docBUILD magazin
download 
Report Transcription
BUILD magazin
www.gradjevinarstvo.rs www.build.rs Tema broja Javni prostori broj 16 • godina IV javne površine i javni objekti arhitektura Zašto ne pravimo bezbednije zgrade? Integrisano projektovanje green build Singapur Zdrave javne površine fokus Saveti i strategije za projektovanje, gradnju i upravljanje u zelenim zgradama Tema broja 24 Otvoreno o javnim prostorima Javni prostori: Javne površine i javni objekti 32 Sadržaj info www.gradjevinarstvo.rs arhitektura Integrisano projektovanje sporno: 8 16 promo KIGSPAN Optimo izolacioni arhitektonski zidni i fasadni sistemi 22 Tensar – preko 30 godina iskustva i razvoja geomreža (LIPEX) 45 23 Projektovanje, inženjering i konsalting u hidrotehnici i građevinarstvu (EHTING) 46 Alcoa arhitektonski aluminijumski limovi i profili – Reynolux® i Reynobond® (POLYKEM SR) 47 Projektovanje, izrada i montaža čeličnih konstrukcija i opreme (MIKOM) 48 Toplo cinkovanje za dug vek metala (CINKARA) 50 Kalzip® perforirani fasadni sistemi (ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI) 51 Privremene ograde i platna u građevinarstvu (SIGMA PROMET) 52 Procesni kranovi u industrijskim pogonima – industrija čelika, papira, cementa i reciklaža (TECON SISTEM) 53 Poliuretanska smola za izradu industrijskih i komercijalnih podova (BASF) 54 Javne površine i javni objekti 24 Arhitektura javnih zgrada: Povratak simbola civilizacije 28 Privatnost javnih prostora: Google Street View 29 Javno-privatno prostorno partnerstvo: Šoping-mol kao javni prostor 30 Projekat Građanske inicijative: Otvoreno o javnim prostorima 32 Štampani beton (CONCRETE COLOR) 33 fokus Saveti i strategije za 34 promo Firestone UltraPlyTM TPO (ALTO GRAĐEVINSKI MATERIJALI) Projektovanje i montaža čeličnih konstrukcija, montaža sendvič panela (MP INŽENJERING) Brza detekcija požara u računskim centrima i kontrolnim sobama SecuriRAS ASD 535 aspiracioni detektor dima (SECURITON) Prefabrikovane betonske konstrukcije od vibriranog i prednapregnutog betona (MARTINI GRADNJA) promo MASTERSEAL 345 – prionljiva 44 tema broja Javni prostori: projektovanje, gradnju i upravljanje u zelenim zgradama 43 hidroizolaciona membrana za tunelogradnju (BASF) arhitektura Pasivno preživljavanje: Zašto ne pravimo bezbednije zgrade? (MARKO TODOROVIĆ MATOX) 20 sajmovi BelRE 2010 – Tržište stanovanja u Srbiji: Okolnosti i predviđanja enterijer Umetnost izbora boje i nijanse 38 green build Zdravi javni prostori 40 41 42 Google Street View 29 Prostorni PPP – Šoping-mol 55 Singapur 58 Površinske eksploatacije mineralnih sirovina – Neiskorišćeni potencijal za zaštitu prirode Vojvodine 60 Intervju: Dragana Tucović Baranac (JKP Zelenilo Beograd) 62 narudžbenica 66 30 Kompletan sadržaj i sve prethodne brojeve pronaći ćete na adresi www. build.rs w 55 58 Zdravi javni prostori Saveti i strategije za projektovanje, gradnju i upravljanje u zelenim zgradama 34 Singapur Pasivno preživljavanje: Zašto ne pravimo bezbednije zgrade? 23 16 60 Površinske eksploatacije mineralnih sirovina – Neiskorišćeni potencijal za zaštitu prirode Vojvodine Integrisano projektovanje ...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs INDEX OGLASA Aluplast BGD www.aluplast.eu 13 Alto građevinski materijali www.altoscm.eu 39 Ark Bar System BASF Srbija Beogradski sajam SEEBBE Botomex Build magazin Convergent Group Dema Distron Eko Park Esal Fima Gates Gradjevinarstvo.rs Građevinarstvo i opremanje Helexpo Intesa Leasing Kingspan www.behaton.rs 24 www.barsystem.co.rs 49 www.basf.rs 35 www.seebbe.com 19 www.botomex.rs 55 www.build.rs 67 www.convergent-group.com 7 www.dema.rs 12 www.distron.net 26 www.ekopark.co.rs 9 www.esal.si 2 www.fima.rs 28 www.gates.co.rs 30 www.gradjevinarstvo.rs 68 www.gradjevinarstvo.rs 65 www.helexpo.gr 27 www.intesaleasingbeograd.com 15 www.kingspan.rs 21 Kolubara gas Kumal Layher Legi SGS Murexin Riz Rolomatik Tehnicom Termodom Trimo Inženjering Vueko Wienerberger Bačka tomic.miloje@open.telekom.rs www.kumal.hr 11 25 www.layher.rs 9 www.legi.rs 11 www.murexin.com 3 www.riz.co.rs 29 www.rolomatik.com 57 www.tehnicom-serbia.com 31 www.termodom.rs 8 www.trimo.rs 10 www.vueko.net 23 www.wienerberger.rs 14 RUBRIKA OGLASI Frigoremont Građevinar Krstonošić Nautilus Svetlost-produkt Šens frigoremont@gmail.com 035/470-397 krston@sbb.rs www.nautilusns.com www.svetlost-produkt.co.rs www.parketshop.net 64 64 64 64 64 64 K OL O Utisak godine? Reakcija vlasti i građevinskog sektora na zemljotres u Kraljevu i poplave Lima i Drine? Pilon mosta na Adi? Kamen temeljac „kineskog“ mosta, na neviđeno? Legalizacija? Osnivanje Saveta zelene gradnje Srbije? Koridor 10, legenda koja živi? Nove prostorije i planovi Inženjerske komore Srbije? Ne znam. Loše priče iz nekog razloga i dalje posmatramo sa nevericom a ne kao „već viđeno“, a sve one koje liče na dobre navikli smo da gledamo sa skepticizmom ili bar rezervom. Na neki čudan način, optimizam i pesimizam zamenili su mesta... Već u trećem broju Build magazina, septembra 2007. godine, objavili smo i kratku vest iz sveta koja se završava rečenicom: „Stanje na tržištu nekretnina izaziva predkriznu atmosferu u čitavoj američkoj privredi.“ U trenutku kada je taj broj već stigao do vas, berza nekretnina u SAD doživela je kolaps. Prva domina je pala. Preko tri godine kasnije, domine koje su ostale da stoje još uvek se klate, tu i tamo još neka padne. Nezahvalno je reći: najgore je prošlo. Nepošteno je reći: najgore tek dolazi. Nepotrebno je uopšte izvoditi zaključke o stvarima na koje ne možemo da utičemo i za koje možda nismo, makar neposredni, krivci. Svako ko previše pažnje poklanja opštim stvarima zapravo traži alibi za sebe. Nama u Srbiji je tako malo nedostajalo da nađemo opravdanje za sebe. Prvi dodir krize za nas je značio da počinju da važe nova pravila. Kao što u ratu počiniocima zakon nije pred očima i zaboravljaju da se zločin pamti i kažnjava, tako smo, u vremenu podrhtavanja tla poslovanja, vrlo brzo zaboravili šta je ugovor, šta on predstavlja, i da je napisan na papiru koji ne bledi. Izgleda da ovde još dugo nećemo doživeti da vidimo dominaciju civilizacijskih običaja poslovanja i da svi napori u ovom smeru bivaju ignorisani na prvi znak da stvari mogu da se završe samo burazreski, prijateljski, ma znamo se, dođem ti, tuži me... Ovo može da bude prilično frustrirajuće za one koji pokušavaju da održe svoj posao u zdravim okvirima, a ume dotaći i očajanje kada i država olako shvata svoje obaveze. Tako ovde nije neobično da država svojim dugovanjima upropasti biznise i dotera preduzetnike do samoubistva, odbija da vrati imovinu koju je bespravno oduzela, probija sve rokove zdrave pameti za izdavanje dozvola i tera investitore dublje u kreditna zaduživanja... Tako imamo najmanje dva pola među kojima oscilira krivica za stanje u građevinskoj industriji Srbije: država koja aminuje model burazerskog poslovanja, i preduzetnici koji isuviše lako pronalaze opravdanja za sebe. Ovde bih napomenuo i korupciju (materijalnu, intelektualnu i moralnu), loše obrazovanje, neznanje, zablude, kolegijalno praštanje, itd. U vrtlogu između ovih polova, moram reći da razumem svaki skepticizam drugačijih. Međutim, upravo oni su ti koji moj skepticizam drže daleko od granice očajanja i odustajanja. Rad u Infonet Group-u, zahvaljujući njima, odvija se u nekom lepšem miljeu. Razmišljajući o tome, sabrao sam našu 2010. godinu, a zatim i prethodne... Build magazin je već prešao brojku od preko 500.000 poseta na sajtu i ukupno 250.000 primeraka štampanog izdanja – besplatnih primeraka, besplatno podeljenih. U njima je bilo preko 1.500 različitih stranica posvećenih građevinarstvu – po jedna stranica za svaki dan od proleća 2007. godine do, evo već, 2011. godine. Naredni broj Build-a dolazi kad i Sajam građevinarstva u Beogradu. To će biti peti Sajam za Build. Portal Gradjevinarstvo.rs, nakon osam godina postojanja, ima stabilnu prosečnu posetu od preko 3.000 ulaza dnevno – ukupno milion poseta godišnje. Formula za dominaciju našeg portala na internetu jednostavna je: katalog sa preko 12.000 adresa, više od 3.000 vesti i 1.500 stručnih tekstova, sa posebnim akcentom na najnovije svetske trendove u građevinarstvu i brojne linkove. Zasluge za ovaj uspeh takođe osciliraju između dva pola: Infonet Group i naši partneri. Kao što postoji vrzino kolo iz kog nema izlaza, tako postoji i kolo poslovnih uspeha. U dobrom društvu i posao je dobar. REDAKCIJA GLAVNI UREDNIK Tomislav Stamenić UREDNIK Mladen Bogićević IZVRŠNI UREDNIK Aleksandra Jovanović DIZAJN I PRIPREMA Ivan Anđelovski DIREKTOR MARKETINGA Dunja Filipović MARKETING Jelena Božić Tanja Vićentijević Katarina Đurić Monika Ilomanoski OBRADA I UNOS PODATAKA Emilija Mitić FINANSIJE Jelena Hajduković Stana Arsenić IZDAVAČ Luke Vojvodića 30 11090 Beograd tel/fax: +381 11 25 62 004 25 62 005 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova ŠTAMPA U ime redakcije i celog Infonet Group-a Sve najbolje u Novoj godini, Urednik, Mladen Bogićević Rotografika d.o.o. Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220 Convergent Group je vodeæi proizvoðaè Pentra-Sil (NL) na svetu. Od 2001. godine ova kompanija pokrila je više od 200 miliona kvadratnih metara širom sveta za kompanije kao što su: Audi, Ikea, Nestle, Gucci, Decathlon, Daimler-Chrysler, Bakker, Pepsi-Cola, L’Oreal, Lion Food, Glasstech, Carlsberg, TNT, Maytag, Makita, HP, Costco, OBI, Scania, Lufthansa, Otis... CONVERGENT GROUP S.A The Concrete Technologies Convergent group SA Rue de le Mesnil 34 B-5670 Viroinval Belgium, Europe phone: +32 60 390 752 fax: +32 60 390 751 info@convegent-group.com www.convergent-group.com Convergent group – BALKAN Vlajkoviæeva 25/1 11000 Beograd tel/fax: +381 11 3373 969 mob: +381 63 447 445 balkan.office@convergent-group.com info Najduži most sa kablovima na svetu 150.000 posetilaca na Sajmu građevinskih mašina u Kini Energetska efikasnost konačno i u Dubaiju? Japan i Kina su poslednjih godina preuzeli dominaciju u oblasti gradnje velikih mostova sa kablovima. Sada im se pridružuje i Rusija. Južno od pacifičke ruske luke Vladivostok, u aprilu 2011. godine, treba da započne gradnja najdužeg mosta sa kablovima na svetu - sa rasponom od 1.104 metara i ukupnom dužinom od 1.885 metara. Sajam Bauma China, od 23. do 26. novembra, okupio je rekordan broj posetilaca – preko 150.000 (za 33% više nego 2008. godine). Posetioci su došli iz preko 165 zemalja, a najviše ih je bilo (ne računajući Kinu), iz Koreje, Indije, Japana, Rusije, Malezije, Brazila, Singapura, Tajlanda, Indonezije i Australije (tim redom). Na konferenciji EnviroCities 2010 koja je održana u Dubaiju 28. novembra 2010. godine, objavljeno je da će novi propis o zastakljivanju fasada zgrada u tom gradu povisiti zahteve u cilju energetske efikasnosti. Propis će stupiti na snagu 2014. godine, iako je prvobitno bilo planirano da period implementacije bude samo godinu dana. Ipak, vlasti u Dubaiju će se postarati da sve javne zgrade primenjuju nove propise zastakljivanja već u toku narednih godinu dana kako bi svojim primerom povele građevinsku industriju novim putem. most ka ostrvu Ruski Širina mosta treba da bude 29,5m, sa po dve trake u svakom smeru. Ukupno bi trebalo da bude dva noseća stuba sa svake strane mosta visine po 321 metar. Najduži od 168 kablova imaće 580 metara, a najkraći 136 metara. Most ka malenom ostrvu Ruski (Russky na internetu) trebalo bi da košta oko milijardu dolara i jedan je od nekoliko infrastrukturnih projekata koji treba da unapredi ekonomiju Vladivostoka i okoline. Pored velikog raspona, most treba da se bori i sa temperaturama koje variraju od -31°C do 37°C, vetrovima brzim do 36m/s i talasima koji dosežu visinu do 6 metara. Ledeni pokrivač na vodi tokom zime na ovom mestu prosečno dostiže debljinu od 70cm. Zbog svega ovoga, mnogi se pitaju ima li uopšte smisla graditi ovoliki most ka mestu koje je kraj sveta. New York Times je još 2009. godine napravio prilog o ovoj ideji. Most je tada nazvan most za nigde, jer sa malenog ostrva nikakav značajan put neće ići nigde dalje. Tehničke detalje gradnje možete pogledati u video-klipovima postavljenim na portalu Gradjevinarstvo.rs. Sajt KHL ističe da se na sajmu mogao osetiti poslovni optimizam, naročito zato što se održava u zemlji sa kontinuiranim rastom građevinskog sektora, ali i cele privrede. Zhang Xiuwen, predsedavajući kompanije Shantui, jednog od najbrže rastućih kineskih proizvođača građevinske mehanizacije, rekao je za KHL da se očekuje nastavak stabilnog rasta i u periodu od narednih pet do deset godina. Kao razlog, istakao je stabilnu državu i zacrtano vladino opredeljenje za infrastrukturne investicije. Shantui je na sajmu bio samo jedan od mnogih kineskih proizvođača za građevinski sektor koji će povećati proizvodnju u narednom periodu. U njegovom slučaju, proizvodnja buldozera će skočiti za 50% u narednih godinu dana – sa sadašnjih 10.000 godišnje na 15.000 i to već u toku 2011. godine. Kada se ovome doda da je kompanija u 2010. godini povećala obrt za 80%, a da će sledeće godine po rečima Zhang-a biti i veći, onda je jasno kojim putem će ići i cela kineska privreda. – Naredne tri godine biće probni period da vidimo imamo li uopšte dovoljno materijala i da li će propis zapravo negativno uticati na tržište – rekla je na konferenciji Eisa Al Maidour, predstavnik vlasti u Dubaiju. Prvobitna ideja bila je da implementacija od godinu dana važi za sve, ali smo ipak odlučili da je to premalo vremena. Novi propis kaže da staklo ne sme da pokriva više od 60% površine fasade, ili da, u suprotnom, mora biti zaštićeno od sunčevih zraka kako bi se smanjile potrebe za hlađenjem zgrada – ako iz bilo kog razloga ne može da se ispoštuje kvota od 60% onda se otvori moraju zaštiti ili okreneti ka severu. Abu Dabi želi da ode korak dalje - ograničavanje zastakljenosti fasada na 30%, i to sa pristupom koji se zasniva na parametrima potrošnje, tj. - možete imati stakla koliko želite, pa i 100% fasade, ali potrošnja mora biti kao da ima svega 30% površine u staklu.... ■ Dubai je, inače, bio poznat i kao država u kojoj se ne mari mnogo za potrošnju energije, a investicije se u poslednjih nekoliko godina mere stotinama milijardi dolara. Zbog ovoga, Dubai je često na udaru kritika. Sada namerava da uvede i strožiju regulativu za upravljanje vodama i otpadom jer ubrzani razvoj grada mora da podrazumeva održiva rešenja kako se ne bi vratio kao bumerang. Ušuškajte svoj dom... r . "5 & 3 * + " - * ; " 4 6 7 6 ( 3 " % / + 6 r 1 0 , 3 * 7 , & * 1 3 0 ; 0 3 * r ) * % 3 0 * ; 0 - " $ * + " r ' " 4 " % / * . "5 & 3 * + " - * r r 5 & 3 . 0 * ; 7 6 Ɖ / " * ; 0 - " $ * + " r - " . * / "5 / * 1 0 % 0 7 * r % 3 7 & / " ( 3 " à " r . " » * / & * " - "5 * r #&0(3"% Smederevski put 14, 011/347-05-05 / Zrenjaninski put 84 g, 011/331-71-66t3&4/*,011/8041-690 /07*4"%021/824-428t,3"(6+&7"$034-694-980t1"/Ɖ&70011/274-80-90t10Â"3&7"$012/531-824 /*»Bul. 8 Sv. cara Konstantina bb, 018/4542-790 / Ledena stena, Dimitrija Tucovića bb, 018/268-988t1"-*ƈ024/755-585 +"(0%*/"035/253-836t4.&%&3&70026/649-639t»"#"$022/375-549tƉ"Ɖ",032/5461-063 6»5&%*5&73&.& &/&3(*+6*/07"$ office@termodom.rs www.termodom.rs info LEED sertifikacija tipskih projekata Savet zelene gradnje SAD – USGBC, novembra 2010. godine, pokrenuo je pilot projekat, takozvani Volume Certification Program (slobodan prevod: sertifikacija na količinu) koji omogućava kompanijama koje imaju lance objekata (maloprodajnih, kancelarijskih, banaka ili restorana) da mogu da dobiju LEED sertifikat za tipska rešenja svojih ispostava. Ukoliko proces projektovanja, gradnje i korišćenja objekta ispunjava LEED standarde koji se odnose na ove parametre, tada USGBC odustaje od rigorozne procene svakog novog objekta po redu po kom se grade. Umesto toga, USGBC će provesti nasumične provere objekata širom SAD. Efikasnost tipskih projekata Brad Pease, arhitekta specijalizovan za energetski efikasne objekte, dobio je poziv od rukovodilaca PNC banke iz SAD sa zahtevom za projekat. Međutim, zgrada koju je trebalo da projektuje za njih, u narednim godinama dobila bi još 99 duplikata, od istih građevinskih elemenata, i – morala je imati karakteristike zelene gradnje, i to ne samo u teoriji. On je morao isprojektovati zgradu koja bi na svakoj od 100 lokacija obezbedila dobijanje LEED sertifikata koji izdaje USGBC. – Uobičajen početak projektovanja zelene zgrade jeste da pogledate lokaciju i shvatite odakle sija Sunce, koji vetrovi duvaju, kakva je okolna vegetacija, itd. Zbog toga, kada vam neko traži da projektujete jednu zgradu koja treba da bude energetski efikasna na nepoznatim lokacijama, to je kao da vam je izmakao tlo pod nogama – kaže Pease, vođa građevinskog naučnog tima u konsultantskoj firmi Paladino iz Sijetla. Zahvaljujući saradnji sa drugim ekspertima u timu, on je uspeo da ispuni ono što se od njega tražilo. OPREMA ZA DEČIJA IGRALIŠTA I PARKOVE Eko serija PNC je od početka saradnje već dobio LEED sertifikate za 97 svojih zgrada, i to novih, građenih po projektu Pease-a, ali i rekonstrukcija koje su uključivale tipska rešenja viđena u osnovnom projektu. Sve te zgrade zajedno prosečno troše 35% energije i 28% vode manje u odnosu na osnovne standarde gradnje u SAD. Igraonica Lančana reakcija Četvorogodišnji pilot projekat izazvao je veliko interesovanje. Skoro 40 organizacija i kompanija uzelo je učešće, uključujući i Bank of America, Best Buy, Cushman & Wakefield, Starbucks i Target. Do sada je sertifikovano 355 projekata a još 1.000 je u procesu dobijanja sertifikata (ceo tekst čitajte na portalu Gradjevinarstvo.rs). Klackalice C serija Ljuljaške Gumena podloga mob: 064 657 94 70 064 657 94 68 e-mail: info@ekopark.co.rs www.ekopark.co.rs 9 info ENERGETSKI PASOŠ ZA ZGRADE OD APRILA 2011. GODINE Energetski pasoš sadržaće podatke o tome koliko zgrada troši energije, koliko je moguće uštedeti na mesečnom i godišnjem nivou, kao i informacije o drugim karakteristikama objekta, lokaciji i troškovima gradnje. Pasoši će definisati i koliko je neophodno ulagati u poboljšanje energetske efikasnosti i kada bi novac mogao da se isplati, kazala je Jasminka Pavlović, savetnica u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Ona je navela da će pasoš imati i podatak u kom je energetskom razredu zgrada od A plus (za zgrade koje troše najmanje energije) do G (za zgrade koje su ostvarile najmanju uštedu), a predlog je da taj sertifikat važi 10 godina. Zgrade koje budu imale veći energetski razred imaće i veću tržišnu vrednost. *,&"QSPEBKOJDFOUBS,PWFOUSJ&OHMFTLB Predviđeno je i da se za postojeće objekte, ako se rekonstruišu, dograđuju, adaptiraju ili saniraju mora izvršiti i energetska sanacija. Pasoš će biti obavezan od aprila 2011. godine, a moći će da ga izdaju preduzeća koja imaju licencu Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, kako je propisano Zakonom o planiranju i izgradnji, kazala je Pavlovićeva ■ 10 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada 2011. godine Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada kojim je predviđeno da svaki objekat ima tzv. pasoš energetske efikasnosti, trebalo bi da bude usvojen početkom januara 2011, saopštilo je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. – Pravilnik je završen i krenuće da se primenjuje u prvom tromesečju naredne godine – rekla je agenciji Beta savetnica u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja Jasminka Pavlović i dodala – Pasoš će biti sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole moraju biti i elaborati o energetskoj efikasnosti zgrada, koji će činiti osnovu sertifikata o energetskom svojstvu novog objekta, odnosno energetskog pasoša. Energetski pasoš moraće da poseduje i svaka zgrada prilikom prodaje nepokretnosti, iznajmljivanja poslovnog ili stambenog prostora da bi onaj ko kupuje ili ko će da koristi objekat znao koliko se energije troši za održavanje i boravak. – Cilj ministarstva je da se što više objekata obuhvati energetskom efikasnošću – rekla je Jasminka Pavlović i navela da će poseban izazov predstavljati već postojeći objekti. Postojeći objekti su prioritet jer je trenutno samo u Beogradu 25% zgrada izgrađeno u vreme kada se nisu poštovala pravila energetske efikasnosti i uštede energije. Razmišlja se o osnivanju fonda koji bi građanima omogućio lakše finansiranje izolacije zgrada, ali budžetom ministarstva za narednu godinu nisu predviđena sredstava za tu namenu. Pregovara se sa bankama koje su zainteresovane da povoljno kreditiraju izolovanje, zamenu prozora i popravke toplotnih sistema u objektima, ali Pavlović nije mogla da proceni koliko bi u proseku koštala izolacija kvadratnog metra starih objekata. Ministar Oliver Dulić ranije je kazao da bi za izolaciju kuće od 100 metara kvadratnih materijalima domaće proizvodnje, bilo potrebno oko 2.500 evra, a da je u Srbiji energetski neefikasno između 300.000 i 400.000 kuća, jer nemaju izolaciju zidova. Jasminka Pavlović najavljuje i formiranje registra u kome će se voditi evidencija o svim izdatim sertifikatima o energetskoj efikasnosti, a tu bazu, koja će biti javno dostupna, vodiće Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje. Prema podacima tog ministarstva, u Srbiji se trenutno po kvadratnom metru troši i do 200 kilovatsati energije godišnje, dok je cilj da se ta potrošnja smanji na prosečno 50 kilovatsati. info FlushTracker – ono što ljudi ne vole da znaju Povlačenje vode nakon obavljenog posla u toaletu radnja je koju obavljamo automatski. Pri tom, niko od nas ne razmišlja o složenosti i značaju kanalizacione mreže. Autori sajta flushtracker žele da promene ovakav stav tako što omogućavaju korisnicima da na internetu prate put koji njihov proizvod prelazi od toaleta do kanalizacije. Sve što je potrebno da urade jeste da unesu podatke o svom poštanskom broju i vremenu proteklom od povlačenja vode. Istog časa na karti na Google maps mogu da vide koliki je put sadržaj toaleta prikazan u obliku plave tačke već prevalio, kao i da prate njegovo dalje kretanje. Do sada je tzv. flaštreking moguć samo u Velikoj Britaniji, Irskoj, Južnoj Africi i Poljskoj. Na osnovu brzine i pravca kretanja u kanalizacionoj mreži, kao i podataka korisnika o tome pre koliko minuta je povukao vodu, vebsajt izračunava aktuelan položaj. Ono što u najmanju ruku zvuči neukusno i otkačeno, zapravo ima opravdan razlog: korisnici treba da shvate da je reč o složenom i veoma važnom sistemu. U mnogim zemljama nedostaju kanalizacione mreže, što doprinosi širenju zaraznih bolesti kao što je kolera. Jarboli Pokretanjem sajta, proizvođač kućne hemije Domestos i Svetska organizacija za unapređivanje sanitarnih sistema (WTO) želeli su da ukažu na ovaj problem. Svake godine, 19. novembra, WTO organizuje Svetski dan toaleta kako bi skrenuo pažnju na lošu sanitarnu situaciju u zemljama Trećeg sveta. Nora na aerodromu u Šangaju Proširenje aerodroma Hongqiao u Šangaju značajan je deo projekata tog saobraćajnog čvora. Novi terminal površine je 3,6 miliona kvadratnih metara (četiri puta više od postojećeg Istočnog terminala), a koristiće ga oko 40 miliona posetilaca godišnje. Parkirne rampe Kako bi obezbedili funkcionalan pod za ovako frekventnu površinu investitori su se opredelili za gumeni pod proizvođača Nora. Kao reference pre svega im je poslužio Nora pod postavljen na drugom šangajskom aerodromu – Pudong, gde se Nora podna obloga nalazi već punih 12 godina. Nova saradnja kompanije i aerodroma u Šangaju podrazumeva instalaciju 125.000m2 podne obloge norament lago. Zanimljivi noviji projekti koji uključuju Nora podove, su i Esher-ov muzej u Hagu i škola u Vitenbergu, Nemačka, i svakako preporučujemo da ih potražite na internetu. Ukrasne ograde Samonosive kapije www.legi.rs Tel: Mob: +381 11 800 14 07 +381 11 800 16 73 +381 60 54 55 002 11194 Rušanj - Beograd Novo Naselje 10 office@legi.rs Idealno rešenje za ograđivanje industrijskih, komunalnih, sportskih i privatnih poseda, kao i svih vrsta zelenih površina. Kvalitetno osmišljena čelična konstrukcija sa dvostruko ojačanim Ukrasna ograda Samonosiva kapija ogradi stabilnost, funkcionalnost i elegantan dizajn. Naši ogradni sistemi odlikuju se visokokvalitetnim stepenom zaštite. Svi elementi su toplo prema nemačkoj DIN EN ISO 1461 normi, što omogućava garantni rok do 20 godina bez korozije! Ukrasna ograda Uz ogradu, prema Vašim potrebama nudimo i samonosive kapije. Kao brend koji konstantno prati inovacije, LEGI je u svoju ponudu uvrstio i jarbole i parkirne rampe. e-mail: office@legi.rs Jarboli Parkirna rampa 11 info za bezbedan rad na visini DEMA hidraulične radne platforme za bezbedan rad na visini 064 - 53 43 861 www.dema.rs Aecom postao najveća arhitektonska firma na svetu Izabrano rešenje Centra za razvoj nauke u Beogradu Aecom je postao najveća arhitektonska firma na svetu samo 20 godina od svog osnivanja tvrdi sajt BD online. Kompanija iz Los Anđelesa koja trenutno zapošljava 1.488 arhitekata u 100 zemalja sveta dospela je na vrh godišnje liste koju sastavlja BD – World Architecture Top 100. Austrijski arhitekta Volfgang Čapeler (Wolfgang Tschapeller) pobednik je Međunarodnog konkursa za arhitektonsko rešenje Centra za promociju nauke u novobeogradskom Bloku 39. Aecom se za samo godinu dana popeo sa 52 mesta iste liste na sam vrh zahvaljujući preuzimanjima drugih arhitektonskih biroa. Naime, Aecom je od osnivanja do danas postao većinski vlasnik preko 30 firmi, a u avgustu 2010. godine za 204 miliona dolara kupio je biro Davis Langdon. Glasine kažu da je ovoliki rast Aecom-a razljutio najveće konkurente: HOK, Gensler, RMJM i Aedas koji strahuju da Aecom ima pik i na njih. Jason Prior, šef odseka za planiranje u londonskoj kancelariji Aecom-a, kaže da ovo nije istina. Ipak, on predviđa dalji globalni trend preuzimanja i ukrupnjavanja kompanija i veruje da će nestati arhitektonski biroi srednje veličine, sa 300 do 400 zaposlenih arhitekata. – To nije agresivan proces već su u pitanju dobrovoljna partnerstva – kaže Prior – Izuzetan uspeh koji je postigao Aecom razvijajući kompletnu organizaciju preduzeća nastao je zahvaljujući tome što su ljudi želeli da nam se priključe. Moj biro, Edaw, priključio sam Aecomu još 2005. godine, zato što više nisam mogao da trpim da budem najbolji, a da i dalje ne mogu da dođem do posla. Prior skreće pažnju na ozbiljnije probleme struke od ukrupnjavanja firmi. On kritikuje profesiju da nema ambicije, i skreće pažnju na činjenicu da je samo oko 5% izgrađene sredine nastalo po projektima arhitekata: – Nismo mi veliki. Mene brine što profesija nije veća jer mislim da ne uspeva da zadovolji potrebe tržišta. Flag radionica u Beogradu U Beogradu je 2. decembra 2010. godine održana radionica o instalaciji hidroizolacionih PVC i TPO membrana proizvođača Flag, u organizaciji preduzeća Polykem SR koje na teritoriji Srbije distribuira membrane italijanske kompanije. Gostima je predstavljen proizvodni asortiman Flag-a ali i pokazne vežbe instalacije hidroizolacionih membrana. Kompanija Polykem SR dobro je poznata našoj građevinskoj industriji kao partner koji svojim klijentima obezbeđuje, ne samo kvalitetne građevinske materijale, već i kompletne tehničke informacije. 