Vek biblioteke u Prijepoqu - Biblioteka Vuk Karadžić

Transcription

Vujica Bojovi}
VEK BIBLIOTEKE U PRIJEPOQU
1904-2004.
Prijepoqe 2005.
Vujica Bojovi}
Vek biblioteke u Prijepoqu
Izdava~
Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” Prijepoqe
Za izdava~a
Nermina Duran, direktorica
Recenzent
Mr Slobodan Radovi}
Lektor i korektor
Vujica Bojovi}
Autor
Vujica Bojovi}
Tehni~ka priprema
Mirko Antonije Male{i}
Korice
Mirko Antonije Male{i}
[tampa
Tira` 250
Prijepoqe, 2005.
Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}”,
31300 Prijepoqe, Sanxa~kih brigada 2
e-mail: biblioteka.prijepolje@eunet.yu
www.biblioteka.org.yu
NA PUTU DO PRVIH KWI@NICA
Mile{evski kraj u pro{losti
Na mile{evskom prostoru postoji duga istorija prepisivawa,
pisawa i {tampawa kwiga, ali ~esto kidanih niti. Jezikom i
kwigom ostvarivao se i dràvni program Nemawi}a, a u doba
ropstva ~uvala vera i nacionalni identitet, pored usmenog narodnog stvarala{tva. Od XII veka „na svetim vodama Lima” bilo je vi{e svetih i svetovnih kwiga.*1
Ne znamo za kwige ovde nastale pre nemawi}ke dràve, mada ih je
moralo biti u vreme prvih {iriteqa hri{}anstva i slovenske
pismenosti. Neophodne su bile za obrazovawe sve{tenika, bogosluèwe i propovedi narodu, ali i za {irewe pismenosti i ~uvawe jezika. Od kraja XVI veka nastajale su u te{kim uslovima, ~esto propadale, jer je u ovim krajevima pravoslavno stanovni{tvo
najduè bilo „sirotiwa raja”, odvojeno od mati~ne dràve. Zato
je dug i put u ovom kraju od pojave kwige do prve biblioteke.
Najstariju i najbogatiju srpsku biblioteku osnovali su Sveti Sava i wegov otac krajem XII veka u manastiru Hilandaru. Bogate biblioteke imali su i drugi znameniti manastiri kao Studenica,
@i~a, Gra~anica i manastiri - sredi{ta eparhija. Stare crkvene
kwige, rukopisne i inkunabule, bile su toliko dragocene i sakralizovane da su skrivane, okivane i vezivane lancima. Zato ih je
moglo biti samo na dvorovima srpskih vladara i velmoà, i bogatijih crkava i manastira. O tome svedo~e nazivi kwiga po vlasnicima - Miroslavqevo jevan|eqe, Vukanovo jevan|eqe. U dubrova~koj ostavi ùpana Dese, sina kraqa Vladislava, ktitora manastira Mile{eve, i wegove majke Boleslave, bilo je 30 kwiga.*2 U
prijepoqskom, odnosno mile{evskom kraju, prakti~no do po~etka
XX veka nije bilo uslova za javne biblioteke.
*1. Aleksandar Deroko (1894-1988) je naslovom putopisa „Na svetim vodama Lima
(Nemawi}ke crkve i manastiri u Polimqu)”, objavqenom 1932. godine u Glasniku
Skopskog nau~nog dru{tva, dao neprolaznu odrednicu za ceo kraj. Donekle je to
bila potvrda legende o osamdeset crkava i manastira u dolini Lima i narodne
pesme o „car Nemawe blagu”, potro{enom na slavne zadu`bine.
*2. Petar \or|i}, Tvorci i dela stare srpske kwièvnosti, Titograd, Grafi~ki
zavod, 1963, 387.
3
MANASTIR MILE[EVA
Kwige, kwiàra, biblioteka
Pri~a o Prijepoqu, trgu manastira Mile{eve, o pismenosti i
bibliotekama, skoro da uvek po~iwe od manastira Mile{eve
(Mile{eva). Manastir Vaznesewa Gospodweg nalazio se u sredi{tu nemawi}ke dràve i srpske etni~ke teritorije. U hijerarhiji nemawi}kih manastira Mile{eva je bila odmah iza
Studenice. Kao kultno mesto Svetoga Save, sedi{te mitropolije i bedem pravoslavqa, bio je izuzetno vaàn verski, nacionalni i kulturni centar. Oko wega se de{avala istorija, pisala sudbina srpskog naroda, u kojoj su udela imale i kwige. Nalazio se na va`nom karavanskom putu, imao velike posede i brojno bratstvo, bio poznat i uvaàvan, ~ak i me|u Turcima i Jevrejima. Izdràvao je bolnicu i uto~i{te za leprozne i druge neizle~ive bolesti. „Manastir je okupqao majstore raznovrsnih
zanata, ve{te klesare i rezbare, darovite ìvopisce i ikonopisce, imao je u svom sastavu bogatu riznicu i veliku biblioteku, a wegovoj pisarskoj i kwièvnoj radionici, trudom u~enih
monaha, prepisuju se i prevode bogoslu`beni tekstovi i sastavqaju originalna dela srpske crkvene kwièvnosti”.*3 Jedno
vreme je pod za{titom svog biv{eg |aka, velikog vezira Mehmed-pa{e Sokolovi}a. I kad je bivao opusto{en i ru{evina,
nije trnulo wegovo zra~ewe.*4
Prepisiva~nica (skriptorij) i biblioteka bile su najva`nije za
sprovo|ewe duhovne i nacionalne misije. U Manastiru, okolnim
crkvama i isposnicama prepisivale su se kwige, liturgijske,
pravne i tada{wa kwièvna dela - ìtija, rodoslovi, besede,
slu`be Svetome Savi, hagiografije, letopisi i zapisi. Kwige su
bile dragocenost koja se pla}ala zlatom. Koliko su nedostajale,
vidi se i po tome {to su seqaci kupovali kwige i poklawali ih
sve{tenicima u parohiji. Tako su 1560. godine Peja Rajkovi} iz
*3. Katarina Mano-Zisi, Mile{evsko {tamparstvo 1544-1557, Katalog izlo`be,
Prijepoqe, Muzej, 1994.
*4. Dubrova~ki istori~ar Miho Mali{i} zapisao je 1738. godine da je manastir „u
o~ajnom stawu” i da „stoje ru{evine sv. Save”.
4
sela Grn~ara i Ne{a iz Mile{eva Dola kupili jednu kwigu za
140 aspri i dali je sve{teniku da se wom sluì dok je ìv, a posle wegov sin i unuk, koji bude „sluìteq bo`jih tajni”.*5
Prepisivawe kwiga bio je teàk i sloèn posao, o ~emu svedo~e i ova dva jezgrovita zapisa:
Be{e mesto neravno, a vreme zimno i mra~no, a srce sujetno i lukavo, o~i
snom optere}ene, a telo zemno i tu`no, a ruke blatne i gre{ne, umom k Bogu neispravqen, mnogim gresima podloàn bih, jadan, zapisao je jeromonah
Sava uz kwigu prepisivanu u Pustiwi na Limu 1535. godine.
Blagoslovite, a ne kunite, jere ne bejah pre`de pisao, nit u majstora se
u~ih, tere ne bih ve{t slovu da lepo napravim, ispovedio se prepisiva~,
mitropolit zetski Gerasim u Mineju prepisanom u hramu [udikovu na Limu 1574 -1575. godine.*6
U bibliografijama srpske kwige pomiwu se u Mile{evu prepisani Prolog (1262), Nomokanon (1295. i 1507), a „dijak Vladislav” prepisao je 1508. godine @itije Svetoga Save od Teodosija, „u pustiwi Sv. Save po nalogu mile{evskog arhi|akona Vasilija, pri igumanu Gavrilu, u vreme arhiepiskopa kir Jovana. To
je najstariji sa~uvani pisani spomenik ovog razdobqa u Polimqu”.*7 Nepoznati Mile{evac iz prve polovine XIII veka napisao je poeti~nu Slu`bu usnu}u svetoga Save, koja je kona~ni oblik dobila posle Slu`be prenosa mo{tiju svetoga Save, jednog
od Savinih u~enika. Godine 1553. u Mile{evi je nepoznati pisar
prepisao zbornik @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih od
Danila Drugog, koji je bio namewen Hilandaru. Nepoznati autor
prepisao je 1562. godine Sinaksare Nikifora Kalista sa stihovima (Stihosi), za odre|ene dane cvetnog trioda i polemi~ki
antilatinski spis Mihaila Sinkela Izloènije o pravoslavnoj
veri. Kwigu je iste godine povezao monah Teofil iz Mile{eve.
Pop Mihailo je 1514. godine prepisao Apostol u mestu Kuman’icah, a u Kumani~kom ~etvorojevan|equ iz 1604. godine zapisano da je jeromonah Zaharije otkupio kwigu za hiqadu aspri u
zlatu, i poklonio manastiru Kumanici, za spas du{e. *8
*5. [tamparstvo u uì~kom kraju 1537-1987, Titovo Uìce, 1987.
*6. Stari srpski zapisi i natpisi, kw. 1, Beograd 1902.
*7. K. Mano-Zisi, isto.
*8. Danica Popovi}, Marko Popovi}, Kumanica na Limu, Beograd - Prijepoqe, 2004,11 i 14.
5
Prepisiva~i nisu mogli zadovoqiti sve potrebe, morale su se
nabavqati {tampane kwige. I {tampawe kwiga bio je tada podvig, zato su u jednoj {tampariji uspevali od{tampati samo po
jednu ili dve kwige. Boìdar Vukovi}, {tampar srpskih kwiga
u Veneciji, tridesetih godina XVI veka rasturao je svoje kwige
preko mile{evskih kalu|era, a glavni {tampari bili su mu mile{evski monasi Teodosoje i Genadije. Moè se govoriti i o
postojawu prve kwiàre, u kojoj su kwige imale utvr|ene cene.
Vukovi} se Manastiru oduìo testamentom kojim mu je zave{tao svoj pozla}eni barjak i novca „koliko je potrebno” za dovr{ewe vodovoda do Manastira.*9
Kad su sve dotada{we {tamparije u srpskim krajevima (cetiwska, gora`danska, rujanska, gra~ani~ka), prestale raditi, Manastir je u Veneciji nabavio {tampariju. Pored bogatstva, bilo je
potrebno imati pismenih i u~enih qudi, ovladati {tamparskim
ume}em, ve{tinom livewa slova, povezivawa, ilustrovawa i
ukra{avawa kwiga. U woj je 1544. {tampana prva kwiga, Psaltir
s posledovawem, a dve godine kasnije Molitvenik ili Trebnik.
Godine 1557. {tampan je opet, ali u novoj {tampariji, Psaltir s
posledovawem, skromnijeg {tamparskog ume}a. Izuzetnu retkost
i zanimqivost predstavqa pet sa~uvanih korektorskih listova.
Mada nema sigurnih izvora o manastirskoj biblioteci, Dimitrije Bogdanovi} veruje da je od XIII do XVI veka postojala znatna biblioteka i ~itav jedan mile{evski kwièvni krug.*10 Kwièvna
i {tamparska delatnost ostala je pomalo u senci veli~anstvenih
fresaka jer je kratko trajala, a Beli an|eo i portreti Nemawi}a
fasciniraju vekovima. Sre}om, najboqe freske i deo rukopisnih
i {tampanih kwiga nadìveli su sve paqevine i skrnavqewa.
Turska osvajawa (Prijepoqe je posednuto 1465) su prekinula
dru{tveni i kulturni kontinuitet sredwovekovne nemawi}ke
dràve i uspostavila novi dru{tveni, ekonomski i kulturni
poredak. Opstajala je po neka oaza umetni~kog i kwièvnog
*9. U narodu je sa~uvana legenda o mlekovodu drvenim cevima sa Zlatara do Manastira.
*10. Dimitrije Bogdanovi}, Mile{eva kao kwièvno sredi{te, Simpozijum Seoski
dani Sretena Vukosavqevi}a IX, Prijepoqe 1981, 94. Vidi: Mile{eva u istoriji srpskog naroda, Beograd, SANU, 1987.
6
stvarala{tva, kao {to su slikarske radionice porodice Lazovi} i Andrije Rai~evi}a, i prepisiva~ke radionice u pojedinim crkvama i manastirima u Polimqu.
Kakvo je stawe bilo u pro{losti nalazimo u zapisima brojnih
putopisaca.*11 Toma M. Baceti} (ro|en 1834. godine u Bawi kod
Priboja) je opisao, po povratku iz Srbije 1858. godine, bedu i nepismenost hri{}anskog i muslimanskog ìvqa u svom zavi~aju:
„I samo sve{tenstvo je bilo ogrezlo u neznawu i nije poznavalo
ni{ta osim bukvara, ~aslovca, psaltira i mesecoslova... Oni
~ak nisu imali nikakvog pojma o najprostijim aritmeti~kim
radwama a i ~emu?... I sam naziv srpska gramatika bio je nepoznat kao i kinesko pismo. Mnogi trgovci nisu umeli da potpi{u
svoje ime i u slu~aju potrebe umakali bi prst u mastilo i stavqali na hartiju. Kalu|eri, u~e}i jedan od drugoga, bili su na istom
stepenu obrazovawa a bivalo je i takvih koji nisu znali ni da ~itaju ni da pi{u i molili su se Bogu kako su umeli”.*12
Srpske kwige u XVIII i XIX veku ve}inom su {tampane u rasejawu, van srpskih centara, najvi{e u Austriji, Ma|arskoj i Rusiji. Srpske biblioteke (~itali{ta) osnivane su prvo u Ju`noj
Ugarskoj (Vojvodini), ~etrdesetih godina XIX veka, pa kasnije,
po ugledu na wih, u Beogradu (1846) i u jo{ desetak gradova, sa
velikim zaka{wewem u odnosu na Evropu.*13
Crkvene biblioteke u mile{evskom kraju
Na sudbinu kwige kod nas uticali su, pored planskog zatirawa
u ropstvu, ~este pohare, nesre}e, seobe, kra|e, nebriga i neznawe. Planskog uni{tavawa srpskih kwiga bilo je i u XX veku.
Mnogo vrednih kwiga i predmeta iz crkava i manastira nestalo
je u te{kim i neukim vremenima. I {to je preostalo, retko se
pokazuje i populari{e. Ono malo kwiga koje je koristilo pravoslavno stanovni{tvo, a nisu bile bogoslu`bene, bile su {kolski uxbenici, narodne pesmarice i pou~ne kwiìce.
*11. Vidi: Dragan R. Nikoli}, Evropski putopisci o Mile{evi, Prijepoqe, Ime, 1994.
*12. Toma M. Baceti}, Stara Srbija, Beograd, Istorijski muzej, 2001, 271.
*13. Zanimqivo je da u Vukovom Srpskom rje~niku (Be~, 1818. i 1852) nema re~i
kwi`nica, ~itaonica, ~itali{te, biblioteka, kwigohranilnica i sli~no!
7
Dana{wa biblioteka manastira Mile{eve nije sre|ena i dostupna jer se konak prepravqa. Ni biblioteka u Vladi~anskom
dvoru jo{ nije pokazana. Sigurno je da u wima ima starih i retkih kwiga i periodike.
Povremeno Manastir ima izdava~ku delatnost.
Samo na osnovu pisanih tragova o kwigama u Mile{evi i
drugim crkvama, mogla bi se stvoriti solidna biblioteka.
Kada bi se jo{ od{tampali svi zapisi po kwigama iz limske
doline i opisali putevi tih kwiga, nastala bi vrlo zanimqiva kwiga. Na skupocenim rukopisnim i {tampanim kwigama wihovi korisnici su zapisivali ne{to o savremenim
doga|ajima ili {to im se de{avalo, {to je svojevrsna istorija i kwièvnost.
Ni kwige iz prijepoqske crkve svetog Vasilija Ostro{kog nisu dostupne. Zna se da
je posle Drugog svetskog rata uni{teno
„pravo blago - preko 100 rukopisnih kwiga”
wenih, a konzervirane samo dve! Najvrednije su rukopisno êtvorojevan|eqe iz 1562.
godine i Zbornik iz XVI veka. Najstarija
{tampana kwiga je Oktoih prvoglasnik
{tampan na Cetiwu 1493/1494. godine, dobro o~uvan. Re{ewem
Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture NR
Srbije najvrednijih sedam ikona i dvanaest kwiga, stavqeno je
1956. godine pod za{titu.
U manastiru Uspewa Bogorodice u Seqanima, nalazilo se vi{e
vrednih kwiga, {tampanih od Venecije do Moskve, kao {to su
dva srbqaka iz {tamparije Boìdara Vukovi}a (1536) i wegovog sina Vicenca (1554). Najzanimqiviji je Cvetnik, {tampan
u Moskvi 1816. godine, dar ruskog cara Nikolaja I Wego{u, a
koji je Wego{ 1835. poklonio manastiru Dovoqi. Na kwizi su
dva Wego{eva zapisa i tre}i od nepoznatog autora o pohodu
Smail-age êngi}a na Kola{in 1837. godine .*14
Crkva u Tocima poseduje vi{e vrednih kwiga, jo{ u sanducima,
neobra|enih.
*14. Svet. St. Du{ani}, Budimqanska eparhija i manastir Uspewa u Seqanima kod
Prijepoqa, Prijepoqe, 1964.
8
Crkve u Zastupu i Bistrici tako|e su posedovale vredne kwige.
Xamija u Hisarxiku poseduje rukopisni primerak Kur’ana iz
1704/1705. godine, teàk 4,9 kilograma, koji je i nastao tu.*15
Najstariji islamski spomenik kulture u Prijepoqu je Ibrahim-pa{ina xamija, verovatno sagra|ena 1572. godine. Wena arhiva i kwige nisu sa~uvane. (U Gazi Husrevbegovoj biblioteci
u Sarajevu, zatim arhivima u Skopqu, Solunu i Istambulu, mogu se na}i dokumenti, rukopisi i kwige o prijepoqskom kraju,
autoru nedostupni).
Pogled na Crkvu sa Lima
Ovde je sve po~elo.
*15. Polimqe, 2135, 11. februar 2005, 5.
9
PRIJEPOQE NA POÊTKU XX VEKA
Dru{tvene i kulturne prilike krajem XIX
i po~etkom XX veka
Kwige su svetlost koja vodi u civilizaciju
F. D. Ruzvelt
Nad ovim krajem, koji nema ni ustaqeno ime, nego su ga nazivali
Ra{ka, Isto~na Hercegovina, Stara Srbija, Stari Vlah, Dabar,
Polimqe, Novopazarski sanxak i Sanxak, konopac za prevagu
natezali su Istok i Zapad, Austrougarska, Rusija i Turska, Srbija i Bosna, Srbija i Crna Gora. Krajem XIX i po~etkom HH veka u Sanxaku, austro-turskom provizorijumu, de{avaju se burni
doga|aji i potresi, od kojih ni malo Prijepoqe nije po{te|eno.
Posle Berlinskog kongresa nastaju nove dràve i granice na
Balkanu. Tursku potresaju ustanci porobqenih naroda, slabe
wena centralna vlast i institucije, odmetni~ke grupe, srpske i
turske, pqa~kaju i ubijaju. Jo{ je i katastrofalna poplava zadesila Prijepoqe i Mile{evo 28. oktobra 1896. godine. Srpsko seqa{tvo, siroma{no, zapu{teno i ve}inom bez zemqe, zbog nesigurnosti i {esnaest poreza, diè bune*16 ili prebegava u Srbiju. Za sve to vreme odvija se ìva diplomatska, obave{tajna, vojna i propagandna aktivnost, pa i prosvetna i kulturna.
Austrougarska je za vreme svog prisustva od 1879. do 1908. godine, naro~ito za vreme kratkotrajne okupacije u Prvom svetskom
ratu, provodila svoju kolonizatorsku misiju. Streqawem i internirawem vi|enijih Srba sa celim porodicama, uni{tavawem srpskih kwiga, otvarawem {kola, po nastavnim programima iz Zagreba i Sarajeva, sa svojim nastavnim osobqem, obaveznom latinicom, uvo|ewem „bosanskog jezika” i propagirawem
„bosanskog patriotizma”, poku{avala da spre~i srpski otpor i
pridobije muslimane, ali bez ve}eg uspeha.
Austrijski garnizon je doprineo privrednom usponu Prijepoqa
jer je bio znatan potro{a~ poqoprivrednih proizvoda i korisnik zanatskih i trgova~kih usluga, a wegovi oficiri su iz*16. Najpoznatija je tzv. Raoni~ka buna, s prekidima od 1903. do 1907. godine.
10
najmqivali stanove. Iza austrijskih vojnih i civilnih tehni~ara i ~inovnika ostale su tehni~ke novine, druga~iji na~in
rada i pona{awa, precizna administracija, popisi, druga~ija
ishrana, odevawe, name{taj, le~ewe, zabava (bleh muzika, klavir, ples, balovi), emancipovano pona{awe èna. Izgradili su
most, kasarnu, bolnicu, probijali puteve. Prozor u svet otvorila je èlezni~ka pruga od Sarajeva do Uvca (1906) i kolski put
od Prijepoqa do Priboja i Pqevaqa.
Svedo~anstvo wihovog boravka je lepa katoli~ka kapelica podignuta 1887. godine i vi{e fotografija i razglednica koje su
snimili wihovi vojni i civilni fotografi.
Garnizon je imao oficirsku kasinu (casino) u kojoj su se, osim
ishrane i zabave, ~itale novine. U wu su dolazili i obrazovani
me{tani i poslovni qudi.
Po~etkom XX veka u Prijepoqu je ìvelo izme|u tri i ~etiri
hiqade stanovnika.*17 Ve}ina stanovnika bila je vrlo siroma{na, ìvela jednoli~nim i nezanimqivim ìvotom. Stanovalo
se u malim ku}ama od dizme, ve}inom pokrivenih {indrom, bez
kreveta i ormara, spremalo na ogwi{tu, jelo za sinijom. U ishrani je najvi{e bilo hleba i jela od ìtarica, mesa i mle~nih
proizvoda. Pod uticajem [vaba (Austrijanaca) u ishranu ulazi
vi{e povr}a i novih jela. Retko je ko putovao daqe od svog imawa, niti je bilo kakvog redovnog saobra}aja i veza sa susednim
kasabama. @ene, naro~ito muslimanke, retko su bez pratwe izlazile iz svoje avlije. Po{to je bilo puno dece, ona su ìvo{}u
i vikom davala dnevni ton ~ar{iji. Kad bi stranac do{ao, odmah je bio zapaèn i izazivao radoznalost.
Pomenuti Milivoje M. Savi}, inspektor Ministarstva narodne privrede Kraqevine Jugoslavije, ostavio nam je jedan kroki
*17. Teodor Stankovi}, srpski konzul u Pri{tini, boravio je u oktobru 1898.
godine u ovim krajevima i zabeleìo da Prijepoqe ima oko 3.000 stanovnika, 531
ku}u, 4 xamije, 1 crkvu. Gaston Gravje navodi da je Prijepoqe 1912. godine imalo
3.895 stanovnika, 3.296 muslimana i 599 ostalih, a Milivoje M. Savi} da
„varo{ Prijepoqe ima 3.300 stanovnika, od kojih su 800 Srbi pravoslavni,
ostalo Srbi Muhamedanci”.
Gaston Gravje, Novopazarski sanxak, Novi Pazar, Zavi~ajni Muzej, 1977. (reprint);
Teodor Stankovi}, Putne bele{ke po Staroj Srbiji 1871-1898, Beograd, 1910.
11
prirodnog poloàja, dru{tvenih, ekonomskih i prosvetnih
prilika u Prijepoqu nakon prisajediwewa Srbiji:
„Varo{ Prijepoqe leì na desnoj obali Lima i to tako: da je zapadu okrenuta i ima samo jednu uzdu`nu ulicu pored koje su ku}e pore|ane. U pogledu
zdravstvenosti Prijepoqe ne moè konkurisati drugim varo{ima Sanxaka
i ako je ogra|eno lepim, ali golim brdima, pogodno za izlete, a naro~ito ka
manastiru Mile{evu...
Do 1878. god. sva trgovina i zanati bili su u rukama Srba pravoslavnih, a muhamedanci su bili age, ali od toga doba okupacijom Bosne Prijepoqe je prepuweno muhaxirima trgovcima i zanatlijama iz Bosne, koji su obu~ili i uro|ene muhamedance zanatima i trgovini, tako da su trgovina i zanati ve}inom u wihovim rukama. Muhaxiri zanatlije su dolazili u Prijepoqe i tu se
naseqavali bez obzira moè li se ìveti ili ne, samo da su na devetskoj zemqi i zato je Prijepoqe zanatlijama i sitnim trgovcima vi{e nego prepuweno. Ove jadne muhaxire te{ko je gledati, kako po ceo dan sede u du}anu a
~esto ne naprave ni sefte u du}anima, gde jedva ima espapa za desetinu gro{a. Oteàn poloàj je nastupio zbog poskupqivawa kave, {e}era, duvana, i
cigar papira, kao i zbog krijum~arewa istih. Od 1878. god. U Prijepoqu je
bilo austrijske vojske, pa je varo{ ìvela i od vojske, jer su i oficiri i vojnici imali ve}e dodatke i onda su trgovci i kafexije dobro radili, a age su
imale lepe prihode od kirije. Napu{tawem Sanxaka 1908. g., posao je bio sasvim spao, pa je sada krenuo od kako je tamo na{a vojska, gimnazija, na~elstvo,
sud i okru`na komanda. Interesantno je naglasiti da u Prijepoqu gotovo svu
trgovinu imaju u rukama muslimani, a da zato pravoslavni imaju kavane i gostionice, dakle posao koji muslimani nisu mogli obavqati...”*18
Prijepoqska ~ar{ija bila je, navodi on, na~i~kana zanatlijskim radwicama
i }epencima: 22 obu}arske radwe, 15 berberskih du}ana (koji su i kavexinice), 6 du}ana terzija, 6 nanulxija, 2 kujunxija, 3 sara~ke radwe, 1 opan~ar, i
oko 20 qudi koji se bave sukawem opute, 13 du}ana hlebara, 4 limara, 3 drndara vune, 3 ~asovni~ara, 10 kova~a, 3 klin~ara, 1 kantarxija i oko 150 seqaka
koji su bili majstori dun|eri. (Mora da je radio i neki vodeni~ar, mesar, salebxija, ka~ar, stolar, mutabxija (vre}ar), a{~ija, kalajxija, samarxija, voskar, koàr (tabak), kirixija, rabaxija). U du}anima se kupovao svakodnevni
„bakaluk i manufaktura”, ra~unalo na rabo{, pazarilo na veresiju, upisivawem duga u trgova~ke teftere (partijalnike). Iz op{teg siroma{tva iskakalo je nekoliko porodica imu}nijih trgovaca i preduzima~a kao {to su Veseli~i}i, Ha{imbegovi}i, Haxipetrovi}i, Sadovi}i, Srne, Haxagi}i, Haxihasanovi}i, Stani{i}i, Zindovi}i, @ivkovi}i, nekoliko sve{tenika,
u~iteqa i turskih ~inovnika, koje su kasnije zamenili srpski.
*18. Milivoje M. Savi}, Zanati i industrija u prisajediwenim oblastima i zanati
u starim granicama Kraqevine Srbije, Izve{taj podnet gospodinu ministru
narodne privrede, Beograd, Izdawe Ministarstva narodne privrede, 1914, 12-15
12
Subotom bi Prijepoqe ìvnulo. Pija~nim danom se odvijao vrlo vaàn vid
dru{tvenog ìvota, a ne samo ekonomskog. Qudi su se sretali, dogovarali,
obave{tavali, naro~ito u kafanama, izvr{avali obaveze prema vlasti, namirivali se. Znalo se u koju kafanu dolaze doma}ini, da ostave stvari, veù
kowa dok ne obave poslove u du}anima, Op{tini i Sudu. Sto~na pijaca je bilo daleko va`nija od ponuda i kupovina seqa~kih proizvoda.
Putovalo se najvi{e pe{ke i na kowu, roba prevozila volovskom, retko kowskom, zapregom, no}ivalo se i odmaralo u hanovima, svrati{tima i crkvenim
konacima. Jo{ su prolazili karavani i kirixije, buquci stoke prema Solunu.
Po~etkom veka u celom kraju nije bilo bolnice ili ambulante. Samo su ve}i
vojni garnizoni, turski i austrijski, imali lekare, koji su povremeno pruàli
usluge i lokalnom stanovni{tvu. Smrtnost je bila velika, naro~ito me|u decom, ~esti su bili karantini zbog epidemija. Higijenske prilike su bile lo{e,
nije postojala kanalizacija, vodovod samo za [arampov. Ve}ina ku}a je imala
svoj bunar. Ulica je delom bila kaldrmisana, va`nije raskrsnice i mesta osvetqeni fewerima na gas. Vlast je obave{tewa saop{tavala preko telala, koji je
i{ao kroz grad, udaraju}i u talambas, i na nekoliko mesta ih ponavqao.
Do elektri~ne struje, radija, bioskopa, fudbala, radni~kih udruèwa, zajedni~kih dru{tava i biblioteke za pravoslavne i muslimane, jo{ se nije stiglo.
Dru{tveni ìvot najpunije je bio regulisan patrijarhalnim
redom i narodnim obi~ajima. Uobi~ajeni oblici zabave bili su
odlasci na va{ire, na odre|ene crkvene praznike, gde se posmatrao prido{li svet, druìlo, slu{ali guslari, igrala narodna
kola, pevalo i nadmetalo u narodnim sportovima. Muslimani su
sli~ne oblike zabave praktikovali na teferi~ima. Zimskih
ve~eri prire|ivana su posela (sijela), ku}ne zabave u selu i
gradu. Pripovedawe narodnih pri~a bilo je na wima omiqeno.
Ve~erwi izlasci u kafane i mehane bili su samo za ozbiqan mu{ki svet. Wih su dràli hri{}ani i u wima pili rakiju iz poli}a (~okawa), ali postepeno u modu ulaze vino, likeri, pivo i
strana jela. No}nog ìvota u pravom smislu nije bilo, sem kartawa i terevenki, o kojima se posle pri~alo. Zbog poslovnih veza po svetu, tim porocima ne odolevaju ni muslimani.*19
O svakodnevnom ìvotu saznajemo skoro jedino iz zapisa stranaca, putopisaca i slu`benih lica! Malo je pisano u {tampi jer je
za srpsku ovo bila druga dràva, tursku ne znamo, ìvih svedoka
nema. Malo znamo i o gradskom kulturnom ìvotu. Sigurno su
prolazili ma|ioni~ari, pelivani, prikazivane ve{tine me~ki
*19. Vidi: Milorad A. Krpovi}, Prijepoqe do 1912. godine, Prijepoqe, 1963.
13
i majmuna, razna „~uda prirode”. Verovatno je i u Prijepoqu bilo trenutaka kao u Domanovi}evom „Pozori{tu u palanci” ili
u Pqevqima 1906. godine, kako pi{e u jednoj novinskoj vesti:
„Na{a publika nema mnogo smisla za umetnost” jer se smejala u
najdramati~nijem mestu u pozori{noj predstavi.*20
Muslimanski i pravoslavni stanovnici ìveli su odvojeno, iako nije bilo jezi~ke barijere, prakti~no sve do 1919. godine, u
svojim delovima ulica, u svojim {kolama, ali tolerantno, naro~ito u gradu. Muslimanski prvaci su bili nakloweniji Turskoj
i Austriji nego Srbiji. Turska obele`ja u ovom kraju postepeno se gube sa prestankom turske dràve i institucija.
U celom tom duhovnom i kulturnom kompleksu jedva da se prime}uje kwiga.
1908. godine nastaje aneksiona kriza, jedno haoti~no stawe. Sa
Lima se povla~i Austrougarska, iz Bosne pristiù muhaxeri i
zauzimaju ~if~ijsku i crkvenu zemqu. Iste godine u Turskoj izbija Mladoturska revolucija, ~iji je ustav, zvani Hurijet, i
hri{}anima davao vi{e prava i sloboda, ali bilo je kasno. Izbio je 1912. godine Prvi balkanski rat, mile{evski kraj je
oslobo|en i pripojen Kraqevini Srbiji. Uskoro je po~eo Drugi svetski rat i, opet, velika stradawa.
[kole i prosveta
Posle stvarawa nezavisnih dràva Srbije i Crne Gore i dolaska Austrougarske na Lim (1879), u srpskom gradskom stanovni{tvu se osetio ekonomski i kulturni polet. Izdvajaju se
bogatiji trgovci koji mogu da pomaù crkve i {kole, stvara
se obrazovaniji gra|anski sloj, sa ja~om nacionalnom sve{}u
i ve}im kulturnim potrebama. Umesto neobrazovanih sve{tenika, me|u kojima je bilo Grka i Bugara, u {kole dolaze u~iteqi {kolovani u Srbiji, koji rade po nastavnim programima
kao u Srbiji. Po~iwu se osnivati kulturne ustanove, peva~ka
dru{tva i ~itaonice.
Crkveno-{kolske op{tine su zastupale nacionalne interese, bile nosioci brige o {kolama, postavqawu i pla}awu
*20. Samouprava (Beograd), 27. januara 1906.
14
u~iteqa i prosvetnim i kulturnim ustanovama. Wihovi ~lanovi su bili najbogatiji i najugledniji Srbi.
(To su, na primer, 1866. godine protojerej Filip, A}im Veseli~i}, Haxi
Stani{a Mileti}, Anto Haxipetrovi} i Jovan Stani{i}, a od 1904. do 1909.
godine bivali su prota Jovan Gospi}, A}im Veseli~i}, Savo Mini}, Vaso
Vukosavqevi}, Isak Zindovi}, Marko Panteli}, Simo Trebiwac, Aleksa
Haxipetrovi}, Ilija Kolxi}, Simo Bogdanovi}, \or|e Jaki}, Vaso Veseli~i}, Kirilo Mini}, Mile Raketi}, Simo Despotovi}, Marko Milivojevi},
\or|e Stani{i}, Sreten Vukosavqevi}, Mi}o Poli}, Savo Stevovi}, Jovo
Mihailovi}, Petar Veselinovi}, Mihailo Doskovi} i Josif Jev|evi}).*21
Od 1868. godine Kwaèvsko namesni{tvo je ustanovilo poseban
prosvetni odbor, Glavno tutorstvo, koje se staralo da se u Staroj
Srbiji „zavedu {kole, {aqu u~iteqi, {kolske kwige”, a od 1890.
godine Odeqewe za propagandu pri Ministarstvu inostranih dela
ulaè velike napore da kwige, novine i ~asopise dotura u neoslobo|ene krajeve, brine o platama za u~iteqe i stipendijama za budu}e u~iteqe i profesore, da Srbe u wima vezuje za maticu.*22 I same
crkveno-{kolske op{tine nabavqale su ne{to kwiga.
Putevi kwigama nisu bili otvoreni, ali preko carinarnica na
Javoru, Uvcu i Mokroj Gori, ilegalno su stizali uxbenici, kwige, plate i nov~ana pomo}. [irila se mreà poverilaca preko
kojih su se kwige dostavqale {kolama, javqali su se prvi pretplatnici na kwige Srpske kwièvne zadruge i novine. De{avalo se da su prenosioci morali zakopati ili spaliti kwige da
ih turske vlasti ne bi otkrile. „Lak{e je bilo poneti kroz
Tursku onoga doba komitsku bombu nego kakvu kwigu...”, naro~ito ako je u wima pomenuta Srbija i Srbi.*23
*21. Podaci o {kolama i li~nostima iz Diplomatskog arhiva Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Propagandno poverqivo odeqewe, navedeni su ve}im
delom prema kwigama : Radmila Petkovi}-Popovi}, Srpske {kole i prosveta u
zapadnim krajevima Stare Srbije u HIH veku, Priboj 1970; Vukoman [alipurovi}, Kulturno-prosvetne i politi~ke organizacije u Polimqu i Ra{koj
1903-1912, Nova Varo{, 1972.
*22. Sa~uvano je vi{e dokumenata o poslatim kwigama za {kole u prijepoqskom kraju,
po~ev od 1830. godine. 1866. godine srpskoj pravoslavnoj crkveno-{kolskoj op{tini
stiglo je 30 Bukvara, 50 Srpskih molitvenika, 31 îtanka, 31 Zemqopis, 490
Katihizisa, 40 Sve{tenih istorija, 30 Ra~unica i 15 Istorija srpskog naroda; 1868
godine 452 uxbenika ({kola je imala 40 |aka); 1891. godine 330 kwiga. Kwige su dobijale i druge {kole, kao {to je {kola u Mile{evu 1872. godine dobila preko 200 kwiga.
*23. Petar Mitropan, Kwige i ~itaoci u Ju`noj Srbiji u XIX vijeku, Politika, 21.
juna 1940, 13.
15
Tek kad su se oko 1890. godine za otomanske Srbe kwige po~ele
legalno {tampati u Carigradu, poboq{alo se snabdevawe kwigama i javila se potreba za kwiàrama.
Pored kwiga, krajem XIX i po~etkom XX veka pomiwu se dnevni, {kolski, kwièvni i popularni listovi i ~asopisi, koji
izlaze ne samo u Srbiji, nego i u Bosni i Hercegovini i Crnoj
Gori, kao {to su Politika, Pravda, Letopis Matice srpske,
Srpski kwièvni glasnik, Videlo, Domovina, Beogradske novine, Glas Crnogorca, U~iteq, Prosvetni glasnik, Nastavnik,
Delo, Brankovo kolo, Bosanska vila, Zora, Cvetnik, Behar, Bo{wak, Vatan, Iskra, Doma}ica, Lu~a, Zeta, Slovenski jug, Carigradski glasnik, Lim (Pqevqa), Narodno zdravqe, kalendar
Golub i list za decu Lasta. Naravno, ~itali su se listovi i
~asopisi na turskom i bosanskom jeziku. Dva (Siratul mustekim i Tarik, 1908) smo videli u zbirci Mahmuta Poturka.
U XIX veku u prijepoqskom kraju postojalo je {est {kola: U
Prijepoqu (od 1830), Mile{evu (1863), Seqanima (1871), Tocima
(1890), Aqinovi}ima (1892), Strawanima (1899). Seoske i manastirske {kole radile su neredovno, najvi{e zimi i praznicima
jer su |aci izostajali u sezoni poqoprivrednih radova. S mukom
su uspevale da se odrè, nije bilo podesnih prostorija za u~ionice, nedostajali su uxbenici i u~ila. Nekad se nije mogao na}i
u~iteq ili crkvena op{tina nije mogla da ga pla}a. Nekad su za
u~iteqe postavqani qudi koji su imali samo osnovnu {kolu.
„Na{e osnovne {kole ne daju povoqne rezultate. Koristi od
wih jedva da su srazmerne i sa onim skromnim izdacima, {to se
na narodno prosve}ivawe tro{e... Na{e {kole niti su ure|ene
prema prilikama u kojima se nalaze, niti prema zadatku, koji
imaju da izvr{e”, rekao je Sreten Vukosavqevi} na u~iteqskom
zboru u Novaoj Varo{i 5. marta 1905. godine.*24
Ni islam se od XV veka nije mogao {iriti i u~vr{}avati bez
kwiga. U pogledu {kola muslimanski svet je bio u mnogo povoqnijem poloàju od pravoslavnog jer je bio bogatiji i privilegovaniji, dràva je stajala iza {kola i obrazovawa. Mawe je te{ko}a bilo sa {kolskim prostorom i kwigama uop{te. Pored
*24. Carigradski glasnik, 26, 24. jun 1905, 2.
16
sve{tenika, u~iteqa i nastavnika, u prosvetni i kulturni rad
mogli su se ukqu~ivati ~inovnici i oficiri. Javne biblioteke i ~itaonice nisu bile u islamskoj tradiciji, ali je kwiga bilo u tekijama, verskim {kolama (mekteb, sibijan mekteb, medresa), gra|anskim (iptipadija, ru`dija, idadija), imali su ih i
obrazovaniji pojedinci. Prva turska ru`dija (nià gimnazija)
podignuta je u Prijepoqu pedesetih godina XIX veka, a 1863. godine medresa. Lokalnih osnovnih i drugih {kola bilo je malo,
wihov nivo nizak jer su bile vrlo konzervativne i zapu{tene, a
glavni im je sadràj bio verska pouka.*25
Ni u tim {kolama nije bilo lako u~iti, {to potvr|uje i narodna pesma:
Ako sam lica ble|ana
Kod zla sam hoxe u~io,
Pa bi me uvek izbio
Kad ne bih dobro u~io!*26
Ipak, razvitak nov~ane privrede, trgovine na {irem prostoru i
savremenih zanata, nametao je obema konfesijama potrebu sticawa prakti~nih znawa, kao {to su ra~un i zemqopis, i vi{i nivo
op{teg obrazovawa. Gra|anske {kole poha|aju, pored Turaka,
doma}i muslimani i poneki Srbin jer im je za trgova~ke i druge
poslove bilo potrebno znawe turskog jezika i turskog administrativnog i pravnog sistema. Posle 1908. godine Srbi su mogli
studirati u Istambulu, ali wih su sunarodnici osu|ivali.
Da bi podigla nivo {kola i kvalitet nastave, Ra{ko-prizrenska mitropolija je donela odluku da se na kraju {kolske godine
izr{i provera (revizija) stvarnog uspeha, u~enika i u~iteqa,
po~ev od juna 1895. godine. Prvi revizor bio je „g. Milan J. Gaji},
nastavnik srp. pravosl. bogoslovsko-u~iteqske {kole u Prizrenu”. Revizija je u Prijepoqu bila vrlo sve~an ~in. Prisustvovali su, pored u~enika, u~iteqa i revizora, ~lanovi crkveno-{kolskog odbora, gra|ani obeju konfesija i najvi{i predstavnici turske vlasti (mutesarif, kadija, mudir, kajmakam). U
crkvi je dràno „ blagodarewe” za sretan svr{etak {kolske godine, ispit je po~iwao molitvom, pevawem turske himne, pozdravnim govorima i deklamacijama u~enika. Dopisnici Cari*25. Velizar Nedovi}, [kolstvo i vaspitawe u Sanxaku za vreme Turaka (1459-1912),
Nastava i vaspitawe (Beograd), broj 1 i 2, 1958.
*26. Husein Ba{i}, Moè li biti {to bit' ne moè, Pqevqa, 1988, pesma br. 201.
17
gradskog glasnika op{irno su izve{tavali iz Pqevaqa, Prijepoqa, Priboja, Nove Varo{i i Sjenice o toku ispita.
Prilikom revizije u prijepoqskim osnovnim {kolama, mu{koj
i ènskoj, 24. juna 1896. godine, revizor Gaji} i kajmakam su razgovarali na francuskom jeziku.
[kolske kwi`nice
Narod u mile{evskom kraju morao je ubrzano nadokna|ivati zaostajawe. To nije bilo lako u vreme kad nisu bili sigurni ni
ìvot ni hleb, kad se svaki ~as kidalo i ru{ilo ono malo zametnutog. Retke su bile uzastopne rodne godine i godine mira i
sigurnosti. Ipak, po~etkom veka ne govori se samo o nacionalnom oslobo|ewu i miru, nego i o op{tem preporodu, u kome se
kwizi pridaje najva`nija uloga. Stubovi dru{tvenog i kulturnog ìvota bili su obrazovaniji, bogatiji i ugledniji gra|ani.*27 Zna~ajan uticaj, preko svojih pododbora u Prijepoqu,
imala su kulturna i prosvetna dru{tva osnovana u Sarajevu,
Prosveta (1902) i Gajret (1903).
Do otvarawa javnih kwi`nica i ~itaonica, pored poneke li~ne
kwige u ku}ama pismenijih, jedine kwige u crkveno-{kolskoj op{tini bile su u crkvi ili {koli. U~iteq Rafailo Vukadinovi}
àlio se 1892. godine srpskom poslanstvu u Carigradu da ne moè
do}i do potrebnih uxbenika za svoju {kolu, „a ono malo {to stigne u prijepoqski kraj, razgrabi se vi{e od naroda nego od {kole”.
O postojawu {kolskih kwi`nica, kao prethodnice javnim gra|anskim kwi`nicama, moglo bi se zakqu~iti na osnovu detaqnog
Upytstva za {kolske nadzornike Ra{ko-prizrenske eparhije koje je sastavio arhimandrit Firmilijan 1902. godine. Jedno od pitawa je glasilo : „Ima li kakve biblioteke?” Po tim Uputstvima
revizor je morao pregledati {kolske kwi`nice i utvrditi po inventaru da li su sve kwige na broju i koliko je kwiga prinovqeno:
Gledajte da privolite {kolske odbore i u~iteqe ... da sebe i
svoje {kole upi{u za ~lanove Srpske kwièvne zadruge, ~ija su
izdawa i lepa i korisna, te je neminovna potreba da ih ima sva*27. Po austrijskom popisu od 10. juna 1916. godine prijepoqski srez je imao 26
li~nosti svrstanih u „inteligenciju”, 11 Srba i 15 muslimana. U tu kategoriju svrstani su u~iteqi, ~inovnici, trgovci, sve{tenici i stariji u~enici.
18
îtanka za tre}i razred osnovne {kole
19
ka {kolska kwi`nica. Postarajte se, ako moète, da ulog za
~lanstvo prikupite za sve {kole koje budete pregledali.*28
Da nisu postojale, ne bi se traìlo sravwivawe s inventarom
kwiga i broj prinovqenih kwiga. Sigurno da {kolski uxbenici nisu mogli zadovoqiti potrebe u~iteqa i pismenijeg kruga
gra|ana, zato su se po~ele nabavqati i odvajati u nastavni~ke
biblioteke zanimqive i traène kwige i ~asopisi. Prijepoqski u~iteq Rafailo Vukadinovi} uputio je 1888. godine molbu
Odboru U~iteqskog udruèwa u Beogradu, u ime u~iteqa Prijepoqa, Seqana i Novog Pazara, da im pokloni list U~iteq,
„da bi i oni bili u toku razvoja svoje struke”.*29 Pri {kolama je
moralo biti kwiga, pedago{kih ~asopisa i èqe da se ~uvaju i
wihov broj uve}ava. Nemamo pouzdanih svedo~ewa koliko su
{kolske kwi`nice bile otvorene prema gra|anima.
