izbeglice nam se obraćaju i sa pitanjem da li imaju
pravo da nasleđuju nekretnine u Srbiji. Odgovor je da imaju pravo da nasleđuju, ali ne i da
raspolažu nekretninama u smislu otuđenja iste. A sve po principu reciprociteta sa susednom
državom, iz koje potiču.
Dodala bih i to je da ja našu kancelariju doživljavam kao izvesno utočiste i podršku našim
korisnicima u situaciji kada su administrativnim i drugim preprekama onemogućeni i
obeshrabreni da ostvare svoja prava. Taj aspekt našeg rada je vrlo značajan i treba ga istaći.
ŠID
Savetodavna kancelarija u Šidu nalazi se u prostorijama Planinarsko-smučarskog
društva „Železničar”, u Ulici Nikole Vlaškog 54. Podršku korisnicima pružaju
diplomirani psiholog Ljubica Radišić i diplomirani ekonomista Nikolina Gagrica.
Razgovarali smo sa njima o najčešćim problemima sa kojima im se korisnici
obraćaju.
5
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
Problemi sa kojima nam korisnici dolaze su uglavnom vezani za ishodovanje dokumenata iz
Republike Hrvatske – domovnica, rodnih listova, zatim uverenja o državljanstvu, venčanih
listova, naknadnog upisa... Zatim, veliki broj se obraća zbog nerešenog stambenog pitanja.
Pošto su u toku javni pozivi Fonda AP Vojvodine za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i
raseljenim licima za pomoć u građevinskom materijalu i otkup seoskih domaćinstava, trudimo
se da sve korisnike informišemo o ovim mogućnostima, uputimo ih na to šta je neophodno
prikupiti od dokumentacije kako bi se prijavili, i takođe im pomažemo prilikom popunjavanja
formulara za prijavu. Svakom korisniku pružamo i psihološku podršku i savetovanje vezano
za lične probleme, bez obzira na to da li su nas posetili u kancelariji ili smo mi posetili njih u
njihovom smeštaju.
Kao psiholog, kako biste opisali psihičko stanje vaših korisnika?
Moja procena je da deo izbeglica nosi jednu vrstu nezadovoljstva u sebi, ali takođe i odlučnosti
da stvari istera do kraja i da ostvari svoja prava. Borbeni su i ne predaju se. Drugi deo čine ljudi
koji su tokom prethodnih godina navikli da primaju materijalnu pomoć, da zavise od drugog.
Oni su pasivni, malodušni i očekuju da neko drugi reši njihove probleme. Ima i teških slučajeva,
jedna korisnica nam se obratila u stanju veoma izražene psihičke rastrojenosti. Nije želela da
se obrati lekaru, a pomoć joj je bila preko potrebna, pa smo otišle i porazgovarale sa njom,
pružile joj emotivnu podršku i dale joj preporuke u vezi s tim šta bi trebalo da uradi da bi joj
se psihičko stanje poboljšalo. Posle razgovora bilo joj je znatno bolje. Ona nije imala sa kime
da podeli svoje probleme, a mi smo bile tu da je saslušamo, jer, kao što svi znamo, ponekad je
dovoljno da čovek samo priča o svojim problemima pa da mu bude lakše.
Kako pružate pomoć korisnicima koji vam se obraćaju sa pitanjima pravne prirode?
Važno je naglasiti da smo mi u stalnoj komunikaciji sa ostalim kolegama iz savetodavnih
6
kancelarija, putem elektronske pošte i telefona, tako da se za svako pitanje pravne prirode
obraćamo kolegama pravnicima iz drugih kancelarija. Veoma dobro sarađujemo sa kolegom
Dragom Pepićem iz Savetodavne kancelarije Novi Sad, koji ima veliko iskustvo u radu sa
izbeglicama, prognanim i raseljenim licima. Zbog velikog interesovanja korisnika, organizovali
smo i posetu g. Pepića Šidu, tokom koje je okupljenim korisnicima u direktnom kontaktu
pružao pravne informacije i savete.
Kome još izbeglice i raseljena lica mogu da se obrate za pomoć u opštini Šid?
Na teritoriji naše opštine postoji još jedna nevladina organizacija koja se bavi pitanjem izbeglih
lica, to je Udruženje Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine „Istina”. Bave se ishodovanjem
dokumenata, pitanjem neisplaćenih penzija, povrata imovine, ratnih zarobljenika... Tu je i
opštinska organizacija Crvenog krsta, koja učestvuje u organizovanju i pružanju socijalne,
zdravstvene i materijalne pomoći građanima.
VALJEVO
U valjevskoj savetodavnoj kancelariji dočekali su nas terenski saradnici Branka
Tepavac i Nebojša Jonlija. Kancelarija je smeštena u Zgradi zaštićenog stanovanja
u hraniteljskim uslovima Centra za socijalni rad, Sinđelićeva 48. Nebojša nam je
predstavio u kratkim crtama njihov dosadašnji rad.
U prethodnom periodu direktno smo radili sa našim korisnicima u kancelariji i na terenu,
upućivali ih na nadležne institucije kao što su MUP, Centar za socijalni rad i sl., pomagali
u ishodovanju dokumenata i ostvarivanju prava, kako u Srbiji tako i u zemljama porekla.
Informisali smo korisnike u vezi sa mogućnostima za rešenje stambenog pitanja: u Valjevu je
u toku izgradnja 76 stanova, 61 za izbeglice i 15 za lokalno socijalno ugroženo stanovništvo.
Pružali smo i pomoć u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu, a sve vreme se trudimo da
održimo medijsko prisustvo na lokalnim radio stanicama i u lokalnom listu „Napred”.
Sa kojim ustanovama i organizacijama ste do sada najviše sarađivali?
Na prvom mestu to je Povereništvo za izbeglice, gde se još uvek rešavaju brojna pitanja od
značaja za izbeglice, gde se informišu o produženju ili o ukidanju statusa izbeglog lica i o
sticanju državljanstva, pa i o otkupu seoskih domaćinstava, dobijanju građevinskog materijala
i sl. Dobro sarađujemo i sa Centrom za socijalni rad „Kolubara” u Valjevu. Svakog našeg
korisnika zainteresovanog za određenu vrstu pomoći iz oblasti socijalne zaštite upućujemo u
Centar i, ukoliko ispunjava uslove propisane na nivou opštine Valjevo, po predatom zahtevu
dobija pomoć. Sa MUP-om je korektna saradnja u pogledu produžetka izbegličke legitimacije
do maja 2009. god., kao i pitanja koja se odnose na dobijanje državljanstva, uverenja o
prebivalištu i sl. Humanitarna organizacija Caritas pruža usluge za 50 korisnika tuđe nege i
pomoći. Odbor za ljudska prava „Resurs centar” Valjevo pruža besplatnu pravnu pomoć, kako
domaćem stanovništvu tako i za izbegla lica.