12 Na prvi međunarodni arhitektonski konkurs za idejno rešenje raspisan u Srbiji nakon skoro 30 godina, stigle su 232 prijave iz sveta. Drugu nagradu dobio je Sou Fujimoto Architects (Tokio, Japan), dok je treće mesto osvojio biro iz Srbije ARCVS. Članovi žirija bili su četiri međunarodna stručnjaka: Roberto Simon (Brazil), Dorte Mandrup (Danska), Gunter Katherl (Austrija) i Ourania Kloutsinioti (Grčka), kao i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić i gradski arhitekta Dejan Vasović. Žirijem je predsedavao prvi čovek Asocijacije srpskih arhitekata Jovan Mitrović ■ Centar za promociju nauke deo je programa investicija u naučnu infrastukturu koji se finansira sredstvima Evropske investicione banke. Vrednost projekta je oko 20 miliona evra, a završetak izgradnje Centra očekuje se 2012. godine. Na portalu Gradjevinarstvo.rs možete pronaći link za preuzimanje kompletnog PDF-a idejnog rešenja na osam stranica. Savet zelene gradnje Srbije – dobrodošlica LEED-u Dana 22. novembra 2010. godine mogli bismo se jednog dana sećati kao ključnog za iskorak naše građevinske industrije u 21. vek. Tog dana, u hotelu Hyatt u Beogradu, svečano je promovisan Savet zelene gradnje Srbije ili Serbia Green Building Council. Osnivači Saveta su: Energo Energy Efficiency Engineering (promoter organizacije), Atelje Grbić, BMSK, Koling, Dunav osiguranje, Sauter Building Control Serbia, Toplica drvo i Terming. Osnivanjem Saveta, svi koji su na bilo koji način povezani sa građevinarstvom imaće pouzdanog partnera i pravu adresu na koju da se obrate: od studenata i mladih profesionalaca, iskusnih stručnjaka i inženjera svih profila, izvođača radova i proizvođača građevinskih proizvoda, do zakonodavaca i lokalnih samouprava. Na sajtu Saveta biće dostupne sve neophodne informacije za dalje usavršavanje, saradnju i povezivanje sa drugim akterima koji su prepoznali zelenu gradnju kao jedini put kojim možemo da nastavimo sa daljim razvojem (www.serbiagbc.org). info Stadioni za SP 2022. godine Nakon što je dobio organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine, Katar je objavio da će se na izuzetno modernom stadionu Lusail održati otvaranje i finale turnira. Radi se o klimatizovanom stadionu kapaciteta 86 hiljada ljudi koji će biti gotov 2019. godine. Ono što je zanimljivo jeste da je taj stadion zapravo ostrvo koji će stajati na vodi. U medijima su se pojavili nacrti prvih pet stadiona na kojima će se igrati SP 2022. godine, a slogan bogatog Katara Očekujte čudo pokazaće se u punom sjaju. Obećano je 42,9 milijardi dolara za ulaganje u infrastrukturu, pomenutih pet i dodatna četiri nova stadiona, uz tri koja će biti renovirana za održavanje SP-a. DISCOVERY O MOSTU NA ADI Most koji se gradi na Adi Ciganliji u Beogradu, biće predstavljen u novoj sezoni emisije Gradimo veće i bolje, koja će biti prikazana na kanalu Discovery u maju 2011. godine. Osmog decembra 2010. godine završena je izgradnja poslednjeg, 39. betonskog segmenta pilona, čime je dostigao visinu od 175 metara. Poslednjih 25 metara biće izgrađeni od nerđajućeg čelika ■ Svetski šampion u uštedi energije... stadion Al Khor stadion Lusail NEWSLETTER NA PORTALU GRADJEVINARSTVO.RS Neka vas najnovije informacije i zanimljivosti iz struke čekaju u sandučetu! Od leta 2010. godine internet portal građevinske industrije Srbije – Gradjevinarstvo.rs, pokrenuo je još jednu besplatnu uslugu za sve svoje korisnike – newsletter. Za sada će najnovije vesti i tekstovi stizati na vašu e-mail adresu početkom svake nedelje. Na portalu Gradjevinarstvo.rs možete se prijaviti za besplatan newsletter. energeto® | prozor svetski prvak, Na vašu ličnu ili poslovnu e-mail adresu stizaće najnovije informacije, vesti, stručni tekstovi i zanimljivosti iz Srbije i sveta iz oblasti građevinskih sistema, materijala i tehnologija, softvera, arhitekture, dizajna, ponude na tržištu... Dovoljno je samo da prijavite e-mail adresu, bez davanja drugih podataka, i da pošaljete potvrdni e-mail. Ukoliko ne budete zadovoljni ovom uslugom, uvek se jednostavno možete odjaviti. portal www.gradjevinarstvo.rs sa najboljim vrednostima u svojoj klasi Uw od 0,61 W/m²K Na ilustraciji iznad prikazano je elektronsko pismo koje ćete dobiti ukoliko se prijavite za ovu uslugu. Klikom na bilo koji od naslova ili fotografija otvoriće vam se cela vest ili tekst na portalu Gradjevinarstvo.rs. Korišćenjem ove usluge bićete neprekidno u toku sa najnovijim događajima u svetskom i domaćem građevinarstvu, i to na najjednostavniji mogući način, čak i bez praćenja linka – dovoljno je da pročitate samo kratka obaveštenja o sadržaju teksta ■ 011 30 70 328 www.aluplast.eu 13 info Lizing za građevinsku industriju Lizing, kao finansijski proizvod, odavno više nije nepoznanica na srpskom tržištu. Intesa leasing Beograd, kao deo jedne od vodećih finansijskih grupacija Intesa SanPaolo, već 5 godina nudi usluge finansiranja na domaćem tržištu. Pored finansiranja automobila i kamiona, jedan od najbitnijih segmenata je i finansiranje različitih tipova opreme. Kako je segment građevinske industrije značajan faktor razvoja zemlje, ali i čitavog regiona, poseban akcenat stavljen je upravo na finansiranje građevinske opreme. Usled značajne orijentacije na taj segment i proizvoda kreiranih na osnovu potreba građevinskog sektora, Intesa Leasing Beograd zauzima lidersku poziciju na srpskom tržištu u tom segmentu finansiranja. Pored standarnog finansiranja nabavke nove i polovne građevinske opreme i mehanizacije, u ponudi Intesa Leasing-a nalaze se i dva proizvoda apsolutno prilagođena poslovno teškim vremenima za poslovanje u kojima se nalazimo: • sell&leasback • lizing u dinarima. Sell&leaseback Sell&leaseback je proizvod jako sličan kreditu za obrtna sredstva ali uz nekoliko prednosti u odnosu na kredit. Vaša kompanija može na jednostavan i brz način doći do sredstava koja nisu namenska, te ih može iskoristiti za različite poslovne potrebe kompanije. – Ova jednostavna lizing transakcija sprovodi se na sledeći način: ukoliko posedujete neku opremu ili mehanizaciju u vlasništvu tj. ista nije pod lizingom ili zalogom, možemo je finansirati na način da će Vaša kompanije biti istovremeno i dobavljač opreme i korisnik lizinga – objašnjava Vili Carević, Šef odeljenja finansiranja opreme u Intesa Leasing Beograd. Potrebno je samo izvršiti procenu vrednosti opreme (koju vrši ovlašćeni procenitelj) a na osnovu koje se formira cena opreme. Kompenzacijom se cena umanjuje za isnos učešća, te tako dobija iznos finansiranja koji Intesa Leasing Beograd prebacuje na poslovni račun kompanije. – Prednost ovog proizvoda ogleda se i u tome što je za odobravanje potrebno manje sredstava obezbeđenja nego kod kredita, a važno je dodati i mogućnost finasiranja sa rokom do pet godina. Rok od pet godina takođe je retkost kod kredita za obrtna sredstva, a značajno utiče na smanjenje mesečnih troškova – kaže Carević. Lizing u dinarima Lizing u dinarima takođe je vrlo popularan, naročito kod građevinaca u Srbiji. Prva i osnovna prednost je da nema valutne klauzule, tj. korisnik nije izložen negativnim efektima kretanja kursa evra koji je u današnje vreme vrlo teško predvideti. – Kako su u građevini situacije apsolutno vezane za dinar, a rokovi plaćanja jako dugi, čak i minimalno pomeranje kursa Vam donosi gubitak što se ovim finasiranjem anulira. Takođe, pojedine banke nude dinarske kredite sa najdužim rokom otplate od godinu dana, dok je kod lizinga taj rok značajno duži i to do 5 godina – kaže Carević. – Kamata je vezana za Belibor tj. domaću referent kamtanu stopu – dodao je Carević i naglasio da će u slučaju najavljenih izmena zakonske regulative u smislu omogućavanja finansiranja nepokretnosti putem lizinga Intesa Leasing Beograd predstavljati još značajniju podršku građevinskom sektoru u Srbiji ■ TEMELJ VRHUNSKE GRADNJE Gradnja savršenog doma počinje jednim savršenim blokom. Onog trenutka kada izaberete POROTHERM, izabrali ste kompletan sistem gradnje koji svojim svojstvima stvara idealno životno okruženje. www.wienerberger.rs 14 Blok. Stvoren po meri čoveka. arhitektura Ih! Otkad mi to... Kada god sa našim stručnjacima iz građevinske industrije pokušate da razgovarate o integrisanom projektovanju, u koje treba da budu uključeni inženjeri različitih profila, odgovoriće vam: ih, otkad smo mi tako radili! Nije sporno da je projektovanje u našim velikim firmama tokom druge polovine 20. veka podrazumevalo izradu sinhron-plana i izvestan stupanj saradnje između arhitekata, građevinaca, mašinaca, pejzažnih arhitekata, urbanista, saobraćajaca, itd. Sa druge strane, upravo ovo je možda najveći problem građevinarstva, i ne samo građevinarstva, kod nas. Naime, u bilo kojoj oblasti, od umetnosti, preko školstva ili zdravstvenog sektora, pa sve do one koja nas ovde najviše zanima – građevinarstva, svako ko oseti da su stvari, ovakve kakve jesu, jednostavno neodržive, svako ko se zapita zašto se ne radi nekako drugačije, zašto se ne naprave neke regulative, standardi, itd, i svako ko pokuša u tom smislu nešto da promeni, dobiće isti odgovor: uh, otkad mi to imamo! U državi Srbiji imamo praktično sve... Imamo zakone, imamo propise, imamo pravilnike, imamo standarde... i to od kad! Tako oni retki, upućeni, ne razumeju zašto oni brojniji, neupućeni, imaju želju da nešto menjaju. Stvar je prosta: neupućeni nailaze na prepreke i žele da ih pređu. Oni nikada ne bi razmišljali o preprekama i načinu njihovog prevazilaženja da stvari ovde funkcionišu. Pošto to očigledno nije slučaj, oni su dodatno frustrirani činjenicom da im na svaki njihov predlog upućeni objašnjavaju da u Srbiji postoje svi elementi sistema - i to od kad! Ovde nastaje veliki nesporazum u svim oblastima rada i poslovanja, u svim sferama života, pa tako i u građevinarstvu. Pomalo apsurdno, tu i leži najveći problem implementacije integrisanog projektovanja u srpsku građevinsku industriju – mi to već imamo... Integrisano u Srbiji U našim većim projektantskim firmama sede inženjeri različitih struka. Dele ih spratovi, a neretko i samo paravani. Leta 2010. godine, iz jednog takvog biroa, izašao je projekat koji je predviđao vodovodne, ventilacione i elektro instalacije na istoj trasi. Prilikom izvođenja instalacionih radova tri ekipe, iz iste firme, sa odrađenim svojim proračunima, specifikacijama i pripremljenim materijalom, srele su se na gradilištu. Nijedna nije mogla da uradi svoj posao pre nego što je projekat izmenjen, u skladu sa propisima. Jedan od inženjera koji je došao sa ekipom da postavlja instalacije ovako je prokomentarisao celu situaciju: 16 INTEGRISANO PROJEKTOVANJE Zapravo, postoji li nekakvo drugačije projektovanje osim integrisanog? Nikada i nije mogla nastati zgrada koju izvođači ne mogu da naprave, koju materijali i konstruktivni sistemi ne mogu da održe na mestu, koju tlo ne može da podnese, i naravno – koju investitor ne može da plati... Projektovanje, bilo koje, jeste integrisani proces od kada postoji, i da smo drugačije (pravilnije) obrazovani, verovatno ne bi danas ni bilo potrebe o ovome da pričamo... piše: Mladen Bogićević – Sede iza pravana (arhitekti). Dovoljno je bilo samo da provire i da pitaju. Lakše mi je da sednem sa njima i odradim projekat instalacija nego da dobijem projekat po kom uradim sve, i onda moram da radim novi. Elem, naši inženjerski autoriteti znaju da ovako ne može da se radi, znaju kako bi trebalo (i sami su tako radili), ali, kada treba da se priča o tome šta bi valjalo da učinimo da se ovakve stvari više ne dešavaju, oni će opet reći kako propisi postoje, i to što neki izuzeci odstupaju od dobrih tekovina naše građevinske prakse – to nije pokazatelj da ceo sistem ne radi. Ostaviću po strani polemike o tome da li naš sistem radi ili ne radi, i poslužiću se kafansko-slavskom doskočicom: a šta biste mislili o hirurzima koji tu i tamo imaju nekog kolegu ili ekipu u nekoj od operacionih sala koji vraćaju pacijente na dopravke? Dakle, bez obzira šta mislili oni koji su imali prilike nekada da učestvuju u procesu integrisanog projektovanja, ono u Srbiji postoji samo kao izuzetak (nekoliko svetlih primera). Danas zgrade u Republici Srbiji nastaju tako što arhitekta isprojektuje zgradu na parceli koja je definisana urbanističkim planom, zatim dolaze građevinci, pa na kraju mašinski, elektro i drugi inženjeri (pejzažne arhitekte odavno se tu ne pojavljuju). Ovo jeste realnost i to znaju svi: i arhitekte, i mašinci, i elektrotehničari, i svi do samih investitora. Integrisano projektovanje u srpskom građevinarstvu – ne postoji. Zašto integrisano? Počnimo od svakodnevnih stvari koje se odvijaju na našim gradilištima: sudaranje građevinskih ekipa, čekanje na prethodne, čekanje onih koji dolaze za vreme ili posle nekog dela posla, naknadne izmene projekta, izmene na licu mesta, raskorak između projekta i konačnog stanja na terenu, i tako redom sve do probijanja vodovodnih cevi prilikom kačenja držača za ručicu tuša. Kako integrisano projektovanje može da učini da se ovakve stvari više ne događaju, osim u retkim izvanrednim okolnostima (na primer, arheološko otkriće prilikom kopanja temelja na već ispitanom tlu)? www.build.rs Pre svega: projekat koji je nastao združenim snagama svih relevantnih aktera gradnje daleko je pouzdaniji i, ne manje važno – imao bi daleko veći integritet i autoritet na gradilištu. Kako? Kada postoji kultura prepravljanja, dopravljanja, docrtavanja, ubacivanja još jednog sprata, itd, tada je svima apsolutno jasno da je glavni izvođački projekat za realizaciju jednog objekta u neku ruku ipak skica, formalnost, pomoć prijatelja. Sa druge strane, ispravke uobičajenog ovdašnjeg glavnog projekta često su neophodne kako bi zgrada uopšte mogla da se napravi. Zato integrisanim procesom projektovanja glavni izvođački projekat zaista postaje alfa i omega za sve. Njegov autoritet postaje veći kada se zna da iza njega stoji zajednički (a ne nastavljani) rad više inženjera. Tako palirski plan u praksi postaje dokument koji itekako može da se brani pred svima drugima i insistiranje na njemu tokom gradnje (pred izvođačima, radnicima i investitorom) imaće ozbiljniju zaleđinu. Zašto je to važno? Zato što izrada projekta kroz integrisani postupak podrazumeva i kompletan proračun potrošnje vode i energije – bilo koja izmena promenila bi i ceo proračun potrošnje i onaj ko je napravio, odobrio ili izveo tu izmenu direktno utiče na karakteristike celog objekta. Za razliku u potrošnji neko će odgovarati investitoru kome su na početku predstavljene brojke manje za 5, 10 ili 30 odsto. U redu, možemo reći: pa i sada je obaveza da se gradi po palircu blablabla... Ali ovo nas neće nikuda odvesti, još gore - ostaćemo ovde gde smo. Uostalom, koliko je građevinaca tokom cele svoje karijere uvek gradilo isključivo po projektu, ni za dlaku ne odstupajući od onoga što je tamo ucrtano? Integrisani projekat u skeču Zamislite da arhitekta, sa prvom skicom na A4 formatu, sedne za sto sa mašinskim i elektro inženjerom, i sa inženjerom iz oblasti vodovodnih i kanalizacionih instalacija. Naravno, tu je i investitor. Arhitekta već zna šta ovaj otprilike želi, osnovni koncept je postavljen, i sada, u trenutku dok još uvek ni sam arhitekta nije sasvim siguran kako tačno želi da izgleda njegov objekat, arhitektura razgovara sa svima za tim stolom. U idealnom slučaju investitor pored sebe ima i stručne konsultante za finansije i pravne poslove, a i projektni tim može imati svog iskusnog stručnjaka zaduženog za izradu i kontrolu specifikacija, cena i troškova. Investitor je zainteresovan da ima manje račune za vodu, struju i grejanje, a finansijski konsultant mu je pominjao da to može da se izvede (u idealnom slučaju on zna za varijante kako na osnovu toga može da dobije povoljnije bankarske kredite ili državne subvencije). Investitor pre ovog sastanka možda i nije znao da je tim ljudima za stolom sasvim jednostavno da smanje troškove buduće zgrade za 50%, a nije neostvarivo i više od toga. Oni mu to objasne, jer – i zato su seli odmah svi zajedno. Mašinski inženjer ima zadatak da predloži koncepte za grejanje i hlađenje objekta, i to, naravno, zajedno sa stručnjakom za vodo-instalacije. Prema skici arhitekte, karakteristikama lokacije i, naravno, prema svojim iskustvima, on može da kaže o kojim varijantama može da se razmišlja, koje su neisplative pa na njih i ne treba gubiti vreme. Nezvanično, on, ili odgovorni za specifikacije, mogu investitoru dati okvirne troškove za različite koncepte mašinskih instalacija, standardne, ili one koji će svoju veću cenu opravdati uštedama kroz pet ili deset godina. Finansijski konsultant investitora reći će šta od toga možda dolazi u obzir i o čemu može da se priča a na šta da se ne gubi vreme jer je trenutno nemoguće zatvoriti finansijsku konstrukciju. Mašinski inženjer, opet prema iskustvu, znaće da li je moguće i smisleno implementirati solarne sisteme ili geotermalne pumpe, zavisno od karakteristika lokacije. KRATKI PRIMERI MEĐUZAVISNOSTI POJEDINAČNIH DELOVA PROJEKTA: • ispitivanje tla i fundiranje – bilo kakvo neplanirano sleganje tla može dovesti do pukotina u konstrukciji, ove pukotine menjaju kvalitet omotača zgrade i imaju direktan negativan uticaj na kvalitet vazduha u prostoriji, toplotne gubitke, predviđena strujanja na osnovu kojih je projektovan ventilacioni sistem • hidrologija – analiza podzemnih voda, prosečnih količina padavina po godišnjim dobima, kapaciteta i karakteristika tla da propušta ili zadržava vodu, omogućavaju iskorišćenje potencijala ovog resursa na parceli (za zalivanje zelenih površina, za tehničku vodu u vodovodnim instalacijama, za prečišćavanje atmosferskih i otpadnih voda na licu mesta, itd.) • građevinske konstrukcije – nepredviđene KGH instalacije (klimatizacija, grejanje, hlađenje) često mogu previše opteretiti klasičnu konstrukciju (na primer, velike klima komore na krovu, tank za vodu, itd) i jeftinije je predvideti opterećenja nego naknadno ojačavati konstrukciju • arhitektura – izmena proizvoda za oblaganje ventilisane fasade (proizvođača ili tipa) auto- Investitor će od njega odmah saznati i okvirne cene, mogući kapacitet proizvodnje tople vode za grejanje i za potrošnu vodu, i prosečnu isplativost, opet prema lokalnim cenama, eventualnim poreskim olakšicama, marketinškom potencijalu ovakvih sistema na njegovom objektu, itd. Elektroinženjer pomno će pratiti o čemu se razgovara za stolom. U kratkom dijalogu sa arhitektom raspitaće se o njegovim idejama koje se odnose na fasadu. Pomenuće obojica i par varijanti koje su nekad videli, a koje se tiču dinamičkih sistema na fasadama i drugih uređaja koji imaju veze i sa arhitekturom fasade. Razgovor će im prekinuti investitor da čuje šta su njihovi konkretni predlozi. Elektroinženjer će nabrajati mogućnosti instalacija dinamičkih sistema, kontrole pristupa, načina osvetljavanja (stepenište sa ili bez prirodnog svetla, na primer)... Arhitekta će ga usmeravati prema osnovnoj ideji šta bi moglo, a šta ne jer mu isuviše menja osnovni koncept ili je sa arhitektonskog (funkcionalnog, stilskog, estetskog) stanovišta neprihvatljivo. Investitoru će na računaru pored brzo prikazati kako otprilike izgleda to sa čime se oni slažu i dobiće okvirnu informaciju šta koliko košta. Kolega koji radi sa inženjerima i kontroliše da ne dođe do nerealnih obećanja, na samom početku realizacije, tu, na licu mesta, načelno se dogovara o mogućim modelima plaćanja troškova sa finansijskim konsultantom investitora. Sve u svemu, ovaj sastanak ne bi morao da traje više od dva sata. Za ta dva sata, arhitekta, pre svih, treba da dobije dovoljno informacija koje će ga usmeriti ka daljem nastavku projektovanja. On će zatim u birou, zajedno sa kolegama, napraviti osnovni koncept na kom će dalje raditi, i to u nekoliko varijanti u smislu materijala i dodatnih instalacija. U svom birou tako će moći da pripremi ponude sa približnim brojkama za svako od rešenja. Naravno, i investitor će se bliže upoznati sa mogućnostima i dobiti priliku da koriguje svoje početne ideje, sada, kada stručnjaci sede pred njim. I tako, sa par osnovnih varijanti na stolu, cela ekipa može ponovo da se sastane. Protekli rad se prezentuje investitoru, njegov finansijski konsultant u međuvremenu je postavio krajnje granice finansijske konstrukcije, kombinuju se data rešenja, i razgovori po krugovima teku dalje... Tako se dolazi do integrisanog projekta. Ovde opet u razgovor stupa finansijski konsultant koji kaže šta ne dolazi u obzir i koliko je maksimalno isplanirano da se izdvoji za dodatne aplikacije. Elektroinženjer mu objašnjava da bi sa deset procenata više od planiranog mogao da objedini elektro i druge žičane instalacije tako da se dodatno ulaganje vrati za svega tri godine. Finansijski konsultant pristaje da uzme u obzir ovu mogućnost ukoliko je zaista ostvariva, ali ne može da obeća više od sedam procenata, ako je i toliko moguće. A kako to izgleda u Srbiji danas? Pričaju arhitekata i investitor. Tu su još i konsultanti investitora zaduženi za pravna pitanja i finansije, potencijalni saradnici na projektu (kumovi, burazeri i ortaci), njegova ćerka koja studira enterijer u jednoj novoj odličnoj školi, i naravno, par komada telohranitelja. Arhitekta je sam... osim ako sa sobom nije poveo i studenta ili diplomca koji će danonoćno raditi razradu projekta prema svakom novom kapricu investitora. matski menja i raspored, vrstu, broj ankera za potkonstrukciju, a kako je svaki anker toplotni most, na fasadama većih površina ovim se menjaju i parametri iz prvobitnog proračuna • mašinske instalacije – postavljanje uređaja i kanala za klimatizaciju i ventilaciju može izazvati neželjenu buku ili šum (na primer, nekad je nemoguće takav sistem uključiti u koncertnim i pozorišnim dvoranama za vreme izvođenja) • enterijer – postavljanje spuštenih plafona, dodavanje pregrada i naknadne odluke o izmenama funkcije menjaju prostorni okvir za koji je projektovan KGH sistem, a nekada čine i da postane potpuno nefunkcionalan (na primer, uvođenje ili izmena lokacije pušačke zone) • nameštaj i opremanje – savremen ventilacioni sistem, ukoliko je projektovan prema zdravim materijalima, neće moći da se izbori sa štetnim isparenjima (VOC) koje mogu da emituju loše izabrane podne obloge, boje u enterijeru, lepila u pločastim materijalima, itd. • automatizacija u zgradama – može se postići optimizacija samo uz definisane parametre potreba korisnika i karakteristika objekta, kao i svih aplikacija koje rade na električnu energiju (od pumpi za vodu, kanalizacionih sistema ili instalacija grejanja, preko uređaja za grejanje, hlađenje i distribuciju vazduha, zatim kućnih aparata i uređaja, pa sve do solarnih panela i automatskih motornih sistema za zaštitu od sunčevog zračenja) • investitor – cena projekta nisu samo brojke vezane za projektovanje, konsultacije i realizaciju, već i brojke koje će karakterisati objekat tokom godina postojanja, a danas su sve brojnije i opcije finansiranja i osiguranja koje podrazumevaju veću rentabilnost objekta kao faktor pouzdanosti prilikom definisanja uslova za njihove usluge • korisnici – u stambenim, ali i poslovnim zgradama, poželjno je da korisnici imaju mogućnost prilagođavanja sistema svojim potrebama, te je važno u projektnom rešenju definisati granice pristupa i kontrole, ali i, nakon otvaranja objekta za upotrebu, informisati i obučiti korisnike, te, u skladu sa tim, u ovakvim slučajevima i kompletan sistem (kontrolni moduli, interfejs, lokacija uređaja, itd.) mora biti prilagođen licima koja nisu stručna za upravljanje ovakvim sistemima ■ www.build.rs 17 arhitektura Slična je situacija i na manjim projektima: umesto da arhitekta makar sa mašinskim inženjerom predstavi investitoru šta je dobra investicija a šta ne, to u Srbiji danas izgleda ovako... Pričaju arhitekta i investitor. Ovaj pita, čuo je na TV-u, da postoje ti neki solarni paneli. Arhitekta na to kaže: može, može, nije to problem, al’ to posle stavljaju valjda ovi što rade grejanje il struju, nego... jel’ odvajamo kuhinju od trpezarije ili stavljamo šank? Investitor bi šank, ali investitorki ne pada na pamet da joj cela kuća smrdi na ručak i da joj se mast lepi po zavesama i prozorima... i tako... Tehnologija – jezik razumevanja Vratimo se integrisanom projektu. Sada već sva predstavljena rešenja odavno više nisu samo crteži na papiru. Takođe, ono što je važno naglasiti u Srbiji – to više nisu ni crteži na računaru. Varijante, ali i konačno rešenje integrisanog projekta, može se nazvati integrisanim tek kada se nalaze u obliku 3D modela. Opet, podvlačim, ne 3D animacije na kojoj vetar njiše grane virtuelnog drveća i devojčica prolazi na biciklu dok je vozač u automobilu mirno posmatra čekajući da se uključi u saobraćaj... Ne! Projektni model, virtuelna zgrada, integrisani projekat, ne radi se u CAD softverskim paketima iz kojih postaje trodimenzionalna prezentacija za investitore. Integrisani projekat u pravom smislu zapisan je kao digitalni model zgrade po BIM protokolu (više o BIM-u pisali smo u prošlom Build magazinu). Dakle, arhitekta projektuje u svojim BIM softverima, građevinci rade proračune po svojim BIM softverima, mašinci rade energetsko modelovanje zgrade po svojim BIM softverima, i tako svi inženjeri redom rade svoj deo posla na istom modelu, ali - svako u svom specijalizovanom BIM softveru. Koja je razlika BIM-a u odnosu na CAD? Recimo jezikom arhitekata: kao izrada makete prema crtežu u dve dimenzije. Zamislite sve stručnjake angažovane u jednom projektu kako rade na istoj maketi, a ne crtaju na pelirima, u slojevima, svako svoj deo projekta jedan preko drugog pa svaka izmena u sloju ispod mora naknadno da se docrtava na onim gornjim. Još je i bolje od toga jer nema sudaranja kao oko makete i svi mogu da joj pristupaju bez međusobnog ometanja. Svako ko uradi svoj deo posla automatski ostavlja trag na virtuelnom modelu zgrade, ostali to odmah mogu da vide i ne postoji mogućnost da neko zaboravi da pomene da je ovaj ili onaj detalj morao malo da izmeni pa da se to shvati tek na gradilištu. Sve informacije su transparentne, lako pregledne, precizne, i nije moguće na modelu ostaviti dve informacije koje ugrožavaju jedna drugu. Najbolje od svega? Možda je najbolji deo za inženjere već pomenut, ali, ono što se ističe kao zlatna prednost BIM-a jeste izrada specifikacije. Cela zgrada, sa svakim svojim, i najmanjim detaljem, tada postaje jedinstvena lako čitljiva tabela. Jednim klikom dobija se informacija o količini i ceni bilo kog dela projekta, i više od toga. U BIM-u se može promeniti nešto u kompletnom projektu takođe jednim klikom, i to - iz same specifikacije. Dovoljno je da unesete drugi tip prozora i povučete BIM detalje koje daje proizvođač. Oni će se direktno integrisati u ceo model, a svaka eventualna nesuglasica sa postojećim projektom biće jasno markirana. Kako ono beše: integrisano projektovanje? pa otkad mi to ovde radimo! Integrisano projektovanje i zelena gradnja Zelena gradnja u današnjem smislu zapravo jeste popularno ime za integrisani proces projektovanja. Ukoliko su u projekat uključeni ozbiljni stručnjaci koji mogu, a ne moraju, da vide dalje od svog potpisa i da se brinu za sudbinu planete, ne morate preterano da brinete da li će zgrada biti zelena. Biće. Kada mašinac uradi svoj posao, kada građevinac uradi, kada ostali urade, i kada arhitekta dobro uradi svoj posao, tj. pusti da ostali urade svoj najbolje što mogu, tada, u nekom idealnom svetu, sertifikat ne bi ni morao da postoji i sve bi zgrade bile zelene, održive. Kada bismo tako radili svi, i cela planeta bila bi nam takva ■ BIM u svetu nije nekakav novi egzotični programski jezik. BIM je realnost ozbiljnih projekata. Možda je dovoljno ponoviti da je prvi specijalizovani I-pad računar bio model prilagođen za BIM? Zapravo, ovaj softverski jezik nije vezan usko samo za potrebe građevinarstva, već i hidrogradnje, okenanologije, GIS-a (geografskog informacionog sistema), itd, i za svaku od ovih oblasti postoje specijalizovani programi različitih softverskih kompanija. I da, naravno, i 3D animacija može se raditi u BIM softverima. Onaj jedan klik promene prozora promeniće i prozore na 3D animaciji zgrade. Priče iz komšiluka Uzroci problema koji su doveli do toga da sada moramo hitro zakoračiti u fazu intenzivne promocije integrisanog projektovanja brojni su i teško ih je odrediti. Možda je osnovni uzrok taj što, pre zaposlenja, nijedan student inženjerskih nauka nema obavezne i redovne kontakte sa kolegama sa drugih fakulteta. Teško je objasniti diplomcu arhitekture da sutra treba da se pojavi bilo ko od inženjera drugih struka sa kojim zajedno treba da isprojektuje zgradu (on meni da menja!). Iz ličnog iskustva skeptičan sam i po pitanju da je tek diplomiranim arhitektima sasvim jasno da će ipak, čak i kada ne nameravaju da sarađuju sa drugim inženjerima, imati ključnog partnera u svojim projektima (koji će im ih itekako menjati) – investitora. Ovaj bespotrebni propust našeg obrazovnog sistema najbolje se vidi na Beogradskom univerzitetu i može se objasniti samo nezainteresovanošću onih koji vode obrazovne institucije. Pet fakulteta tehničkih nauka nalaze se jedan pored, ispod i iznad drugog: arhitektura, građevina, elektrotehnika, mašinstvo i tehnologija, i to praktično na površini jednog bloka (nije potrebno preći ulicu da bi se iz jednog došlo u drugi, a iz prva tri ne mora se ni izlaziti iz zgrade da bi se došlo kod komšija). Jedan od primera saradnje na fakutletima tehničkih nauka: Na seminaru Akustika u građevinarstvu (21. decembar 2010. u Beogradu, organizator Ursa), prof. dr Miomir Mijić, šef Laboratorije za akustiku na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, o sadašnjoj komunikaciji rekao je da godinama već pokušava da se dogovori sa kolegama arhitektima da ne dozvoljavaju studentima da projektuju koncertne dvorane. On podseća da to nigde na svetu nije posao arhitekte, jer su to složena pitanja iz oblasti akustike i svaki projekat dvorane u svetu ima potpisanog arhitektu koji je radio omotač objekta i akustičara koji je radio salu. Međutim, sa arhitekture i dalje stižu diplomski projekti koncertnih dvorana koji su u realnosti neupotrebljivi. Stvar je u tome da će studenti pomenutih pet fakulteta, nakon diplome, već na prvom projektu, raditi zajedno. Zašto je nemoguće upoznati ih tokom studija? Zašto jedni ne kažu drugima šta je zapravo njihov posao (nedavno me je jedan arhitekta, sa pet godina iskustva u poslu, pitao šta su to mašinske instalacije)? Zašto izrada projekata na arhitekturi ne uključuje saradnju sa studentima građevine, mašinstva, elektrotehnike? Zašto nam je jedino pominjanje jednih drugima tokom školovanja samo u zluradim pošalicama o sajber-seksu, ili u pretnjama: misliš da te ja driblam? videćeš kad ti dođe mašinac/ arhitekta pa ti kaže da to ne dolazi u obzir! Mi obrazujemo stručnjake koji će zajedno raditi tako što im pretimo onim drugima?! Da ne spominjem opšte obrazovanje inženjera tehnike o strukama kao što su ekološka, biološka, hemijska, geografska, sociološka, psihološka, i obratno. I šta tim povodom radimo? Treniramo sve igrače kao da će svi jednom biti golmani, pa je za sad važno samo da nauče da degažiraju loptu što dalje od sebe i bacaju se na stranu tako da ne iščaše rame. Ali, čak i golmani imaju i zajedničke treninge sa ostatkom tima. Naši studenti nemaju. Zato nam retki timovi i izgledaju tako, i zato ih ima toliko da od cele lige još dugo neće biti ni traga ni glasa ■ promo KINGSPAN OPTIMO IZOLACIONI ARHITEKTONSKI ZIDNI I FASADNI SISTEMI U novije vreme pažnja usmerena na životni vek objekata uključuje i odgovorno korišćenje ekološki prihvatljivih i održivih materijala za gradnju, proizvedenih tenikama male potrošnje energije uz nisku emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Osim toga, izmene građevinskih propisa zahtevaju da materijali zadrže visoka svojstva tokom svog životnog veka te da se mogu u celosti reciklirati ili barem sigurno zbrinuti na kraju veka upotrebe. Zidni i fasadni sistem Optimo dizajniran je tako da zadovoljava sve ove zahteve. Zahvaljujući svojim vitkim linijama, Optimo se može dizajnirati tako da naglašava i izražava estetske proporcije obloge zgrade stvarajući vizuelno upadljiv izgled upotrebom horizontalne i vertikalne geometrije. Optimo je dostupan u širinama od 600, 900 i 1.000mm, a proizvodi se sa skrivenim spojevima koji spojne elemente čine nevidljivim. Ovaj tehnički detalj kombinovan sa širokom paletom Optimo dodatne opreme otvara nove mogućnosti za dizajn. Detalji konstukcije za Kingspan Optimo sistem razvijeni su za široki niz horizontalnih i vertikalnih spojeva i povezivanja kako bi olakšali prelaze između ostalih Kingspan fasadnih materijala. detalji Optimo sistema Ovo omogućava varijaciju boje, tekstura i profila panela koji se mogu ugrađivati. Optimo je dostupan uz Kingspan i FIREsafe Factory Mutual (FM) sertifikat odobren od strane osiguravajućih kuća. Sistem Optimo podržan je i Kingspanovom sveobuhvatnom garancijom za proizvode i tehničku podršku. Kingspan je izradio četiri opcije Optimo proizvoda (fotografije sasvim gore): • Optimo Alu Frame – aluminijumski horizontalni i vertikalni profili sa okvirima • Optimo Inline Black – vertikalni omega profili sa umetkom u crnoj gumi • Optimo Inline Silver – vertikalni aluminijumski omega profili • Optimo Onyx – vertikalni i horizontalni spojevi imaju utisne zaptivke te stvaraju karakterističan efekat okvira za slike ■ Framwell Moor Centre - nova zgrada koledža Durham, Velika Britanija: • arh. paneli KS1000 Optimo™ • arh. paneli KS1000 MR Micro-Rib 20 Moderno projektovanje pr objekata projektante postavlja sve veće pred projekt zahteve da u svoje koncepte unesu te istovremeno što veću kreativnost kre ea ravnotežu između ostalih stvore ravno o uključujući parametre ključnih pitanja, pita a vrhunski kvalitet gradnje, kao što su v vr tehnike brze gradnje i pouzdano vek trajanja produženi ve Optimo fasade www.build.rs spektar boja Optimo sistema PREDNOSTI SISTEMA OPTIMO • FIREsafe Factory Mutual (FM) • poboljšava konstruktivnu celovitost obloge zgrade sa manje sekundarnih čeličnih nosača • sistem uključuje IPN jezgro (u skladu sa evropskom direktivom EPBD što omogućava postizanje energetskog razreda A) • propusnost vazduha manja od 5m3/h/m2 • jednostavan, lagan i brz za montažu • jednostavno se