KULTURNI @IVOT
Crkveno peva~ko dru{tvo „Sveti Sava”
Kulturno i patriotsko dru{tvo „Sveti Sava” osnovano je u Beogradu 1886. godine, a zatim u mnogim mestima Srbije i neoslobo|enim srpskim krajevima. Dru{tvo je {tampalo svoj godi{wak Bratstvo. Stvarawe kulta Svetog Save imalo je objediwuju}u slu`bu za sve Srbe. Rastko Nemawi} je prva velika li~nost srpske istorije koja nije vladar ni epski junak, nego duhovni podvi`nik i stvaralac. Zato je postao nacionalni u~iteq,
{kolska slava, primer koji inspiri{e da se u~i i prosve}uje.
Zato on i stoji u temequ srpske duhovnosti.
Proslava stogodi{wice Prvog srpskog ustanka u Srbiji podstakla je rodoqubivi zanos i ìvu kulturnu aktivnost u Ra{koj oblasti. Prvo se formiraju peva~ke druìne, docnije dobrotvorna i antialkoholi~arska dru{tva, trgova~ka i zanatlijska udruèwa, zemqoradni~ke zadruge, ~itaonice i sokoli.
Za podsticaj i ugled koriste se primeri iz drugih gradova, naro~ito Pqevqa, jer je taj grad bio u svemu ispred okolnih. No*28. Radmila Petkovi}-Popovi}, Vukoman [alipurovi}, Srpske {kole i prosveta... 195 i 200.
*29. Isto, 209.
20
sioci poslova u wima su obrazovaniji qudi novog nara{taja,
ve}inom {kolovani u Srbiji.
Kulturne organizacije mnogo su doprinele otvarawu ~itaonica, nabavqawu kwiga, muzi~kih instrumenata, horskom pevawu, diletantskim pozori{nim predstavama, osnivawu sportskih dru{tava.
Prvo takvo dru{tvo u Prijepoqu je Crkveno peva~ko dru{tvo
„Sveti Sava”, osnovano krajem XIX veka, koje je, mo`da, obnovqeno 1904. godine kao Srpsko pravoslavno crkveno pjeva~ko
dru{tvo „Sveti Sava”. Dru{tvo je u nekoliko sekcija okupqalo omladinu. Wemu moèmo zahvaliti i za osnivawe prve kwi`nice u Prijepoqu.*30
Qubomir Durkovi}-Dra{kovi} navodi da je u Prijepoqu 1893.
godine osnovano peva~ko dru{tvo „Sv. Sava” i da su „Sve ~itaonice i dru{tva dobijale Carigradski glasnik, Bosansku vilu
i listove i ~asopise iz Srbije i Crne Gore”.*31 Jevto Dedijer
tako|e navodi da u Prijepoqu „od humanih ustanova je peva~ko
dru{tvo „Sv. Sava”, koje postoji jo{ od pre 20 godina”, {to se
slaè sa prethodnom tvrdwom.*32
Da je peva~ko dru{tvo „Sveti Sava” postojalo na kraju pro{log
veka, potvr|uje i Milivoje M. Savi}: „ Od kulturnih ustanova ima
peva~ko dru{tvo „Sv. Save”, koje je osnovato jo{ krajem pro{loga
veka. Dru{tvo ima svoju gra|ansku ~itaonicu” (kurziv V.B.)*33
Pe~at dru{tva
„Svetog Save”
*30. Omladinu su okupqala i sportska dru{tva Soko i Streqa~ka druìna.
„Sokoli” iz Ra{ke i Polimqa u~estvovali su na sokolskom sletu u Zagrebu
1911. godine. U~esnike je vodio Nikola Stani{i} iz Prijepoqa. Od vlade
Srbije dobio je 800 dinara za putne tro{kove"
Vukoman [alipurovi}, isto, 231-233.
*31. Qubomir Durkovi}-Dra{kovi}, Prosvetna delatnost manastira Svete
Trojice kod Pqevaqa (1823-1912), Brezni~ki zapisi (Pqevqa), 3, 1991, 47-73.
*32. Jevto Dedijer, Nova Srbija, Beograd, SKZ, 1913, 294.
*33. Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina i poqoprivreda, kwiga H,
Beograd, 1932.
21
Ostaje nedoumica oko godine osnivawa dru{tva „Sveti Sava”, da
li je 1904. godine re~ o istom dru{tvu, ~iji se rad samo obnavqa?
Da li je pre 1904. godine bilo organizovane kulturne aktivnosti u Prijepoqu, me|u pravoslavnim stanovni{tvom ili se samo rad dru{tva, u novim okolnostima, poja~ava? Da li je pre
ili posle dru{tva „Sveti Sava” osnovano dru{tvo „Srpska
pravoslavna omladina”, odnosno „Prijepoqska pravoslavna
omladina”? Vukoman [alipurovi} je izri~it:
„Pored dru{tva „Sveti Sava” postojala je i organizacija „Srpska pravoslavna omladina” koja je u raznim kulturnim sekcijama okupqala omladinu.
Naro~ito je dobro bilo organizovano peva~ko dru{tvo „Sveti Sava” koje je
imalo svoj orkestar i sviralo na zabavama i igrankama u Prijepoqu. „Srpska
pravoslavna omladina organizovala je 1905. godine veliku svetosavsku zabavu
na kojoj su izvo|ene pesme, kola i recitali u~enika. Omladina je pripremila
i pozori{ni komad „[aran”... U parohijskoj zgradi je bila je dobro opremqena ~itaonica i biblioteka u kojoj su dràna predavawa i ~itane kwige.”*34
Da li su stvarno postojala dva srpska kulturna dru{tva, sa paralelnim i rivalskim programima za Savindan? Iz Zindovi}evog
~lanka se tako ne{to ne vidi, mada dopisnici Carigradskog glasnika pomiwu omladince kao organizatore svetosavskih zabava.
Dopisnik S. pomiwe „udruènu omladinu”, {to moè zna~iti da
je bila slo`na ili da su ujediwene dve omladinske organizacije.
Svetosavske proslave su bile prilika da se izrazi nacionalna
samosvest i omladina angaùje u zabavnom i kulturnom radu. Detaqne opise tih proslava i narodnog raspoloèwa nalazimo u
listu Carigradski glasnik, koji je izlazio na srpskom jeziku,
od 1895. do 1908. godine u Carigradu (Istambulu). List se sigurno ~itao u Prijepoqu jer nailazimo na obave{tewa da je pretplatu prikupqao trgovac Sava R. Mini}, otac prvog prijepoqskog {kolovanog arhitekte i slikara Milana Mini}a.*35
Carigradski glasnik je bio od velikog zna~aja za srpski narod
van Kraqevine Srbije jer ga je povezivao sa maticom, usmeravao
wegovo politi~ko organizovawe, podizao mu kulturni i obra*34. Fusnota Vukomana [alipurovi}a iz iste kwige, 235; „Carigradski glasnik”,
Carigrad, 25. II 1905. godine; „Vardar” Skopqe, 16. 5 1910. „Pedesetogodi{wica
pqevaqske gimnazije”, 36.
*35. Sava je imao i li~nu biblioteku, o ~emu svodo~i pe~at vlasni{tva na jednoj
kwizi. On je 1912. godine bio predsednik crkveno-{kolske op{tione Prijepoqu.
22
zovni nivo. Naro~ito je bilo vidno nastojawe da se unapredi
obrazovawe, a nastava izjedna~i sa onom u Srbiji. U stalnoj rubrici Na{i dopisi najvi{e je vesti o crkvi (posete mitropolita), {koli (izve{taju ravizora, {kolskoj slavi), a u svakom
broju objavqivan je prilog namewen u~iteqima
Evo kako je Carigradski glasnik izve{tavao o svetosavskim
proslavama 1904. i 1905. godine:
Prijepoqe, 20. januara
Da li je {ta lep{e videti {ta boqe ~uti nego kad me|u bra}om vlada sloga i uzajamna qubav. Ne,zaista od toga ni{ta lep{e nije, ni{ta uzvi{enije, ni{ta plemenitije.
I ako sam prili~no udaqen od varo{i Prijepoqa ipak sam bio ìvi svedok
bratske sloge i uzajamne qubavi me|u prijepoqskom omladinom, a to je bilo na sv. Savu u ve~e.
Na dva dana pred sv. Savu dobijem i ja pozivnicu od srpske prijepoqske
omladine u kojoj me poziva da do|em na „Zabavu sa Igrankom” koju prvi put
prire|uje na sv. Savu u ve~e, a u korist osnivawa „|a~kog fonda”.
23
Na sv. Savu do{ao sam u sumrak u Prijepoqe. U 2 sah. po turskom po|oh u
{kolu na zabavu. Na pragu {kolskog hodnika do~ekao me je jedan od omladine osloviv{i me dobrodo{licom. U{av{i u salu po~eh razgledati kako je
divno dekorisana i ukusno ure|ena. Di~ni na{i omladinci iz bratskog kola imali su kokardu na grudima, po ~emu su se razlikovali od ostalih.
Malo iza moga dolaska do|e na{ ~estiti kajmakam Halil beg u pratwi nekoliko sudskih ~inovnika, komesara policije i dvojice vi|enijih Muslimana.
Dok su gosti posluìvani sve je bilo gotovo da se otpo~ne prvi deo zabave.
Zvonce zazvona, a zavesa se diè na znak da zabava po~iwe.
Prvi deo otpo~et je sa besedom koju je izgovorio kratko, ali vrlo jezgrovito g. \or|e Jaki} u~iteq. Za tim je otpevana himna W. I. V. Sultana i pesma sv. Save, pa onda je sledovala deklamacija „Zbor zborila”, tako da je bilo oko desetak pesama izme{anih sa deklamacijama.
Pesme su vrlo skladno pevali udruèni omladinci. Iza toga je prikazivan
u ìvoj slici „Va{ar” od îka Qube, koji je tako ve{to izveden, da je publika pri svr{etku istog burno aplauzirala. Zavr{etak prvog dela bio je
„Smesa narodnih pesama”. Solo „Lepa Pava”, otpevala je divno i umetni~ki gospo|ica Stana Petrovi}eva, u~iteqica.
Drugi deo zabave bio je „Tombola”, a tre}i igranka, koja je po~eta sa kolom
di~nog Jevtanovi}a, a trajala je do bele zore.
Sam program zabave izveden je veoma dobro i umetni~ki na ~emu treba zahvaliti svoj omladini koja je u~estvovala, a osobito g. \or|u Jaki}u, predsedniku „Prire|iva~kog odbora” i ~lanovima istog : gg. Dimitriju Zindovi}u, Vasiliju Gospi}u i Ananiju To{ki}u, koji nisu àlili truda, a ni vremena, ve} su neumorno radili, ure|ivali i gledali da zabava ispadne {to
sjajnija, u ~emu su i uspeli.
Mi gosti bili smo neobi~no veseli i raspoloèni i oti{li smo sa zabave
sasvim zadovoqni {to je zabava ispala tako sjajno, a to samo moè sluìti na ~ast svoj udruènoj srpsko-prijepoqskoj omladini.
Mogu Vam javiti da je te ve~eri bio dobar uspeh i u materijalnom pogledu,
jer mislim da je palo na kasi blizu 1400 gr., a ~ist prihod sazna}ete od
„Prire|iva~kog odbora”, koji je re{io da imena g.g. prilo`nika kao i prihod i rashod objavi u va{em cewenom listu.
Na zavr{etku ovoga pisma milo mi je {to mogu ~estitati udruènoj srpsko-prijepoqskoj omladini na po`wevenom uspehu, te èlim da i u budu}e ìve u bratskoj slozi i uzajamnoj qubavi i da u po~etnom preduze}u ne malaksaju duhom, ve} da juna~ki istraju, a onoj omladini koja jo{ nije stupila u bratsko kolo, preporu~ujem da i oni pruè ruke svojoj udruènoj bra}i i da sad skupa rade slo`no na boqitku svome, svoga naroda i svoje mile otaxbine.*36
S.
Ovo je dragoceno svedo~anstvo o tada{wem duhovnom ambijentu
me|u pravoslavnim stanovni{tvom, programu proslave, u~esni*36. Carigradski glasnik, 6, 1904, 3.
24
Prvi predsednik dru{tva „Sveti Sava”
25
cima, organizatorima, gostima, o ponosu zbog uspeha. Bili su to
u pravom smislu pionirski koraci organizovawa kulturnog ìvota, koji se odvaja od tradicije i obi~aja. Dobrotvori, prilo`nici, izvo|a~i i daroviti zabavqa~i postaju ceweni.*37
I narednih godina Crkveno peva~ko dru{tvo „Sv. Sava” izvodi
zabavne programe, uglavnom zimi, uz mesoje|e. Na Savindan pre
podne, ne samo u Prijepoqu, nego i u Mile{evu, Seqanima,
@upi, Ivawu i drugim selima, sluìla se liturgija u crkvi,
osve}ivao kola~, darivali prilozi u korist siroma{nih u~enika. U {koli su |aci pevali i deklamovali, najboqim sve~ano su
uru~ivane nagrade. Uve~e se odràvala zabava, diletantska druìna bi izvela pozori{ni komad, nastavqalo se tombolom i
igrankom do zore. Na programu 1906. godine u crkvi je „na liturgiji odgovarao Omladinski hor vrlo skladno i umiqato”,
posle slu`be je u {koli odrào predavawe Sreten Vukosavqevi}, u~iteqica Marija Bogdanovi} je dobro spremila decu da
deklamuju, a uve~e je izvedena Sterijina „Zla èna”.
Pozori{ne predstave bile su novina u Prijepoqu pa su nailazile na odu{evqen prijem i veliko „aplauzirawe”. Program je izvo|en u {koli jer ve}ih i pogodnijih prostorija nije bilo, pa se
ose}ala potreba za ve}om prostorijom za davawe zabava „jer su
gosti jedva bili smje{teni, iako je broj zvanica bio prili~no
ograni~en, a ni djeca se nijesu primala. Na{a op{tina }e mnogo u~initi, ako se postara - a materijalnih sredstava ima za to,
da se sada{woj {koli podigne drugi sprat za u~ionice, a dowi
sprat neka pusti cio u jedno, te bismo onda imali odli~nu salu
za davawe zabava, prire|ivawe sjela, odràvawe zborova i t. d.”
U dopisu Carigradskom glasniku izvesnog „Ne|.”, datiranom u
Prijepoqu 29. februara 1908. godine, kaè se da je zabava o Sv. Savi bila lep{a od svih dosada{wih. Izveden je Gli{i}ev komad
„Dva cvancika”, „koji je izazvao jednodu{no dopadawe, a diletante
publika je nagradila burnim pqeskawem. Ja mislim da se ne}u ogrije{iti o istinu ako re~em, da diletanti ovoga dru{tva u pogledu
*37. U listu „Vardar”, 12 (29), 1909, 4 nalazimo ~ituqu za Milo{a Jankovi}a u
kojoj se isti~e da je taj "~estiti i vredniSrbin ... berberin i mehanxija" bio
~lan peva~kog dru{tva iz Prijepoqa.
26
prikazivawa, stoje na prvom mjestu od sviju sli~nih dru{tava srpskih u ovijema krajevima”. îst prihod je namewen za Skopsku gimnaziju, za koju je bio obrazovan i odbor za prikupqawe priloga.*38
Wegov dopis je prvo pisano svedo~anstvo savremenika o postojawu kwi`nice u Prijepoqu. On àli {to Dru{tvo „Sveti Sava” nema ni od koga pomo}i, da „nema jo{ ni jednoga dobrotvora, utemeqa~a ili pomaga~a”, iako za to „imaju pravo sluìti
se dru{tvenom kwi`nicom” (podv. V.B.). Dru{tvo je, zna~i,
imalo svoju kwi`nicu, ~lanove, ~lanarinu i - nerazumevawe.
On ne daje vi{e podataka o kwi`nici, ali se moè zakqu~iti
da je postojala od ranije i da je imala {ta ponuditi.
Po [alipurovi}evom navodu moè se zakqu~iti da je 1905. godine kwi`nica ve} postojala
Program je biran tako da ima vaspitno-obrazovni sadràj, zato
je pra}en prigodnim predavawem, a pozori{ni komad je imao za
ciq da zabavi i pridobija publiku, ali i da aktuelizuje politi~ki trenutak, kao {to je bilo izvo|ewe Ko~i}evih dela.*39
„Osokoqeno uspehom, na{e pjeva~ko dru{tvo priredilo je na
Sretewe uve~e o. g. sijelo sa pozori{nim komadom. Ulaz je bio
besplatan. Na sijelu je ~itana Ko~i}eva pri~a „Jablan”, a zatim je prikazivan Ko~i}ev „Jazavac”, koji su diletanti vje{to
i pravilno prikazali, a i publici se jako dopao. Komadu je prethodio jedan govor o prosveti u Bosni i Hercegovini, koji je
imao biti razja{wewe samoga komada”.
Ovakav program morao je trajati tri sata, {to samo svedo~i koliko je publika bila èqna da se zabavi i ne{to sazna. Da se priredbama hteo posti}i vaspitni ciq, vidi se i po tome {to je na
zabavi bilo zabraweno piti alkoholna pi}a. „U mjesto alkoholnih pi}a, na zabavi je prodavat {urup od malina, slatki{i i cigarete (mogle su i cigarete otpasti)”. Dru{tvo je nagovestilo da
u toku mesoje|a priredi jo{ jedno selo sa pozori{nim komadom.
*38. Carigradski glasniki, 29. februara 1908, 3.
*39. Milorad Veruovi}, Petar Ko~i} i Sanxa~ka trome|a, Mostovi,43, 1878, 83-85.
Prijepoqci Mihailo Kurtovi} i Jovan Quji}, u~enici U~iteqske {kole u
Skopqu, su pred Ko~i}em glumili u „Jazavcu pred sudom” 1905. godine. Te
godine Ko~i} im je bio nastavnik.
27
Prva kwi`nica
Najpotpunije svedo~anstvo o kulturnom ìvotu po~etkom XX veka u Prijepoqu i kwi`nici, pri dru{tvu „Sveti Sava”, daje nam
Dimitrije Diko Zindovi} u svom se}awu Jedan listi} iz kulturne istorije Prijepoqa, napisanom povodom tridesetogodi{wice
Srpskog pravoslavnog crkveno-pjeva~kog dru{tva „Sv. Sava”.*40
Ove godine navr{uje se trideset godina od osnivawa Srpskog pravoslavnog
crkveno-pjeva~kog dru{tva „Sv. Sava” u Prijepoqu. Ovo dru{tvo u~inilo je veoma mnogo na prosve}ivawu svojih ~lanova i okoline. Posle svjetskog rata svoj rad, u ovom pravcu, dru{tvo je nastavilo pod imenom „îtaonica”, koja i danas postoji i ima dosta bogatu kwi`nicu. Prilikom
ove tridesetogodi{wice smatram za potrebno da, bar u blijedim slikama,
Pogled na Crkvu sa parohijskom ku}om
U woj je bila sme{tena prva kwi`nica
*40. Sanxak (Prijepoqe), 34, 1. januar 1934, 6.
Ovo Zindovi}evo se}awe bilo je povod pisawu ovog letopisa.
28
opi{em postanak i razvitak dru{tva „Sv. Sava” i da umjesto tamjana, sa
ovo nekoliko rije~i okadim grobove wegovih preminulih ~lanova.
Dru{tvo je osnovano 1904. godine. Osniva~i su bili uvaèni prota g. Jovan
Gospi}, pokojni \or|e Jaki}, u~iteq i potpisati. Glavni ciq dru{tva
nije bio pjevawe u crkvi, kao {to je glasila dru{tvena firma, ali nama
osniva~ima bilo je stalo do toga da dru{tvo intimno veèmo za crkvu,
jer je ona kod nas tada bila centar na{eg narodnog ìvota i pod crkvenim
krovom bili smo najboqe za{ti}eni od vlasti.
Ideja osnivawa ovog dru{tva bila je vrlo dobro primqena me|u omladinom,
te se odmah upisao prili~an broj mu{kih ~lanova. Od ènskih se u prvo
vrijeme upisala samo g-|ica Stana Petrovi}eva, u~iteqica, (sada sa slu`bom u Beogradu) no docnije ih je bilo vi{e.
Prvi pretsednik bio je prota g. Jovan Gospi}. Po{to je on dao ostavku za
pretsednika je izabran g. Sreten Vukosavqevi}, a kad je g. Vukosavqevi} napustio Prijepoqe i oti{ao u Crnu Goru za pretsednika je do{ao potpisati.
Za prvo vrijeme rad dru{tva sastojao se iz pripremawa za pjevawe u crkvi i
prire|ivawe zabava, ~iji je prihod bio namewen iskqu~ivo za pomagawe siroma{nih u~enika-ca ovda{we srpske osnovne {kole. Po{to nije bilo spremnog
horovo|e, koji bi predavao notalno pjevawe, pjevalo se bez nota, u dva glasa.
Prve godine prire|ena je svetosavska zabava sa pozori{nim komadom „[aran”
od Zmaja Jovana Jovanovi}a. Uspeh zabave, kako sa moralnog tako i sa materijalnog gledi{ta, bio je preko o~ekivawa povoqan. Gra|anstvo, sa malim izuzetkom, do tada nije imalo prilike da gleda pozori{ne pretstave, pa je bilo
vi{e nego odu{evqeno. Od ~istog prihoda odmah je nabavqeno i razdijeqeno
siroma{nim u~enicima-cama nekoliko pari ve{a, obu}e i odijela.
U ovom pravcu dru{tveni rad kretao se za dvije godine. Docnije, dolaskom g.
Sretena Vukosavqevi}a za pretsednika, dru{tvo je pro{irilo svoj delokrug rada. Kao jedan od glavnih ciqeva postavqa sebe dru{tveno i intelektualno obrazovawe svojih ~lanova. U tom ciqu osniva se dru{tvena kwi`nica. Temeq je udaren sa kwigama dobijenim na poklon, od pojedinih ~lanova. Zatim je nabavqena cjelokupna biblioteka Bra}e Jovanovi}a iz
Pan~eva i nekoliko kola Srpske kwièvne zadruge i Matice srpske. Kwige su dobijali ~lanovi besplatno a ne~lanovi su pla}ali pet krajcara mjese~no. Koliko je omladina bila èqna kwige i voqna da se prosve}uje najboqe se moè vidjeti iz broja kwiga koje su uzimane na ~itawe iz kwi`nice. Bilo je vremena kad je broj izdatih kwiga prelazio preko pet stotina
u jednom mjesecu. I mora se priznati, pozitivan rezultat nije izostao.
(Podv. V.B.).
Uprava dru{tva nije se ograni~ila samo na to. Svake nedeqe i praznika,
kad nije bilo zabave ili pozoriz{ne prestave, bile su sjedeqke za ~lanove i
wihove porodice. Ulaz je bio besplatan, a odràvale su se u zgradi osnovne
{kole. Na tim sjedeqkama ~itana su djela srpskih pisaca, dràna predavawa kako nacionalno-vaspitnog karaktera, tako i o lijepom pona{awu u
dru{tvu, o ~uvawu narodnog zdravqa i o drugim korisnim stvarima. Naro~ita pa`wa, pak, poklawala se radu na ja~awu nacionalne svijesti i propa29
girawu ideje svoj svome. Davawu pozori{nih prestava, koje su, tako|e imale vaspitni karakter poklawano je dosta pa`we. Na svome repertoaru
dru{tvo je imalo dosta komada. Ne mogu se sjetiti svakog komada ali znam
da su davani ovi: [aran, \ido, Kir Jawa, Zla èna, Beograd nekad i sad, Pod
maglom, Knez od Semberije, Pokondirena tikva, Jazavac pred sudom itd.
Sem ovih komada davani su i neki komadi, kratki u jednom ~inu koje je g. Vukosavqevi} naro~ito prevodio sa nema~kog. Poha|awe zabava sa koncertima kao i pozori{nih prestava gra|anstvo je smatralo kao neku du{evnu
hranu te ih je rado posje}ivalo.
Prve kulise za „ Dva cvancika” crtao nam je na{ zemqak g. Milan Mini},
sada arhitekta u Beogradu, a posle nam je skoro sve kulise radio, naravno
besplatno, wegov brat pok. Milo{ Mini}, koji je kao |ak narednik poginuo
u svjetskom ratu. Diletanti su postepeno ulazili u finese i tan~ine
igre tako da su mirne du{e mogli igrati i pred publikom koja je navikla
da gleda prave glumce. Radi ilustracije kako su igrali nave{}u ovaj slu~aj:
Davali smo Kneza od Semberije. Naravno ovakve stvari bez znawa vlasti.
Na tu prestavu ipak smo pozvali dva turska sanitetska oficira, lekara
i apotekara. Obojica su bili Jermeni i na{i prijateqi. Ikoniju, majku
Kneza Ive, igrala je g-ca Dara Bojovi}eva tako prirodno, da kad je ona iznijela iz ku}e ikonu i kandilo da proda za otkup robqa, oba oficira, i ako nisu znali srpski, gu{ili su se u suzama. Maskirawe je bilo tako|e dobro. Karakteristike radi napomiwem da je u jednom komadu, koje je g. Vukosavqevi}
„so~inio”, iz Ko~i}evih pri~a „S planine i ispod planine” pok. Milun
Kurtovi}, koji je igrao Bradaru, bio tako maskiran da ga ni wegova èna
nije mogla da prepozna.
Dru{tvo je u svome radu imalo da se bori sa velikim te{ko}ama od strane
turskih vlasti. Vi{e puta bili smo u opasnosti da policija ne bane u kwi`nicu pa kwige konfiskuje, a nas pohapsi, ali smo uvijek umjeli sretno izbje}i toj opasnosti. U takvim slu~ajevima kwige smo rasturali po ku}ama svojih ~lanova, da ih opet kad opasnost mine prikupimo. Bilo je slu~ajeva da
smo ogwi{ta duboko raskopavali da bismo u rupu pod wim kwige mogli skloniti. De{avalo se da nam vlasti zabrane sakupqawe u {koli i pripremawe
za zabavu. U takvim slu~ajevima mi smo se skupqali redom kod ku}a svojih
~lanova, gdje smo vr{ili vje`be iz pjevawa i probe pozori{nih komada. To
smo ~inili pod izgovorom da su to doma}a sijela, na kojima se omladina veseli i zabavqa, kako se to u ono doba ~inilo. Jednom prilikom pred Svetog Savu onda{wi kajmekam (sreski na~elnik) zloglasni Nazmi bej, preko komesara
policije, naredio nam je da salu u kojoj }emo davati zabavu ne smijemo ukra{avati sa srpskim trobojkama. Mi tvrdoglavi, kako nas je Bog dao, ne samo
da tu naredbu nismo poslu{ali, nego smo pored sale u kojoj je davana zabava,
i kapiju kroz koju se ulazilo u dvori{te, okitili trobojnim barja~i}ima,
pa smo ~ak i samu zavjesu na pozornici, izradili u vidu srpske trobojke. Ovakva na{a drskost frapirala je i samog Nazmi beja, koji je zabavu posjetio,
te ne samo {to nas nije kaznio, nego nam ni jednom rije~ju nije prebacio.
Moram napomenuti da je rad dru{tva „Sv. Sava” u prvo vrijeme bio ometan
30
i od strane na{ih qudi, konzervativnijih. Ali blagodare}i svome solidarnom i konstruktivnom dru{tvo je uspjelo da i od tih svojih protivnika, me|u starijim elementima, stvori prijateqe.
Me|usobni odnosi ~lanova u dru{tvu bili su bratski i prijateqski. Kad
pomislim kako se danas, u doba kavaqerstva, dana{wa mlade` me|usobno
ophodi, moram da zaàlim za onim dobrim vremenom, kada je svaki od nas dru{tvenu ~lanicu smatrao kao svoju ro|enu sestru i u svakoj se prilici prema woj tako i pona{ao.
Dru{tvo je u najve}em naporu svoje delatnosti imalo jednu dobru zamisao
koju je htelo da ostvari. Htjelo je da podigne Narodni dom, zgradu sa jednom
velikom salom za koncerte i pozori{ne prestave. Ova sala, prema projektu
koji je bio izgra|en, imala bi pozornicu, mjesto za orkestar, loè i galerije i oko 250 sedi{ta. Imala bi jo{ dve prostorije za ~itaonicu i kancelariju. Crkvena op{tina bila je obe}ala zemqi{te, a mitropolit Ni}ifor
dao blagoslov i odobrewe. Omela ga je sitna pakost nekih kojima je bilo
krivo {to ideja za podizawe doma poti~e od ~lanova pomenutog dru{tva.
{ta bi zna~ila jedna takva zgrada danas nije te{ko ocijeniti.
Za vrijeme okupacije sva dru{tvena imovina opqa~kana je. Odnijete su sve
kwige iz kwi`nice, kao i razni pozori{ni rekviziti, kulise, garderoba,
koja nije bila mala, foteqe, stolice itd.
Od svega ovoga, po oslobo|ewu, prona|en je samo jedan mali broj kwiga.
Pri zavr{etku ovih sje}awa moram napomenuti i ovo: Posle proglasa ustava u
Turskoj 1908 god. u politi~koj akciji vode}ih krugova na{eg nacionalnog pokreta u Skopqu zapaèno je da su Srbi prijepoqski spretno i uspje{no vodili
politi~ku akciju. [to je ta akcija vo|ena tako s uspjehom ima se blagodariti dru{tvu Sv. Sava, koje je svojim radom pripremilo teren za takvu akciju.
D. Zindovi}
Ovo Zindovi}evo se}awe dragocen je podatak, ne samo o dru{tvu
„Sveti Sava”, nego i o kulturnom ìvotu pravoslavnog dela
stanovni{tva u Prijepoqu po~etkom XX veka. Vidimo dru{tvenu atmosferu, sukob generacija, kako se omladina organizovala i zabavqala. Dru{tvo je imalo dobar crkveni hor, orkestar, peva~ku i igra~ku grupu, guslare, deklamatore, ~itaonicu,
izvodilo pozori{ne komade i stvaralo pozori{nu publiku.
Dru{tvo je tada bilo i organizovana nacionalna institucija i
narodna {kola. Zadivquje toliko èqe za ~itawem i toliko
pro~itanih kwiga.
U parohijskoj zgradi, sa leve strane ulaza u portu, bila je ~itaonica gde je ~itana legalna {tampa na turskom i srpskom jeziku
i ilegalna iz Srbije. Po{to je bilo malo pismenih qudi, novine su slu{ane: jedan bi ~itao, kad treba i prevodio, ostali slu31
{ali. Moralo se paziti da ne bane ko nepoèqan. [tampa iz
Srbije se nije smela ~itati ni pred svim Srbima!
Zindovi} nam ne daje podatke kad su skupqene kwige za kwi`nicu dru{tva „Sveti Sava”, koliko je i kojih kwiga imala, gde su
bile sme{tene i kada je po~elo wihovo pozajmqivawe, ne pomiwe ni ~itaonicu. Iz wegovog se}awa se moè zakqu~iti i da je
kwi`nica bila prikrivena delatnost Dru{tva. Znamo da je bila sme{tena u Parohijskom domu, koji je nedavno adaptiran za
stan sve{tenika.
îwenica da je kwi`nica formirana od priloènih kwiga, potvr|uje se da su gra|ani imali svojih kwiga, da su ih kupovali i
~itali. Kwige su bile dragocene jer ih je malo bilo, narod siroma{an, a mogle su se nabavqati s rizikom samo iz Srbije. Na
àlost, potvr|uje se na{a nesre}a: taman se jedna generacija izbori za svoje ciqeve i postigne uspeh, stradawa i prevrati poni{te sve to i opet se po~iwe iznova.
* * *
Da li je u Prijepoqu postojala kwi`nica ili ~itaonica dostupna zainteresovanim gra|anima pre 1904. godine? Za to nema
potvrde, ali ima nagove{taja.
Dr Mili} Matovi} tvrdi: „Pored biblioteke i ~itaonice (!) manastira Mile{eve i koja je kori{}ena za potrebe mile{evske mona{ke {kole, pred kraj XIX veka osnovana je i ~itaonica u Prijepoqu... Posle prijepoqske, osnivaju se ~itaonice i pri seoskim
{kolama”.*41 Potvrda za ovu tvrdwu indirektno se moè na}i u
osnivawu ~itaonice u Priboju. Ako je u~iteq Stevan Antonijevi} 1898. godine u Priboju mogao prikupiti kwiga za otvarawe ~itaonice, a pribojska crkveno-{kolska op{tina pretplatiti îtaonicu na sva izdawa Srpske kwièvne zadruge, onda su to mogli
i prijepoqski u~iteqi i sve{tenici, u malo ve}oj kasabi.*42
Pri dru{tvu „Sveti Sava” morala je postojati ~itaonica, kad je
ve} dobijalo novine i kupovalo ih. Sve to ukazuje na postojawe
*41. Mili} Matovi}, Mile{evska {kola i {kolstvo Srbije, Prijepoqe, 1990, 64.
*42. Faruk Dizdarevi}, Sto godina ~itali{ta u Priboju (1898-1998), Priboj, Zavi~ajni muzej, Dom kulture, 1998.
32
~itaonice i kwi`nice u okviru ovog dru{tva, bar 1904. godine,
ako ne pre. Kada su se koliko-toliko zadovoqile potrebe za
osnovno{kolskim uxbenicima i stvoren sloj pismenih i {kolovanih qudi, moglo se misliti na kwi`nice, novine i kwiàre.
Ne treba zanemariti emotivne uticaje iz Srbije i organizovane
aktivnosti, najvi{e preko poverenika i |aka {kolovanih u Srbiji, koje su vodile masovnom otvarawu kwi`nica i ~itaonica.
Jo{ 1881. godine Srbija je donela zakon o bibliotekama, najvi{e
zaslugom ministra prosvete Stojana Novakovi}a. Sva ve}a i naprednija sela preko Zlatara i Zlatibora imala su ih od {ezdesetih godina XIX veka. Godine 1904. doneta su Pravila o narodnim
kwi`nicama u Kraqevini Srbiji, kojima su utvr|eni glavni zadaci: da nabavqaju kwige i {tampu, daju ih ~lanovima i pomaù
op{te obrazovawe. Kwi`nice i ~itaonice su nastajale na talasu
novih politi~kih i socijalnih ideja, a u mile{evskom kraju vi{e na rodoqubivim ose}awima i prosvetnim potrebama.
Mada nemamo sigurnih podataka o po~etku rada prve javne kwi`nice, moèmo zakqu~iti da po~etkom XX veka u Prijepoqu
postoje {kolska kwi`nica i kwi`nica sa ~itaonicom dru{tva
„Sveti Sava”, postoje ~itaoci i svest o va`nosti kwi`nica.
Postavqeni su su temeqi za kulturni preporod.
Dvadeseti vek shvatan je i simboli~no, zato se ulazilo sa puno
optimizma.
IZME\U DVA SVETSKA RATA
(1918-1941)
Dru{tvene i kulturne prilike
O te palanke {to, ~esto, imaju sli~nost s grobom
Batri} Marjanovi}
Posle Prvog svetskog rata i stvarawa Kraqevine Srba, Hrvata i
Slovenaca, u oblasti Sanxaka (Ra{ke) slomio se ~itav jedan svet
sa svojim vekovnim duhovnim i dru{tvenim poretkom. Bez puteva
(u celom Sanxaku je bilo samo 5 km èleznice) i privrede, etni~ki podvojen, iscrpen dugotrajnim nacionalnim i socijalnim previrawima, ratnim posledicama i bedom, te{ko se oporavqao i
33
sporo napredovao. Sanxak je bio pojam zaostalosti i siroma{tva, jugoslovenski Sibir. Zbog sitni~avog lokalizma i surevwivosti, Prijepoqe, Priboj, Pqevqa, Nova Varo{ i Sjenica nisu uspevali ujediniti se oko zajedni~kih interesa. U prijepoqskom kraju je veliki deo stanovni{tva izginuo u ratovima, stradao u logorima i umro od zaraznih bolesti ({pawolske groznice,
tifusa). Vrlo malo je bilo obrazovanih, stru~nih i bogatih qudi. Tehni~ki stru~waci i lekari su uglavnom bili stranci, a vi{i ~inovnici iz drugih krajeva dràve, bar prvih godina.
Prema popisu iz 1921. godine srez mile{evski je imao 3.588 doma}instava,
18.968 stanovnika (10.761 musliman, 8.178 pravoslavnih, 23 rimokatolika, 6
evangelista. Za wih 18.940 materwi jezik bio je srpskohrvatski, 1 slovena~ki,
5 ~e{ki ili slova~ki, 1 poqski, 6 ruski, 2 ma|arski, 4 nema~ki, 8 turski, 1 drugi). Op{tina Prijepoqe je, u tri svoja naseqa, imala 3.327 stanovnika i oko
800 ku}a.*43 Po popisu 1931. godine mile{evski srez je imao 10 op{tina, 81 naseqe, 3.826 doma}instava, 23.018 stanovnika, 60% pravoslavnih, 40% muslimana. Nepismenih je bilo 75,98%, me|u ènama ~ak 92%. Od poqoprivrede je ìvelo 87,34% stanovni{tva, od industrije i zanatstva 4,85%, od javnih slu`bi,
slobodnih zanimawa i vojske 2,84%, od raznih drugih zanimawa 4,87%.*44
Prema podacima Milivoja M. Savi}a Prijepoqe ima ukupno
3.200 stanovnika (op{tina 4.000), 180 trgovaca i 113 zanatlija.
Privredno stawe malo se poboq{alo u odnosu na wegov izve{taj Ministarstvu iz 1914. godine.
„Prijepoqe od prosvetnih ustanova ima niù gimnaziju, ènsku radeni~ku {kolu, pored nekolike me{ovite osnovne {kole.
Od kulturnih ustanova ima peva~ko dru{tvo „Sv. Save”, koje je
osnovato jo{ krajem pro{loga veka. Dru{tvo ima svoju gra|ansku ~itaonicu”.*45 (podv. V.B.)
Izme|u dva rata {kolovawe je postalo jedinstveno i obavezno, pove}ao se broj pismenih koji po~iwu ~itati novine, poneki i kwige, pristiù mladi qudi sa univerziteta. To malo intelektualaca ose}a se usamqenim i nemo}nim, nezadovoqni su, kriti~ki raspoloèni prema dru{tvu i kulturnom ambijentu. Mogu}nost napredovawa i bekstva iz mrtve kasabe vide samo u politi~koj kari*43. Ilustrovani zvani~ni almanah-{ematizam Zetske banovine, Cetiwe 1931, 54 i 318
*44. Mom~ilo Isi}, Neke socijalno-ekonomske karakteristike mile{evskog sreza
ize|u dva svetska rata, Mile{evski zapisi 2, 1997, 285.
*45. Milivoje M. Savi}, isto.
34
jeri: „poslanik ili ni{ta”. Razilaèwe sa predratnom generacijom i sredinom je toliko da se u listu Sanxak polemisalo treba li
nam toliko inteligencije! U novinama nalazimo wihova jadikovawa {to nema biblioteka i kwiàra ili {to su zapu{tene.
Do 1930. godine u srezy je bilo 15 osnovnih {kola (do 1941. ukupno 21) sa 37
odeqewa i 1350 u~enika. Pet {kola je po uslovima za rad svrstano u dobre,
~etiri u osredwe, {est u lo{e. Nià gimnazija je u 4 odeqewa imala 123 u~enika i 9 nastavnika; @enska zanatska {kola 15 u~enica i jednog nastavnika,
Op{ta zanatsko trgova~ka ({egrtska) {kola 42 u~enika i 5 nastavnika.*46
Izme|u dva rata radila je nià medresa, pored xamije u [arampovu. Pojedini
muslimani su poha|ali istovremeno gimnaziju i medresu, ili i{li samo na ~asove veronauke. Nismo nai{li na svedo~anstva koliko je stvarno doprinosila
op{tem obrazovnom nivou svojih u~enika i uticala na sugra|ane.*47 Kao istaknutiji intelektualci isti~u se Sejfudin Sejfo [ehovi}, profesor veronauke i turskog jezika u pqevaqskoj i prijepoqskoj gimnaziji, profesori u Medresi Murat Suki}, Mustafa Hoxi}, ]amil î~i}, Salih Dlaki}, Rizo Meli}.
Prijepoqe je bilo sedi{te prosvetnog referenta i {kolskog nadzornika za mile{evski, pribojski i novovaro{ki politi~ki srez.
U srezu su postojale ~etiri pravoslavne crkve, jedan manastir, devet sve{tenika i protojerej Danilo S. [iqak, sedam xamija i sedam muftija, {erijatski sreski sud (stare{ina Salih Dlaki}, pisar E{ref âvi}), ~etiri narodne kwi`nice i ~itaonice, jedanaest dru{tava i zadruga.
Od dru{tava pomiwu se jo{ Prosvetno dru{tvo, Podmladak Crvenog krsta, sa
mesnim odborima u V. @upi, Ivawu, Seqa{nici, Esnafsko (trgova~ko i zanatlijsko) udruèwe, Zemqoradni~ka kreditna zadruga, koje su osnovane i u Vinickoj, Ivawu, Mile{evu, Brodarevu i Seqa{nici, Sokolsko dru{tvo, sa ~etama i u nekoliko sela, Mesni odbor „Jadranske straè”, Sportsko dru{tvo
„Polimqe” („Kara|or|e”, 1925), Streqa~ka druìna (1932), Planinarsko
dru{tvo (1936). Popularne su bile i sokolske priredbe, a od tridesetih godina fudbal dobija najvi{e poklonika.*48 Nekoliko devojaka igralo je hazenu.
*46. U Statisti~kom pregledu o sredwim {kolama Kraqevine Jugoslavije za {kolsku 1927/1928. godine stoji da je od ukupno sedam nastavnika Gimnazije pet
nestru~nih. Od 1930. godine direktor je ~uveni Dragi{a Bori~i} (1887-1944).
Vidi: Dragi{a N. Bori~i}. Ispod Komova. Sabrani kwièvni radovi.
Priredio Dobrilo Aranitovi}, Berane 1997.
Upraviteq ènske zanatske {kole je bio \or|e Andonovi}, stru~na u~iteqica
Slavka Stani}. Upraviteq Op{te zanatsko trgova~ke {kole Jovan Spasi},
vnici Dejan Popovi}, Aleksije Karavajev, Milosav Pu{owi} i Apostol Adamovi}.
*47. U kwizi Gajret 1903 -1928, Sarajevo, Izdawe Glavnog odbora Gajreta, 1928, na
strani 97. citiran je Ahmed Kreso: „... sadawe medrese nisu ni{ta drugo nego
dembelhane”.
*48. Prvu fudbalsku loptu u Prijepoqe doneo je 1920. godine iz Londona student
Boò Stevovi}, sin Sava Stevovi}a. On je osnovao i fudbalski klub.
35
Kulturni ìvot u Prijepoqu promenio se u odnosu na predratni
utoliko {to je vi{e srbiziran, pove}ao se uticaj Beograda i Srbije, ali su pro{irene privredne i kulturne veze i sa drugim centrima Jugoslavije. Prijepoqci se {koluju u Beogradu, Zagrebu,
Sarajevu, Skopqu, ~ak i u Be~u, Pragu i Parizu. Brojniji prosvetni radnici, ~inovnici, studenti i |aci doprineli su mewawu dru{tvenog ìvota i podizawu kulturnih potreba. Zahvaquju}i Aleksandru Deroku („Na svetim vodama Lima”) i drugim istraìva~ima, otkrivano je u siroma{nom Polimqu bogato kulturno nasle|e, ve}im delom u ru{evinama.
Uslovi za odvijawe kulturnih i zabavnih delatnosti bili su lo{i. U ratu i austrijskim akcijama spaqivawa }irili~nih kwiga
uni{tene su kwige, instrumenti i rekvizite, nije bilo sala ili
ve}ih prostorija ni za diletantske (amaterske) priredbe, zato je
dr Aleksa Stani{i}, senator Zetske banovine, pokrenuo 1932.
godine gradwu doma kulture, ali to nije ostvareno. Nai{le su te{ke godine svetske ekonomske krize.
Pred rat po~ela je gradwa Sokolskog doma, gde je stari Bioskop, ali je izbila finansijska afera (Ko polapa pare od Sokola?) i ostao nedovr{en.*49
Za potpuniju sliku dru{tvenog i ekonomskog ìvota ne mogu se
zaobi}i brojne kafane, hanovi i hoteli.*50
Ve~erwe zabave i pozori{ne predstave najvi{e su se odràvale u Veseli~i}a „Kasini” i kasini „Sokolskog doma”, ali i u
prostorijama kulturnih dru{tava i kafanama. Po~iwale su
obi~no prigodnim govorom ili predavawem, nastavqane popularnim „vrapcem”, koji se sastojao od ske~eva, {aqivih i satiri~nih stihova, i muzi~ko-folklornim ta~akama. Zimi su prire|ivana ku}na posela. Omladinci su pravili i zidne novine
*49. Dom kulture se nalazio u zgradi gde je posle Drugog svetskog rata bila
fiskulturna sala, DTV „Partizan”, zatim Internat i U~iteqska {kola
*50. U Almanahu Zetske banovine pomiwe se pet hotela, sa ukupno 29 soba („Jadran”,
„Sanxak”, „Zagreb”, „Sokolica”, „Beograd”). Pomiwu se hoteli „Korzo”,
„Lim”, Krpovi}a hotel „Jugoslavija”, „Mini}a han”, „Obu}inina kafana”,
„Kasina” (Veseli~i}a), kafana „Lovac”, „Crkvena kafana”. Pomiwu se jo{
Haxagi}a, Ra{idagin, Haxipetrovi}a, ântrin (Bimbov), Selmanovi}a,
Ha{imbegovi}a i Hasanagi}a hanovi. Neki od hanova i kafana u wima mewali su
vlasnike i imena.
36
koje su nazivali t a x. U upotrebu ulazi re~ m a t i n e - prepodnevne ili predve~erwe priredbe i zabave za |ake.
[kole i srpsko stanovni{tvo redovno su obeleàvali Savindan kulturnim programom, a muslimani bajramske praznike. Politi~ke stranke su, tako|e, prire|ivale svoje manifestacije i
zabave. Gra|anska ~itaonica je svojim obrazovnim programima,
predavawima, i kwièvnim ve~erima, ~esto dodavala muzi~ke i
zabavne ta~ke.
