Број 75

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA
U ovom broju
čitaćete:
Studentske
organizacije
na Ekof-u
Nova kriza
Šta je zaista
dobro za CV?
Intervju
sa Ivanom
Stanković
/ GODINA XIV - BROJ 75 / www.monopollist.org
Beograd, oktobar 2011.
LETO JE
MOŽDA
GOTOVO,
ALI ZABAVA
TEK POČINJE!
UVODNIK
Dragi brucoši,
Dobro nam došli!:) Nadamo se da ćete uživati u čitanju ovog broja bar u pola koliko smo mi uživali radeći na njemu.
Mnogi će vam reći da je Ekof težak. Pa, nije da nije. Ali, samo od vas zavisi koliko. Ako na vreme krenete i uhvatite ritam u
januaru za vas neće biti zime.:) Videćete, biće ovo jedan zanimljiv put tokom kojeg ćete dosta toga saznati, čuti, naučiti,
možda čak najviše o samima sebi.
Vreme na fakultetu nekako brže ide, uverićete se i sami uskoro, zato ne dozvolite da vas Ekof proguta, budite Prvi i Pravi,
budite pobednici, jer znam da to jeste. Vidimo se na cilju!:)
Milanka VaSILjEVIĆ
FAKULTET
4. Za početak...
5. Šta Je to USpeH?
6. DOBRODOŠLICA
8. poSao pReDaVača – kReatIVaN poSaO
10. ZaJeDNo SMo LepŠI, ZaJeDNo SMo JačI
12. StUDeNt ekoNoMIJe = BUDUĆI LIDeR
14. DožIVLJaJI ekoF-oVaCa Na DaNUBII 2011
15. UčI oD NaJBoLJIH. ZakoRačI U BUDUĆNoSt!
16. S NOVINARSKIM ZVEZDAMA DO ZVEZDA
1. BUDI U tokU
ekoNoMIJa
20. pRoHUJaLo Sa VIHoRoM
22. MoĆ SINDIkata
23. NoVI aRaNžMaN, StaRI pRoBLeMI
24. NIJe SVeJeDNo
DRUŠTVO
25. MoZGaNJe poD JoRGaNoM
26. WHeRe eXCeLLeNCe IS eXpeCteD!
2. Šta Je ZaISta DoBRo Za CV?
28. VaLJDa NIJe SVe U NoVCU?!
29. aL DžaZIRA
MOZAIK
member of:
SaDRžaJ
30. kaĆe pRepoRUčUJU
32. LepotoM kRoZ žIVoT
34. toGetHeR eVeRYoNe aCHIeVe MoRe!
36. HoBI
3. oVe JeSeNI U VaŠIM BIoSkopIMa...
38. kako SU NaJUSpeŠNIJI LJUDI SVeta NaŠLI SVoJ pRVI poSaO
TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA.
ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA
CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
378
MONOPOLLIST/Glavni urednik Goran
Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd
(Kamenička 6): Studentska Unija
Ekonomskog fakulteta u Beogradu,
199? -. - 28cm
ISSN 182-3450=MONOPOLLIST
COBISS.SR-ID 117255180
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
Milanka VASILJEVIĆ
FAKULTET: Branka SENIĆ
EKONOMIJA: Bojan ČALIJA
DRUŠTVO: Tatjana RAIČEVIĆ
MOZAIK: Iva KOLUNDŽIJA
FOTOGRAFIJA: Svetozar KARADŽIN
Miloš BEKIĆ
DIZAJN & PrePress:
Damjan DOBRILA
triD studio, Beograd
www.studiotrid.net
ČLANOVI REDAKCIJE: Nikola Škondrić,
Bojan Čalija, Marija Timotić, Tatjana Raičević, Branka Senić, Milanka Vasiljević, Ivana
Mandić, Ana Kondić, Ivana Vuković, Marija
Perišić, Đoko Bodiroga, Iva Kolundžija, Ivana
Milošević, Dušan Sekulić, Dušan Vojnović,
Stefan Đerasimović, Luka Kovačević, Ognjen
Obućina, Miodrag Milić, Bojana Krivčević,
Miloš Bekić, Katarina ilić, Katarina Savić, Jelena Kotarac, Teodora Đorđević.
„MonopolList”
časopis Studentske unije Ekonomskog fakulteta
Kamenička 6, 11000 Beograd, Srbija
Telefon: + 381 11 30 21 165
monopollist@gmail.com
www.monopollist.org
LEKTOR: Milena BOJOVIĆ
MARKETING:
Bojan ČALIJA
+381(0)64 848 15 66
bojancalija@gmail.com
NASLOVNA STRANA: Ana NIKOLIĆ
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
Milanka VASILJEVIĆ
+381(0)64 262 43 90; +381(0)66 00 96 54
milankavasiljevicbgd@gmail.com
FAKULTET
Plan zgrade Ekonomskog fakulteta
Za početak...
Specijalno za naše nove kolege, Monopollist je pripremio vodič za snalaženje
na EKOF-u. Upoznajte zgradu u čije zidove je nepovratno utkan duh više od 70
generacija studenata!
P
oštovane kolege, dobrodošli na
Prvi i pravi, Ekonomski fakultet.
Prvi, zato što je stvoren kao prvi
obrazovni centar tadašnje Kraljevine Jugoslavije, daleke 1937. godine, a pravi, jer je bio i ostao lider na polju ekonomskog obrazovanja na našim prostorima.
Kada smo pitali profesora Branislava Boričića šta je njegova prva asocijacija kada se
pomene «student ekonomije», odgovorio
je da je to «budući ekspert» ili «budući
lider», zаvisno od modulа koji studirа nа
nаšem fаkultetu i kаrаkterа sаmog studentа.
Ekonomija je široka oblast, a na našem
fakultetu postoji čak devet smerova! Iskoristite prvu godinu studija da pronađete
polje ekonomske nauke u kojem se najbolje
osećate, i izaberite da li vam se više dopada
da igrate ulogu eksperta ili lidera.
Kako biste što bolje upoznali zdanje u kojem ćete provoditi mnogo vremena u narednih nekoliko godina, Monopollist je za
vas pripremio virtuelni obilazak EKOF-a.
Kako nismo imali mesta za shematski prikaz svih sedam spratova, odlučili smo se za
prikaz „prizemlja 2“, ili tzv. „međusprata“, i
za prikaz 1. sprata.
PRIZEMLJE
Kada uđete na glavni ulaz EKOF-a (postoji
i sporedni ulaz, sa suprotne strane zgrade,
pored čitaonice (vidi br.12)), pre nego što
krenete uz desne stepenice, obratite pažnju
na oglasnu tablu i prikupite najnovije informacije. Od ulaza pogled nalevo i ugledaćete
skriptarnicu u kojoj se prodaju knjige, kao i
svi formulari koji vam mogu biti potrebni.
Sa desne strane ulaza, na kraju hodnika, nalazi se kantina opremljena kompjuterima,
koji su vam na raspolaganju. Između kantine i ulaza, postavljeni su visoki stolovi iza
kojih se nalazi kancelarija borca za studentska prava, studenta prodekana Marjana
Jovanovića. Ako produžite dalje hodnikom
koji „zavija“ kod kantine, naići ćete na kancelarije studentskih organizacija na EKOFu. Prođite pored lifta, pa do kraja hodnika, i
dolazite do čitaonice, čija je pozicija prikazana na shemi za međusprat.
PRIZEMLJE 2 / MEĐUSPRAT
Proučimo shematski prikaz međusprata. 1
– amfiteatar 1 (ili jednostavno, A1), najveća
sala EKOF-a; 2 i 3 – stepenice koje vode u
A2 i A3; 4, 5, 6 – amfiteatri 4, 5, 6; 7- biblioteka; 8 – tehnička služba (šalter za informacije); 9 – Studentski parlament; 10 – oglasna tabla za 1. godinu; 11 – kopirnica; 12
– čitaonica, nalazi se u nivou prizemlja, do
nje se može stići stepenicama koje se nalaze
pored A6, ili, ako ste već u prizemlju, prođete pored kantine, a zatim nastavite onako
kako je to opisano u prethodnom pasusu.
PRVI SPRAT
13 – još jedna čitaonica (za razliku od čitaonice u prizemlju, u ovu čitaonicu možete
ući bez indeksa); 14 – referat za osnovne
studije (često ćete posećivati ovu kancelariju i čuvenog Rašu Radovanovića); 15
– dekanat; 16 – profesorska sala (u njoj se
održavaju mnoga otvorena predavanja);
17 – Centar za karijerno vođenje i savetovanje; 18- Centar za međunarodne studije;
19 – Centar za permanentno stučno usavršavanje.
DRUGI SPRAT
Prostorije u kojima ćete često boraviti na
drugom spratu su sale 21, 22, 23 itd. Osim
toga, mnoge kolokvijume imaćete u računarskom centru (odnosno, ERC), koji se
nalazi iznad profesorske sale (vidi br. 16).
Takođe, jedna sala sa računarima u ERC-u
je na raspolaganju svim studentima u periodu od 8-20h.
Novina koja je prošle godine unapredila
kvalitet našeg administrativno-studentskog
života jeste aktiviranje Studentskog web
servisa. Ispiti se sada mogu prijavljivati
elektronskim putem, a na svom profilu možete videti i spisak položenih ispita i svoje
ocene. Ekonomski fakultet je jedna od retkih obrazovnih institucija u našoj zemlji
koja poseduje ovakav studentski servis. I
generalno, brzo ćete uvideti da je EKOF
jedna od najorganizovanijih institucija u
državi, i s obzirom na činjenicu da ima više
hiljada studenata, možemo reći da zaista
funkcioniše kao sat.
Napred, u nove pobede!
Branči
Intervju sa studentom generacije 2006.
FAKULTET
ŠTA JE TO USPEH?
Za nekoga je uspeh imati puno prijatelja, dok je
drugima važnije da imaju puno novca. Za tenisera je
uspeh postati No.1 na ATP listi, a za studenta EKOFa najveći uspeh je svakako diploma. A kakav je tek
uspeh postigla naša koleginica Una Savić završivši
Ekonomski fakultet u roku i to sa prosečnom ocenom
9,97! Njeno postignuće zasluženo je krunisano
nagradom za najboljeg studenta generacije 2006.
ML: Upis na fakultet je jedna od najvažnijih
prekretnica u životu. Šta te je motivisalo
da pre četiri godine upišeš baš Ekonomski
fakultet?
Una Savić: Upravo zbog toga što je izbor
fakulteta ‘jedna od najvažnijih prekretnica’,
pokušavala sam što je moguće mudrije da izaberem. Trudila sam se da pronađem nešto što
spaja lepo i korisno, oblast koja mi se sviđa,
ali da u isto vreme diploma koju dobijam vodi
do posla koji pruža izazove ali i sigurnost.
Kada se tome doda moja izražena sklonost
ka matematici, ekonomija se nametnula kao
izbor koji ostavlja prostora za kreativnost i
praktičnu primenu različitih matematičko-logičkih koncepata.
ML: Čega ćeš se najradije sećati iz studentskog doba?
US: Za mene je studentsko doba obeleženo
ML: Imaš li neki savet za brucoše i kolege
koje još uvek studiraju, kako da uče,
zašto je važno da ne odustaju?
US: Sudeći po mom iskustvu, ali i
iskustvu ljudi koje poznajem, mislim da
je kontinuitet tokom studija najvažniji.
Na primer, mnogo je lakše spremiti
ispit ako ste redovno učili i položili
kolokvijum. Mislim da je dovoljno jak
motiv za završavanje fakulteta upravo to
što započeti posao treba uvek dovesti do
završetka jer odustajanje je crta slabog
karaktera. Takođe, u vremenu u kom
živimo diploma fakulteta predstavlja
tek jednu od potrebnih ulaznica za svet
obrazovanih, uspešnih ljudi. Da biste
stekli pravo na uspeh morate pokazati
spremnost da nešto i uložite, pa se na
završen fakultet može gledati upravo kao
na zalog za buduće uspehe.
mojim osamostaljivanjem. Pošto sam iz Novog Sada, kada sam upisala fakultet u Beogradu, započeo je jedan prilično drugačiji život
nego do tad. Doneo mi je puno slobode, ali i
neke odgovornosti kojih ranije nisam bila svesna. Pored toga, Beograd nudi mnogo prilika
za bavljenje zanimljivim stvarima. Na primer,
mene su u jednom periodu okupirali međunarodni odnosi i diplomatija pa sam učestvovala u različitim međunarodnim projektima
za mlade te sadržine. Sve u svemu, studenski
život ću definitivno pamtiti po prijateljima
koje sam stekla i po svim zajedničkim doživljajima i provodima.
ML: Da li bi izdvojila neke svoje osobine
koje su ti omogućile da ostvariš ovakav
izvanredan rezultat?
US: Za svaki uspeh, naravno, bitni su posvećenost, rad i trud, ali je podjednako važno i da ti
to čime se baviš bude blisko. Važno je da osećaš
da ne učiš samo zbog ispita i ocene, već da to
znanje ima neku svrhu i primenu. Možda to
nije uvek lako prepoznati, ali ako uspete, to je
definitivno znak da ste napravili dobar izbor
fakulteta. Mislim da je mom uspehu na studijama najviše doprinelo to sto sam tip ličnosti koji
se maksimalno posveti onome što radi i trudi
se da to uradi najbolje što može. Pruža mi zadovoljstvo kad znam da sam dala sve od sebe, a
rezultati su tada samo prirodna posledica.
ML: Kolika su bila tvoja odricanja tokom
studija? Da li si pored svih obaveza uspevala da nađeš vremena i za druženje sa prijateljima, zimovanja, letovanja i sl.?
US: Vreme za prijatelje, ljude koje volim, izlaske i sve ostale sitnice u kojima uživam sam
morala da pronađem, jer ne verujem da iko
može normalno da funkcioniše i bude potpuna osoba ako nije ispunjen u svim sferama.
Imala sam sreće da se družim sa ljudima koji
su posvećeni onome što rade, ali istovremeno
ne mogu bez malih stvari koje čine život. Tako
nam se više nego jednom desilo da iz izlaska
idemo pravo na predavanja, ali zato, kada bi
došlo vreme kolokvijuma i ispita, znali smo
da procenimo pravi trenutak za ozbiljnost na
delu.
Za letovanja sam uvek imala dovoljno vremena pošto sam se trudila da ispite završim do
jula. Za zimovanja sam morala da pronađem
vreme kako znam i umem, jer ne mogu da zamislim zimu bez snega, planine i skijanja koje
obožavam.
ML: Saznali smo da si po završetku studija
postala saradnik u nastavi na predmetu
EMMM. Zašto si se odlučila za taj korak,
a ne za to da se oprobaš kao ekonomista u
privredi ili nekoj državnoj instituciji?
US: Moja želja je oduvek bila da po završetku
osnovnih studija nastavim postdiplomske studije i bavim se naučnim radom. Upravo zato
izabrala sam posao na fakultetu, koji obuhvata
kako rad u nastavi tako i rad u nauci na daljem
usavršavanju. Rad u nastavi sa studentima
predstavljao je poseban izazov kao nepoznato
iskustvo. Posle ove prve godine mogu reći da
je i pored puno odricanja to bilo jedno sasvim
posebno zadovoljstvo. Naravno, ne isključujem mogućnost da se jednog dana oprobam i
na nekom sasvim drugačijem poslu.
Katarina ILIĆ
FAKULTET
Šta vas čeka na prvoj godini Prvog i Pravog na putu
saznavanja da „Nije svako znanje isto“...
DOBRODOŠLICA
Leto ti je prošlo u opuštanju od stresa koji je izazvao prijemni (ukoliko ga je izazvao)
i sada već proveravaš sa starijim studentima EKOF – a koje poznaješ kako to
ovde stvari funkcionišu. Želiš da znaš kako da položiš, kako da učiš, kako da se
postaviš prilikom usmenog ispita, kako da uradiš pismeni ispit... Jednom rečju,
želiš uspeh u svojoj prvoj (od, nadam se, četiri) godini na Prvom i Pravom. Dobra
vest je što Monopollist želi da ti pomogne u tome.
MONOPOLLIST
Da, ima i bitnijih stvari koje o EKOF – u treba
da znaš, ali nije na odmet da prvih par rečenica potrošim na reklamiranje nas samih. Monopollist je „javni medijski servis“ studenata
EKOF – a i, za razliku od nekih drugih stvarno je besplatan. Osnovan je sredinom devedesetih godina kao glasilo Studentske unije
Ekonomskog fakulteta (SUEF) i od tada
postoji, bavi se kreativnim radom u oblasti
amaterskog novinarstva i informiše studente
o raznoraznim pitanjima koja bi mogla da ih
interesuju. Dominantna tema je fakultet i sve
što se na njemu događa (a da smo mi čuli i
vredno je objavljivanja), a zatim dolaze i sve
ostale aktuelne teme: društvene, ekonomske,
zabavne, enigmatičke i slično. Redakciju čine
studenti EKOF – a, koje ćete najčešće viđati
dok Vas smaraju na međuspratu fakulteta sa
ciljem da Vam utrape novi, neopisivo zanimljiv broj Monopollista.
NEKOLIKO KORISNIH SAVETA
Sve znam. Čuli ste o EKOF -u. U razne mitove, legende a možda i, što da ne, basne. Tek
ćete ih čuti kako nedelje počnu da se gube
u moru gradiva koje usvajate na sve moguće
i nemoguće načine. Da li ćete se osloniti na
njih, Vaša je stvar ali jedno je sigurno – najbolje je oslanjati se na svoje mogućnosti jer
smo u njih najsigurniji. Ili bi tako trebalo
da bude. Kako god, siguran sam da će se u
moru saveta o tome kako studirati naći mesta i za ovaj iz Monopollista. Počeću malim
rečnikom pojmova.
Semestar – isto što i polugodište, samo što
na kraju ne može da se padne na popravni
već postoji drugi rok za polaganje ispita.
Roditeljska podrška seli se iz zbornice u
dnevnu sobu, na Vašu sreću ili žalost zavisi
od pojedinca.
Predavanja – časovi na kojima Vam profesori približavaju gradivo koje je obuhvaćeno
literaturom. Možete ih ali i (u najvećem broju
slučajeva) ne morate pohađati. Ipak, prisustvo
na predavanjima je višestruko korisno. Na
njima profesori odgovaraju na Vaša pitanja.
Na njima možete čuti šta je neophodno da
biste položili ispit. Profesori na predavanjima
naglašavaju koji delovi su bitni a koje i ne morate znati baš detaljno. Na posletku, profesori
umeju da cene prisustvo na predavanjima jer
ono ukazuje na zainteresovanost i garant je da
ste pratili predmet čitavog semestra.
Vežbe­ – časovi na kojima vežbate (gle čuda :)
sve ono što naučite na predavanjima.
Kolokvijum – kontrolni koji se uči iz bar 100
strana literature.
Profesor – jesam ja dobronameran, ali opšta
kultura je opšta kultura. :)
Asistent – često ne drastično mnogo stariji
od Vas, izvodi časove vežbi i na raspolaganju
je za sva Vaša zdravorazumska pitanja koja se
tiču gradiva. Čućete možda da je nekog asistent oštetio za bodove na vežbama. Verujte
mi na reč, još nikada nisam imao situaciju da
sam učestvovao u diskusijama, radio zadatke
i slično a da mi je uskraćen ijedan bod. A evo
me na četvrtoj godini, pri čistoj svesti i (koliko – toliko) zdravoj pameti.
Ispit – test ili usmeno ispitivanje na kojem
pokazujete sve ili veliki deo onog što ste naučili tokom semestra. Takođe može biti i način
da u praksi proverite izreku „Bitno je učestvovati.“
Predispitne obaveze – uglavnom izražene
kroz broj bodova koji je neophodno ostvariti ili test koji je neophodno položiti da bi
se stekao uslov za izlazak na ispit. Uključuje
i bodove koje dobijate za javljanje na časovima vežbi a nekad i na predavanjima. Javljanje
je odličan i, videćete, ne baš sizifovski težak
način za sticanje bodova. Ovi bodovi često
predstavaljaju tas na vagi koji donosi veću
ocenu ili čak prolaz na ispitu. Koliko god bilo
korisno javljati se, imajte u vidu da i drugi
imaju istu želju, pa se trudite da baš ne ličite
na Lisu Simpson.
Kampanjsko učenje – hronična navika koja
FAKULTET
fesori zainteresovanim studentima. Ispit se
polaže pismeno.
OSNOVI STATISTIČKE ANALIZE
se često stiče u srednjoj školi. Na fakultetu je
skoro potpuno neisplativo koliko god neke
kolege, kao što ćete videti imaju običaj da
se kunu u svoje mogućnosti po tom pitanju.
Može proći jednom, dva puta, ali, jednostavno, sami procenite koliko je realno naučiti
ispit od 500 – 600 strana za deset dana. A
uglavnom ćete učiti po tri ispita za jedan rok.
Čast izuzecima koji to mogu!
Skripta – skraćena verzija knjige ili beleški
sa predavanja koja omogućava kampanjsko
učenje (v. gore). Različita su iskustva sa korišćenjem, ali je u najvećem broju slučajeva
gradivo iz skripte dovoljno samo za prolaz.
U suštini ekonomija je nauka u kojoj je sve
povezano i svaki pojam se oslanja na neki
drugi, svaki pasus je ključ za sledeći. Samim
tim, stavljanje jedne svrsishodne celine u 50
– 60 strana znači gubitak kvaliteta, i nepotpuno razumevanje suštine. No, svako bira svoje
metode, a i Makijaveli je rekao da „cilj opravdava sredstva“...
Što se ispita tiče, stvari stoje ovako:
PRVI SEMESTAR
OSNOVI EKONOMIJE
Ime predmeta dovoljno govori. Upoznaćete se sa osnovnim principima na kojima počiva ekonomija i iznenadićete se koliko su
neke, na prvi pogled banalne, svakodnevne
situacije snažno određene svojom ekonomskom osnovom. Postoje četiri kolokvijuma
tokom prvog semestra a moguće je ostvariti i određen broj bodova prisustvom i javljanjem na vežbama. Potrebno je da ostvarite određen broj bodova na kolokvijumima
i vežbama kako biste stekli uslov za izlazak
na ispit. Ovo, opet, ne znači da treba grupu
i asistenta da zatrpate svojim pogledima na
svet i kada to ima i kada nema smisla. Dakle, učestvujte u razumnoj meri i isplatiće
Vam se. Ispit se polaže pismeno. Predmet je
obiman, ali izuzetno logičan i zanimljiv.
SOCIOLOGIJA
Predmet sa kojim se veliki broj brucoša susretne još u srednjoj školi. Iako na prvi pogled
izgleda da i nije baš neposredno povezana sa
ekonomijom, mnogi pojmovi i činjenice koji
se uče na ovom predmetu kasnije su izuzetno korisni. Jednostavno, kroz ovaj predmet
naučićete kako društvo funckioniše, što će
Vam kao budućem ekonomisti koji tom
istom društvu želi nešto da proda (proizvod,
znanje, uslugu, ideju) biti od velikog značaja.
Oni koji se budu opredelili na smerove koji se
tiču marketinga, menadžmenta, ili ekonomske analize i politike videće da ovo savršeno
ima smisla. Ispit se polaže pismeno a uslov za
izlazak na ispit je položen kolokvijum.
MATEMATIKA
Predmet koji je studentima koji su završili
gimnaziju dobro poznat. Sa druge strane,
oni koji dolaze iz srednjih ekonomskih
škola imaće problem sa usvajanjem nekih
novih pojmova i matematičkih operacija.
Kako god bilo, i jedni i drugi moraće žestoko da zagreju stolicu ukoliko žele da u
januaru iza sebe ostave ovaj ispit a sa sobom
ponesu dragoceno znanje koje će u kasnijim
godinama biti jako korisno. Iskren savet je
da posećujete i predavanja i vežbe ali da pre
svega vežbate mnogo i redovno. Potrebno
je položiti dva kolokvijuma da bi se stekao
uslov za izlazak na ispit a bodovi sa vežbi
mogu biti jako dragoceni. Ispit se polaže pismeno. Ako to uopšte treba posebno objašnjavati, ono što naučite iz matematike biće
Vam od izuzetne koristi koji god smer da
izaberete.
DRUGI SEMESTAR
MAKROEKONOMIJA
Na ovom predmetu naučićete kako funkcioniše ekonomija jedne privrede kao celine.
Bavićete se temama inflacije, javne potrošnje,
štednje, investicija. Naučićete osnovne stvari o makroekonomskim teorijama, njihovim
sukobima i stvarima koje zajedno smatraju
postulatima makroekonomije. Uslov za izlazak na ispit je ostvarivanje zadovoljavajućeg
broja bodova ostvarenih na kolokvijumima
(ima ih četiri), i esejima koje dodeljuju pro-
Ili, kraće, statistika. Predmet koji Vas uči
osnovnim alatima analize ekonomskih podataka. Oni koji misle da se priča o statistici
završava kod aritmetičke sredine i procenta
ubačenih slobodnih bacanja nakon utakmice NBA lige, vrlo brzo će se uveriti da nisu
bili u pravu. Pored izrade zadataka na kojima
se praktično vidi kako se statističke metode i
merila koriste, trudite se da dobro razumete
teoriju jer će Vaše znanje iz statističke teorije
biti provereno na usmenom ispitu. Uslov za
izlazak na ispit je ostvaren zadovoljavajući
broj bodova na jednom kolokvijumu.