integriše sa prozorima, vratima i drugim otvorima na fasadi • dug životni vek uz manje održavanja • ekonomski isplativ sistem • efikasna IPN jezgra prave uštede u površini osnova u odnosu na klasične sisteme • Kingspan pruža usluge projektovanja detalja i sistema prema usvojenom rešenju • FIREsafe - Optimo sistem ne sadrži slobodne čestice štetne za zdravlje (kao što sadrži kamena vuna) ■ KINGSPAN Partizanske avijacije 18/I/13 11077 Novi Beograd tel: +381 11 21 29 837 info@kingspan.co.rs; www.kingspan.co.rs Kingspan d.o.o. Beograd Partizanske avijacije 18/I/13 11070 Novi Beograd Tel. 011/2129 837 Fax. 011/2129 838 Mail: info@kingspan.co.rs www.kingspan.co.rs Savremeni izolacioni sendvič paneli sa IPN FireSafe vatrootpornom ispunom, ekološki i energetski efikasni sajmovi Na panelima koji su održani tokom tri dana BelRE Sajma i Konferencije o nekretninama pod nazivom BELRE Exclusive (3-5. novembra 2010. godine), govornici su analizirali nekoliko važnih sektora u oblasti nekretnina i investicija: stanovanje, maloprodajne i turističke objekte, odnos države prema stranim investitorima, itd. O svim ovim panelima više možete čitati na portalu Gradjevinarstvo.rs. Na panelu koji ovom prilikom izdvajamo tema je bila „Tržište stanovanja u Srbiji” – Koliko novih stanova nam je stvarno potrebno? Koliko je vremena potrebno za dobijanje građevinske dozvole? Ekskluzivno stanovanje – ko postavlja standarde? Predviđanja kretanja cena, pravne granice… • • • • • UČESNICI PANELA – TRŽIŠTE STANOVANJA U SRBIJI (BELRE 2010): Ervin Pašanovič, Blic-Media Swiss (moderator panela) Ivan Petrović, Janković Popović Mitić Marko Vučinić, Colliers Int. Serbia Grozda Savković-Malinović, Legat Miroslav Pantelić, Feniks Group Alfa ■ Grozda Savković-Malinović, govorila je o pravnom okviru u kom se odvija tržište nekretnina kod nas. Ona je pre svega istakla značaj pravne sigurnosti u bilo kom poslu pa i ovde. Kao opšte probleme u poslednje dve godine istakla je svetsku i lokalnu krizu koja je dovela do smanjenih ulaganja, smanjene kupovine, ali je dodala da su se mnoge pozitivne stvari dogodile vezano za pravnu regulativu koja će se pokazati u narednim godinama: – Imali smo situaciju da na tržištu postoji preko 60% neuknjiženih nekretnina. Sada je dosta toga urađeno da se sve nekretnine unesu u katastar. Pored brojnih problema svakim danom smo sve bliže završetku tog posla koji je osnova za zrelo tržište. Kao druge pozitivne strane definisanja pravnog okvira ona je istakla overavanje ugovora u sudovima (što je u vezi sa reformom pravosuđa). Urađeni su softveri preko kojih se odmah može proveriti pravni status nekretnine, svaka kupoprodaja ostaje evidentirana i ne može biti duplih prodaja kakve su se dešavale u jednom periodu: 22 BELRE 2010 TRŽIŠTE STANOVANJA U SRBIJI OKOLNOSTI I PREDVIĐANJA – Ovaj Zakon, donet prošle godine, suštinegulisao imovinsko-pravne odnose ski je regulisao gradskog građevinskog zemljišta i postupak usvajanja planskih dokumenata i odluka. Ovo su dve oblasti sa kojima su investitori do sada imali problem: vrsta prava na zemljište i mogućnosti prenosa prava na gradnju u toku izgradnje, kao i vremenski period usvajanja dokumenata i donošenja odluka. Osvrnuvši se na ovo kasnije u diskusiji, Ervin Pašanović, moderator panela i marketing menadžer, Blic-Media Swiss, podsetio je da je čekanje na odluke administracije jedan od ključnih faktora za visinu cene nekretnine: – Fantastično visokim cenama nekretnina kod nas doprinosi ovo čekanje na odluke, naročito kod projekata finansiranja. Bankarski kredit teče pa teče, a odlaganje gradnju sa godinu dana pomera na dve, što lako može povećati cenu za 100%. Zato investitori moraju da uračunaju i ovaj rizik u konačnu cenu nekretnine. U svom izlaganju Ivan Petrović istakao je i napredak u novom Zakonu u vezi sa planskom dokumentacijom i samim postupkom izdavanja dozvola. Ipak, skrenuo je pažnju i na negativne strane Zakona: – Ono što Zakon nije dobro regulisao jeste vrsta prava na zemljištu i prenos tih prava. U svom Nacrtu on jeste pokazao da želi da se završi sa pravom korišćenja, ali, kada je usvojen, lako je bilo primetiti da je veći broj lokacija ostao pod tim režimom. Sa druge strane, Zakon propisuje da nosilac dozvole može imati samo pravo svojine ili specifičnog zakupa. – Ovo su dve ključne stvari koje su urađene do sada, a u toku je i treća… U poslednje tri godine radi se na izradi zakonske regulative u posredovanju kod kupoprodaje nekretnina. Predlog Nacrta sada je kod ministra Dulića koji treba da ga prosledi dalje u skupštinsku proceduru. Usvajanjem ovakvog zakona rešićemo mnoga sporna pitanja: osiguranje, obaveze, status brokera, itd. – najavila je ona. – Problem sa konverzijom zemljišta za fizička lica jeste taj da pravo nije prenosivo sa prethodnih vlasnika i veliki broj lokacija je pod ovakvim režimom. Što se tiče pravnih lica, nije jasno definisana visina naknade koju investitor plaća za konverziju (privatizacije, stečaji, itd). Zato se najavljuju neke izmene koje bi detaljnije regulisale ovu oblast i omogućile kompletnu primenu dobrih delova Zakona – istakao je Petrović. Ivan Petrović, Head of RE department, Law office Janković Popović Mitić, u svom izlaganju orijentisao se na Zakon o planiranju i izgradnji i njegovom doprinosu pravnoj stabilnosti na tržištu nekretnina: Petrović je podsetio i da je po Zakonu o planiranju i izgradnji obaveza lokalnih samouprava da donesu generalne planove u određenom roku. Ipak, istakao je da je to veoma teško sprovodivo u praksi, dok sam www.build.rs Zakon ne propisuje sankciju ukoliko se to Takođe on je done uradi u zadatom roku roku. Takođe, dao i da je dobro to što Zakon propisuje i izradu baze planskih dokumenata. Marko Vučinić kratko se osvrnuo na tržište stanovanja u Srbiji poslednjih godina i izneo je prognoze za budućnost: – Prvo smo bili svedoci visoke potražnje tržišta. Nju nije pratio trend izgradnje i javio se manjak stambenih nekretnina. Ovo je vodilo do nerazumnih cena, naročito u odnosu na prosečan dohodak u Srbiji. Zatim je nastupila kriza ali cene nisu padale u skladu sa novonastalim stanjem. Vlasnici su se nadali da kriza neće dugo trajati, niko nije spustio cene i tržište je u jednom periodu skoro potpuno zamrlo. Zatim su cene ipak dostigle oko 20% nižu prosečnu cenu od one pre krize. On je istakao i faktore koji definišu cenu nekretnina kod nas, među kojima je jedna od najznačajnijih migracija stanovnika u prestonicu i veće gradove. Najavio je i da cene neće dalje padati jer je tržište dostiglo dno. Zatim se očekuje rast zajedno sa porastom ekonomije, ali tek od 2012. godine, pa je i 2011. godinu ocenio kao povoljnu za kupovinu nekretnine ukoliko ste u mogućnosti. U zaključku panela, Pašanović je podsetio da u Srbiji postoji oko tri miliona stambenih jedinica, od kojih je 650 hiljada u Beogradu. Tokom prošle godine sagrađeno je 16.000 stanova a ove godine samo 2.500: – Sad više nije samo veština prodati, sad je to već postala umetnost. Problem koji treba naglasiti jeste i bankarski sektor koji kod nas i dalje stoji. Bankarski krediti su i dalje veliki problem, pa država kroz jeftiniju stanogradnju pokušava da reguliše cene. Tržište jeste na putu oporavka, pravni okviri su bolje definisani, radi se i na poboljšanju administracije. Nećemo se skoro vratiti na nivo od pre krize ali jesmo na tom kursu. Na oporavku i stabilizaciji tržišta moramo raditi svi zajedno: vlada, investitori, posrednici… – zaključio je Pašanović ■ DYNAMIC COMMUNICATIONS GROUP Cara Nikolaja II br. 90 11000 Beograd tel: +381 11 41 41 235 office@dcg.rs www.dcgdcg.com arhitektura promo ZAŠTO NE PRAVIMO BEZBEDNIJE ZGRADE? PASIVNO PREŽIVLJAVANJE Ranjivost naših građevina, naročito kuća i zgrada, prepoznata je u svetu i sve su češći glasovi analitičara koji pozivaju na preispitivanje naših koncepata gradnje. Niko ne kaže da treba da gradimo bunkere ili Nojeve barke, ali, podvlači se da ne postoji razlog da ne unapredimo svoje građevine u znatnoj meri. Ovaj koncept gradnje nazvan je pasivno preživljavanje – passive survivability. Dok podižemo nebrojene krhke porculanske figurice, zapravo nam trebaju postojani olovni vojnici... Šteta koju je svet 2010. godine pretrpeo zbog katastrofa izazvanih delovanjem prirodnih sila i ljudskih aktivnosti – utrostručena je. Prema podacima kompanije Swiss Re, štete koje su prouzokovale katastrofe u 2010. godini dostigle su 222 milijarde dolara, što je tri puta više nego 2009. godine, kada je šteta iznosila 63 milijarde dolara. Ove godine u različitim vrstama katastrofa poginulo je približno 260.000 ljudi, što je rekordan pokazatelj još od 1976. godine. Prošle godine je, poređenja radi, život u katastrofama izgubilo 15.000 ljudi ■ Načela kvalitetnije gradnje Postavljena su i prva načela projektovanja bezbednijih zgrada koje mogu biti operativnije u uslovima dužeg nestanka struje ili vode, goriva za transport hrane, ekstremnih temperatura, itd. Ključne elemente zgrada prilagođenih pasivnom preživljavanju izneo je i Alex Wilson, urednik sa sajta Building Green, EBN... Otpornost na oluje – zgrade moraju biti sposobne da izdrže ozbiljnije oluje. Nekada stogodišnje oluje sada se javljaju na svake dve ili tri decenije. Jedan od najstrožijih propisa za zgrade koji se odnosi na oluje na snazi je u Majamiju (Miami–Dade County building code). Snažni vetrovi nisu retkost ni u Srbiji, pa prilikom projektovanja i izvođenja treba voditi računa da krovovi pružaju manji otpor vetru (dobro zatvaranje oboda krova) jer će tokom svog životnog veka zgrada morati da preživi i desetinu i više snažnih oluja. Gabarit zgrada – u smislu ranjivosti, visoke zgrade (oblakoderi) možda ne mogu da opravdaju svoje postojanje. One zahtevaju mnogo energije da bi bile operativne a mogu generisati samo manji deo te energije (kao posledica njihove geometrije), i u njima je znatno otežana komunikacija, pa čak i snabdevanje vodom u slučaju nestanka električne energije (liftovi, pumpe za vodu, itd). Zato je možda bolje opredeliti se za nešto niže zgrade, na primer, lamele. Pasivni projekat – Zgrade bi trebalo da mogu da održavaju podnošljivu temperaturu u enterijeru u slučaju dugotrajnijeg nestanka energije za zagrevanje ili hlađenje. Danas već veoma dobro znamo kako da napravimo energetski efikasne zgrade: rešenje detalja, izolacija, prirodna ventilacija i kruženje vazduha u zgradama, pasivno solarno zagrevanje, pasivna zaštita od pregrevanja, itd. Sve ove strategije bi trebalo da postanu standardna praksa i neodgovorno je ignorisati ih. Dnevno svetlo – prirodno osvetljenje takođe treba da bude standardna praksa jer omogućava ljudima da koriste zgrade u kakvim-takvim uslovima i kada nema električne energije na duže vreme. Obnovljivi izvori energije – upotrebom obnovljivih izvora na samom objektu ili na parceli, umanjuje se zavisnost od mreže za distribuciju električne energije. Tako havarija koja se dogodi stotinama pa i hiljadama kilometara daleko neće imati presudan uticaj na upotrebljivost objekta. Zato treba iskoristiti potencijal solarnih fotonaponskih panela i kolektora za zagrevanje vode, vetra ili biomase (opalog lišća, trave, drveta na parceli i u neposrednoj okolini). I kada u regularnim uslovima ovi sistemi u maloj meri doprinose ukupnim potrebama za energijom u zgradi, u kriznim situacijama redefinisane primarne potrebe mogle bi biti zadovoljene iz ovih izvora. Mogu biti korisne i pumpe ili osvetljenje na solarno napajanje. KGH sistemi – sistemi za klimatizaciju, grejanje i hlađenje trebalo bi da budu optimizovani tako da u određenim uslovima mogu da rade i samo zahvaljujući energiji koju dobijaju iz solarnih panela. Moguće je koristiti se i prirodnim zakonima strujanja vazduha za ugradnju alternativnih rešenja koja će funkcionisati poput kanala za ventilaciju u zgradama pre pojave električne energije. POSTANITE KNX PARTNER, BRZO I LAKO DO KNX –SERTIFIKATA: k.=ÓPNAJEJC?AJP=NR=IJQ@EK>QGQ J=ONLOGKIFAVEGQ k3PNQJQHEPAN=PQNQJ=ONLOGKIFAVEGQ k0N=GPE=JN=@O=%43OKBPRANKI E+.8GKILKJAJP=I=N=VJED LNKEVRKx==JFEDKR=IKJP=Ú= ELNKCN=IEN=JFA k'N=PEOK>QGQV=R=RAEOEOPAI +.8REVQAHEV=?EFAEQLN=RHF=JFA EJPAHECAJPJEIK>FAGPEI= KNX sertifikat kao i KNX je priznat u celom svetu kao svetski standard. KNX partnerstvom ulažete u buduınost vaše karijere. Čuvanje vode – sakupljanje atmosferskih voda na parceli ili u objektu jeste jedna od osnovnih komponenti zgrada prilagođenih za pasivno preživljavanje. Pored navedenog, valja podsetiti i na mogućnost uzgajanja hrane u gradovima – urbana agrokultura (vidi prošli broj Build-a). Ceo tekst o pasivnom preživljavanju, zajedno sa korisnim linkovima možete pronaći na portalu Gradjevinarstvo.rs ■ www.build.rs Narodnog fronta 73a/47 21000 Novi Sad tel: +381 60 3883 000 office@vueko.net • www.vueko.net 23 TEMA broja Javni prostor dostupan je svim građanima. Ipak, na ovu njegovu, osnovnu karakteristiku, često zaboravljamo. Zapravo, od prvih zajedničkih pašnjaka i pojila koje su svi članovi jedne zajednice mogli da koriste prema svojim potrebama, zajednički prostor nikada nije dostigao taj svoj ideal – da bude dostupan svima... Ni danas, kada nas preko dva milenijuma razdvaja od starogrčke agore, javni prostori još uvek nisu dostupni svim građanima. Ovo je još jedan od izazova koji su pred nama, kako u građevinskom i infrastrukturnom (prilazne rampe, bezbedne trake za slepe, itd), tako i u kulturološkom, civilizacijskom smislu (tolerancija, poštovanje različitosti, itd). Sa druge strane, u skladu sa društvenim normama, zakonima ili podzakonskim aktima, definišemo određene restrikcije, stalne ili privremene, za korišćenje javnih prostora kako bi oni mogli da ispune svoju svrhu i da pruže bezbednost za sve građane i imovinu. Tako su javni prostori zapravo fizičko okruženje, koje otelotvorava jedno od suštinskih civilizacijskih pitanja: gde je granica mojih i tuđih sloboda? JAVNE POVRŠINE I JAVNI OBJEKTI JAVNI PROSTORI Granice javnih prostora mogu se posmatrati kao prostorne granice (spoljašnje, fizičke, vidljive, funkcionalne, itd.) i kao kulturološke (granice sloboda, ne/vidljive, društveno prihvaćene, namena prostora, itd). Međutim, nije moguće analizirati granice javnog prostora samo kroz ovako odvojeni pristup. Pre ili kasnije, ova dva pristupa moraju se spojiti, prožeti, dopuniti i poklopiti, kako bi analiza i definisanje javnog prostora bili celoviti. Iz tog razloga, u stručnim timovima koji se bave problematikom javnih prostora, (treba da) sede profesionalci različitih profila: psiholozi, urbanisti, arhitekte, menadžeri, ekonomisti, pravnici, inženjeri, investitori, itd. Granice javnog prostora Ulica, stajalište javnog prevoza, trotoar, trg, parking, park, kej... ili galerije, čekaonice, holovi, biblioteke, atrijumi, bezistani, sportske hale i stadioni, otvoreni bazeni i arene... bez obzira koliko su nam poznati svi oblici javnih površina i zatvorenih prostora, još uvek nismo uspeli da u potpunosti definišemo njihove granice – pre svega fizičke, a zatim i sve ostale. U principu, vrsta, oblik, tip javnog prostora, definiše se samo u odnosu na delatnost koja se na njemu obavlja, ali, uslovno rečeno, ne sme se definisati u smislu samih korisnika prostora. Dakle, u pešačkoj zoni, na trotoaru ili u parku, može se zabraniti vožnja bicikla, slobodno postavljanje bine ili tezge, ili pak, izvođenje kućnih ljubimaca, ali – ne može se zabraniti prisustvo nijednom građaninu. PROIZVODNJA BETONSKE GALANTERIJE Ako pođemo od načela da javna površina pripada svim građanima, čini se da zatim sledi predugačak niz nenamernih (nepostojanje pristupnih rampi za lica sa invaliditetom) i namernih restrikcija (zabranjeno gaženje trave, plaćanje članstva u biblioteci, pristup čitaonici, itd). Zadatak zakonodavca, kada je reč o definisanju pravnog okvira za javni prostor i delatnosti na njemu, tako predstavlja veoma osetljiv posao koji često izaziva reakcije nezadovoljnog dela građana i medijsku pažnju, baš kao što je to slučaj i sa idejnim i izvođačkim projektima za javne prostore. Jugoslovenske armije 44, 21400 Bačka Palanka UFMGBYtNPC e-mail: mrdjuka@nspoint.net www.behaton.rs TEMA broja EVROPSKA NAGRADA ZA GRADSKI JAVNI PROSTOR Evropska nagrada za gradski javni prostor ustanovljena je 2000. godine i jedina je te vrste u Evropi (European Prize for Urban Public Space). Ima za cilj da prepozna, odbrani i promoviše javni gradski prostor. Proistekla je iz izložbe “Ponovno otkrivanje Evrope” (The Reconquest of Europe) organizovane 1999. godine od strane CCCB (Centra za savremenu kulturu Barselone). Tokom decenije postojanja organizaciji nagrade pridružilo se još nekoliko evropskih organizacija: Architecture Foundation (London), Architekturzentrum Wien (Beč), Cité de l’Architecture et du Patrimoine (Pariz), Nederlands Architectuurinstituut (Roterdam), Museum of Finnish Architecture (Helsinki) i Deutsches Architekturmuseum (Frankfurt). Već 2008. godine za nagradu je konkurisalo 197 projekata iz 26 evropskih zemalja, za razliku od 2000. godine kada je u konkurenciji bio 81 projekat iz 14 zemalja. Zanimljivo je da se nagrada ne odnosi samo na arhitekte i urbaniste već i na pojedince i lokalne samouprave koje su načinile neophodne političke odluke da projekti zažive, ali i koji su garantovali budžetska sredstva za realizaciju. Organizatori nagrade napominju da je ne treba vezivati samo za velike urbanističke projekte. U skladu s tim, kao jedan od prioriteta za izbor jeste komunikacija projekta sa društvenim kontekstom okruženja u kom se nalazi (www.publicspace.org) ■ Open Spaces Society najstarija je organizacija u Velikoj Britaniji koja se zalaže za zaštitu javnih površina i slobodnog prolaza za građane. Osnovana 1865. godine, organizacija je tokom svoje istorije preuzela na sebe nekoliko značajnih zadataka: povraćaj zajedničke imovine u javno vlasništvo nakon oba svetska rata kada su zelene površine korišćene za uzgajanje hrane (više u prethodnom broju Build magazina), očuvanje pešačkih staza u prirodi ugroženih pravima privatnih poseda, ucrtavanje ovih staza na mape već od 1950. godine, itd. Prema sajtu organizacije, ona danas broji preko 2.600 članova (www.oss.org.uk) ■ info@distron.net www.distron.net 26 Osetljivost problematike leži u tome što, za jedan javni prostor, treba pronaći zajednički interes za određeni broj građana, pri čemu, ne sme važiti kao jedino pravilo da većina nameće volju svima, već bi i manjinske grupacije građana trebalo da dobiju priliku da svoja prava na korišćenje javnog prostora ostvare na nekom drugom mestu (u gorepomenutim primerima: biciklistička staza, privremene dozvole za neku delatnost ili park slobodan za pristup kućnim ljubimcima). Pa i tada, kada se otvoreno pristupi analizi svih aspekata, javni prostor zadržava svoje konflikte i nameće pitanje da li javni prostor bez tih konflikata u svojoj suštini može biti javan? Uzmimo primer koji je naveden u tekstu Zdravi javni prostori (vidi stranu 55.), gde se kaže: „Na primer, većina građana Singapura radije bi gledala mlade na skejt-bordovima u posebnim parkovima (poput skejtparka kod Brankovog mosta na Novom Beogradu) nego na ulicama. Ovo predstavlja paradoks s obzirom da je skejt potkultura znatnim svojim delom vođena željom da se suprotstavi stvorenom javnom redu preuzimanjem javnog prostora i njegovom personalizacijom kroz isticanje individualnih vrednosti i kreativnosti.“ Zato, kada uvodimo restrikcije bilo koje vrste na jednom javnom prostoru, treba razmisliti o svemu što taj prostor gubi našim odlukama, od svog kolorita, heterogenosti, otvorenosti, javnosti. Moguće je da će na kraju javni prostor trpeti više odsustvom nekih sadržaja, grupacija, aktivnosti, nego što gubi njihovim prisustvom. Zdrave javne površine – granice instikta Pitanje granica sloboda i potreba čoveka za prostorom bez restrikcija već je ušlo u praksu planiranja u Singapuru. Ovde planeri pokušavaju da animiraju ljudske praiskonske instikte kojima je neophodno nedefinisano okruženje, i da omoguće stvaranje ovakvih prostora u urbanim sredinama. Više o tome govori se u tekstu Zdravi javni prostori, autor dr Ružica Božović-Stamenović (vidi na strani 55.), iz kog izdvajamo jedan pasus: „Ovi instikti ukorenjeni su u prošlosti naših predaka kada smo zavisili od instiktivnog rasuđivanja o prostoru u vezi sa našom pozicijom u okruženju. Međutim, u savremenom javnom prostoru, ovaj unutrašnji instikt doživljaja okoline suvišan je s obzirom da je prostor u potpunosti uređen za naše potrebe. Ovaj unutrašnji konflikt stvara tenziju koja se manifestuje kao dosada, neaktivnost, nezadovoljstvo, pa čak i agresija prema prostoru. Zato osećaj sveukupnog blagostanja izgleda da zavisi od naše aktivne i bogate povezanosti sa okruženjem koje nema restrikcije koje karakterišu javne prostore. Ne-instiktivna i pre-definisana iskustva javnih prostora lišavaju korisnike mogućih prednosti bega u neurbane prostore unutar grada (non-city escapes).“ Javnost u prostoru Ako javni prostor posmatramo na papiru, u vidu crteža, čini se da je sasvim jednostavno odrediti mu granicu. Međutim, kada se javni prostor posmatra u tri dimenzije, pa se njima doda i vreme, ili, na primer, uticaj koji ima/nema u oblikovanju društvenih pojava, tada stvari postaju daleko složenije. Primeri koji slikovito prikazuju koliko je teško odrediti fizičke granice javnom prostoru, jesu zabrana sušenja veša na terasama i lođama zgrada (sa ulice vidnim mestima), zabrana gajenja stoke ili paljenja vatre u urbanim sredinama (lišće, granje, pokošena trava), pravljenje buke, pa čak, u sasvim regulisanim sredinama, i definisanje palete boja za fasadu objekata na privatnim parcelama. Dakle, iako se sve nabrojano tiče delatnosti i karakteristika koje se fizički nalaze na privatnoj parceli, ipak mora biti podređeno okruženju (javnom i/ili privatnom). Pored osnovnog uvođenja reda i pravila ponašanja koja poštuju najmanji zajednički sadržalac za sve, može se reći da javni prostor na ovaj način štiti čula (vida, sluha, mirisa) od 1SWPNBKTLBL#FPHSBE;FNVOt5FM'BYt.PC www.build.rs TEMA broja agresivnog uticaja koji dolazi sa bilo kog od njegovih graničnika (parcela u privatnom vlasništvu). Takođe, javni prostor definiše svoje privatne okvire i građevinskom regulativom (spratnost, građevinska, regulaciona linija, itd), ali i kroz programe zaštite istorijskih spomenika i ambijentalnih celina. U svim tim slučajevima, pravo privatnog vlasništva povlači se pred značajem javnog prostora. Po nekim mišljenjima, javnim prostorom, pored javnih zgrada ili delova objekata, može se smatrati sav otvoreni, vidljiv prostor, u urbanoj sredini. Tako, onome što se u arhitektonskom, projektantskom smislu smatra javnim prostorom, možemo dodati i dvorišta, krovove, terase, pa čak i transparentne zastakljene zgrade ili delove zgrada koji se nalaze na privatnoj parceli, na primer, transparentni hol zgrade. Javno kao lakmus-papir Zbog svih ovih prirodnih konflikata javnih prostora, oni ostaju večiti lakmus-papir koji pokazuje opšte stanje lokalne zajednice, stepen razvoja jednog grada i celog društva, ali i aktuelna kretanja, interesovanja, i opšte stanje samih stanovnika. Više slobode u ponašanju, odevanju, galama, otežano kretanje, pomešani pešački i motorni saobraćaj, itd. karakterišu gradove ili delove gradova gde ljudi, roba, saobraćaj, novac, često imaju tokove koji zaobilaze zvanične kanale, gde je bezbednost na nižem nivou, prisustvo vlasti (autoriteta) je manje, a cela ova slika često se opisuje kao živopisna. Sa druge strane, u uređenim sredinama, povećan je nivo bezbednosti, legalnosti i funkcionalnosti za sve korisnike prostora. Tu, međutim, dolazi do stvaranja dosadnog ambijenta koji se uzročno-posledično proširuje i na život grada, aktivnosti i raspoloženje ljudi. Svakodnevna izvesnost u ovakvim javnim prostorima pruža osećaj bezbednosti ali umanjuje doživljaj iznenađenja, fascinacije, otkrivanja... Urbane sredine sa najvišim stepenom razvoja već su došle na stupanj kada treba da osmisle načine kako da pomire pozitivne, a odstrane negativne činioce javnog prostora kroz sinergiju ova dva pola – živopisnog i uređenog (više u tekstu Zdravi javni prostori). Sa druge strane, mi smo još uvek u tački kada treba da uvedemo daleko više reda na naše javne prostore. Da bismo uspeli u ovome moramo imati više reda, pre svega, u nadležnim zakonodavnim, pravosudnim i izvršnim telima. Između ostalog, plaćamo ih da nam obezbede javni prostor i imamo pravo od njih da zahtevamo da ispune svoju obavezu ■ PRVI AMANDMAN Vs. PARANOJA Associated Press je 18. oktobra preneo vest o presudi sa jednog sudskog spora u SAD koji liči i na situaciju u kojoj se često nalaze i studenti arhitekture u Srbiji... Naime, došlo je do pogodbe između fotografa Antonio Musmeci-ja i Savezne službe zaštite (Federal Protective Service) koja ga je uhapsila 2009. godine kada je pokušao da fotografiše zgradu Saveznog suda u Njujorku. Ovom pogodbom zaključeno je da pojedinci imaju pravo da prave video-materijal i fotografije na javnim prostorima, a FPS je dužna da svojim službenicima prosledi obaveštenje koje treba da ih podseti da nijedan propis o opštoj sigurnosti ne zabranjuje snimanje van objekata.Takođe, ova pogodba biće korisna i za sve arhitekte, pejzažiste, dizajnere i studente kojima su fotografije lokacija neophodne za rad na svojim projektima. Tako će biti zagarantovana prava građana iz prvog amandmana Ustava SAD, da slobodno prave foto i video zapise na javnim prostorima bez straha da će biti uznemiravani od vladinih i drugih službenika. Sa druge strane, Srbija je i dalje u strahu da NATO slučajno ne sazna gde je Generalštab, i kako danas izgleda, pa se i dalje dešava da proveravaju studente arhitekture koji pokušavaju da naprave par forografija ove ruine ■ Унапред договорени пословни састанци 35. Међународни сајам мермера, камена руда, конструкције од мермера, машинерије & опрема 3. Међународни сајам конвенционалних & обновљивих извора енергије, технологије и штедње енергије Електронска куповина до следећег сајма Спонзори и медијски покровитељи: Пријаве за сајам на мобилном телефону t ɶʡʩʢʞʣʞʽʩʢʧʠʞʢ ʥʦʤʪʞʡʞʢʖ t ʀʖʢʞʣʞʢʖʞʥʦʞʗʤʦʩ t ɷʤʽʖʢʖʞʤʥʦʛʢʞ t ʂʤʣʨʖʜʣʞʢʠʩˀʖʢʖ TEMA broja Izgradnja koja je karakterisala Evropu od Drugog svetskog rata do danas znatno će usporiti kao posledica ideje održivosti. Zaštita energije i resursa opredeljuje nas za unapređenje postojećeg fonda stambenih, javnih i poslovnih zgrada. U takvim kretanjima postavlja se pitanje budućnosti arhitektonske profesije i same arhitekture kao umetnosti koja oblikuje neposredno čovekovo fizičko okruženje. Da li će velike arhitekture nestati? Savremena arhitektura suočava se sa brojnim problemima, a jedan od najvećih udara u samu srž profesije: manje investicija u nove projekte. Procene su da će fokus građevinske industrije, naročito u Evropi i razvijenim zemljama sveta, u narednim decenijama sa izgradnje preći na rekonstrukciju postojećih objekata. Do kojih razmera rekonstrukcija u Evropi treba da uzme maha u narednim decenijama, govori i podatak da krilaticu 20/20/20 (20% emisije ugljenika manje uz 20% energije iz održivih izvora do 2020. godine) već zamenjuje nova – 90/90. 90/90 zapravo predstavlja plan da se do 2050. godine 90% fonda zgrada u Evropi rekonstruiše u cilju energetske efikasnosti kako bi trošile 90% manje energije nego danas. Prateći ove težnje procenjuje se da će samo u Evropi biti otvoreno oko pola miliona radnih mesta vezanih isključivo za rekonstrukciju postojećih zgrada. Građevinskoj industriji ovo predstavlja resurs za budućnost, ali, postavlja se pitanje šta se u projektima rekonstrukcije ovakvog obima dešava sa arhitekturom? Da li će biti svedena na projektovanje fasada i enterijera? Arhitektura javnih objekata – rezervat velike arhitekture Iako su prognoze za najveći deo arhitektonskih projekata relativno sive, u narednom periodu, kao pozitivna posledica savremenih težnji u građenju i shvatanju našeg okruženja i urbanog razvoja, predstoje veća ulaganja u infrastrukturu ali i izgradnju javnih objekata. 