Letwim zabavama u gradu ton su davali {kolarci na strani, kojima su se pridruìvali mladi ~inovnici i kalfe. Emancipovaniji, oni su donosili druga~ije pona{awe, modernu ode}u, nova znawa, kwige i re~i, nove zabave i igre, {etwe korzoom mladi}a i devojaka, kupawa na Limu, jo{ odvojena i bez posebne
opreme za kupawe, bar {to se me{tana ti~e. Popularna je bila
„Milet ba{~a” na levoj obali Lima.
Ovi istrgnuti podaci i imena navedeni su radi boqe orijentacije o ekonomskom stawu grada i op{tine, kao okolnostima u
kojima se odvijao kulturni ìvot, pa i bibliote~ki. Prijepoqe
nije bilo ekonomski mo}na i dinami~na sredina, ali je ipak postepeno izrastalo u varo{ sa va`nim dràvnim slu`bama i
slojem imu}nijih qudi.
Najsvetlija ta~ka u kulturnom ìvotu Prijepoqa bio je list
Sanxak, koji je izlazio {est godina, sa prekidima i promenama
imena, zbog zabrana.*51 Vlasnik i urednik bio je Milivoje P.
@ugi}, a Sreten Vukosavqevi} inspirator, listu davao kriti~ki ton. U listu su sara|ivale istaknute li~nosti, od u~iteqa do profesora univerziteta. Deklarisao se kao „list za kulturno i ekonomsko podizawe Sanxaka”, i „list za politi~ka,
kulturna i ekonomska pitawa Sanxaka”. Surova stvarnost seqa~kog ìvota mu je u o~ima i du{i. Zalagao se za socijalnu
pravdu i ukazivao na opasnost od fa{izma.
*51. Sanxak je izlazio petnaestodnevno od 1. februara 1932. do 1. avgusta 1934. godine;
od 1. jula 1935. do 1. februara 1936. godine pod imenom „Ra{ka”; od 1. novembra 1937.
do 1. januara 1938. godine kao Novi Sanxak.
37
Milivoje @ugi} je 1936. godine najavio izlazak u Prijepoqu „lista za odbranu seqa~kih interesa Seqa~ko slovo.*52 (Na istoj strani najavquje se i skori izlazak iz {tampe „Sanxa~kih hi}aja”).
Kad se danas prelistava zadivquje poznavawe narodnih potreba, posve}enost interesima ovog kraja, sadràjnost i kultivisanost novina. Iz Sanxaka saznajemo o kulturnom ìvotu Prijepoqa i mile{evskog kraja izme|u dva svetska rata, pa i o
kwi`nicama i ~itawu.*53
Na wegovim stranicama i kwiga je dobijala va`no mesto jer je
za ekonomsko i kulturno uzdizawe Sanxaka bila nezaobilazna.
êsto se preporu~uju kwige i obave{tavaju ~itaoci o „Nolitovim” izdawima.
Milan Teri} se zalaè za izgradwu zadru`nih domova, u ~ijim
bi salama bilo mesta za predavawa, koncerte, pozori{ne predstave, sokolske ve`be, zadrugarske sastanke i da sluì za ~itaonicu. Od inteligencije se vi{e traìlo da doprinese preporodu sela.”Inteligencija mora do}i i nau~iti seqaka da kulturno radi i sebe prosve}uje... Zadruge bi jedan deo dobiti davale na kulturno podizawe sela, a prihod od koncerata, pozori{nih prestava i ostalih priredaba na nabavku kwiga, instrumenata, kao i da {aqu bar po jednog mladi}a sa sela da izu~i
horsko pevawe i glumu, da bi vodio pozori{te i hor na selu.”
Isti autor u ~lanku îtaonice na selu*54 pi{e da selo mora i
samo povesti brigu o sebi i grupisati se oko „~estite neokaqane stranke narodne inteligencije”. „Da selo na|e svoj put potrebno je da ~ita... Potrebno je da se osnivaju ~itaonice na selu. Potrebno je da se stvaraju sredstva da se kwige mogu kupiti.
Ja predlaèm da svi dràvni i privatni slu`benici ulaù 1 50 din. mese~no u Fond za kulturno podizawe sela... Godinu dana
kuluka za na{e selo - nije mnogo”.
Nepotpisani autor u ~lanku Za kulturu {irokih masa objavquje pravi politi~ki i socijalni manifest, pozivaju}i se i na
*52. Ra{ka, 1. februar 1936, 4.
*53. O kultyrnim temama u listu Sanxak vidi: Vujica Bojovi}, „Listi}i” iz kulturne istorije Prijepoqa, Polimqe, 29. mart - 26. april 2002.
*54. Milan Teri}, îtaonice na selu, Novi Sanxak, 3, 1938, 1.
38
„pedago{ke misije” koje je 1931. godine uvela republikanska
vlada u [paniji :
„Ho}emo kulturu za sve, a u prvom redu za one koji se najvi{e mu~e i najvi{e
rade... Ho}emo da se proizvodi tehni~ke i duhovne kulture ne nagomilavaju
samo po gradovima, nego da se raznose ravnomerno po svima selima, svuda gde
ìve i rade qudi. Ho}emo ne samo jednakost na hartiji, nego stvarno ravnopravno u~e{}e sviju u kulturi. Traìmo za selo kao i za grad elektriku,
radio, bioskop, pozori{te, muziku, pesmu, sliku, dobar stan, kupatilo,
kaldrmu i sve ostalo. Ho}emo da selo bude svetlo i veselo, da u~estvuje u
punoj meri u kulturnom napretku i duhovnom ìvotu, da svako selo ima
svoj z a d r u ` n i ili k u l t u r n i d o m, kao spona sa op{tim kulturnim ìvotom ostalog ~ove~anstva...”*55
Nad ovakvim optimizmom i idealizmom moèmo se samo setno
osmehnuti. Ideje je te{ko bilo ostvariti u ovda{wim varo{icama ili vojvo|anskim selima, kamoli u sanxa~kim selima. Kao
i u drugim dru{tvenim sferama, postoji veliki raskorak izme|u deklarativnog govora o zna~aju kwige (obrazovawa, kulture,
stvarala{tva) i stvarnog u~inka. Ove ~iwenice treba imati na
umu kad se govori o razlozima za{to kwiga i ~itawe nemaju dubqeg korena i za{to je kraj koji se naziva Sanxak zaostalaiji i
nerazvijeniji. Neporeciva je ~iwenica da su obrazovanija, na~itanija, dru{tva bila i ekonomski uspe{nija.
Gra|anska ~itaonica
Potreba za kwigama ipak je rasla, ali za ve}inu stanovnika
kwige i novine su nedostupne. Zato se po~iwu otvarati {kolske kwi`nice i narodne ~itaonice pri kulturno-prosvetnim
dru{tvima. Malo znamo o wihovom osnivawu, lokaciji, radu,
fondovima, ~itaocima i qudima koji su ih odràvali svojim
novcem i prosvetiteqskim uverewem.
Zametak Narodne ~itaonice ili Prijepoqske ~itaonice bila
je, 1904. godine, „dru{tvena kwi`nica” Srpskog pravoslavnog
crkvenog pjeva~kog dru{tva „Sveti Sava”. Na primerku zbornika „Almanah Jadranska straà” za 1926. godinu nalazimo otisnut okrugli pe~at na kome je ispisano: PRIJEPOQSKA ÎTAONICA PRIJEPOQE, a unutra jo{ rukom: S g. Br. 585.
*55. Ra{ka, 4, 1935, 2.
39
Prvo je nastalo 1920. godine Omladinsko dru{tvo „Podmladak”, pa su iz wega izdvojeni „Sloga” i „Napredak”. Objediwavawem „Prijepoqske ~itaonice”, Prijepoqskog omladinskog
dru{tva „Podmladak” i Prijepoqskog omladinskog dru{tva
„Sloga”, aprila 1925. godine, nastala je Gra|anska ~itaonica
„Napredak”, sredi{na kulturna institucija u gradu, otvorena
za s v e gra|ane. Jedina dostupna nam kwiga iz we je „Politi~ka pro{lost Hravata” Vasa ûbrilovi}a, (Beograd, Politika,
1939. godine), na kojoj je otisnut okrugli pe~at sa tekstom: GRA\ANSKA ÎTAONICA „Napredak” Prijepoqe. Na koricama je mastilom napisano: Br. 632, a na naslovnoj strani je preko
te cifre stavqena nalepnica.*56
Po pe~atima na kwizi „Pute{estvije po Serbiji”, kwiga druga, Joakima Vuji}a (Srpska kwièvna zadruga, 1902, kw. 72) moè se videti istorija prijepoqskih kwi`nica i ~itaonica. Na 206. stranici je otisnut ovalni pe~at sa tekstom: Srpsko pravoslavno crkveno pjeva~ko dru{tvo „Sv. Sava” u Prijepoqu, {to je retko materijalno svedo~anstvo o postojawu kwi`nice pri Dru{tvu. Na III
strani nalazi se okrugli pe~at: Prijepoqsko omladinsko dru{tvo
Podmladak 1920. g., a ispod pe~ata mastilom ispisano: Dobrila
Mini}eva u~. VII raz. gimn. Br. 12. Napisano je jo{, drugim mastilom, IVa 35. Na zakori~ju je {tambiq: Prijepoqsko Omladinsko
Dru{tvo „Podmladak” Br. . . . 19 . . . god. Prijepoqe i rukom popuweno: 177 i 22 (1922). Ispod je pe~at Gradske narodne kwi`nice i
~itaonice „Vuk Karaxi}” Prijepoqe, inv. br. 1691. Na koricama je
{tambiq: Prijepoqsko Omladinsko Dru{tvo „NAPREDAK” Br.
(361), Prijepoqe . . . 192... Ispod je crvenom olovkom napisana signatura 126/d. Na V i 111 strani stoji ovalni pe~at: Prijepoqsko
Omlad. Dru{tvo „Napredak” Osnovano 1920. g. Prijepoqe.
Na kwizi „Dela Dositeja Obradovi}a” (peto, dràvno, izdawe Kr. srp. dr`. {tamparije, Beograd 1911),
otisnuta su na naslovnoj strani ~etiri pe~ata: tri
„Napretka” i jedan „Podmlatka”. Na istoj strani je
rukom ispisano: „na dar biblioteci „Podmladka”
Jak{a Bogdanovi} stud. fil”. Prelepqen inventarni broj ukazuje da je kwiga preinventarisana. Ako su
*56. Poklon Biblioteci od Mi{a, Rastkovog, Veseli~i}a iz Beograda, posredstvom Olivera Cvijovi}a.
40
fondovi objediweni u Gra|anskoj ~itaonici „Napredak”, trebalo bi da je stavqen i wen pe~at i broj. Mo`da se podrazumevalo da je ona naslednik Omladinskog dru{tva „Napredak”.
Prema kazivawima Ahma [ehovi}a i Quba Poli}a Omladinsko dru{tvo „Podmladak” imalo
je prostoriju u Vakufu, blizu Sahat-kule, gde }e
posle rata biti „Servis”. Dru{tvo je imalo ~itaonicu, dramsku sekciju, tambura{ki orkestar
i kinoprojektor dobijen od Ministarstva prosvete. Po{to nije imalo struje, poku{avali
su slike dobiti uz pomo} automobilskih farova. Osniva~ i pokroviteq „Podmlatka” bila je Demokratska stranka, Sreten
Vukosavqevi} i intelektualci iz porodice Bogdanovi}, sa kojima je i rodbinski povezan. U Dru{tvo su ukqu~eni muslimani,
vidi se to i na sa~uvanim fotografijama orkestra.
Prostorije „Sloge” nalazile su se u centru grada, gde je sada uprava Komunalnog preduze}a „Lim”. I ovo je dru{tvo imalo ~itaonicu. Na ~asopisu
„Zdravqe”, Beograd 1920. godine, stoji {tambiq: PRIJEPOQSKO OMLADINSKO DRU[TVO „SLOGA” Br.......... Prijepoqe ............192...., a na
okruglom pe~atu ispod: Prijepoqsko omladinsko dru{tvo „SLOGA”.
„Sloga” je bila radikalska. Advokat Vasilije Vaso Zindovi} je tom dru{tvu
slao kwige iz Beograda. Pored ~itaonice, dru{tvo je imalo sportsku, diletantsku i muzi~ku sekciju. Najpoznatije je bilo po sportskoj sekciji.
Neko od ovih dru{tava igralo je Molijerovu komediju „Na silu lekar” („Uobraèni bolesnik”). Sa~uvana je fotografija sa premijere 8. januara 1928. godine.*57
Sli~ne sadràje rada imalo je i muslimansko dru{tvo „Gajret”, u zgradi pored
jaza. îtaonice su se takmi~ile koja }e vi{e kwiga nabaviti. Najvi{e novca su
prikupqale od dobrovoqnih priloga i ulaznica na priredbama i utakmicama.
Do tridesetih godina Gra|anska ~itaonica se nalazila u parohijskoj zgradi, koja je ustupqena Hipotekarnoj banci,*58 pa je
preme{tena u malu crkvenu ku}u preko puta dana{we Po{te
(prodavnica „@itarica” Bogdana Doskovi}a). Iako skromno
name{tena, sa nekoliko stolova i klupama umesto stolica, bila je uredna i vaìla za kulturno mesto. Kafanu je drào Niko
*57. Polimqe, 2056, 3. jun 2003, 5.
*58. Dràvna hipotekarna banka osnovana je 1933. godine. Posle Drugog
svetskog rata u woj je radila Komunalna banka. Nedavno je adaptirana
za stan sve{tenika.
41
I ovde je pred Drugi svetski rat bila Gra|anska ~itaonica.
Kratko, i posle Drugog svetskog rata.
Tripkovi} zvani Tra{o, ratni invalid, a wegova èna Jela
usluìvala je goste kafom, ~ajem i oranàdom. U woj su se mogle pro~itati novine i pozajmiti kwige.
Kao zgrada u kojoj je bila îtaonica pomiwe se i crkvena kafana,
preko puta Crkve, gde je sada mesara. (Upam}ena je i Magda Melentijevi}, koja je u svojoj kafani pored @ivkovi}a ku}e imala kwiga).
O radu îtaonice saznajemo iz molbe u~iteqa \or|a Andonovi}a, predsednika Upravnog odbora Prijepoqske ~itaonice, koju je
29. avgusta 1925. godine uputio Ministarstvu prosvete, Odseku za
narodno prosve}ivawe. U woj se saèto iznosi pregled rada:
U varo{i Prijepoqu, obl. Uì~ka, postoji Narodna îtaonica od aprila 1920. godine.
42
Prijepoqska îtaonica od svoga osnivawa pa
do danas pokazala je vrlo lepe rezultate na poqu narodnog prosve}ivawa prire|ivawem zabava i drugih sastanaka, na kojima su davani razni
popularno-zabavni komadi i dràna korisna
predavawa. Ova kulturno-prosvetna ustanova
do danas je sa velikim naporom odràvana, i upravni odbor i sada upotrebqava svu svoju voqu da îtaonicu odrì. Me|utim, zbog malog broja ~lanova - ima ih oko 70, trud upravnog
odbora ne moè biti dovoqno nagra|en, jer ~lanskim ulozima
nemogu}e je i daqe nabavqati svojim ~itaocima korisne kwige, te je ova korisna i tako potrebna ustanova u najzaba~enijem na{em kraju zv. Sanxak dovedena je u pitawe. Kolika bi
{teta bila za narodno prosve}ivawe, mislim da nije potrebno dokazivati.
Na osnovu svega gore izloènog, meni je ~ast, kao predsedniku
~itaonice, u~tivo zamolim Ministarstvo Prosvete za pove}u pomo} u novcu.*59
Ministarstvo prosvete je Narodnoj ~itaonici 3. septembra
1925. godine dodelilo 2.000 dinara pomo}i.
Sli~na molba Ministarstvu prosvete, koju su potpisali predsednik îtaonice Sreten M. Vukosavqevi} i sekretar Milosav
Pu{owi},*60 upu}ena je 30. septembra 1931. godine:
Gra|anska ~itaonica „Napredak” ve} deset godina radi na narodnom prosve}ivawu u ovom kraju. U tom ciqu je odràto oko
dvadeset predavawa po selima sreza Mile{evskog, Pribojskog,
Novo Varo{kog i Belo Poqskog, a u samoj varo{i Prijepoqu
oko trideset predavawa. Pored ovog ~itaonica nabavqa kwige i ~asopise i tako omogu}ava publici da prati sve kwièvne
i kulturne pojave. Do sada se u samoj kwi`nici nalazi preko
hiqadu brojeva odabranih dela a pored ove kwi`nice ~itaonica je uredila svoje kwi`nice i po selima i u ovda{woj bol*59. Ministarstvo prosvete Kraqevine Jugoslavije, Narodne kwi`nice i ~itaonice, Arhiv Jugoslavije, fond 66, fasc. 2283, 2151 LI-RA.
*60. Na {tambiqu urezano je: PRIJEPOQSKA ÎTAONICA, BR. 19 /PRIJEPOQE, a rukom je dopisano „Napredak”, 15 (broj akta), 31 (1931),Mile{evski, Zetska.
43
nci. Za ovakav rad materijalni prihodi su veoma mali, te ~itaonici „Napredak” je ~ast zamoliti Ministarstvo da joj
ukaè svoju pomo} bilo u novcu ili u kwigama da bi mogla produìti svoj rad u ovim zaba~enim krajevima).*61
Ve} 2. oktobra îtaonici je dodeqeno 30 kwiga, a 22. oktobra
su poslate iz magacina, sa navedenim naslovima.*62 Ne znamo kakav je bio fond kwiga îtaonice, ali ga ovaj dare`qivi poklon
nije mnogo obogatio.
Moèmo pretpostaviti da su svestrani delatnik Sreten Vukosavqevi}, profesor Milosav Pu{owi} i grupa aktivnijih li~nosti koje su rukovodileîtaonicom predano radili. Na predavawima, usmenim novinama, ~itala~kim kruòcima gra|ani su
obave{tavani i podu~avani, ali i pripremani za ~itawe i dolaèwe u biblioteku.
Ne~itawe nije uslovqeno samo velikom nepismeno{}u, kakva je
vladala u na{em kraju, nedostatkom kwiga, usmenom kulturom i
siroma{tvom. Batri} Marjanovi}, profesor iz Berana, u op{irnom tekstu Jedna neuvi|avnost zvoni na uzbunu {to se u
Sanxaku i Crnoj Gori ne ~ita. Za wega je to jedno od „na{ih zala dana{wice” i „tragika” jer je kwiga mo}no oru`je napretka
i poznavawa savremenog sveta, jedini na~in da presko~imo provaliju izme|u pro{losti i sada{wosti:
To tim pre {to je u dana{we doba kwiga postala simbol ìvota, ~ovekove akcije, du{e. Svakodnevno uvi|amo da je ìvot bez kwige nemogu}, da je
postala ravna hlebu... Danas kada izlazimo iz patrijarhalnog ìvota izlazimo u moderan, savremen, najvi{e nam treba kwiga. Ovo doba prelazi iz
staroga u novo doba ne sme se ni zamisliti bez kwige. Nisu nam dovoqna
vrela pro{losti za ìvot. Od staroga treba uzeti ono {to je dobro, a
*61. Arhiv Jugoslavije, isto.
*62. To su: 1. Ko je prete`niji ~ovek ili èna, 2. Kroz ìvot i kwige 3. Lazarica, 4.
Jubilarni zbornik I(Jadranske straè ?), 5. Jubilarni zbornik II, 6. Jubilarni
zbornik III, Na{e pobede, 8. Jugoslovensko selo i Sokolstvo , 9. Srpske narodne
tu`balice, 10. Moravske davorije, 11. Sa sedla i samara, 12. Urezane istine, 13.
ûdesni kutovi, 14. Raspe}e i vaskrs Srbije, 15. [uma i selo, 16.Krv ~etnika, 17.
Srpske osnovne {kole u Vojvodini, 18. Da li je ~ovek slobodan, 19. Trenuci i
raspoloèwa, 20. Zagonetka o Strahini}u, 21. Kosovo, 22. Izabrane pesme V.
Ili}a Mla|eg, 23. Metodi~ko uputstvo, 24. Muzi~ko delo na{eg sela, 25. U
magli, 26. Svetle ti{ine, 27. Li{}e peva, 28. Starac Pribislav, 29. Julijska
krajina, 30. Opsada Jedrena.
44
od novoga napredno i pametno. To oboje treba spojiti i imati ne{to. Narodi koji su na tekovine pro{losti nastavili novo imaju istinitu kulturu. Ko to nema, taj luta. Na{a tradicija ne sme nam biti jedina literatura. Vitez u oklopu te{ko }e upravqati traktorom.
Krajwe je vreme odbaciti prazno pretresawe sto puta prepri~ane stvari
iz pro{losti, i isto tako, krajwe je vreme baciti ~e{qawe karata po na{im palankama. Kod nas, obi~no, razonoda prelazi u glavno zanimawe, a karte najmiliji prijateqi.
Marjanovi} uo~ava karakteristi~nu atmosferu palana~ke
u~malosti, uobraènosti, samozadovoqstva, ispraznog ìvota,
opsednutost pro{lo{}u kao „istorijom” i „filozofijom”, u
vreme nezapam}ene svetske ekonomske krize:
Bistrina kojom se odlikujemo ~ini da verujemo u sebe, u svoje znawe (mada ne
veliko) a kada malo boqe zagledamo u su{tinu stvari moramo se razo~arati. Ta mi, ne samo da savremeno ne radimo, ve} savremeno i ne mislimo, a misao je mati delawa.
Moglo bi se re}i da je kwiga skupa i da se te{ko do we dolazi. To je surova
istina, ali, kada bi neko zagledao koliko se popije u na{im palankama, a
koliko prokocka, morao bi do}i do zakqu~ka da }e i najskupqu kwigu kupiti lako, kao od {ale.*63
Sedamdeset godina posle nema se mnogo oduzeti. Susre}emo se sa sli~nim
dru{tvenim i kulturnim raskorakom sa svetom i budu}no{}u. ê{qawe karata po kafanama zamenile su kladionica i tombola, isprazno pri~awe zurewe u televizor i igrawe talpina po ku}ama.
Dva meseca kasnije u kratkom nepotpisanom ~lanku Jedna preporuka nalazimo dragocene podatke o prijepoqskim ~itaonicama
i ~itaocima :
Prijepoqska Gra|anska ~itaonica „Napredak” priredila je
12. januara t.g. Ko~i}evo ve~e. Pretstavqan je „Jazavac pred
sudom”, odràno predavawe o Ko~i}u, otpevan o nekoliko bosanskih pesama. Ve~e je uspelo.
Ovim povodom ho}emo da obratimo pa`wu na rad Gra|anske ~itaonice. Ova stara ustanova se stalno i ako sa skromnim i nejednakim uspehom bori sa nemarom i nerazumevawem svoje okoline. Postala stapawem tri agilna kulturna dru{tva „Podmlatka”, „Sloga” i „îtaonice” - ona ve} godinama
prire|uje analfabetske te~ajeve, cele cikluse javnih predavawa, kwièvne ve~eri, zabave i igranke. Odràva dobro ure|enu
*63. Sanxak, 17, 1. januar 1933, 6 -7.
45
~itaonicu i ima javnu biblioteku, probranu i bogatu, bez
sumwe najboqu u Sanxaku (podv. V.B.). @ali Boè biblioteka
se ne iskori{}ava dovoqno. Naro~ito {kolovani qudi malo
uzimaju kwige na ~itawe. Oni mawe {kolovani i uzimaju nekoliko, a oni sa vi{im {kolovawem skoro ni malo.
Du`nost nam je, kao javnog glasila, da preporu~imo biblioteku Gra|anske ~itaonice svima, a naro~ito seoskim u~iteqima
i sve{tenicima naro~ito. Wima su dati specijalno povoqni
uslovi za uzimawe kwiga na ~itawe. ^lanarina je samo pet dinara mese~no.*64
Zanimqivo je to {to se u ~lanku Jedna neuvi|avnost ne àli na
materijalne uslove i nedostatak kwiga, nego na nedostatak èqe za ~itawem, i to me|u naj{kolovanijim. Zna~i da je tada, kao
i danas, rad biblioteka u su{tini zavisio od interesovawa i
potreba gra|ana, a ne od prostorije i broja kwiga.
O toj „vrlo àlosnoj ~iwenici” kriti~ki je pisao jo{ jedan
Prijepoqac, kwièvnik Vladislav Veselinovi} Tmu{a:
NE[TO O DANA[WOJ PRO\I KWIGA
Konstatovati da se malo ~ita, ili boqe re}i, da se sad nimalo ne ~ita, suvi{no je, kao {to je suvi{no i obja{wavati i traìti uzrok za{to se sad
dobre stvari nikako ne ~itaju. Uzaludno je, ~ini mi se, i potresati ~itala~ku publiku da je probudimo iz te ~udnovate posleratne letargije, apatije, neinteresovawa, ili ma kako se zvalo to nemilo stawe. Uzaludno je
ubrizgavati ikakva sredstva da qudi bar pogledaju na kwigu, ako ne}e da zavire u wu. Ali iako je sve tako ipak ne treba skrstiti ruke i pustiti sve
udesu. Iako se moè re}i da je sa stagnacijom kulture nastao zastoj i u
kwièvnosti, ipak to ne zna~i da se kulturni proces moè i da zaustaviti za uvek. Taj to~ak }e ipak jednom, kad tad, morati da krene napred, ali
taj novi polazak mogao bi da zna~i i jedno opasno skretawe.
Naàlost, mi ve} sad moèmo da nazremo ne{to nemilo u tom pogledu , jer
i ako se javqa interes za lektiru, on je, kanda, iza{ao iz svog predratnog
to~ila. Rat je navikao qude na ono senzacionalno u novinama, na ne{to
trenutno. On je tu novinarsku lektiru traìo ili da bi na{ao utehe,
ili da zadovoqi svoju qubopitqivost. Sad se, kanda, ta ~itala~ka publika povodi opet za sli~nim stvarima. I dok je pre rata i jedan hamal relativno vi{e idealisao nego {to danas ideali{e jedan prose~ni idealista,
danas, u glavnom, od tog idealisawa ne moè vi{e biti ni re~i. îtala~*64. Sanxak, 19, 1. mart 1933, 3.
46
ka publika kakva je ona sad, ne}e vi{e da se bavi analizirawem i problemima. Sad se traì ne{to lako, povr{no. Ne{to {to ~itaoca ne mora ni
najmawe da zamori, nego samo da ga zabavi, nasmeje, ili da mu nategne ìvce,
koji su kroz celo vreme rata bili vi~ni da primaju takvu „du{evnu hranu”.
îtala~ka publika kao da jo{ nije osetila potrebu da se vrati u svoje
predratno to~ilo kad se ~ovek jednom dubqom pripovetkom, analiti~kim
romanom, ili emotivnom pesmom mogao baciti u idealisawa; kad je ose}ao
potrebu da ga ne{to lepo digne {to vi{e u sferu wegovih idealisawa.
Razume se da ima sada dosta onih koji predratnoj literarnoj produkciji
osporavaju svaku vrednost. Ima tu vazdan naziva kojim se omalovaàva takva
literatura, a opravdawa su tu da treba publiku privu}i kwizi. Oni vele da
na taj na~in diù publiku k sebi, ali se oni, bilo svesno, ili nesvesno, u stvari sami spu{taju ka publici. Traì se, dakle, dodir sa publikom. To je samo iznalaèwe na~ina i sredstava da se ona zainteresuje za kwigu. Ili ovi ve{ta~ki poku{aju, pa ma to bili i trikovi, mogu samo da budu opasni. Jer moè da se
desi to da ~itala~ka publika bude u svome ukusu do kraja degenerisana, ili da
se ona jednostavno odbije od kwige. Da joj se ubije svaki interes za lektiru.
Zato sa ovim kwièvnim problemima ne treba biti ni sentimentalan, a
ni radikalan. Ni tu se ne da ni{ta silom u~initi. Treba imati na umu da
i danas, posle rata, kao {to je to i bilo i pre rata, da literarne produkcije treba da vr{e onu istu ulogu koju je kwièvnost dosad vr{ila podizawem kulturnog nivoa, vaspitawem ukusa i oplemewivawem ~ovekove du{e.
To ve} ne bi bila kwièvnost kad bi literarne tvorevine imale neki drugi ciq. I zato }e ~ovek ipak, kad jednom nestane materijalne gladi, morati traìti opet ono svoje negda{we uìvawe, koje je pre traìo i nalazio u literaturi i koju mu je samo ona mogla dati.*65
Iz ovog teksta razabiremo da se posle rata ~itala samo „laka
literatura”, podilazilo se niskom ukusu i povr{nim ~itaocima, a da se „dobre stvari nikako ne ~itaju”. Naslu}uje se razilaèwe predratnih pisaca, zastupnika „lepe kwièvnoati” , „idealisawa”, i poratnih modernista, pobuwenih protiv takve kwièvnosti. Tmu{a, nakloweniji „predratnom to~ilu”, veruje da
}e kwièvnost opet oplemewivati ~ovekovu du{u, kad „nestane
materijalne gladi”. Uvek su nedostajali „dobri” ~itaoci.
Izme|u dva rata po~iwe se vi{e ~itati {tampa, iako su za ve}inu pismenih gra|ana Vreme, Politika, Pravda, Politikin zabavnik, Vrelo, pa i Sanxak, bile skupe novine. Imu}niji i pasioni*65. Vladislav Tmu{a, Ne{to o dana{woj pro|i kwiga, Kwièvni pregled Male
biblioteke (Mostar), 1, 1925, 5-6 .
V. V. Tmu{a ro|en je u Prijepoqu 1888, umro u Sarajevu 1954. godine. U Sarajevo se
preselio posle Prvog svetskog rata, radio kao ~inovnik, pisao drame i pri~e.
Vidi: Vujica Bojovi}, Zaboravqeni pisac, Mostovi (Pqevqa), 120-121, 1991.
47
rani ~itaoci su se pretpla}ivali, ali postojao je i kolporter
koji je po ulici i nadle{tvima nudio novine. Jedan od vi|enijih
seqaka iz Sedobra, Stevan Mrdak, uzimao je kwige iz îtaonice,
a voleo je i da sa zadenutom Politikom pro{eta ~ar{ijom. Pojedinci, kao [u}ro î~i} i Salih Haxagi}, postali su tako strasni ~itaoci Politike da su govorili da im je stave u mezar.
Novine su se mogle pro~itati u nekoj od ~itaonica, u kafanama
i berbernicama Emina Solakovi}a, Ahma [ehovi}a, Adema
Fejzovi}a, Avda Jatare i drugih. Berbernice su bile i kafoto~ja i ~itaonice, u wima su se razmewivale vesti, a Avdo Jatara je bio i narodni zubar. U grad je stizalo dnevno pedesetak
primeraka novina i prodavalo oko 60 primeraka Sanxaka.
Politi~ke stranke i novine su, pored boqe obave{tenosti o
doga|ajima u zemqi i svetu, unosile u ìvot ~ar{ije vi{e politi~ke strasti i ìvosti. U strana~kim prostorijama moglo
se na}i i kwiga.
Gajret
Istaknutu kulturnu i prosvetnu ulogu me|u muslimanima izme|u dva rata imao je Gajret, dru{tvo za ekonomsko i kulturno podizawe muslimana, osnovano u Sarajevu 1903. godine. Wegovo geslo je bilo: „Rad za Gajret rad je za dobro sviju nas”. Zalagao se
za me|uversku toleranciju i jugoslovenski patriotizam. Zbog
toga je 1928. godine kraq Aleksandar I dru{tvo Gajret odlikovao Ordenom Svetog Save II reda. Prestolonaslednik mu je bio
i pokroviteq. Gajret je izdràvao {kolske internate (konvikte), davao stipendije ili nov~anu i drugu pomo} siroma{nim
u~enicima sredwih {kola i studentima, organizovao prikupqawe humanitarne pomo}i, analfabetske te~ajeve, predavawa,
biblioteke, doma}i~ke {kole, zabave i teferi~e.
Izvori prihoda bili su prilozi bogatijih qudi, kao utemeqiva~a i dobrotvora, prilozi gra|ana, zatim prihodi od prodaje
„safuna”, „cigar-}aga”, markica i imalina za cipele pod svojim
imenom. Prilikom raznih prigodnih akcija i praznika Gajretove kasice su postavqane u lokalima i ~itaonicama.*66
*66. Gajret 1903-1928, 76-79.
Vidi i reklame u Gajretu, na primer, 11, 1910; 17, 1927.
48
Glavni odbor Gajreta u Sarajevu nastojao je da ima {to vi{e ~lanova i da dopre u {to vi{e mesta, od Slovenije do Makedonije.
Osnivao je mesne odbore i pododbore, po gradovima i selima, angaòvao svoje poverenike, podsticao i usmeravao wihov rad, donosio zahtevna pravila o radu (Pravila srpskog muslimanskog kulturno prosvjetnog dru{tva Gajret, Sarajevo, 1932). U nekim gra
49
dovima postojao je i „Gajretov podmladak”, sa sve~anim uniformama. Pored op{tih pravila postojala su i posebna pravila ili
uputstva, na primer za peva~ka dru{tva, ~itaonice i predavawa.
Me|u Gajretovim pitomcima bilo je i Srba, kao Uro{ Golubovi} iz Kotlaji}a, u Pqevqima 1927. godine, kada i Mustafa
Pa{anovi}.
Gajret je izdavao istoimeno glasilo, list Gajret, koji je izlazio dva puta mese~no, }irilicom i latinicom, od 1907. do 1941.
godine. Bio je otvoren svim saradnicima koji su se uklapali u
wegovu prosvetno-emancipatorsku koncepciju. Kao primer moèmo navesti V. V. Tmu{u koji je ve}inu radova objavio u Gajretu. List je donosio kwièvne tekstove prilago|ene svom ciqu,
rodoqubive i socijalne pesme, pozori{ne komade za amaterska
dru{tva, ~lanke o pro{losti muslimana, kwizi, vaspitawu i
obrazovawu dece i èna.
Pododbor Gajreta u Prijepoqu obrazovan je na godi{woj skup{tini 27.
maja 1921. godine. Izabrani su: „za predsednika Murat F. Suki}, upravnik
ovda{we medrese, za tajnika Muhamed A{imbegovi}, rentijer ovda{wi, za
blagajnika Ahmet F. Beqovi} (?) ovd., i za ~lanove Murat F. [e}eragi} i
Mustafa F. Hoxi}, oba ovd.”
Na pe~atu ovalnog oblika ispisano je, }irilicom i latinicom: Pododbor
Gajreta Prijepoqe.
U kratkoj vesti u Gajretu nalazimo ne{to detaqnije podatke o
radu pododbora:
Rad pododbora Gajreta u Prijepoqu. Nedavno izabrani pododbor
Gajreta u Prijepoqu iznajmio je naro~itu ku}u, gdje }e se nalaziti prostorije pododbora i u kojima }e pododbor odràvati ve~erwe analfabetske
te~ajeve, a tu }e biti smje{tena i „Gajretova ~itaonica”. Na dan 2. marta t.g. zakazana je u novim prostorijama Gajretova konferencija, na koju su
pozvani najugledniji gra|ani obiju vjera. Na toj konferenciji izvr{i}e se
upisivawe dobrotvora i utemeqa~a, kao i osnivawe Agitacionog odbora
radi uspje{nijeg rada za Gajret. Ovom prilikom organizova}e se prikupqawe dobrovoqnih priloga i ze}ata za Gajret, obzirom {to uskoro nastupaju ramazanski dani i bajram. Pododbor }e pro{iriti svoju akciju i na okolna sela, te }e se uputiti nekoji ~lanovi, ~im nastupi prole}e, da organizuju sakupqawa priloga u novcu i u naravi provedu po okolnim selima. Po
svemu izgleda, da je novi pododbor najozbiqnije shvatio svoju du`nost, pa
}e s toga bez sumwe imati u svome i zama{nih uspjeha.*67
*67. Gajret 4, 1924, 63-64.
50
U narednom broju Gajreta ~itamo da je u „dupkom punoj” Veseli~i}a
„Kasini” odràna konferencija „na koju je do{ao ve}i broj uglednijih gra|ana i ~inovnika obiju vjera, me|u kojima i veliki Prijateq Gajreta g. Sreten Risti}, okru`ni na~elnik sa svojim sekretarom g. Adamom A}imovi}em i sreskim poglavarom g. Petrom Petrovi}em, kao i nekoji organi prosvjete. . . Za u t e m e q a ~ e G a j r e t a upisali su se: Mehmed beg Ha{imbegovi}, okru`ni muftija, Be}ir ef. î~i}, trgovac i predsjednik Gajretova pododbora, te g. Gli{a Veseli~i}, predsednik op{tine prijepoqske.
Zatim se upisalo 80 redovnih ~lanova „Gajreta”. Broj ~lanova po svoj prilici za kratko vrijeme }e se udvostru~iti...*68
Svi muslimanski prvaci izme|u dva rata bili su oko Gajreta i Medrese.*69 U
upravu su birane najuglednije li~nosti, ne samo iz redova muslimana, {to
pokazuje da je dru{tvo bilo prihva}eno i ceweno.
Me|u osamnaest ~lanova Agitacionog odbora nailazimo na ranije ~lanove
crkveno-{kolske op{tine i dru{tva „Sveti Sava” - Jovana Mitranovi}a,
Josifa Jev|evi}a, Gli{u Veseli~i}a, Sava Mini}a, Dimitrija Zindovi}a, a
kao predava~i pomiwu se Sreten Vukosavqevi} i Vukosav Kijanovi}.
O saradwi svedo~i javna zahvalnost Andru Bogdanovi}u:
Ovom prilikom ~ast nam je ispred pododbora izraziti blagodarnost g. Andru Bogdanovi}u sudiji i predsedniku omladinskog dru{tva „Podmladak”,
koji su prilikom Gajretova teferi~a sa omladinom agilno radili i uveli~ali Gajretove ideje.*70
Predavawa su naj~e{}e odràvana u xamijama jer pogodnijih
prostorija u selima nije ni bilo. Po nare|ewu Glavnog odbora
Gajreta, odràna su predavawa u Gostunu, Zastupu i Brodarevu.
Posle svih predavawa i zabava prisutni su davali priloge u
namirnicama, novcu i odevnim predmetima. Od Bajrama su prilagane bajramske koìce. Davaoci ve}ih priloga poimeni~no
su pomiwani, a list Gajret je redovno objavqivao izve{taje o
radu pododbora, prikupqenim sredstvima i nameni wihovoj.
*68. Gajret, 5, 1924, 80.
*69. Predsednik je bio Be}ir ef. î~i}, ~lanovi Murad ef. [e}eragi}, Alija Ali~i},
Salihef. Haxali}, ~lan Svetko Petkovi} (1924). Na skup{tini pododbora u
Prijepoqu, 25. avgusta 1929, aklamacijom je pred preko 50 prisutnih ~lanova
izabran novi odbor: Mahmut Ba{ovi}, blagajnik gradske op{tine, predsednik,
Jusuf Srna, trgovac, potpredsednik; Halim Pa{anovi}, {umarski ~inovnik, za
sekretara; Latif Pa{anovi}, trgovac, za blagajnika; Mehmed beg Ha{imbegovi}, okru`ni muftija; Ra{id aga Jusufagi}, posednik; Hasan ef. Hani},
verou~iteq. Nadzorni odbor: Sejfudin [ehovi}, profesor veronauke; Mustafa
ef. Hoxi}, verou~iteq, i E{ref âvi}, sekretar okru`nog muftijstva.
*70. Gajret, 17 18, 16. septembar 1925, 288.
51
Traìlo se da predavawa budu iz najva`nijih grana ìvota (vera, higijena, poqoprivreda, zadrugarstvo, trgovina, zanatstvo,
istorija na{eg naroda, poznavawe Otaxbine), da im se ozbiqno
prilazi, tako {to }e vladati red, pa`qivo biti slu{ana, voditi se bele{ke i zapisnik, a na kraju o wima diskutovati.*71
Prijepoqsko dru{tvo Gajret se izdràvalo od ~lanarine, dobrovoqnih priloga, poklona i zave{tawa, ulaznica za zabave i
druge programe. Imalo je fond za pomo} sirotiwi i {kolovawe
siroma{nih |aka, prire|ivalo je predavawa, teferi~e, zabave,
organizovalo kurseve, analfabetske te~ajeve, doma}i~ku {kolu i kurseve za ènsku decu, osnovalo tambura{ki orkestar,
dramsku sekciju i biblioteku.
U vesti, sa fotografijom slu{alaca i organizatora Gajretova
analfabetskog te~aja u Prijepoqu, nalazimo poznata imena i
jedan primer delovawa Gra|anske ~itaonice:
Mesni odbor Gajreta u Prijepoqu zapo~eo je svoj analfabetski te~aj na dan
10. februara o.g., koji je trajao do 7. maja o. v., koga je dana i ispit odràn.
Ispitnu komisiju su sa~iwavali kao pretsednik sreski {kolski nadzornik g. Ilija Milutinovi}, ~lanovi mesnog {k. odbora g.g: \or|e Andonovi}, Halil Malica, Be}ir H. Hasanovi}, Arif Skadrak i pretsednik Mesnog odbora Gajreta Mahmut Ba{ovi}.
Ispitu je pristupilo 27 u~enika analfabetskog te~aja a ispit je zapo~eo
7. maja u 6 ~asova posle podne i zavr{io u 9 ~asova. Svi slu{aoci te~aja poloìli su ispit sa vrlodobrim uspehom.
Po zavr{enom ispitu pretsednik ispitne komisije g. Ilija Milutinovi}
zahvalio je u~itequ g. Budimiru Bogdanovi}u i slu{aocima te~aja na dobrom uspehu upu}uju}i slu{aoce na daqi rad i pom prilikom pozvao ih da
svaki postane ~lanom Gajreta. Tako|er se zahvalio i Mesnom odboru Gajreta na wegovom zauzimawu za prosvetu.
Zatim je re~ uzeo pretsednik Gajreta g. Mahmut Ba{ovi} kao inicijator
ovoga te~aja. Zahvaquje se vrednom i vaqanom u~itequ g. Bogdanovi}u na
po`rtvovanosti i trudu g. Iliji Milutinovi}u, {k. nadzorniku sreza
Mile{evskog, i \or|u Andonovi}u, upravitequ osn. {kole u Prijepoqu, na
wihovoj susretqivosti...
Posle toga g. Budimir Bogdanovi},u~iteq, podelio je svakom
|aku po jednu ~itanku koje je poklonila ovda{wa Gra|anska ~itaonica govore}i da svi |aci kao ~lanovi Gajreta uvek imadu
*71. Gajret, 3, 1. februar 1931, 72.
52
pravo traìti kwiga na ~itawe od Gra|anske ~itaonice koje
}e im se izdati na ~itawe.”*72
Bio je to zaista lep pedago{ki i propagandni gest u~iteqa i
îtaonice, potvrda da je bila biblioteka svih gra|ana.
Jo{ jedan primer Gajretovog rada na prosve}ivawu je {estomese~na doma}i~ka {kola, pod pokroviteqstvom W. V. Kraqice:
Kurs je postigao odli~an uspeh u svakom pogledu. Uticaj kursa bi}e vrlo veliki ne samo na u~enice nego i na ostalo muslimansko ènskiwe.
Ovaj kurs zna~ajan ne samo po svom neposrednom uspehu, nego jo{ vi{e po tome {to je ovo uspe{an poku{aj smi{qenog, planskog i kulturnog delovawa
na muslimansko ènskiwe.*73
O procesu emancipacije èna u prijepoqskom kraju u XIX i XX veku, moglo
bi se napisati puno stranica. @ene, naro~ito muslimanke, retko su se pojavqivale u javnom i kulturnom ìvotu grada, malo ih je bilo pismenih, jedva
nekoliko zaposlenih van prosvete. Led su probijale „strankiwe”, posle su
se ukqu~ivale intelektualke ili ro|ake intelektualaca i politi~kih aktivista. Naro~ito }e partizanke uzdi}i dru{tveni poloàj èna.
Prijepoqski pododbor se vremenom omasovio i stvorio boqe uslove za rad,
u svojoj zgradi, u blizini dana{weg hotela „Park”. Prire|ivawe zabavnih
programa bila je najzastupqeniji vid rada:
„U svakom mjestu odràva se godi{we bar po jedna Gajretova zabava, koja pored zabavnog dijela ima i svoj kulturni i prosvjetni ciq”.*74
Tambura{ki orkestar sa peva~kom grupom bio je du{a svih zabava. Pored
zgrade Dru{tva, na otvorenom prostoru, bila je ure|ena kuglana.
Postojao je pododbor Gajreta i u Brodarevu.*75
Teferi~i su bili najmasovniji vid zabave u Prijepoqu. Naj~e{}e su prire|ivani na Ravnama, povodom Bajrama i dana ro|ewa svog pokroviteqa, 6. septembara. U Gajretu*76je objavqena fotografija sa potpisom: „Prvi izlet
„Gajreta” u Prijepoqu 11./V. 1924.” Na woj je velika grupa mu{karaca svih
*72. Gajret, 11, 1. juna 1930, 295.
*73. Gajret, 16, 16. avgusta 1931.
*74. Arhiv Jugoslavije, iz pisma Ministarstvu prosvete, 1. marta 1921.
*75. Gajret, 3, 1941, 88.
Zabeleèno je da je "Mule Nik{i}, u~iteq, biv{i pitomac Gajreta, sakupio za
Gajret 2.120 dinara. On je dao 100 dinara, a mawe priloge su dali Ko}o Gojak, Nezir
\uhi}, [erif Rop{anin, [ahin ]osovi}, Man~o Kunuqac, Hazir Rop{anin, Mu{o
Gelak i Husein Rop{anin. (O~igledno je da su imena pogre{no od{tampana!).
*76. Gajret, 9, 1924, 141.
53
uzrasta, sa desetak ì~anih instrumenata. Na teferi~ima je izvo|en zabavni program i ostvarivan neki humanitarni ciq, u kome su ~esto aktivno u~estvovali i „bra}a pravoslavni”.
U Gajretu od 16. aprila 1930. godine nalazimo fotografiju prire|iva~kog
odbora Gajretove zabave od 19. februara, ispod table na kojoj pi{e Pododbor dru{tva GAJRET i wihova imena: Sidika Ha{imbegovi}, Memnuna Kajtaz, Mahmut Ba{ovi}, Emina Hani}, Xemila Ta{evac, Abdulah Skadrak,
Alija Alin~i}, Sejfija Selimi}, Latif Pa{anovi}, Ibrahim H. Avdi},
Abdulah Asimovi}, Omer Drnda, Abdulhalim Pa{anovi} i Kadrija Kre{telica. Sigurno su i ~lanovi uprave Gajreta, pored mladih {kolovanih
aktivista, imali velikog udela u organizovawu programa.