EKONOMIKA PREDUZEĆA
Šta je preduzeće? Kako ono da bude efikasno? Kako da bude efektivno? Ekonomika
preduzeća, ili EKP kako se „u narodu“ zove,
daje odgovore na ova i još mnoga druga pitanja poslovne ekonomije. Ovaj predmet pruža
znanja o osnovnim pojmovima koji će se koristiti kasnije u gotovo svim predmetima viših godina. Upravo zato ovaj predmet zahteva
precizno učenje definicija pojmova i njihovo
razumevanje. Za izlazak na ispit potrebno je
ostvariti zadovoljavajući broj bodova iz dva
kolokvijuma (prošle godine nisu bili obavezni), eseja, prezentacija i studija slučaja.
FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO
Zajedno sa EKP – om, čini osnovu za dalje razumevanje svih predmeta koji se tiču poslovne ekonomije i razumevanje kretanja vrednosti kroz preduzeće. Naravno, sa njim su usko
povezani i svi računovodstveni predmeti u
višim godinama studija. Prateći ovaj predmet
naučićete na primer: šta je aktiva a šta pasiva, kako se knjiže ekonomske promene kao i
zašto je sve to bitno za opstanak preduzeća.
Studentima koji dolaze iz gimnazije će računovodstvo biti isto ono što je u prvom semestru maturantima ekonomskih škola bila
matematika. Novi pojmovi, novi postupci,
mnogo nove logike koju treba usvojiti. Praćenje predavanja i vežbi je jako bitno, kao i dosta samostalnog rada. Uslov za izlazak na ispit
su položena dva kolokvijuma pri čemu je prvi
teorijski a drugi se sastoji iz izrade zadataka.
Ispit se polaže pismeno.
Uhhh... Sigurno je izostala po koja informacija, ali ja imam još samo toliko snage da poručim:
Dobrodošli brucoši, Monopollist Vam želi
mnogo sreće u studiranju i životu!
Dušan Vojnović
FAKULTET
Intervju sa asistentom Ekonomskog fakulteta u Beogradu,
Bojanom Ristićem
POSAO PREDAVAČA
– KREATIVAN POSAO
Monopollist je razgovarao sa asistentom Bojanom Ristićem o tome kako se on
odlučio šta će da studira i kakvo je njegovo školovanje bilo, šta voli u ovom poslu,
a usput smo saznali i koji mu je ispit zadavao glavobolju, kao i to da li je imao
tremu pred ispite... Naš sagovornik za ovaj broj je odgovorio na još neka zanimljiva
pitanja...
ML: Kako ste se, pri upisu, odlučili za Ekonomski fakultet? Da li je bilo još potencijalnih fakulteta o kojima ste razmišljali?
Bojan Ristić: Počeo sam da razmišljam o ekonomiji u drugoj , trećoj godini srednje škole.
Imao sam zadovoljavajuće ocene u smislu petica
i četvorki, ali su postojali predmeti koje sam više
voleo u odnosu na neke druge. Dopadala mi se
istorija, pa sam pomislio da bi optimum bio spoj
nečeg kvantitativnog sa jedne strane i neka komunikacija, objašnjenje, istorija i razvoj sa druge
strane. Tako sam se odlučio za Ekonomski fakultet.
ML: A smer – kako ste se odlučili da upišete
Ekonomsku analizu i politiku?
Bojan Ristić: Taj smer se nekada zvao Opšta
ekonomija. Može se reći da onda nije bio toliko
popularan jer je bankarstvo bilo u usponu u Srbiji, a u ekonomiji, generalno, kako se koji sektor
u privredi oformi i kako dođe do porasta potražnje za radnom snagom u tom sektoru – tako
kreću da se formiraju interesovanja studenata
za tu oblast nauke. Pošto sam bio poznat kako
večito pričam nešto, jedan drug mi je rekao: „Ti
ćeš biti političar“ , misleći na deo „politike“ u nazivu „Ekonomska analiza i politika“. Počeo sam
da razmišljam o tom smeru, jer nisam sebe zamišljao u bilo kojoj korporaciji. Želeo sam da se
bavim ekonomijom kao ekonomijom. Nije bilo
mnogo ljudi na tom smeru tada i bio sam zadovoljan zbog toga – komunikacija sa profesorima
je bila neposrednija, mogao si da pitaš šta si želeo, da saznaš ono što te je zanimalo...
ML: Koliko je kvalitetno obrazovanje danas?
Bojan Ristić: Generalno, po svim nekim merilima obrazovanje u Srbiji je na visokom nivou ali
naravno da postoje velike razlike između privatnih i državnih, i između samih državnih fakulteta. Što se Ekonomskog fakulteta tiče, mislim da
je na veoma visokom nivou. Studentima su na
raspologanju razne stipendije, dom, svakom se
FAKULTET
FAKULTET
ML:
Neka anegdota
u radu sa studentima...
Bojan Ristić: Ne sećam se kako je tačno
bilo, ali uglavnom – pisao sam nešto
na tabli i trebalo je da saberem ½ i ½ ,
ali sam slučajno pogrešio i pomislio
da je puta pa sam napisao ¼. Naravno,
ispravio sam to odmah ali sam posle
na stolu video papirić na kom je pisalo:
„ako imate jednu jabuku, ja Vam dam još
jednu jabuku, to je onda cela jabuka.“ :)
nudi mogućnost da dođe do budžeta. Ulaže
se u fakultet. Mislim da studentski život može
biti jako kvalitetan, bar što se našeg fakulteta
tiče. Prednjači u inovacijama, komunikaciji
sa studentima, a profesori počinju da vode računa šta studenti misle i kako usvajaju to što
im oni predaju. Izlazi im se u susret, odnos
sa studentima je korektan, u smislu kvaliteta
predavanja i komunikacije.
ML: Po Vašem mišljenju, koje je zanimanje
budućnosti?
Bojan Ristić: Nano tehnologije, tako barem
kažu prema izvesnoj strategiji za razvoj naše
zemlje. :)
ML: Koliko je važno posećivati seminare,
konferencije…?
Bojan Ristić: Važno je ne samo da posećujete već i da uzmete učešće u tome. Dobro je
da izlažete, a da biste to radili neophodno je
pre toga nešto da pročitate, proučite, napravite prezentaciju na srpskom i engleskom jeziku… Tako ćete spoznati svoje mogućnosti
i podići sve na viši nivo. Na primer, ako imate
strah od javnog nastupa, na taj način se suočavate sa njim i što više puta ponavljate, onda to
više neće biti strah već možda čak i uživanje.
ML: Šta najviše volite u ovom poslu? Kakav
je Vaš odnos prema radu i studentima?
Bojan Ristić: U ovom poslu postoji više segmenata koji okupiraju vreme, zato ga i volim
jer je kreativan. Jedan deo je vidljiv – to je odnos
s a
studentima kroz časove i ispite. Drugi deo odnosi se na moje studije, pošto
imam paralelno studije, kao što ih i vi imate.
A treći deo jeste bavljenje naukom – objavljivanje radova, odlazak na konferencije..., što
podrazumeva i neka putovanja. Dakle, posao
je kombinovan iz delova i svaki je na nekom
posebnom koloseku. Nemate nikada opravdanje ako u prvom delu nešto nije kako bi
trebalo da bude a u drugom sve funkcioniše
dobro. Sve bi trebalo da štima, ništa da trpi.
ML: Da li bi prema studentima trebalo zauzeti autoritativan stav?
Bojan Ristić: Iako više volim neformalan
odnos nego formalan, mora se održati neka
granica. Koliko god da si dobar, neko to može
da zloupotrebi. A opet, to možda nekad i nije
tako strašno ako se zloupotrebi na manjim
grupama, ali u velikim – tu već postoji zakon
mase pa moraju konci da se drže u rukama.
Trebalo bi da se održi pristojna tišina da bi
čas imao nekog smisla tako da malo autoriteta nije na odmet, ali naravno ne u smislu da
postanete previše strogi ili neprijatni prema
ljudima.
ML: Najbolji trenutak tokom školovanja
bio je…
Bojan Ristić: Bilo ih je više, ne bih mogao
neki posebno da izdvojim. Najinteresantnije
je kada položite sve ispite koje ste planirali
pre letnjeg raspusta. Onda ste prilično srećni
jer idete kući i do septembra se ne vraćate u
Beograd.
ML: Da li je postojao predmet koji Vam je
zadavao glavobolju?
Bojan Ristić: Možda Strategijski menadžment, u smislu što je materija najobimnija
pa ga je trebalo spakovati u neki vremenski
period u kome je bilo još ispita.
ML: Jeste li imali tremu pred prvi ispit ili
pred neki “poseban”?
Bojan Ristić: Jesam. Sve što je novo u životu i sve sa čim se prvi put suočavate, izaziva
tremu.
ML: Kakav biste savet dali studentima
u vezi studiranja i pronalaženja posla?
Bojan Ristić: trudite se da osnovne
studije završite što pre, za četiri ili pet
godina, a ne bi bilo loše i da upišete
master studije. to je poslodavcu važan
signal ne samo koliko ste naučili
već koliko vam vremena treba da
spakujete određeni nivo znanja – da
mu rešavate probleme i da mu budete
jedan kvalitetan šraf koji neće da klima.
I ocene su važne svakako, ali je možda
najbitniji taj vremenski horizont u kom
ste završili fakultet. Najbolje bi bilo da
počnete da tražite posao kada budete
blizu završetka studija, kada ste na tri
ili četiri ispita do kraja, a ne da čekate
da diplomirate jer tada se najčešće
vraćate kući roditeljima. ako ste iz
Beograda onda je lakše.
ML: Koji Vam je omiljeni film? Imate li
omiljenu knjigu, pisca?
Bojan Ristić: Volim “Šindlerovu listu” gde
glumi Liam Neeson, zatim “Legendu o jeseni” (iako nije nešto posebno dobro ocenjen),
ali film koji bih posebno izdvojio i koji je
možda najbolji svih vremena jeste “Bekstvo
iz Šošenka”. A knjige - “Bezdno” od Svetlane
Velmar Janković i “Autostoperski vodič kroz
galaksiju” Daglasa Adamsa.
ML: Šta najviše cenite kod drugih ljudi?
Bojan Ristić: Iskrenost i sposobnost ljudi da
naprave dobar kompromis. Ovo prvo može
biti problematično ako nije kombinovano sa
drugim – ako si iskren i drveno principijelan
nekada svojim činjenjem možeš lako da ugroziš druge ljude.
ML: Da li možda postoji neki kratak slogan,
nešto što Vam je životni moto ili slično?
Bojan Ristić: Glavu gore i ne posustaj :)
Bojana KRIVČEVIĆ
9
FAKULTET
Studentske organizacije na Ekof-u
Zajedno smo lepši,
zajedno smo jači
Da kvalitetno provodite vaše slobodno vreme, da steknete praktično znanje,
upoznate prijatelje za ceo život i da naučite kako da radite u timu. Pronađite
ono što vam najviše odgovara i postanite član neke od organizacija na našem
fakultetu. Usavršite se lično i profesionalno i dokažite da niste slučajno student
Prvog i Pravog.
STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG
FAKULTETA (SUEF)
SUEF je osnovan 1997. godine u vreme studentskih protesta. Od tada do danas kroz
organizaciju je prošlo preko 1000 ljudi.
Trenutno, SUEF ima oko 2000 članova, od
kojih oko 60 učestvuje u radu organizacije
i aktivno učestvuje u radu Studentske unije
Srbije i Studentske unije Beograda. Osnovne
aktivnosti su: zastupanje interesa studenata
Ekonomskog fakulteta, redovno izdavanje
fakultetskog časopisa MONOPOLLIST,
promovisanje društvenih vrednosti i kulture
Unije i odgovornosti prema široj društvenoj
zajednici, organizovanje sportsko – edukativne manifestacije ’’Menadžerijada’’, uključivanje studenata u šire ekonomske zajednice regiona i Evrope.... Projekti ’’Exit’’, ’’Beer
fest’’, ’’Međunarodni dan mladih’’, ’’Nastava
budućnosti’’, samo su neki od mnogih koji
su nastali u kancelarijama SUEF-a. Projekti
koji su trenutno aktuelni su: ’’Monopollist’’,
’’Menadžerijada’’, ’’Kalimero’’, ’’Tempus (SIGMUS)’’, ’’Kursevi jezika’’, ’’Dobrovoljno
davanje krvi’’, ’’Budi on – line’’...
Ako si revolucionar, tolerantan, realan. Ako
imaš kreativne ideje i želiš da radiš u timu,
ili samo želiš da upoznaš nove ljude, da se
družiš i stekneš prijatelje, svrati u kancelariju SUEF-a koja se nalazi preko puta kantine.
Oni su tu svaki dan između 11 i 15 h.
STUDENTSKI PARLAMENT (SPEKOF)
Studentski parlament je organ preko kojeg
studenti ostvaruju svoja prava i štite interese na Ekonomskom fakultetu. Studentski
parlament prvi put je konstituisan 2006.
godine. Svoje poslove, parlament obavlja
samostalno i kroz rad svojih resora: Resor
10
za nastavu i ispite, Resor za studentski standard, Resor za odnose s javnošću, Resor za
stručno usavršavanje i praksu, Resor za međufakultetsku i međunarodnu saradnju. Na
čelu resora Studentskog parlamenta nalaze
se rukovodioci resora, koje imenuje i razrešava Studentski parlament. Studentski parlament: donosi i menja statuse parlamenta,
obrazuje ili formira radna tela koja se bave
poslovima iz nadležnosti parlamenta, donosi
program i aktivnosti parlamenta, razmatra
pitanja u vezi sa unapređenjem mobilnosti
studenata, zaštitom njihovih prava i unapređenjem studentskog standarda, organizuje i
sprovodi programe vannastavnih aktivnosti
studenata, učestvuje u postupku.
SAVEZ STUDENATA EKONOMSKOG
FAKULTETA (SSEF)
SSEF je najstarija studentska organizacija
na Ekonom-
skom fakultetu, osnovana pedesetih godina
prošlog veka sa misijom zaštite prava studenata ali i uslova studiranja. U skladu sa misijom SSEF se zalaže za što bolju primenu
Bolonjske deklaracije, jer su studenti najbolji
svedoci velikih problema sa kojima se susreću usled loše i neadekvatne primene ove
ideje. Oblast delovanja SSEF-a je i rešavanje konkretnih problema studenata vezanih
za malu prolaznost na ispitima, priznavanje
pismenih delova ispita u vezanim rokovima,
nadzor regularnosti prijemnih ispita, zaštitu
studentskih interesa u komisijama i organima fakulteta. Ovo su samo neke
od akcija koje je SSEF sproveo:
povratak studentskih predstavnika u organe fakulteta, pokretanje inicijativa za
analizu i
FAKULTET
reformu ispitnog procesa, učešće
studenata u unapređenju
nastavnog procesa i posebno
u borbi protiv korupcije na fakultetu,
organizovanje studentskih ekskurzija, organizovanje studentskih žurki na fakultetu,
organizovanje Apsolventske večeri, organizovanje akcija dobrovoljnog davanja krvi...
Članovi SSEF-a mogu biti svi studenti
Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji žele
da uzmu aktivno učešće u organizaciji programa uz poštovanje Statuta i organa Saveza
studenata Ekonomskog fakulteta.
MARKETING RADIONICA
Marketing radionica osnovana je 1996. godine kao studentska organizacija koja se bavi
istraživačkim projektima, marketingom i
primenom stečenih znanja iz oblasti ekonomije i marketinga u praksi. Cilj postojanja
Marketing radionice jeste pružanje mogućnosti studentima ekonomije da prošire
i usavrše svoja znanja teorijski i praktično.
Projekti kojima se Marketing radionica bavi
su iz raznih sfera ekonomije: istraživanje
tržišta i javnog mnenja, mustery shopping,
pozicioniranje preduzeća, izrada marketing
planova i sprovođenje PR kampanja, organizovanje raznih manifestacija i promocija, kao i saradnja sa drugim studentskim
organizacijama. Prijem novih članova vrši
se kroz dva kruga testiranja, pri čemu prvi
obuhvata pismeno rešavanje određenog
problema iz prakse (case study) uglavnom
iz oblasti marketinga, dok kandidate u drugom krugu očekuje provera njihovih komunikacijskih sposobnosti i samog nastupa
kroz lični intervju.
’’Timski rad, fleksibilnost, kreativnost...
ključ su uspeha kako danas tako i u vremenu koje sledi... zato je Marketing Workshop,
nesumnjivo, organizacija budućnosti.’’
DEBATNI KLUB EKONOMSKOG
FAKULTETA
Debata je strukturno argumentovana rasprava na zadatu temu. To podrazumeva da
su broj govornika, vreme i redosled izlaganja unapred određeni. Za razliku od rasprava koje svakodnevno obavljamo, debata
se razlikuje po
tome što sagovornici jedni drugima
ne upadaju u reč, ne drže
duge monologe, ne menjaju
temu o kojoj govore i slično. S toga
nam debata omogućava da na organizovan
i civilizovan način raspravljamo o određenim idejama. Zahvaljujući studentskom
parlamentu Ekonomskog fakulteta (SPEKOF-u), projekat Debatni klub je zaživeo.
Svi svetski fakulteti i univerziteti poseduju
svoje debatne klubove i to upravo čini elitu jednog fakulteta. Rad na unapređenju
javnog nastupa trebalo bi da je jedna od
osnovnih aspiracija studenata našeg fakulteta, pa rukovođen tom idejom Debatni
klub organizuje razne debatne radionice za
sve zainteresovane studente. Cilj je da se započne sa podučavanjem studenata veštinama debatovanja i argumentovanog zastupanja svojih stavova. Članovi Debatnog kluba
Ekonomskog fakulteta imaju prilike da od
ove godine učestvuju na debatnim turnirima, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Mogućnost putovanja i upoznavanja debatera iz drugih krajeva od neprocenjivog su
značaja. Kancelarija Debatnog kluba nalazi
se na međuspratu fakulteta, pored šaltera.
AIESEC
Prisustvom na preko 1.700 univerziteta u
preko 110 zemalja sa preko 45.000 članova,
AIESEC, najveća studentska organizacija
na svetu, je međunarodna platforma koja
omogućava mladim ljudima da otkriju i
razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. To radi tako
što omogućava svojim članovima da rade u
timovima, na projektima posvećenim temama koje njih interesuju. Neke od tema na
kojima se radi su preduzetništvo, finansije,
marketing, korporativna društvena odgovornost...Tokom tog procesa, članovi imaju
priliku da steknu veliki broj veština kao što
su veština prezentacije, javni nastup, prodaja, planiranje i slično, ali i da nauče dosta o
sebi. Da bi cilj osnivanja ove organizacije
bio ostvaren, članovi AIESEC-a su organizovali više od 470 konferencija, pružili
preko 8.500 mogućnosti za stručnu praksu
u inostranstvu i više od 9.000 liderskih mogućnosti svojim članovima svake godine.
AIESEC ima inovativan pristup razvijanju
mladih ljudi fokusirajući se na izgradnju
ličnih mreža i istražujući njihovo usmerenje i ambicije za budućnost. Stručne prakse AIESEC organizuje u kompanijama sa
kojima sarađuje u jednoj od 110 zemalja u
kojima AIESEC postoji. ’’Ovo je različitost
AIESEC-a – ono što daje ljudima sa ovim
iskustvom prednost nad drugim mladim
ljudima i što ih pokreće da preuzimaju važne uloge na svojim radnim mestima i unutar
svojih zajednica. Razmena je najintenzivnije ’’iskustvo učenja’’ koje nudimo i ona povezuje našu globalnu mrežu.’’
MONOPOLLIST
Časopis MonopolList je nastao u maju
1997. godine kao projekat Studentske unije
Ekonomskog fakulteta. U proteklih 14 godina postao je najveći i najčitaniji studentski
časopis u zemlji, koji je od pilot projekta na
dve strane vremenom dogurao do 38 strana. Oštar i argumentovano kritički odnos
prema upravi fakulteta i stanju na Univerzitetu učinio ga je poznatim, ali je i doneo
brojne probleme kao što su zaplena tiraža,
oduzimanje prostorija, šamari od strane
profesora do zabrane časopisa od strane
Ministarstva. Upravo zbog svoje zanimljive istorije i oštrog, često ironičnog pisanja,
tekstovi iz MonopolLista su rado citirani u
velikim medijima kao što su ’’Glas javnosti’’,
’’Vreme’’, ’’Danas’’, splitski ’’Feral Tribune’’
pa čak i ’’New York Times’’. Časopis ima danas šest izdanja godišnje i tiraž od 1.500 primeraka. Sastoji se iz četiri rubrike: Fakultet,
Ekonomija, Društvo i Mozaik. Od oktobra
2006. godine časopis je deo evropske mreže
studentskih časopisa – ’’SPINE’’, koja okuplja 60 studentskih časopisa iz 16 zemalja.
Od aprila 2005. MonopolList se distribuira
i na FON-u, FPN-u, po zgradama Studentskog grada i studentskim domovima.
SPORTSKO DRUŠTVO
Sportsko društvo ’’Ekonomist’’ osnovano je 2002. godine. Sastoji se iz nekoliko
kolektivnih ekipa u ženskoj i muškoj konkurenciji: odbojkaške, košarkaške, rukometne i muške ekipe u malom fudbalu,
popularnijem futsalu. Veliki doprinos daju
i pojedinačni sprtovi, pre svih šah, stoni
tenis, plivanje...U pripremi je i osnivanje
ekipe u američkom fudbalu. Ukupan broj
članova ovog sportskog društva procenjuje
se na oko 120. Od najznačajnijih takmičenja na kojima naši studenti učestvuju su pre
svega ekonomijade na kojima su studenti
našeg fakulteta višestruki pobednici. Tu je i
Univerzitetska liga Beograda gde je osvojen
veliki broj medalja. Najveći uspeh postignut
je na Svetskim studentskim prvenstvima u
Belgiji i Holandiji gde je muška ekipa u
futsalu osvojila jedno treće i jedno drugo
mesto.
Katarina Savić
11
FAKULTET
Intervju sa prof dr Branislavom Boričićem
STUDENT EKONOMIJE =
Matematiku i ekonomiju je upario Pol Samjuelson, a studente i profesore školski
sistem. U ovom broju, Monopollist je imao sagovornika koji se dotakao oba ova
odnosa i još nekih značajnih pitanja.
Z
a ovaj broj, Monopollist je popričao
sa prof. Dr. Branislavom Boričićem,
profesorom matematike i prodekanom za nastavu Ekonomskog fakulteta u Beogradu. S obzirom da je u značajnom kontaktu sa studentima EKOF – a, te
da je upućen u sva značajna pitanja koja se
tiču održavanja nastave i studiranja na našem fakultetu, razgovor sa njim počeli smo
na sledeći način:
ML: Kаo prodekаn zа nаstаvu EKOF–а,
dаkle s obzirom nа to dа imаte znаčаjаn
kontаkt i sа studentimа i sа nаstаvnim
kаdrom nа fаkultetu, štа smаtrаte ključnim
pokаzаteljem dа „nije svаko znаnje isto“?
Prof. Boričić: Mogu dа govorim o
egzаktnim pokаzаteljimа. To su, nа primer,
rezultаti testirаnjа diplomаcа nа konkursimа
nekih velikih orgаnizаcijа ili testirаnjа zа
upis nа mаster studije. Verovаtno su dovoljno rečiti jаvni podаci Nаrodne bаnke
Srbije o testirаnjimа zа letnju prаksu ili
prijem priprаvnikа, gde dominirаju studenti i diplomci nаšeg fаkultetа sа dobrim
rezultаtimа. Drugi rečit podаtаk koji govori
o držаvnim i privаtnim fаkultetimа je sledeći. Prijemnom ispitu zа upis nа mаster
studije kod nаs je 2009. godine pristupilo
testirаnju 77 kаndidаtа sа držаvnih i 15 sа
privаtnih fаkultetа, а prаvo nа upis je steklo
68 kаndidаtа i to svi sа diplomаmа držаvnih
fаkultetа. Mаdа se može postаviti pitаnje
reprezentаtivnosti ovih podаtаkа, mislim
dа dostа govore o rаzlici u kvаlitetu.
ML: I drugo pitаnje je mаnje–više
motivаcionog kаrаkterа što zа nаs koji
smo već neko vreme nа ovom fаkultetu,
što zа one koji su tek kročili nа njegа.
Znаmo dа je EKOF prvi, а zаšto je,
gledаno iz Vаšeg, uglа on i „prаvi“?