Da li vam se obraćaju korisnici u potrazi za zaposlenjem?
Naravno, to je jedno od najaktuelnijih pitanja sa kojima nam se ljudi obraćaju. U osnovi,
dajemo im preporuku da se prijave, ukoliko već nisu, kod Nacionalne službe za zapošljavanje,
i ukoliko imaju preduzetničkog duha i ideja, da osmisle biznis plan i konkurišu za bespovratna
sredstva koja dva puta godišnje dodeljuje ova služba. One koji razmišljaju o poljoprivredi
i stočarstvu upućujemo da konkurišu kod Opštinske direkcije za dobijanje stočnog fonda.
7
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
Takođe, pružamo sve druge aktuelne informacije u vezi sa mogućnostima za zapošljavanje i
samozapošljavanje. Sve zainteresovane pozivamo da nam se jave ili nas posete.
SUBOTICA
U subotičkoj savetodavnoj kancelariji razgovarali smo sa diplomiranim
ekonomistom Đorđem Albijanićem i diplomiranim politikologom Milijanom
Imširović. Pitali smo ih da nam kažu nešto više o radu subotičke kancelarije.
Naša kancelarija nalazi se u prostorijama koje nam je ustupio Otvoreni univerzitet u
Subotici, Trg cara Jovana Nenada broj 15. Svakodnevno našim korisnicima pružamo pomoć
u popunjavanju aplikacionih formulara, zahteva, molbi, pomoć u ishodovanju dokumenata...
Stalno posećujemo korisnike u njihovom smeštaju, kako bismo onima koji nisu u mogućnosti
da dođu u našu kancelariju pružili neke od usluga. Do sada smo svim korisnicima koji su nam
se obratili pomogli u ishodovanju dokumenata i ostvarivanju zdravstvenih usluga. Stalno smo
u kontaktu sa drugim humanitarnim organizacijama i prikupljamo podatke i informacije koje
mogu biti od pomoći korisnicima za integraciju ili repatrijaciju.
Kome mogu da se obrate korisnici kojima je pomoć najpotrebnija?
U našoj opštini se humanitarnim radom tradicionalno bavi Crveni krst. Između ostalog, tu
je organizovana narodna kuhinja, koja zbrinjava 370 korisnika, od toga oko 10 izbegličkih
porodica. Trenutno ne postoje drugi vidovi humanitarne pomoći, osim podele higijenskih
paketa. Osim Crvenog krsta, to je i Komitet udruženja Roma, koji pruža pravnu i savetodavnu
pomoć, kao i Udruženje ratnih, mirnodopskih i porodičnih vojnih invalida Subotica, koje
svoje aktivnosti bazira takođe samo na pravnoj i savetodavnoj pomoći. Da bi korisnik dobio
određenu vrstu pomoći, postoje procedure koje se primenjuju u zavisnosti od vrste tražene
pomoći.
Na šta se najčešće žale Vaši korisnici?
Žale se na to da ne mogu da ostvare svoje imovinska prava, zatim na uslove u kojima žive, na
to da nisu dovoljno dobro shvaćeni sa svojim potrebama. Korisnici stariji od pedeset godina
se žale kako im je veoma teško da se zaposle, a takođe se žale i na komplikovanu državnu
birokratiju. Mnogi naši korisnici su tražili pomoć u građevinskom materijalu, gde se od njih
zahteva da već poseduju plac, a mnogi od naših korisnika nemaju zemljište u svom vlasništvu.
Naravno, mnogima je potrebna materijalna pomoć, koju je vrlo teško ostvariti.
Ljudi nam se obraćaju i u vezi sa povratom stanova u Hrvatskoj, u slučaju kada nisu podneli
zahtev za povrat stana. Naime, rok za podnošenje zahteva za povrat stana, na ’području van
državne skrbi’, istekao je 2005. godine, tako da onaj ko nije podneo zahtev, a imao je stan ili
je živeo u gradovima na području koje se po sadašnjim pravilima tretira kao područje gde nije
bilo pravog rata, nije više u mogućnosti da traži povrat stana. Što se tiče područja od ’posebne
državne skrbi’, a to je područje bivše Krajine, tu još postoji mogućnost da se traži povrat stana
ukoliko je lice živelo u tom stanu pre rata.
Kako procenjujete integrisanost Vaših korisnika u novoj sredini?
Po mojoj slobodnoj proceni, mlađa populacija je dobro integrisana, dok kod starijih kao da
postoji neka vrsta podeljenosti – telom su ovde, ali dušom kao da su i dalje u svom zavičaju...
8
KRAGUJEVAC
Kragujevačka savetodavna kancelarija nalazi se u prostorijama Crvenog krsta,
u Ulici Svetozara Markovića br. 7. Tamo smo razgovarali sa diplomiranom
pravnicom Ivanom Eterović i terenskom saradnicom Danom Teofilović. Zamolili
smo ih da nam kažu nešto o iskustvima iz dosadašnjeg rada Kancelarije.
U prethodnih šest meseci savetodavna kancelarija u Kragujevcu pružala je mahom usluge
pravne prirode, psiho-socijalnu podršku, informisanje korisnika i upućivanje na druge
institucije. Izbeglice i raseljena lica se uglavnom javljaju radi pribavljanja dokumentacije,
uglavnom radnih knjižica, iz Hrvatske i sa Kosova, tako da najviše radimo na ishodovanju
dokumenata. Stranke se obraćaju i zbog drugih zahteva: nedavno nam se obratila osoba
rodom iz Knina radi naknadnog upisa deteta koje je tamo rođeno 1993. godine, ali do danas
ne poseduje nikakav dokument o činjenici rođenja. Organizacija sa kojom sarađujemo, „Dos”
iz Knina, potvrdila nam je da je naknadni upis deteta moguć preko opunomoćenika i dostavila
uslove za naknadni upis. Na osnovu tog uputstva roditelji su dali saglasnost i podneli ostalu
dokumentaciju koja je potrebna, tako da je process naknadnog upisa u knjigu rođenih, 14
godina nakon rođenja, uspešno obavljen.
Sa kojim organizacijama u opštini Kragujevac sarađujete na rešavanju pitanja
izbeglica i interno raseljenih lica?