Evo jednog detaqnijeg opisa teferi~a:
Teferi~ je otvorio predsjednik g. Mahmut Ba{ovi} i zahvalio se prisutnima
na lepoj i bratskoj poseti, zatim je Sait Ha{imbegovi}, pitomac Gajretovog konvikta i u~enika VIII razreda gimnazije u Sarajevu o ciqu i dosada{wem
radu Gajreta kao i potrebi prosve}ivawa muslimana; posle wega govorio je
Mustafa Pa{anovi} tako|e pitomac Gajretov i u~enik VIII razreda gimnazije u Sarajevu, o potrebi razvijawa Gajretovih ideja u ovim krajevima od koga
}e imati na{a siroma{na i nezbrinuta deca neverovatnu korist Iza toga
deklamovao je Gajretovu himnu Ibrahim Ba{ovi}. Ovakvi govori i recitovawa deklamacije od napred pomenutih, ostavilo je u gra|anstvu dobar utisak.
Posle odrànih govora i deklamacije odsvirana je dràvna himna od strane tambura{ke sekcije prijepoqskog omladinskog dru{tva „Napredak”, a
zatim se je klicalo W.Vel. Kraqu i celom Kraqevskom Domu a naro~ito se
klicalo Gajretovom Protektoru W.Kr.Vis. Prestolonasledniku Petru.
54
Posle svega ovoga pre{lo se na vu~ewe lutrije i veseqe, koje jetrajalo do 6
~asova po podne.
Neto prihod ovog teferi~a iznio je Din. 1.143,50.*77
Posle teferi~a obi~no bi sledila ve~erwa zabava sa umetni~kim programom.
Sa~uvana je pozivnica za teferi~ i zabavu, odrànu 6. septembra 1939. godine, na ime Rexa Dautovi}a.*78 Taj „veliki teferi~
i elitna zabava” odràni su na Ravnama, „u 2 sata poslije podne”, a zabava „u prostorijama Sokolskog doma „Kasine”„.
Program teferi~a sastojao se od pozdravne re~i E{refa âvi}a, predsednika mesnog odbora Gajreta, predavawa Izeta âvi}a
o prosve}ivawu muslimanske ène, izvo|ewa pozori{nog komada „Grivna bisera” od Brki}a, pe{a~ke trke, trke u xakovima,
„amerikanske lutrije”. Na ve~erwoj zabavi opet je bila pozdravna re~ predsednika, predavawe R. Haxagi}a o radu i zna~aju Gajreta, izveden je pozori{ni komad „Omerbeg Qubovi}” Vladislava Veselinovi}a Tmu{e, recitacija Izeta âvi}a, nastavqen {aqivom po{tom, birawem kraqice zabave i igrankom do
zore. Svirao je Gajretov orkestar i „~uveni harmunika{ Alija
I~eli}”, a za zabavu je obe}avan bife sa probranim pi}ima. Pozivnica je {tampana ~ak u Bitoqu, {to ukazuje da je za organizovawe ovakve zabave trebalo puno vremena i da je u me|uvremenu
moglo do}i do odstupawa u programu i imenima.
Po se}awu Naxe Ba{ovi}, ro|ene âvi},*79 ona je izabrana za kraqicu zabave jer je bila i nosilac glavne ènske uloge, ali u pozori{nom komadu „Grivna bisera” od Hivzije Bjelovca!*80 „To je bio
prvi slu~aj nastupa Muslimanki na javnoj priredbi u Prijepoqu”.
Na predstavi „najduì aplauz bio je upu}en glavnom junaku
predstave, nosiocu progresa u kasabi, koji je nailaze}i na otpor konzervativne ~ar{ije, propratio re~ima: „Da bog da, da ta
*77. Gajret, 19, 1. oktobar 1929, 308-9.
*78. M.R. C (miqanovi}), Dve predstave u jednom danu, Polimqe, 19. septembar, 2003, 5.
*79. Naxa Ba{ovi} âvi}, Qubi{in valcer, Zapisi i se}awa u~esnika NOR-a i
NOP-a prijepoqskog kraja (Svedo~ewa Mile{evaca 1), Prijepoqe, 1986, 80-83.
*80. „Grivnu bisera” napisao je Ibro Brki}, a ne Hifzija Bjelevac. To je jedan od sentimentalnih folklornih komada, pisan za amaterske scene i wihovu emancipatorsku ulogu.
55
~ar{ija propala i vatrom sagorela!”„. Posetioci su spontano
izrazili nezadovoqstvo svojom palankom i svojim ìvotom.
Bio je podvig izvesti dva pozori{na komada za jedan dan i tako
obiman program, {to pokazuje da je dru{tvo imalo dosta aktivista i bilo dobro organizovano. Potvrdu za to nalazimo u listu Sanxak
u kome se kaè da su pododbori dru{tva Gajret „skoro najaktivnija prosvetna dru{tva u Sanxaku”, „koji neumorno rade na kulturnom preporo|aju muslimanskog stanovni{tva. Wihov plodan rad moè se jasno videti pri poseti
i najmawe varo{ice u Sanxaku”. Prijepoqski pododbor ima „oko dve stotine agilnih ~lanova”, a na wegovom ~elu su Asan Ani}, verou~iteq, i ]amil
Selmanovi}, policijski pisar. ^lanovi odbora su Abdul Pa{anovi}, ~inovnik [umske uprave, Ibrahim Kratovi}, trgovac, Vukosav Kijanovi}, u~iteq,
Be}ir Haxiasanovi}, trgovac, i Ha{imbegovi}, poreski slu`benik.
„Ove zime odrào je nekoliko predavawa u „Gajretu” i g. Sreten Vukosavqevi}, dràvni podsekretar u penziji i biv{i narodni poslanik”.*81
Gajretova ~itaonica
Nije se mogla zanemarati ~iwenica da se kwige malo kupuju i
~itaju, da su retke ku}ne biblioteke, da se tobo`wi narodni prvaci samo kite zvawima predsednika i „tajnika” kwi`nica, zato je osnivawe ~itaonica i kwi`nica bio je jedan od najva`nijih ciqeva Dru{tva. Zbog nedostatka prostorija za sednice,
predavawa, zborove i zabave, preporu~ivano je da se razni klubovi, gra|anske ~itaonice (kiraethane) pretvore u Gajretove
~itaonice i tako oìvi wihov rad.
O tim kiraethanama saznajemo ne{to vi{e iz priloga Hazima
Mufti}a :
„Ove su Kiraethane lijepa i korisna ustanova. Ne samo da su korisne i lijepe, ne moè{ zamisliti, kako bi danas ìvio bez wih.
Kad do|e{ u kakvo nepoznato mjesto, odmah pita{: Gdje je Kiraethana, jer
zna{ da }e{ tude najkomotnije uzeti abdest, klawati Boìji namaz, na}i
se, razgovarati i upoznati se sa gra|anima, a i pro~itati, {ta ima novoga u svijetu.
Nu za vrijeme dok su novine u Kiraethani taze, i jest u woj lijepo, ali da te
Bog sa~uva, kadkad u woj sjediti, kad se nema {ta nova ~itati. Osobito
ako imade ~lanova iz raznih politi~kih stranaka. Onda bude u Kiraethani nesnosno i dosadno, jer se zametne silna galama, pa onda niti moè{ ~itati novina, niti s mirom sjediti”.*82
*81. Rad dru{tva „Gajret" u Prijepoqu”, Sanxak (Prijepoqe), 1. mart, 1932, 3.
*82. Gajret, 11, 1910, 176-178.
56
U tekstu Na{e ~itaonice u provinciji E. M. pi{e o va`nosti
~itaonica po kasabama i varo{icama koje su „jedina mjesta za dru{tveno vaspitawe omladine, koja nije oti{la na {kole - mjesne ~itaonice -”.
Kolikogod su te ~itaonice mawkave... one su ipak u pro{lim godinama mnogo koristile na{oj omladini u provinciji. A kad bi se tim ~itaonicama posvetilo malo vi{e pa`we, one bi upravo bile prava blagodat za na{ narod...
Prva mana tih muslimanskih ~itaonica jeste ta, {to se pri osnutku obi~no unosi u wihova pravila: da je to ~isto muslimansko dru{tvo i da se u odbor mogu birati samo muslimani... Druga mana tih provincijskih ~itaonica jeste ta, {to se one smje{taju najvi{e puta u starim i tro{nim zgradama, u kojima se, ni uz najboqu voqu, ne moè odràvati potreban red i ~isto}a, koja bi pruàla ~lanovima ugodnost i udobno ose}awe u wima... Dana{we
na{e ~itaonice obiluju politi~kim listovima. Toga bi se trebalo {to vi{e kaniti i nastojati da se za ~itaoce pribavi {to vi{e stru~nih, zabavnih i znanstvenih listova. Svaka ~itaonica treba da ima svoju kwi`nicu i
da se wome redovno sluè ~lanovi, a ne da se stotiwak kwiga, kao {to se to
praktikuje, zakqu~a u ormar, da budu toboè neki ukras dru{tvenih prostorija. Ulogu kwi`ni~ara treba da preuzmu mjesni u~iteqi. Ovi prosvjetni radnici trebali bi da odràvaju u ~itaonicama {to ~e{}a predavawa...
Na{im provincijskim ~itaonicama mawkaju sokolske, pjeva~ke, tambura{ke
i diletantske sekcije. Ukoliko ove ne postoje, onda se ~itaonice ni{ta ne
razlikuju od malovaro{kih kafana, koje drè po nekoliko novina. I {portu bi se trebala posvetiti naro~ita pa`wa... Dana{we ~itaonice nijesu
ni{ta drugo nego mjesta, na kojima se qudi sastaju, ni{ta ne rade i vode li~ne mjesne i politi~ke sporove... Bez obzira na vjeru, naciju i politi~ka gledi{ta trebalo bi u svakom mjestu da dru{tva dolaze u {to uì kontakt,
prire|uju popularna javna predavawa, zabave, sijela i sl...*83
Ovi ~lanci lepo odslikavaju karakter provincijskih ~itaonica sa muslimanskim predznakom u Bosni, ali sve ukazuje na to da
su sli~ne bile i ovde, pa i srpske. Od ~itaonica je traèno da
budu sredi{te svih kulturnih i obrazovnih sadràja rada zato
{to su, po pravilu, bile jedine institucije te vrste, pored
osnovne {kole, niè gimnazije i niè medrese. Bile su varo{ki univerzitet i akademija u vreme kad su najobrazovaniji bili u~iteqi, sve{tenici, po neki ~inovnik i profesor. U wih
se unosilo puno idealizma, zalagawa „za kulturu masa”.
Kad se govori o kwi`nicama i ~itaonicama izme|u dva svetska
rata, treba imati na umu da su morale, da bi opstale, biti u kafo*83. Gajret, 19, 1924, 268-269.
57
to~jima. Razlikovale su se od ostalih kafana i mehana po posetiocima i {to se u wima nije sluìo alkohol, ve} kafa, ~aj, salep.
Postojawe Gajretove biblioteke u Prijepoqu potvr|uje pismo
Nadzorni{tvu osnovnih {kola od 25. decembra 1929. godine:
Kako je dru{tvo Gajret u Prijepoqu
osnovalo svoju biblioteku a neraspolaè
sa kwigama, koje bi trebalo davati svojim ~lanovima na ~itawe, to se moli Nadzorni{tvo za dejstvo kod Ministarstva Prosvete da ovom Dru{tvu dodeli
izvestan broj kwiga, koje }e Dru{tvo staviti u svoju biblioteku kao poklon Ministarstva Prosvete.*84
Zahtev su potpisali predsednik pododbora, Mahmut Ba{ovi} i
sekretar Abdulhalim Pa{anovi}. Sreski nadzornik (potpis
ne~itak) podrào je zahtev, a ministar prosvete je ve} 16. januara 1930. godine dodelio Gajretu „pedeset komada razli~itih
kwiga” i pet primeraka kalendara „Vardar” za 1930. godinu.
Kao i sve tada{we kwi`nice, i Gajretova se morala dovijati za
popunu svog fonda, naj~e{}e molbama za poklone:
„Mjesni Odbor u Prijepoqu osnovao je svoju biblioteku i tom se zgodom
posebnim pismima obratio raznim kwiàrama u zemqi s molbom da za ovu
kwi`nicu poklone izvjesan broj kwiga, {to je donekle i uspio:
Kwiàra Gece Kon u Beogradu darovala je 45 komada raznih kwiga u vrijednosti do 500. _ dinara;
Kwiàra Rajkovi} i ]ukovi} u Beogradu 26 komada raznih kwiga u vrijednosti do 200._ Din. ;
Bra}a Pa{anovi} (~lanovi Mesnog odbora) 50 komada raznih kwiga u vrednosti do 400._ dinara;
Gosp. Bo{ko Ko~ovi}, preduzima~ iz Prijepoqa i ~lan Gajreta 10 komada
raznih kwiga u vrijednosti do 20. _ dinara;
Gosp. Jovo Mitranovi}, u~iteq u penziji, 5 komada kwiga u vrijednosti do
100 do 100 dinara.
I ovim putem plemenitim darodavcima toplo hvala!*85
Ne znamo da li su te kwige bile prve u biblioteci, koliko
ih je prinovqeno slede}ih godina, koliko su ~itane i ko su
*84. Arhiv, isto.
*85. Gajret, 4,16. februar 1930, 62.
58
bili ~itaoci. âk i da su bile prve, bile su solidan po~etni fond. Poznato je i da je deo ostvarenih prihoda ovda{wi
pododbor ulagao u kupovinu kwiga za svoju ~itaonicu. Sigurno je ne{to kwiga dobijano i kupovano od izdava~a iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, verovatno i iz Crne Gore i
Makedonije. U ~itaonici Gajreta ~itali su se, pored beogradskih, i listovi i ~asopisi iz Sarajeva i Mostara - Gajret, Novi Biser, Novi Behar, Islamski svijet, Novi vijek,
El-Hidaje i drugi. Novi Behar je 1933. godine imao u Prijepoqu 19 pretplatnika.*86
diletanti 1932 godine.
Dru{tvo Prosveta imalo je centralnu biblioteku y Sarajevu i
pokretne biblioteke, ne samo po Bosni i Hercegovini nego i po
celoj Kraqevini, osim u Dravskoj banovini (Sloveniji).
*86. Nadir ef. Daci}, Velika (Mahmut-begova) xamija. Izgradwa - obnova, 18951900-2003, Prijepoqe, 2003, 5.
59
[tampalo je i istoimeni „list za zabavu, pouku i prosve}ivawe”, sa dodatkom Prosvetni glasnik. Teìlo je otvarawu mesnih kwi`nica i ~itaonica „koje }e biti i mesto sastanaka
~lanovima i prijateqima Prosvete. To su ujedno i Prosvetini
kulturni klubovi, àri{te svega prosvetnog i kulturnog rada
u mestu”. Zabeleèno je da i Prijepoqe ima Prosvetinu kwi`nicu, ali bez bliìh podataka.*87 Verovatno je bila pri nekoj
od ~itaonica ili dru{tava.
U jednom izve{taju se isti~e da su te kwi`nice radile u razli~itim uslovima i sa razli~itim uspehom:
Neke su radile vrlo dobro, i dobro, neke sa sredwim uspehom,
neke slabo, a neke nisu radile nikako. Skoro sve bez izuzetka
borile su se sa oskudicom materijalnih sredstava. Mnoge nisu
bile u stawu ni da podmire najnu`nije materijalne potrebe.
Neke oskudevaju u ve}em broju potrebnih kwiga, neke nemaju ni
zgodnog lokala, nekima nedostaje zauzimqiv kwi`ni~ar. Povrh svega toga stalna je pojava slaba navika na ~itawe, malo
interesovawe, a po selima i velika nepismenost.
Ovome se ni danas nema {ta dodati.
Gde nije bilo Prosvetinih odbora i poverenika, kwi`nicama su
upravqale druge kulturno-prosvetne ustanove kao {to su „Sokoli”, „Pobratimi”, narodne kwi`nice, |a~ke druìne, |a~ki
domovi, {kole, zemqoradni~ke zadruge, parohijska zdawa.
U Zetskoj banovini, u 18 srezova i 26 mesta, Prosveta je imala
29 stalnih, 11 pokretnih i 1 de~ju kwi`nicu.
Za{to su odmah posle Prvog svetskog rata, u kasabi koja se ni~im nije mogla razmetati, osnovana tri naporedna srpska kulturna dru{tva sa ~itaonicama, pa jo{ Gradska ~itaonica, Gajretova i gimnazijska, te{ko je razumeti. Bi}e da je, kao i obi~no, iz politi~kih razloga.
To su, ipak, sve poku{aji da se da se kwiga pribliì gra|anima
i unapre|uje kulturni ìvot. Po na{em obi~aju nije se radilo
istrajno i slo`no.
*87. Vidi: Prosveta, 9, 1933, 5 ; 4, 1935, 42 ; 8, 1935, 131-135.
60
U pam}ewu starijih Prijepoqaca nema kwi`nica jer su one,
sem gimnazijske, bile klupskog karaktera, kafoto~ja, nedostupne deci.*88
[kolske biblioteke
îm drì{ kwigu u ruci, ve} si se udaqio od svog naroda.
Milovan Danojli}
Nismo do{li ni do jednog popisa kwiga iz me|uratne {kolske, gradske ili seoske biblioteke, ni u jednoj nisu sa~uvane
kwige i inventar. Napor u~iteqa ili vi|enijih qudi iz mesta da u {koli ili pri {koli obezbede koju policu sa kwigama i pretplatu na novine i tako zasnuju {kolsku, odnosno narodnu ili zadru`nu kwi`nicu (~itaonicu), bio je kratkog daha i nevelikog doprinosa. Kwige su vi{e sakupqane i dobijane na poklon, nego {to su kupovane, jer su bile skupe, a i
~lanarina je bila visoka, naro~ito za siroma{ne seqake.
Retko su dve generacije ~itale kwige iz iste biblioteke ili
odràvale porodi~nu biblioteku. Ne mogu ratna stradawa i
seqewa biti jedino opravdawe.
Gimnazijska biblioteka je, verovatno, najva`nija kwi`nica u
Prijepoqu izme|u dva svetska rata. U izve{taju za {kolsku
1913/1914. godinu, prvu godinu postojawa niè gimnazije, kwi`nica se ne pomiwe.*89
U izve{taju za {kolsku 1931/1932. godinu navedeno je da |a~ka
kwi`nica ima 531 delo i 121 uxbenik, a nastavni~ka 443 dela;
1933/1934. godine nastavni~ka 684 dela, |a~ka 551 delo i 60 |a~kih uxbenika; 1937/1938. nastavni~ka 765, |a~ka 1036, ukupno
*88. U Prijepoqu su postojala dva muslimanska humanitarna dru{tva. Dru{tvo
„Meraklije” je od priloga, obi~no povodom neke godi{wice, ili na po~etku
{kolske godine, obuvalo i obla~ilo siroma{ne |ake, a dru{tvo „Muavenet”,
osnovano 1934. godine, prikupqalo je sredstva za dostojnu sahranu siroma{nih.
Takve je sirotiwe bilo!
*89. Nepotpuna gimnazija po~ela je raditi 3. marta 1914. godine, a otvorena je
Ukazom W V kraqa Petra Prvog od 20. novembra 1913. godine.
61
1801 kwigu; 1939/40. godine nastavni~ka kwi`nica je imala 805,
|a~ka 1086 kwiga.*90
Do rata kwiga je bilo vi{e od dve hiqade. Sme{tene su bile u
posebnu prostoriju, u ormarima sa kqu~evima. U svakoj kwizi
bio je inventarni broj i pe~at kwi`nice. Kwi`nicu je vodio
profesor Milosav Pu{owi}, a imala je i upravu, sastavqenu od
nastavnika i u~enika. Profesor je angaòvao odli~ne u~enike
i ~lanove literarne druìne da ure|uju kwi`nicu i izdaju
kwige. Kwige su pozajmqivane petkom po podne i subotom.
Gimnazija je izgorela u leto 1941. godine i kwige u woj, ali je
ne{to kwiga i razneto.
îtalo se po preporukama i me|usobnim razgovorima o pro~itanim kwigama. Mi}o Qu{tanovi} (1926) i Vito Ivezi} (1925)
se se}aju da su |aci najvi{e ~itali narodne pesme, „Hiqadu i
jednu no}”, bajke, Gli{i}a, Veselinovi}a, Igwatovi}a, S. Rankovi}a, Gorkog („Mati”), „Kako se kalio ~elik”, „Robinson
Kruso”, „Zlatarovo zlato”. Profesor Branko Radi~evi} kriju}i je nudio na ~itawe „Istoriju Sovjetske komunisti~ke partije”. (Wih dvojica su napunili torbu nagorelim kwigama iz
{kolske biblioteke, ali ni jednu nisu sa~uvali).
Gradske biblioteke iz tog vremena se ne se}aju.
Biblioteke u osnovnim {kolama
Ni biblioteka prijepoqske osnovne {kole nema dugu nit neprekidnog postojawa. Naveli smo ve} da je zabeleèno kako je
{kola od osnivawa (1830) dobijala kwige iz Kwaèvine Srbije. Bili su to {kolski uxbenici, narodne pesmarice i po neki
*90. Videti od{tampane godi{we izve{taje Dràvne realne nepotpune gimnazije u
Prijepoqu za pomenute godine.
U Gimnaziji je postojala je literarna druìna „Mile{evo” i wen odsek Kolo
saveza trezvene mladeì „Pobeda”, Sokolsko dru{tvo, Podmladak Crvenog
krsta. Radila je i besplatna kuhiwa za siroma{ne u~enike. Postojao je i fond
siroma{nih u~enika iz koga je godi{wi interes tro{en za nagrade odli~nim i
vrlo dobrim u~enicima. Na kraju {kolske 1939/40. godine „U~eni~kih priloga za
|a~ku kwi`nicu pri upisu je sabrano 1430 din. Novih kwiga jo{ nije nabavqeno”. Broj u~enika kretao se izme|u 140 i 150.
Gimnazijalci su tih godina davali priredbe i prikupqali novac za kupovinu
uxbenika siroma{nim |acima, a ne za {kolsku lektiru.
62
priru~nik za u~iteqe. Nestale su sve te dobijene kwige, kao i
one koje je crkveno-{kolska op{tina kupovala od priloga plemenitih darodavaca ili od ~lanarine u ~itaonici.
O postojawu {kolskih kwi`nica i wihovom stawu najvi{e saznajemo iz izve{taja {kolskog nadzornika za srez mile{evski.
Tako {kolski nadzornik za prijepoqski okrug, Rade Lalovi}, u
svom izve{taju od 22. jula 1921. godine konstatuje:
„[kola nema svoje kwi`nice, kwige koje je imala pre 1915. god.
upropa{}ene su za vreme okupacije, a posle oslobo|ewa nije
imala materijalne mogu}nosti da je obnovi”.*91 Ni kasnije se
stawe nije popravilo, {to se vidi iz izve{taja za {kolsku
1936/1937. godinu:
„Kwi`nica i ~itaonica u Prijepoqskoj, Brodarevskoj i Tola~koj {koli slabo daju od sebe ìvota, te se moè re}i da postoje samo formalno, dok u Drenovskoj i Slatinskoj {koli one
slabo rade”.*92 Moè se dodati da }e gradska osnovna {kola dobiti pravu biblioteku tek 1990. godine.
\a~ka kwi`nica u Brodarevu prvi put se pomiwe u zapisniku
nadzornika osnovnih {kola za {kolsku 1922/23. godinu. [kolske 1927/28. kwi`nica je imala 61 kwigu za nastavnike i 71 za
u~enike. Znatno pove}awe broja kwiga zabeleèno je u narednoj
godini, kada je kwi`nica imala 227 kwiga za nastavnike, 65 za
|ake i 13 za narod. Kwi`ni fond je smawen u 1930/31. godini na
130 kwiga za nastavnike i 38 za |ake. Prema izve{tajima {kolskih nazornika |a~ka kwi`nica je organizovano radila i u slede}ih deset godina.*93
Pomiwawe ovih 13 kwiga za narod ukazuje na èqu da |a~ka kwi`nica bude i narodna, ali to ona u pravom smislu nije mogla biti.
Postojala je |a~ka kwi`nica u Komaranu (Ora{cu) od {kolske
1928/29. godine, koja je jedno vreme nosila naziv i Narodna kwi`nica. Na po~etku je imala 23 kwige za u~enike i 6 za nastavnike,
*91. Radoslav Matovi} Mate, Arif Rov~anin, Svetionik sa Mile{evke i Lima,
Prijepoqe, 2001, 126.
*92. Mile M. Pleskowi}, Kamenogorska osnovna {kola, Prijepoqe 1999, 77
*93. Qubi{a Vukovi}, [kola u Brodarevu i {kolstvo brodarevskog kraja u HH
veku,Brodarevo, 2000, 72 .
63
kasnije ne nailazimo na podatke o kwi`nom fondu i wenom radu.
\a~ka kwi`nica u Zastupu osnovana je 1928. godine, sa 36 kwiga za nastavnike. [kolske 1930/31. godine nije nabavqeno kwiga, a fond je smawen na 32 kwige.*94
\a~ku kwi`nicu u Dowim Babinama osnovao je u~iteq Novak
Bra{anac 1930. godine sa samo 25 kwiga. Do 1941. godine uve}a}e se na 120 kwiga. (Dve godine ranije pri {koli je po~ela raditi i narodna kwi`nica!).
U srezu mile{evskom postojale su |a~ke kwi`nice jo{ u
osnovnim {kolama u G. Strawanima, Drenovi, Mile{evu, Kamenoj Gori, Seqa{nici, Vinickoj,*95 Sopotnici, Crkvenim Tocima i Kawama, sa simboli~nim ili skromnim fondom kwiga,
naj~e{}e izme|u 50 i 150 kwiga.
Ni sve {kole, od 21 izme|u dva rata, nisu radile neprekidno ili
su radile u uslovima koji su jedva omogu}avali izvo|ewe nastave.
[kola u Kamenoj Gori jedina je {tampala |a~ki list, Na{ samorad, „u kome sara|uju samo |aci osnovnih {kola”. Jedini broj
{tampan je maja 1936. godine u Bitoqu, na 12 strana formata 22
h 15 cm, u kome su 24 slobodna sastava 21 |aka.
Uslovi za otvarawe i sadràjan rad {kolskih biblioteka po
selima i seoskih ~itaonica, bili su u svakom pogledu nepovoqniji nego u gradu. Me|u siroma{nim qudima, sa malo pismenih,
bez kwiga, novina i navike ~itawa, bez pogodne prostorije i
podno{qivih uslova za ~itawe, kao {to su svetlo i slobodno
vreme, mogle su postojati samo zahvaquju}i izuzetnom entuzijazmu u~iteqa i pomo}i {kolskog odbora, zato su ~itaonice i
kwi`nice u selima bile {kolske ili vezane za {kolu, samo su
im fondovi bili podeqeni, na |a~ki, nastavni~ki i narodni.
Ponekad je te{ko razabrati da li se radi o {kolskoj ili narodnoj kwi`nici. Mawe vi{e su na isti na~in formirane, na sli~an na~in se snalazile za kwige.
Sama ~iwenica da se èlelo i poku{avalo imati kwiga i ~itati, vredno je pomena.
*94. Arhiv Jugoslavije, Ministarstvo prosvete, Osnovna nastava, f. 66-1812.
*95. O biblioteci u Vinickoj (V. @upi) vidi u: Zapisi i se}awa u~esnika NOR-a i
NOP-a prijepoqskog kraja, kw. 1, Prijepoqe, 1984, 65-66.
64
Iz razgovora sa predratnim |acima sti~e se utisak da su seoske
{kole imale ne{to kwiga i da su ih u~iteqica ili u~iteq davali na ~itawe boqim |acima. Najboqi su dobijali na {kolskoj
slavi kao nagradu neku kwiìcu. Pou~ne kwiìce dobijane su
i prilikom u~lawewa u „Sokole”.
Otisci pe~ata me|uratnih
dru{tava i ~itaonica
Seoske kwi`nice i ~itaonice
I ~uvawe ovaca, sa kwigom,
dobija izvesnu tajnu smislenost i lepotu.
Milovan Danojli}
Me|u najstarijim seoskim kwi`nicama je u Gorwim Strawanima, koja je radila pri {koli. Sposobni u~iteq Obren ]irkovi}, postavqen 20. jula 1920. godine, „osnovao je |a~ku kwi`nicu i fond siroma{nih u~enika, izgradio {kolsko igrali{te i
{kolski vrt, osnovao {kolsku radionicu, drào analfabetske
te~ajeve i predavawa za narod.”*96 Kwi`nica je imala upravni
odbor, za organizaciju rada i kori{}ewe kwiga 1926. godine doneta su posebna pravila. Na {tambiqu je ispisano: UPRAVA
NARODNE KWI@NICE I ÎTAONICE - STRAWANI, a
na ovalnom pe~atu: STRAWANSKA NARODNA KWI@NICA I ÎTAONICA U STRAWANIMA.
Preko nadzornika osnovnih {kola u Prijepoqu 13. oktobra
1926. godine traìla je od Ministarstva prosvete pomo} u kwigama. Priloèn je spisak od 20 naslova dobijenih pro{le godine, da opet ne bi dobili iste. Isti~u da su kupili jo{ 30 kwiga
te ukupno imaju 50 kwiga. Isto se ponavqa, te su 12. januara 1929.
godine dobili jo{ 36 kwiga (17 naslova), posle zahteva koji su
*96. Citirano prema: Vule Bra{anac, Mreà osnovnih {kola u mile{evskom srezu
zme|u dva rata, Simpozijum SDSV XVIII, 1998, 261-312.
65
potpisali sekretar Velimir Garabinovi} i predsednik Vladimir Novosel.*97
[kolske 1925/26. godine kwi`nica je imala 77 kwiga, name{taj
vredan 150 dinara i 36 redovnih ~lanova; {kolske 1928/29. godine 35 kwiga za |ake, 76 za nastavnike i 65 za narodno prosve}ivawe. Tokom naredne decenije pove}an je kwi`ni fond, broj aktivnih ~lanova na 70. îtaonica je bila popularna, naro~ito
me|u strawanskom omladinom. U kwi`nici su se povremeno mogle pro~itati novine i neki ~asopisi.
Osnovana je i podru`nica ~itaonice u Dowim Strawanima.*98
Lep primer prosvetnog i kulturnog
entuzijazma na selu predstavqa rad
u~iteqa Miodragovi}a iz Kamene Gore, Radi{e i Miodraga, iz ~uvene u~iteqske porodice. Oni su otvorili
{kolu (1925), osnovali kwi`nicu,
zadrugu, apoteku, |a~ku trpezariju, dru{tvo Soko, pokrenuli
de~ji list, uveli telefon (1934), izgradili put kojim je 1939. godine stigao prvi automobil u selo. Narodnu kwi`nicu i ~itaonicu (na okruglom pe~atu je upisano: KAMENO-GORSKA
KWI@NICA I ÎTAONICA KAMENA GORA, u sredini
je crte` otvorena kwiga.) registrovalo je Ministarstvo prosvete, Odeqewe za narodno prosve}ivawe, i odobrio wena pravila 18. januara 1927. godine.*99
Na~inili su pravi podvig kad su 1932. godine, uz pomo} seqana
i Ministarstva prosvete Kraqevine Jugoslavije, podigli Dom
narodne kwi`nice i ~itaonice, u kojoj }e se na}i i radio na baterije. „Projekat za gradwu \a~ke trpezarije, Sokolskog doma
i Seoske ~itaonice u Kamenoj Gori” uradio je inèwer Petar
Jaukovi} 1931. godine.*100
*97. Arhiv Jugoslavije, fond 66, fas. 2283-2151.
*98. Qubi{a Vukovi}, isto.
*99. Arhiv Jugoslavije, fond 66, f. 2283.
*100. Po projektu osnova prizemqa imala je povr{inu 12,15 m h 9,45 m, a ~itaonici
je namewena prostorija 3,85 h 3,oo m. Predra~un je iznosio 72.393,14 dinara.
Ministarski savet (vlada) pomogao je gradwu sa 25.000 dinara. Zahtev za
pomo} potpisali su predsednik Upravnog odbora Milosav Glu{~evi}, ban.
ve}nik i v. d. sekretara kwi`ni~ar -blagajnik Rad. W. Miodragovi}, u~iteq.
66
U po~etku je kwi`nica imala samo 35 kwiga za nastavnike i 17
za u~enike, kasnije je znatno oboga}ena, o ~emu svedo~i izve{taj
{kolskog nadzornika Ilije Milutinovi}a na kraju {kolske
1936/1937. godine:
„Kwi`nica napreduje u svakom pogledu... ima 50 redovnih ~lanova koji vrlo
uredno pose}uju ~itaonicu i uzimaju korisne kwige na ~itawe. U narodnoj
kwi`nici i ~itaonici vlada savr{en red”.*101
Prema istom izvoru Kamenogorci su tih godina mogli ~itati
veliki broj novina i ~asopisa : Selo, Politika, Ilustrovane
novine, Sanxak, Teàk, Zadrugar, P~elar, Zdravqe, Letopis
Matice srpske, |a~ke novine Zorica, Jugosloven~e, Podmladak
Crvenog krsta, zahvaquju}i najvi{e vezama i ugledu u~iteqa.
O dobrom radu kwi`nice i ~itaonice pisao je i list Sanxak:
„Dobro ure|ena narodna kwi`nica i ~itaonica, koja je sme{tena u jednom odelewu {kole prestavqa pravu blagodet za
ovo mesto. Do pre nekoliko godina retko je bilo na}i pismena
~oveka u ovom mestu, sada, me|utim, po nekoliko desetina seqaka dnevno do|e u ~itaonicu. Neko pro~ita novine, neko da
uzme ili vrati kwigu...”*102
Sve je to uni{teno i izgorelo 1942. godine. Podvig se vi{e nije mogao ponoviti.
Januara 1928. godine osnovana je pri osnovnoj {koli u Babinama Narodna kwi`nica i ~itaonica „Napredak”, zahvaquju}i upravitequ
{kole Novaku Bra{ancu, koji }e posle oslobo|ewa organizovati
rad prijepoqske kwi`nice i ~itaonice. Imala je svoja pravila
odobrena od Ministarstva prosvete, poseban ormar, inventar kwiga, pismeno zaduìvawe ~lanova, na petnaest dana, ~lanarinu dinar
mese~no. Prve godine bilo je 12 ~lanova. Kwi`ni fond je razdvajan
po celinama, za |ake, u~iteqe i ~lanove. Upraviteq {kole potvr|uje 3. aprila 1929. godine da je od Ministarstva prosvete dobijeno
30 kwiga (24 naslova) i da su one zavedene pod rednim brojevima 124
- 153, strana 5. i 6. Od ~lanarine, dobrovoqnih priloga, poklona
*101. Mile M. Pleskowi}, Kamenogorska osnovna {kola (1925-1999), Prijepoqe,
1999, 77.
*102. Milivoje P. @ugi}, Kroz krajinu Mi}a Glu{~evi}a: Kamena Gora, Sanxak, 7, 1.
maj 1932, 4.
67
u~iteqice Pantelije Milivojevi}, kasnije udate Bra{anac, fond
je do 1941. godine uve}an „na nekoliko stotina” kwiga.*103
U Seqa{nici je upraviteq osnovne {kole Milo{ Ratkovi} sa
me{tanima osnovao „Zemqoradni~ku narodnu ~itaonicu”.
Predsednik îtaonice Milojica Korugi} i sekretar Nov. \.
Kuburovi} obratili su se odmah po osnivawu Ministarstvu
prosvete, Odeqewu za narodno prosve}ivawe, pismom sa uobi~ajenim stilom i zahtevima:
U Op{tini Zvje`danskoj, Srezu Mile{evskom, dana 14 aprila
1929 god. osnovana je Narodna zemqoradni~ka kwi`nica i ~itaonica, prema pravilima koja su izdata od strane tog Ministarstva, a koja Vam se pravila zajedno sa zapisnikom i spiskom upisatih ~lanova u prepisu {aqu s molbom, da ih Ministarstvo izvoli odobriti Zatim molimo Ministarstvo Prosvete, da nam po{aqe izvesan broj kwiga kako bi ~itaonica odmah otpo~ela rad.
U nadi smo da }e Ministarstvo Prosvete iza}i na{oj molbi u
susret , {to }e nas pomo}i izborom kwiga, koje }e vr{iti
uticaj nad ~lanovima ove ~itaonice u prosvetnom, ekonomskom i socijalno higijenskom pogledu.*104
^lanski ulog bio je dinar mese~no. Ubrzo su pravila odobrena,
a primila je i 30 kwiga. O skromnosti wihove kwi`nice govori ~iwenica da su kwige zaveli na strani 1 i 2, od broja 5 do 34.
Delovala je do rata i imala ~lanova koji su puno ~itali.
Crkveni Toci su jedno od najzaba~enijih i najsiroma{nijih sela, ali su bili va`no duhovno àri{te. Po predawu je sredinom
XVII veka u brvnari uz crkvu svetih apostola Petra i Pavla postojala slikarska {kola „blagopodvi`nog zografa kir Andrije Rai~evi}a”. Na wenim temeqima je 1890. godine podignuta
{kola, me|u najstarijim u mile{evskom kraju, pa ne ~udi {to je
u Tocima jedna od najstarijih {kolskih i narodnih kwi`nica,
verovatno zasnovana 1925. godine. (Jo{ 1892. godine {kola je dobila iz Srbije 138 raznih uxbenika za osnovnu {kolu).
*103. Jovan M. Bra{anac (i dr.), Sedamdeset godina babinske {kole, Prijepoqe,
1997, 179-180.
*104. Arhiv Jugoslavije, fond 2283/2151, Priboj i Prijepoqe.
68
U molbi za pomo} Ministarstvu prosvete, preko nadzornika
osnovnih {kola u Prijepoqu, 24. septembra 1926. godine, u~iteq
Budimir Bogdanovi} navodi da „~lanova ~itaonica ima oko 60” i
da je „od po~etka ove godine pro~itano 418 brojeva”, {to je za jedno takvo selo zaista uspeh. [kolski nadzornik Josif Jev|evi} uz
zahtev prilaè i spisak 196 naslova kwiga, da se ne bi od Ministarstva dobile iste kwige. Kwige su ve}inom u jednom primerku,
retko u dva ili tri, a ~asopisi su navedeni kao kompleti - Zdravqe za 1923, Mladi zadrugar za 1924. godinu. U spisku je svega 26 kupqenih kwiga, ostalo su pokloni od Ministarstva, Bra}e Jovanovi}a i nepoznatih. Godi{wi ra~un Narodne kwi`nice za 1927. godinu iznosio je 1200 dinara.*105 Kwi`nica je 1930. godine preko
Banske uprave u Cetiwu dobila jo{ 30 kwiga, pojedina~no navedenih. Zavedene su na 18. i 19. strani pod rednim brojevima 430-460.
Predsednik upravnog odbora M.Milo{evi} u molbi za pomo}
isti~e da je jo{ pre pet godina u ovome selu osnovana ova kwi`nica i ~itaonica. (Na {tambiqu je upisano: NARODNA
KWI@NICA I ÎTAONICA >NAPREDAK< - TOCI -.*106
Nemamo podataka kako se ova kwi`nica daqe razvijala i delovala do rata, ali je posle rata sve moralo po~eti iznova. Te{ko
je ne raàlostiti se nad tom ~iwenicom i sudbinom svih biblioteka u na{em kraju: nestajale su od okupacija do oslobo|ewa.*107
Sreten Vukosavqevi} je bio izvanredan poznavalac sela i seqaka, wihovog rada, pogleda na svet, kulturnog nivoa i kultur*105. Predsednik upravnog odbora bio je Ivan Mini}, sekretar Mil. Milo{evi},
~lanovi Spasoje i Aleksa Puzovi}, Ilija Stikovi}, predsednik nadz. odbora
Manojlo Puzovi}, sekretar Milovan Milo{evi}, ~lanovi Diko @arkovi} i
Vladislav Puzovi}, blagajnik Rade Boòvi}, u~iteq.
*106. Arhiv Jugoslavije, isto.
Vidi i: Vojislav J. \uri}, Zograf Andrija Rai~evi}, Simpozijum SDSV VIII,
Prijepoqe, 1980, 141-150; Mile M. Pleskowi}, Drago M. Stikovi}, Toci i
{kole kojih vi{e nema, Prijepoqe, 2000.
*107. Po se}awu Draga Stikovi}a, koji je bio u~enik B. Bogdanovi}a, za brigu o
kwigama, vo|ewe evidencije i pozajmqivawe zaduìo je Rada Puzovi}a. Kwige
za kwi`nicu i ~itaonicu nabavqao je preko Nika Tripkovi}a zvanog Tra{o,
kom{ije u rodnom Prijepoqu. Kwige je nabavqao i preko Ministarstva
prosvete u Beogradu i Prosvetnog odeqewa Zetske banovine. Pelagi}evu
kwigu „Narodni u~iteq” propagirao je me|u u~enicima i roditeqima.
Po Stikovi}evim re~ima tu su biblioteku za vreme rata popu{ili ~etnici!
69
nih potreba, zato nije mogao zaobi}i ni stawe pismenosti u narodu i probleme vezane za seoske ~itaonice. îtaonica je wemu
bila i osoben „radni kabinet”:
U Prijepoqu, gde je stalno ìveo, imao je poseban na~in istraìva~kog rada. Svakog pazarnog dana, subotom, Sreten je ostavqao svoje pero i odlazio u Gradsku ~itaonicu, gde je sa svojim
prijateqima - seqacima drào sastanak. Sa wemu svojstvenom
prisno{}u razgovarao je o wihovim svakodnevnim zgodama i nezgodama, pomalo o politici, pruào poneki savet za uspe{nije
vo|ewe doma}instva, a od wih dobijao odgovore na pitawa koja
su ga interesovala. Vremenom, ti razgovori su se pretvorili u
svojevrsnu instituciju, mali seqa~ki univerzitet...”*108
Donosimo u celini wegov tekst iz ~uvenih „Pisama sa sela”:
Problemi sela
SEOSKE KWI@NICEI ÎTAONICE
Poznati koji je seqak pismen a koji nije ne moè se ni po razgovoru, ni po radu. Onaj „pismeni” ne ume da napi{e adresu vojniku, da razume poresku kwiìcu, da pismeno prora~una neki svoj posao. Istu kwigu, koju sasvim dobro
razume, kad mu je neko drugi ~ita, ne razume kad ~ita sam. Svu pa`wu mora
da utro{i za samu tehniku ~itawa, ne moè da misli o onome {to ~ita,
te zato i ne razume. Ve{tina pisawa takvog „pismenog” seqaka nije ve}eg
ranga od ve{tine rezawa {ara britvicom na preslicama i sviralama. Niti je prakti~no mnogo korisnija. Po{to ga niko nije prihvatio, niko podrào, da o~uva i razvije ono znawa, {to je u {koli bio nau~io, zaboravio
je sasvim brzo i izravnao se sa onim nepismenim.
Voqe za ~itawem na|e se na selu vrlo ~esto. Bude zimi i dokolice - kad bi
imalo dobra osvetlewa i mirna mesta, gde bi se moglo ~itati. Leti nema
vremena sem pomalo me|u periodima te{kih poqskih radova. Kad ima vremena i interesovawa nema se kwiga i listova. Skupo staju. Kad i novca ima, za
seqaka je ve} i to jedna stvar te{ka i zapletena naru~iti kwigu preko po{te. A kako da se razabere {ta da naru~i? - Iz kwiga „za narod” {to god? One su naj~e{}e slabe i dosadne. Mnogi misle da pi{u „za narod”, kad samo
pi{u bez stranih re~i, kad pi{u razvu~eno i aqkavo, kad popuju i tolkuju i
*108. Velibor Quji}, @ivotni i nau~ni put Sretena Vukosavqevi}a, Simpozijum o
nau~nom delu Sretena Vukosavqevi}a, Prijepoqe, 1973, 26.
70
daju pouke plitke i bqutave. Me|u kwigama pak koje nisu pisane „za narod”
ima ih vrlo podesnih za seqaka. Ali kako on da pogodi, koju }e uzeti da ~ita?
Kwiga i novine sad su glavno sredstvo za prosve}ivawe {irokih seoskih masa, a ~itaonice i kwi`nice glavni putevi, kojima kwige i listovi dopiru do
sela. Organizovawe ~itaonica i kwi`nica dosad su preduzimale i razne prosvetne ustanove, i verske organizacije, i stale{ke ustanove, i razni pojedinci. Vlasti su nekad pomagale, nekad smetale, najboqe je bilo kad se nisu
me{ale u posao. îtaonice i kwi`nice imaju sli~nih nevoqa kao i pojedinac
~italac oko lokala, name{taja, izbora i nabavke kwiga. Koliko su bile pomognute, bile su samo raznim poklonima u kwigama. Boqe bi, mo`da, bilo da
nisu ni time, jer sem narodnih pesmarica me|u tim kwigama malo koja vredi
{to. Naro~ito me|u onima, koje je poklonilo Ministarstvo prosvete.