Prof. Boričić: To je mаlo i igrа reči. Moglo
bi dа se kаže i «Prvi i prvi», gde prvа reč
ukаzuje nа nаjdužu trаdiciju koju imаmo u
obrаzovаnju kаdrovа ekonomskog profilа
u regionu, već 74 godine, а drugа reč (kаo
sinonim zа «prаvi») kаže dа smo zаistа li-
12
deri u tom poslu.
ML: Kаrijeru predаvаčа zаpočeli ste u
Mаtemаtičkoj gimnаziji u Beogrаdu.
Štа Vаs je motivisаlo dа je nаstаvite nа
EKOF–u?
Prof. Boričić: Univerzitetskа kаrijerа pružа
mnogo više mogućnosti zа nаpredovаnje i
usаvršаvаnje u nаuci, što sаm i želeo. Jednogodišnji rаd u Mаtemаtičkoj gimnаziji,
velikom rаsаdniku tаlenаtа, tаkođe mi je
drаgoceno i veomа pozitivno iskustvo.
ML: A dа svoj nаučni opus usmerite kа
pitаnjimа mаtemаtičke ekonomije?
Prof. Boričić: Dugi niz godinа sаm
se bаvio isključivo čistom teorijskom
mаtemаtikom, а ondа sаm shvаtio dа trebа
dа se temаtski približim svojim stаrijim
studentimа i sаrаdnicimа. Ispostаvilo
se dа je mаtemаtičkа ekonomijа jednа
ozbiljnа, teškа i stogа veomа zаnimljivа
mаtemаtičkа disciplinа kojа me аpsolutno
ispunjаvа.
ML:
Sаrаdnik
ste
renomirаnih
međunаrodnih nаučnih čаsopisа.
Smаtrаte li dа se u Srbiji edukаtivni i
informаtivni kаpаcitet publikаcijа ovog
tipа dovoljno koristi?
Prof. Boričić: Kаdа bi se to moglo
tаčno izmeriti sigurаn sаm dа bismo
bili iznenаđeni sаznаnjem koliko nаs je
poslednjа decenijа prošlog vekа unаzаdilа.
Univerzitet u Beogrаdu, kаo i celа mrežа
visokoškolskih ustаnovа Jugoslаvije
bilа je mnogo kvаlitetnijа od dаnаšnjih
univerzitetа. Trebаće još puno vremenа
dа se povrаte vrednosti, kvаlitet i rаdnа
аtmosferа koji su vlаdаli pre tih rаtnih
godinа. Korišćenje publikаcijа o kojem
govorite bilo bi mnogo veće dа su u zemlji
ostаli svi oni koji su je nаpustili 90-tih,
аli, nа žаlost, i oni koji je nаpuštаju ovih
dаnа.
ML: Koliko ekonomiji znаči mаtemаtikа,
а koliko mаtemаtici ekonomijа?
Prof. Boričić: Do pre polа vekа je izgledаlo
dа mаtemаtikа u ekonomiji ne može nаći
odgovаrаjući predmet istrаživаnjа, međutim, dаnаs je jаsno dа te dve nаuke jednа bez
druge ne mogu. Nаime, velikа inspirаcijа
mаtemаtike u 18. i 19. veku bilа je fizikа, а
od sredine 20. vekа to su društvene nаuke,
među kojimа je vodećа ekonomijа. Dаkle,
ekonomijа je dаnаs uprаvo onа nаukа
kojа postаvljа mаtemаtici nove probleme
i izаzove.
FAKULTET
= BUDUĆI LIDER
ML:
Zаšto je znаčаjno sаvlаdаti
mаtemаtiku nа početku studijа ekonomije, pitаnje je koje mnogi studenti
prve godine postаvljаju sebi, otudа gа i
mi postаvljаmo Vаmа?
Prof. Boričić: Mаtemаtičkа аpаrаturа
kojа se koristi u ekonomiji, а posebno
u menаdžmentu i mаrketingu, veomа
je zаhtevnа. Mi u prvoj godini obnovimo grаdivo iz srednje škole, zаtim gа
nаdogrаdimo i pripremimo studentа zа lekcije iz stаtistike, mаkroekonomije, mikroekonomije i menаdžmentа, koje neposredno slede, аli i zа mаteriju sа stаrijih godinа.
Činjenicа dа nemа ni jednog jedinog
dobitnikа Nobelove nаgrаde zа ekonomiju
čiji rаdovi ne obiluju mаtemаtičkom metodologijom, te dа među tim dobitinicimа
dominirаju sаmi mаtemаtičаri, tаkođe
mnogo govori o tome.
ML: Kojа je Vаšа prvа аsocijаcijа kаdа se
pomene „student ekonomije“?
Prof. Boričić: «Budući ekspert» ili «budući lider», zаvisno od modulа koji studirа
nа nаšem fаkultetu i kаrаkterа sаmog
studentа.
ML: Postoji li sentecijа, citаt, misаo
koju koristite kаo svаkodnevni izvor
inspirаcije?
Prof. Boričić: Imа ih mnogo, аli često
postupаm u sklаdu sа sledeće dve nаizgled
međusobno protivrečne lаtinske izreke: «Memento mori.» (Seti se smrti.)
i «Memento vivere.» (Seti se životа.)
Tаko, u rаznim situаcijаmа, korigujem
svoje rаspoloženje. Imа i onа koju često
studentimа preporučujem, stаrogrčkа: «I
ovo će proći.»
ML: Štа nаjviše volite u poslu profesorа?
Štа je, sа druge strаne, deo koji i ne volite preterаno?
Prof. Boričić: Trenutаk kаdа osetim dа
sаm neko svoje znаnje podelio sа studentom i dаnаs me, podjednаko kаo i nа početku profesorske kаrijere, oduševljаvа.
Istovremeno, sаznаnje dа nekаdа u tome
nisаm uspeo, а to sаznаm obično nа ispitu, teško mi pаdа. Zаto više volim nаstаvu
nego ispite.
ML: Jedаn ste od retkih profesorа svoje
generаcije koji imа аktivne profile nа
Facebook-u i Twitter-u. Kаko je došlo
do togа?
Prof. Boričić: Sve je zаpočelo lаžnim
profilimа, pа sаm u borbi sа tim shvаtio
dа ću nаjbolje pаrirаti аko imаm prаve
profile pod sopstvenom kontrolom. Sаdа
preko tih mrežа održаvаm deo kvаlitetne
komunikаcije sа prijаteljimа i studentimа.
ML: Poznаto je dа ulаžete znаčаjne nаpore
kаko biste onemogućili polаgаnje ispitа
nа „neаkаdemski nаčin“ (putem bubicа,
puškicа i sl.). Zаšto je zа studente to često primаmljivo, а zаšto to ne bi trebаlo
dа rаde?
Prof. Boričić: To je, prosto, postаo deo
folklorа ovog podnebljа. One rаtne godine
su nаm ruinirаle nаpore dа unаpredimo sistem vrednosti. Tаko je čovek spremаn dа
se izloži teškom poniženju, pred sobom i
pred drugimа, dа bi ostvаrio neki mаli cilj.
To je kаo i lаžno predstаvljаnje. Položi neko
ispit «nа bubicu», а ondа se šepuri okolo sа
ocenom u indeksu kаo dа gа je stvаrno položio. Kаdа bismo sаdа objаvili dа dаjemo
diplomu sа svegа dvа položenа ispitа, verujem dа bi u red zа tu lаžnu diplomu stаlo
više od polа studenаtа. Sа druge strаne
česti su predlozi studenаtа i аsistenаtа dа
se još nešto preduzme nа ovom polju rаdi
zаštite ugledа nаše diplome. Klub аsistenаtа
je predložio niz novih i efikаsnih merа
koje rаzrаđuje specijаlno zа to formirаnа
komisijа i verujem dа će u sledećoj školskoj
godini te mere dаti i prve rezultаte u borbi
sа neregulаrnostimа ove vrste.
ML: Štа Vаm je bio nаjlepši doživljаj u
životu?
Prof. Boričić: Ako izuzmemo neke sаsvim
lične, to je svаkаko trenutаk kаdа sаm prvi
put rаzumeo аrgumentаciju i znаčenje Gedelove teoreme nepotpunosti. Dа bi bilo
jаsnije sаmo ću reći dа se tu rаdi o nаjvećem
mаtemаtičkom otkriću 20. vekа. Mаlomаlo pа dođem do nekog novog znаčenjа
ovog sjаjnog rezultаtа.
ML: Dа li ste imаli uzorа kаdа ste počinjаli
školovаnje i kаrijeru? Ko je to bio? Koliko u životu može pomoći ugledаnje nа
nekogа?
Prof. Boričić: Kаko dа ne! Mnogo njih,
koji su to i do dаnаs. Aristotel, Arhimed, El
Greko, Bаh, Dа Vinči, Lobаčevski, Ajnštаjn,
Kаzаndzаkis, Gedel,... Svаko od njih u
određenom periodu i u određenoj oblаsti.
Veomа je dobro imаti «zvezdu vodilju».
Međutim, mislim dа nije dobro imаti uzore u sаvremenicimа i u sopstvenoj blizini,
što zbog izvesne mogućnosti rаzočаrаnjа,
što zbog izаzivаnjа nezаdovoljstvа ukoliko
ih ne dostignemo, jer oni su nаm tu «nа
dohvаt ruke».
ML: U čemu bi studenti tekućih i dolаzećih
generаcijа trebаlo dа vide motiv zа stаlni
nаpredаk, usаvršаvаnje i učenje, čаk i u
ovim nesigurnim vremenimа?
Prof. Boričić: Uvek su «nesigurnа
vremenа» i uprаvo to je dobаr rаzlog dа
sticаnjem boljih kompetencijа sebi obezbedimo više sigurnosti. Dobro je dа što
pre shvаtimo dа u životu nije dobro trаžiti
zаvetrinu, dа se učenje nikаdа ne zаvršаvа,
kаo i dа je sаdаšnje učenje temelj zа ono
buduće, neizvesno kаkvo, koje nаs čekа u životu. Nа krаju, ono nаjvаžnije: аutonomijа
univerzitetа podrаzumevа školovаnje čestitih, nezаvisnih i slobodoumnih ličnosti,
а to se postiže isključivo sticаnjem visokih kompetencijа. Autonomiju sа tаkvim
rezultаtom teško je ostvаriti nа držаvnom
univerzitetu jedne siromаšne zemlje kаkvа je
nаšа, а još teže nа školi kojа je u privаtnom
vlаsništvu. Ipаk, znаjte dа su se nаstаvnici
nаšeg fаkultetа posvetili postizаnju tog ciljа.
Intervju: Dušan Vojnović
13
FAKULTET
ERSTE Group Summer University Danubia 2011
Doživljaji 7 EKOF-ovaca
na Danubii 2011
E
RSTE Group Summer University Danubia je putujuća letnja škola namenjena studentima ekonomskih fakulteta, koji dolaze iz zemalja centralne i
istočne Evrope, u kojima Erste grupa posluje.
Ove godine, Danubijci su putovanje započeli
u Rumuniji, odakle su odlepršali u Mađarsku, Slovačku, Češku, i na kraju, Austriju. Sve
ukupno mesec dana! Ovaj letnji univerzitet
finansirali su i organizovali ERSTE grupa i
WU univerzitet iz Beča, a participacije za
članove srpske delegacije platio je naš fakultet. U svakom gradu imali smo predavanja i
seminare u Erste banci, ali je ova letnja škola
ipak prevashodno bila usmerena na druženje
i obilaske zemalja. Svaka od osam zemalja
učesnica imala je po 7 predstavnika, a Srbiju
i EKOF predstavljali su Marijana Dobrota,
Milica Selaković, Julija Đorđić, Branka Senić, Pavle Đorđević, Nemanja Stevanović i
Željko Spasenić.
RUMUNIJA
Iako se pre putovanja nismo poznavali, već u
startu pokazali smo se kao odličan tim. Nakon
avanturističkog putovanja vozom iz Beograda
u Rumuniju, stižemo u Bukurešt. Tamo upoznajemo ostale učesnike ovog letnjeg univerziteta. Moramo priznati da je naš prvi utisak
bio da smo lepši, pametniji i bolji od ostalih :)
Iako je dobro poznato da standard u Rumuniji
nije naročito visok, bili smo prijatno iznenađeni što Bukurešt ima metro, operu, parlament
koji je jedan od najvećih u svetu, kao i mnogo
drugih megalomanskih objekata. Boravak u
Rumuniji obeležila je i poseta Drakulinom zamku, žurba na koncert Bon Jovi-ja, na koji na
kraju nismo stigli, kao i nezaboravno uživanje
na jezerima glavnog grada.
MAĐARSKA
Sledeća stanica bila je Budimpešta. Studenti
država koje su bili domaćini organizovali su
obilaske, žurke, ekskurzije itd. Naš tim imao
je sreće da se ove godine samo gosti i uživa,
jer je Danubia zaobišla Beograd. A Mađarska
delegacija pokazala se kao najbolji domaćin
Danubie. Bili smo oduševljeni njihovom besprekornom organizacijom. Kada se na to
dodaju lepi i zgodni Mađari, nije ni čudo što
je nekim članovima srpskog tima boravak u
14
Budimpešti bio sasvim poseban. Studenti
EKOF-a nastojali su da se zdravo hrane, pa
je tradicionalni gulaš došao kao kec na desetku. Ono što je na nas ostavilo poseban
utisak je univerizet Korvinus u Budimpešti,
koji je najopremljenijih i najlepši fakultet
na kojem smo imali predavanja tokom Danubie. Osim Budimpešte, u Mađarskoj smo
uživali i u čarima jezera Balaton.
SLOVAČKA
Stižemo u Slovačku. Veći veo vremena provedenog u Bratislavi padala je kiša. Tako
smo umesto ekskurzije imali časove salse, a
umesto obilaska grada boravili u šoping centrima. Kada se razvedrilo, upoznali smo čari
male Bratislave. Centar grada podseća na primorske gradove, a ostatak na Novi Beograd.
Udaljenost Bratislave od Beča je samo 57km,
i to su dva najbliža glavna grada na svetu. Saznali smo da je san mnogih Slovaka da žive u
Bratislavi, a da rade u Beču, i da novac zarađen u Austriji troše u Slovačkoj.
ČEŠKA
Iako Česi nisu baš bili najsavšeniji domaćini,
to nije umanjilo naše oduševljenje zemljom
piva. Da li ste znali da se u Češkoj popije čak
više od 150 litara piva prosečno godišnje po
osobi? U Pragu postoji pivnica stara više od
500 godina. Naravno, nismo je zaobišli :).
Prag je grad u kojem se umetnost oseća u
vazduhu, a čak i na periferiji možete videti
plakate koji najavljuju svakodnevne koncerte. Na putu za Austriju stali smo da obiđemo
Češki Krumlov, gradić u Južnoj Bohemiji,
koji je pod zaštitom UNESCO-a.
Mesec dana putovanja
kroz Rumuniju, Mađarsku,
Slovačku, Češku i Austriju.
Ili Drakula, gulaš, kiša,
umetnost i savršenstvo.
7 EKOF-ovaca izveštava
o letnjem univerzitetu
Danubia 2011.
AUSTRIJA
Kao što smo i mislili pre nego što smo kročili
na njeno tle, Austrija je zaista jedna od najsavršenijih država na planeti. Ali ono što nam
se posebno dopalo, jesu sami Austrijanci :).
Nismo mogli da se načudimo da izraz „bečka
škola“ i dalje živi u svom punom značenju!
Dok smo mi bili oduševljeni manirima, uglađenošću, obrazovanjem i ponašanjem koji
su imali članovi austrijskog tima, njima se
mnogo dopao naš kolektivistički duh, to što
smo uvek zajedno i stalno brinemo jedni o
drugima. Domaćini su nas poveli u obilazak
austrijskih sela na ekskurziju, sa ciljem da
nam pokažu da Austrija nije samo Beč. Unutrašnjost je znatno skromnija od prestonice,
ali odiše velikom ljupkošću. Na završnoj ceremoniji (slika) posetio nas je profesor Božidar Cerović, čisto da prekontroliše situaciju
:).
Znamo da ovo zvuči kao kliše, ali Danubia je
zaista apsolutno nezaboravno iskustvo koje
nam je umnogome proširilo vidike. Upoznali
smo sjajne ljude, naučili mnogo o tome kako
se živi u okolnim zemljama, obišli svašta, naučili ponešto i u akademskom smislu, i sve u
svemu, super se proveli.
Reprezentativci EKOF-a na Danubii
Studentska organizacija ESTIEM organizuje
“Academy of Modern Management”
FAKULTET
Uči od najboljih.
Zakorači u budućnost!
Evropska studentska organizacija ESTIEM sa Fakulteta organizacionih nauka po drugi
put organizuje besplatni seminar “Academy of Modern Management“.
Seminar je namenjen studentima svih fakulteta u Srbiji i održaće se u periodu od
31. oktobra do 4. novembra 2011. godine.
N
akon prošlogodišnjeg uspeha,
AMM i ove godine uključuje studente u svet modernog biznisa i
pruža im znanja primenljiva u svim
profesijama. Nije važno da li ste budući
pravnik, ekonomista ili politikolog, potrebno je da naučite kako da postavite sebi ciljeve, upravljate vremenom, steknete veštine
pregovaranja, a upravo to vam Akademija i
omogućava.
“Academy of Modern Management“ se sastoji od predavanja, radionica i poslovne
igre.
Predavanja će držati predstavnici vodećih
kompanija, kao i drugi veliki stručnjaci iz
različitih oblasti. Na radionicama će učesnici imati priliku da primene stečena znanja u
praksi, pokažu svoju kreativnost i snalažljivost. Poslednjeg dana će se održati poslovna igra takmičarskog karaktera – „Elevator
Pitch“. Takmačari imaju pet minuta da prezentuju svoju ideju predstavnicima kompanija, baš kao da su se našli zajedno u liftu!
Iskoristite ovu šansu i zakoračite u budućnost učeći od najboljih!
Prijave za seminar “Academy of Modern
Management“ traju od 25. septembra do
10. oktobra, na sajtu amm.estiem.org.rs
15
FAKULTET
Škola za medijske talente Balkan media
tim upisuje novu generaciju polaznika
S novinarskim
zvezdama do zvezda
Škola za medijske talente
Balkan media tim će i ove
jeseni pod svojim krovom
okupiti najuglednija imena
srpskog novinarstva, koja
će u narednih tri meseca
obučavati buduće novinare iz
cele Srbije. O, po mnogo čemu
jedinstvenoj, novinarskoj
obuci za Monopolist govori
Olivera Jovićević, poznata
novinarka RTS, autorka
emisije Upitnik, koja je i šef
novinarskog odseka u Školi za
medijske talente.
U
toku je upis četvrte generacije novinara. Okupili smo i ove godine
vrhunsku ekipu profesionalaca,
predavača iz Srbije i regiona: Manjo Vukotić, koji je stvorio Blic, Glas Javnosti, bio glavni urednik Borbe, a danas
je na čelu Večernjih novosti, Dragoljub
Žarković, glavni urednik Vremena, Miroslav Lazanski, ratni reporter i komentator
Politike, Drago Hedl, komentator zagre-
bačkog Jutarnjeg lista, pa zvezde RTS i
Pinka Nataša Miljković, Srđan Predojević
i Jovana Janković... Tu su i predavači dikcije, scenskog pokreta, psiholozi... Naši će
polaznici, dakle, učiti od najboljih.
Vaša obuka se zasniva na
praksi, šta to zapravo znači?
Kad mi studenti s fakulteta dođu da volontiraju u emisiji, to su dva sveta, svet teorije i
svet prakse. Kad ih pošaljete „na događaj” ne
mogu da se sastave - odakle bi krenuli, šta je
uopšte vest na nekoj dosadnoj konferenciji za
štampu, koje su ključne informacije, jer ne možeš objaviti sve… Radionice, snimanja na terenu, dosta pisanja, intervjui s poznatima, debate, osnova su našeg nastavnog programa uz
minimum neophodne teorije. Ionako o istoriji
televizije ili štampe, o evropskoj, američkoj ili
nekoj drugoj novinarskoj školi, možete čitati u
udžbeniku ili na internetu, hajde da vidimo šta
se dešava u praksi. Hajde da snimimo prilog,
da ga izmontiramo, napišemo izveštaj, uradimo intervju i prodiskutujemo to što smo dobili. Nije dovoljno samo “pecati” tuđe greške,
pokaži se sam, kad te bace na zadatak! Tako
ćeš najbolje naučiti šta je dobro, a šta se nikad
ne radi. O sopstvenim greškama, naprimer,
mogla bih da predajem satima. Ali nije stvar u
greškama, nego u navici da ih neguješ.
Koliko dugo traje obuka?
Direktor Balkan media tima i novinar RTS, Olivera Jovićević sa predavačima novinarske
škole: Branko Stanković, novinar RTS; Milica Bursać, novinar „U zdravom telu“; Miroslav
Lazanski, novinar i vojnopolitički komentator; Srđan Predojević, novinar,voditelj PINK ;
Nataša Miljković, novinar,voditelj RTS; Goran Mitrović, montažer RTS; Marija Savić Stamenić,
novinar RTS; Zoran Stanojević, novinar,urednik RTS.
16
Novinarska obuka počinje 2. oktobra u
prostorijama Balkan media tima u Balkanskoj
ulici u centru Beograda. Traje tri meseca, koja
uključuju i dvonedeljnu praksu u najčitanijim
novinama i najgledanijim telizijama, počev
od Večernjih Novosti, Kurira i Pressa, preko
Studija B, sportskog SOS kanala, do RTS i
Radio Beograda. Nastava se održava subotom
i nedeljom, tako da mogu da doputuju i ljudi
iz unutrašnjosti i oni koji preko nedelje rade.
Mozete li reći kolika je
školarina i koliko je
predvidjeno slobodnih mesta u
grupi? - Školarina je u rangu sličnih obuka u nekoj
drugoj oblasti. O detaljima razgovaram s budućim polaznicima svakog radnog dana kod
nas u Balkanskoj. Potrebno je samo najaviti
se telefonom. Što se grupe tiče ne idemo
na masovnost, lakše je i efikasnije raditi. Na
praksi ih nećemo prepustiti same sebi, gledajući kako u redakciji svako juri za svojim poslom, imaće svoje mentore, ostalo zavisi od
njih. Na kraju imaju završni ispit - reportaža,
intervju, televizijski ili pisani, prema afinitetu,
posle kojeg dobijaju diplomu da su prošli medijsku obuku Balkan media tima. Proslavićemo, nadam se, kao i svage godine, na koktelu
u nekom od beogradskih restorana.
FAKULTET
BUDI
U TOKU
ZAKORAČI
U SVET
MOGUĆNOSTI
Međunarodna studentska organizacija
AIESEC poziva sve zainteresovane studente da iskoriste priliku i postanu članovi organizacije. Povodom prijema
novih članova organizovaće se uvodna
prezentacija „Upoznaj AIESEC“ 20.
oktobra na Ekonomskom fakultetu,
detaljnije na www.aiesec.org.rs .
Zanima te kako da pored fakulteta stekneš praktično iskustvo, da razviješ
liderske veštine, da utičeš pozitivno
na društvo u kome živiš i sve to dok
se družiš sa studentima iz zemlje i sveta? AIESEC ti nudi odgovor. Timskim
radom, osmišljavanjem i realizacijom
projekata, posetom domaćih i stranih
konferencija, kao i vođenjem tima,
studenti u AIESEC-u stiču potrebna
iskustva i primenjuju teorijska znanja
u praksi. AIESEC, takođe omogućava
studentima da se razvijaju lično i profesionalno na praksama u Rusiji, Turskoj, Kini, Ukrajini, Indiji i u drugim
zemljama. Ukoliko želiš da živiš i radiš
u inostranstvu, onda se prijavi za program razvojnih praksi.
AIESEC je međunarodna platforma
koja omogućava mladim ljudima da
otkriju i razviju sopstvene potencijale. Prisustvom na preko 2.100 univerziteta u preko 110 zemalja i teritorija
sa preko 60.000 članova. Prilike koje
AIESEC nudi su neograničene, zato
zakorači u svet mogućnosti! Za više informacija i prijave posetite sajt www.aiesec.org.rs i Facebook fan stranuwww.
facebook.com/AIESECserbia.
„JobFair 11 – Kreiraj svoju budućnost!”
„JobFair – Kreiraj svoju budućnost!“ je
sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta i predstavlja
najveći projekat u organizaciji studentskih
udruženja Istek Beograd (engl. EESTEC) i
Best Beograd.
Sajam poslova „JobFair 11 – Kreiraj svoju
budućnost!“ održaće se 7. i 8. novembra u
Svečanoj sali Građevinskog fakulteta, sedmi
put u organizaciji Udruženja studenata tehnike Evrope – Best Beograd (engl. BEST) i
Udruženja studenata elektrotehnike Evrope – Istek Beograd (engl. EESTEC).
Od ove godine studenti će po prvi put imati
priliku da CV ostavljen u bazi tokom traja-
nja Sajma dopunjuju novim informacijama
tokom cele naredne godine. Na taj način i
kompanije će u svakom trenutku imati pristup osveženim podacima o kandidatima i
imati uvid u njihove aktivnosti, lični i profesionalni razvoj.