Pre svega tu je Kosovska agencija za imovinu (KPA), koja ima za cilj da olakša rešavanje
zahteva koji su nastali iz oružanih sukoba između 27.02.1998. i 20.06.1999. u pogledu
privatne nepokretne imovine, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu imovinu. KPA
prima i registruje zahteve u vezi sa privatnom nepokretnom imovinom, sprovodi konačne
pravosnažne odluke i upravlja napuštenim imovinama. Zatim, tu je Intersos, italijanska
humanitarna organizacija koja trenurno sprovodi projekat „Podrška nacionalnoj strategiji u
zatvaranju kolektivnih centara u Srbiji”. Intersos pomaže u nabavci građevinskog materijala
ljudima koji se iseljavaju iz kolektivnih centara. Razvojno-obrazovni centar Evropska
perspektiva (D.E.C.E.P.) jeste grčka neprofitna organizacija koja realizuje projekte i programe
stabilnog razvoja, programe koji promovišu zaposlenost i preduzetništvo, humanitarnu
pomoć, stručnu obuku i mnoge druge. Tu je i Fond za mikro razvoj, mikrofinansijska
nevladina organizacija koja odobrava kredite kako za početnike tako i za već registrovane
delatnosti i za raseljena lica kojima je potrebno da rekonstrukcijom ili izgradnjom kuće
ili stana dođu do stambenog rešenja. Sarađujemo i sa korisničkim udruženjima „Zavičaj
za povratak”, koje okuplja raseljena lica sa Kosova i organizuje njihov povratak i obilazak
napuštenih kuća, i Udruženjem građana Krajine „ZORA”, koje se bavi očuvanjem običaja,
kulture i tradicije ljudi iz Krajine.
NIŠ
Savetodavna kancelarija Niš smeštena je u tržnom centru „Kalča”, lamela B/I lokal
42, u prostorijama nevladine organizacije „PROTECTA”. Tamo smo razgovarali
sa saradnicima NSHC-a, diplomiranom pravnicom Irenom Stojadinović i
diplomiranim ekonomistom Miodragom Miloševićem.
Kakva su vaša iskustva u prethodnih šest meseci rada savetodavne kancelarije?
U proteklom periodu direktno smo pružili pomoć za više od 160 korisnika, u kolektivnim
9
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
centrima i privatnom smeštaju. Pružali smo pomoć u informacijama, u najvećoj meri vezanim
za rešavanje stambenog pitanja, zapošljavanja, dobijanja kredita i bespovratnih sredstava za
pokretanje porodičnog biznisa. Takođe, ugovoreni su pregledi i druge medicinske usluge u
zdravstvenim ustanovama, posredovali smo kod Centra za socijalni rad i gradskih službi za
materijalnu pomoć, pružali informacije o programima stambenog zbrinjavanja, edukacija
i prekvalifikacija. Obišli smo više kolektivnih centara, nevladinih organizacija i korisnika u
privatnom smeštaju: dva kolektivna centra u Bujanovcu, „Dečji vrtić” i motel „Proleće”; u Beloj
Palanci kolektivni centar „Hotel S” i „Remizijana”, i kolektivni centar u Svrljigu i Aleksincu, koji
je u međuvremenu raseljen, a korisnici smešteni u privatni smeštaj.
Koje organizacije sa kojima ste uspostavili saradnju i kontakt mogu biti od koristi
Vašim korisnicima?
U opštini Niš pre svih to je „PROTECTA”sa projektom zapošljavanja, zatim Fond za mikrorazvoj,
koji daje povoljne kredite za početak porodičnog biznisa, i UN Habitat, koji u saradnji sa
gradskom stambenom agencijom gradi stambene objeke za izbegla, interno raseljena i
socijalno ugrožena lica.
Kako savetodavna kancelarija pomaže korisnicima kada su u pitanju gorepomenuti
krediti ili konkursi za izgradnju stanova?
Naša uloga je u tome da ih o postojećim konkursima informišemo, dajemo im preporuke da
ih prilože komisiji uz ostale dokumente, pomažemo u ispunjavanju formulara, kontaktiramo
organizacije i institucije koje raspisuju konkurse... Ljudi nisu dovoljno dobro informisani, a
10
nekad im od pravovremene informacije i adekvatne podrške zavisi rešavanje krupnih životnih
problema.
Koji su po vama najveći problemi vaših korisnika?
Ubedljivo pre svih to je nerešeno stambeno pitanje i nezaposlenost. Ostali problemi se reše,
na ovaj ili onaj način, ali ova dva problema su najveći i najteže rešivi. Ono što još može da se
povodom toga uradi jeste da se sprovede još više programa kreditiranja, da se pruži još više
pomoći u građevinskom materijalu i u poljoprivrednim mašinama.
DOBANOVCI
U Info kancelariji u Dobanovcima, Zemunska 22 u prostorijama NVO „Bolji
način’’ dočekale su nas terenska saradnica Branka Mraović i socijalna radnica
Danijela Radočaj. Zamolili smo Branku da nam kaže nešto više o radu kancelarije
i njihovim korisnicima.
Dio populacije izbjeglih i raseljenih, oni koji se za sada nama obraćaju i do kojih mi dopiremo,
živi većinom od obrade zemlje i od nekog dodatnog posla i najamnog rada. Mnogi od njih
su bolesni i stari. Ostavili su kuće, ruševine ili zgarišta. Nakon desetak godina provedenih u
izbjeglištvu, oni nemaju informacije ni pravu sliku o prilikama u zemlji odakle su došli, ni o
svojim pravima i mogućnostima. Tako bi za mnoge i ostalo da im nismo donijeli informacije na
prag.
Da li ste uspeli da uspostavite saradnju sa predstavnicima lokalne samouprave?
Da, naravno! Šef za društvene djelatnosti opštine Surčin, gđa Saveta Petrović, i povjerenik
za izbjeglice, gđa Dragica Milovanović, uz podršku predsjednika Opštine g. Janoševića, te
predsjednici mjesnih zajednica u sedam sela, daju punu podršku našem Projektu i ne samo
u načelu već i svojim učešćem, lično sudjelujući. Na poziv povjerenika posjetili smo porodice
u selima širom opštine Surčin. Zajedničkom akcijom povjerenika, našeg malog tima i brzim,
iscrpnim i dragocjenim informacijama pravnika, zamrli život za nekoliko porodica se pokrenuo.
Vidjevši napore da se pomogne, domaći seljani dolaze da ponude svoju pomoć u prevozu do
Beograda, do bolnice, institucija. U selima Bečmen i Petrovčić, koja smo posjetili u društvu
gđe Petrović, sekretari mjesnih zajednica su nas vodili do nekoliko izbjegličkih porodica čiji su
im se položaj i problemi činili nerješivima. Jedan od osnovnih problema na putu rješenja bila
je konstatacija da ljudi odbijaju razgovor, pa i pomoć, i da se ne začudimo ako neki ne budu
željeli ni vrata otvoriti. Bili su svjedoci kako se lako otvaraju vrata i kako se u tim ljudima na
margini svega pali iskra nade i povjerenja i čuli su riječi hvale i molbu da ih ne zaboravimo. Za
ovo vrijeme, NSHC i Info kancelarija stekli su poštovanje korisnika, članova lokalne zajednice i
čelnika opštine Surčin. Za nas, dobra baza za uspješni nastavak.