U posledwe se vreme pomi{qa da se stvori jedna ustanova kao sredi{te,
duhovno i materijalno, svima kwi`nicama i ~itaonicama. To je potrebno
i bilo bi korisno. Ali ta ustanova ne bi trebalo da radi neposredno na
osnivawu; nego samo da pomaè svaku i sva~iju; ne bi trebalo da se me{a u
plan i organizaciju kwi`nica i ~itaonica, u wihove smerove. Ona bi imala da bude jedan institut ~isto tehni~ki, jedan poslovni biro, koji daje
obave{tewa i uputstva, koji posreduje kod vlasti, kod kwiàra, kod raznih ustanova. Seoske kwi`nice odràvaju i rade u wima i qudi sasvim razli~itih politi~kih shvatawa, i qudi, koji su tome svome radu postavili
smerove sasvi nejednake. Bi li se oni priklonili smeru te sredi{ne ustanove, ako ona postavi svoje smerove vaspitne, nacionalne, socijalne? Ili: ho}e li qudi raditi {to u kwi`nicama i ~itaonicama pod ne~ijim tu|im
rukovo|ewem? - Zna se ve} koliko je u nas malo trpeqivosti me|u qudima,
koji su raznih shvatawa. Drugo: Seqak ve} i sam ose}a potrebu za kwi`nicom i ~itaonicom. To ose}awe treba iskoristiti, tu naa}i osnovu za rad,
jer kad sam seqak ne bi ve} ose}ao tu potrebu, zaludu bi bio i sav, napametniji, i najpredaniji rad. A {ta se zna o toj glavnoj osnovi za rad? Ko je skupio i sredio dosada{wa iskustva {ta seqak ho}e da ~ita, kad, kako, koje su
smetwe ~itawu, kako se mogu otkloniti, kako se mogu prona}i i odabrati
qudi, koji }e organizovati kwi`nice i ~itaonice. Kakve }e direktive mo}i o tome svemu da daje ta sredi{na ustanova, ako ona bude organizovana
tako, da daje direktive, da vodi posao? Sme li se ra~unati imalo na to, da
}e ta sredi{na ustanova, neka bi bila i najboqa, imati toliko samodiscipline, da vo|ewe rada na celom nekom odeqku posla, ili u celoj nekoj pokrajini ustupi qudima druk~ijih shvatawa, i to uspe{no? Seqa~kom kolu, na
primer, ili [aba~koj ~itaonici? Ili }e na istom poslu sa wima uporedo,
{to u nas uvek zna~i biti u sukobu.
Svakome ko ho}e da osnuje ~itaonicu ili kwi`nicu, kakvu bilo, ta ustanova trebalo bi da pomogne stvoriti pravila onakva, kakva on ho}e, da pomogne potvrditi ih kod vlasti, da ga obavesti u koji savez moè, ako ho}e,
71
u~laniti svoju ~itaonicu; gde moè dobiti neku pomo}. Koja ~itaonica
ho}e da nabavi kwigu, da joj pomogne nabaviti je po sniènoj, kwiàrskoj ceni. Da joj pomogne pozajmiti kwige iz kakve biblioteke za pozajmqivawe.
Ako neko traì saveta za izbor kwiga, dati mu, ako ne traì, nabaviti mu
ono {to traì. Ko traì obave{tewe za neku kwièvnu ili pozori{nu
priredbu, dati mu; ko traì samo posredovawe oko kakvih nabavki za takvu
priredbu, u~initi mu kako traì. Davati na poslugu projekcione aparate,
posredovati u jevtinoj nabavci radio aparata, slika, gramofona, davati
uputstva za ure|ivawe kwi`ni~kih kataloga. Biro bi taj imao biti apsolutno neutralan i politi~ki, i verski, i nacionalno. Da bi postao u
istinu neko sredi{te, treba da bude ~isto i samo tehni~ki. @ele}i da odmah postigne ne{to vi{e nego to, ne}e posti}i ni{ta. Tek kada ovim na~inom stekne poverewe, taj }e biro, i ne hote}i to, mo}i postati pomalo
i duhovno sredi{te ovoga rada a ne samo tehni~ko.
Sreten V. Vukosavqevi}*109
Bista Sretena Vukosavqevi}a, rad Quboja âbarkape
*109. Politika, 17. decembar 1939, 8.
72
Da su ovaj Vukosavqevi}ev tekst imali na umu svi koji su se bavili seoskim bibliotekama, boqe bi razumeli {ta i kako da
rade, ne bi bilo toliko neuspeha i uzaludnih poku{aja. Ovo je
primer mudrosti i demokrati~nog pristupa, kriti~nosti bez
politizacije i demagogije.
Prijepoqe je imalo kwiàru ~iji je vlasnik bio Rade Kurtovi}
(? - 1945), banski ve}nik, predsednik udruèwa solunskih boraca, potpredsednik Polimske banke. Nalazila se pored Poli}a
ku}e, potom gde je sada kwiàra „Vuk Karaxi}” (?). U kwiàri
je malo bilo kwiga i uxbenika, ali su se preko we mogli naru~ivati iz cele Kraqevine Jugoslavije. Najpovoqnije su kupovane preko „Antikvarnice” iz Splita. Na deset poru~enih kwiga
jedna je dobijana besplatno. Po{to su te kwige bile {tampane
latinicom, retko su traène.
Iz zapisnika sa sednica vidi se da je Kurtovi} bio vrlo aktivan
u radu Banskog vije}a. Zalagao se za pomo} ènskoj podru`nici,
da se Prijepoqu dodeli vo}arska {kola i povoqno prodaju poqoprivredne ma{ine:
„G. Kurtovi} izlaè {kolske prilike u srezu Mile{evskom, veli da narod
voli {kolu i u tome ga treba pomo}i. Moli pomo} za |a~ku trpezu, a op{tina }e dati zgradu. M o l i p o m o } z a ~ i t a o n i c u „N a p r e d a k” (podv.
V.B.) i dru{tvo „Soko”. Moli da se manastiru Mile{evu postavi stru~an
starje{ina, jer }e ina~e propasti. Daqe veli, da se rije{i agrarno pitawe,
jer su muslimani gotovo propali zbog toga ih treba pomo}i”.*110
Malu kwiàru imali su , gde je sada Komitet, Halil Grba i sin
[u}ro.
U ku}ici kraj mosta u [arampovu kwiàricu je drào i Hajro
Musabegovi}.
* * *
Izme|u dva svetska rata u prijepoqskom kraju podignut je op{ti prosvetni i kulturni nivo, kwiga i biblioteka su po~ele
ulaziti u ìvot. Shvatalo se, pomalo idealisti~ki, da bez kwige nema ekonomskog i kulturnog preporoda jednog od najzaostalijih krajeva u tada{woj Jugoslaviji. Narodne kwi`nice i ~i*110. Iz zapisnika sa sednica.
Almanah-{ematizam Zetske banovine, Cetiwe, 1931, 40, 43 i 48.
73
taonice su uspostavqane vi{e zahvaquju}i entuzijazmu pojedinaca, nego organizovanom pristupu dràve, ali ih je Ministarstvo kulture pomagalo. Sve su imale periode rada i zamirawa,
samo je Gra|anska ~itaonica „Napredak” u Prijepoqu trajala
od rata do rata i bila ponajboqa biblioteka u Sanxaku.
Kao jedina kulturna institucija u gradu morala je biti i narodni univerzitet i pozori{te i jo{ pone{to. Nekih godina bila
je i politi~ko àri{te, kad su pojedine kwige zabrawivane, a
wihove ~itaoce jurili àndarmi.
Uo~i Drugog svetskog rata
[to se vi{e pribliàvao rat, rastao je interes za socijalnu i
marksisti~ku literaturu. Gra|anska ~itaonica sve je mawe li~ila na apoliti~nu i dosadnu instituciju. Komunisti~ka partija preuzima kontrolu nad wom da bi joj koristila kao pokri}e za ilegalni rad. O „juri{u na Gradsku ~itaonicu ” se}a se
Ahmo [ehovi}:
îtaonica je, tako re}i ìvotarila. Nije to {to nije bilo
uslova za rad ve} {to su uprave ove ~itaonice, svojim neradom
i nezainteresovano{}u, doveli rad ~itaonice na mrtvu ta~ku. I ako je bio solidan fond dobrih kwiga, niko se nije posebno interesovao da se kwiga pribliì gra|anstvu. O ~lanstvu
se tako|e niko nije interesovao da se omasovi broj ~lanova.
Ova u~malost u radu ~itaonice trajala je godinama, odnosno
do 1938. godine. Tada je Branko *111 dao ideju da se „osvoji” ~itaonica. Dato je uputstvo da se ide na izbornu skup{tinu.
Kad se na skup{tini do{lo na ta~ku izbora upravnog odbora,
na{i su se pojavili sa svojom listom upravnog odbora. Digao se
jedan iz stare uprave i pitao ko ste vi, {ta ho}ete, pa vi niste ~lanovi ove ~itaonice. Propalo se. Ali odmah posle skup{tine dato je uputstvo da se omladina i ostali napredni qudi u~lawuju pa je kroz mesec dana, na osnovu pravila, traèna
vanredna skup{tina na kojoj je glatko pro{la na{a lista. U
upravu su pored ostalih izabrani: Branko Radi~evi}, Mi{a
*111. Branko Radi~evi}, profesor istorije u Gimnaziji.
Vanredna skup{tina Gradske ~itaonice odràna je 1939. godine.
74
Cvijovi}, Danilo Puri} i Ahmo [ehovi}. îtaonica je odmah
zaìvela novim ìvotom. Nabavqen je novi fond kwiga od naprednih izdava~kih ku}a kao {to su bili: „Nolit”, „Epoha”,„Srpska kwièvna zadruga” i sl. Povedena je akcija sakupqawa izdatih kwiga koje godinama nisu bile vra}ene, prikupqani su prilozi u kwigama a ~lanstvo je tako|e omasovqeno,
~lanarina je ubirana redovno. îtaonica je krenula punom parom da vr{i svoju prosvetiteqsku funkciju. Svi smo bili radosni i zadovoqni, a Branko najvi{e.
Iste godine je „osvojeno” i sportsko dru{tvo „Polimqe”.
„Na|ene su klubske prostorije, po~elo se sa izdavawem zidnih novina, dràna su predavawa iz raznih oblasti, a naj~e{}e politi~ka, kao stawe na frontovima u [paniji, organizovani su izleti u okolini Prijepoqa sa raznim
prigodnim kulturnim programima, redovno politi~ki obojenim, a naro~ito
kroz {aqivi vrabac, radio zbrku, recitacije i kolektivni ru~ak”.
Sti{avali su navija~ku strast, jer je tu~a posle svake fudbalske utakmice bila uobi~ajena. Uspeli su da u dru{tva „Sveti
Sava” „Gajret” i „Muavenet” ubace svojih simpatizera.*112
îtala~ke ili vaspitne grupe su bile vrlo aktivan i masovan oblik okupqawa omladine i wihovog politi~kog podu~avawa. „U
leto 1939/40. godine broj ovih ~itala~kih grupa narastao je na 3536 u kojima je bilo obuhva}eno od 150 do 160 omladinaca i omladinki”. Na sastancima ~itala~kih grupa se diskutovalo, obi~no
posle referata jednog ~lana, o kwigama kao {to su „Umovawe
zdravog razuma” Vase Pelagi}a, „Poreklo ~oveka” ^. Darvina, u
prevodu Nedeqka Divca,„Poreklo vrsta” Linea, „Qudsko dru{tvo i rasna teorija” Qubomira @ivkovi}a, „Poreklo porodice, privatne svojine i dràve”i „Manifest komunisti~ke partije” F. Engelsa, „Razvitak dru{tva” Segala, „Boq{evi~ka revolucija”, „Prirodne sile i mo} qudi” ili o zabrawenim kwigama,
bro{urama i biltenima Komunisti~ke partije, na primer „Dimitrovsko dràwe pred klasnim neprijateqem”, ~lancima iz zabrawenih listova Proleter i Rad. Studenti su leti organizovali predavawa, pripremali pozori{ne komade, „Mati” K. âpeka
i „Pokopajte mrtve” nepoznatog autora.*113
*112. Ahmo [ehovi}, Moja se}awa na druga Branka Radi~evi}a, profesora, Sarajevo,
1990, 13-15.
*113. Isto.
75
Tih akcija se}a se i Danilo Puri} : „Branko Radi~evi} je postao i upravnik gradske biblioteke i ~itaonice, koja se tada
nalazila u glavnoj ulici preko puta crkve. Za sre|ivawe kwiga
angaòvao je nekoliko u~enika, me|u kojima sam bio i ja. Se}am
se da je, kao upravnik, po~eo da naru~uje kwige koje su do tada bile nepoznate u Prijepoqu. To su mahom bila izdawa tada{weg
„Nolit-a”, me|u kojima i dela Maksima Gorkog (Klim Samgin,
Mati), a zatim dela Travena, Xeka Londona, i drugih tada omiqenih pisaca mlade generacije. Upu}ivao nas je na ~itawe tih
kwiga ukazuju}i na osnovno u wima i kako bi to trebalo shvatiti. Po{to je takvih kwiga bilo nedovoqno, Branko nam je
sugerisao i da ih ~itamo i o wima diskutujemo u grupi. Tako je
nastala prva ~itala~ka grupa, koja je obuhvatala vi{e u~enika. Koliko se se}am, u grupi kojoj sam pripadao bili su Mihajlo
Bakovi}, Bo{ko [krbovi}, Zorica Borisavqevi}, Vera Andonovi} i jo{ neki. Koliko znam, tada su bile dve grupe koje su se
mawe-vi{e kontinuirano sastajale. Tada smo se svi po~eli ose}ati kao „napredni omladinci”, koji su osu|ivali religiozno
vaspitawe ili tradicionalno vaspitawe uop{te.” *114
U {trajku u~enika zbog hap{ewa profesora Branka Radi~evi}a,
u prole}e 1937. godine, „najaktivniji su bili ~lanovi ~itala~kih
grupa i u~enici koji su se okupqali oko biblioteke i ~itaonice”.
O radu ~itala~ke ili vaspitne grupe Danila Puri}a govori
Arif Veqovi} u istoj kwizi: „Prora|ivali smo razvitak dru{tva od Segala. Imali smo jednu malu kwiìcu, jedva se mogla ~itati. Prou~avali smo je pojedina~no, tajno... Upozoravali smo da o
ovome ne sme niko znati van grupe, jer ako nas neko otkrije, àndarmi bi nas tukli i zatvorili. Sastanke „vaspitne grupe” smo kamuflirali odlaze}i na plaù ili na izlet, {etaju}i i sl.”*115
Dragomir Divac je „naprednu literaturu” i popularnu Nolitovu PB ediciju (politi~ka biblioteka) donosio seoskoj omladini u Divcima. Te su kwige skrivali po drve}u, ko{nicama, tavanima, pe}inama, rernama, {talama i slamama.*116
*114. Zapisi i se}awa u~esnika NOR-a i NOP-a prijepoqskog kraja 1, Prijepoqe,
1984, 52.
*115. Isto, 61-62.
*116. Isto, Stanimirka Vuka{inovi} Pe{terac, Rukovodilac SKOJ-a, 385-387.
76
Ove primere ~itawa i kori{}ewa kwiga navodimo kao kuriozitete jer tajno ~itawe, na skrivenim mestima, suprotno je principima biblioteke. To je sfera politike i ideologije, privla~nost
tajnog i prevratni~kog rada, a ne qubav prema kwizi i ~itawu.
Kwige koje su smatrane reakcionarnim i nazadnim „osu|ivane”su,
~ak i uni{tavane. Mladi revolucionari su s posebnim zadovoqstvom palili „reakcionarnu” op{tinsku arhivu na po~etku rata.
Sa istim ciqem otvarane su pred rat seoske ~itaonice. U leto
1939. godine u Velikoj @upi je osnovana Podru`nica zadru`ne
omladine. „Podru`nica je od ~lanarine, priloga i pomo}i iz Prijepoqa nabavila kwige, te je formirana ~itaonica. îtaonica je sme{tena u ku}i Doskovi}a, a ku}a je bila iznajmqena kao Du{anov i Gazov stan.*117 îtaonica
je istovremeno sluìla kao mesto okupqawa ~lanstva. Nabavqen je jedan radio-aparat, gramofon, fudbalska lopta i {ah... Zaìveli su razni oblici
rada i u~ewa, odràvana su predavawa, ~itana {tampa. îtaonica je raspolagala ve}im brojem kwiga. Kwige su no{ene ku}i na ~itawe. @andarmerija je
nekoliko puta zaplewivala kwige i nastojala da onemogu}i rad ~itaonice.
Krajem 1940. godine, re{ewem ministra unutra{wih dela, zabrawen je rad zadru`nih podru`nica i ~itaonica Zadru`nog saveza Jugoslavije”.*118
Po se}awu Vlajka Poteìce ~itaonicom je rukovodio Qubo Poteìca, a kwige je nabavqao, ta~nije prikupqao poklone, Danilo
Puri}. Sme{tena je bila u Doskovi}a ku}i. Kad je rat po~eo, Gazo
je kwige predao na ~uvawe [emsu Hasanagi}u. Nisu sa~uvane.
Kao u romanima Maksima Gorkog, u leto 1939. godine osnovana
je i u Strawanima podru`nica Zadru`ne omladine, koja je imala i zadru`nu ~itaonicu. „Prvih dana ~itaonica je brojala 30
~lanova, a kasnije se ovaj broj pove}ao. ^lanarina je iznosila
0,50 dinara . . .Od ~lanarine i priloga pretplatili smo se na
izdawa PU-BI (Politi~ka biblioteka, Nolitova edicija)
nabavili smo vi{e primeraka izdawa SSSR u s l i c i i r e ~
i, kao i ne{to listova. Obi~no smo se uve~e sakupqali i ~itali, a ~e{}e i nedeqom. Znao se raspored ko od ~lanova, kada i o
kojoj pro~itanoj kwizi treba da pri~a...” Strawanski omladinci su za biblioteku „odabrali staru napu{tenu ku}u Davida
Mandi}a, koja je bila na sklonitom mestu, udaqena oko pedeset
*117. Du{an Toma{evi} ]irko i Gazo Hasanbegovi} iz V. @upe.
*118. Isto, Velimir Leko Poteìca, Napredna omladina Velike @upe, 65-66.
77
metara od puta i do we je retko ko dolazio, pa ni àndarmi. Unutra smo zgradu lepo uredili i nabavili najnu`niji inventar.
Napravili smo stalaù za kwige, sto i nekoliko klupa i kupili lampu petrolejku ”.*119
Jo{ dok je trajao rat osnivane su kulturne grupe koje su davale
priredbe i prikriveno rasturale ilegalne materijale i pesmama propagirale ciqeve partizanske borbe.
Seqanka Vasilija Divac, partizanski kurir iz Divaca. ~itala
je u cetiwskom zatvoru „Jazavac pred sudom” i tako delovala
ohrabruju}e na ostale zatvorenike.*120
Drugi svetski rat
Po izbijawu rata, skojevci Drago, Vale i Danilo Puri} i Spaso Peri} zakopali su u dvori{tu ku}e Puri}a dva sanduka kwiga iz Gra|anske ~itaonice, ali su sve uni{tene prilikom bombardovawa Prijepoqa 7. novembra 1944. godine.
Za vreme rata, 1941-1945. godine, kwi`nice i ~itaonice ne rade, a kwige su uni{tavane ili rasturane. Naro~ito su usta{e,
koje su na po~etku rata zaposele Prijepoqe, bile netrpeqive
prema svemu {to je srpsko ili pisano }irilicom. Sve {to je vezano za kwigu skoro da je bilo konspirativnog karaktera. Te{ko da je moglo biti javnog kulturnog i zabavnog ìvota u gradu, ako ne{to nije organizovala okupatorska uprava.*121
Kulturnom i prosvetnom radu posve}ivana je pa`wa i u toku rata, u partizanskim jedinicama i na oslobo|enoj teritoriji. Vidi se to iz Rezolucije privremenog Sreskog NOO sreza mile{evskog, donetoj na konferenciji u Prijepoqu 10. oktobra 1943:
*119. Isto, Novica Bakovi}, Osnivawe ~itaonice u Strawanima, 68-69. Autor ne
pomiwe raniju {kolsku i narodnu ~itaonicu u Strawanima. Ili je wen ad bio
zamro, ili su se „napredni” odvojili od „reakcionarnih”, da bi mogla wihova
~itala~ka grupa nesmetano raditi.
*120. Isto, Nada Bogdanovi}, Posledwa prozivka, 382.
*121. Italijani kao okupatori nisu bili surovi. Gospo|a Paja Lazarevi} se}a se da
su u Haxipetrovi}a hanu prikazivali ratne filmove, a na pijaci postavqali
tribine za nastup varijetea. Radile su {kole, ~ak i de~ji vrti}, deca su
uspostavqala vezu sa vojnicima i lako u~ila italijanski jezik.
78
VII. Mi moramo svim silama nastojati da organizujemo, pomognemo i u~vrstimo kulturno-prosvjetni rad me|u {irokim narodnim masama. U ovu svrhu treba organizovati kulturne odbore
pri sreskim i op{tinskim NOO i time omogu}iti narodnim
masama, kojima su do sada bila zatvorena vrata prosvjete i kulture, da u~estvuju na svom pravilnom kulturnom podizawu.*122
Jedan od istaknutih komunista i gerilaca, zemqoradnik koji je
zavr{io gimnaziju, Du{an Toma{evi} ]irko (1920-1944), imao
je velikog udela u osnivawu i radu zadru`ne ~itaonice u Velikoj @upi. Iza wega je ostala sveska sa 27 pesama, u prepisu wegovog saborca Draga Stikovi}a. Pesme, ispevane u narodnom
osmercu i desetercu, govore o doga|ajima od po~etka rata, neprijateqskim zlo~inama, partizanskim akcijama i borcima iz
na{eg kraja. One su se lako pamtile i prenosile, mogle su se recitovati na priredbama, pevati u grupama i uz gusle, i tako ispuwavati svoj ciq - pozivawe na osvetu i borbu protiv okupatora i ~etnika i propagirawe komunisti~kih ideja.*123
Partizanske pesme je sakupio Qubomir Matovi} i objavio u
kwizi „Sanxak peva slobodi” *124 Te pesme su primeri jednog popularnog kwièvnog obrasca, wihovom nastajawu i preno{ewu,
ali i dokumenat o vremenu, doga|ajima i qudima.*125
êtnici su se koristili istim obrascem pesama u svojoj propagandi, u rugalicama na ra~un partizana. êsto su u pesmama me*122. Istorijska ba{tina 1 (Uìce), 1983, 44-47.
*123. Petar [. Vlahovi}, Rukopisna zbirka Du{ana Toma{evi}a - ]irka, Beograd,
Nau~no delo, 1960.
*124. Qubomir Matovi}, Sanxak peva slobodi, Beograd, „êtvrti jul”, 1986.
*125. Tokom rata pojedine partizanske jedinice imale su svoje listove, umnoàvane
naj~e{}e ru~no, pisa}om ma{inom ili ge{tetnerom. U Glavnom {tabu partizanskih odreda Sanxaka i ve}im jedinicama pravqeni su listovi. Najvi{e boraca
iz mile{evskog kraja bilo je u Tre}oj proleterskoj (sanxa~koj) brigadi. Kulturne
grupe Brigade i wenih mawih jedinica povremeno su pravili listove i biltene
(Na{a brigada , Mladi borac, Zlatarac, Zvijezda, Bojna njiva, Kroz borbu, Tr{o,
Raweni osvetnik). 1944. godine po~eo je izlaziti u novom Pazaru Glas Sanxaka
kao organ ZAVNOS-a, a 1946. godine kratko je izlazio list Bratstvo,
Glasilo Narodnog fronta Okruga.
Videti: Edib Hasanagi}, Listaju}i partizansku {tampu, Polimqe, 28. maj
1976, 11; Milivoje Cvijovi}, Listovi Tre}e proleterske (sanxa~ke) NOU
brigade, Nau~ni skup Narodnooslobodila~ka borba i socijalisti~ka revolucija u Sanxaku, Prijepoqe, 1981, 195-203.
79
wana samo imena ili mesta. U prijepoqskom kraju je duboko ukorewena usmena kultura i usmeno stvarala{tvo.
Ne{to od tog propagandnog shvatawa kwige i biblioteke, u ciqu revolucionarne promene ìvota i svesti qudi, nalazimo i
u posleratnom organizovawu rada biblioteka.
Doprineli su radu kwi`nica i ~itaonica
Jedna biblioteka nije se mogla osnovati bez obrazovanih qudi, naklowenih
kulturi i prosveti, niti odràvati bez imu}nih utemeqiva~a i darodavaca.
Neretko su nepismeni qudi bili velike mecene {kola i kwi`nica.
Kao neposredno vezani za prve kwi`nice i ~itaonice pomiwu se: Rafailo
Vukadinovi}, \or|e Jaki}, Jovan Gospi}, Sreten Vukosavqevi}, Diko i Vasilije Zindovi},\or|e Andonovi}, Andrija i Budimir Bogdanovi}, profesori Milosav Pu{owi} i Branko Radi~evi}, zatim Mahmut Ba{ovi}, Abdulhalim Pa{anovi} i drugi iz „Gajreta”.*126
Prota Jovan Gospi} (1859-1934)
Tre}i sin prote Vukole Gospi}a, ro|en u Pqevqima, slu`bovao u Pqevqima i Prijepoqu. Istaknuti nacionalni radnik, koga je turski sud zbog veleizdaje bio osudio na smrt, ~lan utemeqiva~ sarajevskog dru{tva „Prosveta”,
predsednik crkveno-{kolske op{tine u Prijepoqu od 1901. do 1908. godine,
prvi predsednik Dru{tva „Sveti Sava”. Prvi svetski rat proveo u austrijskom logoru Neìder. Dobitnik vi{e ordena i priznawa. Umro je u Prijepoqu, ali su kasnije wgovi posmrtni ostaci preneti u Pqevqa.
Wegova supruga Jefimija aktivno je radila u humanitarnim organizacijama
i Bogorodi~inom ènskom dru{tvu.
Dokumenta i arhiva Jovana Gospi}a nalaze se, kao „Ostav{tina Jovana Gospi}a”, u Pedago{kom muzeju u Beogradu i Istorijskom arhivu u Uìcu. Ne{to od dokumenata nalazi se kod unuka @ivojina i Miodraga iz Beograda.
Sreten Vukosavqevi} (1881-1960)
Verovatno najistaknutija li~nost ro|ena u Prijepoqu. Bio je u~iteq, op{tinski delovo|a, dràvni ~inovnik u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i
Jugoslaviji, nacionalni i kulturni radnik, komita, saradnik brojnih listo*126. Skoro da se podrazumeva doprinos direktora Gimnazije Dragi{e Bori~i}a, sa
Sretenom Vukosavqevi}em najzna~ajnijeg intelektualca u me|uratnom
Prijepoqu. Streqan je 1944. godine kao nacionalista. Neki misle da je to
bila osveta wegovih |aka ponavqa~a, kad su se vratili kao pobednici, neki
zbog politike bratstva i jedinstva. Pod nerazja{wenim okolnostima streqan je i iguman manastira Mile{eva, Nestor Trkuqa, koji je preporodio
zapu{teni manastir.
80
va, profesor univerziteta. Izuzetan poznavalac sela i utemeqiva~ sociologije sela na Beogradskom univerzitetu. O wemu su pisane studije sa biografijama i bibliografijama. Wegovo ime nose dru{tva, {kole, nagrade,
ulice, nau~ni skup. Nesporan autoritet u Sanxaku, pravi narodni predstavnik. Neposredno je radio na obrazovawu i prosve}ivawu, {irewu kwige i
kwi`nica, od prve, pri dru{tvu „Sveti Sava”, do kraja me|uratnog perioda.
Bio je me|u osniva~ima Prijepoqskog omladinskog dru{tva „Podmladak”,
(1920) i predsednik Gra|anske ~itaonice „Napredak”.
Glavna su mu dela: „Istorija seqa~kog dru{tva 1-3”,„Seoske uredbe o vodama”, „Istorija dràve i prava naroda FNRJ - doba turske vladavine”, „O
seqa~kom privrednom mentalitetu”, „Organizacija dinarskih plemena”,„Jovan Cviji} i narodna tradicija”, „Pisma sa sela”,“Sanxa~ke hi}aje”.
Branko Radi~evi} (1906 -1943)
Ro|en je u Gori~anima kod Podgorice, diplomirao 1931. godine na zagreba~kom Filozofskom fakultetu, na grupi za istoriju, etnologiju i geografiju.
Istaknuti komunista, „crveni profesor”. Od 1932. do 1940. godine profesor u prijepoqskoj Gimnaziji, omiqen me|u u~enicima. Poginuo na Vu~evu.
Do 2002. godine wegovo je ime nosila Gimnazija. Bio je pred rat organizator
rada i predsednik Gra|anske ~itaonice.
Wegova supruga Quba, iz porodice Bogdanovi}, jedna je od najuglednijih èna posle rata u Prijepoqu.
Budimir S. Bogdanovi} (1907-1983)
On je iz prve posleratne generacije u~iteqa u Kraqevini. Dok je bio u~iteq u Crkvenim Tocima osnovao je kwi`nicu pri {koli i istakao se kao pravi narodni u~iteq
i prosvetiteq. O radu mladog u~iteqa saznajemo iz sa~uvanog predloga za nagradu koji je napisao nadzornik za
osnovne {kole okruga Prijepoqe Risto V. Marjanovi},
28. jula 1925. godine:
„... Osnovao je kod {kole kwi`nicu i ~itaonicu, koja ima
preko 90 ~lanova. Odràva roditeqske ve~eri. Osnovao analfabetski te~aj.
Prire|ivao predavawa. Radi u {kolskoj ba{ti koja mu sluì kao primer, drì
p~ele i sam radi ko{nice |erzonke. Sve to zajedno sa omladinom sela. Dobavio
je jaja od koko{iju Italijanki, radi priploda. Nabavio i ve{ta~ko |ubre ~ilsku {alitru...”
Uticao na roditeqe da decu daju na {kolovawe i zanate preko „Privrednika”. Pomiwe se 1930. godine kao predsednik Gra|anske ~itaonice.
1916. godine cela porodica Sima Bogdanovi}a, sa devetero dece, bila je internirana!
Andrija Bogdanovi} (1895-1958)
Posle Prvog svetskog rata ovaj sudija i advokat je me|u demokratski opredeqenim gra|anima koji su osnovali Omladinsko kulturno-prosvetno dru{tvo „Podmladak”. Bio je wegov prvi predsednik.
81
Wegov brat, advokat Jak{a Bogdanovi} (1899-1966), jedna je od zna~ajnijih
me|uratnih li~nosti iz Prijepoqa. Aktivan u politi~kom ìvotu, ~lan Zemqoradni~ke stranke, AVNOS-a i visoki funkcioner. Angaòvan u kulturnom i sportskom ìvotu grada.
Dimitrije Diko Zindovi} (1885-1960)
Trgovac i gra|evinski preduzima~, ugledni gra|anin
Prijepoqa, istaknuti narodni predstavnik do oslobo|ewa. Honorarno je predavao turski jezik u srpskoj osnovnoj
{koli. Tre}i predsednik Dru{tva „Sveti Sava” (1910).
Poslanik za Prijepoqe, sa Sretenom Vukosavqevi}em, u
„Srpskoj narodnoj organizaciji” u Skopqu i srpski poslanik u turskom parlamentu u Carigradu. Sara|ivao u
listu Sanxak. Sa ortakom Muratom Sadovi}em kupio
1925. godine automobil „puh” kojim je taksirao Milo{ Peri}.
Tragom wegovog ~lanka „Jedna sli~ica iz kulturne pro{losti Prijepoqa”
po~ela je pri~a o kwi`nicama i ~itaonicama u Prijepoqu.
Milosav Pu{owi} (1900 - 1968)
Profesor istorije srpskog jezika i jugoslovenske kwièvnosti, rukovodio gimnazijskom kwi`nicom i literarnom druìnom „Mile{evo”. Prvi Prijepoqac profesor u Gimnaziji. Bio je sekretar i predsednik Gra|anske
~itaonice. 1944. godine oti{ao iz Prijepoqa i radio kao
profesor i direktor gimnazija u Novom Pazaru i Zemunu.
Bio je vrlo muzikalan pa je vodio horove i sara|ivao sa
~uvenim etnomuzikologom Miodragom Vasiqevi}em.
POSLERATNI PERIOD
1945-2004.
Vreme siroma{tva, ideologije i poleta
Prijepoqe je iz rata iza{lo poru{eno, sa svega 1.500 stanovnika.*127 rad je {esnaest puta bombardovan, bila je uni{tena ili
opqa~kana svaka radwa. Zbog ratnih podela i stradawa, angaòvawa u vojsci i slu`bama, rasporeda kadrova dekretom, znatno je bilo promeweno stanovni{tvo, a grad je ostao bez lokalne
inteligencije.
*127. U jednom referatu Ahmo [ehovi} navodi da je „definitivno oslobo|ewe Prijepoqa zateklo ne{to iznad 500 stanovnika”. Po popisu iz 1948. godine grad
je imao 2.643 stanovnika.
82
Nova vlast kao glavni ciq isti~e likvidirawe klasnih i drugih neprijateqa,
stare, nazadne, svesti, kulturne zaostalosti, „zastrawivawa” po verskom i nacionalnom pitawu. Pojavquju se nove re~i (koje obi~an svet pogre{no izgovara), frazeologija i zakletve, uvode se nova oslovqavawa, rituali, praznici.
Dinami~an dru{tveni ìvot odvija se na sastancima (sa obaveznom ta~kom:
kritika i samokritika), konferencijama, predavawima, kursevima, mitinzima, dobrovoqnim radnim akcijama, udarni~kim danima, fiskulturnim sletovima i drugarskim ve~erima. Radno i politi~ki angaòvan je bezmalo svaki
stanovnik. U dru{tveni ìvot su usko~ile ène, drugarice. Neposredna narodna demokratija formalno postoji, ali se razbija o svemo} Partije i Udbe.
Rezolucija Informbiroa 1948. godine potresla je ìvot i u Prijepoqu, ispreturala kadar, promenila prioritete, dogodile su se mnoge qudske drame.
Prisilan otkup, nacionalizacija, kontrola svega i svakoga, pojava novih
privilegija, politi~ki zaokreti i „reforme”, vremenom ra|aju prikriveni
oportunizam. Partizanska retorika je dugo trajala, ali materijalna dobra,
karijera i ìvotni standard potiskuju revolucionarni idealizam. Proslave radnih pobeda, ordeni i priznawa samo su lakirali slabosti.
Posleratne kulturne akcije naj~e{}e su zapo~iwale direktivama, sprovodile se kao kampawe, podre|ene potrebama nove vlasti i wene ideolo{ke orijentacije. Nastojalo se {to vi{e qudi, pre svega omladinki i omladinaca, u~laniti u masovne organizacije i ukqu~iti u kulturne grupe, ~itala~ke kruòke, ~itaonice, analfabetske te~ajeve, kurseve zdravstvenog prosve}ivawa, doma}i~ke te~ajeve i ènske stru~ne {kole, narodni univerzitet, klub narodne tehnike, sportska dru{tva i sekcije.
Pod kulturnom zaostalo{}u podrazumevali su se nepismenost,
ostaci religije i sujeverja, vra~awe, nadrilekarstvo, no{ewe zara i ferexe, nehigijena i pijan~ewe. Takve pojave su javno kritikovane i ismevane. Na „nekulturnom spisku” u Prijepoqu su nepristojno pona{awe na priredbama i bioskopu, psovawe, silexijstvo u kafanama, tu~e na utakmicama, vre|awe drugarica, nepo{tovawe reda, uni{tavawe narodne imovine. Prema tim kriterijima najnekulturniji je mladi svet, iz wegovih redova su naj~e{}e
„delikventi” i „silexije”. Kultura je podrazumevala ~itawe „dobrih” kwiga, slu{awe ozbiqne muzike, u~e{}e u organizovanom
amaterizmu, uzorno pona{awe na javnim priredbama, po`rtvovanost na poslu i radnim akcijama. Isticano je da je kultura namewena {irokim narodnim masama i radni~koj klasi. Organizatori
kulturnih aktivnosti dolazili su iz prosvete, vojske, sa kurseva
i skra}enih {kola, ili su samo bili zaslu`ni i poverqivi qudi.
83
Poslovi u kulturi nikad nisu bili na pravcu pravqewa karijere
nego, prikriveno, sklawawe ili amaterska sklonost.
Poku{avalo se narodne pesme popravqati umetni~kom obradom, ali nije pro{lo. Narod nije mogao da promeni ukus, pesme
u umetni~koj obradi bile su najdosadnije ta~ke programa.
Sreski kulturno-prosvetni odbor (SKPO) organizuje sav kulturni rad. „Kulturno-prosvetni odbori se dele na sekcije. Jedna od sekcija je i sekcija kwi`nice i ~itaonice. Sekcija bira
posebnu upravu, koja pokre}e kwi`nicu i ~itaonicu, uz podr{ku svih masovnih organizacija, ~itavog naroda. Uprava izdaje
pravila rada, uslove uzimawa kwiga na ~itawe, odre|uje visinu
~lanarine i dr...*128 Jedanput pokrenuta kwi`nica, se odràva i
dopuwava iz prihoda od ~lanskih uloga, priredbi i dr.” Traèno je da se brojne kwi`nice i ~itaonice objedine u jednu, jedinstvenog fronta. Omladina, naro~ito na selu, treba da se zauzme
za wihov rad i osnivawe, ali omladinske kwi`nice i ~itaonice ne smeju biti samo omladinske, moraju se pretvoriti u narodne. Za rad u seoskim kwi`nicama treba angaòvati u~iteqe i
odgovorno voditi evidenciju i nadzor nad izdavawem kwiga.
Ministarstvo prosvete Demokratske Federativne Jugoslavije,
Odeqewe za narodno prosve}ivawe, uputilo je 10. aprila 1945.
godine tri akta, pod istim brojem, Prosvetnom odseku oblasnog
NOO-a za Sanxak u Novom Pazaru, u kojima isti~e vaspitni
zna~aj narodnih kwi`nica i ~itaonica i daje stru~na uputstva
kako organizovati i unaprediti wihov rad. Ministarstvo predlaè u glavnim gradovima „saveznih dràva” „stalnu izlo`bu
kwiga za narodno prosve}ivawe sa zadatkom, da se pruì prilika i mogu}nost prosvetnim radnicima, prosvetnim rukovodiocima i drugim licima da se upoznaju sa izborom i sadrìnom dobre kwige, da doznaju gde se pod kojim uslovima se ona moè nabaviti, kao i da se pobudi zainteresovanost kod pojedinaca za
samoobrazovawem...”*129
Ministarstvo od Prosvetnog odseka NOO za Sanxak traì detaqan izve{taj o narodnim kwi`nicama:
*128. Vesti (Uìce), 21. jul 1945.
*129. Akti br. 356 od 8. marta 1945. i K br. 752 od 10. aprila 1945.
84
„[ta je u~iweno za organizaciju narodnih kwi`nica, do najzaba~enijih mesta?... Da li narodna kwi`n. i ~itaonica imaju
svoje inventarne kwige, kartoteke, kataloge i ~itala~ke listove, ili je to kako druga~ije ura|eno?... Da li kwi`nice i ~itaonice imaju svoj dom ili su sme{tene u Domu kulture?...Na
koji na~in se izdaju kwige na ~itawe (li~no, po{tom, pokretnom kwi`nicom)?... Da li kwi`nice imaju svog stru~nog kwi`ni~ara?... Da li se odrào koji te~aj za kwi`ni~are- gde?... Na
koji na~in kwi`nica nabavqa kwige, ~asopise i novine? Koje su
pote{ko}e i va{i predlozi... Kako su snabdevene kwi`nice zabavnim, pou~nim, pozori{nim kwigama, ~asopisima i novinama?... Koja se vrsta kwiga ~ita najvi{e (pesme, drame, pripovetke, romani, kwige narodnooslobodila~ke borbe?” *130
Ova su pitawa ujedno bila i uputstvo {ta bi trebalo raditi,
indirektan zahtev da se to radi, a ne da se prepusti lokalnim
improvizacijama. Ovakvi raspisi sigurno su podsticali organizovawe narodnih kwi`nica i ~itaonica u srezu mile{evskom. Sreska kulturno-prosvetna ekipa je radila na prikupqawu kwiga i wihovom pozajmqivawu ~itaocima. Prosvetni savet
Narodnog odbora op{tine ili Sreza zaduìvao bi pojedince
ili grupe, ~lanove Narodnog fronta, SKOJ-a, AF@-ea, Sindikata i Partije, za pojedine zadatke. Bilo je malo kwiga, malo
novca za kupovinu kwiga i {tampe (hartija i mastilo dobijani
su po raspodeli i sledovawu, kra}a slu`bena akta pisana su na
polovini lista), malo qudi vi~nih tom poslu. O tome su retki
pisani tragovi, pioniri bibliote~kih poslova ostali su anonimni, malo wih se duè bavilo tim poslom.
O uslovima za kulturne delatnosti u prijepoqskom kraju poratne
godine saznajemo iz jednog izve{taja Okru`nog narodnog odbora,
odelewe prosvete u Novom Pazaru. Poverenik prosvete izve{tava
Ministarstvo prosvete Demokratske Federativne Jugoslavije da:
Narodni univerzitet postoji u N. Pazaru
1) Narodne kwi`nice i ~itaonice postoje... u Prijepoqu, Brodarevu i Komaranu...
2) Domova kulture u na{em okrugu nema
3) U ovom okrugu ima 39 omladin. domova, a pionirskih i dr. nema,
4) Ni jedan omladinski dom u okrugu ne raspolaè sa kinoaparatom pa ni
projektorima;
*130. Istorijski arhiv Uìce, Fascikla Prijepoqe, Statistika... 1. 12. 1948.
85
5) Pojedini omladinski domovi mogli bi koristiti bioskope da ih imaju.
6) U svakom srezu ovog okruga postoji kulturno prosvetna ekipa ~ija se delatnost prostire po celom srezu.*131
Na primeru programa rada i zaduèwa uprave Doma kulture mesnog NF-a u
Ora{cu 1948. godine, moè se zakqu~iti {ta se sve radilo i kako je bilo detaqno razra|eno.*132 Dom kulture, sme{ten u Zadru`nom domu, imao je predsednika (Miladin Zejak), sekretara ([evkija Bjelak) i blagajnika (Hamdija
Rov~anin), sedam sekcija i sedamnaest grupa. Uz svaki posao napisano je ime
(25 imena) zaduènih lica:
1. Sekcija agitacije i {tampe: a) rasturawe {tampe, b) dopisni{tvo. U ovu
sekciju ulazi drugarica iz AF@-a i drug iz Narodne omladine.
2. Sekcija kulturno-prosvetna: a) analf. i prosv. te~. b) ~itala~ke grupe v)
usmene novine g) kulturno-prosvetne ekipe d) kwi`nice i ~itaonice |)
predavawa e) fiskultura.
3. Sekcija socijalno-zdravstvena a) za socijalno ugroène b) raspodela robe
v) za dodeqivawe nov~ane pom. i inval. g) za suzbijawe va{qivosti d) za
zbriwavawe dece i savet majkama.
4. Sekcija takmi~ewa
5. Sekcija finansija
6. Sekcija organizaciono-tehni~ka a) rasturawe {tampe b) za tehni~ka i
org. pitawa v) za radne grupe.
7. Sekcija statistika.
Posebno je navedeno 16 imena ~lanova komisije za suzbijawe nepismenosti u
Ora{cu jer je to bio udarni ciq. Sigurno je sli~no bilo i u drugim selima,
prilago|eno lokalnim potrebama i upotrebqivim licima. Ne znamo {ta su
uradile sekcije i do kada su postojale, aktivne ili samo na papiru.
Tih godina op{teg siroma{tva i administrativne raspodele (sledovawa),
kulturna i bibliote~ka delatnost nisu zanemarivane, ali u su{tini vreme
je bilo protiv kulture. Glavni ciq je bio idejno (pre)vaspitavawe naroda i
politi~ka diferencijacija.
Prosvetni radnici, najvi{e angaòvani u kwi`nicama, ~esto su
preme{tani ili sami odlazili, ne ostavqaju}i zamenika. Malo
je qudi bilo naviklo da ~ita kwige iz biblioteke. Velikom bro*131. Akt br. 2316/45, 25. 8. 1945.
*132. Prijepoqe, Kulturno-prosvetna dru{tva, 1948. Istorijski muzej Uìce.
86
ju prethodni zadatak bio je da se opismene, pa onda da ~itaju uxbenike za osnovnu {kolu za odrasle. Za wih su prire|ivani ~itala~ki ~asovi sa tuma~ewima dela i kwièvne ve~eri posve}ene
nekom idejno primenqivom piscu.*133 îtaoci tada nisu mogli
mnogo birati {ta da ~itaju. Ipak, tih godina pojavquju se me|u
|acima strastveni ~itaoci, ~ak i me|u tek opismewenim. Neguje
se takmi~ewe ko }e vi{e kwiga pro~itati, vode se spiskovi pro~itanih kwiga, prepri~avaju onima koji ih nisu pro~itali.
Narodnih kwi`nica i ~itaonica bilo je 1956. godine 22 u op{tini, sa preko 8.000 kwiga, me|u wima su i biblioteke Sreskog narodnog fronta,*134 Op{tinskog ve}a Sindikata, Sreskog
komiteta SKS. Zadru`ni domovi, kojih je do 1970. godine podignuto 15, nisu ispunili o~ekivawa - da budu sredi{te kulturnog i zabavnog ìvota na selu. Brzo su bili prevazi|eni, u ispra`wenim selima zapu{teni i ni~iji.
Novine za slu`benike postaju obaveza, za mnoge i navika. Borba i Politika su bile znak poloàja i izvesnog stava.
Zapisnici sa sednica SKPO Sreza mile{evskog 1946-1948. godine pruàju zanimqivu gra|u o organizovawu kulturnog ìvota u gradu poratnih godina. Druga „konferencija”, odràna 22.
maja 1946. godine imala je dnevni red:
1) Diskusija o „Titovoj {tafeti”, koja u Prijepoqu treba da
bude 23. maja 1946. godine, oko 9 sati, organizovawe prosvetnog mitinga i Titovog ro|endana
2) Problemi daqeg sveukupnog rada odbora
3) Pitawe doma (kulture)
4) Razno
*133. Jedan od tih ~itala~kih ~asova iz pedesetih godina, na kome je nastavnik R.
âbarkapa ~itao odlomak iz romana "Na Drini }uprija" ( nabijawe na kolac),
imao je i ozbiqne politi~ke posledice.
*134. JNa{li smo nepopuwenu ~lansku kartu na kojoj je od{tampano: Boblioteka S.
N. F-a / U Prijepoqu / Prezime i ime / Zvawe i du`nost / Mesto / Potpis ~lana
/ Bibliotekar. Po se}awu Vlajka Poteìce Narodni front se nalazio na
spratu sada{we Islamske zajednice. Mogu}e da je bilo i kwiga. U [arampovu,
u staroj ku}i Lata Meli}a, kasnije Kadriba{i}a, nalazila se ~itaonica
Narodnog fronta, u stvari kafoto~je u kome su se igrale domine, dràli sastanci, a bilo je i novina.