Kao i prethodnih godina, kroz bogat edukativni program posetiocima će biti omogućeno da unaprede veštine pisanja CV-jeva,
razgovora za posao i time efikasnije predstave svoje kvalitete poslodavcima. Studenti će takođe imati priliku da putem anketa
i neposrednog razgovora sa predstavnicima
kompanija saznaju više o poslovima i praksama u ponudi.
LEAD YOUR LIFE!
Liderstvo ne znači uvek biti veliki vladar, vojskovođa ili umetnik. Lideri smo i kad samo
sposobni da promenimo svoju lošu naviku, ili uradimo nešto dobro za ljude oko nas. Aspekata je zaista mnogo, a kroz kretivne radionice koje će se održavati u 3 grada Srbije
tokom oktobra (Novi Sad – 05, 06. i 07. oktobar, Niš – 12, 13. i 14. oktobar i Beograd
– 19, 20. i 21. oktobar) moći ćete da saznate i
naučite više. Radionice se održavaju u okviru
AIESEC-ovog projekta “New Leaders”, a pod
nazivom “New Leadres Days”.
Sve dodatne informacije potražite na
www.newleaders.org.rs
Čekamo vas!
Studentski
parlament
Ekonomskog fakulteta
u okviru projekta MOVE21 organizuje obuku
za izradu i prezentovanje studentskih radova (seminarskih radova,
eseja, domaćih zadataka, studija slučaja, prezentacija) upotrebom Office paketa,
široko dostupnih internet resursa i specifičnih veština prezentovanja. Obuka ce se odrzati 05. i 06. novembra 2011. godine, u prostorijama Fakulteta, a polaznicima će Dekan
dodeliti Sertifikat. Prijave počinju uskoro.
Međunarodni skup studenata tehnike
Međunarodni skup studenata tehnike koji organizuje Udruženje studenata tehnike Evrope - BEST Beograd održano je ove godine od 05. do 15. septembra. Tokom ovog događaja
studenti iz Letonije i Turske su mogli da upoznaju znamenitosti glavnog grada, srpsku
kulturu, način života i rada njihovih kolega iz Srbije a sve u cilju jačanja međunarodnih
odnosa studenta.
17
FAKULTET
EuroBelgrade
EuroBelgrade je internacionalni studentski sportski
turnir koji će se po prvi put održati u Beogradu od 14.
do 17. oktobra. Glavni organizator ovog događaja je
Fakultet organizacionih nauka u saradnji sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja. Turnir pripada seriji
turnira Euro, koja obuhvata neke od najvećih turnira u Evropi, kao što su EuroMilano i EuroBarcelona.
Studenti iz cele Evrope će se tokom tri dana trajanja
turnira takmičiti u četiri sportske discipline: fudbalu,
košarci, odbojci i vaterpolu. U svim sportovima, osim
vaterpola, predviđena su takmičenja i u muškoj i u
ženskoj konkurenciji. Pored sportskog dela turnira za
studente će biti organizovano i mnoštvo vansportskih
aktivnosti. Očekuje se dolazak oko 300 stranih studenata, a planiran broj učesnika turnira, uključujući i
domaće studente je 500. Za više informacije posetite:
www.eurobelgrade.org.
‘Katapult’
Jubilarni ‘Katapult’ odrzaće se 8. i 9. oktobra 2011. godine, od 15h
do 22h, kao dvodnevna modna manifestacija na kojoj će izlagati svoje unikate čak 70 neafirmisanih autora.
‘Katapult’ je međunarodna kulturno-umetnička manifestacija koja se svakog meseca realizuje u obliku prodajne izložbe čiji
je cilj promovisanje mladih, neafirmisanih umetnika iz oblasti
modnog dizajna i primenjene umetnosti. Nastao u organizaciji Galerije Pero, ‘Katapult’ se održava od 23. maja 2010. godine i danas je postala jedna od najprestižnijih manifestacija
prezentovanja umetnosti dizajna, uvek ispraćena dobrom atmosferom za koju su zaslužni organizatori i poznati beogradski DJ-evi.
Ciljne grupe Katapult projekta jesu sve generacije zainteresovane za
stvatralaštvo neafirmisanih umetnika koji će ponuditi svoje unikate
po pristupačnim cenama. Stoga će publika na Katapult izložbama
imati mogućnost uvida u stvaralačke tokove mlađih generacija, čime
će otkriti i jedan novi maštovitiji svet primenjene umetnosti dizajna.
ISTRAŽIVANJE STAVOVA STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA
Da li su zadovoljni uslovima studiranja, koliko
poverenja imaju u ustanove, da li je gej parada donela neke pozitivne promene, šta je bitnije za nalaženje posla - diploma ili veza, da li koriste kontracepciju i kako provode slobodno vreme, samo
su neka od pitanja na koja su u okviru istraživanja
Marketing radionice Ekonomskog fakulteta odgovarali studenti Beogradskog univerziteta.
U istraživanju je učestvovalo 1.300 studenata
sa 27 fakulteta Beogradskog univerziteta, a odgovarali su na pitanja o uslovima studiranja, ali
i o društvenim, političkim i drugim aktuelnim
temama.
- Istraživanje stavova studenata sprovodimo već
osmi put s ciljem da otkrijemo njihova razmišljanja i ukažemo na brojne probleme sa kojima se
svakodnevno sreću i time podstaknemo njihovo
rešavanje - kažu članovi ove radionice.
U istraživanju su podjednako bile zastupljeni i
muškarci i devojke, ravnopravno i po godinama
studija, s tim što je najmanje bilo apsolvenata.
Nešto manje od polovine ispitanika je iz Beograda, a ostatak je iz ostalih gradova Srbije.
18
Rezultati istraživanja pokazali su da je velika većina studenata zadovoljna nastavnim planom, četiri petine je zadovoljno i profesorima i načinom
na koji im drže predavanja, a dve trećine nema
primedbe na udžbenike. Jedini segment studiranja na koji se žale je rad studentske službe, za koji
više od polovina smatra da bi nešto trebalo da se
menja. Dve trećine studenata izdržavaju roditelji,
sedam odsto radi, a svaki deseti radi povremeno
da bi zaradio “neki dinar“. Najmanje njih se oslanja na stipendije.
Polovina studenata smatra da korupcija na fakultetima ne postoji, dok se u drugoj polovini nalaze
oni koji znaju konkretne primere korupcije i oni
koji su čuli za njih, ali nisu sigurni. Sličan je slučaj
i sa diskriminacijom, pa je čak 15 odsto ispitanika
proiznalo da je bilo diskriminisano na fakultetu,
od strane profesora ili kolega studenata.
Iako zadovoljni studijama, većina njih smatra da
im diploma nije dovoljna za nalaženje posla i da
je i dalje najvažnija veza ili bar nečija preporuka,
dok se mali broj oslanja na lične sposobnosti i
znanja. Da bi došli do diplome i položili ispite
čak polovina koristi nedozvoljene metode poput
prepisivanja, puškica ili bubica.
Zabrinjavajuće je da više od polovine anketiranih
studenata nema poverenja ni u jednu instituciju, dok su Vlada, Skupština, predsednik, vojska,
zdravstvo i policija dobili u proseku po dva odsto
glasova. Najviše poverenja dobila je SPC (15 odsto). Kao rezultat tog (ne)poverenja, čak 40 odsto studenata ne bi izašlo na izbore. O napuštanju
Srbije nakon diplomiranja sanja čak 63 odsto studenata, dok bi 37 odlučilo da ostane.
Svaki 10. student nikada nije izašao iz Srbije, dok
je oko 40 odsto njih putovalo do tri puta preko
granice. Slobodno vreme provode kao i svi mladi,
ali zbog sve većeg korišćenja interneta čak petina
studemata uopšte ne gleda TV.
Ohrabrujući je podatak da sve više njih posećuje
pozorišta i bioskope, što se razlikuje od ostalih
istraživanja o navikama studenata. Kada razmišljaju o stvarima po kojima je Srbija prepoznatljiva u svetu najčešće se sete: sportista, rakije,
“Egita”, Guče, ratnih zbivanja, noćnog provoda i
lepih devojaka.
ekoNoMIJa
DOWNGRADED
K
reditni rejtng SAD – a je spušten
za lestvicu niže, dužnička kriza u
kojoj je Grčka već dugo, preti da
ozbiljno ugorzi evrozonu. Kao
mera predostrožnosti zbog moguće krize
u Srbiju je došao MMF. Opet. Odobrena
je milijarda dolara za slučaj destabilizacije
zbog eventualnog zahuktavanja nove ekonomske krize. Ipak, ostaje utisak da MMF
nije došao samo zbog toga. Evidentno je
da nam nedostaju investicije, poverenje
drugih i dinamičnost koja privlači
ulagače. Sve ovo,
po nekim ocenama, želelo se
ispraviti nekom
vrstom „garancije“ MMF – a da
ovde sve funkcioniše po meri
jednog pristojnog investitora.
Međutim, ni
povećan kreditni rejting, ni
aranžmani sa
MMF – om,
ne mogu doneti neki značajniji pomak dok se poslovna klima ne učini racionalnijom. A to
se sigurno može postići afirmacijom lidera u vizionarskom, ambicioznom i društveno odgovornom poslovanju. Kakav je
na primer, proizvođač sokova Nektar koji
može da se pohvali time što je u državi
izuzetno konzervativnoj što se stranog
kapitala tiče (Slovenije) uspeo da kupi renomiranu firmu iz iste branše, Fruktal. Da
li je bolji kreditni rejting pomogao Nektaru? Da li je „uvezena“ ekonomska sigur-
nost pomogla Nektaru? Nije isključeno.
Međutim, sudeći po informacijama koje
iskrsavaju u vezi sa ovom kupovinom, u
Srbiji imamo firmu koja posluje, laički rečeno, svetski. Mudre akvizicije, poštovanje obećanog nivoa investiranja, korektan
odnos prema tehnološkom višku radnika.
2 i 2 su 4. Ako na to dodamo sjajan marketing i kvalitet, dobijamo regionalnog
lidera u proizvodnji sokova i nacionalnog
u vizionarskom poslovanju. Čitavu priču
možemo okre-
nuti naglavačke, pa se zapitati šta je to privuklo
Nektar da kupi Fruktal. Kreditni rejtnig
Slovenije? Aranžman sa MMF – om?
Pa, pre će biti da je prevashodno uticala
svest o tome da se sa Fruktalom dobija
bar nekoliko sjajnih mogućnosti. Tržište
EU. Fabrika sa tradicijom dužom od pola
veka u lokalnoj sredini koja živi za proizvodnju sokova. Sigurnost uređenog privrednog sistema. Da li nešto slično može
da privuče investitore u Srbiju? Tržište
Rusije, za čije firme koje posluju u Srbiji
imaju širom otvorena vrata. Ostali uslovi,
koji su Nektar dočekali u Sloveniji, ovde
se retko, ili nikako ne mogu naći. Privrženost radnika firmama iskorenjena je lošom privatizacijom. Lokalne sredine (pre
svega mislim na male sredine) izgubile su
preduzeća koja su bila njihova motorna
snaga, ili su ta preduzeća postala mesto
gde se ide po mesečnih 100 – 150 evra
koje služe za održavanje u životu.
Za sve to vreme, sa druge strane Atlantika
igrači NBA
lige štrajkuju
objedinjeni
u svom sindikatu. Bore
se za svoje
nule u ugovorima. A sindikat je rigidan
u svojim stavovima, i čak
ni priče o socijalnom dijalogu
ne bi mogle da
ga pomere sa
polaznog stanovišta. I sve to bez
Henrija
Hofe.
Njegova snaga je
u tome što preti
nečim što niko ne može da zameni – održavanjem najatraktivnije košarkaške lige
na svetu. Dakle, da bi moglo nešto da se
dobije, neophodno je ponuditi odgovorajuću protivvrednost...ili je uskratiti. To
je zakon velikih brojeva i interesa. A ne
šačice evra i vekne hleba. Na žalost.
Dušan VojnoVIĆ
19
ekoNoMIJa
Nova kriza koja se nadovezuje na postojeću menja
poznati odnos snaga
pRoHUJaLo Sa
VIHoRoM
Još tri godine evropa će morati
da se bavi krizom unutar eU,
ocenio je austrijski kancelar
Verner Fajman. Kriza u zoni evra
može biti najvažniji problem
privrede sveta. Da li će i drugi
čekati evropu? Šta očekuje
Srbiju zbog stroge štednje
njenih ekonomskih partnera?
N
astanak nove svetske ekonomske
krize koja se krije iza ćoška može se
podvesti pod veoma interesantan.
Toliko interesantan, da redove ovog
teksta gura na ivicu avanturističkog romana.
Kao da se svet nije dovoljno opekao u krizi
koja je izbila 2008. nego pojedine države još
i prkose pravilima stezanja kaiša. Grčka ne
prestaje da nas iznenađuje – kao na arheološkom nalazištu, malo začeprkate i otkrijete
neverovatne stvari. Nakon što je grčka vlada
usvojila plan štednje koji je prvenstveno pogodio potrošnju stanovništva, a onda i zaposlene u javnim ustanovama i preduzećima, zavladili su veliki nemiri i protesti protiv takvih
mera. Objašnjene predsednika zemlje da su
živeli iznad svojih mogućnosti i da treba da
20
otplaćuju nagomilane dugove nije pomoglo.
Usled viših poreza, polovina trgovina u Atini
je stavila katanac na vrata, poreska erozija sve
više uzima maha i aktivnosti prelaze u domen
sive ekonomije. Sve ovo se preliva na Evropsku uniju, ili preciznije, na evro - zonu. Da je
problem samo u Grčkoj, potres ne bi bio toliko veliki, ali u Evropi ima još par zemalja sa
kojih je skrenuta pažnja zbog Grčke. Italija,
Španija, Portugalija... Na Mađarsku i baltičke zemlje više niko ni ne računa... Nama je
posebno interesantna Italija, kao jedan od
naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera u
Evropi i glavni izvozni partner Srbije u prvoj
polovini ove godine.
Da stane rame uz rame sa komšijama, za malo
je izbegla i Francuska. Popularnost predsednika Sarkozija je vrtoglavo padala, naročito
potpomognuta novim zakonom iz 2010. o
produžetku radnog staža zbog ispražnjenog
penzionog fonda. Premijer Fransoa Fijon
je izjavio da vlada ne može da ponudi nove
ustupke jer bi na taj način ugrozila planiranu
reformu penzionog sistema, što bi nagomilalo dugove u visini od 45 milijardi evra godišnje do 2020. Slike koje su ovog leta stizale iz
Engleske, u Francuskoj su odavno viđene u
predgrađima i Sarkozi je jednostavno morao
da nađe načina da spase zemlju bede. Sećanje
na stara vremena kada su kolonizovali severnu Afriku izgleda je budilo lepe uspomene i
Francuska se prva usudila da napadne Libiju.
I Sarkozijeva popularnost je za nedelju dana
porasla! Kao da je zavladalo ekonomsko zadovoljstvo. Obama se našao u čudu: kako
negde u svetu da se „brani demokratija“, a da
Amerika nije inicijator? Da ne propuste nešto, ubrzo su se priključili. I talas izbeglica je
zapljusnuo južnu Evropu. Prva je pogođena
Italija, čiji broj emigranata varira do milion!
To se desilo u pogrešnom trenutku, kada
je Berluskoni već izračunao da će u naredne dve godine svaki Italijan biti siromašniji
za 4 000 evra. Italija je u krizi javnog duga,
kresanje budžeta je već pripremljeno za škole i bolnice, a novopridošlo stanovništvo je
samo predstavljalo teret koga se trebalo otarasiti slanjem u Francusku. Ali Francuska je
spustila rampu.
Ako Italija zaista krene u program štednje,
manje će uvoziti, biće smanjene italijanske
investicije u inostranstvo, jer se pogoršava
kreditna situacija kako u Italiji, tako i za ita-
ekoNoMIJa
lijanske kompanije; italijanske banke koje
rade u Srbiji će imati smanjene mogućnosti
kreditiranja ako njihove centrale moraju da
smanjuju svoje aktivnosti. Sudbina italijanske ekonomije je od ključnog značaja za
napore evrozone da pobedi dužničku krizu,
s obzirom da je ona višestruko veća od ekonomija Grčke, Portugalije ili Irske - zemalja
koje su već dobile ogromnu pomoć za spasavanje, i da bi njeno spasavanje bilo daleko
skuplje. Italija je kao zemlja šesta po ulaganjima u Srbiji, a njihove kompanije su za devet
godina investirale skoro milijardu dolara.
PREKOOKEANSKI POZIV
Kriza koja dolazi s druge strane Atlantskog
okeana, ne bi trebalo da nas pogodi, ali kako
je Evropa ranjiva na svaku američku kijavicu,
više zabrinjava kako bi naši evropski spoljnotrgovinski partneri primili ekonomski sunovrat Velikog brata. U petak, 5. avgusta, prvi
put od 1917. godine kada je uvedeno kreditno rangiranje, jedna od najznačajnijih međunarodnih agencija za kreditne rejtinge “Standard & Poor’s” smanjila je kreditni rejting
SAD sa maksimalnih AAA na AA plus. Berzanski indeksi širom sveta istovremeneno su
zabeležili drastičan pad, a sniženje kreditnog
rejtinga SAD će dovesti do povećanja troškova zaduživanja američke vlade, kompanija
i građana te zemlje. Američki dug trenutno
iznosi 14,3 billiona dolara, a novim dogovorom limit za zaduživanje će biti veći za 2,4
biliona. SAD uvek teško doživljavaju poraz,
a gubitak rejtinga AAA je očigledan krah. Za
sada nije jasno ko će biti proglašen za krivca
- Obama ili njegovi republikanski oponenti.
Po svemu sudeći, pitanje ko je proćerdao kreditni rejting biće jedno od ključnih u izbornom ciklusu 2011-2012. godine. „SAD, prema najboljem scenariju, očekuje spor i bolan
oporavak u obliku slova L, sličan onom u Japanu, dok će u najgorem slučaju najveću svetsku privredu zadesiti recesija sa dvostrukim
dnom“, ocenio je nobelovac Džozef Štiglic.
KAO SUVO ZLATO...
Cena unce zlata je u Londonu početkom avgusta prvi put u istoriji premašila 1 700 dolara, a već krajem istog meseca dostigla novi
rekord od skoro 2 000 dolara za finu uncu
(31,1 gram), do čega je dovela i panika na
berzama i trka investitora za sigurnija ulaganjima. Zabrinutost investitora potkrepio je i
pad pomenutog kreditnog rejtinga SAD, dok
istovremeno cene nafte i metala na svetskim
tržištima klize naniže. Makar malo olakšanje.
Poređenja radi, ako ste pre izbijanja krize istu
svotu novca uložili u oročenu štednju i u kupovinu zlata, danas bi ulog od zlata vredeo
pet puta više nego oročena štednja. Kotacije
bi zasigurno i dalje rasle da naduvani zlatni
balon nije morao, kao i često puta u istoriji
druge naduvane vrednosti, da pukne. Eksperti smatraju da će se investiori okrenuti
kupovini srebra, čije će cene „stremiti“ ka 50
dolara za uncu. Od početka godine na svetskim berzama je zabeležen siguran rast cene
zlata i srebra, koje je za investitore predstavljalo sigurnu alternativu nestabilnim valutama i nesigurnim akcijama kompanija.
SRBIJa MeĐU ŠLJIVaMa
Iako svetska ekonomska kriza baca velike talase i povlači mnoge sa sobom, poput uragana
koji grle Ameriku, Srbija kao da je nakrivila
kapu i plovi Moravom. Iskazano u dolarima,
ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije
u prvih sedam meseci 2011. godine bila je
oko 18,3 milijardi ili za 26,8 odsto veća nego
u istom periodu 2010. godine. Izvezeno je
robe u vrednosti od oko 4,85 milijardi evra
ili za 21,6 odsto više u nego u periodu januar-jul 2010. godine, dok je uvoz bio 8,1 milijardu evra ili za 16,6 odsto veći. Pokrivenost
uvoza izvozom, iznosi 59,9 odsto i veća je u
odnosu na pokrivenost u istom periodu lane,
kada je iznosila 57,2 odsto. U izvozu, glavni
spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili
su: Italija, Nemačka i BiH, a u uvozu Rusija,
Nemačka i Italija. Ohrabrujući podaci, ali
moraće još mnogo da se radi, Srbija treba još
dosta da se potrudi i učini sa sobom da bi dostigla vodeću poziciju u regionu, kao što joj i
predviđaju strani analitičari.
FUtURIStIčka SLIka
Evropska unija je prošlu godinu potrošila
na ad hok intervencije u spasavanju najugroženijih, u 2011. se nada izlasku iz ekonomskih poteškoća, a povratak privrednom rastu se obećava dogodine, mada je to
rečeno i pre dve godine. Plan se može sažeti
u četiri tačke: prestanak usklađivanja plata
s inflacionom stopom, pomeranje starosne
granice za odlazak u penziju na teritoriji
cele EU na 65 ili čak 67 godina, približavanje fiskalnih politika među članicama
i unošenje u ustav svake zemlje principa
povratka ravnoteže javnih finansija. To ne
podrazumeva istovremeno iskorenjivanje
deficita, ali obavezuje na zdravo upravljanje
javnim finansijama. Analitičar Zelik je ukazao da će sadašnja kriza „istorijski gledano
vrlo brzo“ premestiti ekonomsku moć sa
Zapada u Kinu. Kako kriza samo menja
svoje faze, pitanje je kako bi se u doglednoj
budućnosti ona ponašala. Svaka velika kriza
sa pozornice je izbacivala jedne igrače, dok
je druge činila još jačim. Ko će u ovoj krizi da bude pobednik? Amerika koja, kako
se stiče utisak, sve više živi od stare slave?
Teško. Nemačka, koja, evidentno, najbezbolnije podnosi breme krize i vidi svoju
mogućnost da ponovo postane dominantna u ovom delu sveta? Moguće. Azijske
zemlje koje ništa nisu osetile i nameravaju
da osnuju svoju zajedničku valutu kako bi
smanjile značaj američkog dolara? Sigurno.
Ali niko neće dobiti nešto što se meri sadašnjim merilima... Demografska i politička mapa Evrope se ubrzano menja na gore,
neke nove zemlje iz Afrike, sa Bliskog i Dalekog istoka, poput Turske, Južnoafričke
Republike i Južne Koreje, danas su svakodnevna vest u medijima. Odnos snaga se menja, a kao svedoci jednog vremena vidimo
da će najbolji dani Evropske unije i Amerike, kakve pamtimo, prohujati sa vihorom i
da će se i SAD i Unija promeniti iz temelja
kako bi i dalje hvatale korak sa vremenom.
Dušan SEKULIĆ
21
ekoNoMIJa
o štrajku sindikata igrača košarkaške NBa lige
MoĆ SINDIKATA
protekla NBa sezona,
2010 – 2011, završila se
spektakularnom pobedom
Dalasa u finalu, protiv
favorizovane ekipe Majamija.
osim što je to bila prva titula
u Dalasovoj istoriji, prvi put je
jedan srpski košarkaš, predrag
Stojaković, trijumfovao i
osvojio šampionski prsten.
Međutim, i pre završetka
sezone, sa velikom
neizvesnošću se govorilo o
tome da li će naredna uopšte
biti odigrana, s obzirom na
velike razlike u stavovima
između sindikata NBa igrača
i vlasnika klubova, koje su
nagovestile štrajk sindikata
igrača.
S
NEUSPEŠNI PREGOVORI
indikat NBA igrača osnovan je
1954. godine, sa ciljem da štiti prava košarkaša koji nastupaju u NBA
ligi, kako na terenu, tako i van njega. Osnivanje ovog tela donelo je brojne
pogodnosti igračima, koje im do tada nisu
bile na raspoloaganju. Reč je, pre svega, o
penzionom planu, minimalnoj zagarantovanoj plati, zdravstvenim olakšicama i
brojnim drugim aspektima koji su relevantni za njih. Gledajući utakmice na televiziji i uživajući u spektaklu, ne bismo mogli
pretpostaviti da postoje toliko
krupni problemi koji će, po svemu sudeći, stopirati odigravanje
većeg dela ili čitave naredne sezone. O čemu se zapravo radi?