28 ARHITEKTURA JAVNIH ZGRADA POVRATAK SIMBOLA CIVILIZACIJE Moderna društva, u želji da unaprede školstvo, zdravstvo, usluge i život građana uopšte, otvorena su za velika ulaganja u sektor javnih zgrada. Ona tako svoju arhitekturu vraćaju na tas na kom je ona i dostigla visine umetnosti – javne objekte. Tako, nakon perioda dominacije privatnog kapitala koja se manifestovala i kroz arhitekturu, javnim objektima i zvanično vraćamo značaj koji su imali za razvoj civilizacije tokom poslednjih pet hiljada godina. Setimo se samo grandioznih primera velike arhitek- ture iz enciklopedija i kako su u 20. veku javne objekte sve češće počele da zamenjuju korporativne zgrade, industrijski kompleksi i oblakoderi. U ovome, naravno, nema ništa loše, ali postavlja se pitanje da li javno treba da ima predznak socijalnog a privatno ekskluzivnog, ili javno ipak treba da zadrži izvestan nivo društvenog značaja koji će se ogledati i kroz veliku arhitekturu. A kako je kod nas? Niko nije u obavezi da raspiše arhitektonski konkurs za javnu zgradu. Eto, tako je ■ PREMIJEROVA NAGRADA – PRIME MINISTER'S BETTER PUBLIC BUILDING AWARD Inicijativa za Bolje javne zgrade u Velikoj Britaniji od 2001. godine dodeljuje Premijerovu nagradu za zgrade iz javnog sektora. Kriterijumi koji su naznačeni na sajtu nagrade jestu: projekat, efikasan proces nabavke, ekonomska i društvena vrednost, dobra saradnja klijenta, projektanta i izvođača, dobro upravljanje finansijama, realna cena tokom životnog veka, klijentovo zadovoljstvo i održivost. Ova nagrada zapravo predstavlja specijalnu kategoriju unutar nagrade BCIA (British Construction Industry Awards). Kada predate projekat da konkurišete za BCIA nagradu, možete tražiti i da bude uzet za Premijerovu nagradu ukoliko ispunjava sve neophodne dodatne uslove. Inače, BCIA nagradu pokrenuo je stručni časopis New Civil Engineer i kompanija Thomas Telford, oba u vlasništvu Udruženja građevinskih inženjera (Institution of Civil Engineers). www.build.rs bolnica Stobhill, Glazgov Dobitnik Premijerove nagrade za 2010. godinu jeste nova zgrada bolnice Stobhill u Glazgovu, Škotska (na fotografiji iznad). Zgrada je izgrađena po projektu biroa Reiach and Hall Architects. Nagrada autorima uručena je prilikom svečane dodele ostalih BCIA nagrada 13. oktobra 2010. godine ■ TEMA broja PRIVATNOST JAVNIH PROSTORA Automobil na koji su instalirane kamere cama gradova i tako napravljeni prolazi ulicama snimci zatim se povezuju sa drugim Google aplikacijama, pa pretraživanjem Google mapa možete pogledati i video snimak sa željene lokacije. Ceo projekat čini se kao jednostavan nastavak proširenja baze podataka koja je već godinama dostupna na internetu (mapa ulica, aero-foto snimci, lokacije restorana, muzeja, kompanija, fotografije korisnika načinjene na određenoj lokaciji, itd). Dakle, Google automobil kreće se istim rutama kojima može da prolazi i svako drugi i pravi video snimke gradova na isti način na koji bi to imao pravo bilo koji prolaznik (takođe, ne naplaćuje pristup tom materijalu). Pa ipak, poslednjih meseci ova delatnost je pod budnim okom država u kojima se odvija i neke su već uvele zabrane i podnele tužbe protiv kompanije iz SAD. Zašto? Mediji svakog meseca objavljuju vesti o novom intrigantnom snimku koju je napravio Google i koji su zatim pokrenuli lavinu pitanja o zaštiti privatnosti građana. Google automobil snimio je gole ljude na terasama, u dvorištima, pa čak i u prtljažniku automobila, i mnogi su zabrinuti da je ovim povređeno pravo na privatnost građana (o ovoj temi pisao je i Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije, na svom blogu na sajtu B92 – „Opasnost“ zvana Street View). Šta je nosila? Međutim, još od prvog navedenog slučaja, bila je jasna jedna stvar – svi snimljeni jesu se nalazili u svojim dvorištima ili stanovima, ali Google nije virio nego se prosto našao na pravom mestu u pravom trenutku. Kamere sa Google automobila snimile su isto ono što je mogao da snimi bilo koji prolaznik mobilnim telefonom, fotoapatom ili kamerom, ili jednostavno da vidi u prolasku ulicom – ništa manje, ali, i ništa više. Dakle, do kontakta privatne i javne sfere nije došlo na inicijativu kamere, već je prvi korak načinjen od strane oštećenih lica. Manje je važno pitanje da li je napravljen video snimak ili fotografija, daleko je važnije sledeće: otkuda uopšte pomenuti nagi ljudi u vidnom polju posmatrača sa ulice (javnog prostora)? U jednom od spornih slučajeva rasprava se otprilike svela na pitanje da li je žena obnaženih grudi sedela na simsu prozora (koji se može smatrati javnim prostorom) ili se računa to što je jednom nogom stajala u stanu (nesporno površina u privatnom vlasništvu). Naravno, na sudu ne dopuštamo argumente koketirala je, izazivala i slične, ali ovde su ipak u pitanju bezazlenije stvari pa možemo raspravljati o njima... Da li je u pitanju čist egzibicionizam? Da li se govori o prostoj opuštenosti i zaboravnosti da nije dovoljno biti u svom stanu i biti zaštićen od pogleda sa ulice? Da li se govori o podsvesnoj računici da paranoično namicanje zavesa i roletni predstavlja samo još jednu od obaveza prihvaćenog ponašanja, i da jednostavno zaboravljanje ove obaveze ostavlja ljudima više vremena za sebe, više živaca, više... dostojanstva? Glasam za ovo poslednje. Na isti način na koji večitu težnju za uređenjem na kraju čeka bunt protiv previše reda, tako i pravo na privatnost, o kom se toliko priča, u mnogim slučajevima predstavlja samo još jedan atak na slobodu građana. Ovo kažem zato što u mnogim slučajevima (kao što su ovi u koje je umešan Google) građani očigledno ni sami ne mare previše za sopstvenu privatnost. Da li nam je privatnost zaista toliko važna? Prostorna „nedefinisanost“ javnog prostora poslednjih meseci izaziva brojne sporove širom sveta. U svakom od ovih „incidenata“ glavni prozvani je kompanija Google i njen globalni projekat prikupljanja snimaka gradova sveta – Google Street View, aplikacija Google Maps web-servisa Da li ona pr predstavlja prirodno stanje jedinki u ljudskoj zajednici? Da li je podjednako važna za sve? Šta je to toliko privatno da nije lično i za milione drugih širom sveta? Ako je nešto lično za milione, milijarde ljudi, šta je onda ono zajedničko? Varijacije u shvatanju privatnosti lako čitamo na Internetu. Fotografije na društvenim mrežama, video-snimci koje postavljamo na mrežu, govore upravo suprotno od onoga što nam se sve češće pokušava nametnuti kao naše pravo. Izgleda da ne želimo svi to pravo, ili ga bar ne želimo u podjednakoj meri. Naravno da u ovim slučajevima sami biramo ko će sve imati pristup našim ličnim sadržajima ili prostim informacijama, ali, zar isto to ne činimo i ako goli sedimo na simsu prozora ili u dvorištu koje nije sasvim zaštićeno od pogleda sa strane? Uostalom, za neupućene, sajtovi na koje postavljamo svoja dokumenta raspolažu određenim pravom na njih. To pravo smo im odobrili prilikom otvaranja naloga za mail ili profil – klikom na opciju I accept (prihvatam). No dobro, ovo su daleko šira pitanja i ne podrazumevaju samo pravo na privatnost. Jedno od tih sporednih pitanja jeste i pitanje autorskih prava, oblast koju u narednim godinama treba da redefinišemo jer i tu stara regulativa više ne pije vodu. Da li ćemo ući u dalje detaljisanje naših zakona ili ćemo primeniti nešto labaviji pristup? Prašina se najbrže slegne ako je ostavimo da to uradi sama. Međutim, ako ne pravimo od komarca magarca čime bismo onda punili naslovne strane novina? Kad se ne bismo samo bavili pitanjima da li je legalno da Google snima naše ulice, mogli bismo se aktivnije pozabaviti pitanjem da li će Google privatizovati Internet... ili već jeste? Izgleda da nam je lakše da dodatno mutimo vodu nego da pustimo da se razbistri ■ Jaše Petrovića 42, 37230 Aleksandrovac tel/fax: 037 3552 546, 3552 547, 3552 548 FNBJMSJ[!CFPUFMOFUtwww.riz.co.rs Preduzeće RiZ d.o.o. osnovano 1991 god. Oblast delatnosti: - projektovanje i izvođenje termotehničkih instalacija, grejanja , klimatizacije, vodovoda i kanalizacije - projektovanje i izvođenje gasnih instalacija - proizvodnja priključnih elemenata za telefoniju, utikača, utičnica, spiralnih i produžnih gajtana - prodaja i montaža telefonskih centrala i sistema za evidenciju razgovora - izvođenje telefonskih instalacija i instalacija slabe struje PREDUZEĆE POSEDUJE ISO STANDARD ZA OVE OBLASTI DELATNOSTI TEMA broja Javni prostor, gledano u širem smislu, podrazumeva i šalter sale u bankama, predvorja bioskopa, pozorišta, zatim prodavnice u koje možete ući i izaći bez obaveze da nešto kupite, ali i prostore koji nisu primarno definisani ni kao javno ni kao privatno vlasništvo: pasaži i prolazi u zgradama, stepeništa, platoi i pjacete ispred zgrada, itd. Urbano tkivo čini neprestano komešanje ta dva pola – privatnog i javnog. Oba su važna, ali, nemaju svi isto mišljenje o tome koliki je stepen važnosti jednog i drugog. Naravno, kao i uvek kada se pokušava definisati odnos privatnog i javnog, otvorenog i zatvorenog, transparentnog i zaklonjenog, makar onoliko koliko se radi o arhitekturi i urbanizmu, toliko se radi i o ideologiji i društvenom standardu, a zatim i ekonomskom i pravnom modelu sredine koju posmatramo. Tokom poslednjih decenija dominacije liberalnog kapitalističkog modela razvoja i nadmoćnosti privatnog kapitala u odnosu na društveni, sve su češći primeri u kojima privatni posed postaje javni prostor – u punom značenju. Ovde se ne misli samo na javno-privatna partnerstva (PPP – na primer, gradski prostori koje su gradile privatne firme od društvenog kapitala i imaju na njima određene beneficije), već se misli i na parcele i objekte koje su isključivo u privatnom vlasništvu. Tako je dodat još jedan sloj problematike u današnjim analizama, projektima i regulativi vezanim za javne prostore. Šoping mol – moj novi dom Matica oko koje se vrti pitanje nove definicije privatnog i javnog prostora jesu šoping molovi (šoping centri) i maloprodajni parkovi. Kako ovih drugih još uvek nema kod nas (nekoliko već jeste u planu poslednjih godina), fokusiraćemo se na šoping molove (kojih ima, koliko-toliko, i kakvih-takvih). 30 JAVNO-PRIVATNO PROSTORNO PARTNERSTVO Poslednjih decenija, sve su češći primeri u kojima privatni posed preuzima ulogu javnog prostora, što, gledano u širem smislu, možemo posmatrati kao još jedan vid privatizacije društvenog kapitala. Ovo je otvorilo brojne rasprave širom sveta, od pitanja osnovnih načela urbanog razvoja do pojedinačnih projekata i njihove realizacije. Treba li se pomiriti sa trendom da privatni posed postaje centar socijalnog, privrednog, kulturnog života? U šoping-molovima pristup je, kao i kod tradicionalnih javnih prostora i prodavnica, slobodan za sve, ponekada i 24 sata dnevno tokom cele godine. Takođe, tu su smešteni i privremeni ili stalni obavezni prateći ali i zabavni, sportski i rekreativni sadržaji: parking, bioskopi, teretane, kuglane, restorani, kafići, park, pjaceta, itd. U šoping-molu može se naći i galerija ili tek privremena izložba umetničkih radova u nekom od prodajnih lokala ili na hodnicima (ove jeseni u Njujorku otvorena je i prva ordinacija za lakše estetske operacije u okviru jednog šoping-mola, a letos je jedan šoping-mol rešio da privuče posetioce izložbom zmija u terarijumima raspoređenim po koridorima mola). Svi ovi sadržaji, u zemljama sa dužim stažom kapitalističkog modela razvoja, u privatnim su rukama već decenijama, međutim, šoping-mol karakterističan je i po tome što preuzima i sadržaje koji su čak i u tim zemljama do nedavno bili skoro isključivo vezani za javni prostor. Dečije igralište, klupa pored vodene površine ili žardinjere sa zelenilom, promotivna pozornica sa predstavom koja animira decu ili odrasle, sve to privlači posetioce i pretvara hodnike šoping-mola u ulicu, pešačku zonu, trg, park... Tu se ljudi sastaju ispred bioskopa, teretane ili kuglane, sede u baštama kafea, ručaju, šetaju se, izvode decu za praznike, često i bez jasne namere da nešto pazare. INVESTITORI O ŠOPING CENTRIMA Treći panel prvog dana BelRE Sajma i Konferencije o nekretninama pod nazivom BELRE Exclusive, Maloprodajni parkovi vs šoping centri, bio je posvećen upravo diskusiji o ova dva tipa investicija. Edward Jervis je istakao da nije dovoljno orijentisati se na „iskustvo kupovine“ kako se nekada doživljavao odnos takvih centara sa posetiocima, već je potrebno dobro uraditi osnovu projekta: lokaciju, zoniranje, analizu korisnika. Kao tri osnovne grupe potrošača u šoping centru naveo je one koji idu u supermarket svakoga dana u popodnevnim časovima i predveče, zatim grupaciju koja dolazi vikendima i u večernjim časovima radi kupovine i sastajanja i koja tu provodi puno vremena. www.build.rs Kao treću i najznačajniju grupaciju za posetu i uspešnost šoping centra on je istakao populaciju mladih - Y(outh) generation. Međutim, naglasio je da nije dovoljno napraviti 11 bioskopa i čekati filmske hitove poput Avatara da bi posetioci ispunili kapacitet sedišta: – Treba organizovati filmske festivale, ili festival kulture. U jednom novom šoping centru u Francuskoj privukli su posetioce izložbom zmija nakon dva meseca lošeg poslovanja, u drugom su organizovali festival hrane... Budžet koji imate na raspolaganju za marketing šoping centra nebitan je u odnosu na hrabre, zanimljive i prodorne ideje koje će posetioci nagraditi prisustvom ■ TEMA broja Ono što je nekada u našim gradovima podrazumevalo celovečernju šetnju od radnje do radnje sa jednog na drugi kraj grada, sada se može završiti i u jednom krugu ispod istog krova. Ono što je nekada bilo sastajanje na trgu ili na ćošku, sada se može desiti i pod krovom šoping-mola. Čak i kratko sastajanje društva pred bioskopom više se ne odvija na ulici već na privatnoj parceli – hodniku šoping-mola. zapravo skrenuli pažnju na licemeran odnos šoping centara prema javnom prostoru. Ovo je dalje vodilo do polemika svih vrsta od legalnosti i legitimnosti do moralnosti šoping centara i romantičarskih komentara tipa: šoping centri uzimaju sve tekovine civilizacije osim demokratije. Naravno, treba biti oprezan sa kataklizmičnim ocenama da je nekad sve bilo lepše, da se danas ljudi više ne druže, sve je brzo i ne stiže da se uživa... Ovakav trend, kao i mnoge druge tranformacije društva, nikada i ne treba ocenjivati kao pozitivne ili negativne. Sa druge strane, nadležne institucije jesu dužne ove transformacije pomno da prate i da utiču na to da privatno vlasništvo uzme na sebe i više odgovornosti koje idu zajedno sa preuzimanjem više delatnosti, tj. više društvenih aktivnosti. Linija licemerstva Šoping centri i sami insistiraju na tome da su deo naših života. Reklamiraju se pod sloganima koji treba da probude doživljaj šoping centra kao gradskog centra, centra društvenog života, zabave, odmora, rekreacije, a ne samo kupovine. Međutim, šoping centri nemaju nameru da preuzmu i posledice koje ima ovakvo poimanje kod ljudi... Primer koji pokuzaje da vlasnici šoping centara nisu uvek spremni da prihvate sve što ide u korak sa osećajem ljudi da im neki prostor pripada jesu povremeni protesti bilo koje vrste koji se tu i tamo dešavaju u svetu pod krovom šoping-mola. Vlasnici su rigorozni kada dođe do ovakve situacije i na nju reaguju pozivanjem policije (organa javnog reda koji se finansira iz budžeta) da rastera ljude iz šoping-mola (privatnog poseda koji se predstavlja kao deo društvenog života). Na primer, 2009. godine došlo je do jednog takvog incidenta u SAD gde su protestanti na parceli šoping-mola pozivali ljude na bojkot robe. Pozvana je policija da reaguje, a zatim je zbog ovakve reakcije šoping-mol tužen od strane protestanata. Tužbom su Naravno, ovo nije jedina stvar u kojoj daleko kasnimo, ne samo za svetom, nego i za nama samima. Nekada je čak i ovde bilo nezamislivo da Urbanistički zavod, JKP Zelenilo, Skupština grada i svi ostali akteri složno reše da poklone parcelu privatnim investitorima bez ikakve naknade. šoping-mol Bullring, Birmingem, V. Britanija Priča se svodi na to da šoping centri uzimaju društveni kapital (finansijski i socijalni), a zatim za regulisanje tog kapitala koriste društvene snage reda onog trenutka kada društvo (njegov deo) u svom prostoru želi da se bori za svoje ciljeve koji su najčešće u direktnoj vezi sa istim tim kapitalom koji su šoping centri prigrlili. Pozivanje organa javnog reda možda jeste bolja varijanta od privatnih vojski, ali ipak je dovoljno neprijatna da podseti na osnovnu svrhu postojanja šoping centara: oni nisu tu da se družimo, šetamo, srećemo i zabavljamo – tu su da nam uzmu pare. Bez obzira na marketinške prijateljske slogane ipak važi samo jedan – it`s just as simple as that (zaista je toliko jednostavno). Poslednjih godina bili smo svedoci da je poklanjanje javnog vlasništva pojedincima u Srbiji itekako moguće i to uz apsolutno poklapanje stavova čak i svih političkih partija. Javni prostor u Beogradu, ali i u mnogim drugim gradovima Srbije, uz ovakav odnos nadležnih institucija, jednostavno nema nikakve šanse u budućnosti. Odgovor društva Za početak dovoljno je, kada god slušamo nekog iz pomenutih institucija i organizacija, ignorisati ono što pričaju, bar dotle dok ne ukažu na one iz svojih redova koji su odgovorni za sve što se dešavalo sa našim, javnim vlasništvom, u toku proteklih decenija, i dok ne vidimo šta će uraditi, sa našim, javnim vlasništvom, u određenom narednom periodu. Mada, na poverenje građanstva koje pamti, nikada i nisu računali ■ Granica javnog prostora sve je dublje na privatnim površinama, međutim, lokalne samouprave mnogih svetskih gradova uložile su velike napore i uspevaju da vrate centar dešavanja na zajedničke javne prostore. U prošlom broju Build magazina pisali smo o primeru Bogote, u ovom broju donosimo priču o Singapuru, a takvih odgovora sve je više. Zato je verovatno iluzorno zamišljati da će se one u dogledno vreme pozabaviti tako sofisticiranim pitanjima kao što je ono: šta se dešava sa sferom javnog života, gde je, kuda ide, šta joj je potrebno, kako se razvija, i da li se uopšte njene transformacije mogu nazvati razvojem ili jednostavno degradacijom? 31 TEMA broja Pitanje javnih prostora i njihove dostupnosti, kao i dostupnosti infomacija, neka su od ključnih pitanja ukoliko se govori o sistematičnom građanskom organizovanju i aktivizmu. Ovo je posebno značajno u slučaju omladinskog organizovanja, jer uprkos postojanju potrebe, većina omladinskih inicijativa, projekata i grupa nema pristup prostoru za organizovanje zbog nejasnih procedura i uslova konkurisanja, nejasnih nadležnosti institucija, nedostatka informacija i često, nepostojanja volje. Projekat Otvoreno o javnim prostorima angažovao se intezivnije na ovom polju upravo zbog činjenice da značajan segment omladinskog aktivizma u Srbiji čine grupe mladih neformalnog tipa, koje nemaju resurse koji se zahtevaju za komunikaciju sa predstavnicima vlasti, kao i zbog toga što se postojeći prostorni resursi koji su u vlasništvu Republike i opština ne koriste u dovoljnoj meri za zadovoljavanje potreba širih društvenih grupa. Isto tako kroz dosadašnji rad pokazalo se da je nedostatak prostora jedna od većih boljki civilnog sektora uopšte. OTVORENO O JAVNIM PROSTORIMA Trenutno utno se intenziviraju kontakti sa opkim upravama na razvijanju procedura štinskim rišćenje raspoloživih prostora za aktivaktiv za korišćenje nosti i programe grupa građana. Cilj je da se osmisle i uvedu procedure po kojima će se raspoloživ prostor dodeljivati na korišćenje zainteresovanim udruženjima, ali ravnopravno i neregistrovanim omladinskim grupama, a jedan od mogućih modela je raspisivanje konkursa sa jasnim uslovima i kriterijumima. Poseban segment kampanje jeste upoznavanje šire javnosti sa pojmom javnog prostora i upoznavanje predstavnika omladinskih i supkutlurnih grupa sa praksama traženja prava za dobijanje, osvajanje i korišćenje prostora od strane različitih inicijativa građana. Knežev arsenal u Kragujevcu Do sada, Građanske inicijative (GI) su od 160 opština u Srbiji tražile spisak raspoloživih javnih prostora na njihovoj teritoriji, kao i objašnjenje nadležnosti i procedura za njihovo korišćenje. Sistematizovane, do sada prikupljene informacije, dostupne su na blogu: www.javniprostori.org 32 www.build.rs U okviru kampanje održane su tribine u Kruševcu, Aradcu, Kragujevcu, Zrenjaninu Nišu njaninu, Nišu, Novom Sadu Sadu, Beogradu i Požegi. Ove tribine bile su namenjene omladinskim i drugim grupama kao informacija o tome kako su tekle neke inicijative zagovaranja i borbe za dobijanje prostora u Beogradu, Novom Sadu, Zaječaru (KC Grad, CK 13, Omladinski centar Zaječar). Naročita pažnja posvećena je iskustvima aktivističkih inicijativa koje na ovu temu deluju u Hrvatskoj i BiH. U narednom periodu Građanske inicijative pokrenuće interaktivnu web-mapu potencijalnih prostora. Više informacija o kampanji i samoj mapi, možete naći na blogu: www.javniprostori.org ■ TEMA broja ŠTAMPANI BETON Boja za štampani beton • Sistem za prevlačenje podova – Jednokomponentni, na bazi cementa, umešan sa poli-fiberom, fleksibilan, jednostavan za nanošenje i antibakterijski, sistem za prevlačenje podova (i zidova). Visoka izdržljivost, ograničeno skupljanje, antibakterijski, minimizirani pripremni radovi. Dekorativni cement za postavljanje podova lako se nanosi na postojeće površine. Nema potrebe za peskarenjem, radiranjem uspomoć kiselina ili razrivanjem ovih površina pre nanošenja. • Boje – 16 tipova različitih prirodnih boja kamena nude mogućnost stvaranja jedinstvenog dizajna kamena prirodnih boja. Sistem se dobija sa opcionim sjajnim ili mat završnim izgledom korišćenjem premaza završnog sloja. • Čišćenje i nega – Nema potrebe za upotrebom deterdženata niti bilo kojih drugih hemikalija da bi se površina očistila od prljavštine. Upotrebite samo čistu vodu i mekane četke kako bi ste očistili površine. PRIPREMNI RADOVI I OPŠTE PROCEDURE PRIMENE: • površina na koju se nanosi treba da bude potpuno bez boje, prljavštine, ostataka, ulja ili prašine • svi nestabilni predmeti na provršini treba da budu uklonjeni, očišćeni ili dobro pričvršćeni • dostupne pukotine na površini na koju se nanosi treba da budu popravljene i pregledane; razlozi zbog kojih su pukotine nastale ne treba da budu sprečeni • podpovršinski sloj ne bi više trebalo da upija vodu – trebalo bi da je nakvašen otprilike 12 sati i još 1-2 sata pre nego se počne sa nanošenjem • površina na koju se nanosi može biti vlažna (bez lokvi) • za detalje instalateri bi trebalo da pogledaju Uputstvo za nanošenje • Flex C Ment može biti ugrađivan samo od strane sertifikovanih i obučenih stručnih lica ■ Lak za štampani beton • Identifikacija opasnosti – Akrilno sredstvo za zaptivanje betonskih obloga na bazi rastvarača. Zapaljivo. Štetno za udisanje. Udisanje može izazvati nadražaje disajnih puteva. Učestala izloženost može prouzrokovati suvoću i pucanje kože. • Rukovanje i skladištenje – Posudu držati u suvom stanju i čvrsto zatvorenu i na hladnom i dobro provetrenom mestu. Dodatne informacije o uslovima skladištenja, kojih je potrebno pridržavati se kako bi se očuvao kvalitet proizvoda, date su u specifikaciji proizvoda. U radnom prostoru obezbediti odgovarajuću ventilaciju ili odsisnu ventilaciju. Ukoliko se proizvod nanosi prskanjem, neophodna je odsisna ventilacija. Izbegavati kontakt sa kožom i očima. Obezbediti odgovarajuću ventilaciju i, po potrebi, odvođenje vazduha u radnom prostoru. Neophodna je zaštita od eksplozija. brick red graphite cobble stone flagstone brown green slate harvest-gold kahlua mesa buff mesquite baja red pewter rust sand stone terra cotta white • Kontrola izlaganja/lična zaštita – Nositi odgovarajuću odeću, zaštitne rukavice i zaštitne naočari/masku. Zaštita disajnih organa je neophodna u nedovoljno provetrenim prostorijama i prilikom nanošenja prskanjem. Preporučuje se maska sa dovodom vazduha ili, kod kratkotrajnih radova, kombinacija filtera sa aktivnim ugljem i filtera za čestice. U slučaju povećane osetljivosti disajnih organa (npr. kod astmatičara ili lica sa hroničnim bronhitisom) ne preporučuje se rad sa proizvodom. Simptomi uticaja na disajne organe mogu se pojaviti i nakon nekoliko sati. Čuvati dalje od namirnica, pića i duvana. Pre pauza u radu i nakon završenog posla, prati ruke. Radnu odeću čuvati na posebnom mestu. Svu zaprljanu odeću odmah skinuti. • Stabilnost i reaktivnost – Nema opasnih proizvoda razlaganja kod propisnog čuvanja i rukovanja proizvoda. Ne reaguje sa vodom i organskim rastvaračima. Uputsvo za upotrebu laka Supreme SG 1. korak: Sačekati da se beton stvrdne. Zaptivanje sveže izlivenog betona nije moguće. Pre nanošenja sredstva za zaptivanje, beton mora da se suši 21-30 dana. Štampani dekorativni beton je sistem kod kojeg se izlivena betonska ploča, pojačana polipropilenskim vlaknima, obrađuje bojama-površinskim učvršćivačima ručnim alatom, kalupima i bezbojnim zaštitnim premazom na bazi akrilnih polimera. Na taj način se dobija monolitna, ofarbana, reljefna (odštampana) vodonepropusna podloga. Boje su postojane i vremenom ne blede, specijalni lakovi sprečavaju trajno prljanje površina i omogućavaju lako održavanje običnom vodom. Mogućnosti primene ovih podova zaista su velike: ulice, trgovi, šetališta, parkovi, dvorišta, staze, garaže, bazeni, kafići, restorani, hoteli, tržni centri... 4. korak: Nanošenje sredstva prskanjem, valjkom ili četkom. Sam način primene nije toliko važan, ali naravno, nanošenje valjkom je brže od četke, a prskanje pod pritiskom (aparatom izrađenog od čelika) je brže od valjka. Međutim, prilikom nanošenja valjkom ili četkom ne treba preterivati. Usled preteranog korišćenja valjka ili četke, proizvod može postati gumenast i/ili penast. Naneti samo dovoljnu količinu sredstva za zaptivanje betona i izbegavati nagomilavanje materijala. Materijal treba da bude ravnomerno raspoređen pre sušenja. 5. korak: Tokom 24 časa proizvod zaštititi od kiše i sprečiti kretanje po istom. Sredstvo za zaptivanje će se osušti za 1-4 sata, ali se preporučuje da se 24 časa izbegava kretanje vozila po prelazu. Sredstvo treba nanositi kada se tokom 24 časa nakon nanošenja ne predviđa kiša, kako bi se ostavilo dovoljno vremena za penetraciju i delovanje sredstva. LAK – FIZIČKE I HEMIJSKE KARAKTERISTIKE: • Oblik : viskozna providna tečnost • Boja: providna • Miris: miris rastvarača • Početna tačka ključanja: oko 109°C • Gustina: oko 910 kg/cm3 na 20°C • Viskoznost: oko 300-500 mPa na 23°C • Ne rastvara se u vodi • Tačka paljenja : < 28°C • Brzina isparavanja: (BAC = 1) < 1 ■ Za dodatne tehničke detalje i karakteristike ovih proizvoda možete kontaktirati firmu Concrete Color iz Zemuna ■ 2. korak: Očistiti prilaz. Sa prilaza, metlom očistiti sve materijale kao što su prljavština, blato i lišće. Ukoliko ima fleka od ulja ili masti, iste očistiti što je moguće bolje vodom pod pritiskom. 3. korak: Ostaviti da se beton osuši. Pre nanošenja sredstava za zaptivanje na bazi rastvarača, beton mora biti 24 časa suv. Tokom tog perioda, i 24 časa nakon nanošenja, treba paziti da ne bude padavina. Sredstvo za zaptivanje je najbolje nanositi na dnevnoj temperaturi od 20-25°C, pri vremenskim uslovima koji nisu mnogo topli, niti hladni, kao ni pri mrazu. Sredstvo za zaptivanje ne nanositi pri direktnom uticaju sunčevih zraka, a naročito tokom leta. Takođe, ni beton ne sme biti topao usled dugog izlaganja suncu. www.build.rs CONCRETE COLOR Servantesova 7 11080 Beograd-Zemun tel/fax: +381 11 3076 732 +381 63 202 316 63 231 325 concretecolorbgd@yahoo.com 33 fokus Preporučujemo da potražite ovaj tekst na portalu www.gradjevinarstvo.rs jer je tamo dato i tridesetak linkova za detaljnija objašnjenja pojmova iz teksta. Nadamo se da će naši arhitekti, investitori i izvođači imati sluha da prepoznaju koliko se navedenih strategija može primeniti odmah, bez uticaja na cenu projekta ili gradnje, ali uz znatan uticaj na cenu i kvalitet nekretnine, i naravno, na okruženje u kom živimo. Naslov originala: Reexamining Priorities in Green Building, Alex Wilson, EBN. Preveo i priredio: Mladen Bogićević ■ Retko možemo da uradimo sve što želimo na zelenim projektima, naročito u današnjoj ekonomskoj situaciji. Kada smo primorani da biramo, koja su to mesta gde će naši napori napraviti najveću dobit u unapređenju zelenih karakteristika zgrade za korisnike i okruženje? Od 1995. godine kada je EBN pisao o ovim pitanjima mnogo se toga promenilo: globalno zagrevanje postalo je velika tema, pojavili su se novi materijali, mnogi koji su tada bili u upotrebi danas su potisnuti ili zabranjeni zbog pitanja zaštite životne sredine, USGBC se pojavio kao glavni igrač na polju zelene gradnje sa svojim LEED sistemom sertifikacije, a zelene zgrade su postale deo mejnstrim rečnika. Zato ovaj članak iz nove perspektive posmatra način na koji bi trebalo da izaberemo prioritete prilikom projektovanja i izgradnje zelenih zgrada. Svaki od prioriteta pogledaćemo iz nekoliko različitih uglova: • Prioriteti u procesu projektovanja i izgradnje • Prioriteti definisanja željenih rezultata u procesu projektovanja i gradnje • Prioriteti u vezi sa operativnim karakteristikama zgrade i prioriteti za pokret zelene gradnje uopšte, uz detalje koje treba da uradimo kako bi naši napori bili uspešniji. 1. Prioriteti u procesu projektovanja i izgradnje Proces projektovanja i izgradnje ima ogroman uticaj na ono što ćemo stvoriti. Ispod su dati prioriteti grubo poređani po važnosti od najvažnijeg... 1.1. Ispitivanje pretpostavki – U proces planiranja i projektovanja ulazimo sa mnogo pretpostavki: šta ćemo sagraditi, gde, itd. Preispitajte sledeće stavke: • Da li je nova zgrada zaista potrebna? • Da li je opravdano da projekat bude greenfield - na neizgrađenom zemljištu? • Da li površina objekta mora da bude zaista toliko velika i može li nam odgovarati i manji prostor? • Da li je samo početna cena ona koju smo uzeli u obzir ili smo tokom projektovanja i gradnje uračunali i operativne troškove i dugotrajnost zgrade i pojedinih delova? 34 SAVETI I STRATEGIJE ZA PROJEKTOVANJE, GRADNJU I UPRAVLJANJE U ZELENIM ZGRADAMA Tekst pred vama napisao je Alex Wilson, urednik sajta Building Green, EBN. On se u tekstu obraća pre svega građevinskoj industriji SAD-a, međutim, smatramo da su teme u njemu iznete ključne za gradnju održivih objekata bilo gde na svetu pa i u Srbiji. Skoro sve pomenuto u tekstu već jeste deo različitih programa sertifikacije zelenih i energetski efikasnih zgrada – LEED, Passivhaus, Cradle to Cradle, itd. • Da li zaista mora da košta više ako je zgrada zelena? Uštede se mogu napraviti smanjenjem gabarita, sabijanjem zgrada kompleksa, kreativnim upravljanjem atmosferskim vodama, i mnogim drugim načinima. prođe kroz izvođački period kako bi uočio sasvim nove detalje koji mu mogu koristiti i za manje efikasne objekte kada mu jednom granice o poimanju zaista kvalitetne gradnje budu visoko podignute. Nakon postavljanja ovih pitanja možda ćemo na kraju doći do početne tačke, ali, ova pitanja mogu pokrenuti diskusiju koja će doprineri boljoj, zelenijoj, održivoj zgradi. Sa svakim projektom pokušajte da idete malo dalje, vi i ceo vaš tim. Zajedno sa izvođačima trudite se da podignete svoj nivo iskustva u gradnji zelenih zgrada. 1.2. Koristite integrisani proces projektovanja (integrated design) – Integrisano projektovanje je srce zelene zgrade. Uključivanjem mašinskih inženjera u priču o obliku zgrade, staklenim površinama, orijentaciji i detaljima vezanim za energiju, vrlo je verovatno da će se otvoriti nove prilike za bolje rešenje. 1.4. Uključite osnovne strategije zelene gradnje u svakodnevnu praksu – Dok vrhunski primeri zelene gradnje prelaze nove granice, mnoge osnovne zelene strategije mogu da postanu svakodnevna praksa. Energetsko modelovanje, na primer, treba da bude standardni deo procesa projektovanja danas, ali i rigorozni ciljevi energetske efikasnosti. Štedljive vodovodne instalacije treba da budu standardni način opremanja objekata obavezno naveden u specifikacijama. Učinite da konsultanti uvedu promene u svoj rečnik tako da se obavežu da će učestvovati u stvaranju visokoefikasnih rešenja. U komercijalnim objektima (poslovne zgrade, hoteli, šoping-centri, itd), osoblje zaduženo za operativnost i održavanje objekta može vam ponuditi nove perspektive u projektovanju. Prosvećeni građevinski inženjeri i pejzažni arhitekti mogu vam dati predloge u vezi sa postavljanjem objekta na parceli. Ti predlozi mogu vam uštedeti zaista mnogo novca uz pomoć korišćenja atmosferskih voda, održavanja parcele, podzemnih instalacija i delova objekta. Integrisani proces projektovanja ne samo da obično vodi do bolje zgrade već najčešće smanjuje i troškove izvođenja. On za najveći broj projektanata treba da bude obavezan deo procesa nastanka jedne zgrade. Veliku ispomoć u procesu projektovanja pružiće vam i savremena softverska rešenja kao što su BIM ili arhitektonski računarski oblak. 