Koje još organizacije i institucije, osim savetodavne kancelarije, pružaju pomoć
izbeglicama i raseljenim licima?
Navela bih Povjerenika za izbeglice, zatim NVO „Lastavica”, koja u saradnji sa Centrom za
socijalni rad Zemun obilazi stara, nemoćna, najugroženija lica koja sama ne mogu da dođu do
ambulante. Pružaju pomoć i lokalnom ugroženom stanovništvu i izbeglim, i sve što korisnici
treba da urade jeste da im se jave. Tu je i NVO „Bolji način”, koja pruža pomoć izbeglicama,
raseljenim i prognanim licima u odjeći, lijekovima, ogrevu… I njima, takođe, korisnici samo
treba da se jave.
11
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
Sa kakvim pitanjima i porebama vam se obraćaju korisnici?
Navesti ću vam primjer penzionerke koja je svoje penzijske dane započela u Hrvatskoj, u
Osijeku, i pošto je u poznim godinama a ostatak porodice joj živi u Srbiji, odlučila je da se
ovdje i preseli. Od dana preseljenja, prije tri godine, korisnica ne prima nikakvu penziju.
Hrvatska PIO služba kaže da, pošto je ona državljanka Srbije, ovdje mora tražiti penziju.
Ovdje u Srbiji kažu – tamo ste radili i stekli penziju. Obje strane predlažu staroj gospođi
da tuži onu drugu. Uz pomoć kancelarije „Praxis” u Kraljevu preduzeti su pravni koraci ka
rješenju. Ne zna se samo koliko će to sve trajati, da li će postupak trebati ponoviti ili uputiti
na višu instancu.... A korisnica ima 82 godine. I mladi nam se često javljaju telefonom, najviše
u vezi sa mogućim pohađanjem kurseva iz informatike, jezika, preduzetništva...
Navela bih i primjer izbegličkog bračnog para kome smo pomogli. Nedugo pošto su napustili
kolektivni centar, dobili su dijete. Mi smo pomogli da se majka zaposli i da ne plaćaju vrtić.
Bićemo uvijek blizu kada zatreba pomoć. Naša saradnja sa drugim organizacijama stvoriće ono
što bude neophodno. Ne samo mi već i oni vjeruju u to.
KRALJEVO
Savetodavna kancelarija Kraljevo nalazi se u prostorijama Mesne zajednice
Zelengora, Naselje Moše Pijade 25/2. Tamo smo razgovarali sa terenskim
saradnicima NSHC-a, Bojanom Veselinović i Đorđem Stajićem.
Ono što je specifično za rad naše Kancelarije jeste to što smo često na terenu i posećujemo
kolektivne centre koji se nalaze u Kraljevu i okolini. Raseljenim licima i izbeglicama pružemo
savetodavnu pomoć, informišemo ih o njihovim mogućnostima, o drugim pružaocima usluga
na terenu, pomažemo im pri ishodovanju dokumenata, pružamo im emotivnu podršku...
Sa kakvim pitanjima i problemima korisnika se najčešće srećete na terenu?
Pošto je većina naših korinika smeštena u kolektivne centre, najviše se žale na nedostatak
pomoći od strane Opštine. Žale se da ih niko iz Opštine ne posećuje, da ih nije briga za njih.
Takođe, problem je i ukidanje statusa kolektivnog centra u centrima u kojima se oni nalaze.
Naravno da je ovim ljudima potrebna pomoć, da se saslušaju njihovi problemi i odgovori na
potrebe, ali i sami ljudi iz kolektivnih centara trebalo bi da se više angažuju oko poboljšanja
svoje situacije. To nije tako jednostavno kako se na prvi pogled čini, jer je dobar deo ovih ljudi
pao duhom u očajanje i malodušnost. Oni su u stalnom iščekivanju materijalne pomoći, a nje
ima sve manje i manje. Mislim da je to opšti problem ljudi koji su smešteni ili su bili smešteni u
centrima, iz razloga što su navikli da im neko drugi obezbeđuje osnovne uslove za život, i sada
im je veoma teško da sami krenu dalje.
Na koje organizacije se oslanjate prilikom upućivanja korisnika na ostvarivanje raznih
vidova podrške i pomoći?
Naveo bih Humanitarnu organizaciju za pružanje pomoći raseljenim licima sa prostora
Kosova i Metohije „Jug”, koja se bavi pružanjem pomoći interno raseljenim licima za
povratak na Kosovo i integraciju u Srbiji. Zatim „Praxis”, koji se bavi pravnom zaštitom
izbeglica i interno raseljenih lica kroz pružanje besplatne pravne pomoći, informisanja
i savetovanja. Fond za mikro razvoj je nevladina organizacija koja odobrava kredite
preduzetnicima koji žele da novac ulože u novu ili već postojeću delatnost, nezaposlenima
12
u cilju samozaposlenja, kao i poljoprivrednicima. Takođe, njihovi kreditni službenici pružaju
korisnicima podršku i pomoć u razradi biznis plana.
BEOGRAD
U savetodavnoj kancelariji u Beogradu razgovarali smo sa saradnicom Višnjom
Trbojević i Jovicom Bunčićem, diplomiranim pravnikom. Beogradska kancelarija
se nalazi u prostorijama organizacije ’Međunarodna mreža pomoći – IAN’, u Ulici
admirala Geprata br. 10.
U dosadašnjem radu naše kancelarije najviše smo se bavili pružanjem pravne pomoći
(pisanjem zahteva, tužbi, žalbi...) i informisanjem korisnika o njihovim mogućnostima i pravima
vezanim za penzije, stanarska prava, povrat imovine. Takođe, dosta se bavimo ishodovanjem
domovnica, rodnih listova, venčanih listova, radnih knjižica, vlasničkih listova, listinga radnog
staža i JMBG-a. Mnogo je korisnika sa pitanjima, dilemama i problemima koji nisu mogli da
reše, pa su se obratili nama.
Koji biste primer Vaše dobre prakse podelili sa nama?
Primer na koji sam baš ponosan jeste primer korisnice koja nije bila zadovoljna presudom suda
i obratila se za pomoć našoj kancelariji. Upoznao sam se sa slučajem i na osnovu saznatog sam
napisao žalbu. Žalba je usvojena i mi sada imamo jednu veoma zadovoljnu korisnicu.
Od brojnih organizacija i institucija koje pružaju pomoć izbeglim i raseljenim licima u
Beogradu koje biste Vi izdvojili kao najznačajnije za korisnike?