Vlasnici NBA klubova na svakih
šest godina potpisuju sa igračima kolektivni ugovor (CBA),
u kojem se do detalja razrađuju
prava i obaveze obe strane i sprečava iskorišćavanje sistema od
22
strane igrača ili vlasnika. Poslednji ugovor
istekao je 11. jula 2011. Analize pokazuju
da od 30 ekipa koje se takmiče u ligi, čak
22 posluju sa značajnim gubicima, kao i da
je godišnja zarada lige 3,8 milijardi dolara, pri čemu 2,1 milijarda dolara odlazi na
plate igrača. U celu priču uključilo se i rukovodstvo lige, na čelu sa komesarom Dejvidom Šternom(David Stern), koje želi da
spreči prekoračenja budžeta, koja su pojedini klubovi pravili do sada. Takva restriktivna mera stimulisala je vlasnike da pokušaju da smanje plate igračima, pri čemu
su naišli na oštar i nepokolebljiv odgovor
sindikata. Igrači su pristali na smanjenje
plata u iznosu od pola milijarde dolara u
narednih pet godina i to je granica ispod
koje nisu spremni da idu. S druge strane,
udruženje vlasnika klubova nudi predlog
po kojem bi igrači ostali ’’kraći’’ za nešto
više od 8 milijardi dolara u istom periodu.
Sindikat svoju nepokolebljivost bazira na
činjenici da je prošla sezona u NBA ligi
bila finansijski najbolja u istoriji lige. Naime, ostvareni su rekordi u prodaji tv prava,
broju ljudi na utakmicama i prodaji zvanične opreme košarkaša. Ako bismo celu
situaciju posmatrali u procentima, igrači
žele 54% od ukupne, prethodno navedene
zarade, a vlasnici su spremni da im daju
’’svega’’ 40%. Ono što igrači suštinski žele
je da ne dolazi do značajnih izmena kolektivnog ugovora, jer smatraju da su, ipak,
najveći razlog velikih prihoda upravo oni.
Verovatno jedina bitna promena koju sindikat želi, jeste veća fleksibilnost prilikom
razmene igrača između timova (odbacivanje pravila o neophodnosti izjednačavanja
plata). Pregovori između dve strane traju
gotovo 18 meseci, ali su tek u poslednje
vreme intenzivirani. U razgovorima koji
su održani tokom leta nijedna strana nije
pokazala razumevanje za onu drugu, niti
smo mogli čuti nagoveštaje da bi problem
mogao uskoro biti rešen. Za to vreme,
veliki broj igrača je potpisao privremene
ugovore sa brojnim klubovima širom sveta (Evropa je najatraktivnija destinacija),
poslednji štrajk sindikata igrača
dogodio se u sezoni 1999 – 2000. i
trajao je 20 dana. Timovi su odigrali
svega 0 utakmica i na kraju sezone
nije bio odigran plej-of. titulu je osvojio
San Antonio.
kako ne bi pretrpeli gubitke u pogledu
forme, ali i u pogledu novca. Već sada je
jasno da će sindikat iz ovih pregovora izaći sa manje novca u odnosu na sumu koju
su primali do sada, ali je pitanje koliko su
spremni da ’’olabave’’ svoje zahteve. Za
sada deluju nepokolebljivo.
čekaJUĆI DoGoVoR
Do trenutka zaključivanja ovog broja ’’Monopollista’’, nije se moglo predvideti koliko
će potrajati štrajk (tzv. lockout). Snaga sindikata leži u činjenici da ne postoji mehanizam koji bi ga naterao da okonča štrajk i
započne novu NBA sezonu, sve dok ne pristane na uslove novog ugovora. Ako sezona
zaista ne počne u novembru kao što je planirano, to će značiti velike gubitke za ligu,
naročito posle sezone sa rekordnim prihodima. S druge strane, može se reći da je već
postala fraza da u ovakvim situacijama najviše gube navijači, zaljubljenici u najkvalitetniju košarku na svetu, koji će biti uskraćeni
za sjajne mečeve i nova uzbuđenja u borbi za titulu. Ostaje nam
da se nadamo da će se prognoze
koje govore da liga neće početi
pre Nove godine(a neke čak i da
uopšte neće biti odigrana ove sezone), pokazati kao netačne i da
će se i vlasnici i igrači u najkraćem
roku vratiti onome što je smisao
cele priče – košarci.
Đoko BoDIRoGa
Dogovoren novi aranžman sa MMF-om
ekoNoMIJa
NoVI aRaNžMaN,
STARI PROBLEMI
Delegacija MMF-a, tokom dvonedeljnog boravka u Srbiji, zaključila je novi aranžman iz
predostrožnosti sa našom zemljom, u vrednosti od oko milijardu evra
D
etalji dogovorenog aranžmana sa
MMF-om saopšteni su javnosti 31.
avgusta. Srbija će na raspolaganju
imati oko milijardu evra, ili 200%
kvote u MMF-u, kao podršku deviznim
rezervama, koje će iskoristiti u slučaju
nepovoljnih međunarodnih ekonomskih
kretanja. Aranžman je sklopljen na 18 meseci. Dakle, ukoliko za tim ne bude potrebe, Srbija se neće zaduživati kod MMF-a
za navedeni iznos, ali je važna činjenica da
će u slučaju nepovoljnih kretanja svetske
privrede i makroekonomskih problema u
zemlji, Srbija moći da računa na značajna
sredstva. To je, pre svega, dobar signal za
investitore da nastave da ulažu u Srbiji,
ali, u kontekstu nadolazećeg drugog talasa svetske ekonomske krize, još je važnije
obezbediti krhku i još uvek nedovoljno
oporavljenu srpsku ekonomiju od nove
recesije.
RaDIo, Ne RaDIo, VLaDI SVIRa RaDIo
Razgovori sa delegacijom MMF-a, koju je
predvodio Albert Jeger, počeli su 18. avgusta u Narodnoj banci Srbije. Posle prvih
nekoliko dana razgovora, predstavnici Fonda su bili veoma zadovoljni podacima koji
su im prezentirani od strane NBS, a tiču
se kretanja spoljnog duga Srbije. Naime,
tokom 2011. godine, spoljni dug Srbije se
smanjio za 4,4% u odnosu na stanje krajem 2010. godine i na kraju juna je iznosio
22.734 miliona evra. Odnos spoljnog duga
i BDP-a se smanjio sa 82,1% krajem prošle
godine na 74,8% na kraju juna ove godine,
dok se odnos spoljnog duga i izvoza robe
i usluga smanjio sa 236,2% na 206,3%. Na
taj način, Srbija se vratila u krug srednje
zaduženih zemalja, budući da je granica
visoke spoljne zaduženosti definisana na
80% BDP-a i 220% izvoza robe i usluga. U
martu ove godine, Standard & Poor je po-
većao kreditni rejting Srbije sa BB- na BB
stabilan, a sklapanjem novog aranžmana sa
MMF-om bi trebalo očekivati dalje poboljšanje rejtinga zemlje i rast poverenja investitora i kreditora.
Međutim, ono čime predstavnici MMF-a
nisu preterano zadovoljni je stanje u javnom sektoru. Čuvena „crna rupa“ u budžetu Srbije, odnosno njegov deficit, iznosiće
153 milijarde dinara, umesto ranije planiranih 140 milijardi, što predstavlja 4,5%
BDP-a. Štedeće se na izgradnji lokalne infrastrukture i sportskih terena, dok medijski atraktivni infrastrukturni projekti, poput Koridora X i obilaznice oko Beograda,
neće trpeti posledice štednje. Budući da će
parlamentarni izbori biti održani sledeće
godine, Vlada nije odustala od povećanja
plata i penzija, tako da je postignut dogovor sa MMF-om da se za te namene izdvoji
13,4 milijarde dinara. S obzirom na to da
javni dug Srbije trenutno iznosi oko 42%
BDP-a, dodavanjem deficita budžeta u ovoj
godini od 4,5% BDP-a postojećem iznosu
javnog duga, država će vrlo verovatno preći nivo zaduženosti od 45% BDP-a, koji je
postavila kao gornju granicu zaduženosti
do koje sme da ide, izmenama Zakona o
budžetskom sistemu. To je još uvek znatno
ispod 60% BDP-a, što se uzima kao granica
visoke zaduženosti, ali zabrinjava činjenica
da je javni dug 2008. godine iznosio samo
26% BDP-a, što znači da je za samo dve i po
godine porastao za oko 16% BDP-a.
Procena rasta BDP-a za ovu godinu je revidirana sa 3% na 2%, dok su prihodi od
PDV-a za 10% manji od planiranih, tako da
je i bez povećanja javne potrošnje država
prinuđena na dodatno zaduživanje. Međutim, ekonomisti upozoravaju da bi smanjivanje državnih rashoda u ovom trenutku
samo izazvalo recesivna kretanja, budući
da privredna aktivnost, već duže vreme
stagnira. Upravo zbog nedovoljno razvijenog realnog sektora privrede dolazimo u
situaciju da su ionako niske penzije veliko
opterećenje za državu. U isto vreme dok je
odnos zaposlenih i penzionera 1,1 mi imamo 28,9% nezaposlenih. Koliko je to izdržavanih lica i koliki je to pritisak na državu,
nije teško zaključiti. Visina javnih rashoda
ostaje ista, radili mi ili ne radili, tako da je
minut do dvanaest da država počne aktivnije da podstiče proizvodnju, izvoz i zaposlenost. Samo zapošljavanjem trenutno
nezaposlenih lica popunio bi se veliki deo
deficita fonda PIO, koji se trenutno popunjava transferima iz budžeta.
Šta NaM Je čINItI?
Dakle, opšti zaključak je da se samo podsticanjem proizvodnje i izvoza, postojeći
nivo javne potrošnje može učiniti održivim
na duži rok. Treba imati u vidu da glavni
problem javnog sektora nije visina javne
potrošnje sama po sebi, već nedovoljan
nivo privredne aktivnosti Srbije, u odnosu
na potrebe i mogućnosti. Uštede moraju
biti što manje na izgradnji infrastrukturnih
projekata, jer postaje jasno da sa nadolazećim drugim talasom svetske ekonomske
krize i sporim oporavkom srpske privrede
investicije i podsticanje privredne aktivnosti moraju postati najveći prioritet.
Stefan ĐERASIMoVIĆ
23
ekoNoMIJa
o kupovini čuvenog slovenačkog proizvođača
sokova, Fruktala, od strane Nektara
NIJe SVeJeDNo
Hrabrost se u biznisu isplati.
Nektar je u oštroj konkurenciji
firmi koje posluju na
tržištu eU uspeo da ponudi
najprihvatljivije uslove
za kupovinu nekadašnjeg
jugoslovenskog giganta u
proizvodnji sokova.U skladu
sa svojim sloganom, izgleda
da su uočili da nije svejedno
poslovati samo na tržištu
bivše Jugoslavije i proširiti
poslovanje na tržišta koja nude
mnogo više. ali i traže mnogo
više
NEKADA DAVNO....
Sećam se komentara starijih iz svog detinjstva po ulasku u megamarket uz pogled ka
rafu na kojem se nalaze Fruktalovi sokovi:
„Ne, nećemo ovo. Skupi su, slovenački. Ehh,
kako smo samo nekad...“. I onda sledi minut
do dva jugonostalgije i evociranje uspomene
na ukus Fruktalvovih sokova koje, da budem
iskren nikada nisam probao. Fructal je svoju
priču započeo davne 1945,, u Ajdovščini, u
Sloveniji. Tada je pet radnika u napuštenom
hangaru tekstilne industrije počela da pravi
voćne sirupe i žestoka alkoholna pića. Prelomna godina, međutim, za Fruktal je 1963.,
kada lansiranjem brenda „Dvojni C“ stiču
preopznatljivo ime na tržištu SFRJ ali i u
inostrantstvu. Od tada postaju sinonim za
ukus, kvalitet, i slovenačku domincaciju tržištem gotovih proizvoda na tržištu SFRJ.
NEKTAR
Nektar je porodična kompanija, osnovana
1998. od strane porodice Radun iz Bačke
Palanke. Danas zapošljava oko 650 zaposlenih, i smatra se drugim po veličini proizvođačem sokova na Balkanu. Sudeći po onome
što se može pročitati na sajtu ove kompanije,
radi se o firmi koja zagovara društveno odgovorno poslovanje, jako mudro promišlja
svoje poteze, i stalno insisitra na daljem rastu
i unapređivanju. O ovome govore i akvizicije
koje je Nektar izvršio u Srbiji. Naime, 2003.
Je kupljena fabrika koncentrata voća i povr-
2
ća Delišes iz Vladičinog Hana za 50 miliona
dinara, a kasnije je u kapacitete uloženo još
2,5 miliona evra. Ovim je Nektar proširio
svoje kapacitete za proizvodnju kaše i koncentrata za voćne sokove. Pet godina kasnije,
Nektar je kupio i Hebu iz Bujanovca koja se
bavi proizvodnjom mineralne vode, za dva
miliona evra. Značajno je da je i pri kupovini
Hebe Nektar ponudio investicioni program,
ovaj put u visini od 6 miliona evra.
Poznat je Nektarov slogan iz reklamne kampanje – „Nije svejedno“, koji u ovoj kompaniji smatraju neotuđivim delom korporativnog identiteta. Što se inovacija tiče, u
Nektaru su uvereni da je to jedini način za
zauzaimanje liderske pozicije i njeno održavanje. Pod inovacijama podrazumevaju sve
od novih proizvoda i loga pa do osavremenjivanja prozivodnje.
poJeDINoStI tRaNSakCIJe
Fruktal se u međuvremenu našao u problemima. Naime, Fruktal je u vlasništvu pivare
Union, koja je, opet, u vlasništvu Pivovarne
Laško. Pivovarna Laško je trenutno prezadužena, pri čemu njeni ukupni dugovi iznose
420 miliona evra. Banke poverenice od ove
slovenačke pivare su zatražile da dezinvestira iz biznisa koji ne predstavljaju
poslovno jezgro (proizvodnju piva). Logično, Fruktal se, kao
proizvođač sokova,
našao u poziciji da nije
više poželjan pod korporativnim krovom Pivovarne Laško. Ovakva odluka bila je signal mnogim potencijalnim kupcima da se uključe u trku pre
svega za ime i reputaciju koje Fruktal nosi sa
sobom, ali i za tržišta na kojima Fruktal posluje. Među firmama koje su želele slovenačkog giganta u svom poslovnom portfoliju
našla su se imena poput austrijskog Rauha,
italijanskog San Benedeta, britanskog Argusa i hrvatske Stanić grupe. Kao obrazloženje
za prodaju Nektaru, upravni odbor (koji je
inače ovu odluku podržao jednoglasno) naveo je pre svega činjenicu da Nektar poznaje
veličinu Fruktala, njegovo poslovanje i da će
na pravi način nastaviti da ga razvija. To je
rezultiralo potpisivanjem ugovora vrednog
50,2 miliona evra čime je Nektar postao vlasnik 93,7 % akcija Fruktala. Postupak akvizicije će po svim najavama biti završen do
novembra. Iako je cena bila bitan faktor pri
odabiru kupca, jer je 48 miliona evra otišlo
bankama poverenicama Pivovarne Laško,
iz upravnog odbora Fruktala ističu da su još
neki faktori bili značajni. Naime, od Nektara je zatraženo da na području Ajdovščine
nastavi ulaganja u proizvodnju sokova, te zapošljavanje stanovništva, kao i uključivanje
lokalne zajednice u poslovanje. Slovenački
ministar poljoprivrede, Dejan Židan, istakao
je da je veoma značajno da Nektar voće dobavlja iz Slovenije. E, sad, ovde je zanimljivo
videti kako će ta najava biti pretočena „na
papir“ jer je u trenutku euforije zbog kupovine Fruktala najavljivan prodor srpskog voća
u Sloveniju kao sirovinske baze za Fruktalovu proizvodnju. Da li će se naći neki kompromis, ili će, inače izuzetno konzervativni
slovenački pirvrednici, izboriti snabdevanje
potpuno iz Slovenije, ostaje da se vidi.
Slovenačka strana je uvidela da Nektar
akvizicjama prilazi pažljivo, promišljeno i
da ih ne čini u maniru rigidne korporativne prakse, već sa velikim razumevanjem i
poznavanjem poslovnog jezgra. Investicije
u razvoj proizvodnih kapaciteta, društvena
odgovornost ali i proklamovano insistiranje
na organskoj proizvodnji su takođe bitni razlozi.Sudeći po odnosu prema
radnicima koji su proglašeni tehnološkim viškom u Hebi (isplaćeno
23,5 hiljade dinara po
godini radnog staža),
i sa ove strane se Nektar
pokazao kao odgovoran kupac.
U slučaju akvizicije Delišesa iz Vladičinog
Hana, na primer, u početku nije ni došlo do
otpuštanja tehnološkog viška. Slovenci su se,
dakle, za Nektar odlučili jer za sva obećanja
koja da, ima validnu potvrdu u prethodnim
postupcima.
NaJ, NaJ, NaJ
Kupovina Fruktala je najveća srpska investicija u Sloveniji. To je i najveća investicija u
Sloveniji ove godine. Ovo je takođe i najveća
investicija iz Srbije u bivše jugoslovenske republike. Ostaje, međutim da se vidi, da li će
osećaj za biznis nastaviti da služi dinamičnu
firmu iz Bačke Palanke, i da li ćemo im za
koju godinu dodati još neko „naj“ u tekstu
slične sadržine.
DUŠan Vojnović
ŽENSKA STRANA
društvo
MOZGANJE POD JORGANOM
Nečuveno! Ali po ko zna koji put u istoriji dolazimo do iste konstatacije – muški mozak i ženski mozak
nemaju dodirnih tačaka, pa to ti je... Ali ovaj tekst nema veze sa muškarcima, nego sa vama drage moje
dame. Kad ste se poslednji put opustile i prepustile?
ŽENE I SEX...
Zaista je zabrinjavajuća činjenica da 10%
žena nikada u svom životu nije doživela vrhunac, a 40% njih se u većini slučajeva takoreći folira. Zašto nam se to dešava? Iskreno,
biće da je u nama problem moje dame. Kod
nas sve mora težim i kompolikovanijim putem. U tekstu koji sledi, pokušaću da vam
dočaram šta smatram glavnom kočnicom
ženske seksualnosti. I odmah da bude jasno – ovo je samo jedan laički point of view.
Sve uzmite sa rezervom. Nadam se samo da
ćete uživati, za promenu.
DAKLE?
Pa da krenemo od početka. A kad kažem
početak, mislim na sexualnu revoluciju
koja nam je donela svašta nešto, osim zadovoljavajućeg procenta žena koje umeju da
uživaju u svom telu i sa svojim partnerom.
Neki bi rekli samo – mah, to je problem
u glavi! I što je najgore, jeste tako. Imam
utisak da ženska frustracija zapravo leži,
u socijalnim kategorijama, a ne u fizičkim
predispozicijama. Izgooglajte objašnjenje
ženskog orgazma, i naćićete da tri faktora
utiču na njega – fiziologija, psiha i vrednosni
stavovi. Druga dva su dominantna, dok kod
muškaraca oni i ne postoje. Dakle, žene sex
pre svega posmatraju kao socijalnu kategoriju. Jel vam palo ovo nekada na pamet? A
sad još eksplicitnije - njihov odnos prema
ovoj kategoriji ujedno određuje i njih kao
ličnosti! Na taj način dobijamo „kaluđerice“, „promiskuitetne“ i druge tipove žena
koje u stvari etiketirate na osnovu njihovog
seksualnog života, a da pri tom toga niste
ni svesni. Bilo kako bilo, kroz moju laičku
prizmu i neformalne ankete sa brojnim ženama došla sam do ovog zaključka. I čini
mi se da nešto što nas tako kompleksno
određuje ne može ni da nas zadovolji, dok
ga ne shvatimo na pravi način. Rešenje?
„SEX ZA PONETI?“
Hajde da se podsetimo čuvene serije „Sex i
Grad“. Tu je žena opisana kao samostalna,
okrenuta sebi, svom poslu, izgledu - svom
zadovoljstvu. Pošto u njega spada i sex,
nema nikakve prepreke da se prepusti uži-
vanju istog. Na žalost, imam samo da kažem
– malo sutra! Još smo prilično daleko od
ovakvog shvatanja sex-a. Kad kažem „smo“
mislim i na žene i na muško shvatanje žene
kao sexualnog bića. Dakle, kako stvari zaista stoje? Biološki, žena nije zamišljena kao
promiskuitetno biće koje stupa u sexualne
odnose svaki put kad za tim oseti potrebu
(muška osobina) . Sposobna je da zatrudni
s jednim muškarcem, plod nosi 9 mesecii
i njenom organizmu treba vremena da se
Tekst nije za mušku populaciju!
Skrenite pogled moliću.
nakon toga oporavi. Svaki sexualni odnos
nosi sa sobom potencijal da žena ostane
u drugom stanju. Zato, svesna toga ili ne,
uvek bira partnera koji će da da njenom
potomku odgovarajući genetski materijal.
Za taj proces je potrebno vreme. Zahvaljujući tome, žena opet, ne može da bude
non-stop fokusirana na svoju potrebu. Pre
je fokusirana na okruženje. Muškarci sa
druge strane imaju pun fokus na svoju potrebu. Ne nose decu, i nije im cilj da nađu
odgovarajuću partnerku, već da šire svoj genetski materijal na što više istih. Pogledi na
reprodukciju nam se toliko razlikuju, i to na
nivou biološkog zapisa, da nijedna emancipacija neće u tom smislu izjednačiti žene i
muškarce. Ovde je važno da shvatimo da to
ni ne treba da se desi, već da smo biološki
predodređene da pre stupanja u odnos svaki put dobro razmislimo.
„NE HVALA!“
Dakle „Sex i Grad“ nije rešenje. Takvim
ponašanjem možete da zaradite samo
osećaj nelagode, krivice ili jako površne
odnose. Rešenje je shvatanje i prihvatanje
svog sexualnog bića. To znači da za početak
osvestite da je ono u vama, a ne van vas, i
da vi imate pravo i obavezu da ga razvijate.
Zaboravite na druge ljude, njihova mišljenja. Udovoljite sebi. Ta imate jedan život
drage moje, nećete valjda da ga isfolirate?!
Ali pazite. Nemojte da upadnete u zamku,
i postavite se prema svemu kao muškarac,
jer to niste. Ono što je potrebno jednoj ženi
da bi istinski bila zadovolj(e)na u svakom
smislu, jeste stabilan odnos sa samom sobom i sa svojim partnerom. Zato ga pažljivo birajte. Ništa ne može da vas uzbudi kao
činjenica da vas neko razume, shvata i prihvata za to što jeste. Budite sigurne u sebe
i vašem partneru objasnite šta je to što vas
čini srećnom – i isiključite mozak!
Dr Da Wajt
25
društvo
POVLAČENJE STIVA DŽOBSA SA MESTA
IZVRŠNOG DIREKTORA KOMPANIJE EPL
WHERE EXCELLENCE
IS EXPECTED!
K
rajem avgusta ove godine šef Epla,
Stiv Džobs, podneo je ostavku,
kako se spekuliše, zbog zdravstvenih problema. Iznenadni odlazak
ovog genija, oca Ajfona, Ajpeda i Meka,
revolucionara u oblasti personalnih računara, u trenutku kada ova kompanije
beleži najbolje rezultate u svojoj istoriji
propraćen je burom komentara u javnosti.
Sama vest da se Džobs povukao iz Epla je
u trenutku smanjila vrednost akcija ove
kompanije u vrednosti od 7 odsto, što na
najbolji način ilustruje snažnu reputaciju
koju uživa u javnosti. Ako bacimo pogled
na njegov lik i delo, možemo uvideti da se
ovde radi o čitavom sklopu jedne vizionarske i nemilosrdno jake ličnosti, čoveku čija
karijera i životni put prevazilaze maštu najsmelijih holivudskih scenarija.
Iza Džobsove reputacije simbola tehnološke
inovativnosti stoji lik ekscentričnog biznismena i marketinškog genija, osobine koje
su odigrale presudnu ulogu na njegovom
putu do uspeha. Praktično bez inženjerskog
obrazovanja, on je ipak uspeo da na njegovo
ime do danas bude registrovano preko dve
stotine patenta, zbog čega ga neki danas stavljaju rame uz rame sa velikim pronalazačima
poput Edisona. Prema rečima Stiva Voznijaka suosnivača Epla i tvorca prvih računara
ove kompanije, Džobs nikada nije imao znanje da sam konstruiše računar, niti je znao
da napravi funkcionalan operativni sistem,
ali je oduvek imao viziju šta je potrebno tržištu, kao i harizmu da izvuče maksimum iz
svojih saradnika. Imajući jasnu viziju onoga
što želi, uspeo je da od skromnih početaka
kompanije Epl, osnovane u garaži svojih
roditelja, za samo desetak godina
stvori brend vredan 2 milijarde
dolara, unoseći revoluciju u svet
personalnih računara. Naravno,
jedna od glavnih Džobsovih menadžerskih sposobnosti ogleda se
i u prepoznavanju tačno onih kvaliteta saradnika, koji su mu potrebni
za ostvarenje zacrtanih ciljeva,
tako da je od početka svoje
26
karijere bio okružen nekima od najstručnijih ljudi iz sveta biznisa i tehnologije.
BACK TO BASICS...