1.3. Prelazite granice zadatog – Eksperti nam govore da su potrebne korenite promene u načinu na koji pravimo zgrade. Današnji stav je da nije dovoljno samo ići ka net-zero zgradama (sa nultom potrošnjom energije na godišnjem nivou) već se mora agresivno nastupiti u vezi sa vodom, opasnim hemikalijama, upotrebom zemljišta, i drugim ključnim prioritetima. Net-zero objekti možda nemaju smisla za svaki projekat, ali svakom arhitekti bi značilo da jednom projektuje takvu zgradu i www.build.rs 1.5. Težite zelenim sertifikatima za svoju zgradu – Sertifikacija nezavisne strane (third-party) nekog od poznatih standarda zelene i energetski efikasne gradnje može učiniti da vaša zgrada načini velik korak ka zdravijem okruženju za neposredne korisnike ali i sve ostale. Ovi programi sadrže jasne ciljeve energetske efikasnosti (Energy Star, Passive House, itd), ali i šire sliku ka zelenim materijalima i održivosti (LEED, Living Building Challenge, C2C – Cradle to Cradle). Ovi programi, rigorozniji od osnovnih koje postavljaju države i gradovi, osiguravaju potvrdu da je postignut viši standard, što dalje investitorima pokazuje da su njihove namere da imaju zelenu zgradu zaista ispunjene. Sertifikacija bi trebalo da bude jedan od glavnih prioriteta za projektante, naročito one sa malo iskustva u stvaranju niskoenergetskih zelenih zgrada. Zato u toku projektovanja treba angažovati profesionalce koji znaju šta je potrebno i kako doći do sertifikata. Na ovaj način ćete uštedeti za naknade sertifikacionim telima koja će vam isporučiti listu mera za poboljšanje vašeg projekta. Tako nećete rizikovati da vam već izgrađen objekat bude odbijen. fokus 1.6. Vodite računa o sertifikaciji na proizvodima i insistirajte na kvalitetnijim informacijama od proizvođača – Sertifikacija proizvoda dobar je put da proizvođači steknu poverenje tržišta u svoj asortiman. Iskoristite prednosti sertifikacije proizvoda da odaberete one koji su kvalitetniji – uglavnom, svaki dobar proizvođač automatski će imati i neki sertifikat koji se odnosi na zelene karakteristike proizvoda. Jedan od njih je, na primer, sertifikat FSC koji važi za drvo i proizvode od drveta. Kao arhitekta ili lice koje je zaduženo za izradu specifikacije trebalo bi da poznajete različite sertifikate, da znate koji su oštriji od drugih, a koji su tek pokušaj industrije da se sakrije iza zelene maske (zeleno pranje). Ukoliko neko nema sertifikat, možete sami dati ocenu prema transparentnosti. Oni treba da vam kažu šta sadrži njihov proizvod, odakle su sirovine, naročito kada su u pitanju boje ili lepila. Ovi materijali mogu da se naprave bez VOC materija u sebi (čak i u Srbiji postoje domaći proizvodi koji ne sadrže VOC materije). Jednostavno je: ukoliko neko izbegava da priča o sadržaju svog proizvoda ili pak ni ne razume šta ste ga malopre pitali... pokušajte negde drugde. 1.7. Investirajte u svoj opstanak na vrhu – Zelena gradnja je složen, zaista složen poduhvat. Ukoliko želite da napravite net-zero zgradu koja neće propuštati vazduh, dok istovremeno pokušavate da rešite problem vlage u objektu ili obezbedite postojane materijale koji svojim isparenjima neće ugrožavati korisnike (sindrom bolesne zgrade), sve to zaista zahteva dodatno obrazovanje i investiciju. Projektni biroi zato treba da ulože trud za edukaciju svojih zaposlenih. Ovo može da se radi putem online kurseva, različitih prezentacija i kongresa, zatim klasičnih obrazovnih kurseva gde polaznici dobijaju alate za dalji profesionalni rad... Ukoliko ipak nemate stručnjaka u birou za određeni projekat uvek je dobro angažovati stručnjaka sa strane koji će završiti taj deo posla. 1.8. Smanjite uticaj sopstvene firme na okruženje – Postoji mnogo načina da projektantski biroi i izvođačke firme umanje sopstveni negativni uticaj na okuženje i životnu sredinu (napomena M.B. – ovaj deo prevodimo iako smo svesni kako navedeni saveti trenutno mogu zvučati u Srbiji): • manje putujte i oslonite se na telefon, internet i sl. • uvedite nagrade za zaposlene ukoliko koriste alternativni a ne sopstveni prevoz • uvedite nekoliko radnih sati svake nedelje za rad od kuće • kupujte štedljive laptopove umesto stonih računara i spajajte ljude da biste imali manje potrebe za prostorom • izbegavajte nepotrebno štampanje papira i koristite digitalne formate za dokumente • pronađite partnere za reciklažu kancelarijskog otpada • potrudite se da vaš kancelarijski prostor bude energetski efikasan, i što neutralniji za okruženje, čak i ukoliko iznajmljujete prostor (dogovorite se sa vlasnikom u vezi sa ulaganjima) • potrudite se da samo izvođenje radova na parceli bude strožije kontrolisano i isplanirano kako bi gradilište imalo manje negativnog uticaja na okruženje. 2. Prioriteti rezultata koje treba da postignete Proces je važan, ali rezultat koji želimo postići jeste ono na šta se uglavnom fokusiramo kada uopšte počinjemo sa projektom zelene zgrade. Ovde navedenih deset prioriteta pokrivaju rezultate koje želimo da postignemo u objektu. Ovo su aspekti koji se odnose na vreme kada će zgrada biti puštena u upotrebu. 2.1. Smanjenje potreba za grejanjem i hlađenjem – Osnovni prioritet kod gradnje zgrada jeste smanjenje potrošnje energije koja je potrebna za normalno funkcionisanje objekta. Zato je ključno napraviti dobar omotač zgrade. ® MASTERTOP Sigurna osnova BASF poliuretanski podovi su robusni i otporni na opterecenja. Površina bez pora se lako cisti, cime se obezbeduje sigurnost i ekonomicno održavanje. BASF Srbija d.o.o., EBC Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Tel: +381 11 30 93 432 fokus Treba imati u vidu da su zastakljene površine kompleksnije ili skuplje u odnosu na površinu zida, temelja, krova, i da ih treba svesti na optimalnu meru. Tome pomaže 3D modelovanje zgrada ali i arhitektonsko rešenje. Ključne mere koje treba sprovesti jesu: • upotreba debljih slojeva izolacije i zaptivanje konstrukcije uz efikasnu ventilaciju • ugradite visokoefikasne prozore – trostruko zastakljivanje i druge sisteme za stolariju • koristite pasivni dizajn kako biste sprečili preterano zagrevanje, odnosno optimalno korišćenje toplotne energije sunčeve svetlosti – na primer, orijentacija zgrade, filmovi za stakla u zavisnosti od strane sveta na kojoj se nalaze i položaja na zgradi (krovni prozor, prozor ispod nadstrešnice), zaštita staklenih površina pokretnim i nepokretnim aplikacijama, itd. 2.2. Efikasno rešenje KGH sistema (grejanje, hlađenje i klimatizacija) – Zelena gradnja pre svega treba da primeni sve moguće pasivne mere – solarno zagrevanje, dnevno osvetljenje, prirodnu ventilaciju. Tek zatim treba da uključi veoma efikasna rešenja koja će nadomestiti ono što ne može da se postigne prirodnim putem. Ukoliko uspete da smanjite razliku koja treba da se nadomesti ovim sistemima, uspeli ste da napravite bolju zgradu (prim. M.B. - na primer, pre nego što pristupite računanju potrebnog kapaciteta za KGH sistem možete smanjiti potrebnu energiju tako što ćete pored objekta postaviti listopadno drveće - tako će ceo sistem moći da bude lakši za stepen ili dva što će od starta projekta, pa tokom celog veka upotrebe, štedeti energiju i novac). Dobar deo nabrojanih karakteristika zelene zgrade koji ne spadaju u našu građevinsku praksu (transport, parcela, biodiverzitet, itd) definiše standard za zelenu gradnju koji propisuje Savet za zelene zgrade SAD-a (USGBC) kroz svoj sistem sertifikacije zelenih zgrada – LEED. 2.3. Smanjite potrebu za transportom – U praksi je čest slučaj da je potrebno potrošiti jednaku količinu energije da ljudi dođu i odu iz zgrade nego što je potrebno energije za njen rad. Na primer, kancelarijske zgrade u SAD generišu 30% veću potrošnju energije za transport zaposlenih nego što je potrebno samoj zgradi, a čak 50% više energije od zgrade koja je građena po ASHRAE 90.1 standardu, verzija iz 2004. godine (nedavno je izašla poslednja verzija 2010, koja je još 20% štedljivija u odnosu na onu iz 2004. godine). To znači da je veoma važno izabrati lokaciju koja ima mogućnost alternativnog pristupa. Zato je važno obratiti pažnju na indeks izgrađenosti, mešovite funkcije (stanovanje/ poslovanje), trotoare, biciklističke staze, itd. Veći projekti (hotelski, sportski, industrijski, stambeni kompleksi, itd), treba da imaju sopstvenu mrežu biciklističkih staza i pešač- 36 kih koridora kao i vezu sa javnim transportom koji može biti specijalno obezbeđen za novu lokaciju u urbanoj sredini. 2.4. Smanjite potrošnju vode – Neki stručnjaci upozoravaju da će voda biti sve veći izazov u narednim decenijama. Jedan od glavnih prioriteta u zelenim zgradama jeste smanjenje potrošnje vode. Ovo se radi u dva koraka: štedljive vodovodne instalacije i uređaji, i dobro rešenje pejzaža koje ne zahteva zalivanje (lokalne biljke kojima nije potrebno dodatno zalivanje). Kada ste u prilici da projektujete zgradu koja se nalazi u oblasti sa problemom vodosnabdevanja iz bilo kog razloga, naročito je važno da obratite pažnju na ovaj parametar. Setite se i da smanjenje potrošnje vode smanjuje potrošnju energije, ne samo za njenu preradu, već i za zagrevanje potrošne vode u zgradama ali i tretman otpadnih voda. 2.5. Obezbedite zdrav ambijent – Zelena zgrada treba da bude zdrava zgrada. U njoj ne treba da se javlja buđ ili isparenja raznih hemikalija, kao ni da se stvara visok stepen ugljen-dioksida. Kada postoji prirodno svetlo, pogled iz zgrade, biljke u enterijeru, tada možemo napraviti zgrade koje, ne samo da su zdrave za korisnike već koje mogu pozitivno uticati na njih (healing spaces – prostori koji leče). Postoje dokazi da sve ovo vodi ka boljoj produktivnosti na radnom mestu, boljem praćenju nastave u školama, bržem oporavku u bolnicama i smanjenju stresa. Ovo su neke od specifičnih strategija za projektnu i izvođačku fazu izgradnje zgrade: • rešite detalje tako da izbegnete pojavu vlage i buđi (toplotni mostovi, provetravanje, itd.) • u specifikaciju uvrstite ulazne otirače - oni su jedan od najjednostavnijih načina da zgrada bude čistija i zdravija sa manjom koncentracijom prljavštine i vlage - otirač dužine 9m zaustavlja 100% prljavštine sa cipela • u specifikaciju uvrstite boje sa malo ili bez VOC materija ili drugih zagađivača • izbegavajte materijale koji imaju halogenske protivpožarne sastojke, disfenol-A (BPA), ftalatne plastifikatore i urea-formaldehide • obezbedite kvalitetan ventilacioni sistem koji će dopremiti dovoljno svežeg vazduha u zgradu • obezbedite dnevno osvetljenje i vezu objekta sa spoljašnim okruženjem - biofilija (ljubav prema svemu što je živo, što raste i što se razvija). 2.6. Optimizujte upotrebu materijala – Veće zgrade zahtevaju više materijala i potrebno je više energije za njihov rad. Zato zaista treba raditi sa klijentom da se smanje gabariti objekta (naročito važi za porodične kuće u SAD, tzv – garage Mahal). Pokušajte da gradite po standardnim dimenzijama, koristite najefikasnije materijale i smanjite građevinski otpad. www.build.rs Pokušajte naći pojedina gotova rešenja za pojedine delove objekta koje će vam uraditi specijalizovane firme (prefabrikovana konstrukcija za zidove ili krov, povezane razvodne kutije, samoliveni podovi ili rešenja podnih obloga, itd). Napomena M.B: ponovna upotreba materijala zahteva manje energije za pripremu materijala i proizvoda u odnosu na reciklažu i takođe se često preporučuje kao jedna od strategija koja može sniziti cenu gradnje i učiniti proizvode dugotrajnijim. 2.7. Obezbedite dugotrajnost, uključujući rekonstrukciju postojećih zgrada – Zelena zgrada treba da traje dugo. Neki stručnjaci danas tvrde da dobro sagrađena savremena zgrada treba da traje 1.000 godina. Što se tiče estetike pokušajte da nađete večnu arhitekturu umesto kratkotrajnih sezonskih hitova na fasadi. Zato je važno graditi zgrade koje lako mogu da promene svoju funkciju. Neki stručnjaci preporučuju da se pojedini delovi zgrade definišu prema dugotrajnosti i tako tretiraju (konstrukcija stotinama godina, omotač, krovni pokrivač, podovi, unutrašnje oblaganje zidova 50 do 100 godina, KGH sistem 20 do 50 godina, itd). Prema ovome svaki deo treba predvideti tako da ima srazmernu jednostavnost zamene. Važan zadatak koji treba ispuniti da bi se obezbedila dugotrajnost jeste sprečavanje pojave vlage koja je glavni uzrok za propadanje zgrada. Iste mere koje se sprovode za zaštitu korozije metala, sprečavanje kondenzacije vlage na betonu ili zaštitu drveta, učiniće da vazduh u zgradi bude zdraviji. Dugotrajnosti doprinosi i rekonstrukcija postojećih zgrada umesto gradnje novih. Ukoliko u velikoj meri uspete da smanjite potrošnju u postojećoj zgradi kroz rekonstrukciju u smeru energetske efikasnosti, nećete morati da trošite energiju za njihovo rušenje, da stvarate nepotreban otpad, itd. Napomena M.B: Jedan od poslednjih napora da stvorimo dugotrajna i održiva rešenja ogleda se u biomimikrijskom pristupu projektovanja – prema uglednim primerima iz prirode koji su preživeli milione godina evolucije. 2.8. Zaštitite i obnovite okolinu gradilišta – Od svih naših negativnih uticaja na planetu, izumiranje vrsta i smanjenje biodiverziteta je jedno od najznačajnijih. Ekolozi procenjuju da će biti potrebne stotine hiljada, možda i milioni godina da bi se povratio život na zemlji u onom broju u kom danas izumire. Postoje brojni indirektni načini da zelene zgrade i izbor materijala pomognu da se očuva biodiverzitet planete: gradnja manjih objekata i korišćenje manje količine materijala za iste potrebe, energetski efikasne zgrade (manja potrošnja fosilnih goriva), upotreba sertifikovanog drveta ili lako obnovljivih materijala (bambus, slama, itd)... fokus Postoje i direktni načini da, kao projektanti i izvođači, doprinesete biodiverzitetu: gradnja na ivici parcele i ostavljanje što više zemljišta netaknutog, čuvanje površinskog sloja zemljišta i odlaganje zbog eventualnog kasnijeg postavljanja na ravan – zeleni (živi) krov, ostavljanje tla da izraste lokalna flora, kontrola zagađenja veštačkim osvetljenjem (svi zraci koji odlaze u nebo ili reku ometaju živi svet a vama bespotrebno troše energiju)... Rekonstrukcijom postojećih objekata izbegavaju se greenfield projekti i novo uništavanje prirodnog tla i ekosistema na njemu. Jedna od dugoročnih strategija jeste i učenje korisnika objekta da poštuju prirodu tako što će prozori da gledaju na zelene površine i što ćete im omogućiti da se lako povežu sa otvorenim prostorima. Dobra polazna tačka za ispunjenje ovih ciljeva jeste saradnja sa pejzažistima i ekolozima prilikom projektovanja i planiranja, naročito onda kada se govori o većim površinama zemljišta. 2.9. Napravite zelene specifikacije – Proizvodi koji sadrže reciklirane sirovine i održive materijale po mišljenju mnogih čine srce zelenih zgrada, ali pomenuta energetska efikasnost uz kvalitetnu i zdravu gradnju ipak ima veći uticaj od ove stavke. Zelenim materijalima i proizvodima se smatraju oni koji su takvi po svojoj prirodi ili načinu na koji nastaju, kao i oni koji imaju određenu ulogu: ušteda vode ili energije, i sl. Napomena M.B: treba uzeti u obzir Procenu životnog ciklusa materijala i proizvoda – LCA, kao i ponovnu upotrebu materijala. 2.10. Napravite zgrade otporne na lokalnu klimu – Sve i da povećanje temperature i emisije ugljen-dioksida nema veze sa čovekom ili da se zapravo i ne dešava u alarmantnoj meri, klimatolozi i dalje tvrde da nas to neminovno čeka kad-tad. Čestice koje su već u vazduhu neće skoro nestati i zgrade koje gradimo danas treba da odgovore na izazove koji nas čekaju: povećanje temperature, promena klime, intenzivnije oluje i povećanje nivoa mora. Moramo praviti zgrade prilagođenije višim letnjim temperaturama, moramo imati plan za veće količine atmosferskih voda, i morali bismo graditi zgrade koje su u stanju da nam koriste i u slučaju dugotrajnijeg nestanka energije (passive survivability - pasivno preživljavanje). 3. Prioriteti tokom upotrebnog veka zgrade – operativnost Projektanti i izvođači koji žele da naprave zelenu zgradu treba da se orijentišu na samu zgradu, međutim, njihova razmišljanja trebalo bi da idu i dalje. Uticaj zgrade na okruženje u mnogome zavisi od njene operativnosti. Mnogi od prioriteta koje ću sada navesti posledica su prioriteta opisanih do sada u tekstu, ali je sada fokus na vremenu kada je zgrada završena i započelo je korišćenje. 3.1. Smanjenje potrošnje energije – Način na koji zgrada funkcioniše ima ogroman uticaj na potrošnju energije. Dve identične zgrade mogu se u velikoj meri razlikovati zavisno od načina na koji se njima upravlja. Zato je ključna edukacija korisnika u zgradama – gašenje svetla i zatvaranje slavina, podešavanje termostata na manje vrednosti kada nije potrebno više hlađenja ili grejanje (promene u toku dana), spuštanje roletni, itd. Neke kompanije čak uvode i podsticaje za zaposlene koji isključuju monitore računara kada napuštaju radno mesto, ili dodaju senzore koji će to sami da rade. Napomena M.B: ovakav pristup je prilično optimističan i uglavnom je češća preporuka da skoro da treba zaboraviti na „savest“ korisnika i da zgradu u što većoj meri treba projektovati i opremiti tako da sistemi za centralno upravljanje preuzimaju ove funckije – računari su odgovorniji i manje zaboravni od nas. 3.2. Smanjite potrošnju energije za transport – Zaposleni mogu da umanje potrošnju energije ako ne putuju samostalno u kolima. Ovo eliminiše potrebu za parking prostorom, smanjuje saobraćajne gužve, može biti zdravije i manje stresno što vodi do povećane efikasnosti na poslu, itd. Neke firme u SAD pokušavaju da podstiču zaposlene da se više njih vozi zajedno automobilima, da dolaze biciklom ili javnim prevozom, itd. 3.3. Smanjite potrošnju vode – Obrazovanje je ključ smanjenja potrošnje vode u zgradama, naročito u kućama: upotreba mašina za suđe samo kada su pune, zatvaranje česme u toku pranja posuđa, pranja zuba ili brijanja, kraće tuširanje i sl. Pejzažna rešenja mogu takođe uticati na ogromna smanjenja potrošnje vode odabirom biljaka koje troše malo vode ili onih koje ni ne treba zalivati (na primer, obična trava koja raste na datoj parceli). Ako se ipak odlučite za englesku travu preporučuju se kapalice sa automatskim radom prema vlažnosti zemljišta umesto zalivanja crevom ili prskalicama. 3.4. Obezbedite zdrav enterijer – Uz pomoć projektantskih rešenja možemo unutrašnjost objekta održavati zdravom. Jedan od primera je uključivanje ventilatora prilikom tuširanja (prim. M.B. - ponegde je i kod nas slučaj da je ventilator povezan sa prekidačem za svetlo u kupatilu, ali ako neko ostavlja svetlo troši dodatnu energiju i za rad ventilatora). Treba voditi računa prilikom izbora nameštaja i završne obrade, i birati zdrava sredwww.build.rs stava za održavanje higijene u zgradama. Danas je u SAD velik izbor ovakvih sredstava koja su jednako efikasna i čak i ne koštaju više od onih koja su se nekada primenjivala (prim. prev. - situacija se menja i kod nas). 3.5. Poboljšajte dugotrajnost kroz proaktivno održavanje – Dugotrajnost jednim delom zavisi i od proizvoda i materijala koje instaliramo u zgradama i detalja konstrukcije kojima sprečavamo pojavu vlage, ali takođe zavisi i od načina na koji održavamo i koristimo zgradu. Ovde spada popravljanje vodovodnih instalacija koje cure, kontrola i popravke uređaja koji mogu izazvati poplavu u zgradi, čišćenje odvoda, farbanje koje sprečava oštećenje materijala, ispitivanje pojave štetočina, uklanjanje vegetacije koja je preblizu zgrade i, uopšte, vođenje računa o stanju kompletnog objekta. 3.6. Uredite parcelu za razvoj ekosistema – Sa ekološke tačke zemljište oko svake zgrade je veoma oštećeno. Odgajan travnjak često zahteva upotrebu veštačkih đubriva, herbicida i sl. Stalno uklanjanje lišća i odnošenje na deponiju zapravo uklanja hranljive materije za zemlju koja se tako ispošćuje. Ne treba zaboraviti da ovo ne važi samo za velike parcele dalje od urbanog tkiva već da se život može razviti i na pola kvadratnog metra u centru grada (mnogim pticama je i manje potrebno da sviju gnezdo). 3.7. Vežbajte zaštitu životne sredine – Postoje brojni načini na koje možemo da ohrabrimo i insipirišemo ljude za zaštitu životne sredine kod kuće i na poslu; odgovarajući prostor za reciklažne sirovine, kante za kompost od organskog otpada, dobar položaj rešetki za bicikle, itd. Možemo postaviti i table i obaveštenja koja upućuju korisnike na ponašanje, rešiti saobraćaj tako da je distanciran od prozora ili ulaznih vrata zgrade... Završna razmišljanja Postoji nekoliko rizika kada se nabraja lista prioriteta koji su predstavljeni u ovom tekstu. Najveći rizik jeste da nešto od ovoga smatrate apsolutnim, umesto uopštenim vodičem. Svaka situacija je drugačija. Negde je prioritet voda, negde zagađenje bukom ili vazduhom, negde transport, itd. Tako i prioriteti variraju od projekta do projekta. Dakle, sve ovo posmatrajte kao hranu za razmišljanje, ne kao odgovore. Napomena M.B: Alex Wilson je na kraju pozvao posetioce sajta Building Green da dodaju u komentarima ono što oni smatraju za prioritete zelenih zgrada. Ove komentare kao i ceo tekst na engleskom jeziku možete naći zajedno sa desetinama drugih linkova u tekstu sa istim naslovom na našem portalu www.gradjevinartvo.rs ■ 37 promo FIRESTONE ULTRAPLYTM TPO: EKOLOŠKA MEMBRANA Firestone restone UltraPly TPO je krovna membrana svetle boje koja eflektuje sunčevu svetlost pre nego što je membrana apsorbuje i reflektuje pretvori u toplotnu energiju. Ova osobina membrana svetlih boja, zajedno sa prednostima koje ćemo navesti, govori da se, naročito u sunčanim oblastima, Firestone UltraPly membrana može smatrati ekološkom membranom Primarni materijali Bez halogena Firestone UltraPly membrana pravi se spajanjem etilen-propilen gume u polipropilen matricu. Ojačanje tkaninom od poliestera, koja se pravi u Firestone Fibres and Textiles odeljenju, umeće se između pokrova i jezgra. Firestone UltraPly membrana ne sadrži halogen, za razliku od nekih krovnih membrana koje sadrže do 10% usporivača plamena sa halogenom. Firestone koristi magnezijum-hidroksid kako bi poboljšao performanse TPO membrane i ispoštovao današnje protivpožarne propise. U slučaju vatre ne ispuštaju se toksični ili korozivni gasovi. Ovo ojačanje pruža membrani dobar otpor na bušenje i cepanje i poboljšava trajnost membrane. Na taj način mogu se dobiti iste performanse sa tanjom membranom. Upotreba manje primarnih materijala doprinosi očuvanju životne sredine. Štaviše, istraživanja su pokazala da usporivači plamena sa halogenom imaju negativan efekat na dugoročnu UV stabilnost membrane i skraćuju predviđeni upotrebni vek. Bez plastifikatora Proizvodnja Firestone UltraPly TPO membrane ne sadrže plastifikatore. Tečni plastifikatori će promeniti mesto ili ispariti u kontaktu sa hemijskim supstancama, uljem, toplotom i/ ili jednostavno s vremenom. Gubitak plastifikatora rezultiraće manjom fleksibilnošću i pucanjem membrane. Pošto TPO membrana ne sadrži plastifikatore, manje je osetljiva na vremenske uslove i izdržljivija je. Proces proizvodnje Firestone UltraPly TPO membrane ima ograničen uticaj na životnu sredinu. Proizvodnja TPO membrane zahteva manje energije u poređenju sa drugim krovnim membranama. Polimeri i aditivi nisu štetni za čoveka i okolinu, čestice prašine koje se stvaraju u procesu proizvodnje ne zagađuju okolinu. Produkti koji nastaju prilikom hemijskih reakcija su zanemarljivi. FIRESTONE ULTRAPLY™ – ZELENI KROVOVI 38 Postavljanje bašte na vaš krov je odličan način da iskoristite prostor u gradu, sačuvate životnu okolinu i uštedite novac na duge staze. Ovi biljni ili baštenski krovovi postavljaju se veoma uspešno na krovove širom sveta. Ova membrana, koja se može variti toplim vazduhom i koja je ojačana platnom, uspešno je prošla FLL test otpornosti na korenje te stoga može da pruži pouzdane performanse u zahtevnim uslovima na krovu. Firestone Ultraply TPO je idealna membrana za kombinaciju sa sistemima ekstenzivnih zelenih krovova koristeći laganu vegetaciju koja ne zahteva mnogo održavanja. Prednosti kombinovanja Firestone Ultraply TPO membrane sa sistemom zelenog krova su brojne: • povećava upotrebni vek krova • povećava cenu nekretnine i poboljšava estetiku • manja upotreba energije • laka ugradnja i instalacija • poboljšan kvalitet vazduha • smanjenje efekta gradskih toplotnih ostrva • omogućava zadržavanje kišnice • dodatna zvučna i toplotna izolacija • prirodno stanište za ptice i biljke www.build.rs Zavariva Zavarivanje vazduhom toplim v Zahvaljujući hemijskom sastavu Firestone UltraPly TPO membrane (kvalitet i kvantitet antioksidansa i UV stabilizatora kao i svojstvima i količini usporivača plamena bez halogena), mesta za zavarivanje ne zahtevaju posebno čišćenje ili pripremu uz pomoć čistača na bazi razređivača. Na ovaj način ne eksploatišu se prirodni resursi koji su potrebni za proizvodnju takve tečnosti za čišćenje. Tokom zavarivanja spojeva ne ispuštaju se štetne materije. Superiorna trajnost Firestone proizvodi poliolefin membrane od ranih devedesetih godina. Godine 2003, kompanija je odlučila da obustavi proizvodnju PVC membrana zbog štetnog uticaja hlora na životnu sredinu. Od tada je prodaja UltraPly TPO membrana vrtoglavo porasla i danas iznosi više od 35 miliona m² za godinu dana. Firestone UltraPly TPO membrane demonstrirale su svoje performanse na krovovima širom sveta. Studije na terenu i u laboratoriji pokazale su da Firestone UltraPly TPO membrane ne gube svoje karakteristike s vremenom. Testiranja su pokazala da se sastojci ne ispiraju u kontaktu sa vodom te se stoga kišnica sa krova može skupljati i koristiti u domaćinstvu. Lako se reciklira Danas se otpadni materijal koji se stvori tokom proizvodnje u potpunosti reciklira u okviru procesa proizvodnje tako što se umeša u sloj jezgra membrane. Nedostatak halogena u membrani pojednostavljuje i omogućava proces reciklaže membrane i/ili njeno uništavanje procesom spaljivanja. ■ ALTO GRAĐEVINSKI MATERIJALI Bulevar Zorana Đinđića 103/8 tel: +381 11 3130 572 prodaja@altogm.rs www.altogm.rs promo PROJEKTOVANJE I MONTAŽA ČELIČNIH KONSTRUKCIJA, MONTAŽA ZIDNIH I KROVNIH SENDVIČ PANELA MP INŽENJERING Hala Ovča, paneli P=2.500m2, 10 tona čelika MP Inženjerinng je firma nastala objedinjavanjem višegodišnjeg iskustva i kvaliteta u oblastima projektovanja i inženjeringa građevinskih objekata. U skladu sa najsavremenijim tokovima izgradnje MP Inženjerinng vrši usluge projektovanja i montaže čeličnih konstrukcija, montaže fasadnih i krovnih sendvič panela. – Prioritet firme jeste da svojim klijentima obezbedimo pouzdanog konsultanta koji zna da ponudi kompletna rešenja od faze planiranja do faze završetka radova – kažu u MP Inženjeringu i dodaju: – Za vas, mi gradimo kopletna rešenja. Koteks Viskofan, Novi Sad, paneli P=22.000m2, 150 tona čelika krov Novo Miloševo, paneli P=1.000m2 Čelične konstrukcije omogućavju sigurna i praktična rešenja za objekte svih namena bilo da su industrijski, sportski, poljoprivredni ili trgovački. Odlikuje ih brza i jednostavna montaža čime se ostvaruju znatne uštede u materijalu, maksimalna iskorišćenost prostora, dugi vek trajanja, ekološka prihvatljivost i jednostavnost održavanja. Sistemi čeličnih konstrukcija bjektu pružaju savremen izgled i pouzdanost. Sendvič zidni i krovni paneli su svojim visokokvalitetnim termoizolacijskim, dugovečnim i estetstkim svojstvima pronašli široku primenu u izgradnji objekata svih namena. Jednostavni su za montažu i samim tim omogućavaju pokrivanje ogromnih površina u veoma kratkom vremenskom periodu. Pri tom, svojim dimenzijama i rešenjima, bez obzira na brzinu gradnje, obezbeđuju kvalitetan omotač zgrade. Stator Loznica, paneli P=2.300m2, 10 tona čelika Sendvič paneli objektu pružaju potpunu zaštitu od spoljnjih uticaja i samim tim visok stepen energetske uštede. Atraktivan izbor površina profila, mnoštvo površinskih završetaka, dostupnih u različitim bojama i vrstama površinske obrade metalne obloge panela, nude mogućnost bezbrojnih estetskih rešenja. Logistik Sekulić, Dobanovci, paneli P=9.500m2, 100 tona čelika 40 Uz pomoć stručnjaka MP Inženjeringa dolazite do idealnih projektnih rešenja, kvalitetnog odabira i specifikacije materijala, brze i ekonomične montaže. Oni planiraju i sprovode održiva rešenja u skladu sa savremenim ekološkim i bezbedonosnim standardima, vode računa o energetskoj efikasnosti i estetskom izgledu vašeg objekta ■ www.build.rs MP INŽENJERING Bože Perića 61 15307 Loznica-Lešnica Beograd: tel/fax: +381 11 61 40 766 mob: + 381 64 22 92 786 mpinzenjering@gmail.com promo BRZA DETEKCIJA POŽARA U RAČUNSKIM CENTRIMA I KONTROLNIM SOBAMA SecuriRAS ASD 535 aspiracioni detektor dima Svaka vaka sekunda je važna kada se radi o detekciji požara u računskim centrima i kontrolnim sobama. Otkazivanje servera, računarske mreže ili prekid procesa proizvodnje u današnje vreme nijedna kompanija ne može sebi dozvoliti. Većina požara je uzrokovana kvarovima na instalaciji, a počinje laganim, neprimetnim tinjanjem. U mnogim slučajevima rana detekcija požara pomoću SecuriRAS ASD 535 može neutralizovati početni uzrok požara tako što će aktivirati stabilni sistem za gašenje požara i time sprečiti štetu pre nego što požar dobije priliku da se razvije. Securiton-ov detektor SecuriRAS ASD 535 se sastoji od sistema cevi sa otvorima za aspiraciju (usisavanje) vazduha iz prostora koji se štiti i kućišta uređaja u kome su smešteni senzor dima, ventilator za usisavanje vazduha i elektronika. ASD 535 kontinuirano usisava vazduh kroz sistem cevi koje su postavljene u nadzirani prostor i prenosi ga do senzora dima. Taj senzor – opremljen novom HD (High Dynamic) tehnologijom – ispituje vazduh u potrazi za česticama dima. Osetljivost senzora kreće se od 0.002 %/m do 10%/m. Ako je alarmni prag prekoračen, detektor trenutno šalje alarmni signal sistemu dojave požara. Prostor spuštenog plafona Detektor ima ugrađenu funkciju automatskog samoučenja, pomoću koje se osetljivost uređaja automatski prilagođava uslovima okruženja. U posebno teškim ambijentalnim uslovima, od izuzetne je važnosti mogućnost prikupljanja svih podataka tokom probnog rada, koji može potrajati i više meseci. izgled jednog računskog centra Sa dodatnim interfejsom aspiracioni detektor dima SecuriRAS ASD može se integrisati u sistem dojave požara SecuriFire (vidi u prethodnim brojevima Build magazina). Na taj način omogućeno je lako prikazivanje i podešavanje osetljivosti ili na primer, dnevno/noćnog režima rada sa upravljačke konzole centrale za dojavu požara. ASD PipeFlow softver za proračunavanje pruža mogućnost projektovanja asimetričnih sistema cevi, što nudi veliku fleksibilnost u izvođenju sistema. Softver vrši proračun potrebnih otvora na cevima kao i usaglašenost projektovanog sistema sa VdS standardima. cevi sa otvorima za aspiraciju postavljene na orman sa opremom aspiracioni detektor dima SecuriRas ASD 535 Cevi za aspiraciju vazduha postavljaju se tako da štite radni prostor, prostor spuštenog plafona i prostor duplog poda. Ukoliko se želi zaštita konkretnih uređaja, npr. rekova ili ormana sa opremom, moguće je cevi za aspiraciju vazduha postaviti na sam uređaj ■ Ventilacija Sistem za dojavu požara SecuriFire SECURITON Alarm and Security Systems Danila Lekića Španca 31 11070 Novi Beograd IT ormani Primer zaštite Prostor duplog poda računskog centra pomoću ASD 535 aspiracionog detektora dima i stabilnog sistema