Naveo bih našeg domaćina – Međunarodnu mrežu pomoći IAN, zatim nevladine organizacije:
Srpski demokratski forum, Grupa 484, Zdravo da ste, Amity. Ove nevladine organizacije sprovode
brojne programe čiji su korisnici izbegla i raseljena lica, i sve što treba da urade jeste da im se
jave i dobiju pomoć; naravno, u zavisnosti njihovih aktuelnih programa. Tu je i Pokret za mir
13
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
– MPDL, španska organizacija koja pruža besplatne pravne savete i radi program besplatne
obuke za zanate. Udruženje građana za pomoć raseljenima sa Kosova i Metohije „Sveti Spas”
svojim korisnicima obezbeđuje pravnu pomoć, radi sa mladima i jedan od ciljeva im je edukacija
raseljenih radi lakšeg uključivanja u rad u novoj sredini. Centar za informativnu podršku izbeglih,
raseljenih i socijalno ugroženog lokalnog stanovništva „Naš odgovor” ima za cilj pružanje
relevantnih informacija koje mogu da utiču na odlučivanje o budućnosti – vratiti se, ostati ovde
ili otići u treću zemlju. Glavni projekat im je časopis Pravi odgovor, koji se korisnicima distribuira
besplatno. Naveo bih još i Kosovsku agenciju za imovinu, koja rešava zahteve nastale iz oružanog
sukoba 1999. u pogledu privatne nepokretne imovine, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu
imovinu. Uslov da bi neko mogao podneti zahtev kod njih jeste da je vlasnik nepokretne imovine,
ali da trenutno nije u mogućnosti da je koristi, ili da je nosilac ili korisnik stanarskog prava, a sada
nije u mogućnosti da ga upražnjava.
NOVI SAD
U savetodavnoj kancelariji u Novom Sadu, u prostorijama Novosadskog
humanitarnog centra, Vojvođanskih brigada 28/1, svakodnevno dežuraju
saradnica Izabela Đolović i diplomirani pravnik Dragan Pepić.
Koji su najčešći oblici podrške koju pružate korisnicima?
Na prvom mestu tu je pravna pomoć, informisanje o raznim oblicima pomoći koji su dostupni
izbeglim i raseljenim licima i pomoć u prikupljanju neophodne dokumentacije i popunjavanju
aplikacionih formilara za programe kao što su „Idi-vidi posete” u Hrvatsku, paketi pomoći za
povratnike, pomoć u građevinskom materijalu, otkup seoskih kuća i drugi. Najugroženijim
korisnicima u našoj kancelariji pružamo i materijalnu pomoć u neprehrambenim i
prehrambenim artiklima, koju su obezbedili razni donatori. Takođe, informišemo ih o drugim
programima koji se odvijaju u okviru Novosadskog humanitarnog centra – školi računara, školi
engleskog jezika, preduzetništvo, za starije tu je program kućne nege i Klub za stare.
Zbog čega se Vaši korisnici najčešće javljaju?
Imamo mnogo slučajeva bivših izbeglica koje ne znaju kako da, sa sticanjem državljanstva,
ostvare svoja prava. Javljaju se i oni kojima su potrebna dokumenta iz Hrvatske. Neke izbeglice
nam dolaze sa molbom da im pomognemo da dobiju bilo kakvu vrstu materijalne pomoći;
ako imaju državljanstvo, uputimo ih na Centar za socijalni rad, kako bi podneli zahtev za
materijalno obezbeđenje porodice ili jednokratnu pomoć. Bolesni i nemoćni imaju pravo i
na dodatak za tuđu negu i pomoć. U slučaju da nemaju državljanstvo, kontaktiramo Švedsku
individualnu pomoć ili UNHCR. Važna je podrška koju pruža Fond za pomoć izbeglim,
prognanim i raseljenim licima AP Vojvodine, kako bi se izbeglice lakše integrisale. Fond daje
sredstva za otkup seoskih domaćinstava i pomoć u građevinskom materijalu za poboljšanje
uslova stanovanja i pomoć započetoj izgradnji stambenih objekata. Osim toga, organizuje
se besplatan autobuski prevoz za „Idi-vidi posete” u Hrvatsku, na Kosovo i u BiH, u cilju
informisanja ili nabavke dokumenata. Na konkurse koje Fond organizuje mogu da se jave i
sadašnje i bivše izbeglice, oni koji su u međuvremenu stekli državljanstvo Srbije.
14
PITANJA I ODGOVORI
Na Vaša pitanja odgovara Drago Pepić, dipl. pravnik
U jednom od preduzeća tzv. Republike Srpske Krajine ostvarila sam 3 godine radnog
staža. Kako sada sređujem sve papire za odlazak u penziju, šta treba da učinim da mi
se taj staž uračuna u ukupni radni staž?
ODGOVOR: Navedeni radni staž ste morali konvalidirati u skladu pozitivnim zakonskim
propisima Republike Hrvatske, konkretnije sa Zakonom o konvalidaciji, odnosno Uredbom za
sprovođenje Zakona o konvalidaciji do 10.04.1999. godine. Ukoliko niste u navedenom roku
pokrenuli postupak konvalidacije pred nadležnim upravnim organom Republike Hrvatske,
smatra se da ste izgubili pravo na konvalidaciju iz formalno-pravnih razloga s obzirom na to da
je ovaj rok tzv. prekluzivni rok.
No, kako je evidentirano mnogo slučajeva propuštanja navedenog roka, te je iz tog razloga
pokrenuto i veoma mnogo upravnih sporova pred Upravnim sudom Republike Hrvatske, Vlada
Republike Hrvatske je pod pritiskom srpske nacionalne manjine, a preko njenih predstavnika u
Saboru, obećala otvoriti novi rok za konvalidaciju radnog staža.
U tom slučaju Vam skrećemo pažnju da pratite sredstva javnog informisanja u Hrvatskoj,
odnosno da s vremena na vreme kontaktirate jednu od naših kancelarija.
Na području Republike Hrvatske, koje je tada bio pod upravom Republike Srpske
Krajine, sklopila sam brak. U tom braku rođeno mi je dvoje djece. Nakon integracije
područja pod privremenom upravom UNTAES-a, činjenica sklapanja braka nije
evidentirana u matičnim knjigama venčanih. Postupak konvalidacije braka nije
pokrenut pred nadležnim upravnim organom Republike Hrvatske. Sada se želim
rastati i želim pokrenuti brakorazvodnu parnicu pred nadležnim sudom Republike
Srbije. Moram li?
ODGOVOR: S obzirom da činjenicu Vašeg braka niste konvalidirali pred nadležnim upravnim
organom u skladu sa Zakonom o konvalidaciji, Vaš brak se smatra nevažećim, tj . kao da ga
niste ni sklopili. Deca rođena u tom braku smatraju se vanbračnom, ali su u odnosu na prava i
obaveze izjednačena sa bračnom decom u skladu sa odredbama Porodičnog zakona Republike
Srbije.