Međutim, i najbolji greše. Naime, jedna
takva odluka ga je svojevremeno koštala
mesta u kompaniji Epl. Naime, sredinom
80-ih, kada je Epl već postao respektabilni
brend na tržištu, Džobs je osetio potrebu da
na mesto izvršnog direktora kompanije dovede osobu sa većim iskustvom. Tako se odlučuje da angažuje Džona Skalija, tadašnjeg
uspešnog izvršnog direktora Pepsi Kole,
prišavši mu sa jednom od najarogantnijih
rečenica u istoriji biznisa: „Da li želiš da
ostatak života provedeš prodajući zašećerenu vodicu ili želiš priliku da promeniš svet?“.
“Being the richest man in the
cemetery doesn’t matter to me …
Going to bed at night saying we’ve
done something wonderful… that’s
what matters to me.”
Steve Jobs
Nakon što je 1983. Skali prešao u Epl, njih
dvojica su narednih par godina nastavili da
“menjaju svet“. Međutim, njihove vizije daljeg razvoja kompanije su počele sve više da
se razlikuju, što je 1985. rezultiralo time, da
je Džobs bio primoran da napusti sve funkcije u kompaniji koju je osnovao.
U 30. godini života prodaje svu svoju imovinu, osim akcija Epla i osniva novu kompaniju pod imenom NeXT. Kako je sam kasnije
izjavio, težinu koju nosi uspeh zamenila je
rasterećenost početnika. Iako je kompanija
proizvodila neke od najboljih računara tog vremena, ipak je nailazila
na ograničen komercijalni uspeh.
U međuvremenu, Džobs kupuje
Grafiks Grup od grafičkog ogranka
Lukasfilma za ukupnu sumu od 10
miliona dolara. U narednim godinama uspeva da uspešno transformiše ovaj studio, u
kome su u saradnji
sa Diznijem stvoreni neki od najboljih animiranih filmova, poput “Priče o igračkama“,
“U potrazi za Nemom“ itd. Epizoda sa Piksarom završena je tako što je Džobs prodao
ovaj studio Dizniju, ali ne za novac, već u zamenu za akcije u kompaniji, čime je postao
najveći pojedinačni akcionar. Sa uspehom
Piksara Džobs je pokazao da se njegovo
polje kompetentnosti proteže daleko izvan
oblasti razvoja i prodaje Hi-Tech gedžeta.
U međuvremenu, nakon decenije koju je
Epl proveo bez Džobsa, kompanija je došla
do ivice kolapsa. 1996. Epl, suočen sa finansijskim bankrotom, kupuje Džobsovu kompaniju NeXT i na taj način ga ponovo vraća
u svoje redove. Implementirajući tehnologiju koju je razvio tokom godina provedenih
u NeXT-u, zajedno sa svojim beskompromisnim insistiranjem na vrhunskom kvalitetu, atraktivnom izgledu i specifčnom
načinu distribucije proizvoda, Epl u narednoj deceniji postaje lider u industriji visoke
tehnologije i jedna od najprofitabilnijih
kompanija na svetu. Epl je postao simbol za
inovaciju, unoseći revolucionarne promene
na polju personalnih računara, načinu slušanja i skidanja muzike sa interneta, kao i u
oblasti telekomunikacija.
Danas, nakon odlaska Džobsa, možemo čuti
različite prognoze o budućnosti kompanije
Epl, dok, s druge strane, konkurencija ne
krije olakšanje. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 8.3 milijarde dolara, dovoljno za
mirnu penziju. Sigurno je da će zaveštanje
njegove uspešne poslovne prakse još dugo
biti prisutno u udžbenicima modernog menadžmenta širom sveta.
Bojan ČALIJA
MS IRONY ISTRAŽUJE ZA VAS
društvo
ŠTA JE ZAISTA DOBRO ZA CV?
Generacija koja zbunjeno odrasta u krvi, suzama i znoju tranzicije ima ekskluzivnu
priliku da stvori savršen društveni sistem. Ali tek pošto napiše svoj „CV“!
STARA “DOBRA“ VREMENA
Dobar dan, ja sam Miloš Slobodanović.
Rodjen sam 1959. Bio sam odličan student
Ekonomije, odmah po završetku fakulteta
predao sam dokumenta na šalter u NZS (nacionalni zavod za zapošljavanje ). Javio sam
roditeljima, koji su bili ugledni članovi partije da sam diplomirao, kao i drugu Raji koji
mi je bio nadredjeni u toj istoj partiji. Sutra
me je čekao posao! Bio sam mlad voleo sam
sve da radim, nešto i putovao, fino zaradjivao ali doslo je i ovo novo vreme. Posle nesto vise od tri decenije ostao sam bez posla.
Sada svi traže znanje engleskog, računare! U
moje vreme računari nisu ni postojali. Staž
do penzije dopunjujem kao kondukter...
VREMENA SE MENJAJU
Dobar dan ja sam Vredna Učić rodjena
1986. Završila sam Ekonoski fakultet u Beogradu sa odličnim prosekom. Znam Engleski, računarski sam pismena i komunikativna. Nemam još uvek posao ali nisam gubila
vreme! Išla sam na radionice koje su držali
nom akten tašnom i sigurnošću do penzije.
I jeste važno biti uspešan na fakultetu ali, na
žalost, ni to nije garancija. Da, na sreću ili
žalost, u tržišnom kapitalizmu stvari funkcionišu drugačije. Vidim da su svi to shvatili, i
zato su počeli masovno da se organizuju razni treninzi za brzo i lako napredovanje u ka-
Recept za uspeh ne znam ali ptičica
mi je šapnula njen najsladji deo: “Šta
god da radite, zabavljajte se, uživajte u
tome!“
kolege studenti koji imaju iskustva u traženju posla. Spremna sam na većinu pitanja
koja mogu da mi postave na intervjuu, ali
mislim da uvak padnem na onom ’’zašto ste
baš Vi dobri za ovaj poso’’? Ne gubim nadu,
spremna sam da idem na sve radionice i seminare koje su dobre za CV, znate, vremena
su se promenila i sada hvala Bogu postoje
ljudi koji organizuju razne edukacije za zapošljavanje. Možete čak i da naručite da Vam
napišu CV!
ŠTA SAM NOĆAS PROPUSTIO?
Dobar dan ja sam Ms.Irony i znam da su se
vremena promenila. Nije više moguće samo
završiti fakultet, predati dokumenta na čuveni šalter, javiti se partiji ili roditeljima i već
sutra ste ugledni činovnik sa novokuplje-
vremena zaista promenila? Zar nije paradoksalno plaćati da Vam neko napise opis Vašeg
života? Zar nije čudno to što neko hoće da
Vas u roku od dva dana istrenira za karijeru,
kao da je brzi meč u dva seta. Pre nego što
se susretnemo negde kako igramo držeći se
za uši samo zato što nam je neko rekao onu
čuvenu „to je dobro za CV“ hajde da se suočimo s tim! Treba imati dobar CV ali pisanje istog se ne kupuje niti je to samo sebi
svrha. Svaki početak je težak, i jako je bitno
raditi na sebi ali ne postoji kratki kurs večitog
studenta koji će vam pomoći da uspete u životu. Pametno koristite vreme da ono ne bi
iskoristilo Vas, pa da pocnemo!
REŠENJE PROBLEMA
rijeri ili za gradjenje iste. Zato kada na google
ukucamo čuvenu floskulu “dobro za CV“ za
manje od sekunde iskoči 1 480 000 rezultata
pretrage. Zato su i otvorene firme za pisanje i
kupovinu čuvenih “CV za poneti“. Ok, živite
brzo (ili bar želite da je tako) i želite sexy recept za vrtoglavi uspeh, ali, zastanite za momenat! Da li smo dobro shvatili kako su se
Pre nego što se susretnemo negde kako
igramo držeći se za uši samo zato što
nam je neko rekao onu čuvenu „to je
dobro za CV“ hajde da se suočimo s tim!
Caka je da cake nema
Recept za uspeh ne znam, ali ptičica mi je šapnula njen najsladji deo: “Šta god da radite,
zabavljajte se, uživajte u tome!“ Dakle, hajde
za početak da se igramo! Bez ikakvih ograničenja zamislite gde biste voleli da budete
za tri godine, i zapišite sve potrebne osobine, znanja i veštine koje ta osoba poseduje.
Zatim, zapište (najrealnije moguće) koja
su vaša trenutna znanja, osobine i veštine.
Sada kada imamo početnu tačku i krajnju
destinaciju treći i najzabavniji korak je osmišljavanje najzanimljivijeg putovanja u životu
- popunite taj gep! Diskutujte sa prijateljima,
trežite savete, putujte, razgovarajte sami sa
sobom, brainstormujte, učite, radite, volite,
molite, plivajte, skačite, zvaćite, pevajte, slušajte, pitajte, skitajte, uživajte u tome i doći
ćete do svog cilja koji zaista vredi! Doći ćete
do sebe, onda ćete znati kako i imati šta da
napišete u svoj CV.
Ms. Irony
27
društvo
NEKI RADE DA BI PREŽIVELI, A NEKI
JER IM SE DOPADA...
VALJDA NIJE SVE U NOVCU?!
Da su vremena teška znaju i vrapci na grani. Posla nema, ne zna se ni da li će ga biti, ali mu se nadamo,
iako je stopa nezaposlenosti u Srbiji porasla na 22.2 %. Ove činjenice navode buduće studente da
dobro razmisle o tome da li će im se jednog dana isplatiti diploma fakulteta koji žele da studiraju?
Već godinama u samom vrhu tražnje su isti fakulteti: Filološki, FON, Ekonomski, Medicinski... dok na
Poljoprivrednom, Biološkom, Hemijskom uvek ostane koje slobodno mesto više. Da li svi masovno žele
da postanu ekonomisti ili jednostavno misle da će tako lakše moći da prežive sutra?
ZRELA ODLUKA
Da li smo sa devetnaest godina dovoljno
stasali da donosimo odluke o svojoj budućnosti? Mnogi maturanti su u ozbiljnoj dilemi kada upisuju fakultet, pogotovo ako se
premišljaju koju od dve potpuno suprotne
materije da studiraju. Jedna naša koleginica
podelila je sa nama svoje iskustvo: ”Kada
sam upisivala fakultet sviđalo mi se i pravo i
ekonomija i matematika i fizika i svašta još,
ali ništa mi se nije sviđalo baš, baš, da bih
mogla da kažem da bih time volela da se bavim, i da mi je taj posao daleko lepši nego
svi ostali. Jedino što mi je preostalo jeste da
postupim racionalno, a to je da upišem fakultet koji će mi otvoriti mnogo mogućnosti za zaposlenje kada ga završim. A to jeste
Ekof, mnogo više nego ostali fakulteti. Upisala sam naš fakultet da bih produžila vreme u kojem bih mogla da pronađem sebe,
tj. svoj idealni posao, kad ga već nisam
našla do svoje devetnaeste godine. Zato
mi je bilo važno da dođem na fakultet
koji će ponuditi mnogo različitih opcija. „
a sa dobrim finansijskim stanjem, baš i nije
rešenje, pogotovo ne na duge staze. Na kraju, kad se presaberemo ispada da nije skroz
tačno da nema posla. Zapravo realnije je
reći - nema željenog posla. Evo jedne anegdote: Sretne čovek bez posla, koji živi sa
ženom i troje dece kod tašte, kolegu sa fakulteta koji su svojevremneo završili, i pita
ga da li može da mu nađe posao. Kolega mu
je odgovorio da trenutno nema ništa što bi
mu ponudio, ali da može da ide da radi na
selu – tada je bilo vreme setve, ili da krene u
neku prodaju na procenat. Njegov odgovor
je bio: “Pa, nisam ja zato studirao da radim
u njivi, ili da budem prodavac. Hoću posao
ON JE TAJ?
Da bi pronašli “taj”
posao, kao kad tražimo našu drugu polovinu, zaista nam je potrebna sreća, ali isto tako
volja, želja i čvrsta odluka
da ćemo do njega doći. Cela
priča podseća na brak jer je
potrebno uložiti dosta truda, ali
zadovoljstvo koje zauzvrat donosi
je veliko. Naravno, ako ste od onih
koji jedva čekaju petak jer dolazi vikend, i “muka” vam je kad pomislite na
ponedeljak, sa nelagodom ustajete ujutru da bi otišli na posao, onda ste definitivno u lošem “braku”, a malo ljudi želi da se
u njemu nađe. Takođe, biti u lošem braku,
28
„Budući brucoši treba dobro da razmisle
šta žele da upišu i razmotre koliko će
im posle završetka studija biti potrebno
da se zaposle” - kaže Branko Kovačević,
rektor Univerziteta u Beogradu.
u svojoj struci!” Onda mu je kolega rekao:
“OK, to znači da nemaš toliki problem sa
parama, kada možeš da biraš šta ćeš da radiš”…Pouka je jasna. Ne želimo da radimo
bilo šta, ali na kraju moramo biti realni.
Ako ćemo ići u potragu za „pravim”, u međuvremnu se moramo zadovoljiti drugim
najboljim rešenjem, da bi preživeli.
ŠTA NAM JE ČINITI
Treba dobro razmisliti čime želimo da se
bavimo u životu. Nekad nije lako da pronađemo sebe, dugo lutamo, menjamo okruženje, ali pre ili kasnije uvek stignemo na cilj.
Jeste u Srbiji tesko naći posao koji nam se
sviđa, a pri tom i da je dobro plaćen. Nekad
je teško je naći bilo kakav posao, ali ne treba
se odricati snova. Čemu pozamašna plata,
ako stres preovlađuje, ako nam je lice namršteno i ne sijamo. Jel to naša životna misija?! Zar nije lakše živeti sa manjom količinom novca, ali punim plućima, jer i
taj deo dana koji provodimo na poslu
je naš život i ne treba da ga traćimo
olako.
A put koji ćemo pratiti
kreće od studija ili se bar naslućuje, zato ne
dozvolite da drugi
odlučuju
umesto
vas, da politika i stanje
u državi previše utiču na
vašu budućnost! Možda
su danas traženi bankari,
računovođe, ali ne znači da
će i sutra biti tako. Možda bi
bili srećniji da ste veterinar, da
pomažete životinjama, zašto to
zanimanje danas nije popularno
ili da se bavite slikarstvom, vajarstvom? Zato, nemojmo dozvoliti da
žrtvujemo talente koji su nam po rođenju dati samo na osnovu predpostavke da od toga nećemo moći da živimo.
Ivana MILOŠEVIĆ
ARAPSKI DIV NOVINARSTVA
društvo
AL DŽAZIRA
„Al Džazira“ (u bukvalnom prevodu „ostrvo“, ali se ime odnosi na Arapsko poluostrvo)
najveća je i najkontraverznija bliskoistočna TV stanica koja prenosi vesti iz sveta, 24
časa dnevno, uz poseban fokus na trusna područja. Za 15 godina svog postojanja,
ona je od male TV stanice iz Katara postala uticajna globalna TV mreža.
ISTORIJAT
Sve je počelo 1995. godine, kada je britanski “BBC” sklopio ugovor sa saudijskom
kompanijom „Orbit komunikacije“, u cilju prenošenja vesti na arapskom za glavni
“Orbitov” bliskoistočni kanal. Međutim,
„Al Džazira“ počela je u julu ove godine
probno emitovanje programa koji će
biti dostupan posredstvom zemaljske
mreže i kablovskih operatera u Bosni
i Hercegovini. Iz sedišta te medijske
kuće u Sarajevu saopšteno je da se
nastavljaju tehničke i druge pripreme
za realizaciju pune programske šeme
“Al Džazira” za Balkan, koja uključuje
celodnevni informativni program iz
regiona i sveta. Pravi program trebao
bi da počne sa emitovanjem u januaru
sledeće godine.
ta saradnja nije dugo trajala. Nakon što je
“BBC” objavio prilog o ljudskim pravima u
Saudijskoj Arabiji, “Orbit” je prekinuo saradnju. “Al Džazira”, koja je počela sa radom
1996., okupila je bivše zaposlene u ovom
arapskom odeljenju BBC-ja, a takođe je
svoj program uredila po ugledu na ovu britansku TV stanicu. „Al Džazira“ je počela sa
emitovanjem programa 1. novembra 1996.
godine, isprva 6 sati dnevno, da bi do kraja
1997. dnevno emitovala 12 sati programa.
Signal se prenosio preko kablovske televizije i satelitskog signala. Predsednik kompanije bio je Šeik Hamad Bin Tamir al Tani,
bivši ministar informisanja Katara. Drugi
šeik, Hamad Bin Khalifa, dao je zajam od
137 miliona dolara TV stanici. Plan je bio
da za 5 godina kompanija počne da se finansira iz sopstvenih poslovnih aktivnosti.
Međutim, to se nije desilo, pa su se zajmovi
nastavili. Danas su joj glavni prihodi, pored
ovih zajmova, prihodi od reklama, pret-
plata, dogovora o emitovanju programa sa
drugim kompanijama i prodaja snimaka.
KONTRAVERZE
Iako je finansirana od strane katarske vlade,
„Al Dzazira“ imala je veliku uredničku slobodu. Profesionalizam u izveštavanju, uz
diskusije u studiju koje su pokrenule mnoge dotad tabu teme, omogućile su ovoj TV
stanici da stekne veliki broj gledalaca. To je
takođe prva arapska TV stanica koja je
iznosila kritike na račun vlada zemalja
arapskog sveta, mada su te kritike u
poslednje vreme manje oštre, što se
tumači kao potez u cilju stvaranja boljeg odnosa sa saudijskom
i katarskom vlašću. Ipak,
smatra se da svojim pristupom „vrućim“ temama, „Al Džazira“ nudi
zdravu dozu objektivnosti i da značajno utiče na formiranje javnog
mnenja u arapskom svetu. „Al Dzazira“ je skrenula pažnju zapadnih
zemalja
2001.
godine, jer je bila
jedina TV stanica
sa 24-časovnim
satelitskim linkom sa Kabulom, u vreme
rata u Afganistanu. Ekskluzivni snimci koje
je ona tada pravila korišćeni su od strane
Zaštitni znak ove velike medijske
kuće nalikuje kapi vode i u suštini
predstavlja natpis „Al Džazira“,
na arapskom, ispisan posebnim
kaligrafskim pismom, koji je u skladu
sa muslimanskom religijom i kulturom.
Ovaj logo izabran je od strane šeika
Hamad Bin Khalifa, kao najbolji na
takmičenju za logo ove kompanije.
mnogih zapadnih medija. Takođe, ova stanica postala je „poznata“ po emitovanju video poruka lidera terorističke organizacije
Al-Kaida. „Al Džazira“ je od nekih zapadnih medija proglašena „glasilom“ navedene organizacije i njenog vođe, Osame Bin
Ladena. Njene kancelarije u Afganistanu i
Iraku bombardovane su od strane SAD-a
tokom ratnih intervencija protekle decenije. U martu 2008., izraelska vlada uvela je
bojkot Al Džazirinih novinara, zbog izveštavanja o sukobima Izraela i palestinske
grupe Hamas u pojasu Gaze. Tokom
protesta u Egiptu, vlasti ove zemlje
naredile su TV stanici da zatvori
svoju kancelariju u Egiptu. Ovo
su samo neki od primera ometanja rada ove TV stanice.
ZNAČAJ
„Al Džazira“ danas, pored vesti, ima nekoliko
specijalnih kanala kao što
su: sportski kanali, uživo
emitovanje vesti i priloga
sa konferencija, kanal
za decu, dokumentarce i dr. Ona ima
veliku gledanost u
arapskom svetu, jer je
mnogi ljudi vide kao pouzdaniji izvor informisanja od drugih medija, koji su obično
pod državnom kontrolom. Iako je optužuju za pristrasnost i neprofesionalizam, pa i
otvoreni anti-amerikanizam, činjenica je da
„Al Džazira“ sarađuje sa važnim medijima
sa Zapada, poput „BBC“-ja i „CNN“-a, što
u neku ruku predstavlja priznanje njenog
rada i objašnjava porast njene gledanosti u
svetu. Ona doprinosi da se svetski događaji
sagledaju iz jednog drugog medijskog ugla,
pružajući time drugačiju perspektivu na aktuelne događaje u svetu.
Nikola Škondrić
29
MOZAIK
U pauzama izmedju učenja
KAĆE PREPORUČUJU
D
rage kolege, što smo odmarali, odmarali smo. Čeka nas još jedna godina puna novih izazova (za neke
od nas i starih). Po ko zna koji put
obećavamo da ćemo se odreći loših, kampanjskih navika i sve svoje obaveze izvršavati na vreme... A sada da pređemo na
vedrije teme. Počinje nova pozorišna sezona, novi filmovi stižu u bioskope, a tu je
i poneka knjiga koju vredi pročitati. Izbor
je veliki, a mi izdvajamo ono što nam se u
ovom trenutku učinilo zanimljivim. Nadamo se da će vam se naš izbor dopasti, a ako
ste raspoloženi za saradnju svoje predloge
za naredni broj šaljite na monopollist@
gmail.com.
FILMOVI
UPOZORENJE! Ne očekujte teške životne drame, SF avanture ili akcije pune
nasilja. Ispitni rok se bliži kraju, pa znamo
da vam je potrebno nešto da se opustite i
nasmejete. Okupite društvo i pravac u bioskop na lekovitu dozu smeha.
P.S. Ne odgovaramo za upalu mišića, grčeve u obrazima i smeh do suza.
FRIeNDS WItH BeNeFItS
– romantična komedija
VIŠe SReĆe oVaJ pUt
Gde je granica između prijateljstva i ljubavi?
Dilan i Džejmi su mislili da će biti jednostavno da svoje prijateljstvo upotpune samo
seksom, bez obaveza. Uprkos uzajamnoj
privlačnosti odlučuju da vide šta će se desiti
kada odstrane emocije i zadrže se na čisto
fizičkoj strani Međutim, ubrzo otkrivaju da
se stvari moraju zakomplikovati i da njihov
odnos ne može da se zadrži samo na tome.
Junakinja ove priče je obična žena koja
troši svoj život sumanuto jureći za zadatim
ciljem. Nakon jutarnjeg buđenja, ona seda
na sobni bicikl i tu počinje metaforično
putovanje kroz sve bitne segmente njenog
života. Na tom tragi-komičnom putu srećemo roditelje, učitelje, šefove, muževe,
neuzvraćene ljubavi... Kroz snove, sećanja i
realnost predstava vodi do samog kraja, gde
ona biva ubijena kako rastućom glasnošću,
tako i brzinom smenjivanja TV-reklama
– spržena brzinom okretanja pedala. Naravno, tu nije i ne sme biti njen kraj!
Cilj ove predstave nije da zabrine ljude pitanjima o suštini života, upravo suprotno,
da ih nasmeje i podseti na lepotu jednostavnosti.
Na repertoaru od: 29.9.2011.
Režija: Will Gluck
Uloge: Mila Kunis, Justin Timberlake, Patricia Clarkson, Jenna Elfman, Woody
Harrelson, Bryan Greenberg
POZORIŠTE
Ustanova kulture “Vuk Karadžić”,
29.09.2011. u 20:00 h, cena karte 600,00 rsd
Adaptacija i režija: Tatjana Kecman, Boris Radmilović (po motivima romana Dž.
Barnsa, B. Vijana i G. G. Markesa)
Uloge: Tatjana Kecman, Nataša Balog
kNJIGa
DžoNI INGLIŠ:
poNoVo RoĐeN - komedija
ko Je oVDe IDIot?
Pozorište “Slavija”, 01.10. 2011. u 20:00 h,
cena karte 400,00 rsd
Režija i uloge: Milan Kalinić i Srđan
Ivanović
Na repertoaru od: 15.9.2011.
Režija: Oliver Parker
Uloge: Rowan Atkinson, Gillian
Anderson, Dominic West, Rosamund
Pike, Daniel Kaluuya
Ovaj film je dokaz da Čak Noris nije jedini
čovek koji može da spasi svet. Legendarni
Rowan Atkinson u ulozi obaveštajca engleske tajne službe ima zadatak da zaustavi
grupu internacionalnih ubica pre nego što
eliminišu svetskog vođu i prouzrokuju globalni haos. Kako bi pomogao svetu, Džoni
Ingliš se vraća u akciju!
30
Reč je o komadu ruske spisateljice Muze
Pavlove iz 1903. godine. U to vreme, u
Rusiji su pre venčanja morale da se uzmu
brojne potvrde, između ostalog i od psihijatra. Radnja počinje kada budući mladoženja, posle burne momačke večeri, odlazi
kod psihijatra po potvrdu. U predstavi su
na humorističan način prikazani događaji
iz svakodnevnog života, diskretno prožeti
oslikavanjem dobro znanih likova iz političke sfere Srbije. Posebnu draž ima i davanje određenih uloga gledaocima. Tako će
pojedinci ovu predstavu pamtiti po slučajnom učešću u istoj, dok će im u glavi ostati
pitanje: “ko je ovde idiot”, kao i osmeh na
usnama.
pLaVa I RoZe kNJIGa ili preciznije
“Knjiga o vagini” i “Knjiga o penisu” belgijskog seksologa i kliničkog psihologa
Hudele Likens. Slobodan G. Marković,
istoričar i izdavački urednik je naglasio da
u zemlji u kojoj je abortus i dalje najčešći
vid kontracepcije, ove knjige predstavljaju
napor da se seksologija, koja nije dovoljno
zastupljena u školskom sistemu, predstavi
na savremeni način.