87
Prijepoqe nema pogodne prostorije za priredbe. „Kulturni dom
nalazi se u r|avom stawu, wemu se poklawa malo pa`we, {to sve
ote`va davawe priredba kako na{ih grupa, tako i onih koje gostuju. Najgore je {to dom nema ni klupa ni stolica, te je nu`no da se
to pitawe {to pre re{i” stoji u zapisniku, koji je kao predsednik
potpisao D. Bajraktarovi}, a za sekretara Dobr. S. Obradovi}.
Tre}a sednica SKPO, odràna 29. maja 1946. godine, imala je petnaest ta~aka na dnevnom redu! Na woj je razmatran rad usmenih novina, zidnih novina, Doma kulture, Narodnog univerziteta, kwi`nica i ~itaonica, kulturnih i ~itala~kih grupa, sektora {tampe, muzi~ke i fiskulturne sekcije, pionira, tehnike i statistike.*135
SKPO za Srez mile{evski je objediwavao kulturno-umetni~ka
dru{tva i kulturne grupe. U zahtevu Glavnom odboru Saveza
kulturno-prosvetnih dru{tava Narodne Republike Srbije od
16. juna 1951. godine, koji je potpisao sekretar Sreskog saveza
KPD-a Safet êlebi}, moli da za „Gradsko kulturno-umjetni~ko dru{tvo iz Prijepoqa” dodele ì~ane instrumente iz wihovog magacina.*136
Plan SKPO za 1947. godinu bio je zaista ambiciozan: 216 predavawa u srezu, 115 priredbi, 1100 zidnih novina, 72 sportske
utakmice, 10 novih ~itaonica!
Referat o radu odbora za usmene novine podneo je Wego{ Veseli~i}. Odràvane su petkom, imale malo saradnika. Zakqu~eno
je da treba koristiti ~lanke, solo i horske recitacije, kroz kozerije i „vrapca”,*137 provla~iti ìvot i prilike u mestu, a da
ne traju duè od jednog sata.
„Narodni univerzitet prire|ivao je petnaestodnevno po jedno predavawe,
sem jednoga slu~aja kada se predavawe nije odràlo zbog udarnih dana i priredaba. Predavawa su bila iz raznih oblasti i publika je pokazala intere*135. Poimeni~no je pomenuto trinaest lica koja su bila zaduèna za rad pojedinih
grupa i sektora: Danilo Bajraktarovi} (predsednik), Safet êlebi} (sekretar), Dobrila Popovi}-Barjaktarovi}, Murat î~i}, Radoman Peruni~i}, Desa
Bojovi}, Alija Ba{ovi}, Boò Bojovi}, Wego{ Veseli~i}, Hajrija Haznadarevi},
Dobrica Obradovi}, Dedo Ha{imbegovi}, Medo Ha{imbegovi} (tehni~ka).
*136. Grupa narodnih peva~a iz Sedobra bila je predloèna da nastupi 9. septembra
1951. godine u Opatiji, na festivalu pesama i igara naroda Jugoslavije, „sa programom koji je savezni ìri odabrao na smotri u Beogradu” januara te godine.
*137. „Vrabac” je bio satiri~na dosetka, zvr~ka, popularan i pre rata na priredbama.
88
sovawa za wih, ali da ima jo{ mnogo oblasti iz kojih treba odràti predavawa. Posle diskusije o predavawima i izlo`bi kwiga odlu~eno je da se
izlo`ba priredi u utorak 4 juna u Domu kulture i da se tom prilikom odrì predavawe o zna~aju kwige. Predavawa }e se i daqe odràvati petnaestodnevno, i to utorkom. - Za organizovawe nedeqe kwige po selima, popularisawe i prodaju kwige u srezu odasla}e se u sela 25 omladinaca, 10 frontovaca i 18 ~lanova AF@-a. Za organizovawe nedeqe kwige u gradu i po selima odrà}e se reonske konferencije u nedequ 2. juna” (podv. V.B.)
Za kwi`nice i ~itaonice re~eno je vrlo kratko: u koliko ih
ima, ne rade. Pa ipak, za wihovo formirawe postavqeni su tvrdi formalni zahtevi:
„Sve moraju biti overene od strane Min. prosvete, odràti
osniva~ke skup{tine (najmawe dvadeset ~lanova) i pravilnike
preko Sr. nar. odbora dostaviti na ozvani~ewe Ministarstvu.
Osniva~i da potpi{u pravila u tri primerka”.
SKPO je postavio rok da se sve kwi`nice i ~itaonice moraju
do 1. februara 1947. godine prijaviti, odràti osniva~ke skup{tine, izvr{iti reviziju sadrìne kwiga i popisati ih. Gradske ~itaonice bi}e pretpla}ene na Borbu, 30 dana, Na{a kwièvnost, Narodna dràva, Jugoslavija SSSR, Mladost, Duga,
Bratstvo, Glas omladine, Mladi borac, Pionirske novine, a
seoske na Novi teàk, Seqa~ka borba, 30 dana, Borba i Glas.
Sektoru {tampe postavqeno je da mora biti „kolektivni organizator i agitator”, rasturati {tampu, organizovati dopisnu slu`bu, pove}ati prodaju novina i do kraja godine ostvariti 180
pretplatnika Borbe, 90 Seqa~ke borbe, 25 Glasa i 600 Bratstva.
Izvodi iz ova dva zapisnika do~aravaju nam kulturni ìvot u
formirawu. Kwigama i {tampi poklawana je pa`wa, ali kwi`nica i ~itaonica jo{ nema. Zna~i da gradska biblioteka jo{
nije stala na noge, da jo{ po~iva na omladinskim aktivistima.
Zaduèn za kwi`nice i ~itaonice bio je dr Rakowac, a od {este sednice, 6. decembra 1946. godine, u~iteq Mihailo Rmandi}.
Za gradwu Doma kulture, na mestu predratnog Sokolskog doma, 1952. godine
su prikupqana sredstva . Pre dovr{etka zgrade Bioskopa „Budu}nost” (kasnije „Sutjeska”) priredbe i filmske projekcije su odràvane u zgradi Internata, gde je bilo i DTV „Partizan”. Na novom Bioskopu je 1953. godine
montirana razglasna stanica, ispod ~ijeg su se zvu~nika slu{ali govori,
prenosi fudbalskih utakmica, narodne i meksikanske pesme, ali se ona ve}
slede}e godine pokvarila.
89
Pokrenut je 1. marta 1952. godine list Glas Polimqa kao glasilo op{tina
Prijepoqe, Priboj, Nova Varo{ i Sjenica. U junu 1954. godine vi{u gimaziju je zavr{ila prva generacija u~enika. Da bi se obezbedio u~iteqski kadar
za redovan rad osnovnih {kola, 1961. godine po~ela je raditi U~iteqska
{kola „Sreten Vukosavqevi}”. Sa [kolom u~enika u privredi, otvorenoj
1947. godine, Prijepoqe je grad u~enika i prosvetnih radnika.
Industrijalizacija po~iwe ciglocrepanom u Ivawu i Tekstilnim kombinatom „Qubi{a Miodragovi}” („Koru{ka”), 1951. godine.
Poboq{avali su se uslovi za ìvot: po~etkom 1953. godine otvoreno je novo
kupatilo „sa 14 lepo ure|enih kabina sa tu{evima”, podignute su dve ~esme u
glavnoj ulici i useqene prve tri stambene zgrade. Prvi televizor nabavio je
Tekstilni kombinat, marta 1962. godine. U gradu je 1968. zabraweno dràwe
koko{aka. Jula meseca 1956. godine Brodarevo je dobilo prvog lekara.
Na jednoj konferenciji je istaknuta „àlosna ~iwenica da imamo vi{e pi{toqa od plugova, iako se za jedan pi{toq moè kupiti dva do tri pluga”.
Sekretarijat za privredu NR Srbije proglasio je aprila 1953. godine Prijepoqe za turisti~ko mesto.
Ranih pedesetih godina u gradu postoje tri kulturno-umetni~ka dru{tva:
„Prof. Branko Radi~evi}”, „Mladost” u Gimnaziji i „Qubi{a Miodragovi}” u Tekstilnom kombinatu. Sadràji wihovog rada bili su prire|ivawe
kulturnijih i sadràjnijih zabava, sa folklorom ili lakim pozori{nim komadom. Ta su dru{tva imala periode uspe{ne aktivnosti i periode zamirawa, dok se neosetno nisu ugasila.*138
Do po~etka Sanxa~kih igara 1954. godine, koje su prerasle u masovnu sportsku
manifestaciju Me|urepubli~ke omladinske sportske igre, fudbal je bio skoro jedini sport. Utakmice su se igrale samo nedeqom i bile doga|aj, a navijawe vatreno i grubo, naro~ito kad gostuju timovi iz susednih gradova. Ko`ni
*138. Zanimqivo je se}awe Munevere Haxi{ehovi}, u~enice prve generacije prijepoqske Gimnazije, i predsednice KUD „Mladost” o turneji po Crnoj Gori i
Hrvatskoj. O wihovom umetni~kom |a~kom pute{estviju vredelo bi snimiti
film, ili zabeleìti se}awa u~esnika.
Videti wenu kwigu se}awa „Muslimanka” i e-mail pismo Gimnaziji po~etkom 2004.
90
fudbal je bio retkost u li~noj svojini. Po igrali{tima, sokacima i poqanama {utirala se mala gumena lopta. Igrala se i odbojka, vi{e rekreativno.
Dom kulture upam}en pod imenom Bioskop. Prijepoqci ga jo{ pamte
Jo{ uvek se 8.000 stanovnika potpisivalo palcem! Mnogi opismeweni na analfabetskim te~ajevima, u me|uvremenu su zaboravili pisati.*139
Krajem {ezdesetih godina po~iwe se bivati svesno lokalnog
kulturnog mrtvila, nezagrejanosti gra|ana za kulturu i polutanske psihologije.*140
Prijepoqe se otrzalo od posleratne bede, ali se kulturni ìvot mewao sporije. U 1966. godini u kulturu je uloèno 168 starih dinara po stanovniku, a u fizi~ku kulturu 186 dinara. Grad*139. R. Iri}, Osam hiqada potpisa palcem, Polimqe, 960, 6. avgusta 1976, 4
*140. Za predstavu Nu{i}eve „Laè i paralaè” renomiranog suboti~kog pozori{ta,
1. maja 1971. godine, prodato je samo pet ulaznica! Niko se iz Me|urepubli~ke
zajednice, organizatora gostovawa, ni iz Radni~kog univerziteta, doma}ina
ansamblu, nije pojavio.
91
ska biblioteka je „pastor~e kulture”: iste godine nabavila je
20 kwiga za 671 ~lana.*141
Jedanput se kultura na{la na prvoj strani Polimqa, povodom
Kongresa kulturne akcije 1971. godine u Kragujevcu. Te godine
op{tina je na kulturu tro{ila {est dinara po stanovniku, {to
je navelo Mila Krpovi}a da ironi~no predloì da se po tih
{est dinara podeli gra|anima.*142
Sredinom {ezdesetih godina pojavquju se prve elektri~ne gitare i stvara grupa „Beli an|eli”.
Radni~ki univerzitet postaje vode}a kulturno-obrazovna institucija. Ima deset oblika stru~nog osposobqavawa sa 500 polaznika, osnovnu {kolu za obrazovawe odraslih, niù muzi~ku
{kolu (1971), izdava~ku delatnost, organizuje kwièvne ve~eri, raspisuje kwièvne konkurse, drì Bioskop. O kvalitetu
rada na wemu malo se govori, ali mu se prebacuje da je postao
„slu`beni~ki univerzitet” jer zaposleni ~inovnici lako dobijaju potrebne diplome.
Savet za prosvetu i kulturu, kasnije Kulturno-prosvetna zajednica (1963), Op{tinska zajednica kulture i SIZ kulture, ukazuju na nekulturu i potrebu kulturnijeg ìvota u Prijepoqu.
Naro~ito se zalaù Muhamed êlebi}, Milorad Mile Krpovi}
i Ahmo [ehovi}.*143 Osnovan je1975. godine gradski hor i Dru{tvo prijateqa Prijepoqa „Esteta”, ali bez kulturnog traga.
Op{tinska zajednica kulture utemeqila je 1974. godine Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a”*144 i Mile{evsku
likovnu koloniju. Likovni umetnici, koji su u Prijepoqu najbrojniji stvaraoci, osnovali su 1978. godine Kolegijum likovnih umetnika „Beli an|eo”.
*141. 1965. godine op{tina Prijepoqe ima 42.000 stanovnika (grad oko 8.000), 6.000
zaposlenih, 1911 ~lanova Saveza komunista, 120 televizora, 1445 radioaparata, prodavalo se dnevno 2.000 primeraka {tampe. List Polimqe se {tampao u
3.000 primeraka. Biblioteka je imala 10.520 kwiga i 1.113 ~lanova.
*142. Polimqe, 708, 29. oktobra 1971, 4.
*143. Mile Krpovi}, Kultura nije privilegija mawine, Polimqe, 470, 10. oktobar 1965,4;
B. [e}erkadi}, [ta nedostaje kulturno-zabavnom ìvotu Prijepoqa, Polimqe,
310, 20. april 161, 3.
*144. Juna 1973. godine odràn je Simpozijum o nau~nom delu Sretena Vukosavqevi}a.
92
Godine 1974. oglasila se sve{~icom stihova @ubori sa Lima
darovita grupa gimnazijalaca. To je, mo`da, do danas najve}i
kwièvni doga|aj u Prijepoqu!
Iste godine po~eo je emitovati program Radio Polimqe, koji svakodnevno informi{e gra|ane o komunalnim, politi~kim, privrednim, kulturnim i sportskim de{avawima. Razonoda slu{alaca i komercijalni oglasi kasnije }e postati va`niji deo programa.
Me|urepubli~ka zajednica za kulturno-prosvjetnu djelatnost sa sjedi{tem
u Pqevqima, osnovana februara 1962. godine, postala je najmo}niji animator kulture na trome|i triju republika SFRJ. Organizovala je gostovawe
velikih pozori{ta, opera, baleta, izlo`be slika, kwièvne ve~eri sa piscima iz cele zemqe i inostranstva, brojne umetni~ke manifestacije kao
{to su Ratkovi}eve ve~eri u Bijelom Poqu, Limske ve~eri de~je poezije u
Priboju, Slovo sa Lima u Prijepoqu, Plavski kwièvni susreti, Tutinski
kwièvni susreti, Smotra recitatora, Festival amaterskih pozori{ta, Me|urepubli~ka smotra de~jeg dramskog stvarala{tva, ustanovila
je vi{e kwièvnih i likovnih nagrada. Nabavila je 1967. godine dva kombija za pokretnu kwiàru i biblioteku. Udeo Prijepoqa u delatnostima Zajednice bio je zna~ajan, naro~ito po otvarawu Doma revolucije.
Posle op{tejugoslovenske pionirske akcije usvojen je 1969. godine program
izgradwe Memorijalnog kompleksa „Bo{ko Buha” na Jabuci. Jabuka je postala ~uvena, mesto hodo~a{}a pionira iz cele Jugoslavije. U Spomen-domu su
formirani biblioteka i muzej.
Po~etkom aprila 1969. godine osnovan je inicijativni odbor za izgradwu doma kulture u Prijepoqu, na zajedni~koj sednici Kulturno-prosvetne zajednice, Izvr{nog odbora Op{tinske zajednice obrazovawa, Saveta za prosvetu, kulturu i fizi~ku kulturu, Predsedni{tva Op{tinskog sindikalnog ve}a, Izvr{nog odbora Op{tinske konferencije SSRN, Predsedni{tva Op{tinske konferencije Saveza omladine i Komisije za zdravstveno prosve}ivawe Op{tinskog odbora Crvenog krsta.*145 Isticano je tada da jedino
Prijepoqe u na{em kraju nema dom kulture, da u op{tini postoje „problemi
elementarne kulture... potreba opismewavawa gra|ana, otvarawa biblioteka sa ~itaonicama... Deca nam u osnovnim {kolama imaju va{ke i {ugu... Jedan radio prijemnik dolazi na 19 stanovnika, a jedan televizor na 54 stanovnika, jer ih ukupno ima 790... Mese~no se proda ~etiri hiqade primeraka
dnevne i druge {tampe i to u glavnom u gradskim naseqima”.
Kona~no je Upravni odbor Fonda za izgradwu objekata dru{tvenog standarda
12. maja 1975. godine doneo Odluku o gradwi doma kulture u Prijepoqu. Zami{qen je kao kulturni centar cele op{tine i organizator kulturnih programa.
Najavqeno je otvarawe i deset ~itaonica.
*145. Polimqe, 596, 10. april 1969, 4.
93
Ekonomski, politi~ki i kulturni ìvot u Prijepoqu, kao zanimqivom vremeplovu, moè se pratiti na stranicama lista Polimqe (Glas Polimqa).
Sedamdesete i osamdesete godine su vreme samoupravqawa, brojnih SIZova, bezbrojnih delegata i delegacija, samoupravnih sporazuma, zborova radnika i pravilnika, op{tenarodne odbrane u {kolama i radnim organizacijama („Ni{ta nas ne sme iznenaditi”), sastan~ewa i gubqewa vremena.
Razu|eni parakulturni sistem saveta za prosvetu i kulturu, kulturno-prosvetnih zajednica, SIZ-ova, narodnih i radni~kih univerziteta, Me|urepubli~ke
KPZ, samoupravnih sporazuma i vertikalnih transmisija u kulturi, postao je
sam sebi ciq i veliki potro{a~, i onako oskudnih, sredstava za kulturu. Mo}
odlu~ivawa u kulturi imali su nekompetentni qudi, partijski kadar i amateri.
Devedesete su donele raspad dràve i ideologije, oru`je, strah i emigracije.
Sve ove promene odrazile su se i na kulturni ìvot, pa i na Biblioteku. Politi~ka i dru{tvena vrewa prvih godina XXI veka dovode do godi{wih promene direktora u Biblioteci.
Naslovi iz Polimqa o kwi`nicama i ~itaonicama
94
Kulturne potrebe stanovni{tva Prijepoqa
Uvid u kulturnu situaciju, kulturne potrebe, uslove za ostvarivawe i izraàvawe tih potreba, ponudio je Istraìva~ki elaborat Kulturne potrebe stanovni{tva Prijepoqa i organizacioni oblici wihovog zadovoqavawa, koji je avgusta 1979. godine uradila grupa mladih istraìva~a kulturologa sa Fakulteta dramskih umetnosti - grupe za organizaciju scenskih i kulturno-umetni~kih delatnosti.*146
Na osnovu anketa provedenih me|u radnicima i omladincima oni
su objektivno snimili stawe u kulturi. Jedan od prvih zakqu~aka
je da „urbano odnosno ruralno poreklo odre|uje kulturne potrebe... ve}inu
stanovni{tva ~ine qudi koji su do{li sa sela. U na{em istraìvawu to su
omladinci koji pripadaju tzv. prvoj generaciji urbanog stanovni{tva (otac
i majka su sa sela, a oni su prva generacija koja ìvi u gradu)... Gotovo kroz celokupno istraìvawe, videli smo da kod omladine preovla|uje potreba za zabavnim sadràjima, i da svi sadràji koji imaju prizvuk ozbiqnosti ostaju
na dnu lestvice interesovawa... Porodica nije u stawu da usmerava svoje potomke i da im izgradi kriterijume koji bi u mno{tvu sadràja izabrali autenti~ne kulturne vrednosti, jer i sami nemaju izgra|ene kriterijume za
sistem vrednosti urbane kulture... skoro polovinu svog slobodnog vremena
omladinci provode kraj TV aparata... u proseku iznosi 5,38 sati dnevno.... Name}e se zakqu~ak da slobodno vreme mladih okupiraju sredstva masovnog komunicirawa i da su druge vrednosti potisnute dejstvom ovih sredstava.*147
Evo jo{ nekoliko izdvojenih podataka:
24% radnika stanuje u okolnim selima, ve}ina wih slobodno vreme koristi
za izlaske kod rodbine i prijateqa, a 20% ostaje kod ku}e, 75,5% slu{a novokomponovanu muziku, 52,5% na TV gleda sportske emisije i prenose, dnevnu {tampu redovno ~ita 55,5% („Polimqe” „~esto” 78,5%)... „Najmawu gledanost imaju emisije iz kulture i umetnosti i emisije tzv. ozbiqne muzike”.
Prijepoqski Bioskop, jo{ u sklopu Radni~kog univerziteta, bio je u vrlo
lo{em stawu. Sam se izdràvao, prikazivao je tri puta nedeqno (imao je 365
*146. Deo projekta Kulturolo{ka istraìva~ka akcija "Titovim putem 79"
[apirografisani materijal, 199 strana, prezentiran je marta 1981. godine.
Dostupni primerak ve}im delom ne~itak. Anketirano je 150 omladinaca koji
ìve na selu, toliko iz grada i 200 radnika u privrednim organizacijama.
Rukovodioci projekta bili su Milena Dragi}evi}-[e{i}, Milo{ Lali}, Sava
\uri~i}, Miroslava Jovanovi}.
Akciju je pratio novonar Politike Vladimir Stefanovi}. Vidi tekstove u
Politici od 6. do 14. septembra 1979.
*147. Isto, 60-65.
95
sedi{ta, 400 projekcija godi{we, 112 poseta po predstavi), uglavnom avanturisti~ke i vestern filmove, koje je birao predstavnik Radni~kog univerziteta. Naj~e{}i posetioci su bili omladinci i deca. Bioskop pose}uje 59,3%
omladinaca jednom nedeqno, 28,7% bar jednom u toku meseca, 12% vrlo retko. U bioskop najre|e idu radnici, svega 32,5.*148
Pri Radni~kom univerzitetu „Sreten Vukosavqevi}” radila je i nià muzi~ka {kola, koja je priredila nekoliko koncerata i bila nosilac manifestacije „Majski de~ji susreti”, sa muzi~kim, likovnim i literarnim sadràjima.
U svakom pogledu, pa i kulturnom, najgore je bilo na selu. U
„svega 40% sela mogu se prona}i zdawa kojima do nekle moè da
se pripi{e naziv Dom kulture, a u ostalih 60% ni traga od pomenutog”. Kultura je zauzimala najniè mesto u hijerarhiji ìvotnih potreba. 56% sela nije imalo biblioteku, a 39,3% ispitanih u ku}i nije imalo ni jednu jedinu kwigu, 40% wih nisu
~lanovi ni jedne biblioteke, 18,8% ne pro~ita ni jednu kwigu
godi{we, 71,3% ne kupuje kwige.
Ve}ina doma}instava (96,6%) posedovala je gramofone, kasetofone, foto aparate, tehni~ku robu koja nije jevtina, a ipak je na „spisku” vrednosti koje porodica poseduje, {to nije slu~aj sa kwigom.
Kwiga u slobodnom vremenu omladinaca nema zna~ajno mesto i nalazi se na dnu lestvice kulturnih vrednosti. 25,7% je odgovorilo
da porodica nema svoju biblioteku, 20,7% ima porodi~nu biblioteku koja broji do 20 kwiga, 23,5% od 20 do 70, a 22,8% preko 70 kwiga.
Svi anketirani su izjavili da su ~lanovi neke biblioteke (?), ali
21,5% ne ~ita ni{ta izvan obavezne lektire, 30,6% pro~ita jednu
kwigu mese~no, dok 41,9% ~ita dve ili vi{e kwiga mese~no. Najradije ~itaju romane i pripovetke - 68,7%, poeziju 21,3%, roto {tampu 22,7%, 18% nau~nu fantastiku, memoare i istorijske kwige ~ita 5,3%, 18% stripove, 1,3% putopise, a 0,7% dramske tekstove. Od
9.000 radnika u gradu, samo ih je 36 bilo ~lan gradske biblioteke.
Seoske biblioteke su veoma lo{e opremqene, ve}inom snabdevene dotrajalom {kolskom literaturom, a i one pri {kolama „izu*148. Sedamdesetih godina vrlo je aktivan Dom omladine, u ~ijem se radu naro~ito
angaòvao predsednik OK Saveza socijalisti~ke omladine, Vehbo Mezilxi}.
Dom omladine imao je prvenstveni ciq organizovawe zabave, disko ve~eri, za
omladinu, ali su pri Domu postojali politi~ka {kola, kulturno-umetni~ko
dru{tvo, klub izvi|a~a, foto-kino klub „Mladost”. Wegova sala za kulturne i dru{tvene derlatnosti imala je 120 stolica. Ve} osamdesetih godina sve je bilo zapu{teno i ruinirano.
96
zetno su siroma{ne i broje jedva par stotina kwiga. Aktivnost u
smislu razvijawa navika za ~itawe je ravna nuli”. [tampu dnevnu
redovno ~ita 21,1%, nedeqnu 32% anketiranih koji ìve na selu.
Od fabrika i preduze}a samo je Tekstilni kombinat „Qubi{a Miodragovi}” imao svoju biblioteku sa oko 2.000 kwiga, najvi{e
{kolske lektire, popularne beletristike i politi~ke literature za svoje zaposlene i wihovu decu. Najvi{e su ~itale radnice, qubavne romane Mir Jam i \ulijete Benzoni. Kwige su ve}inom nabavqane od akvizitera. Kombinat je izdavao, mese~no, list Tekstilac i izdràvao svoje folklorno kulturno -umetni~ko dru{tvo.
Te godine je RO Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” zapo{qavala dve bibliotekarke (sredwa i vi{a stru~na sprema), pomo}nog radnika i kwigovo|u, penzionera koji je honorarno radio,
imala fond od 18.200 kwiga. Istraìva~i su uo~ili da neke
kwige niko nije otvorio, zato {to ~itaoci nisu bili obave{teni i {to nisu nau~eni da se sluè katalogom.*149
Istraìva~ki elaborat obuhvatio je i kwiàrsku delatnost u
Prijepoqu. Podse}a se na misao Gece Kona da kwiàre ne bi trebalo da budu samo prodavnice kwiga, kao svake druge robe, kojima
je glavni ciq zarada. Ipak, tada{we kwiàre „Vuk Karaxi}” i
„Progres”, imale su ve}i izbor kwiga nego danas! U prvoj su istraìva~i na{li kwiga od 150 pisaca sa 300 naslova, a u drugoj
oko 250 pisaca sa oko 1.000 naslova, iako su u wima kwige zauzimale malo prostora i bile neva`na roba u prometu kwiàra.
Samoupravna interesna zajednica kulture Op{tine Prijepoqe imala je odlu~uju}u ulogu u planirawu i finansirawu delatnosti kulture. Od 114 op{tina u SR Srbiji, SIZ kulture Prijepoqe je 1978. godine bio na 51. mestu
po uloènim sredstvima u kulturu, {to je vi{e od ekonomske mo}i op{tine, zahvaquju}i sredstvima iz samodoprinosa.
Kulturni i umetni~ki programi u Prijepoqu do 1979. godine prakti~no su se
mogli ostvarivati samo u ve} ruiniranom i nepodesnom Bioskopu, zato se dugo
zagovarala potreba gradwe savremenog doma kulture. Izgra|en je novcem od samodoprinosa gra|ana, koji su deset godina izdvajali 2% od bruto li~nog dohot*149. Programski savet Biblioteke kao ustanove od posebnog dru{tvenog zna~aja,
~inili su po jedan predstavnik Skup{tine Op{tine, Op{tinskog sidikalnog
ve}a, Saveza socijalisti~ke omladine, Socijalisti~kog saveza radnog naroda,
SIZ-a kulture, SIZ-a obrazovawa, FAP-a (pogon u Prijepoqu) i TK „Qubi{a
Miodragovi}”.
97
ka. Pomogla je i Republika Srbija. Planom razvoja kulturnih delatnosti Srbije za 1978. godinu bilo je predvi|eno da se u toj godini obezbede sredstva za 21 dom
kulture, me|u kojima i prijepoqski. Republika je obezbedila sredstva za projekat i umetni~ka dela postavqena u wemu. Nazvan je Dom revolucije, a otvorio
ga je narodni heroj, general Kosta Na|, za Dan borca, 3. jula 1979. godine. Povodom otvarawa govorilo se da je „zdawe za 21. vek” i da }e omogu}iti „epohalni
kulturni zaokret”. ûle su se i izjave da je doga|aj godine u SFR Jugoslaviji.
Sa Domom revolucije nastaje nova etapa u organizaciji kulture u Prijepoqu. Sve kulturne delatnosti stavqene su pod kapu Doma, pa i Biblioteka,
iako nije bilo za wu planiranog prostora. Plan bibliote~ke delatnosti
Doma predvi|ao je da do 2000. godine dostigne 3-4 kwige po stanovniku op{tine, 144.000-192.000! (Mati~na biblioteka sada ima oko 58.ooo kwiga).
Dom revolucije ipak je bio povoqnije mesto za Biblioteku.
Dom je planirao da Bioskop u gradu renovira i osposobi za svakodnevne projekcije, a u Domu da daje filmove u izuzetnim slu~ajevima, tj. premijerne
filmove i ugovorene predstave.”*150 Predvi|ao se i pokretni bioskop, koji bi u isto vreme bio i pokretna biblioteka. Svelo se na to da je Op{tina
staru zgradu Bioskopa prodala Industriji konfekcije „Iris” za magacin,
koji je od wega napravio tr`ni centar (buvqak). [teta, ta je zgrada mogla
biti dobro i dugoro~no re{ewe za Mati~nu biblioteku ili galeriju. Kad se
u Prijepoqu pomenu film i bioskop, jo{ se misli na staru zgradu!
Program obrazovnih i kulturnih aktivnosti „ku}e kulture”*151 bio je ambiciozan, prepisan od ve}ih i razvijenijih sredina: dovo|ewe gra|anima najve}ih kulturnih vrednosti iz svih oblasti, bibliote~ka i filmska delatnost,
{kola za osnovno muzi~ko obrazovawe, baletska {kola, disko klub, brojne
amaterske sekcije (dramska, folklorna, likovna, klub kwièvne i muzi~ke
omladine), {kola stranih jezika, nau~ni skupovi, izlo`be, rekreacija i zabava... Koliko se razmetalo prostorom vidi se i iz podatka da je samo 37,40%
prostora Doma nameweno kulturnim sadràjima!
Zaista, u prvih nekoliko godina rada Doma revolucije, gra|ani su mogli videti
izuzetne pozori{ne predstave, operu, balet, koncerte ozbiqne muzike, filmove, izlo`be, zahvaquju}i i pomo}i Me|urepubli~ke zajednice i Republike. Zdawe je pokazivano posetiocima Prijepoqa kao reprezentativni objekat, sa umetni~kim skulpturama, mozaicima, unikatnim zavesama, tapiserijama i do tada nevi|enom tehnikom za izvo|ewe pozori{nih predstava i drugom opremom.
Dom je postepeno sve mawe pruào, a sve vi{e postajao teret i preskup za
odràvawe. Tehni~ki nije primqen do danas, proki{wava, grejawe odavno
ne radi, pola godine ne mogu se koristiti sale, bioskop je izgubio publiku,
kulturnih programa skoro da i nema.
*150. Isto, 75.
*151. Metonimije „ku}a kulture” (Dom revolucije) i „ku}a znawa”(biblioteka)
bile su u {tampi vrlo omiqene.
98
Dom nikad nije bio dobro organizovan, niti je imao kadar koji bi mogao unapre|ivati kulturni ìvot grada i op{tine. Jednostavno, ovako veliki i nefunkcionalan dom kulture prevelik je zalogaj za mali grad, siroma{nu i zaostalu sredinu i malo kvalifikovanih qudi za poslove u kulturi. Da bi se
izdràvao zaveden je zaposlenim novi samodoprinos. Kad bi se moglo vratiti trideset godina unazad, gra|ani sigurno ne bi pristali n samodoprinos
za Dom revolucije.
Danas je te{ko razumeti na ~emu se zasnivao toliki optimizam da se, pored
Doma kulture od 4.5oo kvadrata, grade i muzej, biblioteka, dom za omladinu
i zgrada za dru{tveno-politi~ke organizacije. Ve} prve godine amortizacija Doma iznosila je 1.ooo.ooo dinara, plata za 21 predvi|enog radnika
2.090.000 dinara, a ceo buxet SIZ-a 2.510.000 dinara! Samo ova ~iwenica pomaè da shvatimo za{to Dom nije ispunio o~ekivawa i za{to je postao teret
za op{tinu, umesto da je plodotvoran „kulturni kombinat”.
Ovih nekoliko podataka istrgnutih iz Elaborata daje neumivenu sliku kulturnog stawa u op{tini. Kad bi se sli~no istraìvawe sprovelo, dvadeset i pet godina posle, stawe u kulturi,
u celini, ne bi bilo boqe. U boqem stawu istraìva~i bi zatekli Muzej, Mati~nu biblioteku i Niù muzi~ku {kolu. Ne bi
na{li Dom omladine, kulturno-umetni~ka dru{tva i dramsku
scenu, smotre amaterskog stvarala{tva, bioskop.*152
* * *
Pojavila su se nova kulturna dru{tva, obnovqene i izgra|ene
crkve i xamije, Vladi~anski dom.
Mile{evski kulturni klub „Sveti Sava” osnovan je 1991. godine. Izdaje godi{we Savindan, reviju za srpsku duhovnu obnovu.
[tampao je 2004. godine zbornik radova sa nau~nog skupa „Prvi
srpski ustanak i Ra{ka oblast”.
Dru{tvo Bo{waka za nauku, kulturu i umetnost Ikre, osnovano
je 2001. godine. Organizuje pozori{ne predstave, predavawa, literarni konkurs i bajramske programe.
Kulturni klub 21 osnovan je 31. maja 1991, kao odgovor na nacionalne podele u kulturi. Imao je kwièvnu i likovnu sekciju.
[tampao ~etiri zbirke stihova sredwo{kolaca i jednu de~ju.Ugasio se krajem 2003. godine, zbog osipawa ~lanstva i pojave
*152. U delu Muzeja, dvema spojennim u~ionicama turske ru`dije, odvija se ve}ina
kulturnih programa u gradu.
U scenskom amaterizmu deluje jedan individualac, Me{a [endeq @ak.
99
nevladinih organizacija, koje su pokrile wegovu delatnost. Pokreta~i su bili Mirsad Mujezinovi} i grupa entuzijasta.
Mile{evska eparhija od 2001. godine izdaje svoju reviju Mile{evac, dva puta godi{we. Oformila je hor „Sveti kraq Vladislav”.
Vrlo je aktivno Guslarsko dru{tvo „Sreten Vukosavqevi}”,
koje postoji od 1973. godine.
Radio i TV program emituje DOO RTV Enigma (vlasnik Goran
Toma{evi}), od januara 1998, odnosno od aprila 2000. godine, sa
15 saradnika.
DO Links (vlasnik Xenan î~i}, 5 zaposlenih), osnovano je decembra 2003. godine. Ima u svom sastavu Radio „033” i kablovsku
televiziju, koja se bavi reemitovawem programa.
Prijepoqe nije zna~ajan izdava~ki centar. U glavnom, sem
{tamparskih preduze}a „Mile{evo” i „Grafokarton” (1990),
ostali {tampaju „svoja” izdawa. Kao izdava~i najvi{e su potpisani Radni~ki univerzitet, Dom revolucije, Zavi~ajni muzej,
Novinska ustanova „Polimqe”, Kulturni klub 21.
Jedini privatni izdava~ je Izdava~ka kwièvna agencija Ime
Samira Sadikovi}a, koja je do sada objavila pet naslova.
Objavqeno je preko sto razli~itih publikacija zavi~ajnih autora i o zavi~aju. Vreme je i za zavi~ajnu bibliografiju.
Seoske (mesne) kwi`nice i ~itaonice
Meni su veoma sumwive velike dru{tvene kampawe
da se mnogo lo{ih kwiga utrapi bibliotekama i ~itaocima.
Du{an Radovi}
Seoske {kole su bile isturene ta~ke preko kojih je trebalo
ostvarivati prosvetne, kulturne i politi~ke ciqeve. U~iteqi
i u~iteqice su naj~e{}e jedini mogli izvr{avati takve naloge.
Zadruge nisu ispuwavale ni zadatke ekonomskog preobraàja
sela. [kolama je stavqano u zadatak da formiraju i mesne ~itaonice (popularni naziv za kwi`nice i ~itaonice, odnosno biblioteke) i organizuju kurseve opismewavawa, zdravstvenog
prosve}ivawa, doma}i~ke te~ajeve, predavawa i priredbe, da se100
qake iz kafane prevedu u ~itaonice, u kojima }e ne{to ~itati,
ili bar igrati domine, {ah i slu{ati radio.
@elelo se da kwi`nice i ~itaonice budu kulturno sredi{te sela, u kome }e se okupqati me{tani, pre svega omladina, da iz wih
poti~u prosvetne i kulturne akcije. To se nije ispunilo zato
{to za wih nije bilo pristojnih prostorija, zanimqivih kwiga,
sigurnih finansijskih izvora, niti qudi zainteresovanih i
vi~nih radu sa kwigom, te je wihov ìvot trajao od kampawe do
kampawe. Sabralo bi se u wima ne{to kwiga i razli~itih publikacija, povremeno bi stizale novine i revija za selo, garniture {aha, domine, ponegde radio, gramofon, a od 1965. godine i
televizor. Ponekad se kwi`nicom i ~itaonicom smatralo mawe
od pedeset kwiga i koje novine na polici u {kolskoj u~ionici,
zadru`noj kancelariji ili prostoriji za sastanke u fabrikama,
kao kulturni ukras. [kole nisu imale uslova, u zadru`nim domovima zasebne prostorije samo za kwige i novine bile su luksuz, kad su bile potrebnije za prodavnicu, magacin i kafanu.
Posle nekog vremena kwi`nice bi pale u zaborav, kwige i inventar se razvukli. Mnoge {kole su i zatvorene jer u selima vi{e nije bilo dece. Nije lako razabrati kad su pojedine seoske
kwi`nice i ~itaonice otvarane, kad su prestajale raditi, kad
im je rad oìvqavan ili su pripajane {kolskoj. Za seoske kwi`nice ~esto su zaduìvani polupismeni qudi, nezainteresovani za kwigu ili ostavqeni da se sami snalaze. U takvim uslovima oni su dizali ruke od kwiga i bavili se kafanskim poslom.*153
Zato su za kwi`nice na selu, i mesne i {kolske, karakteristi~ne velike oscilacije u radu. Jedne godine se isti~u kao uzor, slede}e godine ne rade. Wihov rad najvi{e je zavisio od zaduène
*153. Bilo je ~ak i zakonskih smetwi za ~itaonice koje su bile kafoto~ja jer se nije
znalo da li pripadaju kulturi ili ugostiteqstvu. Tako je na kraju 1968.
godine trebalo da u Seqa{nici bude zatvorena najboqa seoska biblioteka u
op{tini, koja je imala 1800 kwiga i televizor, ili da pla}a porez kao kafana.
Polimqe, 586-587, 1. januar 1969, 14.
Malo kasnije, 1. juna 1969. godine, u Polimqu pi{e da je u Seqa{nici otvorena
biblioteka! U stvari, samo je preme{tena u preure|enu prostoriju, tako|e u
Zadru`nom domu.
101
osobe, naj~e{}e u~iteqa ili nastavnika.*154 Prema podacima koji su dolazili iz seoskih kwi`nica i ~itaonica treba biti rezervisan jer su ~esto davani proizvoqno ili ulep{avani.
Prema podacima u Polimqu*155 od februara do juna 1953. godine u
Vrbovu je pro~itano 105 kwiga (kasnije se Vrbovo ne pomiwe), u
D. Babinama, za mesec dana, preko sto kwiga, a u 1955. godini 672
kwige za ~etiri meseca! U Velikoj @upi te godine pro~itano je
800 kwiga. Kwi`nica u C. Tocima imala je 1955. godine hiqadu
kwiga. 1956. godine u \ura{i}ima je bilo 528 kwiga, a 130 ~lanova je pro~italo 214 kwiga.*156 Navedeni su i suprotni primeri: za
devet meseci u Brodarevu pro~itane samo tri kwige!,*157 a „kwi`nica i ~itaonica u Velikoj @upi na sve li~i samo ne na ono
{to bi trebalo da bude. Iako ima oko 1000 kwiga, ona ne moè da
odigra svoju ulogu zbog nemarnosti odgovornih”, zato {to je inventar uni{ten i raznet, prilaz odbija, svuda kre~, pra{ina, ~a|,
pau~ina.*158 U woj se kuva kafa i igraju domine. U G. Babinama
kwige su spakovane jer nema polica, u Ivawu 220 kwiga niko ne
daje na ~itawe, u Seqa{nici kwige izba~ene iz Zadru`nog doma.
Savet za prosvetu i kulturu Op{tine, kasnije Kulturno-prosvetna zajednica, i dru{tveno-politi~ke organizacije ~esto su
na dnevni red stavqali stawe seoskih kwi`nica, „kriti~ki diskutovali”. Na sastanku Sekreterijata Sreskog odbora SSRN
21. februara 1956. godine kulturno-prosvetni rad bio je, opet, u
centru pa`we. „Najvi{e se diskutovalo o radu narodnih univerziteta, kwi`nica i ~itaonica, kori{}ewu pokretnih bioskopa... U srezu (Prijepoqe, koji je obuhvatao i op{tine N.
Varo{ i Priboj) ima 90 narodnih kwi`nica, od kojih je jedan
mawi broj {kolskih. Wima do sada nije posve}ena dovoqna pa`wa. Mnoge kwi`nice nemaju potrebne prostorije ni inven*154. Kad je, na primer, u Seqa{nici kwi`nicu i kulturno-umetni~ko dru{tvo
stvarao i vodio profesor Du{an @uni}, imali su uspeha, bili ponos sela,
kwige su i ~itane i ~uvane.
*155. Glas Polimqa 49, 10. desembar 1953, 5 Ove podatke treba uzeti s rezervom.
*156. V. N. (Vlade Novakovi} ?), Vi{e brige o narodnim kwi`nicama, Polimqe 123,
20. januar 1956, 5.
*157. Isto, 95, 1. april 1955, 4.
*158. Isto, 166, 10. april 1957, 5.
102
tar za rad. Zbog toga dolazi do ~estih pojava rasturawa kwiga. Ne postoje organi samoupravqawa. U mnogim nije re{eno
pitawe kwi`ni~ara. U gradskim kwi`nicama ima kwiga koje
odgovaraju selu i obratno. Zbog malih ili skoro nikakvih
sredstava u pro{loj godini, mnoge kwi`nice nisu nabavile ni
jednu kwigu novijeg izdawa...”*159
Kwi`nicu je bilo lak{e otvoriti, nego je odràvati u aktivnom
stawu, zato se u narednih deset godina seoske kwi`nice gase ili
se pripajaju {kolskim. „Ku}e znawa” nisu ostale „ponos sela”,
kwige i inventar su nestajale kao svaka „Alajbegova slama”.
Ne stoje boqe ni kwi`nice u osnovnim {kolama. Na kraju 1963. godine 37
osnovnih {kola u op{tini nije imalo kwi`nicu, a 14 ih je imalo. 7.514 u~enika na raspolagawu je imalo 12.243 kwige ili 1,63 po u~eniku. Samo su {kole u Rasnu i Sopotnici imale zasebnu prostoriju za kwi`nicu. Gradska
osnovna {kola je imala mawe kwiga neko neke seoske (1.530), nije kupovala
kwige, ni ~asopise.*160
Zato je pokrenuta akcija otvarawa Deset seoskih kwi`nica i
~itaonica
„Povodom jubileja SKJ i SKOJ-a, Kulturnoprosvetna zajednica Prijepoqa je, uporedo sa
drugim aktivnostima, pokrenula akciju Deset seoskih kwi`nica i ~itaonica.*161 Za
podsticaj posluìla je i akcija Republi~ke
zajednice kulture koja je Mesec kwige 1969.
godine posvetila kwizi na selu. Zaista, op{tinska Kulturno- prosvetna zajednica, ~iji
je predsednik bio Ahmo [ehovi}, pokrenula je puno qudi, preduze}a i institucija, a naro~ito je Radio Beograd doprineo svojom akcijom „Kwiga solidarnosti”. Pojedine lokalne fabrike,
preduze}a ili dru{tveno-politi~ke organizacije su bile pokroviteqi nekoj seoskoj ~itaonici, poklawaju}i televizore,
*159. Polimqe, 127, 1. mart 1956, 1.
*160. U svim bibliotekama na kraju 1967. godine bilo je 38.317 kwiga, od ~ega je u 1967.
nabavqeno 6.648 kwiga. Ukupno je bilo 5.095 ~italaca ( 4.568 ili 89,6%u~enici
i 535 ostali). Te godine su pro~itali 26.017 kwiga. Ako se ima na umu da ve}ina
kwiga nije planski kupovana, nego su pabir~ene godinama, onda se moè ste}i
predstava o kvalitetu tih kwi`nica.
*161. Q. Aleksi}, Prvi televizor u Kamenoj Gori, Polimqe 601, 1. jun 1969, 5.
103
kwige, novac za inventar i {tampu. Ta je akcija iza{la na glas,
o woj su pisale tada{we novine, nazivana je „Ahmovom osmom
ofanzivom”. Nizala su se sve~ana otvarawa, sa darodavcima, novinarima, gostima i seoskim gozbama.
Ahmed Ahmo [ehovi} sa grupne fotografije
Sav posve}en amaterizmu i otvarawu seoskih ~itaonica
Kao primer pisma i obrazloèwa akcije, navodimo pismo upu}eno predsedniku Jugoslavije, J. B. Titu:
Dragi na{ druè Tito,
Oprostite {to Vam se ovako neposredno javqamo, jer smo nau~ili da Vas
pomenemo kad smo u voqi i nevoqi. Mi vam pi{emo kad po~nemo neki dobar
posao a radije Vam pi{emo kad neki korisni posao zavr{imo. Ovog puta
oprostite nam, javqamo Vam se u polovini jednog za nas vrlo va`nog posla.
Naime, radi se o ovome.
Kulturno prosvetna zajednica u Prijepoqu u svom radu, pored ostalih zadataka koje provodi i organizuje, u svom akcionom programu za 1969 godinu, zacrtala je i akciju „Deset seoskih ~itaonica”. Ovu akciju posvetili smo velikom jubileju 50-godi{wice rada Saveza komunista, revolucionarnih sindikata i
SKOJ-a, smatraju}i da je ovo najboqi na~in da se obeleì ovaj veliki jubilej.