S obzirom na to da se Vaš brak smatra nevažećim, nije potrebno pokretati postupak razvoda
braka za nešto što ne postoji. Pitanja zajednički stečene imovine odnosno pitanja starateljstva
nad detetom regulišu se u skladu sa navedenim odredbama Porodičnog zakona Republike
Srbije. Ukoliko ste u postupku sklapanja sada nevažećeg braka uzeli muževljevo prezime,
možete u upravnom postupku pred nadležnim upravnim organom Republike Srbije pokrenuti
postupak za njegovu promenu.
Prognanik sam iz Hrvatske. Radna knjižica mi je ostala u preduzeću u kojem sam
radio do 1991.godine. Kako doći do radne knjižice? Ja se ne usuđujem ići u Hrvatsku.
ODGOVOR: Potrebno je da se obratite jednoj od NSHC-ovih kancelarija sa zahtevom da Vam u
Vaše ime i za Vaš račun pribavimo radnu knjižicu. Nadležni saradnik će sačiniti punomoć kojom
15
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
Vi opunomoćujete jedno NN lice u Hrvatskoj da može pravno nesmetano obaviti postupak
pribavljanja Vaše radne knjižice. Taj postupak je besplatan, osim overe punomoći, što ide na
Vaš teret. Postupak vremenski traje oko jednog meseca.
Ukoliko se desi da je nemoguće pribaviti Vašu radnu knjižicu iz raznih razloga (nestala, izgorela,
neće da je daju i sl.), mi Vam predlažemo da pokrenete postupak pribavljanja tzv. „listinga
radnog staža“ preko nadležne Područne službe HZMO-a. Rezultat je lista ukupnog radnog staža
ostvarenog u Republici Hrvatskoj i ta lista je potpuno relevantna kod utvrđivanja ukupnog
radnog staža u postupku ostvarivanja prava na penziju.
U postupku sticanja državljanstva Republike Srbije potrebno je priložiti uvjerenje o
državljanstvu države iz koje sam došao, kao i rodni list. Ja nisam u mogućnosti da
putujem u Hrvatsku kako bih dobio tražene dokumente. Objasnite mi, molim Vas,
kako da dođem do uvjerenja o državljanstvu i rodnog lista?
ODGOVOR: I u ovom slučaju potrebno je pre svega da se obratite NSHC-ovoj najbližoj
kancelariji sa zahtevom da u Vaše ime i za Vaš račun pribave navedena dokumenta. Nadležni
saradnik će sačiniti punomoć kojom Vi opunomoćujete jedno NN lice u Hrvatskoj da može
pravno nesmetano obaviti postupak pribavljanja traženih dokumenata. Taj postupak je
besplatan, osim overe punomoći, što ide na Vaš teret. Postupak vremenski traje oko jednog
meseca.
Mi smo izbjeglice iz Hrvatske. Imali smo status izbjeglica sve donedavno, kada smo
uzeli državljanstvo Republike Srbije. Nedavno smo saznali za kredite za poboljšanje
uslova stanovanja izbeglih, prognanih i raseljenih lica, odnosno za adaptaciju i
kupovinu seoskih gazdinstava. Veoma smo zainteresovani za ove kredite, pa nas
zanima imamo li mi pravo, iako nismo više izbjeglice, da koristimo fondove za
navedeno kreditiranje?
ODGOVOR: Naravno, odgovor je potvrdan. Vi imate pravo da se koristite navedenim kreditnim
sredstvima. Dva su uslova bitna: da ste bili izbeglica i da ste uzeli državljanstvo Republike Srbije,
odnosno da ste još uvek u statusu izbeglice a da ste pokrenuli postupak uzimanja državljanstva
Republike Srbije. To Vam daje pravo da se javite na raspisane javne oglase. Osim toga, bitno je
napomenuti da ste dužni ispuniti i druge posebne uslove raspisane u javnom oglasu. I na kraju,
sve to Vam ne garantuje da ćete dobiti namenska sredstva, već o tome u skladu sa kriterijima
odlučuje nadležna komisija Fonda.
Treba, nadalje, znati da je svrha i krajnji cilj dodele ovih sredstava potpuna integracija izbeglih,
prognanih i raseljenih lica u ove prostore. Naravno, potpuna integracija u nove prostore
podrazumeva mnogo kompleksniji pristup, ali o tome možemo kojom drugom prilikom. Ako
ste se prepoznali u ovoj kategoriji lica i želite podneti zahtev za jedan od vidova kreditiranja,
slobodno se obratite jednoj od Vama najbližih NSHC kancelarija. Naši saradnici pružiće Vam
potpunu informaciju o tome i pomoći Vam (ako je potrebno) da ispunite obrasce.
Izbjeglica sam iz Bosne i Hercegovine i želim da podnesem zahtjev za sticanje
državljanstva Republike Srbije. Međutim, za to su mi potrebni određeni dokumenti
iz BiH, kao uvjerenje o državljanstvu i izvod iz matične knjige rođenih. Na koji način
mogu doći do dokumenata?
ODGOVOR: Postupak pribavljanja traženih dokumenata iz Republike Bosne i Hercegovine
16
identičan je postupku pribavljanja dokumenata iz Republike Hrvatske. Potrebno je da se
obratite najbližoj kancelariji NSHC-a sa zahtevom za konkretna dokumenta. Mi ćemo u tom
smislu sačiniti potrebnu punomoć na neko od ovlaštenih lica u partnerskim organizacijama.
Opunomoćeno lice će u Vaše ime i za Vaš račun obaviti sve potrebne pravne radnje u cilju
pribavljanja traženih dokumenata, dostaviti ih nama, a mi ćemo Vas putem telefona obavestiti
o prispeću. Vreme potrebno za realizaciju je oko mesec dana.
Moja porodica i ja smo raseljeni sa Kosova. Imamo li i mi kao raseljena lica pravo
na pomoć Fonda za pomoć izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodine, u
postupku stambenog zbrinjavanja, kao što to imaju izbeglice iz Hrvatske odnosno
Bosne i Hercegovine?
ODGOVOR: Naravno da imate. Vaša prava na pomoć u postupcima stambenog zbrinjavanja
potpuno su izjednačena sa navedenim licima iz izbegličke populacije. Naime, Fond za pružanje
pomoći pri stambenom zbrinjavanju u Vojvodini ne pravi razliku, što znači da na raspisane
konkurse za dodelu namenskih sredstva i Vi imate pravo podneti svoje zahteve. NSHC Vam
stoji na raspolaganju u smislu davanja informacija, pomoći oko ispunjavanja potrebnih
obrazaca i sl.
Od 1999. godine živim u Temerinu kao interno raseljeno lice sa Kosova. Samohrana
sam majka, nezaposlena i bez krova nad glavom. Pomoć mi je preko potrebna, i
zanima me da li, kao raseljeno lice, imam pravo na socijalnu pomoć? Kome da se
obratim? Adresa prebivališta mi je još uvek na području Kosova.