Kao i uvek, dame imaju prednost, pa ćemo
zato prvo reći koju reč o Knjizi o vagini.
MOZAIK
“Već i sam naslov, sasvim određeno govori
šta je predmet ove nesvakidašnje i izuzetno
simpatične knjige. Iz nje možete saznati
gotovo sve što vas je zanimalo o ovoj tako
privlačnoj, misterioznoj i tabuisanoj “stvari”, a što do sada niste imali koga da pitate
ili vas je bilo sramota. Malo je knjiga koje
čitaoca podučavaju, obrazuju, a da mu istovremeno omogućavaju i da beskrajno uživa
u čitanju. Hudelina knjiga o “ljubavnom
tunelu” neodoljivo je zabavna i ljupka, čita
se sa velikim zadovoljstvom, ali je istovremeno i veoma poučna jer iz nje čitalac na
nenametljiv, spontan način može naučiti
mnogo toga što mu je potrebno za dobar,
bogat, uzbudljiv i pre svega, bezbedan seksualni život.”, rekao je Žarko Trebješanin u
predgovoru ove knjige. Evo i par podnaslova iz knjige koji su se nama učinili zanimljivim: Istraži sama koliko si (ne)normalna,
Pažnja: opasnost od zaraze, Zvuči kao neki
francuski začin: herpes!, Izmišljotine seksualnih časopisa, Zatrudni ako ti to želiš,
Menstruacija: od ludila do spokoja, Prave
žene piške stojeći, itd.
“U Knjizi o penisu šarmante, vragolaste i
oštroumne Hudele Likens, mogu se naći
jasni, eksplicitni i duhoviti odgovori na
mnoga zanimljiva i intrigantna pitanja
koja muče pre svega muškarce, ali i žene.
Po informativnosti, zanimljivosti, šarmu i
vrcavom, duhovitom stilu kojim je napisana, ova druga knjiga nimalo ne zaostaje za
prvom. Ove dve komplementarne knjige
čine jednu prirodnu i logičnu celinu.” Neki
od podnaslova su: Rad u prodavnici neobaveštenosti, Seme života, Koliko sigurno je
sigurno?, Od side se (i dalje) umire, Krčkanje na tihoj vatri, Tako se to radi sigurno, i
mnogi drugi.
Ono što je zanimljivo, izdavač ovih knjiga
je “Zavod za udžbenike”, pa nije isključeno
da će one jednog dana biti deo nastave seksualnog obrazovanja u školama kod nas.
GRaD taJNI – Zorana Lj. Nikolića
Autor knjiga “Beograd ispod Beograda”
i “Masonski simboli u Beogradu” i “Tajne
Novog Beograda”, obradovao nas je još
jednim zanimljivim naslovom – “Grad
tajni”. U svojoj knjizi Zoran Nikolić otkriva jednu od najvećih tajni Balkana,
tajnu o grobu hunskog vojskovođe Atile,
koji je sahranjen na dnu reke. Potraga za
njim traje sve dok takva legenda živi, a
tragači su sve uporniji bez obzira što tajna
ponire sve dublje u istorijsku tminu. Beogradskog novinara, stručnjaka za tajnu
istoriju, angažuje bogati Amerikanac da
bude član ekipe koja će krenuti u potragu za Atilinim grobom. Ali tajna Atilinog
večnog počivališta nije jedina tajna koja
će ih pratiti na tom putu, to je samo početak nečeg većeg i mističnijeg – ključa svih
tajni. Ova knjiga otkriće vam zašto je kralj
Aleksandar Karađorđević držao u ruci
masonski čekić dok je rušio drevni grad
Žrnov na Avali da bi napravio spomenik
Neznanom junaku? Saznajte ko su članovi tajnog masonskog društva - stvaraoci
istorije ili čuvari njene tajne?
MUZIKA
‘’Kada moje uši čuju...’’ Nešto kvalitetno,
originalno, drugačije za promenu. Mlada,
uspešna i popularna s razlogom. Reč je o
francuskoj pevačici džez muzike Izabel
Žofrua, poznatijoj kao ZAZ. Tokom svoje karijere pevala je u više džez bendova.
Nadimak Zaz dobila je u bendu ‘’Don
Diego’’ po čijem napuštanju počinje da
peva bez mikrofona u kabareu ‘’Aux 3
Mailletz’’. To joj je dalo podsticaj da iskoristi slobodu i postane ulična umetnica.
U maju 2010. godine Telerama Pariz
piše: ’’Priča se sve više poslednjih nedelja: Zaz je sveti glas i to će biti otkrovenje leta.’’ U to vreme Zaz objavljuje svoj
prvi album sa koga se posebno izdvaja
pesma ‘’Je veux’’ čiji je tekst izraz prezira
prema potrošačkom društvu. Iako njena
popularnost raste, mlada pevačica i dalje
preferira male prostore za svoje nastupe.
Svoj prvi koncert u Srbiji održala je 24.
avgusta na Petrovardinskoj tvrđavi pred
oko 15.000 ljudi. Nesvakidašnjim glasom
i neodoljivim šansonjerskim zvucima pariskog Monmarta oduševila je publiku.
Njena skromnost i jednostavnost, uprkos popularnosti koju je stekla, vredni su
divljenja. Nadamo se da će tako ostati i u
buduće.
Već sa četrnaest godina, kada je prvi put
uzela mikrofon u ruke, shvatila je da je
pevanje ono čime želi da se bavi. Danas,
sa dvadeset jednom godinom, ima dva
albuma iza sebe od kojih ju je drugi, nazvan “21”, obeležio kao najbolju pevačicu
u svojoj generaciji. Reč je o Britanki koja
peva soul, blues, country soul i R&B muziku - Adel (Adele Laurie Blue Adkins).
Iako je vrlo mlada, sa lakoćom uspeva da
pretoči i najdublje emocije u svoje pesme.
Tekstovi poput Rolling in the deep i Rumour has it govore o njoj kao jakoj ženi
koja će prebroditi sve ljubavne, ali i životne nedaće, svakome vratiti po zasluzi, ali i
ostaviti onog s kim se ne oseća dobro. Tu
su i tužne i srceparajuće balade koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Najlepša
od svih - Someone Like You, posvećena
je njenoj bivšoj ljubavi. Ako vam je potrebno da se isplačete poslušajte Turning
Tables i Don’t you remember. Potvrdu za
svoj rad Adel je dobila na nedavnoj dodeli MTV nagrada, gde je spot za pesmu
Rolling in the deep dobio priznanja za
najbolji umetnički pravac, najbolju montažu i najbolju kinematografiju. Aktuelni
album ove pevačice zauzeo je prvo mesto u petnaest zemalja i do sada je prodat
u šest miliona primeraka. Direktor njene izdavačke kuće XL Records, Richard
Russell, tim povodom je rekao: “Kada
se radi o njoj, poruka je jasna - sve je u
muzici. Nema trikova, nema prodaje seksualnosti”.
Katarina SaVIĆ
Katarina ILIĆ
31
MOZAIK
Intervju sa Ivanom Stanković,
svetskim top modelom
LepotoM kRoZ žIVot
“Bilo da je reč o manekenstvu,
glumi, sportu ili nečem
drugom, jedini način da vas
drugi zaista cene i poštuju, a i
da vi cenite sami sebe - jeste
da sve sami postignete, bez
pomoći uticajnih roditelja,
prijatelja, ili ne daj Bože, dečka
ili muža, jer jedino je tad to ono
pravo”, odlomak iz knjige „Bez
daha“.
O
na je najpoznatija i najuspešnija
manekenka srpskog porekla. Bila je
zaštitno lice Armania, radila je kampanje za imena kao što su: Calvin
Klein, Dona Karan, Gucci, Jill Sander, Escada, Polis (sa Brusom Vilisom) itd. U Italiji je
radila na TV kanalu „5 Media Set“. Bila je na
naslovnoj strani prestižnog „Voga” i drugim
svetski poznatim časopisima. U modnom
svetu prepoznatljiva je po svojoj kratkoj kosi
i energiji kojom zrači na fotografijama. Vodila je i bila jedan od članova žirija u realiti šou
32
„Prvi srpski top model by Ivana Stanković“
koji je imao veliku gledanost. Napisala je autobiografiju „Bez daha“ koju je celo leto promovisala širom Srbije. Čitanost je velika, što
dokazuje da su peto i šesto izdanje u štampi.
Lepa, harizmatična, osoba koja je proputovala ceo svet, sarađivala sa velikim imenima...
dame i gospodo predstavljam Vam... Ivanu
Stanković.
ML: Kakve osobine treba da ima top model?
Ivana Stanković: Na prvom mestu je genetika, jer ukoliko devojka nema potrebne
fizičke atribute, nemamo o čemu da pričamo. Na drugom mestu je borbenost. Zatim,
morate voleti ono što radite, i da se unosite
u posao. Mankenstvo je borba, i malo je devojaka kojima se posreći da postanu top modeli. Tri godine sam se borila i tražila svoje
mesto pod Suncem i znam koliko mi je tada
bila potrebna borbenost, upornost, da ne
odustajem. Prema tome, u svetu mode nema
mesta za slabiće.
ML: Šta Vas je navelo da svoj život ispišete
u 340 stranica?
Ivana: Moj život nije tipičan. Pristalica sam
da se kroz život ide srcem. Sve ili ništa, to
je jedan od mojih motiva. Sve ono o čemu
sam maštala kad sam bila klinka sam uspela
da ostvarim. U knjizi sam želela da pokažem
kako sam snove ostvarila svojim trudom i zaslugom. Knjiga je poučna i želim da pokažem
devojkama kako se može uspeti, a da se nikada, ni za jedan sekund ne skrene sa pravog
puta
ML: Da li ste zadovoljni uspehom koji ste
postigli?
Ivana: Bila sam zaštitno lice mnogih kuća.
Mada, u svojoj karijeri nikada nisam radila
za Versaćea i Šanel. Za sve ostale sam radila u
nekom periodu svog života i to je sjajan osećaj, naravno. Nisam nikad bila iznenađena
svojim uspehom koji sam postigla jer znam
da mogu još mnogo više. Na kraju, mogu da
se osvrnem za sobom i slobodno tvrdim da
sam ostvarila većinu stvari koje sam želela i
zamišljala.
ML: Šta je bilo presudno u odabiru devojaka za realiti šou „Prvi Srpski Top Model“?
Ivana: Mnogo devojka se prijavilo i odabir
nije bio lak. Miša, Neša i ja smo želeli da odaberemo devojke koje nisu bile lepe na isti način, već da svaka ima nešto specifično, nešto
„Ja sam osoba trenutka. U
trenu zavolim, prestajem da
volim, rešavam životne dileme, donosim važne odluke,
puštam ljude u svoj život ili
im zatvaram vrata ispred
nosa. Sve se dešava sad, ili
se nikad i ne desi. Nema kasnije, nema drugog trenutka.
Samo taj, jedan jedini” odlomak iz knjige.
svoje. Neke devojke su morale da porade na
sebi. Stručnjaci su sa njima radili iz nedelje u
nedelju i zadovoljna sam napretkom. Naravno, to nije bio slučaj sa svim devojkama, jer
neke učesnice nisu sarađivale sa nama, nisu
davale utisak da rade na sebi, pa su relativno
brzo i izašle iz šou programa.
ML: Kako da postanemo, ostanemo vitki i
u dobroj formi kao i Vi?
Ivana: (Smeh) Ja sam malo izašla iz dobre
forme, priznajem, jer zbog obaveza oko Top
modela, nisam mogla redovno da vežbam.
Za mene plivanje i mezoterapija daju najefikasnije i najbriže rezultate, ali to je na kraju
krajeva individualno. U svakom slučaju nikako se nemojte odlučiti za dijete!
ML: Šta je tajna stila, po Vama?
Ivana: Tajne nema. Ili imate ili nemate stila.
To je nešto s čim se čovek rađa i predstavlja deo nečije ličnosti. Ja nikada ne pratim
modu. Ne dozvoljavam da iko utiče na moj
ukus i da me „oblači” jer se smatram dovoljno inteligentnom da to sama radim.
ML: Nesvakidašnji maneken ženskog lika
i duge plave kose, Andrej Pejić, osvaja
modne piste i hrli ka svetskom vrhu modelinga. Najprestižnije modne kuće se
uveliko grabe oko njega. Kakvo je Vaše
mišljenje o njemu?
Ivana: Sve to mi je preterano tužno i ne dopada mi se ni malo. Nije svaki uspeh - uspeh.
ML: Kad smo kod uspeha, recept za uspeh
je...?
Ivana: 500 gr talenta, 200 gr upornosti, 200
gr sreće i 100 gr nečega što nikada nećemo
znati.
ML: Poruka za kraj...
Ivana: Svako ima svoj put, sledite svoje srce
jer će vas jedino ono izvesti na pravi.
Ivana ManDIĆ
FOTO: Svetozar KARADŽIn
MOZAIK
RADIO EKOF
- Dobar dan, verni slušao-čitaoci, pratite još jedan Radio Ekof. Pre početka
emisije, podelio sam četiri rezervacije
za klub Amfiteatro 1 (mesta na balkonu
+ kilo besplatnog fornetija), kolegama
i koleginicama sa najboljim prosekom
kako bi mogli da obraduju svoje društvo
ustupanjem istih. Ostali, ne zaboravite da
su mesta ograničena, stoga požurite, dakle
svaki drugi red prazan, svako drugo mesto
razmak.
Ova emisija će biti posebna jer ćemo imati
uživo uključenja i jedno iznenađenje koje
ću vam nešto kasnije otkriti. Znači, vi
pitate, ja odgovaram. Vi hvalite i pozdravljate, ja to isto, al’ sa više lajkova. Takođe,
možete slati poruke i muzičke želje na moj
pejdžer. Čini mi se i da imamo prvo uključenje za danas, halo, dobar dan? Dooobar
dan?
- Dobar dan Olja, super Vam je emisija
glasam za prilog broj... beep beep beep
- Oh, draga gospođa je zalutala malo, idemo na drugo uključenje, halo, dobar dan?
- Ćao Miloše, super ti je emisija, htela sam
da te pitam sledeće. Ako bude bilo oktobra
2 ove godine, umesto novca sam mislila da
založim bubreg. Kakva bi procedura bila u
vezi prijave ispita u tom slučaju?
- Sve što ti je potrebno koleginice jeste da
odeš u skriptarnicu, kupiš prijavu ispita,
paketić za bubreg i obrazac ZB 20 (zalog
bubrega). Ako ti je bubreg teži od 150 grama treba da platiš manju nadoknadu zbog
prekomerne težine paketa. Nakon merenja
i pakovanja bubrega, ispuni prijavu i zatim
zaheftaj kraj paketića za papir i ubaci u
sanduče. Ukoliko je bubreg u AAA stanju
možeš prijaviti još jedan ispit.
- Jaoj, ekstra, hvala ti puno.
- Nema na čemu. Idemo dalje dragi moji,
pejdžer se razigrao, tresu me vibracije
od vaših poruka. Evo jedne od… Slavice: Kiss, najbolji ste, jel može za moju
mawu ljubav nešto od Karleuše? Naravno
da može Slavice, poslaćemo ti CD na
kućnu adresu. Evo jedna od Igora: Bekiću
legendo, jel može Ipče? Ipče Ahmedovski
– uvek. Režija mi javlja da imamo sledeće
uključenje. O ne, sačekajte u pitanju je
naš kolega Čabarkapa koji se nalazi na
Beer Festu. Izgleda da se odigrala nekakva
drama tamo.
- U pravu ste kolega Bekiću! Ljudi su
uznemireni, jer, po rečima očevidaca,
jedan mladić je sa dva svoja druga išao od
čoveka do čoveka i nudio ih pićem! Prema
poslednjim izveštajima osmoro ljudi je
ponuđeno, dva lica su teško primila pića
dok su ostali lakše ponuđeni i počašćeni.
Studio?
- Važno je da su svi dobro i da nisu životno
ugroženi. Heh, evo jedne vickaste poruke
koja mi je stigla na pejdžer. Glasi, Da li
znaš od čega je skraćenica EKP? Odgovor… Vam neću otkriti jer je sasvim
očigledno – ko razume shvatiće.
Dobro, a sada ono iznenađenje koje sam
vam na početku spomenuo. Radi se o
kratkom intervjuu sa jednim profesorom
čije ime vam neću reći jer znam da ćete
prepoznati taj glas. Dobar dan profesore!
- Dobar dan, dobar dan. Dan dobar želim i
Vašim slušao-čitaocima kraj malih papira.
- Dakle profesore šta Vi mislite kakve su
ove naše vesti, uopšte Radio Ekof? Dobre,
loše?
- Pa vidite dragi moj kolega, prema vremenu nastanka vesti mogu biti: fosilne i nove.
Sa druge strane, prema mestu nastanka
vesti se dele na vesti nastale unutar EKOFa i vesti van EKOF-a. Daljom diferencijacijom vesti nastalih unutar EKOF-a imamo:
vesti sa oglasne table, Radetove vesti, vesti
iz Kantine, vesti sa sajta (koje su po vremenu nastanka uglavnom fosilne) itd. Vesti
van EKOF-a nećemo ovde spominjati jer
prelaze okvire ove teme, tako da možemo
preći na podelu vesti po istinitosti: stvarne
vesti i sprdačine. Stvarne vesti delimo na:
verovatne vesti, sigurne vesti i “ko te to slagao” vesti. Sprdačine delimo na dosadne,
zabavne, inovativne i …
- Čekajte, čekajte nisam Vas baš najbolje
razumeo. Gde je tu Radio Ekof?
- Mogu ja da ponovim ako treba, nije meni
teško.
- Neka profesore, nemamo toliko vremena,
odnosno karaktera na raspolaganju. Vreme
brzo prolazi, a prostora je sve manje. Režija mi je javila da imamo jedno uključenje,
halo, dobar dan?
- Pozdrav kolega. Pozdravio bih i našeg
uvaženog profesora kojem se odista divim.
Imam jedno pitanje za njega.
- Recite, por favor.
- Prvo bih pitao, da li će se ove podele vesti
naći na kolokvijumu i da li mora baš svaka
podela da se zna?
- Pa vidite kolega ako ste naučili sedam
pojmova ne vidim što Vam je problem da
naučite i osmi, jel da?
- Ali ako se zbunimo i ne možemo u trenutku da se setimo?
- Mislite jače, tu je ono negde samo treba
da ga pronađete.
- I još jedno pitanje ako dozvoljavate. Profesore da li je dovoljna skripta za prolaz?
- Kakva skripta?! Kakav prolaz?!
- Pa ona iz…
- Ooooovaj režija mi javlja da smo pri kraju
strane i da moramo hitno da odjavimo
ovu emisiju. Kolega hvala što ste zvali. I
Vama se profesore iskreno zahvaljujemo
na gostovanju i nadam se da ćemo se još
nekad susresti.
- Svakako kolega, na ispitu ste uvek dobrodošli.
Miloš BEKIĆ
33
MOZAIK
Proverite koja je vaša timska uloga!
ToGetHeR
EVeRYoNe
ACHIeVe
MORE!
1. Mislim da mogu doprineti grupnom
radu zato što:
a. U stanju sam da brzo uočim mogućnosti
i znam kako da ih iskoristim na najbolji mogući način.
b. Dobro sarađujem sa različitim tipovima
osoba.
c. Posedujem prirodnu sposobnost da mi
ideje padaju na pamet.
d. Znam kako da izvučem najbolje od ostalih
članova grupe (ono što rade najbolje kako bi
se postigli grupni ciljevi i ispunili zadaci).
e. Moja osnovna veština je to što znam kako
da se brzo i efikasno završi posao.
f. U stanju sam da prihvatim sopstvenu ’’nepopularnost’’ na neko vreme, ukoliko će to
dovesti do željenih rezultata.
g. Uglavnom sam u stanju da razlikujem
’’realno’’ od ’’mogućeg’’, u smislu postizanja
uspeha.
h. Obično bez ikakvih predrasuda predlažem alterntivna rešenja.
2. Ukoliko u grupnom radu imam problema/neuspeha to je zato što:
a. Ne mogu da se smirim dok sve nije dovedeno ’’pod konac’’ i dok stvari nisu pod
kontrolom.
b. Ponekad pridajem previše pažnje idejama
koje se neće realizovati.
c. Uglavnom previše pričam kada grupa radi
na novim idejama.
d. Moja hladna spoljašnost mi otežava da se
pridružim svojim kolegama entuzijastama.
e. Ponekad ostavljam utisak osobe koja vrši
3
Voliš li rad u timu ili si individualista? Da li si
spreman/na da poslušaš tuđi savet ili si odlučan/
na u svojim idejama? Organizuješ li rad ljudi oko
sebe ili si marljivi učenik? Odredi svoju timsku
ulogu i saznaj nešto novo o sebi!
’’Najbolje su zatvorena ona vrata koja možemo
ostaviti otvorenim’’ kaže stara kineska poslovica,
a to je odraz poverenja u timskom radu kojem
smo u današnje vreme sve češće izloženi. Bilo na
fakuletetu, u školi ili na poslu, timski rad je ključ
uspeha, a naša timska uloga je upravo odraz naše
ličnosti. Mnogi naučnici su proučavali ponašanje
ljudi prilikom zajedničkog rešavanja problema i
zadataka, a jedan od najuspešnijih bio je dr. Meredit Belbin čiji test ’’Uloge u timu’’ koriste i poslodavci prilikom intervjua za posao da bi uvideli
da li kandidat odgovara traženom opisu posla.
Odgovorite na 7 jednostavnih pitanja i saznajte da li se Vaše mišljenje o sebi poklapa sa
onim što je nauka utvrdila.
Uputstvo: Odgovori na narednih 7 pitanja tako
što ćeš 10 bodova rasporediti na odgovore a-h,
dajući najveći broj bodova onom odgovoru koji
se najviše odnosi na tebe. (Nije važno da svaka
tvrdnja dobije bodove, svih 10 možeš dati jednom odgovoru ukoliko te on potpuno oslikava.)
prevelik pritisak i postavlja se autoritativno
ukoliko nešto zaista mora biti urađeno.
f. Teško me je postavljati na ’’prvu liniju’’
jer se osećam odgovornim/nom za grupnu
atmosferu.
g. Dešava se da mislim o onome što tek treba
da kažem, pa tako izgubim nit i ne znam šta
se dešava.
h. Moje kolege misle da bespotrebno obraćam previše pažnje na detalje i mogućnosti
da se dogodi nešto neplanski.
3. Kada radim sa ostalima na pripremi
projekta:
a. Trudim se da ih ubedim ne vršeći pritisak
na njih.
b. Moja ’’budnost’’ sprečava greške.
c. Spreman/na sam da podstaknem na delovanje ukoliko mi se učini da se na sastanku gubi vreme, kako se ne bi izgubio iz vida
osnovni smisao sastanka.
d. Obično sam vrlo originalan/na.
e. Pokušavam da usmerim grupu na dobre
ideje.
f. Pozivam se na najnovije vesti, otkrića i
rezultate istraživanja koja se tiču određene
teme o kojoj se razgovara.
g. Ubeđen/a sam da moj sud pomaže u donošenju ispravnih odluka.
h. Pravi sam stručnjak u organizovanju najbitnijih etapa rada.
4. Kada radim u grupi, jedna od mojih
glavnih karakteristika je:
a. Zaista sam zainteresovan/a da bolje upoznam svoje kolege/koleginice.
b. Ne plašim se mogućnosti da se ne složim
sa većinom.
c. Obično sam u stanju da pronađem argumente protiv pogrešnih stanovišta.
d. Posebno sam talentovan/a za primenjivanje ideja.
e. Pažljivo posmatram i umem da iznenadim
ostale nečim neočekivanim.
f. Savršen/a sam u svemu što radim.
g. Spreman/na sam da uspostavljam i koristim kontakte van grupe.
h. Znam kako da donesem prave odluke čak
i kada je prisutno više različitih aspekata i
argumenata.
5. Volim da radim u grupi zato što:
a. Volim da analiziram situacije i razmatram
različite mogućnosti.
b. Zainteresovan/a sam za pronalaženje
praktičnog rešenja za neki problem.
c. Volim da znam da sam od koristi u međusobnim odnosima tokom rada.
d. Volim da utičem na donošenje odluka.
e. Volim da imam veze sa ljudima koji imaju
nešto da ponude.
f. Sposoban/na sam da pomirim različite stavove ljudi koji su vezani za rad.
g. Svu svoju pažnju posvećujem izvršenju
zadataka.
h. Pronalazim one oblasti koje stimulišu
moju maštu.