104
Kad smo po~eli sa akcijom morali smo akciju pro{iriti na 14 sela, jer su nam
je gra|ani sami pro{irili. îtaonice su nam opremqene sa ukusnim name{tajem, radio prijemnicima, televizorima i gramofonima sa skromnom zbirkom
narodne i zabavne muzike, predavawima i {kolama stranih jezika. îtaonice
su pretpla}ene na 15 listova i ~asopisa, a imaju i skromne fondove kwiga. Ove
~itaonice polako postaju prava kulturna àri{ta i steci{te svih gra|ana doti~nih sela, naro~ito omladine. Do sada smo {itaonice otvorili u Seqa{nici, Kamenoj Gori, Brodarevu i Hisarxiku, a u septembru ~itaonice
otvaramo u Ora{cu, Ivawu, Babinama i Crkvenim Tocima, a do kraja godine
akciju }emo zavr{iti. U ovoj akciji mi smo uspeli da mobili{emo skoro sve
na{e privredne i druge radne organizacije a posebno politi~ke forume. Na
ovoj akciji okupili smo stotine gra|ana i stalno pro{irujemo krug aktivista. Mi smo posebno ponosni {to gra|ani na{ih sela ove ~itaonice kite sa
imenima na{ih najboqih revolucionara, koji su u NOB-i dali svoje ìvote za
stvar socijalizma, pa im se i na ovaj na~in jednim delom oduùjemo. Mi sa ovim
~itaonicama èlimo da obeleìmo i Va{ put odnosno Va{ boravak u na{oj
op{tini kada ste 1941. godine rukovodili na{om borbom.
Molimo Vas druè Tito da nam po{aqete jedan komplet Va{ih dela i time se upi{ete kao prvi utemeqiva~ na{ih seoskih ~itaonica. Na va{im delima na{i mladi }e se vaspitavati kako se ~uva i voli domovina, a nama
starijim }e Va{ poklon kwiga dati veliki podstrek da izdrìmo do kraja.
ZA PREDSEDNI[TVO KULTURNO
PROSVETNE ZAJEDNICE
Ahmo [ehovi}*162
Ve} 2. oktobra stigao je potvrdan odgovor i komplet od 12 kwiga Titovih dela. Te su kwige poklowene babinskoj ~itaonici.
Verovatno se ovim pismom htelo i vi{e od kompleta kwiga, pre
svega afirmisawe akcije i ve}a podr{ka.
Brojna pisma (preko 4.000 !), molbe, potvrde, priznanice, izve{taji „sa terena”, zapisnici sa sednica KPZ, ~lanci u novinama, zanimqivo su svedo~anstvo o toku akcije, ambicioznim planovima i realnim mogu}nostima wihovog ostvarivawa. Vidimo
kako su te ~itaonice otvarane, kako su bile opremqene, {ta su
imale od inventara, koliko kwiga i {tampe, susre}emo brojna
imena darodavaca. Nije za svaku ~itaonicu mogla biti obezbe|ena pogodna prostorija, nije bilo lako privoleti me{tane da
~itaju i ~uvaju kwige i inventar, ono {to su xabe dobili.
Za svaku od tih ~itaonica moè se na}i neko svedo~anstvo o wenom
ra|awu i poku{ajima da ìvi. Retko se potvr|uju re~i izgovorene
*162. Kulturno prosvetna zajednica op{tine Prijepoqe, br. 81, 11. IX 1969.
105
na sve~anom otvarawu. Presu{uje pomo}, smawuje se ili prestaje
pretplata na {tampu, me{tani postaju nezainteresovani.
A. [ehovi} 31. maja 1969. godine obave{tava pismom u~iteqa
Milutina Rvovi}a iz Kamene Gore, da je za îtaonicu naru~io
15 listova i ~asopisa i nabavio radio-tranzistor, ali da to stopira dok oni ne ra{~iste ho}e li biti kafana ili ~itaonica.
(„Iz op{tine nam prebacuju da [oro to~i alkohol”). Nastavnik M. Koprivica pi{e A. [ehovi}u o radnom vremenu îtaonice u Ora{cu i da je ona od u~enika „odli~no iskori{}ena”,
ali od odraslih samo „jedno 15 ne{to ~itaju”.
Povremena otvarawa ovih kwi`nica ne zna~i da one ne postoje,
ve} da ne rade. Naj~e{}e, lice koje je bilo zaduèno da ih vodi,
prestalo je da ih vodi, a novo nije na|eno. Na primer, u jednom
spisku biblioteka na podru~ju op{tine Prijepoqe navedeno je
13 biblioteka : Mati~na, Gimnazije, U~iteqske {kole, Osmogodi{we {kole „V.P.Valter”, politi~ka biblioteka OKSK Prijepoqe i {kolske biblioteke u Seqa{nici, Brodarevu, Mile{evu, Aqinovi}ima, Babinama, Komaranu, Tocima i Velikoj
@upi.*163 Mesne (seoske) ne pomiwu se! U isto vreme, u preporuci Saveta za unapre|ewe bibliote~ke delatnosti stoji da na podru~ju op{tine „ima svega 28 biblioteka i kwi`nica od kojih 1
mati~na, 3 sredwih {kola, 10 mati~nih {kola i 14 ~etvororazrednih {kola. Daqe se navodi da 25 ~etvororazrednih {kola nema biblioteku, da sve biblioteke imaju samo 14 prostorija za
sme{taj kwiga, koje ne odgovaraju nameni, a ni jedna nema prostoriju za ~itaonicu*164. Nije postojala ni fabri~ka biblioteka.
Stawe se popravilo posle kampawe otvarawa mesnih biblioteka.
Vidi se to iz Informacije o stawu seoskih biblioteka i ~itaonica na podru~ju op{tine Prijepoqe,*165 posle sprovedene ankete.
Mada anketa nije potpuna jer iz nekih ~itaonica nisu dobijeni podaci, moè se uzeti kao pribli`no stawe bibliote~ke delatno*163. Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}”, br. 20, 20. jun 1968. Potpis Ruè Puri}.
*164. Skup{tina op{tine Prijepoqe, Savet za prosvetu, kulturu i fizi~ku kulturu, br. 02-2858/1-68, 8. maja 1968.
*165. SIZ kulture Prijepoqe, br.147, 27. aprila 1976.
Postoje i drugi spiskovi i bele{ke u Polimqu o otvarawu kwi`nica.
Podaci su pribli`ni.
106
sti u op{tini, na dostignutom vrhuncu. Sadrì podatke o tome kako su otvarane, o inventaru, kwigama u wima, ~lanovima i pro~itanim kwigama, ocene stawa i predlog mera koje treba preduzeti.
Za pet godina, 1969-1974, otvorena je u mesnim zajednicama 21
kwi`nica i ~itaonica:
Br. Selo i naziv kwi`nice
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
Godina Broj kwiga
otvarawa
1975.
Crkveni Toci, „Milosav Stikovi}”
Kamena Gora,„Radi{a Miodragovi}”
Hisarxik, „Mladost” pa „Izet âvi}”
Gorwe Babine, „Vojko Kuburovi}”
Brodarevo, „Stevan Tomovi}”
Gorwi Strawani, „Dobrica Bakovi}”
Ora{ac (Komaran), „Napredak”
Xurovo, „[ule i Di}o”
Sopotnica, „Du{an Aleksi}”
Karo{evine,„Mihailo Bakovi}”
Milakovi}i
Hrta, „Nijazija Musabegovi}”
Aqinovi}i, „Zorica Borisavqevi}”
Kolovrat, Radn.~itaon.„Bo{ko Jezdovi}”
Ivawe, „Dragomir Divac”
Seqa{nica, „Qubi{a Miodragovi}”
Drenova, „Milo{ Divac”
Velika @upa, „Du{an Toma{evi} ]irko”
Mijani,
Zvjezd
Gostun, „Tufo Haxagi}”
Ukupno
1969
1.783
1969
1969
1969
1969
1969
1969
1970
970
1970
1970
1970
1971
1971
1971
1971
1972
1972
1973
1973
1974
350
616
400
2.100*166
700
3.200
369
450
250
400
300
273
3.000
400
1.296
(253)
1.700
500
210
900
19.000*167
*166. Prema zapisniku o preuzimawu kwiga izme|u nastavnika Nezira [pirtovi}a
i Smajila Alomerovi}a, 2. decembra 1974. godine, u {kolskoj biblioteci je
bilo 2.777 kwiga, od ~ega 1.806 komada lektire I-VIII razreda.
*167. Prema nepotpunim podacima za 1975. godinu pozajmqene su u ovim kwi`nicama
2.984 kwige: U V. @upi 1.100, Kolovratu 405, Mijanima 340, Hrtima 300,
Seqa{nici 285. Godinu dana ranije je 220 ~lanova u Brodarevu pro~italo 4.000
kwiga, u V.@upi 320 ~lanova 920 kwiga.
107
Otvarawe mesne ~itaonice u Gostunu 14. aprila 1974 godine.
Pored ovih, povremeno su pomiwane kwi`nice u D. Babinama,
Vrbovu, Du{mani}ima, \ura{i}ima, Zavinogra|u, Ivezi}ima,
Jabuci, Mile{evu, Rasnu, D. Strawanima i Zabrwim Tocima.
Kwi`nice i ~itaonice van {kola, u zadru`nim domovima, postojale su u Babinama, Brodarevu, V. @upi, Ivawu, Kamenoj Gori, Kolovratu, Seqa{nici i Xurovu, a u Aqinovi}ima je bila
sme{tena u Zadru`nom domu pa u \a~kom internatu.*168
Nakon nekoliko godina mesne biblioteke su prestale da postoje, a kwige su preba~ene u {kole ili kakav magacin. Da nije zabeleèno u Polimqu, danas bi se malo ko setio seoskih ~itaonica! U 1982. godini samo su formalno postojale jo{ tri - u Hi*168. U kwizi Q. D. Rvovi}a, Aqinovi}i, Beograd 2004, 309, stoji da je biblioteka
imala 5.000 kwiga! Do 2004. godine preostalo je oko 1.200 kwiga.
108
sarxiku, Seqa{nici i V. @upi.*169 Ve}ina nije imala ni inventarnu kwigu, kamoli da je vo|ena statistika ~lanova, ~itanosti
kwiga i {tampe. Broj ~lanova se kretao od 10 u Aqinovi}oma,
do 320 u V. @upi, najvi{e |aka.
Tih 21 kwi`nica (~e{}e je pisano: biblioteke i ~itaonice)
imale su 98 stolova, 36 vitrina za kwige, 340 stolica, 16 TV prijemnika, 18 radio prijemnika, 9 gramofona, 37 {ah garnitura, 9
umetni~kih slika, 120 umetni~kih reprodukcija. Kwige su dobijane od pojedinaca iz cele Srbije, Republi~ke kulturno-prosvetne zajednice i iz akcije „Kwiga solidarnosti” Radio Beograda, Redakcije obrazovnog programa Televizije Beograd, dru{tveno-politi~kih organizacija i preduze}a iz Prijepoqa.*170
*169. [kolske biblioteke imale su {kolske 1979/80. godine 64.583 kwige, od toga u
nastavni~kim bibliotekama 7.250 kwiga, U sredwo{kolskoj 28.983, u osnovnim
{kolama 35.600. U deset osnovnih {kole bilo je upisano 7.640 u~enika, u sredwim 2.252, ukupno 9.892. Iz ovoga proizilazi da su na jednog u~enika dolazile 3,5
kwiga, u Obrazovnom centru 12,9 kwiga na u~enika, u osnovnim {kolama 4,7. Te
godine prinovqeno je 4.627 kwiga i 16 kompleta lektire. Ako se uzme da je bar
polovina tih kwiga bila potpuno neaktuelna, dobi}e se ta~nija predstava o
{kolskim bibliotekama.
Po pregledu stawa bibliote~ke delatnosti u op{tini Prijepoqe, koji je
uradio upravnik Mati~ne biblioteke, 1981. godine u svim bibliotekama na
teritoriji op{tine bilo je oko 115.970 kwiga: u Obrazovnom centru 25.000,
osnovnim {kolama oko 60.000 (u O[ „V.P.Valter” 25.539), radnim organizacijama oko 7.500 ( najvi{e u Tekstilnom kombinatu, 1619, De~jem vrti}u 716),
Mati~noj biblioteci 23.470. Od tih kwiga, dve tre}ine su nalazile u
Prijepoqu sa Kolovratom. Od pedesetak biblioteka, samo ih je 13 imalo
nekakvu evidenciju i rad. U wima je 6.527 ~lanova pro~italo 66.451 kwigu.
Korisnici su bili u velikoj ve}ini u~enici (ukupno 7.233 u op{tini). Ni jedna
biblioteka nije imala ~itaonicu. Ukupno je radilo 11 bibliote~kih radnika,
7 sa poloènim stru~nim ispitima. Procena: petina tih kwiga je neupotrebqiva, polovina nikad ne}e biti otvorena.
U Mati~noj biblioteci deca i u~enici ~inili su 86,8% (ukupno 2.049 ~lanova:
pred{kolske dece i osnovaca 1165, sredwo{kolaca 613, studenata 83, radnika
48, radn. u dru{tv. delatn. 98, poqoprivrednika 4, ostalih 38).
*170. Kwige imaju sudbinu. Prelistavawem dobijanih kwiga nailazimo na imena
vlasnika, posvete i zapise vlasnika i ~italaca, pe~ate biblioteka iz kojih su
uzete, fabrika i ustanova. Stizale su iz mnogih mesta Srbije, naro~ito
Vojvodine. Slate su cele porodi~ne biblioteke, stara vredna izdawa i
teku}a politi~ka produkcija. Mo`da je najvredniji poklon Cice Budin~evi}
iz Subotice - komplet Srpske kwièvne zadruge, i \or|a M. Budimira (ili
nekog drugog posle wegove smrti), puno starih lepih kwiga. Kwige plemenitih qubiteqa, intelektualaca, ili iz starih porodidi~nih biblioteka,
dospele su u zadru`ne magacine ili na otpad.
109
Vi{e pojedinaca nije bilo vezano za Prijepoqe, a slali su kwige, kad su iz novina ili s televizije saznali o akciji.*171
Posle o~igledno nezadovoqavaju}eg rada seoskih kwi`nica,
zakqu~uje se da se u otvarawu seoskih biblioteka „i{lo prebrzo i suvi{e {iroko i, ne retko, gde nisu postojali objektivni
uslovi za wihovo otvarawe... otvarawe biblioteka nije pratila
odgovaraju}a politi~ka i stru~na priprema...” Aktivistima je
prepu{teno da organizuju rad biblioteke, okupqaju ~itaoce i
stvaraju krug prijateqa kwige. „Nije do{lo do odgovaraju}eg
sticawa i iskustva u prakti~noj delatnosti biblioteka”, nisu
nalaèna adekvatna kadrovska re{ewa, spla{wavao je po~etni
zanos. U pet slu~ajeva odlu~uju}i je bio interes pojedinaca da
prodaju napitke (potajno i rakiju, zbog „zuboboqe”), a ne okupqawe ~italaca i {irewe kwige.
Seoske (mesne) kwi`nice i ~itaonice nisu pustile korena jer
nije bilo plodnog tla, kulturnog ambijenta za wih, bez obzira
na wihovo duè ili kra}e postojawe. Primer akcije „Deset seoskih ~itaonica” pokazuje i na{u sklonost manifestacijama,
kratkotrajnom odu{evqewu, a ne odgovornom i upornom radu.
Posao nije bio zasnovan na realnim demografskim, ekonomskim
i kulturnim ~iwenicama. Nije se polazilo od „baze”, niti je
bilo promi{qenog dogovarawa oko nabavke kwiga, tipizirawa
opreme, stru~nog rada, savremenijeg kulturnog modela. Ako je u
masovnom otvarawu biblioteka posle rata bilo naivnog kulturnog idealizma, akcija od pre tri i po decenije otkriva, u
stvari, potcewiva~ki odnos i prema selu i prema kwizi!
Akcija je i{la mimo Mati~ne biblioteke. Ona sa dve radnice
i nije mogla doprineti vi{e. Birokratizovani ili potpuno
amaterski poslovi u kulturi nikad ne daju trajne rezultate.
Pro{lo je bilo vreme akcija{kog rada, a sluèwe pi}a degradiralo je kwi`nice.
*171. Mihailu ]upovi}u iz âjetine i Boju Proki}u, prvoborcu iz Smeder. Palanke
i mnogim drugim se otvarawe biblioteka po selima u~inilo uzvi{enim
poslom pa su poslali kwiga i pisma podr{ke. Bogdan Lukovi} iz Rijeke ponudio
je celu svoju biblioteku.
Na velikom broju kwiga je pe~at Sreskog ve}a Sindikata Prijepoqa.
Poqoprivredna zadruga je poklonila 510 kwiga. Deo kwiga nikad nije inventarisan ili otvaran.
110
Malo koja op{tina u Srbiji ima tako nepovoqan reqef i toliko te{ko}a u organizovawu bibliote~ke slu`be kao op{tina
Prijepoqe sa svoja 82 naseqena mesta, ra{trkana i besputna.
Samo je Brodarevo imalo tada vi{e od hiqadu stanovnika. Ni
jedna op{tina u uì~kom regionu nema ni pribli`no toliko
naseqenih mesta i tako te{ke uslove! Ideja o pokretnoj biblioteci bila je neostvariva zato {to nije bilo puteva za vozilo
sa kwigama i bila je skupa. Kwige su se mogle dobijati na poklon, ali vozilo niko nije poklawao.
Pet godina posle ove velike akcije, op{tina Prijepoqe ostala
je na posledwem mestu u Srbiji po ostvarenosti bibliote~kih
standarda. Uloèno je puno napora da se kwiga pribliì potencijalnim ~itaocima, ali mnogo mawe da se ~itaoci pribliè
kwizi, to jest u pro~itanu i kori{}enu kwigu. Interesi {kola
i mesnih zajednica nisu se podudarali, a mesta za dve biblioteke nije imalo. Fondovi kwiga u seoskim kwi`nicama bili su
napabir~eni, mali i zastareli, nezanimqivi predvi|enim korisnicima. Retko je koja kwiga namenski kupqena, ve} su se pojedinci, ustanove i izdava~i osloba|ali vi{kova i mawe vrednih kwiga. Dela marksisti~ke i partijske literature nigde se
nisu ~itala, sluìla su za dekor i u gradu, kamoli na selu.*172
Narodna biblioteka Srbije obavila je 1983. godine istraìvawe
„Obim i struktura bibliote~ke delatnosti u SR Srbiji van te*172. Primer Mesne ~itaonice „[ule i Di}o” u Xurovu, ~ija je kwiga inventara
sa~uvana, potvr|uje sve ove nedostatke. Inventarisano je, 25. marta 1970.
godine, 197 naslova. Najvi{e je klasi~ne de~je literature i {kolske lektire,
potom dela marksisti~ke literature i pesmarica lokalnih autora. âsopis
Mostovi je pet puta zaveden. Kwiga je znatno vi{e nego inventarnih brojeva.
Pod brojem 170 zaveden je komplet, 95 kwiga edicije „Re~ i misao”, poklon
Miloja Bakovi}a; pod brojem 155 deset kwiga E. M. Remarka, poklon Dese
Radomirovi}. To je najvredniji deo fonda. Pod brojem 158 je 40 primeraka pesmarice Milanka Glu{~evi}a „Pogibija Vide Joksovi}” (poklon „Privrednog
i pregleda”!); pod brojem 156 je komplet od 15 Lewinovih dela, poklon
Slobodana Vidi}a. Kao darodavci naj~e{}e su upisani Op{tinski komitet
SKS i „Privredni pregled”. Nisu upisivane godine izdawa kwiga, ali po svoj
prilici nema novih kwiga, kupovanih za ~itaonicu. Te{ko da su ikoga zainteresovale kwige „Priru~nik za uvo|ewe 42-~asovne nedeqe”, „Privredna
politika i ekonomske mere iz NOB-a”,„Industrijsko osvetqewe i
buka”,„Neki aspekti integracija automatizacija”, „Tre}i plenum CK
SKS” i puno sli~nih.
111
ritorije SAP”. Po kriterijumima istraìva~a u biblioteke su
svrstane samo: Mati~na biblioteka, sa punktom na Kolovratu,
biblioteke Obrazovnog centra, Tekstilnog kombinata i osnovnih {kola u Prijepoqu, Kolovratu, Brodarevu i Seqa{nici.
U samoj ideji kwiga za narod ima ne{to fali~no. Ciqna grupa
su bili seqaci, ideolo{ki najsumwiviji i najvi{e degradiran
dru{tveni sloj, sada obeleèni i „kwigama za narod”. Me|utim, u gradu su standard, mogu}nosti zaposlewa i {kolovawa dece bili mnogo boqi, zato su se masovno doseqavali u grad i postajali radnici. Seoske {kole su se gasile, zadru`ni domovi
uru{avali, prosvetni radnici prelazili u ~inovni{tvo i politiku. Insistirawe na velikom broju kwi`nica, bilo je potpuno neosnovano. Suvi{e je bilo naivno verovawe da }e ~itaonice zaustaviti pra`wewe sela, kad je sve drugo bilo protiv sela i seqaka. Seqak je ostala pogrdna re~. (Potpuni neuspeh doìveli su kasnije i industrijski pogoni po selima).
Nije bilo ni uzora koji bi se mogli koristiti. Postoje}i je bio
prevazi|en, evropski malo poznat ili neprimewiv. Mnogo jednostavnije i jevtinije je bilo qude stimulisati i pomagati da
kupuju kwige koje èle, a ne da im politi~ke i kulturne institucije kupuju kwige ili, ~e{}e, prazne svoje magacine.
Realno gledaju}i sem u~enika osnovne {kole, na selu nije imao
ko ni da ~ita, a oni su prirodnije tu potrebu mogli zadovoqiti
u {kolskoj biblioteci! Od wihovih roditeqa, sa nabrzinu zavr{enim osnovnim {kolama i kvalifikacijama, nije se moglo
o~ekivati da budu èqni kwige.
Nije objavqeno da li je ijednom dodeqena nagrada op{tinske
Kulturno-prosvetne zajednice najboqoj seoskoj ili fabri~koj
biblioteci.
Kolovrat
Uga{enu Radni~ku ~itaonicu „Bo{ko Jezdovi}” na Kolovratu
preuzela je 1981. godine Mati~na biblioteka, kao svoj ogranak.
Sme{tena je bila u monta`noj zgradi Mesne zajednice. Kwi`ni~ar iz Biblioteke odlazio je dva puta nedeqno, po dva - tri sata.
Po~etni fond od 839 kwiga, 606 iz biv{e îtaonice i 233 Bibli112
oteke, pove}an je na skromnih 2.060 kwiga u 1992. godini, kada je
prestala da postoji jer je prostoriju, u kojoj su bile sme{tene
kwige, Mesna zajednica upotrebila kao magacin humanitarne pomo}i. Kwige su preba~ene u Biblioteku. Broj ~lanova kretao se
od 105 (1983), do 245 (1989), u glavnom u~enika osnovne {kole.
Firma i faksimimil „Ukradeno iz ~itaonice. . .”
Biblioteka na Kolovratu, u velikom prigradskom i industrijskom nasequ, moè posluìti kao primer kako su sli~ne biblioteke te{ko nastajale i brzo se gasile. Kako
su tek mogle opstati seoske?
Nisu sazreli uslovi. Ni danas je nema. Radi kafoto~je „îtaonica”.
Brodarevo
Od 21 seoske kwi`nice i ~itaonice ìvot je produèn samo
kwi`nici u Brodarevu tako {to je 1984. godine zakqu~en
Samoupravni sporazum o delatnosti Mesne biblioteke
„Stevan Tomovi}” u Brodarevu i wenom finansirawu, izme113
|u Mati~ne biblioteke „Vuk Karaxi}”, Mesne zajednice
Brodarevo, SIZ-a kulture i SIZ-a obrazovawa. Od 1. oktobra 1984. godine ona radi kao odeqewe Mati~ne biblioteke,
sa jednom stalno zaposlenom vi{om kwi`ni~arkom. Prostor u prizemqu ku}e Osma Lisice Kulturno-prosvetna zajednica je ustupila Mesnoj zajednici Brodarevo za wenu
kwi`nicu i ~itaonicu i sastanke. Mesna zajednica ni{ta
ne ulaè za odràvawe i pristojan izgled. Ve}i deo fonda je
sme{ten u mra~nom i nezagrejanom magacinu, a kwige se izdaju kroz {alter. Ne koristi se ni ~itaonica, boqi deo prostora, jer se ne kupuje {tampa.
Sizovi su ukinuti, Osnovna {kola je 7. oktobra 2003. godine iznela svoje kwige, sve je ostalo na Mati~noj biblioteci. Mesna biblioteka samo ìvotari, u uslovima neprili~nim biblioteci.
Kwi`ni fond je formiran od kwiga iz Osnovne {kole „Svetozar Markovi}” (6.121 kwiga), mesne kwi`nice i ~itaonice i
Mati~ne biblioteke. Na kraju 2004. godine ukupno je bilo inventarisano 10.482 kwige. U posledwih petnaest godina prose~no je godi{we prinavqano po 146 kwiga, o~igledno nedovoqno,
{to se odrazilo na opadawe broja ~lanova i pro~itanih kwiga.
Broj ~lanova kretao se od 53 (2004), do 817 (1989), prose~no 450
godi{we. Prvih pet godina (1985-1989) u~lawavalo se prose~no
764, a posledwih pet po 212. ~lanova, u glavnom osnovaca. (Godinama je ~itao samo jedan poqoprivrednik, Stevan Novosel, u posledwe tri godine ni jedan). Drasti~an pad korisnika uslovqen
je lo{im ambijentom, primamqivo{}u infobusa i otvarawem
nove {kolske biblioteke.
Iako je Brodarevo posle Prijepoqa najve}e naseqe u op{tini, nema izgra|en kulturni ambijent, pa ni kulturu kwige i
~itawa. Najve}i problem je {to se iz Brodareva neprekidno
odlazi i odliva, a malo vra}a, zato je ogrezlo u duboku provincijalnost, ni selo, ni gradi}.*173 Obrazovaniji deo stanovnika upu}en je vi{e na op{tinsko sredi{te, nego na svoje mesto. S vremena na vreme pomiwu se i rade kulturna dru{tva i ~itaonice, ali kratko.
*173. Posle rata se govorilo da }e biti potopqeno zbog hidrocentrale.
114
[kolska kwi`nica je posle rata po~iwala samostalan rad,
spajala sa mesnom, 1953. i 1984. godine, ili osamostaqivala,
1979. i 2003. godine. Bez stalnog rada, stalne prostorije i stalnog ambicioznog kwi`ni~ara, i {kolska i mesna biblioteka
su gubile dah i ~itaoce, ne postav{i kulturno sredi{te mesta.
Kwi`ni fond je, kao i u drugim seoskim bibliotekama stvaran
kampawski, najvi{e od poklona i sakupqa~kih akcija.*174
Zahvaquju}i donaciji austrijske vlade, Osnovna {kola lepo je
opremila prostoriju u staroj {koli i stvorila dobre uslove za
rad {kolske biblioteke, zato je oktobra 2003. godine vratila svoje kwige, sada ve} pohabanu i zastarelu lektiru za osnovnu {kolu.
Brodarevo kao naseqe ima budu}nost. Postoje nade i za jednu boqu mesnu biblioteku.
Mesna biblioteka „Stevan Tomovi}”
u Brodarevu, odeqewe Mati~ne biblioteke
*174. Vidi: Qubi{a Vukovi}, [kola u Brodarevu i {kolstvo brodarevskog kraja u
HH veku, Brodarevo, 2000, 72-73.
115
Fabri~ke biblioteke
Fabri~ke biblioteke iste su sudbine kao mesne.
Tekstilni kombinat „Qubi{a Miodragovi}”, najve}i radni
kolektiv u op{tini, je u godinama svog uspona imao kulturnoumetni~o dru{tvo i biblioteku. Akciona konferencija Saveza sindikata Kombinata formirala je biblioteku 1974. godine,
vi{e zbog politi~kog zahteva trenutka, nego radni~kih èqa.
Biblioteka je 1981. godine imala oko 5.000 kwiga. Kwige su nabavqane prema ukusu radnica i {kolskim potrebama wihove dece.*175 Kao jedna od najboqih radni~kih biblioteka u Srbiji,
dobila je 1980. godine nagradu Republi~ke kulturno-prosvetne
zajednice. Sa opadawem Kombinata i ekonomskim debaklom dràve, zanemarena je i zapu{tana biblioteka.
Mati~na biblioteka je pomogla da se sredi i da funkcioni{e.
Postojala je dobra saradwa, zahvaquju}i i Rosi Parandilovi},
radnici koja je bila zaduèna za biblioteku.
„Iris” i „Limka” su osamdesetih godina imale kwiga, ne vi{e
od 500. Mati~na biblioteka im je dodavala svoje kruè}e fondove od po150-200 kwiga, da bi radnice mogle u fabrici uzimati kwige, a fabrike su radnike kolektivno u~lawavale.
Relativno dobru biblioteku stru~ne literature ima „Livnica”, preduze}e u sastavu FAP-a iz Priboja.
* * *
U Medicinskom centru je 1961. godine Sreski odbor Crvenog
krsta, uz pomo} Crvenog Krsta Srbije, oformio biblioteku od
750 kwiga, sme{tenu na internom odeqewu. Dobijena su i pokretna kolica za razno{ewe kwiga po sobama. Kad su sestre Igbala Veqovi} i Munevera î~i} napustile Bolnicu, prestala
je da radi i biblioteka.*176
1982. godine poku{ana je saradwa sa Medicinskim centrom, bez
uspeha.
*175. Polimqe, 108, 8. maj 1981, 5.
*176. Pisana izjava Sakiba Top~iba{i}a, medicinskog radnika i aktiviste
Crvenog krsta.
116
Biblioteka Spomen doma „Bo{ko Buha” na Jabuci
formirana je uporedo sa Spomen-domom, sedamdesetih godina,
namewena posetiocima, pionirima iz cele Jugoslavije. Kwige
su bile raspore|ene po sobama. Kada je Spomen dom prestao da
postoji, kwige su prebrane i prenete u Muzej. Nekoliko stotina tih kwiga nalazi se na tavanu.
Muzej poseduje zbirku stru~ne literature.
BIBLIOTEKE U [KOLAMA
Sredwo{kolske biblioteke
Gimnazijska biblioteka, najstarija sredwo{kolska biblioteka u Prijepoqu, formirana je prve {kolske godine posle Drugog svetskog rata. „Od skromnih sredstava, koliko se prikupilo za inventar, kupqeno je 125 komada kwiga, a kwiàra „Bratstvo” poklonila je gimnaziji 59 komada kwiga.”*177 Nastavnik
Dobrica Obradovi} je bio „reìser i kwi`ni~ar |a~ke kwi`nice”. (Tada je pre~i zadatak bio obezbediti potrebne uxbenike, naro~ito siroma{nim |acima).
U Statisti~kom izve{taju od 5. decembra 1948. godine direktor Gimnazije
Dobrica S. Obradovi} je u rubrici „Zbirke, kabineti, laboratorija, biblioteka” upisao: 59,85 kvm i naveo da ima 419 kwiga za u~enike i 264 za nastavnike. (Videli smo da je kasnije i N. Bra{anac poklonio 200 kwiga iz Gradske kwi`nice). Me|utim, Munevera Haxi{ehovi}, tada u~enica u Gimnaziji, u se}awima svojim pi{e: „Bilo je to negde 1949/50. kada smo dobili radio
i smestili ga u biblioteku koja nije imala kwiga. Kwige smo uzimali iz
gradske biblioteke (podv. V.B.). Nedeqom uve~e smo se okupqali oko radija
u biblioteci da slu{amo Veselo ve~e...”*178 U istom pismu ona se se}a da su
od zarade svog |a~kog putuju}eg pozori{ta planirali ne{to ostaviti „i za
{kolu i biblioteku”, {to je protivure~no. Verovatno je to bila vi{e nastavni~ka biblioteka, sme{tena u zbornici.
U Godi{wem izve{taju Gimnazije „Prof. Branko Radi~evi}” za {kolsku
1959/60. godinu navedeno je da postoje |a~ka i nastavni~ka biblioteka:
„Prva je sme{tena u jednoj maloj prostoriji u hodniku, a druga u nastavni~koj kancelariji. îtaonice uop{te nemamo, usled nedostatka prostora.
Nastavni~ka biblioteka je osnovana 1948 godine”(?).
*177. Izve{taj Dràvne realne gimnazije u Prijepoqu za {kolsku 1945-46, 13.
*178. Iz pisma Munevere Haxi{ehovi}, povodom jubileja Gimnazije, novembra 2003.
117
Daqe se navodi da nastavni~ka biblioteka ima ukupno 714 „komada kwiga”,
sa 104 nove i „206 komada raznih ~asopisa”. \a~ka je imala 1796 kwiga, sa 81
nabavqenom u toku {kolske godine. „Kwige je izdavao jedan u~enik tri puta
nedeqno”. Ukupno 147 u~enika su bili ~itaoci i pro~itali su 563 kwige.
Do 1954. godine stawe nije boqe: „\a~ka kwi`nica nema svoje prostorije.
Pored toga ona, kao i nastavni~ka kwi`nica oskudevaju sa najnu`nijim kwigama i stru~nom literaturom za nastavnike”.*179
U Izve{taju za {kolsku 1973/74. godinu ne pomiwu se odvojeno nastavni~ka
i |a~ka biblioteka, ve} samo {kolska, znatno bogatija:
„[kolska biblioteka ima ukupno 18.569 kwiga. U toku {kolske godine bilo
je 475 ~italaca - ~lanova biblioteke, koji su pro~itali 12.768 kwiga. Prinovqeno je 779 kwiga. Biblioteka je pretpla}ena na 27 ~asopisa i listova.”*180
Iako su biblioteci posve}ena samo ~etiri reda, o~igledan je wen rast, ali
najvi{e zahvaquju}i pripajawu ve}e biblioteke U~iteqske {kole, iz koje
je te godine iza{la posledwa generacija u~iteqa.
Jedno vreme, 1977-1985, gimnazijska biblioteka se utapa u biblioteku sredwih {kola, da bi se opet formirala kao zasebna biblioteka. U novoj zgradi
Gimnazije, otvorenoj 1996. godine, uop{te nije planiran prostor za blioteku, zato je dobila mawe prostora od o~ekivanog i potrebnog savremenoj sredwo{kolskoj biblioteci.
U~iteqska {kola je od osnivawa, 1961. godine, po~ela formirati svoju biblioteku. Ve} 1965/66. godine „ima oko 3.800 kwiga i dobar broj ~asopisa i listova”.
„U {koli postoji |a~ka biblioteka sa ~itaonicom veli~ine 10 x 3 m. Biblioteka broji 5.000 kwiga... Najvi{e iz beletristike od doma}ih i stranih
pisaca... ali ima i prili~an broj stru~ne literature iz pojedinih oblasti...
biblioteka se svake godine oboga}uje sa najmawe 1.000 kwiga godi{we”.*181
Na kraju postojawa [kole wena biblioteka }e imati oko 8.000 kwiga. Bila
je najve}a i najsre|enija sredwo{kolska biblioteka, najvi{e zahvaquju}i
wenom profesoru i direktoru Du{anu @uni}u”.*182
[kola u~enika u privredi (poznata kao {egrtska {kola), po~ela raditi
1948. godine, a od 1967. godine postoji kao [kola za kvalifikovane radnike), imala je najvi{e u~enika, ali nije imala svoju pravu biblioteku do
{kolske 1970/1971. godine. Ubrzo je u{la u sastav sredwo{kolske.
*179. Polimqe, 81, 10. novembar 1954, 3.
Porede li se ovi podaci sa podacima iz 1934. godine, vidimo da su biblioteke
na istom nivou.
*180. Izve{taj za {kolsku 1973/74. godinu (jubilarno izdawe), Prijepoqe, 1974.
*181. U~iteqska {kola „Sreten Vukosavqevi}”, Izve{taj za {kolsku 1966/67.
*182. Qubica Gojakovi} Drobwak, je lep primer vezanosti za {kolsku biblioteku.
Kao u~enica pomagala je u biblioteci U~iteqske {kole i ostala do danas
bibliotekar u sredwo{kolskoj biblioteci.
118
Obrazovni centar „Prof. Branko Radi~evi}” nastao je {kolske 1977/78.
spajawem [kole za kvalifikovane radnike i Gimnazije „Prof. Branko Radi~evi}”, da bi 1985. godine bio ukinut i transformisan u dve sredwe {kole: RO Sredwa {kola „Prof. Branko Radi~evi}”, sa tekstilnom, prirodnomatemati~kom i hemijsko-tehnolo{kom strukom, i RO Sredwa {kola „Sreten Vukosavqevi}” sa ma{inskom, ugostiteqsko-turisti~kom i ekonomskokomercijalnom strukom. U tim spajawima i reoganizacijama i {kolske biblioteke su spajane i deqene. Na kraju 1972. godine biblioteka sredwih
{kola imala je oko 16.000 kwiga: 7.977 iz U~iteqske {kole, 1.556 iz Gimnazije, 1.400 iz [kole za KV radnike i 1.400 iz Zajednice obrazovawa.*183 (Mati~na biblioteka 12.610).
Ta zajedni~ka biblioteka bila je sme{tena u tri prostorije (78 m2), stare
Gimnazije. Imala je 30 mesta u ~itaonici, 28.420 kwiga, primala 23 naslova
~asopisa i 12 naslova novina, „{to je svrstava me|u najve}e {kolske biblioteke u Srbiji.”*184 Kwige su sve inventarisane, razvrstane po UDK sistemu, imale imenski i predmetni katalog. Po~ela je wena transformacija u
medijateku. U woj su radila dva vi{a kwi`ni~ara, svakog radnog dana od 7 do
19 ~asova. Wene fondove je koristilo 1.750 u~enika (od 2.303 upisanih) i
svih 75 zaposlenih, koji su te {kolske godine pro~itali 12.751 kwigu.
Kad se 1996. godine Gimnazija preselila novu zgradu, opet su formirane tri
sredwo{kolske biblioteke: Prijepoqske gimnazije, Ekonomsko-trgovinske
{kole i Tehni~ke {kole.
([to su boqe {kolske biblioteke, smawuje se zavisnost u~enika i nastavnika
od Mati~ne biblioteke, koja zbog toga moè stvarati i raznovrsniji fond. Svima je posledwih godina opadao kvalitet fondova i smawivao broj korisnika).
Po{to je kwi`ni fond prilago|en programu iz srpskog jezika
i kwièvnosti, tzv. lektira, kwige koje nisu u {kolskom programu, a on se ~esto mewao, prakti~no se ne ~itaju. To je razlog
{to je pro~itana tek svaka ~etvrta.
Pe~ati {kolkih biblioteka
*183. Polimqe, 771, 12. januar 1973, 5.
*184. Godi{wak za {kolsku 1985/86. godinu, Prijepoqe, Sredwa {kola „Sreten
Vukosavqevi}”, 1986, 26.
119
U~enici Obrazovnog centra {tampali su od 1977. do 1985. godine, neredovno, svoj mese~ni list Na{a re~.
De~ji vrti} je, zahvaquju}i nasle|enim kwigama od sredwo{kolskog internata imao 1981. godine 716 kwiga.
U tabeli se moè videti stawe {kolskih biblioteka i ~itaonica na kraju 2004. godine.
Biblioteke u osnovnim {kolama
Kwiga
Ti si moja drugarica,
ispisana sveznalica,
tebe kad ~itam,
ni{ta ne pitam.
Dragana Nikoli}
O[ Dowe Babine (2002)
Biblioteke osnovnih kola po nameni svojoj vezane su za nastavne programe i one taj obrazovni ciq mawe vi{e ispuwavaju.
Ali, ni jedna od wih nije tako ure|ena i postavqena da bi mogla
podsticati qubav prema kwizi, ~itala~ku i istraìva~ku radoznalost dece. Insistira se na ve}em broju kwiga da bi se mogao rasporediti na rad u biblioteci nastavnik koji je ostao bez
~asova, ~ak i administrativni slu`benik. Ve}ina osnovnih
{kola nema ni osnovne stvari koje jedna biblioteka treba da
ima: inventarnu kwigu, katalog, primewen UDK, potrebnu evidenciju, ~itaonicu, ra~unar i program rada sa ~itaocima. Samo
u {koli u V. @upi postoji katalog i ra~unar u biblioteci, jo{
nekori{}en. Danas se u glavnom rad bibliotekara svodi na izdavawe kwiga kroz {alter ili na pultu. Zastarelost fondova,
neodgovaraju}i kadar i lo{i uslovi sme{taja, ~ine {kolske
biblioteke drugorazrednim delom {kola. Siroma{ne {kole
ne mogu mnogo da u~ine za svoje biblioteke, niti ih obrazovna i
kulturna klima prisiqava da ih mewaju. Reprodukovawe lekcija iz uxbenika, za ocenu, jo{ uvek je su{tina rada u {kolama.
Odnos prema bibliotekama vidi se iz {kolskih izve{taja i monografija. Biblioteci se posve}uje nekoliko redova, mawe nego kabinetu ili sekciji, u okviru „van nastavnih aktivnosti”.
120
Rad u biblioteci, po{to je prinudno re{ewe za nastavnike bez
~asova, smatra se degradacijom.
Opadawem {kola, smawuju se i {kolske kwi`nice.*185
[kolske biblioteke napustile su ranije zahteve da budu na
usluzi svim stanovnicima na podru~ju {kole.
Izuzev takmi~ewa recitatora, jedanput godi{we, drugi vidovi
saradwe sa Mati~nom bibliotekom su sporadi~ni.
Osnovna {kola „Vladimir Peri} Valter”, kao gradska i najve}a, trebalo bi da je najopremqenija i u svakom pogledu uzorna,
pa i wena biblioteka, me|utim, te{ko bi se to moglo re}i. Kao
i druge biblioteke i ona samo otaqava poslove.*186
Mi}o Qu{tanovi} se se}a da je 1959. godina zatekao samo 27 kwiga. Ve} na kraju 1963. godine imala je 1.530 kwiga i svoju prostoriju, da bi kasnije, 1970. godine, nudila svoj fond Mati~noj biblioteci.*187 U novoj zgradi, otvorenoj 1990. godine, postoje uslovi za
boqi rad biblioteke, ali je ona ostala biblioteka za u~eni~ku
lektiru, sa lo{im fondom, bez ~itaonice, ra~unara i de~jih listova. Impozantan broj kwiga, skoro 30.000, nema veliku vrednost.
Poslove obavqa ~ak pet radnika, od sredwe do visoke {kolske
spreme. Samo kwi`ni~arka ima puno radno vreme i poloèn
stru~ni ispit.
Od 1977. do 1992. godine izlazio je list u~enika osnovnih {kola op{tine Prijepoqe Zajedni~ki dani, od 2002. godine Moja
{kola. Pojedine {kole povremeno su imale svoje listove: O [
„Vladimir Peri} Valter” iz Prijepoqa list Na{a re~ (1964),
O [ „Du{an Toma{evi} ]irko” iz Vinicke Na{a {kola
*185. Na primer, {kola u D. Babinama je imala {kolske 1996/97. godine 3.689 kwiga u
|a~koj i 615 u nastavni~koj kwi`nici. Sa kwigama u {kolama u Vrbovu, G.
Babinama, Z. Tocima, \ura{i}ima i C. Tocima ukupno je bilo 5.832 kwige, da bi
ih danas bilo mawe od polovine. Jo{ {kolske 1954/55. pove}ao se broj kwiga
zato {to su „republi~ki i sreski prosvetni organi uvrstili dowobabinsku
{kolu u prioritetno snabdevawe kwigama”
Vidi: Jovan M. Bra{anac (i dr.), Sedamdeset godina babinske {kole,
Prijepoqe, 1997, 179-180.
*186. Vidi: Radosav Matovi} Mate, Arif Rov~anin, Svetionik sa Mile{evke i
Lima, Prijepoqe, 2001, 207-209.
*187. Podaci o stawu {kolskih biblioteka op{tine Prijepoqe, Gradska narodna
kwi`nica i ~itaonica „Vuk Karaxi}”, br. 74/64, 14. 1. 1964
121
(2001), O [ „Milosav Stikovi}” P~elica, O [ „Mihailo Bakovi}”, odeqewe na Jabuci, Narcis.
Privatne biblioteke
Dom bez kwige, to je ku}a bez prozora.
Francuska poslovica
Kad ìteqi jednog grada, pa i sela, po~nu kwige unositi u svoju
ku}u, to je veliki kulturni skok. Tek izme|u dva svetska rata
pismenost postaje masovnija, bogatiji sloj stanovnika, ~inovnici, oficiri, lekari, politi~ari, tehni~ki stru~waci i prosvetni radnici, ~itaju i kupuju op{teobrazovne i stru~ne kwige, kwige za decu i razonodu. [tampaju se i kwige sa posebnom
namenom, „za narod”, kratke, krupnim slovima, bliske tek opismewenim, od prakti~ne koristi. Na polici, u kredencu ili vitrini, kwige se umnoàvaju, postaju izvesna mera i status.*188
Stradawa u ratu, kulturni lomovi i seqewa, onemogu}avali su taloèwe kwiga u ku}ama. Malo je koji sin sa~uvao
o~evu biblioteku.*189 Na|e se po koji
primerak kwiga sa potpisom ili li~nim pe~atom vlasni{tva (Sava R. MiPe~ati: Risto Mini} ni}, I. î~i}) qudi koji su po{tovali
kwige, kupovali ih i ~itali.
Jedne porodi~ne biblioteke, Haxiristi}a (?), se}a se Munevera Haxi{ehovi} u svojoj kwizi „Muslimanka”: „Gledaj, Munevera, koliko kwiga”, rekla joj je nana. „To je bio moj prvi susret
sa savremenim kwigama i bibliotekom, te nau~ih i tu rije~”.*190
Nije poznato da pojedinac u Prijepoqu poseduje kwigu kategorisanu kao retka ili stara. Ako je i posedovao ona je nestala
*188. Postoje i suprotna mi{qewa. Citira se putopisac E. êlebija koji kaè:
„Prvaka i uglednih qudi nema mnogo” Neko je rekao da je Prijepoqe „grad
propu{tenih prilika”.