ODGOVOR: Kao državljanin Republike Srbije i lice koje spada u kategoriju socijalno ugroženih
lica, imate pravo na socijalnu pomoć preko Centra za socijalni rad u mestu privremenog
17
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
stanovanja, pod uslovom da izvršite odjavu adrese prebivališta na Kosovu i prijavite adresu
prebivališta u Temerinu. Postupak odjave prebivališta na području Kosova možete započeti
preko jedne od naših kancelarija. Potrebno je doći u NSHC i naš saradnik će sačiniti punomoć
kojim se opunomoćuje ovlašteno lice u jednoj od naših savetodavnih kancelarija blizu mesta
gde se nalaze matične knjige. Opunomoćeno lice će u Vaše ime i za Vaš račun izvršiti odjavu
prebivališta u nadležnom MUP-u. Punomoć ste obavezni overiti kod najbližeg nadležnog suda.
Odjava prebivališta se dostavlja Vama na adresu, a po primljenoj odjavi u mogućnosti ste
izvršiti prijavu novog prebivališta u nadležnom MUP-u, prema mestu novog prebivališta. Nakon
toga se možete obratiti Centru za socijalni rad sa zahtevom za pomoć.
Raseljeno sam lice sa Kosova. U postupku otkupa stanova na kojima je bilo stanarsko
pravo preduzeo sam sve pravne radnje i pre 1999. godine otkupio stan, a činjenicu
svojine upisao u zemljišne knjige. U međuvremenu je neovlašćeno u moj stan uselila
jedna albanska porodica. Preko nadležne komisije Kosova preduzeo sam sve pravne
radnje u cilju povrata poseda, ali su svi moji pokušaji završili nepovoljno po mene. Šta
još mogu da učinim da vratim svoj stan?
ODGOVOR: Kako ste iskoristili sve pravne mogućnosti u upravnom postupku pred nadležnom
stambenom komisijom Kosova, a rezultati su po Vas bili negativni, savetujem Vam da zaštitu
svojih imovinskih prava zatražite pred redovnim sudovima Kosova koje je pod privremenom
međunarodnom upravom, i to takozvanom svojinskom tužbom. Rokovi nisu prošli i nadležni
redovni sud dužan je, po podnošenju Vaše tužbe, pokrenuti postupak parnice u kojem ćete
imati priliku da navođenjem činjenica i dokaza uverite sud u opravdanost Vašeg tužbenog
zahteva i napokon povratite svoju svojinu u posed. Kako se radi o kompleksnom parničnom
postupku, savetujem i preporučujem da svakako uzmete advokata.
18
Istraživačke aktivnosti u projektu
‘Zaposleni, osnaženi’
Nezaposlenost nije samo problem Srbije, već se tiče celog regiona i o njemu se raspravlja čak
i u najrazvijenijim zemljama. Istraživanje koje se sprovodi u okviru projekta daće jasnu sliku
o mogućnostima i budućim perspektivama srbijanskog tržišta rada. Stručnjak za ovu oblast
će dati pregled mogućnosti uključivanja ugroženih grupa na tržište rada, kako bi postale
ekonomski samoodržive. Njegova studija će sadržati zbir zaključaka i praktičnih preporuka o
bitnim kvalifi kacijama potrebnim da se uspe u trenutnom ekonomskom okruženju. Sažetak
tog istraživanja će biti objavljen u sledećem izdanju ove brošure.
Nade, vizije i buduća očekivanja ljudi koji su pogođeni izbeglištvom tema su drugog istraživanja
u okviru ovog projekta, koje je zasnovano na razgovorima sa 1.500 izbeglih i raseljenih lica
u Srbiji. Izveštaj je usmeren na osvetljavanje aktuelnih potreba izbeglica, prognanih i interno
raseljenih, i zajednica domaćina, kao i prepreka koje se pred njima nalaze. O ovom ispitivanu
biće više reči u našem narednom izdanju.
O mogućim rešenjima će biti reči na tri okrugla stola, na kojima će se okupiti predstavnici
izbeglica i raseljenih, lokalnih vlasti i nevladinih organizacija, kao i međunarodnih organizacija i
poslodavaca kako bi se doprinelo iznalaženju rešenja i pravljenju plana akcij. O ovome ćemo
Vas takodje obavestiti u narednom broju.
19
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
Organizacije
Projekat ‘Zaposleni, osnaženi’ ima za cilj da razvije praktične ideje za rešavanje pitanja
nezaposlenosti među najugroženijim pripadnicima društva u Srbiji. Projekat realizuju Centar za
demokratiju i pomirenje Jugoistočne Evrope, Centar za mir i razvoj demokratije i Novosadski
humanitarni centar.
CDRSEE
Centar za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi je nevladina organizacija sa sedištem
u Solunu i u njemu rade ljudi različitog porekla, vere, pola, starosti i kvalifikacija. Objedinjeni
su idejama, idealima, ciljevima. Reč je organizaciji koja sarađuje sa svim značajnim nevladinim
i državnim organizacijama i čija je namera da pruži podršku i podstakne procese izmirenja i
demokratizaciju u Jugoistočnoj Evropi. CDRSEE smatra da ključ za stabilan i miran region leži
u utemeljenju robustnih demokratija i istinskog mira; mira koji je izgrađen kroz pomirenje,
razgovore, otvoreno učešće i dogovor, a ne putem nametnutih rešenja.
Mi smo posvećeni istraživanju konkretnih puteva i načina za jačanje i podsticanje socijalnog
dijaloga i jačanje socijalne kohezije u ovom delu Evrope. Aktivnosti CDRSEE podižu svest
javnosti kroz publikacije, radionice, analize udžbenika, akademske konferencije, ispitivanja
javnog mnjenja, sesije obuke i usavršavanja, kao i kulturno-umetničke programe. Povećana
razmena informacija među zemljama u regionu putem udžbenika, školskih lekcija, medija,
popularne kulture, umetnosti i regionalnih inicijativa mladih je od suštinskog značaja za trajni
mir.
«Vojska principa može da prodre tamo gde armija vojnika ne može».
Tomas Pejn (Thomas Paine)
S obzirom na smanjeno učešće (finansijska pomoć, donacije…) medjunarodne zajednice u
regionu, veliki deo društvenog kapitala koji je narastao tokom proteklih petnaestak godina
mogao bi da bude izgubljen ukoliko se ne ohrabre, podstaknu i ojačaju autentična domaća
rešenja. Naše
opredeljenje i možda naš najveći izazov jeste da pomognemo narodima regiona da pomognu
sami sebi; oslanjajući se na jedinstvene osobine, sposobnosti i «žilavost», koji ih karakterišu.