za gašenje požara Aspiracioni detektor dima SecuriRAS ASD 535 tel: +381 11 318 70 81 318 70 82 318 50 17 fax: +381 11 228 05 25 office@securiton.rs www.securiton.rs A company of the Swiss Securitas Group www.build.rs 41 promo PREFABRIKOVANE BETONSKE KONSTRUKCIJE OD VIBRIRANOG I PREDNAPREGNUTOG BETONA MARTINI GRADNJA Italijanska nska grupacija Martini Holding SpA, preko svog proizvodnog pogona u Inđiji – Martini Gradnja doo, prisutna je na tržištu Srbije već preko dve godine Martini Gradnja proizvodi prefabrikovane betonske konstrukcije od vibriranog i prenapregnutog betona svih dimenzija, čije tipološke osobine, adekvatno dimenzionisane, omogućavaju realizaciju i najzahtevnijih objekata u skladu sa kanonima arhitekture montažnih objekata. Tokom trideset pet godina poslovanja, Martini Gradnja realizovala je niz objekata koji svedoče o trudu i sposobnosti preduzeća: od malih objekata za poljoprivredu do velikih višespratnih industrijskih i komercijalnih objekata. Martini gradnja nudi tehnički razvijena rešenja visokog kvaliteta, u isto vreme stavljajući akcenat na estetsko-formalni aspekt: nastojeći da pronađe ravnotežu između arhitekture i građevinarstva i da uvek bude u koraku sa vremenom odgovarajući na najraznovrsnije zahteve klijenata. Privredno društvo u Srbiji, Martini Gradnja doo, čini pokriveni prozvodni pogon od preko 15.000m2 i upravna zgrada od 750m2 a celokupni kompleks prostire se na površini od preko 220.000m2 u Industrijskoj zoni u Inđiji (severoistočna radna zona) u neposrednoj blizini autoputa Beograd-Novi Sad. Izrada elemenata u zatvorenoj hali sa sistemom za ubrzavanje sazrevanja betona zaparivanjem, takozvani Steam Curing, omogućava rad nezavisan od vremenskih uslova i spoljne temperature. Za potrebe izrade betonskih elemenata, Martini Gradnja ima u funkciji najsavremeniju, potpuno automatizovanu fabriku betona, koja omogućava kontinuitet kvaliteta i postizanje visokih marki betona. Proizvodni kapaciteti preduzeća Martini Gradnja – u proizvodnji je zaposleno 50 radnika: • 120m3/h fabrika betona • 190.000m2 (površina objekata) • 95.000 međuspratnih konstrukcija sistemi TT ploča i Omega ploče • 80.000m2 fasadnih betonskih panela ■ Visok stepen kvaliteta ugrađenih materijala, završne obrade i neprekidni strogo kontrolisani parametri proizvodnje i kvaliteta sa jedne strane i strateška lokacija između Beograda i Novog Sada, sa druge, omogućavaju Martini Gradnji visoku konkurentnost, brzinu transporta i montaže. Za sve dodatne informacije možete kontaktirati preduzeće Martini Gradnja na kontaktima ispod ■ MARTINI GRADNJA Vojvode Putnika bb 22320 Inđija tel: +381 11 32 88 100 mob: +381 62 587 153 fax: +381 62 298 173 info@martinigradnja.rs www.martinigradnja.rs 42 www.build.rs promo Donošenje odluka kada birate boje i nijanse za vašu kuću, stan ili poslovni prostor može biti stvarno stresan posao za mnoge ljude. Što se nas iz Matox-a tiče, sav taj stres je potpuno nepotreban ukoliko ispoštujete savete koje pružamo. Stvari svakako mogu da krenu naopako. Taj mali uzorak boje na ton karti, koji je izgledao tako lepo u prodavnici, nije baš bio pravi izbor, što se zaključilo tek kada je bojenje bilo konačno završeno. Sa dobrom pripremom i nanošenjem, ipak, relativno je lako izbeći ove potencijalno skupe greške. Ovom prilikom smo vam obezbedili nekoliko korisnih saveta koji će vas usmeriti prema sigurnom i uspešnom izboru... autor: Vojkan Jovanović Razlog mogućeg drugačijeg izgleda iste nijanse leži u intezivnijem i snažnijem delovanju nijanse kada se nanese na veću površinu. Takođe, prirodno je da na svaku nijansu utiču i boje koje je okružuju. Kada želite da promenite boju ili nijansu u vašem prostoru savetujemo da pogledate u katalozima ili brošurama i da nađete neki prostor koji je po izgledu sličan ili odgovara vašem. Dobro je i da od vašeg prodavca boje koji poseduje ColorexMIX tinting sistem uzmete ton karte i uzorke nijansi i pogledate ih na miru u prostoru koji želite da obojite. U našem sistemu za toniranje matične ton karte i sistemi za izbor nijanse su: • Monicolor NOVA (2024 nijansi) koja se koristi za sve pokrivne boje i premaze • Coltec Wood (75 nijansi) za transparentne premaze, lazure i lakove • TROX (64 nijansi) za transparentne premaze, lazure i lakove • ColorexDecor (55 nijansi) za dekorativne pearlescentne materijale (sa bisernim sjajem). Veoma je bitno napomenuti da ColorexMIX sistem potpuno podržava i ostale važeće standarde kao što su NCS (Natural Color System) i RAL. Tek kada dobro pogledate ton karte možete imati jasniju sliku onoga što želite da postignete. Takođe, ukoliko birate nijanse za spoljnu upotrebu, bitno je da pitate prodavca da li se u izabranoj nijansi nalaze pigmenti koji su otporni na dejstvo svetlosti, a ako ne, probajte da pronađete neku drugu odgovarajuću nijansu. Uticaj i intenzitet UV zračenja je znatno veći nego što je ranije bio, što znači da će pigmenti koji su nestabilni na UV zračenje brže izbledeti. To naravno najviše važi za nijanse i boje za spoljnu upotrebu, dok je situacija sa bojama za enterijer znatno blaža. Sledeći korak bi bio da nanesete nekoliko kvadrata boje u željenoj nijansi na zid i pogledate kako bi ta boja izgledala u prirodnom okruženju. Eventualne tehničke razlike u nijansi na zidovima mogu se izbeći ako bojite celokupnu površinu jednog zida bojom iz iste kante. UMETNOST IZBORA BOJE I NIJANSE TROX Coltec Wood Nova 720 Ovo naročito važi kada imate više boja koje se dodiruju ili spajaju na određenim mestima. Ako je moguće, trudite se da površine obojite bojom iz iste kante. Ako to nije moguće, odnosno ako su površine prevelike, koristite boju koja je proizvedena istog dana i sa istim brojem šarže, što možete videti na svakoj etiketi. Ako vidite da nećete imati dovoljno boje u jednoj kanti da završite celu površinu, najbolje je da se nastavak napravi na uglovima, odnosno na spojevima dva zida. obloge (popularno nazvane stakleni tapet) preporučivo je koristiti sjajne (ultra saten) boje jer se na taj način postiže najlakše održavanje i najveći stepen mehaničke čvrstoće obojene površine. Nije samo nijansa ono na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora, već treba pravilno odabrati i stepen sjaja boje koja se nanosi, a sve u zavisnosti od namene prostorije i efekta koji želite postići. Praktično, svetlost (bilo veštačka ili prirodna) koja se nađe u prostoriji se pravilno rasporedi po plafonu tako da stičemo utisak da „celi plafon ravnomerno svetli“. Postoje i boje koje su koncipirane i svojim reološkim osobinama specijalno prilagođene isključivo bojenju plafonskih površina (TakTäck 03 - fotografija pored). Stepen sjaja arhitektonskih boja za enterijere koje FGM Matox a.d. proizvodi pod robnom markom Scala kreće se od potpunog mata (01 ultra-mat), zatim polu-mat (0304 semi-mat), polu-sjaj (07 saten) i na kraju sjaj (20-25 ultra-saten). Veći stepen sjaja boje određuje i veću mehaničku otpornost same obojene površine. Zato se u veoma prohodnim prostorijama (hodnici, restorani, prodavnice) preporučuje da zidovi budu obojeni u polu-sjajnu (saten) boju, jer se ta površina lakše briše, čisti i održava. Prostorije koje nisu toliko frekventne (spavaće sobe, gostinske sobe, galerije i slično) treba bojiti u boje sa nižim stepenom sjaja, zato što one tada deluju smirujuće i upijaju dosta svetlosti koja se reflektuje u prostoriji. Za prostorije u kojima je potrebna veoma jaka i otporna zidna površina i gde su uslovi ekstremni (vešernice, kupatila, kuhinje, kotlarnice, klanice, pekare, itd.) kao i na zidovima na kojima su montirane glass-fiber www.build.rs Konačno, na plafonima je preporučivo koristiti ultra-mat ili mat boje (nikako boje sa visokim stepenom sjaja) jer mat površina mnogo bolje disperguje svetlost i koriguje refleksiju, tako da će se svetlost pravilno odbijati od plafona. Da rezimiramo, sa povećanjem stepena sjaja boje povećava se i njena mehanička otpornost kao i otpornost na mokro brisanje, ali se takođe povećava i koeficijent refleksije svetlosti, tako da je korisno prilikom izbora pridržavati se saveta koji su gore izneti ■ MATOX Glavički put bb; 35250 Paraćin tel: +381 35 570 511 fax: +381 35 562 160 www.scala.rs MATOX Direct Narodnog Fronta 86v M.M. Lug; 11050 Beograd tel: +381 11 304 61 49; 34 73 973; 34 73 578 direct@matox.rs Kneza Danila 49-51; 11000 Beograd tel/fax: +381 11 322 52 53 www.matox.rs 43 promo MASTERSEAL 345 PRIONLJIVA HIDROIZOLACIONA MEMBRANA ZA TUNELOGRADNJU Potpuno unoprianjanjemembranezaprimarnu prianjanje membrane za primarnu i sekundarnu oblogu omogućava smanjenje profila iskopa, onemogućava migraciju vode između obloga i redukuje količinu prskanog betona – jer povezane membranom primarna i sekundarna obloga predstavljaju jedinstvenu, monolitnu strukturu. Izrada vodonepropusne membrane u podzemnim građevinama predstavlja izuzetno kompleksan zadatak. MEYCO BASF nudi alternativu – trenutno dominantnim PVC i HDPE membranama, u vidu prskane, obostrano prionljive membrane MASTERSEAL 345 Pre aplikacije membrane, nečistoće sa podloge su uklonjene peskarenjem. Na pojedine delove podloge nanet je prskani beton debljine 4cm, a pukotine u steni su popunjavane reparaturnim malterom. Manji prodori vode zaustavljeni su injektiranjem materijala na cementnoj bazi, koji je ujedno i zatvorio pukotine u stenskoj masi. MASTERSEAL 345 između dva sloja torkreta Rekonstrukcija pruge Pivka-Divača (Slovenija) Velika brzina ugradnje, laka primena u prostorima sa složenom geometrijom i jednostavno održavanje jesu dodatni benefiti koje pruža ova membrana. MASTERSEAL 345 je praškasti materijal na bazi EVA kopolimera i cementa. Nanosi se mašinom za suvi torkret (prah i voda se mešaju u mlaznici stvarajući pastu). Kroz mehanizam poznat kao koalescencija, pasta naneta na zid tunela pretvara se u membranu. Klasična membrana se proizvodi u fabrici, a ugrađuje na gradilištu, dok je kod prskane membrane mesto proizvodnje ujedno i mesto ugradnje. Prva železnička pruga u Sloveniji puštena je u rad 1848. godine. U tom periodu izgrađeni su i prvi tuneli. Tokom godina eksploatacije tuneli su renovirani, povećan im je profil, ali su suštinski uvek ostajali osetljivi na prodore vode, naročito u zimskom periodu kada je dolazilo do formiranja tzv. ledenih sveća. Tokom 2009. godine, Železnice Slovenije odlučile su da saniraju tri železnička tunela ukupne dužine oko 1.000m na pruzi Pivka-Divača. Uslov za izvođenje sanacije bio je nesmetano odvijanje saobraćaja na jednom od dva koloseka, tokom trajanja radova. Osim toga, morao se i dimenziono očuvati svetli otvor tunela. Rešenje koje je ponudio projektant, u saradnji sa firmom BASF Slovenija (M. Fekonja), sastojalo se u nanošenju prskane hidroizolacione membrane MASTERSEAL 345 na kalotu tunela, po 4m od temena – i sa jedne i sa druge strane, zaštićene slojem prskanog betona. Veći prodori obrađeni su i postavljene su drenažne cevčice, koje su naknadno injektirane. Na ovako pripremljenu podlogu, mašinom za suvo torkretiranje MEYCO PICOLA naneta je hidroizolaciona membrana. Prskanje je zbog izuzetno teških uslova rada (jedan kolosek u funkciji) izvođeno u dve ruke. Da bi se membrana zaštitila od uticaja sredine i postigla njena puna funkcionalnost, nanet je sloj prskanog betona debljine 5cm. Potpuna vodonepropusnost obloge postignuta je injektiranjem dvokomponentne poliuretanske pene MEYCO MP 355A u prethodno postavljene drenažne cevčice ■ BASF Srbija d.o.o. Omladinskih brigada 90b; 11070 Beograd kontakt: Duško Radivojević dusko.radivojevic@basf.com tel: +381 11 30 93 431 mob: +381 63 244 486 BASF Construction Chemicals Europe Ltd. MEYCO Global Underground Construction Vulkanstrasse 110; CH-8048 Zurich, Switzerland tel. +41 58 958 22 11; fax +41 58 958 32 46 meyco.ugc@basf.com; www.meyco.basf.com 44 www.build.rs promo TENSAR – PREKO 30 GODINA ISKUSTVA I RAZVOJA GEOMREŽA Na prostoru znanom kao Širlend (Shirland) u Velikoj Britaniji, Tensar geomreža ugrađena je 1988. godine i, u saradnji sa železničkim operatorom Network Rail, tokom 1997. i 2006. godine izvađeni su uzorci ovih geomreža. U datom periodu, od datuma ugradnje do datuma uzimanja uzoraka, tom deonicom ukupan sabraćaj iznosio je oko 200 miliona bruto tona, teretnih i putničkih vozova. Stepen habanja proveravan je ispitivanjem karakteristika zatežućih sila geomreža koje su bile postavljene na 225mm ispod donje ivice pragova. Dijagram pokazuje da su karakteristike zatežućih sila u geomrežama sačuvane i da su geomreže ostale snažnije nego što je u projektu bilo predviđeno standardnom kontrolom kvaliteta za Tensar geomreže. Efekti habanja pokazali su se kao zanemarljivi. Izuzetne karakteristike Tensar geomreža omogućile su korišćenje otpadnog materijala sa gradilišta (šuta) za izgradnju podloge železničke trase. Ovim su postignuta dva važna cilja, i to, kako za investitora, tako i za životnu sredinu: recikliranje građevinskog otpada doprinelo je uštedi prirodnih resursa, i naravno, uštedi u budžetu investicije. granica kontrola kvaliteta karakteristike zatežućih sila Posle 18 godina Tensar geomreže zadržavaju kvalitet Prednost pronalska geomreže pre 30 godina i kontiunalnog razvoja u celom svetu jeste ogromno neuporedivo iskustvo na polju armirane zemlje i stabilizacije zemljišta koje imamo danas, a koje je ogromnim delom postignuto od strane Tensar-a Ipak, ovaj primer predstavlja samo jednu fazu razvoja Tensar geomreža. 1988 Od kada su postavljene geomreže u Shirland-u, nastavljen je kontinuirani razvoj. Razvoj su činila mala poboljšanja ali i veliki iskoraci u unapređenju tehnologije proizvodnje i kvaliteta geomreža. Jedan takav iskorak 1997 posle 18 godina bio je razvoj TriAx™ – zamena krute dvoosne geomreže za mehanički stabilizujući sloj. Mreža TriAx™ dobitnik je IGS nagrade za 2010. godinu (International Geosynthetics Society – www.geosyntheticssociety.org) ■ Deonica koridora Plovdiv – Svilengrad – turska granica Češka građevinska kompanija OHL ŽS iz Brna bila je zadužena za radove na deonici pruge u dužini od 12km. Na većem delu deonice bila je predviđena izgradnja nove pruge a samo na manjem delu u pitanju je bila rekonstrukcija. Razlog izgradnje i rekonstrukcije deonice bilo je planirano povećanje brzine vozova u saobraćaju na 160km/h. Da bi se postigla ova brzina bilo je neophodno povećati radijuse krivina pruge. Probleme kod ovog projekta predstavljale su dve reke, irigacioni kanal i visok nivo podzemnih voda koje su stvarale problem sa nosivim osobinama tla. Dodatno, tokom proleća voda pokriva celokupnu površinu zemljišta oko pružnog nasipa. Zbog veoma teških uslova, projektanti su se odlučili za Tensar TriAx mreže generacije TX, tip TX160 i TX170. Postojeći industrijski izazovi ne dozvoljavaju stagnaciju i razvoj geomreža se nastavlja. Tensar je svakako lider čije vizije, rešenja, i preduzimanje konkretnih koraka u praksi unapređuju ceo geotehnički sektor građevinarstva ■ LIPEX Križanićeva 12a 11000 Beograd tel/fax: +381 11 26 88 413 26 88 816 mob: +381 63 359 314 359 316 lipex@eunet.rs tensar@tensar.uk www.lipex.co.rs www.tensar-international.com Tensar TriAx TX160 i TX170 www.build.rs 45 promo PROJEKTOVANJE, INŽENJERING I KONSALTING U HIDROTEHNICI I GRAĐEVINARSTVU EHTING Ehting poseduje značajno iskustvo, stečeno kroz realizaciju velikog broja projekata, studija, izrade tehničke dokumentacije i rešavanja realnih problema u oblasti vodoprivrede. Ehting ima široku paletu usluga koje vam može ponuditi u oblastima: • inženjeringa i konsaltinga • projektovanja i izrade tehničke dokumentacije (izrada studija, analiza, generalnih rešenja, idejnih projekata, glavnih projekata, prethodnih studija opravdanosti, studija opravdanosti) • izrade matematičkih i simulacionih modela vodovodnih i kanalizacionih sistema, izrade matematičkih i simulacionih modela za rečne tokove • hidroloških i hidrauličkih analiza • nadzora nad izgradnjom hidrotehničkih objekata. Pored toga, Ehting poseduje licence za specijalizovane programske pakete u oblasti građevinarstva i hidraulike: • InfoWorks – matematičko modeliranje gradskih kanalizacionih sistema, vodovodnih sistema i tečenja u otvorenim tokovima • Hytran – matematičko modeliranje hidrauličkog udara. Ehting poseduje licence za programske pakete koji su namenjeni za projektovanje vodovodnih – cevnih sistema, kanalizacionih sistema, kao i za projektovanje regulacija i uređenja rečnih tokova, izrađene od strane firme Studio Ars: • Hydra – projektovanje vodovodnih sistema • Canalis – projektovanje kanalizacionih sistema i firme CGS: • Aquaterra – projektovanje regulacija i uređenja rečnih tokova. Preduze za projektovanje, inženjering i Preduzeće konsalti konsalting u hidrotehnici i građevinarstvu Ehting – Beograd osnovano je u martu 1990. go godine. odine. Ehting se već 20 godina, sistemat tski bavi projektovanje sistematski projektovanjem vodovod dnih, kanalizacionih vodovodnih, i hidrom meliorativnih sistema, tretmanom t hidromeliorativnih vode za piće, otpadnih voda i tretmanom t otpada, zaštitom životne sredine sredi i ekolog gijom, zaštitom od pop ekologijom, poplava i regulac g cijama reka, sistemima regulacijama za korišć korišćenje i zaštitu površinskih i podzem podzemnih voda, pristaništima i marina marinama, kao i projektima saobraćajnica Ovo je programska osnova za primenu Metodologije, a suštinu predstavlja ekspertski rad Ehting-ovih stručnjaka na terenu i u birou zajedno sa kadrovima poslodavca. Sa punom odgovornošću, Ehting garantuje visok kvalitet, strogo poštovanje ugovorenih rokova i pouzdano funkcionisanje projektovanih objekata, između ostalog poseduje i osiguranje od profesionalne odgovornosti. Rado ćemo se odazvati Vašem pozivu da Vam pružamo kontinualne konsultantske i projektantske usluge u oblastima za kojima imate potrebe. Detaljniji opis preduzeća i reference koje je Ehting stekao tokom 20 godina rada i postojanja možete pogledati na sajtu preduzeća ■ Ehting je zastupnik firme Protok d.o.o. iz Zagreba za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i deo BiH, za programski paket ProGIS koji služi za izradu Informacionih Sistema u komunalnoj privredi. Ehting poseduje sve licence za projektovanje hidrotehničkih objekata, osim za projektovanje brodskih prevodnica, licencu za projektovanje saobraćajnica za državne puteve prvog i drugog reda, putne objekte i saobraćajne priključke na ove puteve i granične prelaze, izdate od Ministarstva za infrastrukturu Republike Srbije. 46 Ehting je u toku 20 godina rada razvio i uspešno primenjuje „Metodologiju smanjenja gubitka vode i povećanje efikasnosti u vodovodnim sistemima“. Početkom 90-tih, Ehting je od tadašnjeg „Poslovnog udruženja vodovoda i kanalizacije Jugoslavije“ dobio Znak preporuke kvaliteta za pomenutu Metodologiju. Ovo je bio početak rada na metodologiji. Danas je operativan i u punoj primeni Integralni Vodovodni Informacioni Sistem (IVIS) čija je osnova baza podataka koja komunicira sa četiri segmenta Informacionog Sistema: obrada potrošnje vode, matematičko modeliranje, GIS i SCADA. www.build.rs EHTING ekološki inženjering i konsalting u hidrotehnici Vele Nigrinove 16 11000 Beograd Generalni direktor: Momčilo Bikicki, dipl.inž.građ. tel/fax: +381 381 11 283 68 23 283 68 24 283 68 25 283 60 13 283 60 63 283 61 05 mob: +381 65 283 68 23 office@ehting.co.rs www.ehting.co.rs promo ALCOA ARHITEKTONSKI ALUMINIJUMSKI LIMOVI I PANELI Reynolux® i Reynobond® Alcoa Architectural Products samo je jedna od divizija svetskog lidera u preradi aluminijuma – Alcoa sa 107.000 zaposlenih u 44 zemlje. U fabrikama u Merxheim-u (Francuska) i Eastman-u (Džordžija, SAD), Alcoa proizvodi aluminijumske limove različitih finalnih obrada i slojeva – Reynolux®, kao i kompozitni aluminijumski panel – Reynobond®. Kao deo Alcoa Group – Alcoa Architectural Products, nudi sigurnost svojim klijentima: projektantima i izvođačima, širom sveta Fasade objekata obloženih aluminijumskim kompozitnim panelima Reynobond® u Chameleon bojama, pružaju nam fantastičan doživljaj menjajući boju u zavisnosti od doba dana i vremenskih uslova. U odnosu na ugao svetlosti koja ih osvetljava, paneli će imati odsjaj u različitim nijansama u okviru svake boje ponaosob. Mnoštvo vizuelnih efekata u kombinaciji sa prednostima Reynobond®-a: mala težina, lak za obradu i oblikovanje, pružaju nam mogućnosti jednostavne manipulacije materijalom kao i izuzetan estetski doživljaj. Otpornost materijala na koroziju i različite vremenske uslove, čini ovakve fasade trajnima što daje poseban kvalitet celom objektu. Reynobond® Chameleon raspoloživ je u šest standardnih boja koje svojim efektima oponašaju promene u prirodi izazvane prelamanjem svetlosti. U zavisnosti od toga gde stojimo, boja će se menjati, stvarajući mnoštvo nijansi koje se postepeno prelamaju jedna u drugu. Korišćeni su specijalni pigmenti koji simuliraju efekte višeslojnosti na površini panela i variraju u intenzivnosti visokog sjaja, jačine i dubine boje u oku posmatrača. Reynobond® je kompozitni aluminijumski panel koji Alcoa proizvodi od 1989. godine. Sastoji se od dva aluminijumska limena flaha koji su spojeni lepljenjem – obostrano, za jezgro od polietilena (PE) ili za vatrootporno jezgro (FR). Reynobond® aluminijumski kompozitni paneli imaju nizak koeficijent širenja kao i prednost male težine, glatku i tvrdu površinu. Reynobond® se proizvodi u pet standardnih širina do maksimalnih 2.000mm, i u različitim dužinama do 6.000mm (na zahtev mogu se proizvesti i veće dužine) i može se u potpunosti reciklirati (100%). Inovacije inspirisane prirodom daju poseban karakter arhitektonskim objektima, to je razlog zašto Alcoa Architectural Products često traži svoju inspiraciju u prirodnim materijalima, te Reynobond® površine, na primer, imaju efekat prirodnih boja i tekstura. Veliki broj boja u okviru Chameleon i Sparkling ton karti, predstavlja izvanredan spoj sa specijalnim zaštitnim slojem na površini panela – Duragloss® 5000, koji pruža izvanrednu zaštitu od klimatskih uslova i UV zračenja. Ovaj visoko tehnološki sloj baziran na polimerizovanim smolama, kombinuje dva kvaliteta: trajnost i izvanrednu estetiku. Pored ovih glavnih osobina, poseduje i otpornost na abraziju, slane magle, kisele kiše, vlagu, itd. Alcoa Architectural Products isporučuju se i u Standard, Wood Design kao i Natural Finish završnim površinama ili u bilo kojoj boji u okviru RAL ton karte. Reynobond® aluminumski kompozitni paneli koriste se prvenstveno kao deo fasadnih sistema. Integrisani u sisteme, oni pružaju praktično rešenje za oblaganje fasada objekata različitih namena. www.build.rs Kao obloga ventilisane fasade, Reynobond® doprinosi smanjenju potrošnje energije potrebne za grejanje objekta u zimskim uslovima i rashlađivanje u toku letnje sezone. Na taj način doprinosi uštedi energije ■ POLYKEM SR Dimitrija Tucovića 28a, 2. sprat 11050 Beograd tel: +381 11 24 34 856 24 35 391 24 56 809 fax: +381 11 24 58 093 47 promo PROJEKTOVANJE, IZRADA I MONTAŽA ČELIČNIH KONSTRUKCIJA I OPREME U prošlom broju upoznali smo vas sa komp panijom Mikom. U ovom broju kompanijom želimo o da vam bliže opišemo opi proizvodne kapacitete kompanje. Pro kapac Proizvodnja čeličnih kompa i Al-konstrukcija u kompaniji Mikom odvija pove se u pet međusobno povezanih proizvodnih 2 12.0 . Unutrašnja hala ukupne površine 12.000m i spoljašnja infrastruktura, infrastruktura koju čine mosni i portalni kranovi i šinska šin transportna sredstva, omogućavaju pripremu p procesa proizvodnje i fabrikacije elemenata. Potvrda visokog kvaliteta usluga firme Mikom jeste primena sistema kvaliteta ISO 9001 i ISO 18800. Rezultat toga su visok kvalitet, sigurnost i pouzdanost svih objekata koji su izvedeni u ugovorenim rokovima. Pored programa proizvodnje i montaže konstrukcija, Mikom vrši i uslužno sečenje, savijanje, bušenje, probijanje, zavarivanje i druge srodne operacije, proizvoda od čelika, kao i poluproizvoda iz programa Al-konstrukcija. Sve to omogućava visokostručna i obučena radna snaga i najsavremenija oprema i mašine koje poseduje preduzeće Mikom. Oprema za savijanje: Apkant presa (snage 6.000kN) za savijanje limova debljine do 13mm i 6.000mm dužine, L, U, Ω, Z i C oblika, ekscentar presa (25t); četvorovaljak (min. prečnik savijenog cilindra 620mm max. 5.000mm ili izrada segmenata cilindra beskonačnog prečnika, širina 3.200mm debljina lima do 40mm); trovaljak za savijanje profila do 200mm visine. profilno glodanje, bušenje obrada konusa, itd; dve odvojene radne stanice – za kontinualan protok (obrada) i za pripremu predmeta, revolver glava snabdevena sa 8 alata, radna dužina 7.200mm, mašina za glodanje krajeva prečaga i okvira vrata od Al, presa za spajanje uglova, mašina za usecanje krajeva (izrada fasada), stona testera sa mernim sistemom, mašina za manipulisanje sendvič panelima. Oprema za sečenje, bušenje i probijanje: CNC linija za bušenje, sečenje i obeležavanje šipkastih materijala FICEP; trakasta rezalica; okvirna testera; cirkular testera (odsecanje punih materijala do Ø500); aparat za oksiacetilensko rezanje ESAB (Fotomat), dimenzije radnog stola 2x12m; uređaj za sečenje laserskim snopom TRUMPF Trumatic L3030, (xy=1.500x3.000mm, z=150mm, kapacitet rezanja: čelik do 20mm, prohrom do 10mm i aluminijum do 6mm); makaze za sečenje (maksimalna dužina do 6.200mm i debljine 13mm). Oprema za zavarivanje: uređaj za zavarivanje pod praškom Corimpex sa dva Linkoln aparata IdealArc DC1000 (max. dužina zavarenog elementa 24m); uređaj za podužno i poprečno zavarivanje cilindara, aparati za TIG, MAG i REL zavarivanje. Sama lokacija Mikom-ovih pogona je u neposrednoj blizini autoputa Beograd-Subotica i reke Dunav. Sopstvena transportna sredstva, oprema za montažu (auto dizalice 30t i 70t, teleskopskim viljuškar BobCAT 4t maksimalne visine dizanja 17m...) omogućuju brzu i sigurnu montažu i transport svih gotovih proizvoda i polufabrikata na bilo koju lokaciju u zemlji i inostranstvu ■ MIKOM Zatim, tu je linija za poprečno sečenje lima (debljine 3mm i širine trake 1.500mm); linija za uzdužno sečenje lima (debljine 3mm i širine kotura 1.250mm); radijalna bušilica; Peddinghaus CNC mašina za probijanje i bušenje ploča i limova (100t, dimenzija radnog stola 750x1.000mm, poseduje i pinolu za bušenje sa hidromotorom). 