6. Ukoliko neočekivano dobijem zadatak
koji treba da se obavi za kratko vreme i sa
ljudima koji nemaju pozitivan stav:
MOZAIK
a. Radije sedim u uglu i razmišljam o tome
kako da izađem iz ćorsokaka.
b. Spreman/na sam da radim sa osobom
koja ima najpozitivniji mogući stav.
c. Pokušavam da pojednostavim zadatak,
utvrđujući šta ko može da uradi.
d. Moj prirodni dar za ’’hitne stvari’’ omogućava mi da stvari privedem kraju.
e. Uspevam da sačuvam hladnokrvnost i razmišljam racionalno.
f. Uprkos pritisku vidim cilj pred sobom.
g. Spreman/na sam da preduzmem konstruktivnu reorganizaciju ukoliko ustanovim da nema napredovanja.
h. Iniciram razgovor kako bismo došli do novih ideja i rešenja.
7. Imam problema u radu u grupi jer:
a. Imam običaj da izrazim svoje neslaganje
sa onima koji, po mom mišljenju, koče napredovanje.
b. Previše sam analitičan/na i nedovoljno
koristim svoju intuiciju sto nekima može da
smeta.
c. Moja želja da se stvori dobro može biti
kontraproduktivna.
d. Brzo mi postane dosadno i očekujem da
me ostali stimulišu i motivišu.
e. Imam teškoća kada mi cilj nije potpuno
jasan.
f. Ponekad mi je teško da precizno objasnim
svoje argumente.
g. Ponekad od drugih zahtevam ono što ni
sam/a nisam u stanju da uradim.
h. Ukoliko primetim suprostavljanje, oklevam u iznošenju svog stava.
KARAKTERISTIKE ULOGA:
Tabela rezultata - unesi broj bodova u tabelu
DEO
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
A
B
C
D
E
F
G
H
Rešenja – upiši svoje rezultate iz predhodne tabele u ovu i saberi broj bodova u svakoj
koloni kako bi saznao/la koliko imaš poena za pojedinačnu grupu
DEO
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
UKUPNO
P
G
A
H
D
B
F
E
K
D
B
A
H
F
C
G
M
F
E
C
B
D
G
A
OM
C
G
D
E
H
A
F
S
A
C
F
G
E
H
D
NP
H
D
G
C
A
E
B
TR
B
F
E
A
C
D
H
F
E
H
B
F
G
D
C
Objašnjenje – Najveći rezultat u koloni predstavlja tvoju najčešću grupnu ulogu. Sledeći
rezultat ukazuje na ulogu koju prihvataš ali ti manje odgovara, a dva najslabija rezultata su
uloge koje treba da razvijaš – tvoje najslabije tačke.
ULOGE
P - primenjivač
K - koordinator
M - modelator
OM - orig. mislilac
S - specijalista
NP - nadgledač
TR - timski radnik
F - finišer
Primenjivač je samodisciplinovan i marljiv,
često nepopustljiv, prenosi planove u praksu ali ne voli neproverene ideje jer sve vidi
praktično.
Koordinator organizuje aktivnosti tima,
dobro komunicira i uživa poverenje; samopouzdan je, sabran i pažljiv slušalac, nije
posebno kreativan, ali u susretu sa otporom
članova napušta ulogu vođe.
Modelator je dinamičan, otvoren i pokretač
drugih, oblikuje aktivnosti tima i daje osećaj
hitnosti, ali se zbog nestrpljivosti lako ljuti.
Originalni mislilac uvodi nove načine rada
i nove ideje; on je kreativan, reaguje na po-
Nisko
0–6
0–6
0–8
0–4
0–6
0–5
0–8
0–3
REZULTATI
Prosečno
7 – 11
7 – 10
9 – 13
5–8
7–9
6–9
9 – 12
4–6
hvale i kritike, ali može da zanemari praktične stvari zbog svoje maštovitosti.
Specijalista nudi posebna znanja, tehničkom
stručnošću doprinosi cilju; on je predan i
inicijativan iako često ne pokazuje interes
za ideje drugih.
Nadgledač analizira ideje, vrednuje predloge i nadgleda ciljeve; on je oprezan i vešt i
zbog toga sporo reaguje, voli da se nadmeće
sa koordinatorom, ali ima stalne negativne
primedbe.
Timski radnik pomaže pojedincima i podstiče dobru saradnju; on je društven, predusretljiv i fleksibilan, a ujedno neodlučan
i izbegava donošenje odluka.
Visoko
12 – 16
11 – 13
14 – 17
9 – 12
10 – 11
10 – 12
13 – 16
7–9
Veoma visoko
17 – 23
14 – 23
18 – 36
13 - 29
12 – 21
13 – 19
17 – 25
10 – 17
Finišer se brine o procesu rada, nerado poverava dužnosti, ostali članovi ga često vide
kao cepidlaku jer vodi računa o detaljima na
štetu celine.
Pošto ste saznali svoju karakterističnu ulogu za rad u timu, potrudite se da unapredite one koje Vam manje odgovaraju, budite
spremni da se usavršavate, jer menjajući
postojeće paradigme stičemo nova znanja,
veštine i sposobnosti i postajemo kompetentniji da ostvarimo ciljeve koji se nalaze
pred nama.
jelena DoBRIĆ
3
MOZAIK
HoBI
eho Filter
M
ladić otvori vrata sobe devojci tamne kose, a zatim joj prepreči put.
- Slušaj... – reče on, kao da poverava neku strašnu tajnu. – Ovo što
ćeš videti zna mali broj ljudi i svi su ugovorom obavezani da ćute.
- Ma daj! – reče ona uz osmeh, udarivši ga
blago po ramenu.
- Dobro, dobro... Izvoli. – reče mladić pustivši da je uđe.
Bila je to mala soba, na čijoj se sredini nalazio mali sto i jedna stolica. Na zidu nasuprot
prozoru odakle je dopiralo sunce nalazila se
mala komoda. Duž cele sobe nalazile su se
police, na kojima su stajale makete aviona,
od onih starih iz Prvog svetskog rata do modernih Migova. Sa tavanice, povezan malim
koncem, visio je model putničkog balona, a
u gornjem uglu sobe nalazio se platneni zmaj.
Na stolu se nalazilo nekoliko uredno složenih
knjiga i svezaka.
Devojka je ćutke posmatrala svaki model aviona, kao da su eksponati u muzeju.
- Dobrodošli u moj Muzej–reče mladić nasmejano. – Eksponati potiču iz bogate kolekcije mojeg mlađeg ja. Stoga je u redu ako ti
se ne sviđaju.
- Ćuti! – reče devojka. – Divni su.
- Stvarno to misliš? – upita je mladić.
Devojka se okrenu ka njemu, oslonivši se na
sto.
- Nisam znala da voliš avione. – reče ona.
- Ne avione, letenje. – ispravi je on.
- A zašto letenje?
- Mislim da sam rođen sa tim. – odgovori
mladić. I više nego nego što možeš da zamisliš, pomisli on. - I moj otac je jako voleo
letenje.
- Je l’ i on sakupljao avione?
- Ne kao ja. – reče, slegnuvši ramenima. – Ali
pomagao mi je kod izrade maketa. Puno je
radio, pa smo se preko aviona družili svaki
dan.
Mladić stade pored devojke, naslonivši se na
sto.
– Počelo je sa jednim, a kad sam našao avion
iz jedne epohe, poželeo sam da imam i drugi
iz neke različite epohe. Pa su tu: avion koji je
vozio Crveni baron u Prvom svetskom ratu,
pa lovci iz Drugog svetskog rata...
- Pa dečiji zmaj, pa putnički balon... – dodade
devojka uz osmeh.
36
- Pa, hteo sam nekako da „začinim“ svoju
kolekciju. Uvek sam hteo da obiđem svet iz
vazduha, kao balonom. – reče mladić. Mada
mi on ne treba za to, pomisli mladić. Dovoljne su mi dve noge, nešto para i mirno vreme.
Eto, samo toliko mi je potrebno za jedan lep
skok do drugog kontinenta, recimo Azije. Ni
avioni, ni baloni, ni bilo šta drugo. Samo da
radarska kontrola svih zemalja sveta prestane
da radi na jedan dan. Sve ostalo bih mogao
sam.
Primetio je kako ga posmatra.
- Šta nije u redu?
- Oh, ništa. –reče ona. –Nisam znala da imaš
takav hobi. Nekako je...
- Detinjast?
- Ne! – reče ona prekorno. – Nije tako. Izvrćeš moje reči.
- Pa kakav mi je hobi? –upita on nasmejano.
- Divan! – odgovori ona.
Devojka je ćutala i posmatrala je zrake sunca kako padaju na police sa avionima. Neko
vreme je gledala zmaja, a zatim se okrenula
ka mladiću.
- Hobiji nisu detinjasti. Oni daju začin našem
životu. – reče ona, kao da ga uči nekoj važnoj
lekciji.
- A je l’ ? – upita on.
- Tako je. Hobiji ukazuju na naše strasti. One
nas čine posebnim, one nas usrećuju. One
naš život čine važnim.
Sada je videla kako on nju posmatra. Izgledao je zadivljeno. Pocrvenela je.
- Šta nije u redu?
- Ništa. – odgovori on. – Ćutanje je znak
odobravanja.
Okrenula se ka njemu.
- Hobi ti nije detinjast.
- U pravu si. Beskoristan je.
- Ćuti! – reče ona. – Nije tako. Možda ćeš
postati pilot.
Piloti misle da umeju da lete. Ali to nije pravo
letenje. Ono se ne može uporediti ni sa čim
drugim. Vetar u kosi, otvoreno nebo, veličanstveni prizori sa visine... Ništa na svetu nije
tako... Uzbudljivo, pomisli mladić.
- Da sam hteo da postanem pilot, nikad se ne
bismo upoznali. – reče on. Ona se zacrvenela, ali je nastavila odlučno.
- Možda ćeš osnovati avio-kompaniju. Možda ćeš dizajnirati avione. Nije ni bitno. To je
tvoj hobi, tvoja strast, tvoj talenat. Nemoj da
odustaješ od njega. Nikad nemoj da odustaješ od njega. – reče ona, približivši mu se.
- Obećavam. – reče on. Poljubiše se.
Ostali su još malo zajedno, razmenjujući priče o svojim dogodovštinama proteklih dana,
a onda ju je otpratio na autobus. Osećao je
da bi mogao da poleti za tim autobusom, za
jednom njegovom putnicom, pa makar ga
svi videli, makar svi saznali tu njegovu tajnu.
Propeo se na prste, padajući u iskušenje da
zaista poleti, ali čim je autobus zašao za ugao,
krenuo je nazad ka svojoj zgradi.
Nije se vratio u stan. Trčećim korakom prešao je nekoliko spratova i brzo se našao na
krovu svoje zgrade.
Nikad nije leteo danju. Nikad nije leteo do
površine jezera ili reka, gledajući kako se
sunčevi zraci odbijaju od površine vode. Nikad nije leteo gradom danju, gledajući kako
kipti od života, posmatrao ljude, automobile,
autobuse, kako jurcaju gradom kao u džinovskom mravinjaku. Samo noću mogu da budem ono što jesam, pomisli on.
Bez strasti – nema života. One čine naš život
važnim. Biće vremena za istinu, jednog dana.
Sad moram malo da razbistrim glavu... I da
vidim šta radi. Neću dugo, mislio je mladić.
Skočio je, a srce mu je kucalo sve jače. Grad je
počeo da se udaljava pod njim, dok je silovito
išao put neba.
nikola ŠKonDRIĆ
Ove jeseni u vašim bioskopima...
SVI MOJI BIVŠI
Premijera: 27. septembar, Sava centar, 20:30
Start: 29. septembar
Žanr: romantična komedija
Originalni i međunarodni naziv: What’s Your Number
Režija: Mark Mylod
Scenario: Gabrielle Allan, Jennifer Crittenden
Uloge: Anna Faris, Chris Patt, Chris Evans
Zemlja produkcije: SAD
Mozaik
Delimo 5x2 karte za premijeru filma u Sava Centru 27. septembra!
Pet najbržih čitalaca koji pošalju
mejl sa svojim imenom i prezimenom na adresu monopollist@
gmail.com dobiće po 2 karte za
premijeru ovog filma. Srećni dobitnici (oni koji dobiju odgovor
na svoj mejl) karte mogu preuzeti
27. septembra u 12h u prostorijama SUEF-a.
Sinopsis
Ali (Ana Faris) smatra da je moguće da se pravi muškarac za nju krije među njenih bivših 19 momaka, i da joj je nekako promakao. Zato
počinje potragu za savršenim među svojim bivšim. Potraga postaje mnogo uzbudljivija kada joj se u njoj pridruži komšija Kolin (Kris
Evans), kome je Alina pomoć potrebna za potpuno druge svrhe – on samo želi da izbegne svoje bivše devojke.
O filmu
„Svi moji bivši“ je romantična komedija zasnovana na knjizi „20 Times a Lady“ autorke Karin Bosnak (Karyn Bosnak). Karin je započela
karijeru kao dobro plaćena televizijska producentkinja, koja je veći deo novca trošila na skupe dizajnerske proizvode. Međutim, nakon što je
izgubila posao, dug na njenoj kreditnoj kartici od 20 000 dolara nastavio je da se uvećava svakog meseca, a ona nije mogla da nađe stabilno
zaposlenje. Njen projekat izvlačenja iz dugova započeo je sajtom SaveKaryn.com, na kom je na duhovit način tražila od ljudi da joj malim donacijama pomognu da otplati dug. Osim ovoga, redovno je pisala o načinima na koje štedi novac, kao i kako napreduje sa otplatom. Uskoro je
njen sajt postao veoma poznat u medijima, a knjiga koju je napisala o akciji Save Karyn: One Shopaholic’s Journey to Debt and Back postal
je hit i prevedena je na nekoliko jezika. Nakon što je otplatila dug, Karin je prestala da uzima donacije i na sajt je postavila linkove ka drugim
sajtovima čiji su autori ljudi sa specifičnim potrebama. „20 Times a Lady“ je njena druga knjiga, koju su kritičari ocenili kao urnebesnu.
Glavne uloge u filmu „Svi moji bivši“ igraju Ana Faris (Mrak film, Izgubljeni u prevodu, Samo prijatelji, Prijatelji, Entourage) i Kris Evans
(Fantastična četvorka, Prvi osvetnik: Kapetan Amerika)
PREOSTALO VREME
Start: 27. oktobar
Žanr: triler
Režija: Andrew Niccol
Scenario: Andrew Niccol
Uloge: Justin Timberlake, Amanda Seyfried, Cillian Murphy
Zemlja produkcije: SAD
Sinopsis
U kasnom 21. veku, vreme je zamenilo novac kao valutu. Ljudi prestaju da stare sa 25 godina, i ostaje im još samo jedna godina života.
Ako ne dopune sat koji nose na ruci, umreće. Vil (Džastin Timberlejk) je mladić iz geta koji se jednoga jutra probudi sa više vremena nego
što je mogao da zamisli i u snovima. To neće proći nezapaženo. On će morati da se bori za svoj život i živote ostalih protiv korumpirane
policije i čitavog sistema, ali u toj borbi neće biti sam.
O filmu
„Preostalo vreme” govori o ne toliko dalekooj budućnosti u kojoj su naučnici stvorili svet u kom ljudi prestaju da stare sa 25 godina. Na
žalost, nisu besmrtni, već moraju da se bore za svaki minut kojim će produžiti život. Džastin Timberlejk igra Vila Salasa, momka koji se
probudi sa velikim brojem godina na svom satu, ali teško da može tome da se raduje. On za taoca uzima ćerku lokalnog moćnika, koju
igra Amanda Sejfrid (Mamma Mia!, Crvenkapa) i počinje trku da spasi sopsteni život.
„Kada sam bio mali“, kaže Džastin Timberlejk, „moji omilljeni filmovi bili su ‘Umri muški’ i ‘Begunac’. To su bile priče o običnim ljudima
koji su se našli u ekstremnim situacijama, i mene je privlačilo da gledam kako se oni u tome snalaze. Efekti su bili sjajni, potere automobilima su bile sjajne, ali su me likovi najviše privlačili i držali prikovanim za ivicu stolice. Nadam se da će ljudi isto to osetiti kada je u pitanju
‘Preostalo vreme’“, kaže Timberlejk.
Reditelj filma „Preostalo vreme“ je Novozelanđanin Endrju Nikol, reditelj i autor scenarija za „Gataku“ i scenarista filma „Trumanov šou“.
Zbog toga ne iznenađuje činjenica da u „Preostalom vremenu“ ima više od pucnjave i automobilskih potera. Nikol insistira na tome da
„Preostalo vreme“ jeste, pre svega, akconi triler, u kom „u svakoj sceni otkucava sat“, ali tu je i „želja za besmrtnošću, za tim da se živi
zauvek, što me je uvek zanimalo kao tema“, kaže Nikol. Nije čudo što je „Preostalo vreme“ snimano u Los Anđelesu. „Los Anđeles je
prestonica želje da se ostane mlad“, kaže Nikol.
Amanda Sejfrid kaže da je scenario za „Preostalo vreme“ jedan od najboljih koje je ikada pročitala. „Ideja je potpuno originalna“, kaže
Sejfrid, „ali priča deluje uverljivo zahvaljujući likovima. Malo pisaca može da napiše scenario sa tako neobičnom postavkom i stvori svet
u koji apsolutno poverujete“.
37
MOZAIK
kako SU NaJUSpeŠNIJI LJUDI
SVeta NaŠLI SVoJ pRVI poSao
I
mati idealan posao koji volite i koji vam omogućava da budete zadovoljni mentalno i materijalno je rezutat velikog truda,
rada i upornosti. Ni ljudi o kojima slušamo u medijima kao
o najbogatijima, najuspešnijima, najuticajnijima, do svoje
pozicije nisu (uglavnom) dolazili skrštenih ruku. Neke od njih
prate potresne priče ali i priče vredne divljenja svakoga od nas.
Neke od njih možemo da iskoristimo kao motivaciju i podstrek
kada nam se učini da nemamo dovoljno volje da nastasimo dalje
sa potragom.
Važno je imati na umu da su svi oni imali svoje prve poslove koji
su bili odskočna daska za dalji uspeh. Te poslove su uglavnom sami
nalazili i svojim kvalitetima doprineli da postanu ono što jesu danas.
DžoN D. RokFeLeR
Jedan od najbogatijih ljudi u istoriji,
Džon D. Rokfeler, svoj prvi posao našao je tako što je tokom šest nedelja
svakodnevno obilazio mnogobrojne
velike kompanije i tražio da razgovara sa
njihovim direktorima. U većini slučajeva je nailazio na zatvorena vrata i ni sa
kim nije imao prilike da razgovara, ali to
ga nije sprečavalo da nastavi. Tokom tih
šest nedelja je svakodnevno, šest dana u
nedelji, od ujutru do kasnog popodneva
obilazio firme. Kada bi obišao sve firme
sa spiska, on je kretao iznova i tako je u nekim firmama bio i do
dva - tri puta. Da bi na kraju sasvim slučajno dospeo u kompaniju „Hewitt and Tuttle“, tako što je naišao na jednog od partnera
koji ga je intervjuisao i potom predstavio starijem partneru. Tako
je Rokfeler dobio svoj prvi posao pomoćnika računovođe. Njegova izreka, „Svaki dan sam radio na svom poslu - tražeći posao!“, je
tada dobila sasvim novo značenje koje i danas može da posluži kao
primer mnogima.
DONALD TRAMP
Donald Tramp, poreklom iz porodice
koja je imala prilično razvijen posao,
imao je prilike da uči tajne zanata od
svog oca koji se bavio nekretninama
i koji je bio njegov mentor. Kao deo
lekcija, Donald je morao da se zaposli i prema stavu njegovog oca upozna
posao temeljno, tako što će krenuti od
prve stepenice, ispočetka. Njegov prvi
posao je bio da mesečno sakuplja rentu
(kiriju) od stanara koji su živeli u prostoru koji im je njegov otac izdavao, i
tako zarađuje. Za oca je radio pet godina, napredujući polako. Tek
kada je sam počeo da sklapa ugovore koji su bili i više nego uspešni,
osamostalio se i započeo sopstveni posao.
3
OPRA VINFRI
Opra Vinfri, jedna od najmoćnijih
i najuticajnijih žena na svetu, uspela se izboriti sa sebe samo zahvaljujući neverovatnoj želji da uspe.
Poreklom je iz veoma siromašne
porodice, dete razvedenih roditelja
tinejdžera, koja je u najranijim godinama bila zlostavljana i koju je odhranila baka. Prošla je kroz niz
nesrećnih okolnosti koje su je naterale da po svaku cenu pobegne
u bolju budućnost. Baka ju je naučila čitati kada je imala tri godine
i od najranijih dana rado su je slušali u crkvi jer je veoma lepo znala da citira Bibliju. Sa 16 godina je sasvim slučajno, otišavši po sat
koji je dobila na nagradnoj igri na lokalnom radiju, dobila svoj prvi
posao. Zatražila je od producenata priliku da je čuju i tako dobila
svoje mesto u medijima kao radio reporter. Sada je žena koja ima
najveći uticaj u svetu biznisa, uspela je da ostvari svoj san i da stekne svoj tolk šou, veb sajt, magazin i još mnogo toga.
VOREN BAFET
Voren Bafet nikada nije planirao
da ide na koledž, nakon srednje
škole je on već imao solidnu zaradu isporukom novina. Međutim,
Bafetov otac je vršio konstantan
pritisak na njega da pohađa poslovnu školu Varton pri Univerzitetu u Pensilvaniji, koju je na kraju
i upisao. Bafet nije bio zadovoljan kvalitetom obrazovanja na Vartonu pa se prebacio na univerzitet u Nebraski gde je i diplomirao za
samo tri godine, iako je radio puno radno vreme. U tom periodu je
upoznao i svog profesora i budućeg mentora Bena Grahama (kome
je prelomna tačka u karijeri bilo kupovina akcija kompanije kojom
je upravljao Rokfeler). Učeći od njega, mladi Voren se ponudio da
volontira kod Grahama, ali je bio odbijen te se zaposlio kod oca i
bezuspešno investirao u akcije firmi poput „Texaco“.
Potom se zaposlio u večernjoj školi kao profesor i tek nakon nekoliko godina je usledio spasonosni poziv Bena Grahama, koji je zvao
Vorena da radi za njega. Nakon ovog poziva, Bafet je zakoračio u
svet bogatih i slavnih.
Ovakvih primera je mnogo i neki od sada atraktivnih glumaca i pevača su svoje karijere započinjali na najčudnijim mestima. Tako na
primer, Rod Stjuart je svoj prvi posao našao na groblju kao kopač
grobova. Silvester Stalone je čistio lavlje kaveze, Džeri Sajenfeld je
prodavao sijalice a Stiven King je bio domar u školi (ženska svlačionica koju je jednom prilikom čistio ga je inspirisala da napiše
čuvenu horor priču „Keri“). Sve što je ovim ljudima zajedničko je
motiv i želja za nečim većim, što ih je vodilo na putu ka uspehu.
Svako od nas ukoliko poželi, može da krene istim putem i uz malo
sreće doći će do željenog cilja.
Preuzeto sa sajta: http://poslovi.infostud.com
KRITERIJUMI ZA
ZAPOŠLJAVANJE
Ako vam pri procesu odabira potencijalnih kandidata za zaposlenje nije jasno za koji sektor, tj. funkciju biste ih mogli iskoristiti, evo postupka:
1. Stavite 400 cigli u praznu prostoriju,
2. Uvedite sve kandidate u tu sobu i zatvorite vrata za njima,
3. Kandidate ostavite u sobi 6 sati, i nakon toga se vratite u sobu i analizirajte situaciju prema sledećim kriterijumima:
- Ako su prebrojali sve cigle – KNJIGOVODSTVO
- Ako su prebrojali sve cigle VIŠE puta – REVIZIJA
- Ako su cigle razbacane bez vidljivog sistema po celoj sobi – RAZVOJ I ISTRAŽIVANJE
- Ako su cigle sistematski podeljene po celoj sobi – PLANIRANJE
- Ako se gađaju međusobno ciglama – RUKOVODIOCI PROIZVODNJE
- Ako svi spavaju – ZAŠTITA NA RADU / PORTIR
- Ako su sve cigle usitnili u sitne delove – IT SEKTOR
- Ako samo sede bez veze oko cigli i razgovaraju – MARKETING
- Ako besciljno gledaju kroz prozor i deluju odsutno – STRATEŠKO PLANIRANJE
- Ako su razdraženi i energično diskutuju međusobno, ali nisu pomerili ni jednu ciglu – UPRAVA / TOP MENADŽMENT
- Ako su sazidali profesionalnu peć sa dimnjakom, spremili dobar obrok i svi su već pijani – TEHNIČKA SLUŽBA
- Ako su sve cigle nestale – VLADA
Iskusan Poslodavac :)
Časopis
prima nove članove!
Dragi brucoši,
Ukoliko ste vični pisanju, imate šta da kažete i želite to sa drugima da podelite, pridružite
nam se! Da biste postali član redakcije našeg časopisa pošaljite mejl sa imenom,
prezimenom i brojem telefona do 10. oktobra na adresu: monopollist@gmail.com.
Neka se i tvoj glas čuje, pridruži se timu koji pobeđuje!