Premošćavanje jaza između prošlosti i budućnosti je ključ za prerastanje regiona u tranziciji u
uspešan, stabilan i bogat region.
CDRSEE je neprofitna, nevladina organizacija koja se zalaže za principe društveno odgovornog
ponašanja i unapređenja građanskog društva.
www.cdsee.org
CPDD
Centar za mir i razvoj demokratije je vizionarska nevladina organizacija, osnovana 1991. godine
u Beogradu kao Centar za antiratnu akciju (CAA).
20
VIZIJA
Da ratovi i diktature na Balkanu budu prošlost – nikad više!
MISIJA
Misija Centra za mir i razvoj demokratije jeste da doprinese uspostavljanju trajnog mira,
demokratije, saradnje i pomirenja u Srbiji i među našim susedima – državama i narodima u
regionu.
Ovo mislimo da postignemo tako što ćemo se žestoko suprotstavljati ratnohuškačkim akcijama
i stavovima i unapređivati kulturu nenasilja, rezonantno građansko društvo, civilno služenje
vojnog roka, demokratsko vođstvo, vladavinu prava, kompetentnu upravu, poštovanje ljudskih
prava i zabranu diskriminacije, izgradnju decentralizovanih institucija i participaciju u javnom
životu dobro obaveštenih i aktivnih građana, odgovornih za sopstvenu budućnost.
Centar za mir i razvoj demokratije smatra da je ostvarenje ovih uslova neophodno da bi se
sprečilo obnavljanje nasilja, omogućila održiva tranzicija u istinski modernu demokratiju i
pomogao ubrzan razvoj Srbije, uz jasnu viziju mesta čitavog regiona u Evropskoj uniji.
VREDNOSTI
Održiv mir
Kultura nenasilja
Demokratija
Vladavina prava
Poštovanje ljudskih prava i zabrana diskriminacije
STRATEGIJA
Centar za mir i razvoj demokratije svoju misiju i vrednosti ostvaruje kroz obrazovne programe
za mlade i za stručnjake, kroz negovanje svesti o značaju mira i demokratije, kroz suočavanje
sa prošlošću i podsticanje pomirenja, kroz razvijanje valjanih političkih programa i posmatranje
primene zakona, kroz podsticanje kompetentne uprave i razvijanje kapaciteta ljudskih resursa
i javnih institucija, i kroz stvaranje mreža i saradnju s drugim nevladinim organizacijama,
lokalnim vlastima, društveno odgovornim preduzećima i stručnim udruženjima na lokalnom,
nacionalnom i regionalnom nivou.
www.caa.org.yu
NSHC
Novosadski humanitarni centar je neprofitna, nevladina organizacija koja doprinosi stvaranju
humanog društva kroz pružanje podrške ugroženim i marginalizovanim grupama, podsticanje
aktivizma građana, istraživački rad i obrazovanje. U saradnji sa vladinim i nevladinim sektorom
NSHC doprinosi razvoju neformalnog obrazovanja, unapređenju socijalne politike i politike
zapošljavanja u Srbiji.
NSHC je osnovan 1998. godine u Novom Sadu. Na našim projektima su angažovani stručnjaci iz
različitih oblasti: psiholozi, socijalni radnici, lekari, pedagozi, profesori, ekonomisti...
Projekti NSHC-a se finansiraju iz donatorskih sredstava međunarodnih nevladinih organizacija
21
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
i fondova pokrajinske i republičke vlade. Pored toga, doprinos radu NSHC-a daju volonteri i
građani svojim prilozima.
NSHC je član Mreže organizacija Jugoistočne Evrope za pomoć izbeglicama (SEE RAN) i jedan
od osnivača Srpskog saveta za izbeglice (SSI). Takođe, NSHC je članica nacionalne Mreže za
prevenciju HIV/AIDS-a među marginalizovanim grupama (HPVPI)
www.nshc.org.yu
22
Adresar savetodavnih kancelarija u Srbiji
Lokacija
Beograd
Adresa
Telefon
E-mail
Saradnici
011/361-7197
buncic.nshc@yahoo.com Nada Muždeka
Jovica Bunčić
Beograd - NVO „Bolji način”
Dobanovci Zemunska 22
11272 Dobanovci
011/846-5224
nshc.dob@drenik.net
Niš
NVO „Protecta”
Tržni centar «Kalča»
lamela B/I lokal 42
18000 Niš
018/522-788 514 nshc.nis@protecta.org.yu Miodrag Milošević
360
Irena Stojadinović
Subotica
Otvoreni univerzitet
Trg Cara Jovana
Nenada 15
24000 Subotica
024/554-600,
lokal 229
nshc.subotica@gmail.com Đorđe Albijanić
Milijana Imširović
Šid
Planinarski klub
Nikole Vlaškog 54
22240 Šid
022/711-420
nshcsid@neobee.net
Ljubica Radišić
Nikolina Gagrica
Vršac
NVO „Impuls”
Žive Jovanovića 2
26300 Vršac
013/832-914
nshc_vrsac@yahoo.com
Uroš Nedić
Svetlana Jančić
Valjevo
Trg Vladike Nikolaja 2
14000 Valjevo
014/232-743
nshcva@verat.net
Branka Tepavac
Nebojša Jonlija
Novi Sad
NSHC
Vojvođanskih brigada
28/1
21000 Novi Sad
021/422-969
423-024
423-021
izabela.nshc@gmail.com Drago Pepić
dragooned_into@yahoo.it Izabela Đolović
Kraljevo
MZ „Zelengora”
Dositejeva 30
36000 Kraljevo
036/315-059
nshc.kraljevo@yahoo.com Đorđe Stajić
Bojana Veselinović
034/335-891
nshc.krag@yahoo.com
NVO Međunarodna
mreža pomoći - IAN
Admirala Geprata 10
11000 Beograd
Kragujevac Crveni krst
Svetozara Markovića 7
34000 Kragujevac
Branka Mraović
Danijela Radočaj
Ivana Eterović
Dana Teofilović
23
ZAPOSLENI, OSNAŽENI
Izdavač
Centar za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi
9 Krispou St.
54634 Thessaloniki
Greece
www.cdsee.org
Za izdavača
Nenad Šebek
Urednici izdanja
Corinna Noack-Aetopulos
Danijela Korać-Mandić
Autori tekstova
Corinna Noack-Aetopulos
Dejan Živković
Drago Pepić
Danijela Korać-Mandić
Lektor
Milan Ajdžanović
Dizajn korica i priprema za štampu
Predrag Nikolić
Štampa
Cicero, Beograd, septembar 2007.
Tiraž
5000
Centar za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi je jedini odgovoran za sadržaj
publikacije koja obavezno ne odražava stavove Evropske Unije i Balkanskog fonda za
demokratiju.