48 Antikorozivna zaštita: GietArt postrojenje za protočno čišćenje profila i limova čeličnom sačmom, otvor 1.500x410mm; oprema za elektrostatsko farbanje Graco sa 3 klipne pumpe, oprema za klasično farbanje. Za izradu aluminijumske bravarije i fasada, Mikom poseduje mašine i opremu kompanje Elumatec: CNC dvoglava testera za serijsku proizvodnju i specijalne aplikacije, univerzalno okretanje i zakošenje glave testere dozvoljava sečenje visokih i širokih profila (više profila može se seći bez blokiranja oslonca); Bar kod štampač; Pneumatsko stezanje radnog komada; CNC 3-osni mašinski obradni centar, obrada Al i čeličnih profila – radne operacije: www.build.rs MIKOM Miroslava Prodanovića 12 21000 Novi Sad tel: +381 21 64 11 522 fax: +381 21 64 13 106 info@mikom.rs www.mikom.rs BAR system d.o.o Čika Ljubina 10/3 11000 Beograd Magacin veleprodaje: Žorža Klemensoa 56 (bivša Francuska 56, Luka Beograd) Tel: + 381 11 3039 188; + 381 11 3039 189; Fax: + 381 11 3039 024; office@barsystem.co.rs; www.barsystem.co.rs Savremeni trendovi u arhitekturi, zahtevi tržišta, ugovoreni rokovi za završetak izgradnje i oèekivanja klijenata, nameæu moderan i inventivan tehnološki pristup pri izvoðenju graðevinskih radova. Bar system je uvoznik i distributer sistemskih oplata, italijanskog proizvoðaèa "ALPI". Modularni, funkcionalni i prilagodljivi ALPI oplatni sistemi, za betoniranje zidova, stubova i ploèa, jednostavni su za primenu i manipulaciju na gradilištu a pružaju brojne pogodnosti, odlièan izbor prilikom betoniranja razlièitih pozicija prilikom izgradnje savremenih zgrada i visokokvalitetan odgovor na najsavremenije tehnièko-tehnološke zahteve. BAR system je i lider u distribuciji vodootpornih šper ploèa (blažujke) i šper ploèa. Uvereni smo da æete na našem sajtu (www.barsystem.co.rs) naæi robu i usluge koje æe Vam obezbediti da na funkcionalan i efikasniji naèin prevaziðete Vašu konkurenciju. Naša poslovnost, kontinuirano sagledavanje potreba klijenata i tržišta, doprinosi poveæanju kvaliteta Vašeg poslovanja. Redovno æemo Vas obaveštavati o svim novostima u poslovanju i rado odgovarati na sve Vaše zahteve i postavljena pitanja. BAR system - Vaš siguran oslonac i partner za uspeh na tržištu BAR system je veletrgovina nastala kao plod višegodišnjeg iskustva osnivaèa u oblasti drvne industrije. Danas je BAR system, pod sloganom "Vaš siguran oslonac", jedan od vodeæih distributera repromaterijala u graðevinarstvu. Prateæi potrebe tržišta, specijalizovali smo se za prodaju ploèastih materijala od drveta sa posebnim naglaskom na šper ploèe, vodootporne šper ploèe (blažujke) i panel ploèe iz svih krajeva sveta. Zvanièni smo uvoznici i distributeri za tržiste Srbije svih proizvoðaèa èiju robu uvozimo i prodajemo. Proteklih godina, intenzivno smo ulagali u razvoj i kvalitet ponude, jer je to pravi put za postizanje naših ciljeva. Mi dobro znamo koliko je važno imati uz sebe pouzdanog partnera, onog koji poštuje zadate rokove, kvalitet, kvantitet ali i obezbeðuje za Vas najbolje cene. Naš najveæi kapital je sve veæi broj zadovoljnih kupaca, dugotrajnih partnera koji su u našem radu prepoznali NE samo drvo, njegovu snagu i vrednost, veæ i nas, zaposlene u BAR system-u, koji su dali novu vrednost i kvalitet. Iako uvozimo iz svih krajeva sveta, mi ne želimo biti samo uvoznici, o èemu svedoèe naši rezultati, i sa zadovoljstvom možemo reæi kako 15% svoje prodaje BAR system ostvaruje na podruèju izvan granica Srbije. Pridružite se i Vi pobednièkom timu u cilju ostvarivanja još boljih obostranih rezultata. Vaš siguran oslonac promo TOPLO CINKOVANJE ZA DUG VEK METALA Cinkara d.o.o Kruševac čelične konstrukcije Fabrika toplocinkovanih konstrukcija Cinkara d.o.o. iz Kruševca, osnovana 2003. godine, nastavlja tradiciju porodične radnje koja se bavi preradom metala još od 1952. godine. Cinkara ima veoma značajno mesto u zaštiti metalnih konstrukcija metodom toplog cinkovanja na tržištu Srbije. Preduzeće poseduje savremenu opremu za obavljanje navedenih delatnosti i za svoje usluge i proizvode izdaje odgovarajuće ateste. Proizvodni program Cinkare čine: • sistemi zadržavanja na putevima • čelične konstrukcije i elementi • zaštitne žičane ograde • čelična gazišta. Pored toga, Cinkara nudi svim privrednim društvima uslugu toplog pocinkovanja čeličnih konstrukcija i ostalih čeličnih elemenata. Dimenzije kade za cinkovanje su 9,3m dužina, 1,4m širina i 3,2m dubina. Čelična konstrukcija se proizvodi po tehničkim zahtevima kupaca, za različite namene. Površinska zaštita se obezbeđuje toplim pocinkovanjem. Kvalitet proizvoda ostvaruje se upravljanjem procesom u skla- du sa standardima TQM ISO 9001, a za to su garancija raspoloživa oprema i vrhunsko znanje zaposlenih. Zaštitna žičana ograda opšte namene izrađuje se prema dimenzijama iz tablica a služi za obezbeđenje gradilišta, poslovnih i privatnih objekata, javnih skupova... Svi tipovi ograda nakon izrade zaštićuju se metodom toplog cinkovanja. Pored ograda, u ponudi su i klizne, jednokrilne i dvokrilne kapije. Čelična gazišta predstavljaju novinu u ponudi Cinkare: • tip BP – perforirana čelična gazišta skladnog dizajna, pogodna za široku primenu u industriji • tip BZ – perforirana čelična gazišta pružaju visok stepen otpora klizanju zbog svoje reckaste gazeće površine, posebno su namenjena za industrijsku primenu gde postoji opasnost od klizanja zbog prisustva masti i ulja • model SP – zavarena metalna gazišta (noseće pljosnate trake i upredene šipke), odlikuju se velikom nosivošću i pogodna su za široku industrijsku primenu, za izradu: platformi, stepeništa, odmorišta, pešačkih staza... TOPLO CINKOVANJE Proces toplog cinkovanja sastoji se iz dva dela: hemijske pripreme i samog cinkovanja. Hemijsku pripremu čini niz postupaka potapanja komada u određene rastvore. Sam proces cinkovanja sastoji se od potapanja komada u rastopljen cink na temperaturi 430-460°C. Potapanjem se stvara zaštitna prevlaka, legura gvožđa i cinka koja štiti komad od oksidacije. Maksimalna dimenzija komada koji se može toplo cinkovati je 9.300 x 1.400 x 3.200mm, dok se dvodelno mogu cinkovati komadi do 16.000mm. Primere toplocinkovanih konstrukcija i preporuke (HTML ili PDF) za pripremu komada možete pogledati na sajtu Cinkare. Faze procesa toplog cinkovanja: • odmašćivanje • ispiranje • dekapiranje • ispiranje • fluksovanje • sušenje • cinkovanje • inspekcija ■ 50 sistemi zadržavanja na putevima www.build.rs zaštitne žičane ograde čelična gazišta Detaljnije o kompletnoj ponudi Cinkare iz Kruševca možete se informisati na sajtu preduzeća (tabele, preseci, tehnički podaci...) ili direktno na kontakte ispod ■ CINKARA Jasički put b.b. 37000 Kruševac tel.: + 381 37 418 680 420 910 fax: + 381 37 420 911 office@cinkara.rs www.cinkara.rs promo KALZIP® PERFORIRANI FASADNI SISTEMI Kalzip® sistem perforiranih fasada omogućuje projektantima i dizajnerima sa najzahtevnijim idejama da svoje vizije pretoče u stvarnost – do razmere 1:1. Rešenje perforirane fasade koristi se i karakterističnim efektom koji čini da se svetlo u objektu menja u različitim dobima dana pružajući nekoliko lica jednoj istoj fasadi, zavisno od toga da li je jutro, podne ili sumrak, noć, sunce, oblaci... Dodatak svetlosnih aplikacija na fasadi može stvoriti poseban estetski kvalitet, na- ročito u toku noći, kada zgrada može oživeti. Različit prečnik otvora/rupa na fasadnim elementima znači da je krajnji estetski efekat fasade praktično neograničen u varijantama. Perforirani Kalzip® fasadni sistem je jednostvano, isplativo i elegantno rešenje da se postigne efektan i prefinjen dizajn. Tehničke karakteristike mehaničke otpornosti i kvalitet koji su karakteristični za proizvode kompanije Kalzip® na ovom proizvodu su na nov način kombinovani sa fleksibilnošću estetike i oblika perforiranih elemenata. Fascinantna igra svetla i senki perforiranog fasadnog sistema Kalzip® proširuje osnovnu ponudu kompanije profilisanih aluminijumskih obloga proizvodom koji otvara sasvim nove mogućnosti arhitektonskog oblikovanja objekata. Fotografijama predstavljamo i primer primene ovog fasadnog sistema na industrijskom objektu Velpro i Dalmare u Šibeniku. Projekat je završen 2008. godine i ima površinu od oko 5.000m2 Kalzip® perforirani fasadni sistem nudi brojne prednosti: • idealan je za transparentne fasade koje propuštaju svetlost ali sprečavaju nesmetani prodor UV zraka što direktno utiče na potrošnju energije potrebne za hlađenje prostora • prefinjen izgled završne obloge objekta • na elegantan način diferencira javni od polujavnog prostora, samo nagoveštavajući pregradu koja se nalazi između njih • idealan je za rekonstrukcije fasada koje svojim estetskim kvalitetima ne zadovoljavaju standarde okruženja u kom se nalaze • ekonomično rešenje obloge fasade. Za detaljne informacije u vezi sa perforiranim fasadnim sistemima iz Kalzip® ponude možete se obratiti timu Kalzip engineering office Aluminijumski krovni sistemi d.o.o. ■ ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI Hajduk Veljkova 11 (Master centar) 21112 Novi Sad tel: +381 21 423 933; 483 06 18 tel/fax: +381 21 483 06 19 aks@eunet.rs kalzip@eunet.rs falzinc@eunet.rs www.kalzip.com www.falzinc.com www.corus.com www.build.rs 51 promo PRIVREMENE OGRADE I PLATNA U GRAĐEVINARSTVU Zaštita tita od snežnih nanosa Snežna žna zaštita (zaštitne mreže protiv snega) primenjuje se kao provereni sistem zaštite saobraćajnica (puteva, pruga, itd) od snežnih nanosa. Takođe, zaštitne mreže mogu se primenjivati i za osigaranje prohodnosti pešačkih staza, javnih površina, itd. Stepen zaštite od svetlosti farova pored puteva koji pruža mreža sa zatamnjenjem: • pod uglom iz opsega od 0 do 25° – propuštanje svetlosti je zanemarljivo • pod uglom od 30° – propuštanje svetlosti je 7,5% • pod uglom od 45° – propuštanje svetlosti je 24% • pod uglom od 60° – propuštanje svetlosti je 37,5% • pod uglom od 90° – propuštanje svetlosti je 52%. Sigma Promet je privatno preduzeće osnovano 1991. godine u oblasti proizvodnje i prometa plastičnih mrežastih proizvoda. Menadžment i zaposleni u preduzeću imaju višegodišnje iskustvo u struci i široke međunarodne poslovne kontakte. Tradicionalni i jedinstveno razvijeni mrežasti i rešetkasti proizvodi od plastike, koje nudi Sigma Promet, pružaju rešenja za uštedu u troškovima, poboljšanju produktivnosti i zaštite u poljoprivredi i pratećim delatnostima. Posebna pažnja posvećena je razvijanju korišćenja plastičnih mreža u građevinarstvu, arhitekturi, saobraćajnoj i ambalažnoj tehnici... Zaštitne mreže od svetlosti farova Zaštitne mreže od snežnih nanosa Oblik okna širina (m) dužina (m) boja tartan 1,2 2,5 narandžasta, crna Zaštita od refleksije farova Svetlost farova sa puteva u nekim slučajevima može da smeta više nego buka koja dolazi od drumskih vozila. Pored neprijatnog svetla, ovo može imati i posledice po bezbednost na putevima (bljesak farova u oči vozača iz suprotnog smera). Tamo gde su saobraćajne trake za suprotne smerove razdvojene u potpunosti može se postaviti zaštitna mreža koja štiti od bljeska farova. Sigma nudi zaštitnu mrežu koja kao visokoprofilisana filter struktura zatamnjenjem deluje protiv zaslepljujućeg osvetljenja farova vozila sa puteva. Dimenzije okna (mm) širina (m) dužina (m) boja 8x8 0,8 40 crna Mreže za upozoravanje na ograničenja u saobraćaju Mreže se mogu koristiti za privremenu signalizaciju/ograđivanje u saobraćaju radi blokiranja ili preusmeravanja saobraćaja, radi obezbeđivanja mesta udesa ili putnih radova. Mreže su najjednostavnije i najjeftinije rešenje koje će u potpunosti ispuniti svoju funkciju. Mreže za privremeno ograđivanje Dimenzije okna (mm) širina (m) dužina (m) boja 50x100 1 50 narandžasta 50x100 1,2 50 narandžasta 50x100 1,8 50 narandžasta mreže za ograđivanje gradilišta Prednosti mreža za ograđivanje i signalizaciju: • lako se mogu postaviti na bilo koji potporni stub • njihova svetla narandžasta boja je veoma uočljiva • lako se uklanja i može biti ponovo korišćena • boja: oranž sa UV stabilizatorom • materijal polietilen • mogu biti korišćene za obeležavanje regularnih ili neregularnih radnih mesta ■ 52 mreže za ograđivanje www.build.rs SIGMA PROMET Svetozara Markovića 104 21220 Bečej tel: +381 21 6914 941 6914 630 mob: +381 63 516 339 sigma@eunet.rs www.sigmaprom.rs promo PROCESNI KRANOVI U INDUSTRIJSKIM POGONIMA Demag kran u industriji cementa Procesni kranovi najčešće se sreću u hidro i termo elektranama i koriste se isključivo prilikom remonta opreme. Sa druge strane, i kranovi koji imaju nosivost manju od 50t mogu biti procesni, ukoliko rade sa izuzetno teškim radnim opterećenjima, ili su delimično ili potpuno automatizovani. Na primer, kranovi u reciklažnim procesima su delimično ili potpuno automatizovani, a nazivna nosivost im je najčešće do 25t. Upravljanje ovakvim kranovima obavlja se automatski, dok se nadzor sprovodi iz komandne sobe i po potrebi rukovalac može da preuzme kontrolu nad sistemom. Demag kran u industriji čelika Procesni kranovi za reciklažu Kada se govori o procesnim kranovima iz oblasti reciklažne industrije, oni su do pre desetak godina bili gotovo nezamislivi, jer je potreba za automatizacijom procesa reciklaže bila zanemarljiva. Takođe, kranovi iz ove oblasti industrije, najčešće su opremljeni specijalnim prihvatnim uređajima, kao što su motorne i hidraulične grabilice za prihvat rasutog tereta, odnosno specijalnim elektromagnetima, koji se takođe koriste za prihvatanje rasutog tereta sa magnetnim svojstvima, odnosno specijalnim traverzama za prihvatanje rolni čeličnih limova, ili buntova cevastih polufabrikata i sl. Kranovi za industriju papira Procesni kranovi iz oblasti papirne industrije, najčešće su opremljeni specijalnim uređajima za prihvat rolni papira ili grabilicama za prihvat celuloze koja je u vidu rasutog tereta i transportuje se do mlinova za pripremu mase za proizvodnju. Zbog linijskog rasporeda opreme u papirnoj industriji, moguća je veoma visoka automatizacija procesa. Pored smanjivanja škarta, kao nepoželjnog izlaza proizvodnog procesa, automatizacija omogućava i izuzetno veliku produktivnost sistema. Demag kran u industriji papira Drugi razlog je radno okruženje opreme, jer rad sa praškastim materijalima zahteva specijalnu konstrukciju opreme. U tom smislu, zbog lakšeg održavanja, u ovoj oblasti industrije koristi se specijalna konstrukcija kolica sa jednim, ili dva otvorena vitla, koja takođe predstavlja specijalni element. Svi motori i reduktori moraju da budu specijalne izrade, kako prašina ne bi mogla da prodre u njihove osetljive delove i izazove havariju. Takođe, iako je primarni uslov da motori budu dobro zaštićeni od prašine, potrebno je obezbediti i njihovo što bolje hlađenje. Na prvi pogled to su dva kontradiktorna uslova. Kranovi za industriju čelika Procesni kranovi u proizvodnji ili obradi čelika specifični su po konstrukciji: opremljeni su termičkom zaštitom od uticaja toplote, sa ugrađenim specijalnim elektronskim komponentama koje mogu da podnesu povišene temperature, specijalnim ormarima sa termičkim zaštitama i hlađenjem, hlađenjem kabina rukovalaca i sl. Često se postavlja pitanje kakva je razlika između procesnih i standardnih kranova. Prema definiciji kompanije Demag Cranes & Components standardni kranovi imaju nosivost do 50t. Svi kranovi koji imaju nosivost veću od 50t su, po definiciji, procesni kranovi, čak i ako ne pripadaju proizvodnom procesu... Demag kran u industriji reciklaže U poslednjih deset godina, reciklažna industrija je postala ravnopravan partner sa svim ostalim granama industrije, pa je i primena visokoautomatizovanih procesa postala ekonomski opravdana. Reciklažni sistemi uglavnom rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini, kako bi se obezbedila kontinualna prerada (ili spaljivanje) reciklažnih materijala. Kranovi su najčešće potpuno automatizovani, sa specijalnim grabilicama koje mogu da prihvate rasute terete velikom brzinom. Takođe, sistemi su najčešće opremljeni i specijalnim senzorima, kako bi efekat njihovog rada bio što optimalniji. Senzori imaju ulogu da navode i kontrolišu rad krana kako bi se rasuti materijal pokupio ravnomerno iz skladišta. Kranovi za industriju cementa U oblasti cementne industrije koriste se procesni kranovi koji spadaju u grupu specijalnih kranova. Prvi razlog za to je mogućnost poluautomatskog ili automatskog rukovanja motornim ili hidrauličnim grabilicama za prihvat rasutog tereta, kao i mogućnost optimizovanja proizvodnih ciklusa. www.build.rs Motori koji mogu da izdrže ovakvo radno okruženje specijalnost su Demag-a i integrisani su u proizvodne sisteme većine vodećih svetskih proizvođača opreme za cementnu industriju, što dokazuje njihovu veliku pouzdanost. U suštini, ovakav tip Demag-ovih motora, osim u kranskoj industriji, ugrađuje se i u trakaste transportere, elevatore i druge transportne sisteme i koristi se u svim granama industrije, u kojima postoje specijalni zahtevi ■ Ovlašćeni zastupnik Demag Cranes and Components TECON System Antifašističke borbe 21b 11070 Novi Beograd tel: +381 11 301 78 74; 311 66 50 office@demag.rs; www.demag.rs 53 promo POLIURETANSKE PODNE OBLOGE POLIURETANSKA SMOLA ZA IZRADU INDUSTRIJSKIH I KOMERCIJALNIH PODOVA Za podne obloge od poliuretanske smole (PUR) se po pravilu primenjuju varijante dvokomponentnih proizvoda, koje u zavisnosti od proizvodnje mogu da budu od tvrdih i jakih do mekanih i elastičnih. Otvrdnjavanje sa jako malo zatezanja PUR oblogama omogućava širok spektar primene u industrijskim i komercijalnim građevinama iz oblasti novogradnje, ali takođe mogu i da se primene za rekonstrukciju oštećenih podloga MASTERTOP 1326 kao podna obloga u poslovnoj zgradi kompanije Apple Problematične podloge kao što su pukotine u podnim oblogama ili betonskim pločama, drvetu, livenom asfaltu, ali takođe i podne obloge sa kalcijum-sulfatom, mogu da budu prerađene bez problema pomoću PUR obloga. Uopšteno, PUR obloge mogu da se koriste i u enterijerima i u eksterijerima. Ovde treba obratiti pažnju na to da aromatične PUR obloge imaju tendenciju da požute pod uticajem UV-zračenja ili čak i da izgube boju. Za ova područja primene najbolje je primeniti alifatične PUR obloge sa visokom otpornošću boja i otpornošću na UV zračenje kao zaštitu za površine i zaštitu protiv habanja. Mekani i srednje tvrdi sistemi ističu se po tome što imaju nisku osetljivost na grebanje, a čak i tzv. belo cepanje, koje je uobičajeno za epoksi smole, nije tipično za PUR obloge. Za hemijski zahtevne površine pogodniji su tvrdi sistemi sa većim stepenom umrežavanja. Često se ovde postavljaju posebni zahtevi vezani za elektrostatičku sposobnost provođenja površina. Ovi zahtevi su ispunjeni ukoliko se upotrebi MASTERTOP 1328 AS, jedna jako tvrda PUR obloga, koja odgovara normama EN 61340, EN 1081 ili VDE 0100-410. Često se mekani PUR sistemi klasifikuju kao sistemi koji se lako habaju. Međutim, upravo se mekane i elastične PUR obloge koriste kao zaštita protiv habanja kod npr. kontejnera za kabastu robu i transportnih kipera. 54 Glavna područja primene tvrdih i srednje tvrdih PUR obloga jesu proizvodne hale i skladišta gde se koriste viljuškari i kolica za prenos paleta, ali takođe su tu i laboratorije, tehničke prostorije i hodnici u zdravstvenim ustanovama. Mekani PUR sistemi se ističu po tome što pružaju komfor za hodanje i po zvučnom prigušivanju koračanja, a mogu i da se primenjuju sa alifatičnim oblogama i zaptivanjem čak i u dekorativnim mestima kao što su foajei, kantine i menze, škole, kancelarijske površine, ali takođe i lokali za radnje i reprezentativne prostore. Svojstva otpora na cepanje omogućuju i upotrebu u vidu zaptivnog sloja ispod podloga poput pločica i podloga za vlažne prostorije. Sistemi PUR obloga MASTERTOP serije 1300 pokazali su pozitivni ekološki bilans u skladu sa standardima za evaluaciju UBP 97, EI 99, što ih čini pogodnim i u ovom području kao ekološki smislen građevinski element. Niski troškovi za vreme životnog veka proizvoda jesu još jedna prednost ove serije sistema u poređenju sa konvencionalnim podnim oblogama za upotrebu u industrijskom sektoru. U praksi je pokazano da je životni vek obloga i do 40 godina. Koristeći jednostavne mere retopping-a, MASTERTOP sistemi serije 1300 mogu se sanirati jednostavno, povoljno i brzo obnovom poslednjih slojeva, i to u kratkom vremenskom periodu, npr. čak i za samo jedan vikend. Nije uopšte potrebna renaturacija, nestaje i potreba za uklanjanjem otpada, a time nema ni opterećivanja drugih bukom, niti se zaustavlja proizvodnja. Ovo je takođe velika prednost i kod zahtevnih područja primene kao što su bolnice ili druge institucije za brigu o ljudima koje rade 24 sata dnevno. 500 1000 0 10 Habanje Mehanička svojstva materijala podnih obloga utvrđuju se preko otpora na pritisak u N/mm2, koji, međutim, ne može da se utvrdi za mekane materijale. Podaci o čvrstoći materijala podnih obloga određuju se prema Shore-u, pri čemu se kod tvrdih materijala Shore-tvrdoća navodi u D-vrednostima, a kod mekih materijala u A-vrednostima. Osim toga, vrednosti habanja date su preko parametara Taber, Boehme ili BCA. U suštini, za ove obloge, odlučujuća su tehnička svojstva kao što su sposobnost otpora na cepanje, otpornost na udare i grebanje, i hemijska stabilnost. 20 30 40 Godine 1500 2000 MASTERTOP 1300 2500 PVC LAMINAT 3000 Poređenje opterećivanja životne sredine (eko-poeni) za različite podne obloge u zavisnosti od životnog veka (Fotografije/grafikoni: BASF Construction Chemicals Europe) Uz reverzibilni način održavanja čišćenje i nega predstavljaju zapravo dodatnu zaštitu za trajan i čist izgled. Upotrebom proizvoda koji ne sadrže rastvarač moguće je izvesti mere saniranja i dok se prostor koristi, npr. kod bolnica. Emisije, međutim, ni za dugotrajno korišćenje u područjima stalnog zadržavanja nisu problem. PUR obloge MASTERTOP serije 1300 ispunjavaju visoke zahteve za proizvode sa umanjenom emisijom, koji su utvrđeni šemom evaluacije AgBB-a (zdravstvena evaluacija nemačkog Ministarstva za zaštitu životne sredine za emisije eteričnih organskih jedinjenja iz građevinskih proizvoda) ■ Tvrdoća materijala u podnim oblogama Tvrdoća mekano srednje tvrdo tvrdo Shore tvrdoća A-D A 10 - A 60 A 60 - A 90 D 40 D 80 - D 70 - D 90 PUR x x Epoksi PUR/EP (x) www.build.rs veoma tvrdo x x x x BASF Srbija d.o.o. Omladinskih brigada 90b 11070 Beograd tel: +381 11 30 93 432 www.basf.rs zima 2010/11 energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – pejzaža – održivi ZDRAVI JAVNI PROSTORI Ideja zdravih javnih prostora (healthy public spaces) vraća se i redefiniše od antičkih vremena, sa diskursom prevashodno određenim problemima u vezi sa higijenom. Ova tema je dugo posmatrana kao odnos između društvenog reda i običaja sa jedne, i ponašanja pojedinaca sa druge strane. Javni prostor, kao pozornica za individualno delovanje, može se pratiti od antičkih foruma, preko srednjovekovnih uličnih pozorišta do savremenih subkulturnih formi kao što su grafiti, parade, neredi ili mesto za okupljanje mladih... prikaz teksta: Non-city Within the City – Public Space in Singapore; Neurbanizovane zone u gradovima – javni prostori u Singapuru, autor: dr Ružica Božović-Stamenović) Vremenom, sa povećanjem društvenog i političkog interesovanja za uređenje regulative za javne prostore, uloga pojedinca u kreiranju ponašanja na javnom prostoru skrajnuta je u drugi plan. Deligradska 14/2, 11000 Beograd tel: 011 2683 503, 2658 433 fax: 011 3611 573, 3621 781 email: office@botomex.rs, studio@botomex.rs www.botomex.rs Apartmani K15, Senjak - Isporuka 2500m2 keramičkih pločica i granitne keramike FLORIM grupe i 29 hidromasažnih kada i kabina Jacuzzi Palville, Palić - Isporuka 1300m2 granitne keramike FLORIM grupe Lanac pekara Roggenart - Isporuka i ugradnja 1500m2 keramičkih pločica i granitne keramike FLORIM grupe i sanitarne opreme Ideal Standard i Hansgrohe GTC Square, blok 41 - Isporuka i ugradnja 4200m2 keramičkih pločica i granitne keramike FLORIM grupe Rajski Vidici, Dedinje - Isporuka i montaža 4000m2 fasadnog kamena i 7600m2 keramičkih pločica i granitne keramike FLORIM grupe Imel, poslovna zgrada - Isporuka 1300m2 ventilirajuće fasade i 1600m2 keramičkih pločica i granitne keramike FLORIM grupe energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – Heterogeni prostori i zdravlje mentalne i društvene dobrobiti pojedinca, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti“: Na primer, na osnovu istorijskih izvora možemo pretpostaviti osnovne karakteristike ponašanja ljudi na javnom prostoru u Starom i Srednjem veku, pa sve do modernog vremena, ali, posmatrajući ranije epohe, isto kao što je to slučaj i sa današnjim bavljenjem javnim prostorom, ne smemo zaboraviti prisustvo pojedinačnih formi ponašanja na javnom prostoru: govorništvo antičkih trgova, ulična pozorišta srednjeg veka, ali i prisustvo grafita tokom cele istorije urbanog razvoja. – Kritičari ove definicije kažu da zdravlje ne treba da bude definisano isključivo prema opštem, trajnom stanju, već permanentno kao proces prilagođavanja prirodnim suprotstavljenostima života – kaže BožovićStamenović i dodaje: Tako suštinu javnih prostora za veliki deo populacije danas predstavljaju zabačena stepeništa i prolazi u, i oko, stambenih zgrada, ili delovi gradskih trgova, parkova, itd. gde se mladi okupljaju svakodnevno, i to ne samo radi susretanja, već ostajanja na tom mestu tokom celog izlaska. Iako se sve ove, usputne pojave, ne smatraju dominantnom namenom javnog prostora za većinu njegovih korisnika, rešenje nije njihovo jednostavno suzbijanje i uklanjanje sa javnih površina. Vremenom, sa povećanjem društvenog i političkog interesovanja za uređenje regulative za javne prostore, uloga pojedinca u kreiranju ponašanja na javnom prostoru skrajnuta je u drugi plan. Na primer, kako piše Božović-Stamenović: „Građani u Singapuru radije bi gledali mlade na skejt-bordovima u posebnim parkovima nego na ulicama. Ovo je paradoks s obzirom da je skejt-potkultura nastala vođena željom da se suprotstavi stvorenom javnom redu preuzimanjem javnog prostora i njegovom personalizacijom kroz isticanje individualnih vrednosti i kreativnosti. Nastanak gradske potkulture uvek u velikoj meri ima kompleksna značenja.“ Zato, iako jednostavno isključivanje ove potkulture pojednostavljuje upravljanje javnim prostorima, kao posledicu imalo bi to da javni prostor izgubi jedan od elemenata svoje heterogenosti koji stoji nasuprot regulisanom, predvidivom karakteru. Na svom sajtu, Svetska zdravstvena organizacija (WHO – World Health Organization) definiše zdravlje kao „sveukupno stanje fizičke, PROSTORI KOJI LEČE Podsećamo i na tekst „Prostori koji leče“ (total healing spaces), dr Ružice Božović-Stamenović, koji smo objavili u Build magazinu broj 10, u junu 2009. godine (tekst potražite na sajtu magazina ili na portalu Gradjevinarstvo.rs). Ovaj koncept sažima najbolja graditeljska iskustva, savremene 56 – Ove nove definicije zdravlja vode ka dubljem preispitivanju ideje zdravih javnih prostora. Iako želja da se izbegnu pretnje fizičkoj dobrobiti vode ka projektnim rešenjima koja uključuju praktične aplikacije kao što su rampe, obloge podova koje „ne klizaju“, dobro osvetljenje i odbojnici na kolovozima, ova rešenja sama po sebi nisu dovoljna da ispune nova očekivanja zdravlja koje prelazi pitanja fizičke ugroženosti u urbanoj sredini. Kao rezultat ove značajne promene u našem shvatanju zdravlja, suočavamo se i sa širim razumevanjem potreba koje prevazilaze trenutne načine planiranja. Javni prostori, privatnost i zdravlje Zdravi javni prostori mogu biti više od pristupa tokom procesa projektovanja. Oni u svojoj srži mogu biti otvoreni za promene koje iniciraju korisnici. Zato Božović-Stamenović napominje da se osećaj blagostanja, na primer, doživljava kroz veoma lično čitanje konteksta, i odražava potisnut instikt za preživljavanjem: – Ovi instikti ukorenjeni su u nama u razdoblju kada smo zavisili od instiktivnog rasuđivanja o prostoru. Međutim, u savremenom javnom prostoru, ovaj unutrašnji instikt doživljaja okoline suvišan je s obzirom da je prostor u potpunosti uređen za naše potrebe. Ovaj unutrašnji konflikt stvara tenziju koja se manifestuje kao dosada, neaktivnost, nezadovoljstvo, pa čak i agresija prema prostoru. Zato osećaj sveukupnog blagostanja izgleda da zavisi od naše aktivne i bogate povezanosti sa okruženjem koje nema restrikcije koje karakterišu javne prostore. – Ne-instiktivna i pre-definisana iskustva javnih prostora lišavaju korisnike mogućih prednosti bega u neurbane prostore unutar grada (non-city escapes). Uobličeni prostori tehnologije i materijale, ali, ono najvažnije, koristi ih u skladu sa najsavremenijim medicinskim istraživanjima koja ispituju uticaj prostora i slika oko nas na naš nervni sistem i ukupan imunitet organizma. Koncept „total healing” okruženja se već nameće kao očekivani standard za gradove budućnosti. Pored javnih i zdravstvenih, on se može primeniti i u obrazovnim, stambenim i radnim prostorima, i naravno, prilikom www.build.rs kontradiktorni su biološkom modelu percepcije koju pokreće osnovna ljudska potreba za istraživanjem nepoznatog i proširenje sfere teritorijalne izvesnosti. Potreban nam je neprekidan stimulans receptora da motiviše i angažuje naš um. U skladu s tim, psiholozi kažu da je iznenađenje ključno za naše mentalno zdravlje i razvoj. Iskustvo izazova i neizvesnosti, ili očekivanje praćeno odlučnošću i zadovoljstvom usled pomeranja granica nepoznatog, dodatno podižu osećaj zadovoljstva i svekupnog blagostanja – podvlači Božović-Stamenović. Ne-gradski prostori Dalje u svom tekstu dr Ružica BožovićStamenović navodi nekoliko primera iz prakse Singapura u kreiranju neurbanizovanih zona unutar grada koje treba da obezbede dobrobit stanovništvu. Ona napominje kontradiktornosti koje se stvaraju kada se regulativa sa asfalta „prelije“ na ovakve površine pa se između čoveka i prirode (travnjaka, vodene površine) pojave brojne table sa upozorenjima i zabranama. Ipak, pored ovih, u Singapuru postoje i primeri kada ne-gradski prostori uspevaju da ostanu pošteđeni eksplicitne regulative. Jedan ovakav fenomen predstavljaju „viseći vrstovi“ (sky gardens) i „viseće staze“ (skywalks). U toku je realizacija višegodišnjeg plana izgradnje pešačkih koridora dugih desetinama kilometara koji treba da povežu zelene zone grada. Ova mreža pešačkih i biciklističkih staza izdiže se iznad gradske vreve u bukvalnom smislu, smeštena među krošnje drveća. Završetak projekta planiran je se za deset godina, kada će pešaci i biciklisti moći da prođu celim gradom od vrta do vrta, kroz postojeće i 1.000 hektara novih parkova, a do sada izgrađeni delovi projekta već privlače veliki broj korisnika. Jedan od najpopularnijih delova projekta svakako je pešački most dug devet kilometara koji prolazi kroz krošnje drveća i ne opterećuje korisnike nikakvim „etiketama“ u vezi sa pravilima ponašanja, dozvoljenim i nedozvoljenim aktivnostima, itd. (više o njemu vidi u napomeni ispod) ■ izgradnje i opremanja rekreativnih i ugostiteljskih objekata ili kompleksa. Kao što je koncept održivosti postao uobičajen nakon velikog zaokreta u načinu na koji doživljavamo prirodne resurse, tako je izgradnja ambijenata koji leče sledeći veliki cilj, ne samo arhitekata i graditelja, već i kompletnog društva ■ energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba karakteristike planiranja U Singapuru su svesni da ne sme sve zemljište biti izgrađeno kako bi se obezbedio održivi razvoj. Oko 40% ostrva zauzimaju prirodni ekosistemi kao izvorišta vodnih resursa (water catchment areas). Pored toga, neke površine su morale ostati vojsci, a postoji i jasan stav da se očuvaju i istorijske urbane celine. Na preostalom zemljištu nastaju moderne stambene, javne i poslovne zgrade, javne površine i zeleni koridori, strogo prateći zacrtane planove razvoja i standarde gradnje. – Imali smo pred sobom dve mogućnosti: da stvaramo novo kopno u našim teritorijalnim vodama i da koristimo zemljište kojim već raspolažemo. Intenziviramo korišćenje postojećeg zemljišta sabijanjem i spajanjem različitih funkcija: sakupljanje atmosferskih voda smešteno je ispod nadvožnjaka, gradimo sabijene fabrike umesto slobodno raspoređenih hala na velikim parcelama, gradimo pod zemljom, autobuske i železničke stanice nalaze se jedne iznad drugih... Takođe, stalno nalazimo načine da minimalizujemo negativne uticaje razvoja korišćenjem čistih tehnologija, ili grupisanjem fabrika zagađivača i udaljavanjem od ostrva (off shore) – navodi se na sajtu URA-e (vidi niže u tekstu). Ipak, nije se odustalo ni od nasipanja mora (prim. prev). Pored pažljivog planiranja i odgovorne gradnje, možda treba pomenuti još jedan važan razlog za uspehe ovog grada-države: Singapur se može pohvaliti jednom od najnižih stopa korupcije na svetu. Prema izveštaju organizacije Transparency International za 2010. godinu Singapur je među državama sa najnižim indeksom korupcije od svega 9,3 poena (pored Danske i Novog Zelanda – www.transparency.org). URA – planiranje i realizacija URA (Urban Redevelopment Authority) jeste singapurska nacionalna institucija nadležna za planiranje osnovana 1974. godine (iako urbano planiranje u Singapuru započinje sa britanskom kolonizacijom 1819. godine). Ona razvija dugoročne strateške i lokalne detaljne planove, a zatim koordinira procesom njihove realizacije. O samoj instituciji i ozbiljnosti sa kojom pristupa svom poslu možda najbolje govori podatak da je sajt pokrenut još 1996. godine. Na njemu se, između ostalog, navodi: – Mudro planiranje korišćenja zemljišta omogućilo je Singapuru da uživa u ekonomskom rastu i društvenoj koheziji, i ujedno je obezbedilo da neizgrađeno zemljište bude dobro zaštićeno i sačuvano 58 singapur Republika Singapur, ostrvska zemlja (grad-država) u Jugoistočnoj Aziji, sa površinom od oko 700km2 i skoro pet miliona stanovnika, četvrti je po značaju svetski finansijski centar. Singapur je 48 puta manji od Srbije, sa malo manjim brojem stanovnika (oko pet miliona), i druga je najgušće naseljena zemlja na svetu (posle Monaka). Iako je nezavisnost stekao tek 1965. godine (i to nevoljno – izbačen je iz Malezije), Singapur je danas država sa najboljim kvalitetom života u Aziji, u čemu je i 11. na svetskoj listi. Kako je zemlja na tako malom prostoru i sa toliko velikom gustinom naseljenosti uspela da postigne toliko visok stepen kvaliteta života za svoje stanovnike? Naravno, odgovora je više i predstavljamo vam samo neke od njih... autor: Gradjevinarstvo.rs zahvaljujemo se na pomoći dr Ružici Božović-Stamenović Singapur večernja panorama Singapurski aerodrom Terminal 3, 2008. za dalji ekonomski rast i buduće projekte. S obzirom na malu površinu planiranje je ključno za budućnost nacije. HDB – stanovanje za sve Tako URA, za razliku od sličnih insistucija u svetu, nema zadatak da se bavi samo potrebama grada Singapura već zapravo celom državom čiji opstanak direktno zavisi od dobrog planiranja (više o organizaciji, njenim planovima i projektima, potražite na sajtu – www.ura.gov.sg). Drugi značajan akter odgovoran za kvalitet života u Singapuru jeste HDB (Housing & Development Board) – kompanija iza koje stoji država Singapur, zadužena za stanogradnju. U Singapuru 90% stanovništva živi u sopstvenim stanovima, a oko 80% stambenog fonda izgradio je HDB. Preko 95% ovako izgrađenih stanova u privatnom je vlasništvu samih korisnika. URA je u oktobru 2010. godine dobila prestižnu ULI (Urban Land Institute) svetsku nagradu za svoj projekat parkova koji se rasprostiru u potezu dugom 9km – Telok Blangah. URA je istu nagradu dobila i 2006. godine za svoj program zaštite zemljišta, a 2008. godine dobila je ULI nagradu za azijsko-pacifičku oblast za svoj master plan za Bras Basah i Bugis. ■ S obzirom na nedostatak prostora grade se visoke zgrade (osim u zoni oko aerodroma), pa tako i stambene zgrade poslednje generacije dostižu 50 spratova. Ipak, stambene oblakodere i tipska naselja u Singapuru prate i kompletni projekti javnih prostora: neposredna okolina zgrade, okruženje naselja, komunikacioni koridori do drugih delova grada, itd. (više informacija na sajtu www.hdb.gov.sg). www.build.rs ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi Nekoliko prostornih projekata Singapura Stambeno poslovna oblast Central Area zasnovana je na projektima ujedinjenih nacija (UN Main Project - SCP, i Sub Project). Objedinjuje javno i privatno vlasništvo, a u periodu od 1970. do 1995. godine u njoj su postavljene četiri glavne karakteristike urbanog razvoja Singapura: • stanogradnja i prateće funkcije (radnje i pijace) – za gradnju stanova zadužen je HDB (izvođač pod kontrolom države). • izgradnja i premeštanje centara i poslovnih zgrada u privatnom vlasništvu, ali po istim standardima koje važe za javne projekte iza kojih stoji URA. Singapur i zelena gradnja Pretražujući internet u pokušaju da saznate što više o Singapuru, nećete često nailaziti na pojmove zelena ili ekološka gradnja... Pa ipak, Singapur jeste primer kako tendencije koje su na Zapadnoj hemisferi opisane ovim pojmom zapravo izgledaju u praksi. • očuvanje starih stambeno-poslovnih ambijenata (Kineska četvrt, Mala Indija, ulica Bussorah), po URA master planu zaštite iz 1988. godine • prenos vlasništva nad zemljištem na privatan sektor, naročito u oblastima Central Area, Golden Sheoe i Orchard Road. Međutim, sredinom 1980-ih, Vlada je preuzela kontrolu nad slobodnim zemljištem sa namerom da izgradi efikasno urbano jezgro uz ulaganje u infrastrukturu (ulice, telekomunikacije, kanalizacija, itd). Orchard Road je decenijama doživljavao transformacije vođene biznisom: 1950-ih ovde je dominirala automobilska industrija, zatim su ranih 1960-ih sagrađeni stambeni oblakoderi koji i dalje nisu uspeli da privuku stanovništvo da aktivira ovo područje, da bi 1980-ih ovaj deo grada postala glavna šoping zona u Singapuru. Precinct N1 je zona od 32ha u kojoj je revitalizacija trajala od 1964. do 1982. godine (neke parcele su zadržane za potrebe budućeg razvoja). Izvršena je konzervacija postojećeg ambijenta sa kućama na sprat i maloprodajom u prizemlju. Simbol ovog dela grada je džamija Fatimah, a danas je poznat pod imenom Kampong Glam (foto ispod) ■ Stub održivog razvoja čine zakoni, planiranje, i realizacija zacrtanih ciljeva a ne pojedinačni primeri „sertifikovanih zgrada”. Singapur od ovoga ne odstupa već četiri decenije i zato ne treba da čudi što spada u red država sa najvišim kvalitetom života za svoje stanovnike. Formule zaista jesu jednostavne: nizak stepen korupcije – veća snaga države da sprovede zacrtane ciljeve; planiranje uz proračun svih dobrobiti – posredni ili neposredni povraćaj uloženih sredstava; ravnoteža privatnog i javnog kapitala – sreća za sve stanovnike... isuviše jednostavne za naš ukus? ■ Golden Shoe okrug prostire se na 35ha a revitalizacija započeta je još 1970. godine. Esplanade – centar kulture i umetnosti mapa Singapura grad-država-ostrvo Singapur 2050 U januaru 2010. godine URA je pokrenula javne debate u vezi sa revizijom 2011 master plana koji obuhvata plan razvoja u narednih 40 do 50 godina. Novi master plan definiše singapursku ideju kvaliteta života i naročito se bavi ekonomijom, demografijom i životnom sredinom (osnova za planiranje – triple bottom-line). Odličan uvod za javnu debatu, kako je na svom blogu istakao i dr Milton Tan, bio je projekat Design2050 iza kog stoji DSG (www.designsingapore.org – Design Singapore Council). Naime, DSG je od devet timova vrhunskih planera i arhitekata iz celog sveta naručio predloge i ideje razvoja grada/države u narednih pola veka. Ti predlozi predstavljeni su u novembru 2009. godine, a timovi koji su učestvovali imali su različite prioritete/ lajt-motive za budućnost: • Foster & Partners (vođe tima David Nelson i Stephan Behling) – the Sustainable City 2050 (održivost) • Philips (vođa tima Stephano Marzano) – Healthcare 2050 (zdravlje) • Chris Bangle (bivši direktor dizajna u BMW-u) – Personal Emotional Mobility 2050 (emocije) • Prof. Bill Mitchell i tim MIT Media Lab – Reinventing the Automobile 2050 • Ravi Naidoo i tim Design Indaba – Protofarm 2050 (hrana) • Toshiko Mori i njen tim iz Njujorka – Design Blindspots 2050 (mrtve tačke) • Feng Zhu i njegov FZD iz Singapura – Entertainment 2050 (zabava) www.build.rs Kampong Glam ambijentalna celina foto: Premnath S. Kudva, Wikimedia • Chris Leubkeman i tim Arups Foresight and Innovation – Life @ 1 Planet in 2050… or Naught: drivers of change 2050 (priroda) • WOHA Architects iz Singapura – Architects Save the World and Bring Joy to Millions 2050: Singapore 2050 (uticaj porasta nivoa mora na primorski grad Singapur). Više o projektima pogledajte na sajtu www.design-2050.groupsite.com. Komentarišući odnos ideja i realnosti, javne rasprave i mišljenja stručnjaka, dr Milton Tan je podsećao i da je „najbolji način da se predvidi budućnosti – stvoriti je“. Dr Milton Tan preminuo je u novembru 2010. godine, ali preporučujemo njegov blog na adresi http://miltontan.wordpress.com) ■ energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba Prirodna dobra Vojvodine U cilju povećanja obradivih površina, hidrografska slika Vojvodine, nekada bogate jezerima, rečnim meandrima i močvarama, melioracionim radovima širokog obima značajno je izmenjena. Ona se sada sastoji od većih reka Dunava, Save i Tise i njihovog redukovanog plavnog područja, potom kanalisanih nekadašnjih prirodnih tokova rečica Krivaje, Čika, Mostonge, Jegričke, Zlatice, Tamiša, Begeja, Karaša, Nere itd, guste mreže kanala za navodnjavanje i nekoliko većih jezera. U Vojvodini samo 5,5% površine izuzeto je iz režima intenzivne poljoprivrede i urbanizacije i nalazi se pod različitim režimima zaštite u vidu manjih ili većih izolovanih područja. Između se nalaze ogromna prostranstva pod agrobiocenozama nepogodnim za život najvećeg broja vrsta naše flore i faune. POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL ZA ZAŠTITU PRIRODE VOJVODINE Smeštena u Panonskoj niziji, Vojvodina se prostire na površini š od 21 21.500km² 500 ² i u njoj ž živi nešto š više š od dva miliona stanovnika. U Vojvodini je privreda zasnovana na korišćenju obradivog zemljišta, koje zahvata 84 odsto njene površine. Oko 70 odsto prinosa sa ovih polja čine žitarice, 20 odsto industrijsko bilje, a 10 odsto ostale kulture... autor: Dr Gabor Mesaroš Udruženje Protego, Subotica Majdan, napušteno pozajmište peska u blizini Subotice Napuštena površinska eksploatacija, AD Fit Bečej Poslednjih decenija u svetu se uvidelo da konvencionalni način zaštite područja u vidu izolovanih ostrva netaknute prirode ne daje odgovarajuće rezultate. Odsustvo mešanja populacija dovodi do genetičke degradacije i, na duge staze, iščezavanja velikog broja vrsta. Potreba da se zaštićena područja povežu, kontinualnim ili diskontinualnim staništima koja su pogodna za opstanak divlje flore i faune – koridorima, tokom devedesetih u Evropi je realizovana formiranjem mreže područja koja poseduju prirodne vrednosti i potencijal za opstanak divlje flore i faune – NATURA 2000. U ovim područjima primenjuju se različiti metodi korišćenja prostora, koji ne isključuju privredne, turističke 60 Mapa malih stajaćih voda Vojvodine ili rekreativne aktivnosti, pod uslovom da se osnovne karakteristike po kojima se određeno područje izdvaja, dugoročno ne promene ili ugroze. Male vodene površine – bare U Vojvodini postoji značajan broj malih vodenih površina (bare) koje mogu da pruže uslove za opstanak bogate flore i faune. Mreža ovakvih poluprirodnih i veštačkih staništa rasutih u pejsažu omogućava povezivanje većih vodenih površina i distribuciju čak i slabo pokretnih vrsta kao što su barske kornjače ili mrmoljci. www.build.rs Čitav niz projekta u Evropi realizuje se sa ciljem upoznavanja biologije malih stajaćih voda i metoda njihove zaštite. Na evropskom nivou funkcioniše i specijalizovana mreža organizacija koje se bave malim stajaćim vodama – European Pond Conservation Network, a svoje ideje i viziju izneli su u posebnom proglasu – The Pond Manifesto (http://www.zalf.de/home_zalf/ institute/lwh/lwh/download/EPCN-MANIFESTO.pdf). Projektom Metode održivog upravljanja malim jezerima i nekomercijalnim ribnjacima podržanim od strane Švedske agencije za saradnju i razvoj (SIDA) i Regionalnog cen- ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi tra za životnu sredinu (REC), Udruženje Protego iz Subotice preuzelo je zadatak da izvrši inventarizaciju malih vodenih površina u Vojvodini, sagleda njihov ekološki potencijal i u javnosti promoviše one načine korišćenja stajaćih voda koji obezbeđuju poboljšanje kvaliteta života lokalnog stanovništva, uz istovremeno obezbeđivanje uslova za opstanak okolne flore i faune. Analize topografskih karata i satelitskih snimaka, ali i terenska ispitivanja, pokazala su da je ovaj resurs daleko bogatiji i raznovrsniji nego što se u početku mislilo. Do sada je registrovano blizu 1.500 stalnih i privremenih vodenih površina veličine do 50 hektara. Istraživanja još nisu završena i egzaktni statistički podaci još nisu raspoloživi ali jasno je da je značajan broj ovih površina veštačkog porekla nastao komercijalnom ili nekomercijalnom površinskom eksploatacijom gline, peska, šljunka, pa čak i uglja i nafte. terijala za gradnju ispunjen je atmosferskom vodom i nalazi se u različitim fazama ekološke sukcesije. U Vojvodini, u okolini praktično svakog naselja, koliko god malo ono bilo, nalazi se nekoliko depresija različitih veličina i starosti ispunjenih vodom. U Vojvodini je u toku i stvaranje novih depresija. Na primer, trenutno je u toku završetak druge trake puta na Koridoru 10 od Feketića do Subotice i za njenu izgradnju dovoze se ogromne količine peska i zemlje radi postavljanja temelja za autoput i podizanje nadvožnjaka. Budućnost ovih eksploatacija je predvidiva pošto se sličan proces odvijao prilikom izgradnje prve trake puta. Nakon završetka radova, pored i u blizini autoputa ostao je veliki broj depresija koje su se vrlo brzo napunile vodom i koje je ubrzo obrasla barska vegetacija. Na žalost, samo mali broj takvih depresija je iskorišćen, i to skoro isključivo od strane ribolovaca. Za živi svet su atraktivna i mesta gde se voda zadržava samo privremeno. To su mesta gde se atmosferske vode sakupljaju na proleće i, u zavisnosti od godine, ostaju do početka leta, a nakon toga uglavnom isušuju. Ako uzmemo u obzir da veliki broj vodozemaca (žabe i mrmoljci) u proleće ulazi u vodu samo radi razmnožavanja (polaganja jaja i razvića punoglavaca) i nakon toga je napušta, jasan je značaj ovakvih privremenih vodenih staništa za njihov opstanak. Stanje sa malim stajaćim vodama u Vojvodini dosta je sumorno. Usamljeni primeri njihovog održivog korišćenja nikako ne mogu popraviti opštu sliku o našoj nesposobnosti da iskoristimo vodene površine za unapređenje kvaliteta životne sredine, a time i kvaliteta života lokalnog stanovništva. Iskustva okolnih zemalja nam govore da čak i sa minimalnim ulaganjima ove površine mogu da se stave u funkciju opšteg dobra. Sportski ribolov je samo jedan od načina. Nekomercijalni uzgoj gusaka u Ruskom Krsturu, primer održivog korišćenja bare na obodu sela deponija komunalnog otpada na obodu Žitišta više o vojvođanskim barama može se naći na linku – http://www.protego.rs/bare vidra, sve češći stanovnik stajaćih voda Vojvodine eksploatacija sirovina Kroz svoju burnu istoriju Vojvodinu je više puta organizovano naseljavalo stanovništvo iz različitih delova Balkanskog poluostrva i Evrope. Materijal za izgradnju kuća za život doseljeno stanovništvo najčešće je nalazilo u svojoj neposrednoj okolini. Takođe, tokom industrijske revolucije formiran je veliki broj ciglana i crepana koje su na industrijskom nivou proizvodile opeku i crep. Većina od njih opstala je do današnjih dana. Prema podacima Privredne komore Srbije, u Srbiji radi 135 ciglana od kojih je veći deo u Vojvodini. Najveći broj depresija nastalih usled površinske eksploatacije za proizvodnju ma- Povezani članci koje možete pronaći na portalu Gradjevinarstvo.rs: • Vladimir Denić: Domaćem tržištu potrebno 25 modernih ciglana • Marija Živanović, dipl. inž. pejzažne arhitekture: Rekultivacija degradiranog zemljišta kod površinske eksploatacije Mali mrmoljak Najveći broj depresija polako nestaje usled ubrzanog procesa prirodne sukcesije kroz zarastanje trskom i rogozom. Pored nesumnjivog rekreativnog i turističkog potencijala vodenih površina, na mestima napuštenih površinskih kopova one mogu biti značajne i sa aspekta zaštite prirode. One nisu ekonomski zanimljive i iskoristljive za poljoprivrednu proizvodnju, a svojim rasutim rasporedom po pejsažu mogu biti privremena boravišta nekih vrlo atraktivnih vrsta, vidre na primer. Vidra, osim u većim vodenim staništima, može da opstane i na području na kojem postoji veći broj manjih vodenih površina koje može povremeno da posećuje i pronalazi sebi hranu, i tokom čega dolazi u kontakt sa drugim jedinkama. www.build.rs U susednoj Mađarskoj veći broj starih eksploatacija pretvoren je u ukrasna jezera koja služe kao izletišta, kupališta ili uzgajališta autohtonih vrsta riba (linjak, zlatni šaran). Nekoliko njih su atraktivne turističke destinacije na kojima se drže vodeni bivoli! Ovako uređene površine atraktivne su i za okolni živi svet. Smatramo da je jedan od razloga lošeg stanja kod nas nedovoljna informisanost lokalnih samouprava i građanstva šta se može uraditi sa malim vodenim površinama u njihovom okruženju, ali i dosta složenih procedura i nejasnih uslova koje zainteresovani subjekti trebaju da zadovolje kako bi im se vodena površina, odnosno, vodno zemljište ustupilo na korišćenje ■ 61 energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba Heterogeni prostori i zdravlje Na početku razgovora želeli smo da čujemo šta su to osnovne delatnosti Zelenila u okviru gradskih službi, da saznamo više o načinima finansiranja ali i ukupnoj delatnosti preduzeća… – Radove koje obavlja JKP Zelenilo Beograd finansira Skupština grada u okviru koje je Sekretarijat za komunalne i stambene poslove koji je naš matični sekretarijat. Deo sredstava, usmerenih na održavanje prirodnih dobara, dobijamo od gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Osnovna delatnost Zelenila je održavanje, i to na površini od oko 3.000ha što je sedmi deo od ukupno 21.000ha zelenila na teritoriji grada Beograda - kaže Dragana Tucović Baranac. Ona ističe da ne znači da sve što je zeleno spada pod ingerenciju i održavanje Zelenila. Ovo predstavlja čestu zabunu kod građana kada se obraćaju Zelenilu za rešavanje svojih problema: – Kod nas, u Beogradu ali i u celoj Srbiji, callcentri, info-centri, i preduzeća koja na taj način izlaze u susret građanima relativno su novijeg datuma zbog čega je potrebno još neko vreme da se uskladi ova komunikacija. Tako se i Služba za informisanje Zelenila Beograd često sreće sa pitanjima koja možda i nisu za našu adresu, ali za budući uspeh zajedničkog rešavanja problema u Gradu potrebno je strpljenje i međusobno razumevanje. Mi smo javno komunalno preduzeće i nama građanin mora da bude na prvom mestu pa iz tih razloga, kad god je to moguće, izlazimo u susret i u tim slučajevima – podseća Tucović Baranac i dodaje: – Zato želim da iskoristim i ovu priliku da naglasim da Zelenilo održava zapravo javne zelene površine. U njih ne spadaju dvorišta škola, obdaništa ili bolnica, unutrašnja dvorišta zgrada, groblja, crkvene porte, itd. To je sve zelenilo specijalne namene i nije pod ingerencijom Zelenila. Ipak, mi često odrađujemo poslove i na ovim površinama, za šta nam finansijska sredstva obezbeđuje Skupština Grada. Pored primera kada Zelenilo izlazi u susret građanima i van osnovnih obaveza, postoje i primeri kada je pozvano da uradi slične poslove za lokalne samouprave. Međutim, opštine su sada mnogo samostalnije u radu pa i u izboru Izvođača radova pa i kad su zelene površine u pitanju. Seča drveća u Beogradu Dragana Tucović Baranac želela je posebno da izdvoji još jednu temu iz oblasti odgovornosti Zelenila, a vezana je za seču drveća: 62 JAVNE ZELENE POVRŠINE U BEOGRADU U želji da saznamo više o javnim zelenim površinama u Beogradu razgovarali smo sa gospođom Draganom Tucović Baranac, rukovodiocem Info-centra u javnom komunalnom preduzeću “Zelenilo Beograd”. Zanimljivo je to da je razgovor vođen u staroj zgradi ispod Kalemegdana, neposredno uz Beo Zoo vrt, na istom mestu gde je davne 1929. godine osnovan OdeL za ozelenjavanje pri upravi Grada... – Da bi se očuvao zeleni fond ne smete samoinicijativno poseći drvo čak i kada se nalazi na privatnoj parceli, i kada ste ga vi posadili. Morate tražiti Rešenje komisije. E sad… Veoma je teško objasniti građanima da ne mogu tek tako da poseku nešto što je na njihovom vlasništvu, ali, ako ih tuži komšija, platiće visoku kaznu – kaže Tucović Baranac i pojašnjava: – Ukoliko građani imaju tu potrebu, oni moraju prvo da se obrate komunalnom odeljenju u svojoj opštini, da objasne zašto žele da seku grane, deo grana ili celo drvo, na primer, ako je izraslo isuviše visoko pa pravi mrak, ili nije bezbedno za okolinu, itd... Tada opština prosleđuje zahtev našem matičnom Sekretarijatu za stambene i komunalne poslove gde ga pregleda komisija koja je formirana isključivo od stručnjaka – pejzažnih arhitekata. Samo su oni ti koji izlaze na teren i tom prilikom daju rešenje o obimu redukcije, o podizanju granja, ili o seči celog drveta – što je i najređi slučaj. JKP Zelenilo nekad i sad Javno preduzeće zaduženo za održavanje zelenih površina u Beogradu osnovano je 1929. godine, i prošle godine slavilo je 80 godina postojanja. Prve kancelarije Odseka za ozelenjavanje pri upravi Grada bile su u istoj zgradi u kojoj smo i razgovarali sa gospođom Tucović-Baranac: – Zelenilo je u jednom periodu bilo na margini, ali danas više nije. Čak i po svim anketama koje se godišnje vrše o popularnosti i radu gradskih preduzeća, JKP Zelenilo Beograd odmah je iza Beogradskih elektrana što je veliki kompliment. Ona objašnjava da je uzrok promena koncepcije politike Zelenila od dolaska Radovana Draškića na mesto generalnog direktora JKP Zelenilo Beograd: www.build.rs Ona je za Build pojasnila da za odobrene radove građani ne moraju da koriste usluge Zelenila, već mogu sami da ih obave ili da plate nekoga. Taj neko može biti Zelenilo ali i neko drugi. Ovo važi i za drvo koje se nalazi na privatnoj parceli, ali i kada je drvo, na primer, na parceli stambene zgrade i nema samo jednog vlasnika. Konkurentnost Zelenilo na tenderima Želeli smo da saznamo i ulogu Zelenila na tržištu, naročito u vezi sa tenderima za uređenje zelenih površina: – JKP Zelenilo Beograd redovno se prijavljuje na tendere i tu smo veoma konkurentni. Naš biro za projektovanje bio je najveći na Balkanu, a u samom preduzeću danas ima oko 100 pejzažnih arhitekata, od ukupno 1.200 radnika JKP Zelenila. Ovo predstavlja značajan ljudski resurs koji je garant kvaliteta projekta. JKP Zelenilo je karakteristično, – Politika Zelenila okrenula se mnogo više neposredno ka građanima, u tom smislu što smo počeli da radimo na rekonstrukciji, sanaciji, obnovi i izgradnji blokovskog zelenila i novih dečijih igrališta. – Naime, veliki beogradski parkovi uglavnom su nastali pre Drugog svetskog rata, osim Tašmajdana, Čuburskog parka i Parka prijateljstva na Novom Beogradu (na primer, Topčider je nastao još 1830. godine), tako da, kada govorimo o parkovima i parkićima danas, uglavnom mislimo na to, blokovsko zelenilo, zelenilo između zgrada, itd. Jednostavno, Beograd se posle Drugog svetskog rata uglavnom razvijao po tom principu. Mnoge od tih površina ostale su nedorečene a mnoge su dotrajale pa ih je neophodno sanirati i modernizovati. Građani danas vide ulogu Zelenila u uređenju njihovog okruženja i na ovim, takoreći, mikro-primerima. ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi u odnosu na druga javna komunalna preduzeća, i po tome što pokriva ceo ciklus realizacije jednog projekta: od proizvodnje sadnog materijala, preko projektovanja i izvođenja, do održavanja, naravno, uz obavljanje kompletnog transporta. Takoreći ponuda ključ u ruke za zelene površine... O javnin konkursima za površine u nadležnosti Zelenila, Tucović Baranac kaže: – Na površinama za koje smo nadležni nema konkursa, i sve realizacije završavamo sopstvenim resursima. Izuzetak su površine od posebnog značaja, pa Grad nekada raspiše konkurs na kome mogu da učestvuju svi zainteresovani koji ispunjavaju propisane uslove konkursa. Pejzažna arhitektura kod nas i u svetu U razgovoru smo želeli da čujemo više i o saradnjama Zelenila u smislu poslovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih, ali i o saradnji na lokalnom nivou: – Saradnja Zelenila sa inostranstvom praktično je obavezna, pre svega kada je reč o sadnom materijalu. Imamo veoma izraženu saradnju sa Mađarskom, Češkom, Nemačkom, Holadijom, itd, što je sasvim prirodno jer moramo da pratimo trend koji postoji u svetu. Sa druge strane, i kod nas se organizuju brojni sajmovi cveća itd, i Zelenilo je na njima najčešće prisutno. Ponekad se naši stručnjaci šalju u inostranstvo zbog usavršavanja – kaže Tucović Baranac i dodaje: Razgovor smo vodili pred sezonu novogodišnjih praznika, pa smo pitali da li će i ove godine biti preuzimanja jelki sa busenom – akcija koju Zelenilo sprovodi nekoliko godina unazad: – Tu se često pojavljuje problem što građani žele da znaju gde je tačno zasađeno njihovo drvo a to je praktično nemoguće pratiti u akciji tih razmera. Glavna ideja jeste da drvo nastavi da živi, a mi odredimo jednu ili više lokacija gde će imati priliku da se razvije – zaključuje Tucović Baranac ■ – Moram da naglasim da su naše pejzažne arhitekte u svetu veoma cenjene. Znam na primer, koleginicu koja radi u Parizu, gde pejzažni arhitekti imaju titulu koja jednostavno glasi – pejzažista, i oni se bave isključivo projektovanjem. Sa druge strane, kod nas na fakultetu imate i crtanje i slikanje, i mnogo projektovanja tokom svih godina studija, pored izučavanja botaničkih i drugih nauka. Ovo je jedan od pokazatelja da mi još uvek nemamo standard na tom stupnju da razumemo koliko je zelenilo važno. Kada uzmete, na primer, da zgradu možete da sagradite za šest meseci, a da zelena površina dostiže hortikulturnu zrelost za 15 godina, postaje sve jasno. Tucović Baranac dodaje da je i naša građevinska praksa nekada poznavala i uvažavala princip da prilikom izrade sinhronplana prednost ima projektovanje pejzaža, određivanje položaja saobraćajnica i zgrada u odnosu na zelene površine. Neretko je dolazilo i do izmene urbanističkog plana u želji da se omogući pravilan razvoj zelenila ■ JKP Zelenilo Beograd – Javne zelene površine U okviru delokruga rada JKP Zelenilo Beograd nadležno je za: 1. Davanje uslova (Zakon o planiranju i izgradnji Republike Srbije): • na nivou Planskog akta - saradnja sa nosiocima izrade Planskog akta, Regulacionih planova, urbanističkih projekata, preliminarnih stručnih mišljenja (član 45, stav 3, tačka 5) • na nivou Tehničkih uslova za nivo Glavnog projekta - investitor je u obavezi da pre izrade Glavnog projekta pribavi Tehničke uslove iz nadležnosti JKP Zelenilo Beograd (član 103, stav 1, tačke 6 i 7). 2. Davanje saglasnosti (Zakon o planiranju i izgradnji Republike Srbije): • na trasu instalacija - vodovod, kanalizacija, gasovod, elektroinstalacije, PTT (član 103, stav 2). 3. Davanje saglasnosti (Gradska Odluka o uređenju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina): • za privremeno korišćenje javne zelene površine za sportske vežbe, priredbe, dečije zabavne parkove i u slične svrhe u skladu sa propisima koji regulišu ovu materiju (član 13) • odobrenje za postavljanje zabavnih parkova, cirkusa, sportskih i drugih montažnih objekata koji se postavljaju na javnoj površini na zahtev zainteresovanog lica izdaje organizaciona jedinica uprave gradske opštine nadležna za komunalne poslove, uz prethodnu saglasnost organizacije kojoj je ta površina poverena na upravljanje, korišćenje i održavanje (gradska Odluka o uslovima i načinu postavljanja privremenih objekata na javnim zelenim površinama, član 17-a) • za izvođenje radova na javnoj zelenoj površini investitor je dužan da pribavi uslove i mišljenje o merama koje se moraju preduzeti u cilju zaštite javne zelene površine pri izvođenju radova (član 18) • Izvođenje radova na postojećim podzemnim instalacijama koji iziskuju raskopavanje javne zelene površine ne mogu se preduzeti bez prethodno pribavljene saglasnosti (član 20). Javne zelene površine Prema gradskoj Odluci o uređenju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina (Službeni list grada Beograda, br. 12 / 2001, 15 / 2001, 11 / 2005. godine), uređenje i održavanje javne zelene površine je komunalana delatnost od opšteg interesa. Na teritoriji Grada razlikujemo tri vrste javnih zelenih površina: • Javne zelene površine čije održavanje obavlja javno komunalno preduzeće osnovano za obavljanje te delatnosti ili kome su ti poslovi povereni ( JKP Zelenilo Beograd - detaljnije niže u tekstu). • Javne zelene površine (park šume) čije je održavanje povereno saglasno Zakonu o šumama Republike Srbije ( JP Srbijašume). • Javne zelene površine specijalne namene (zelenilo u školskim dvorištima, u krugu poslovnih, zdravstvenih, prosvetnih i kulturnih objekata, tereni namenjeni za fizičku kulturu, sport i rekreaciju, javne plaže, zelenilo na gradskim grobljima, botaničke bašte, zoološki vrtovi, arboretumi i rasadnici) čije održavanje obavljaju pravna i fizička lica koja neposredno koriste te površine ili kojima su te površine povewww.build.rs rene na upravljanje, uređenje i održavanje zajedno sa objektima izgrađenim na tim površinama. Održavanje površina koje nisu poverene JKP Zelenilo Beograd i JP Srbijašume nije pod jedinstvenim nadzorom i njihovo održavanje prepušteno je neujednačenim shvatanjima i ulaganjima. Ove površine nisu pokrivene nekom programskom osnovom u pogledu planiranja, održavanja i unapređenja zelenila već je kvalitet njihovog podizanja, uređenja i održavanja na veoma niskom nivou, često prepušten izboru i oceni lica koja se o tome staraju. Ovo uslovljava da velike zelene površine ne samo da nemaju oblikovnu vrednost već se ne uključuju u funkciju i sistem zelenila u gradu. To se pre svega odnosi na zelene površine u krugu poslovnih objekata, zelenilo ispred individualni stambenih zgrada i dr. ■ Javne zelene površine u nadležnosti JKP Zelenilo Beograd: • javne zelene površine - parkovi, zelene površine na skverovima, trgovima, pjacetama, itd. • zelene površine duž saobraćajnica travnjaci, drvoredi i drugi zasadi • zelene površine duž uređenih obala reka i drugih vodenih površina • zelene površine pored i oko stambenih zgrada u stambenim naseljima i između blokova stambenih zgrada • spomen-parkovi i spomen-groblja • izolacione i zaštitne zelene trake i pojasevi i pošumljeni tereni ■ 63 oglasi ʋʖʽʚʩʠɸʛʾʠʤʘʖɲʩʥʦʞʽʖ ʈʛʡʪʖY ʂʤʗ tɾʝʘʤʷʛʿʛʙʦʖʷʛʘʞʣʧʠʞʫ ʙʦʖʷʛʘʞʣʧʠʤʝʖʣʖʨʧʠʞʫ ʞʞʣʧʨʖʡʖʨʛʦʧʠʞʫʦʖʚʤʘʖ ʞʝʘʤʷʛʿʛʧʖʣʖʬʞʤʣʞʫ ʦʖʚʤʘʖʣʖʤʗʽʛʠʨʞʢʖ ʘʞʧʤʠʤʙʦʖʚʿʛ “Frigoremont” DOO Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac tel/fax: 011 87 20 246 mob: 064 13 62 176 tʅʦʤʞʝʘʤʚʿʖʗʛʨʤʣʧʠʛ ʙʖʡʖʣʨʛʦʞʽʛ aFOT 5SPTMPKOJQBSLFUJ 7PKWPÂBOTLB/PWJ4BE UFMGBYjNPC TFOT!QBSLFUTIPQOFUtXXXQBSLFUTIPQOFU Servis, remont i montaža rashladnih i klimatizacionih kompresora, postrojenja i opreme 17$QPEPWJ[BTQPSUTLFTBMF CPMOJDFnLPMFSFTUPSBOF CPMOJDFnLPMFSFTUPSBOF .JMBOB5FQJǎB/PWJ4BE7FUFSOJL 5FM .PC &NBJMOBVUJMVTOT!HNBJMDPN www.nautilusns.com t4FO[PSTLFTMBWJOF t4FO[PSTLJVSFêBKJ[BQJTPBSt t4FO[PSTLJ8$JTQJSBǏJt t4FO[PSTLFǏFTNF[BÝLPMFJPCEBOJÝUBt t4FO[PSTLFKBWOFǏFTNFt t4FO[PSTLJUVÝFWJ[BTQPSUTLFPCKFLUFt t4FO[PSTLJUVÝFWJ[BQMBäFJCB[FOFt t4FO[PSTLJVNJWBPOJDJ [BQSFISBNCFOVJOEVTUSJKVt t/070'3*(0Ǝ&4."t 64 www.build.rs U pripremi je 9. štampano izdanje kataloga GRAÐEVINARSTVO i opremanje U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzećima nudimo oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje i internet portal. Na ovaj način omogućeno je pokrivanje oba medija po veoma povoljnim cenama. • sadrži detaljne informacije o preduzećima, proizvodima i uslugama građevinske industrije • detaljna klasifikacija proizvoda i usluga • štampa se jednom godišnje • besplatno se distribuira preduzećima koja posluju u domenu građevinarstva • promovisan na sajmovima građevinarstva i nameštaja Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • info@gradjevinarstvo.rs Predstavljanje u BUILD magazinu Tržište Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim obrtom kapitala u Srbiji Izdavač Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca Besplatna distribucija Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, preduzetnici... BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta Internet Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs Oglašavanje BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs (narudžbenicu 16 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) Preduzeće narudžbenica za naša izdanja Ime i prezime Funkcija Adresa Mesto Telefon ( ) Telefon ( ) Mob. tel. ( ) Fax ( ) Broj zaposlenih 1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100 E-mail 101 do 500 Web više od 500 Mat. br. PIB Opis delatnosti Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu Ulica i broj Mesto DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje* * samo za preduzeća m.p. tačnost podataka overava SAJAMSKI BROJ Besplatni poslovni magazin građevinske industrije Free business construction industry magazine Topic for the next issue: FAIR ISSUE /build 17/ Veći tiraž • Dodatna distribucija na sajmu • Veći broj strana SFHJTUSVKUFTF [BCFTQMBUOF QSJNFSLF -VLF7PKWPEJ¸B#FPHSBEjUFMjXXXCVJMEST građevinarstvo u porastu više od milion poseta godišnje
Similar documents
BUILD magazin
nameravamo da ih imamo u narednim godinama,
verovatno ni decenijama. Istinsko obrazovanje je
jedini način da napredak tehnologije bude u skladu
sa politikom upošljavanja ljudi, ali pitanje je da li...