*189. Sugra|anin N. ^. pri~a kako je, za dvojku u {koli, u civarama nosio o~eve
kwige profesorima!
*190. Munevera Haxi{ehovi}, Muslimanka, Wu Xersi, 1997, 71. Verovatno je re~ o
ku}i Rista Haxipetrovi}a!
122
ili uni{tena, u boqem slu~aju odneta u muzej. Jo{ se na|e po neki uxbenik ili izdawe iz XIX veka, na primer, Bukvar iz 1885.
godine kod po{tara Avrama Jankovi}a,*191 izdawa Bra}e Jovanovi}a, Srpske kwièvne zadruge i neko carigradsko izdawe.
Prva javno predstavqena starija privatna
biblioteka, u Muzeju 2002. godine, pripadala je sve{teniku Mahmutu Poturku
(1912-1976). Kwige iz we {tampane su krajem XIX i po~etkom XX veka. Najstarija
kwiga u woj je „Mevlud” koji „napisa Mula
Salih iz Zavinogra|a” 1792. godine. Biblioteka je raznovrsna, nastala iz kulturno-istorijskih i jezi~kih okolnosti - pisana arapskim pismom na turskom ili bosanskom jeziku, latinicom i }irilicom.
Mahmut ef. Poturk
Po se}awu novinara Qubivoja Aleksi}a, puno kwiga i vrednih
starina, punu jednu sobu, bio je sa~uvao hoxa ]amil î~i}
(1897-1955). Nekoliko rukopisnih kwiga i stvari odneto je u
uì~ki muzej. Bio je znalac nekoliko jezika, prevodilac, profesor medrese, pretplatnik na vi{e ~asopisa i izdawa kwiga,
iz Soluna i drugih mesta.
Znatnu biblioteku posedovao je Ibrahim Ibro î~i} (1887-1945),
~inovnik sa dugogodi{wom slu`bom u Makedoniji. U porodici je
sa~uvano samo nekoliko kwiga s kraja XIX i po~etka XX veka,
{tampanih arapskim pismom ili }irilicom. Na kwige je stavqao
svoj {tambiq: Kwiga I*î~i}a. Na jednoj je broj 107. I u Biblioteci smo na{li jednu, „Mi{qewa g. @eroma Koawara” Anatola
Fransa, inv. br. 918, na kojoj je devet puta otisnut!
Danas su te biblioteke samo u tragovima.
Posle Drugog svetskog rata nastupa ofanziva kwigama, masovno se otvaraju kwi`nice po {kolama, selima, fabrikama i politi~kim organizacijama. Po neki ~inovnik, u~iteq, profesor, pa i radnik, postaju ~ita~i i bibliofili. Kwige se kupuju
na mese~nu otplatu, preko akvizitera i direktnim poruxbina*191. Polimqe, 502, 1. septembar 1966, 4.
123
ma od izdava~a, retko u lokalnoj kwiàri. O nekima su ostale
bele{ke u Polimqu.
Sedamdesetih - osamdesetih godina nai{la je moda kupovawa
skupih kompleta kwiga, na metar i u boji koja se slaè sa name{tajem. Humoristima je to bila omiqena tema.*192
Po pri~awu, najve}u biblioteku posle rata imao je nastavnik
ruskog i srpskog jezika Radoslav âbarkapa. Posle wegove tragi~ne smrti (1963), Mati~na biblioteka je otkupila deo kwiga
od supruge Zore.
Biblioteku, blizu dve hiqade kwiga, imao je profesor filozofije Ivan Nejkov, koju su deca posle wegove smrti podelila.
Milorad Mile Krpovi}, kulturni radnik i neumorni istraìva~ pro{losti Prijepoqa, je sem kwiga sakupio i puno druge
pisane i {tampane gra|e vezane za Prijepoqe, koja sada nije
dostupna.
Vladimir Vlade Obu}ina, „privatnik”, i wegova supruga Desa,
poznati kao strasni ~itaoci, imali su dobru li~nu biblioteku
u Seqa{nici, otvorenu svima.
U~iteq i slu`benik Svetozar Sveto Rmandi}, rodom iz Poqa
kod Mojkovca, a ìveo na Seqa{nici, imao je biblioteku od
preko 1500 kwiga, najvi{e iz kwièvnosti i istorije. Platu je
tro{io na kwige, putovawa i lozove. Nabavqao je kataloge svih
jugoslovenskih izdava~a. Vodio je ta~an registar kwiga. Kwige
je pozajmqivao poznanicima.*193 Kad je oti{ao iz Prijepoqa,
biblioteku je ustupio biblioteci iz Aran|elovca.
Ratomir Lale Markovi} s Du~eva, metalostrugar u prijepoqskom pogonu FAP-a, bio je, tako|e, pasionirani kupac kwiga
*192. Iz tih godina je rado prepri~avana anegdota o kwigama i profesoru Miloradu
Savi}u: Posluìteq Miloje prenosio wegove kwige iz hotela u stan pa mu
neke ispale. „Neka, Meleone, ne brini. U Prijepoqu se niko ne sagiwe za kwigu
i lopatu”, te{io ga je profesor.
*193. Q. M, Slu`benik koji raspolaè bibliotekom od preko hiqadu kwiga,
Polimqe, 337, 1. februar 1962, 4.
124
i ~italac. U li~noj biblioteci imao je preko hiqadu kwiga,
uredno evidentiranih. Rado ih je pozajmqivao kom{ijama i
|acima, ali su neki zaboravqali da vrate tako da je danas
znatno mawa.*194
V. Obu}ina, S. Rmandi} i R. Markovi} su imali vi{e kwiga nego ve}ina tada{wih osnovnih {kola i mesnih biblioteka.
Najve}u privatnu biblioteku imali su apotekari u Bolnici
Vaso i Desa Kujovi}, „nekoliko hiqada primeraka kwiga, kompleta ~asopisa i listova na doma}em i vi{e stranih jezika”.
Biblioteka im je bila lepo ure|ena, vrlo raznovrsna, imala
retkih izdawa na srpskom, francuskom, nema~kom, {panskom i
italijanskom jeziku, sa malom galerijom reprodukcija slika velikih majstora. Vaso ih je sam „pro~itao preko deset hiqada”.*195 On se odselio u Budvu i odneo biblioteku. Da je ostao u
Prijepoqu, sa sa~uvanom bibliotekom, grad bi mogao biti ponosan na sugra|anina.
Miodrag Dragi{a Radovi} (1928-2001), ekonomista raznovrsnih interesovawa. Objavio kwigu „Partizanska Drenova” i
ure|ivao Informativni godi{wak Op{tine Prijepoqe, 19741990. Posle wegove smrti supruga Vera i k}erke Nada i Sla|ana poklonile su wegovu biblioteku Mati~noj biblioteci. U
woj je oko 1200 kwiga beletristike i razli~itih publikacija.
Danas mo`da najve}u biblioteku ima novinar u penziji, pesnik
i publicista Qubomir Matovi}. Po wegovoj tvrdwi ima vi{e
od tri hiqade kwiga, a poseduje i bogatu zbirku fotografija i
razli~itih dokumenata.
Samir Sadikovi}, kwièvnik, {ahista i izdava~, ima vi{e od
tri i po hiqada kwiga beletristike, ve}im delom u Beogradu.
Poseduje i veliku zbirku kwièvnih listova i ~asopisa.
Dobru biblioteku odabranih kwiga ima novinarka Indira
Haxagi}.
*194. Polimqe, 614, 10. oktobar 1969, 4 i 888, 28. marta 1975, 7.
*195. Q. Matovi}, Sa kwigama druguje, Polimqe, 442-443, 1. januar 1965, 10.
125
KWI@ARE
Nauci su vi{e koristile kwige
zbog kojih su izdava~i bili na gubitku.
Fuler
Kad se kaè kwiàra pomisli se na prodavnicu raznog kancelarijskog materijala, administrativnih formulara i {kolskih
potrep{tina, u kojima se na|e po koja slikovnica i popularna
kwiga. Kwiàre u provinciji, prave kwiàre, su retkost. Kwiàra, qudi koji se razumeju u trgovinu kwigama, nema. Misao
Gece Kona da „kwiàra treba da bude institucija kulture, institucija koja }e {iriti kulturu putem kwiga i raditi na podizawu kulturnog nivoa svojih kupaca odnosno stanovni{tva sa
teritorije gde se kwiàra nalazi”, nije ostvarena. U siroma{nom i polupismenom kraju, kwige se malo prodaju jer nisu svakodnevna potreba. Uvek iskrsnu pre~e potrebe.
Verovatno je u prijepoqskom kraju prva trgovinama kwigama
postojala u XVI veku u manastiru Mile{evi, vezana za izdawa
Boìdara Vukovi}a i sopstvene {tamparije.
Potreba za kwiàrom i qudima koji }e preuzimati i dostavqati i
kwige, javila se krajem XIX veka, kada je srpska vlada po~ela vrlo
sistemati~no da kwige {aqe u neoslobo|ene krajeve.„Nedostatak
dobro ure|enih kwiàra ose}aju i u~iteqi i gra|ani” kaè se u pismu konzula iz Pri{tine predsedniku srpske vlade 1899. godine.*196
Nakon toga je otvorena, 1901. godine (?), kwiàra u Pqevqima.
Videli smo da je prvu kwiàru u Prijepoqu drào izme|u dva
svetska rata Rade Kurtovi}.
Neposredno posle Drugog svetskog rata nije bilo prave trgovine, ve} je vaìo sistem raspodele jer ni~eg nije bilo dovoqno.
De{avalo se da mesecima u grad ne stignu sveske i olovke. „Kwiàra Sreskog odbora dobija prema potrebama malu koli~inu pa
i to naj~e{}e sa duìm zaka{wewem. Naro~ito je velika oskudica u sveskama i olovkama”, àli se aprila 1948. godine Sre}ko \upovac, poverenik za prosvetu. \acima i u~iteqima je preostajalo da se dovijaju na ~emu da pi{u. Prvo je postojala kwiàra „Bratstvo” pa „Budu}nost”. Trgovinska preduze}a „Sokoli*196. Ministarstvo inostranih dela, 58 K, br. 2705, 13. avgusta 1989.
126
ca” i „Drenova” (spojena u „Sokolicu”) imala su dve kwiàre,
„Vuk Karaxi}” i „Progres”. I {tamparija „Mile{evo” je imala svoju kwiàru. Sve su prodavale {kolski pribor, uxbenike i
materijal za dministraciju, samo su povremeno u wima gra|ani
mogli na}i dobru kwigu. Iz delovodnika i zapisnika vidi se da
je i îtaonica ponekad od wih kupovala kwige i {tampu.
Na stranicama Polimqa ~este su àlbe gra|ana na prazne i neure|ene kwiàre, kwiàre bez kwiga:
„U Srezu postoji pet kwiàra. U wima rade nestru~ni qudi. Ve}ina ih ima
samo po ~etiri razreda osnovne {kole, pa zbog toga ne mogu da budu i propagatori kwige, po{to ni sami ne znaju wenu vrednost, te je ne mogu ni drugom
da preporu~e. U Prijepoqu je nedavno za prodavca postavqen kelner”.*197
U Op{tinskom odboru SSRN je ~ak predlagano da se osnuje neka vrsta saveta potro{a~a za kwiàru. Naro~ito su ~este àlbe na kwiàru Zemqoradni~ke zadruge „Progres” u Brodarevu,
koja je u svemu oskudevala. Prodavac je ~esto odsutan, neodgovoran. „Ono {to ima to je nabavqeno pre tri do {est godina...U
woj se ~esto nije moglo kupiti pero, sveska, dràqa, ve`banka
itd... Pa za{to }e nam takva kwiàra?” pita se R. K.*198
Ni danas u kwiàrama nije boqe. Sem slikovnica, te{ko }ete
na}i ne{to za odrasle u tri kwiàre „Specijala” Mehmeda Ferajzi}a, naslednice kwiàre „Progres”. I druge - „Vuk Karaxi}”, „Laguna” Dragoslava Babi}a i „Mode art” Nerminke Halilovi} su kwiàre samo po firmi.
Pravu kwiàru kratko je drào, 2000-2001. godine, Samir Sadikovi} u klubu Demokratske stranke, u Podvaro{i.
Kwiàra Tawe Vasiqevi}, „Daroteka,”otvorena je 2004. godine. U woj se, pored ukrasnih predmeta, mogu na}i kwige za decu
„Kreativnog centra” i nekih izdava~a za odrasle.
Postoji od 1996. godine u Domu revolucije kwiàra i antikvarnica STR „\a~ka zadruga” Velibora Marinkovi}a, koja se u
glavnom bavi komisionom prodajom polovnih uxbenika za
osnovne i sredwe {kole. Od 2001. godine izdaje jedanput godi{we |a~ki list Jubilarac.
*197. Polimqe, 127, 1. mart 1956, 1.
*198. R. K. (Rade Krgovi}?), Slab rad kwi`nice u Brodarevu, Polimqe,76, 20. septembar 1954, 5.
127
Bez preterivawa se moè re}i da su vi{e kwiga, ne ra~unaju}i
uxbenike, prodali akviziteri Milutin Steqi} i Dobrivoje
Matovi}, nego sve kwiàre zajedno za pola veka.
Prijepoqe jo{ nije doraslo da ima pravu kwiàru.
128
GRADSKA KWI@NICA I ÎTAONICA
„V U K K A R A X I ]”
Mislio sam da je raj biblioteka puna kwiga.
H. L. Borhes
Usponi i zastoji
Kwige iz svih biblioteka u ratu su uni{tene ili rasturene, jedva da je preostala neka privatna biblioteka. Posle rata je
uni{tavano sve {to je pripadalo „narodnim neprijateqima”,
pa i kwige. Ne malo kwiga, {tampe i dokumenata je nestalo u
pionirskim akcijama sakupqawa stare hartije. Neki se i se}aju
rasturenih kwiga po ulici.
U ideologiji stvarawa novog ~oveka, {tampa, kwige i pozori{te
su dobili prvorazredni zna~aj. Veruje se da se kwigom mogu mewati qudi, da }e sticawem znawa ja~ati mo} eksploatisane klase.
Krupne re~i p r e p o r od, o s l o b o | e w e, s v e t l o s t z n a w a,
u praksi su naj~e{}e zna~ile agitovawe da se {to vi{e qudi i èna ukqu~i u politi~ke akcije. Kad se zna da je na{ kraj bio najzaostaliji i najsiroma{niji, sa puno nepismenih, bez industrije, puteva i obrazovanih qudi,*199 ali sa velikim u~e{}em naroda na pobedni~koj strani, moè se zakqu~iti koliko je nova vlast imala
te{ko breme i teàk zadatak u oblasti obrazovawa i kulture.
îtaonice su bile u ve}ini sanxa~kih mesta jedine prave kulturne institucije i sredi{ta kakvih takvih kulturnih aktivnosti. U ~itaonicama su se sretali {kolovani i nabrzinu opismeweni, u wima su odràvani politi~ki sastanci sa popularnim
predavawima, ~itala~ki ~asovi, tribine, priredbe i zabave.
Sa~uvana je sveska*200 u kojoj su zavedene kwige i wihovi prvi
~itaoci u Prijepoqu posle oslobo|ewa. Perom su ispisane ru*199. Velibor Quji} jedini je bio zavr{io fakult. Svi drugi posleratni intelektualci, ve}inom profesori, poslati su u Prijepoqe (Danilo Barjaktarovi},
Slavko Penca, dr Simotas, @ivorad Mihajlovi}, Jelica ]etkovi} Kosovac,
dr Lotov, in`. Frawo Jen~, Joè Kos).
*200. „Kwiga pozajmwenih kwiga sa imenom ~italaca koji su ih uzeli”, {tampani
obrazac trgova~ke kwige, popuwen od 10. do 20. strane. U produètku, od 22. do
26. strane vo|eni su zapisnici sa sednica uprave Narodne kwi`nice i ~itaonice
u Prijepoqu, od 16. oktobra 1948. do 4. septembra 1950. godine. Redni broj posledwe sednice nije ozna~en, ali je {esta po redu. Peta sednica je odràna 16. marta
1949. godine. Izme|u wih je protekla godina i po! Posledwa stranica je 149.
129
brike: redni broj, pisac, delo, broj kwige, kad je uzeto, kad je
vra}eno, ko je pozajmio (potpis ~itaoca). Prvi ~italac, Mexo
Musabegovi}, pozajmio je 7. juna 1945. godine kwigu „Vo}e i vo}ke” od Blag. Todorovi}a, broj 23/n, a posledwi je upisan Jelen
Cveji} koji je 13. oktobra 1948. godine pozajmio Borbu od 23. jula iste godine. Na prvoj strani su 33 imena ~italaca, koji su zakqu~no sa 22. junom, pozajmqivali kwige.
Iz ovog popisa se vidi da je bilo malo kwiga (najve}i inventarni broj na prvoj strani je 82, a do 1948. godine najve}i upisani je
441), da je najvi{e bilo ruske i socijalne kwièvnosti. Do kraja
1945. godine oko 60 naslova pro{lo je kroz ruke 173. ~itaoca. Od
kraja 1946. godine prilikom zaduìvawa upisivani su samo brojevi kwiga i imena ~italaca. Evidenciju je vodilo nekoliko rukopisa, ~lanova kulturno-prosvetne ekipe, me|u kojima ima lepih,
ispisanih, i onih koji se mu~e sa slovima, mastilom (pet boja) i
olovkama crvenim, mastiqavim i grafitnim. Stotinak ~italaca
je uzimalo kwige. Naj~e{}e nailazimo na potpise Milorada i
Rajka Krpovi}a, Murata Pilava, Desimira Ne{kovi}a, Vasa Gospi}a, Mihaila i Grujice Stani{i}a, [evale Nezirovi}, Vasiqke Trajkovi}, Kemala Iglice, M. Gruji}a, Vlada Obu}ine i
Radoslava âbarkape. Pored nekih imena upisano je wihovo zanimawe ili mesto rada, na primer, dr M. R...(ne~itko) {ef epidem.
ekipe iz Ni{a, Du{an Bursa} poru~nik, Ra~i} Hakija {egrt,
Jankovi} Melanija apotekarka, Marko Mija~, ref FO, Vuka{inovi} Slavka ~ SNO... Na jednom mestu, uz ime Leka Poteìce,
pi{e „ne priznaje”, a uz ime \oka Stani{i}a „na pruzi”.
Aktivisti raznosa~i kwiga, uzimali su i po desetak kwiga, za
svoj reon ili ustanovu, i vra}ali ih nakon 10-15 dana. Najaktivniji su bili Ismet Agin~i}, An|a Bespalac (za Bolnicu), Filip Puzovi}, Dobrica Obradovi}, Marko Mija~, @ivana Jeremi} i Wego{ Veseli~i}.
Naj~itanije kwige su bile „Mali grad” H. Mana, „Sunce na stolu” M. Iqina, „Pukovnik Fugas” Abua, dela Mopasana, Gorkog,
Tolstoja, K. Maja, B. Travena, Nazora, S. Jakovqevi}a i Ve~iti
kalendar „Jeà”. Uz kwige pozajmqivane 1947. godine ispisan
je olovkom, iza inventarnog broja, wihov ànr: „pou~”, „zab”,
„pol”, verovatno za statisti~ki izve{taj. Daleko najbrojnije
130
su zabavne kwige („zab”), dok je politi~kih vrlo malo. (Politi~ka literatura se delila u drugim institucijama i prou~avala u ve~erwoj politi~koj {koli).
Novine i ~asopisi su navedeni 15 puta: Radio Beograd (5 puta),
Trideset dana, Nauka i tehnika (4), âsopis (?) (1), Zvezda (2),
Borba (4). To su primerci no{eni iz ~itaonice.
Evidentirano je za pet meseci 1945. godine 110 ~italaca, 307 poseta i 532 pozajmqene kwige.
Sveska predstavqa uzbudqivo svedo~anstvo o prikupqawu kwiga i ~italaca, stvarawa zametka biblioteke, u vreme kad je svega nedostajalo, naro~ito hleba i krova nad glavom. Ovaj naoko
sitan detaq grad moè s ponosom isticati.
Gde je radila Gradska ~itaonica
Nije lako sklopiti ni posleratni letopis kwi`nica i ~itaonica u Prijepoqu. Iako nije bilo davno, ne znamo imena prvih organizatora, da li je neko od wih radio u predratnoj kwi`nici
ili makar bio ~lan, koje su kwi`nice postojale, wihovi nazivi,
gde su bile sme{tene i kako su izgledale. Dostupnih dokumenata
je malo, a se}awa su nesigurna i zato {to su ~itaonice dobijale
samo nepodesan i privremen sme{taj i {to je bilo vi{e kwi`nica (Narodnog fronta, Sreskog komiteta, Saveza zemqoradni~kih zadruga, Sindikata). Svakako i zato {to ih nisu koristili.
Do 1954. godine Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica*201 nije
imala stalnog radnika, aktivisti, najvi{e omladinci, su se mewali
i odlazili iz Prijepoqa. Te prve bibliote~ke aktivnosti odvijale
su se u vi{e ku}a, ali u kojim i kada, ne moè se ta~no datirati. Ne
pomiwu se u zapisnicima sa sednica uprave îtaonice, niti u aktima organa vlasti. Kao ku}e, odnosno prostorije, u kojima je bivala sme{tena prvih godina, pomiwu se Tra{ova ku}a (sada lokal
Mihaila Kaja Stikovi}a), Crkvena kafana (sada Mesara) i predratna îtaonica (prodavnica „@itarica”). Sigurno je bila u ovoj
posledwoj, pamtila se kao îtaonica i posle rata. Jedno vreme u
woj su bili kulturno-umetni~ko dru{tvo i FK „Polimqe”
*201. Daqe u tekstu: îtaonica jer je to bio op{teprihva}eni naziv do skora.
131
Faksimil sveske pozajmqivanih kwiga 1945.
132
Prvi na|eni dokumenat je Re{ewe Narodnog odbora grada Prijepoqa, doneto 18. januara 1951. godine, „da Narodna Kwi`nica i ~itaonica iz Prijepoqa smesti svoju kwi`nicu i ~itaonicu u dve otvorene prostorije Obu}ine Vladimira, iz Prijepoqa koje se nalaze u glavnoj ulici centra Prijepoqa za svoje
potrebe, no s tim da pla}a na ime kirije za ove prostorije mese~no po Dinara: 400.- ~etiri stotine...”,*202 da bi se na weno
mesto uselio Sreski odbor Saveza boraca.
Faksimil zapisnika sa sednice 16. oktobra 1948.
*202. Narodni odbor grada, akt br. 205/51, 18. januara 1951.
133
To je biv{i hotel, u kome je neko vreme radila dru{tvena menza, gde se igrao {ah i domine, ~itale novine. Po svoj prilici tu
je ostala vrlo kratko jer se niko ne se}a kakvih kwiga. Se}aju se
prodavnice „Borovo.”
Kasnije je îtaonica bila sme{tena u Haxagi}a hanu (lokalu
Saliha i Pa{e Haxagi}), predratnoj kafani „Lovac”. (Sada je
tu prazan prostor izme|u Zavoda za socijalno i brija~nice Mehmeda Haxagi}a i sinova). îtaonica je u woj koristila mawu od
dve prostorije, oko 14 kvm. U ve}oj, iz dva dela, blizu 100 kvm, po
tada{woj praksi je bilo kafoto~je, a sluìla je za ~itaonicu i
sastanke dru{tvenih i politi~kih organizacija. Prostorija je
bila neudobna i mra~na. Imala je samo ormar kwiga i neku policu. Kwige su uglavnom izdavane na prozor. (Tu su se izmewali
gradsko kulturno-umetni~ko dru{tvo, frizerska zadruga, Sreski zemqoradni~ki savez, prodavnica name{taja).
Prva zaposlena radnica u îtaonici, Ruà Puri}, tvrdi da je
po~ela raditi u Haxagi}a hanu kao volonter (1954. godine! U zapisnicima se ne pomiwe!), sa Q. Kla~ar i N. Bra{ancem. Poma-
Haxagi}a ku}e
Ovde je bila sme{tena Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica
134
gali su i drugi, najvi{e Radosav âbarkapa i Milojko Trebiwac, pa i neki u~enici Gimnazije, da se inventari{e veliki
broj dobijanih kwiga.
Odatle se preselila u kafanu Jevta Raketi}a na Sara~ potoku
(da{wi [ah klub „Priko”) verovatno krajem 1953. godine, mo`da ~ak i 1954.*203 Imala je dve prostorije: u mawoj, oko 18 m2,
bili su sme{teni ormari sa kwigama i radni sto kwi`ni~ara,
u ve}oj, oko 60 kvm, je bio „lokal” (kafoto~je) i ~itaonica sa
nekoliko stolova i {ahovskim garniturama, re{oom i tu~anom pe}i. I danas, kad se starijim Prijepoqcima pomene îtaonica ili Gradska biblioteka, prvo pomisle na taj lokal.
Bio je na pogodnom mestu i najboqe {to se moglo dobiti.
U Anketi Bibliote~kog centra NR Srbije, koju je popunio
Novak Bra{anac 29. decembra 1953. godine, upisano je da Biblioteka redovno radi od 1953. godine. „Imaju dve prostorije: ~itaonica i kwi`nica gde su sme{tene kwige”. U woj rade prekovremeno, na dobrovoqnoj osnovi, „stariji u~iteq i u~iteqica.
Nemaju bibliote~ki kurs”.
Iz ovoga bi se moglo zakqu~iti da je îtaonica sme{tena u
Raketi}a kafani.
îtaonica je ugostiteqima davala u zakup ve}u prostoriju,
~itaonicu, da u woj mogu sluìti bezalkoholna pi}a. Na taj na~in je obezbe|ivala ne{to sredstava za najnu`nije potrebe.
Upravni odbor je na prvoj sednici, 28. januara 1953. godine,
*203. Milojko Trebiwac, u~iteq u Tocima od 1. 11. 1951. godine, u nedatiranom
„Izve{taju o dosada{wem radu”(mastilom ispisan list iz {kolske sveske)
navodi: „U toku letweg raspusta radio sam 20 dana na prenosu kwiga gradske
~itaonice i wenom potpuno(m) sre|ivawu u novoj prostoriji”. On je 1953.
godine pre{ao na Ko{evine.
Istorijski arhiv Uìce, Delovodnik protokola Sreskog saveza kulturnoprosvetnih dru{tava Prijepoqe, vo|en od 5. avgusta 1949. do 15. septembra
1953. godine.
135
usvojio odluku da se prostorije mogu ustupati „masovnim organizacijama uz nadoknadu” i dodelio pomo} u iznosu od 2.000 dinara Andriji Kolxi}u, „dosada{wem dràocu lokala”, kao pomo} za odràvawe lokala.*204
Takvu saradwu sa ugostiteqima, ~itaoci nisu odobravali: „îwenica je da je to kafana, a nikako {ah sala, niti ~itaonica”,
pobunio se jedan ~italac.*205
Skup{tina op{tine je 1962. godine Biblioteci dodelila prostoriju u Zavodu za socijalno osigurawe, koju je do tada koristila zubna ambulanta. Na sednici upravnog odbora Gradske biblioteke, 4. januara 1963. godine, predsednik Ahmo [ehovi} je tvrdio da }e se „najdaqe do maja ove godine pre}i u novu zgradu
(zgrada dana{we Ambulante)”. Preseqewe je zatim najavqeno
za po~etak 1965. godine. Kwi`ni~arka Ruà Puri}, kao v. d.
upravnika, uputila je Skup{tini Sreza, Savetu za kulturu,
molbu za finansijsku pomo} jer „u nove prostorije biblioteka
takore}i, sem kwiga, nema {ta da useli”.*206 Predsednik Saveta
Biblioteke, Mile Pleskowi}, je krajem godine od Izvr{nog
odbora SSRN op{tine traìo dve slike (fotografije), Titovu i Vuka Karaxi}a, kao ukras novih prostorija.
Negde je zapelo te opet nailazimo na molbu, 31. marta 1970. godine, Savetu radne zajednice Komunalnog zavoda za socijalno
osigurawe Titovo Uìce da se Biblioteka useli gde je bila
zubna ambulanta. Zavod je tu prostoriju ustupio na kori{}ewe
do izgradwe Doma kulture, uz mese~nu zakupninu od 300 dinara.*207 Na kraju ni{ta od toga nije bilo.
Poku{alo se i sa postavqawem monta`ne zgrade u }o{ku dvori{ta O [ „V. P. Valter”. Naru~en je i dobijen projekat, ali
*204. Sa~uvan je ugovor sa~iwen 9. februara 1953. godine izme|u Gradske ~itaonice
„Vuk Karaxi}” i Gradskog ugostiteqskog preduze}a „Jabuka”, da Gradska
~itaonica „preduze}u ustupi prostorije koje se nalaze u centru Prijepoqa sa
ostalim name{tajem sem name{taja za pi}e. Ugovor, overen u Sudu, potpisali
su Rustem Radon~i}, u ime îtaonice, i Adem Kratovi}, u ime „Jabuke”.
*205. Sak. (Savo A. Kràvac?), [ah sala ili kafana, Polimqe, 1. septembar 1954.
*206. Zahtevi Gradske narodne kwi`nice i ~itaonice, broj 29, 23. III 1964; br. 36, 9.
11 1964; br. 37, 10. 12 1964.
*207. Polimqe, 821-822, 1. januar 1974, 13; 833, 22. mart 1974, 51.
136
[kola nije pristala. Skup{tina Zajednice kulture je kona~no
taj predlog odbila 1. jula 1971. godine.
Krajem 1973. godine preselila je u prizemqe nove stambene
zgrade, iza Bioskopa, svojih 13.000 kwiga i 1.500 ~lanova.*208 Nova prostorija je imala oko 70 m2, pruàla je ne{to boqe uslove
za rad (mesta za dva ~itaoni~ka stola, magacin za kwige, mokri
~vor, telefon), ali u su{tini nepovoqno. To je bilo privremeno re{ewe, do izgradwe doma kulture. Biblioteka je tada dobila funkcionalne metalne police i dva katalo{ka ormara. Te su
prostorije, adaptirane 1981. godine za de~je odeqewe i kancelariju upravnika, kori{}ene do 1994. godine.
Ovde, iza starog Bioskopa prema Limu,
Biblioteka je radila od 1973. do 1994.
Kona~no stièmo do novog doma kulture, nazvanog Dom revolucije. U isto~ni hol, na spratu, u leto 1979. godine preseqen je fond,
sem de~jeg. Opet je to bilo iznu|eno re{ewe, nepodesno za biblioteku. Ne samo {to povr{ina od 78 kvm, sa monta`nom galerijom
od 42 kvm, nije bila dovoqna, nego je u izduènom holu, bez dobrog
*208. Delovodni protokol Biblioteke, 1965 -1978. godine.
137
osvetqewa, ventilacije, grejawa, bez drugih neophodnih prostorija, te{ko bilo organizovati vaqan rad. Biblioteka je li~ila
na depo. Kasnijim pro{irewem na ceo hol, za jo{ 92 kvm, mogao je
(1994) biti preseqen de~ji fond. Lakim pregradama dobijene su
1995. godine tri prostorije - kancelarije za direktora, ra~unovo|u i zajedni~ka za zavi~ajni fond i poslove obrade.
U aprilu 1981. godine arhitekta Narodne biblioteke Srbije,
Ana Cerani}, uradila je „Program izgradwe Mati~ne biblioteke „Vuk Karaxi}”. Po tom Programu optimalna povr{ina potrebna za Mati~nu biblioteku bila bi 630 kvm, sa pomo}nim i
sanitarnim prostorijama 693-700 kvm .
Predvi|ena je gradwa Biblioteke, posle zavr{etka Doma revolucije.
Pogled na deo Doma gde je sme{tena MB
Tre}i krug pro{irewa po~eo je krajem 2003. godine, kada je Biblioteci dat na kori{}ewe i hol u prizemqu Doma revolucije, za
de~je odeqewe. Slede}e godine dobijen je u produètku prostor
za depo, zavi~ajnu zbirku i mokri ~vor. Ukupna povr{ina Biblioteke iznosi}e oko 390 kvm . Vertikalnim povezivawem stepenicama celog prostora, Biblioteka je postala zaokruèna celina,
moè smestiti i troje radnika infobusa, koji su koristili odvojenu prostoriju u Domu revolucije, i tako boqe organizovati rad.
138
Dobrovoqni kwi`ni~ari
Prve podatke o licima angaòvanim u radu îtaonice nalazimo
u Statistici {kola sreza mile{evskog, pribojskog i novovaro{kog za 1948. godinu. U statisti~kom izve{taju od 20. oktobra
1948. godine, direktor Gimnazije Dobr. S. Obradovi} naveo je u
rubrici Podela predmeta na nastavnike da {kola ima 8 nastavnika (5 u~iteqa, 1 nastavnik, 1 profesor i direktor) i da su neki
od wih angaòvani i van Gimnazije: Mihajlovi} @arko pr. profesor, 6 god. slu`be, predaje matem, fiziku i rukovodilac nar.
kwi`.i ~it. u mestu. Cveji} Jelen u~iteq, 22 god. slu`be kwi`ni~ar narodne kwi`n. u mestu, Boìnovi} Branislava u~iteqica, 10 god. staà kwi`ni~ar {k. |a~ke kwi`nice (podv. V.B.).
Prosvetni referent je bio Sre}ko \upovac, ranije u~iteq u
Brodarevu. Za sigurno bi se moglo uzeti i da je neko od navedenih
radio i prethodnih godina u îtaonici.*209
Kao organizovaniji po~etak rada îtaonice moè se uzeti 16.
oktobar 1948. godine kada je odràna „I sednica Uprave narodne kwi`nice i ~itaonice u Prijepoqu”*210. Prisutni su Enver
Musabegovi}, sekretar Boò Bojovi}, ~lanovi Ismet Agin~i},
Vera Glu{i} (!) i @arko Mihajlovi}, „koji je zaduèn za rad N.
K. i ^. od M. N. O. u Prijepoqu”. Na dnevnom redu su tri ta~ke:
„Reorganizacija N. K. i ^, Problemi sa zadacima, Razno”.
Po{to je prihva}en dnevni red, za predsednika je izabran @arko Mihajlovi}, za sekretara Branislava Boìnovi}, za kwi`ni~ara Jelena Cviji} (!),*211 blagajnik Ismet Agin~i}, „kome
}e u radu pomagati Vera Glu{ac”, za ~lanove uprave: Enver Musabegovi}, Adem î~i}, Boò Bojovi} i Milosav Todori}.
„Prelazi se na II ta~ku dnevnog reda. Kao prvi problem je obnavqawe i popuwavawe novih ~lanova. Do 1/XI 1948 god. drug Ismet Agin~i} sa drugaricom Verom
Glu{ac sredi}e blagajni~ku kwigu i karte ~lanova a 1/XI prikupi}e zaostalu
*209. Istorijski arhiv Uìce, fasc. Prijepoqe, Statistika {kola sreza
mile{evskog, pribojskog i novovaro{ za 1948. godinu.
*210. Ne moè se re}i da je po~etak kad ima upravu i kad se govori o reorganizaciji
i novim ~lanovima!
*211. Pogre{no napisana imena Glu{i} m. Glu{ac, Jelena Cviji} m. Jelen Cveji},
upu}uju na mogu}nost da je zapisnik naknadno (pre) pisao neko ko nije poznavao
pomenuta lica. Ili nije bio na sednici!
139
~lanarinu i ~lanarinu za naredne mesece odnosno skupqa}e ~lanarinu svakog
meseca i u tom poslu pomo}i }e ih omladinska organizacija. Zatim je istaknut
problem pretplate na dnevnu {tampu i d. Kako blagajna raspolaè samo sa 32
dinara, to }e se pretplata izvr{iti do 25 - prona}i }e se pozajmica a do 1-XI}e se uzimati dnevna {tampa iz kwiàra i s wom }e se naknadno obra~ynati”.
Navedena su 24 lista i ~asopisa za pretplatu: Borba, Glas, Seqa~ka borba, Politika, Na{ sport, Ilustrovani sport, Duga, Front, Zora, @ena danas, Je`, Kerempuh, Vijesti, Motorizacija, Narodna krila, Jugoslavija SSSR, 30 dana, Kwièvnost, Kwièvne novine, Narodno prosve}ivawe, Mladost, Teàk, Seqa~ka politi~ka biblioteka.
„Sem toga da se kwi`nica poja~a novim kwigama. Traì}e to
od Ministarstva prosvete N.R.S. îtaonica je otvorena od
12 h do 22 h, a za raspored deùrstva zaduèn je pretsednik (wega sa~initi u saglasnosti sa onima koji bi dolazili u obzir).
Du`nost deùrnoga bi bila da vodi evidenciju uzimawa i vra}awa dnevne {tampe i kwiga uzetih na ~itawe. [to se ti~e
obave{tavawa: ~lan uprave Adem î~i} }e nastojati da se dobije tabla za N. K. i ^. i dotle }e se privremeno ista}i na
oglasnoj tabli i samoj ~itaonici vreme otvarawa K .i ^. Kwi`nica }e izdavti kwige sredom i petkom od 3 ~. - 5 ~. Za ovo je
uzeo da se postara drug Musabegovi}. Kwiga uzeta na ~itawe
moè se zadràti najvi{e 2 nedeqe...”
Zapisnik se zavr{ava uobi~ajenom devizom: S. F - S. N. i potpisima Branislave Boìnovi} i @arka S. Mihajlovi}a.
Iz ovog zapisnika vidi se da je Narodna kwi`nica i ~itaonica ve} postojala pod tim imenom, da su postojale ~lanske karte
i mese~na ~lanarina, radno vreme, lica zaduìvana za rad u woj
i - nema{tina. U skladu sa zahtevima vremena, prvenstvo u radu
imala je ~itaonica, odnosno novine, jer se novinama neposrednije postizao propagandni ciq.
Sa~uvana je sveska upisanih ~lanova u 1948. godini i iznos ~lanarine (mese~no 5, ukupno 3.280 dinara) koju su platili. Imena
189 ~lanova ispisana su jednim, lepim rukopisom.
Kroz zapisnike se do dana dana{weg provla~i isto: àlbe zbog nedovoqnog prostora, molbe za novi ili za prepravqawe postoje}eg,
potraga za ~lanovima i parama za kwige. Na dnevnom redu svih {est
140
sednica je u~lawavawe i napla}ivawe ~lanarine. Zaduìvani su
pojedinci i ekipe kwigono{a da obilaze gra|ane, preduze}a i ustanove ne bi li upisali {to vi{e ~lanova, radi ispuwavawa plana, da
bi ih kasnije obilazili i napla}ivali ~lanarinu. Odziv nije bio
masovan, pogotovo se te{ko napla}ivala ~lanarina, zato su akcije
u~lawavawa vo|ene preko Narodne omladine, Narodnog fronta,
AF@-a i Sreskog saveza sindikata. „Sreski narodni odbor ima dosta slu`benika, koji nisu ~lanovi” prozivao je Enver Musabegovi},
preduzimqivi ~lan uprave. Pitawe je koliko bi se upisivalo i tako da je ~lanarina napla}ivana unapred, za celu godinu.
U~laweni nisu uvek bili i ~itaoci. Jednom pozajmqene kwige,
u vreme kampawe, zaboravqali su vra}ati i zamewivati. Opravdawe moè biti {to je îtaonica bila neprivla~na, sa malo
kwiga, pogotovo novih i zanimqivih.
Za siroma{no stanovni{tvo pet dinara mese~no za ~lanarinu,
pa jo{ sa vi{e dece i ~lanova porodice, nije bio mali iznos, a,
opet, ~lanarina je bila va`na za namicawe novca za kupovinu
kwiga, inventara i pla}awe ~ista~ice.
Uprava îtaonice je nastojala pove}ati kwi`ni fond preuzimawem kwiga iz sreskih i op{tinskih organizacija i ustanova.
Da bi se pridobijali ~lanovi, nabavqane su {ahovske garniture.
Na tre}oj sednici, 13. januara 1949. godine, je odlu~eno da se
kwige koje se nalaze u S.Z.S. (Sreski zadru`ni savez ?) prenesu
u îtaonicu, da od istih u|e neko u upravu i odredi za prikupqawe ~lanarine. Zakqu~ak je ponovqen i slede}e godine, ali
se ne pomiwe da su preba~ene i inventarisane.
Na ~etvrtoj sednici, 7. februara 1949. godine, vrlo ambiciozan
program rada u 15 ta~aka izloìo je E. Musabegovi}: do kraja godine upisati 600 ~lanova, a do 1. marta naredne godine svaki ~lan
da dobije ~lansku kartu, da se plan rada i wegovo ostvarivawe
prikazuju na oglasnoj tabli, da se nabavi radio aparat, formira
{est aktiva za popularizaciju kwige, aktiv kwigono{a, koji }e
poneti po dve-tri kwige sa kartonima i dati na ~itawe, da organizuju pokretne biblioteke u najblià sela, izlo`be kwiga u maju i oktobru, ~asove kolektivnog ~itawa, po dva ~asa mese~no, da
bude „redovnih ~italaca do kraja decembra u broju 300” i 400 pro~itanih kwiga, 700 posetilaca u kwi`nici, prose~no 28 dnevno,
141
„kwièvne ve~eri da se osnivaju i odràvaju”, da se od ~lanarine nabave kwige „koliko su koje u mogu}nosti”, ure|uju zidne novine i nabavi firma. Predvi|ena je i „tehni~ka sekcija”, za ~ijeg je rukovodioca predloèn nastavnik geografije Jelenko Cveji}, a za ~lanove omladinci Anto Novosel, @arko i Tomislav Lazovi}. Sednicama uprave prisustvovao je ponekad i „drug Petko
Milki}, referent za kulturno-prosvetni rad S.Z.S”, koji je
„u{ao u upravu i primio se da sakupqa ~lanarinu”.
Nismo do{li do izve{taja iz koga bi se videlo {ta je od planiranog i ostvareno. Kao stalni aktivisti pomiwu se Vera Glu{ac, êdo Nestorovi}, Ismet Agin~i}, Savo Kràvac, Cana
Varakli}, Tomislav Lazovi}, Aj{a Kurtovi} i Qubica Mini}.
Zadaci bibliotekama postavqani su sa vrha dràve. Posle nekog kongresa,
koji se odnosio na kulturu i vaspitawe omladine, odrào bi se sastanak
uprave i pokrenula neka akcija, uglavnom u~lawavawa, prikupqawa kwiga i
predavawa. Tako je drugoj sednici, 25. oktobra 1948. godine, prisustvovao
izaslanik Ministarstva prosvete koji je izneo stavove Petog kongresa, „gde
su postavqeni zadaci kwi`n. i ~itaonicama”: da je du`nost kwi`ni~ara te{ka du`nost i za to ne bi trebala da bude na dobrovoqnoj bazi... da svako mesto sresko bude uzorno mesto, treba pokloniti pa`wu dekoraciji. Predlaè
da se uvede i igrawe {aha. Da se ~lanarina svakoga meseca redovno prikupqa. Treba se povezati sa Sindikatom, Frontom, Sreskim Savezom, da oni
pomognu materijalno ili sa kwigama, jer se postavqa zadatak da se sve kwi`nice skoncentri{u u jednu (to je Mira \ilas postavila)”.
Novak Bra{anac se se}ao, kad je iz Babina do{ao u Prijepoqe
krajem 1949. godine, da je îtaonica bila zamrla, „nismo znali
ni gde postoji”. Prona{li su, on i Qubica Kla~ar, 400-500 kwiga iz stare gradske biblioteke, „u prizemqu Haxagi}a ku}e gde
je nekada bila kafana”. Oko 200 kwiga potrebnih |acima odneo
je u osmoletku (?), „ gde je âbarkapa dobro radio” i uredio je .
Kad je neko vra}ao kwige, pitao ga je da li je pro~itao. „I gra|ani su uzimali kwige vi{e za decu nego za sebe jer je bila oskudica u svemu i sva~emu.”*212 Najvi{e je sara|ivao sa Ibrom Ba{ovi}em i Boòm Bojovi}em, tada upravnikom.
*212. Iz kazivawa autoru 27. aprila 1981. godine. N.B. je ostavio i zapisana se}awa
o svom radu u îtaonici.
Kad je trebalo pre~istiti fond „Vojo Lekovi} i Milutin Divac su prebirali, a Velibor Quji} nije dao da se spale staqinisti~ke kwige, ve} da se
proberu, izdvoje i sklone”.
142
Prve statisti~ke podatke o îtaonici u Prijepoqu nalazimo
u popuwenom izve{taju Javne biblioteke (kwi`nice) i ~itaonice, na obrascu Ministarstva za nauku i kulturu vlade FNRJ,
Narodna republika Srbija, 4. decembra 1950. godine. Upisani su
slede}i podaci:
Ta~an naziv: GRADSKA ÎTAONICA PRIJEPOQE; osnovana
27. januara 1949. godine,*213 ima samo ~itaonicu; pretpla}ena na 7 listova; ima kartoteku , de~ji odeqak; ukupno 1104 kwige, 330 ~lanova
(50 radnika, 160 slu`benika i name{tenika, 120 |aka i studenata),
pro~itano 720 kwiga; ima jednog stru~nog i jednog nestru~nog kwi`ni~ara, od kojih je jedan pla}en. Potpis lica koje „za ta~nost podataka odgovara” nije ~itak, verovatno je to predsednik uprave @. Mihailovi}, profesor u Gimnaziji. îtaonica tada nije imala stru~nog i stalno zaposlenog radnika! Mogu}e da je neko od wih zavr{io
kurs za kwi`ni~ara i primao nadoknadu. Tada su u Osnovnoj {koli
radili Radmila Mini}, Boìdar Bojovi}, Novak Bra{anac, Pantelija Bra{anac, Qubica Kla~ar, i svi su bili aktivni u îtaonici,
kao i Jelen Jelenko Cveji}, nastavnik geografije u Gimnaziji.
Na ~lanskoj karti Sakiba [ehovi}a, broj 200 iz 1953. godine, nalazimo tri razli~ita naziva! Na koricama je od{tampano: Gradska ~itaonica „Vuk Karaxi}” Prijepoqe; na pe~atu (potpisani
Bo`. Bojovi}, kao sekretar i Ibro Ba{ovi}, kao predsednik) je
ispisano: Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica „Vuk Karaxi}” Prijepoqe; na pe~atu preko pla}ene ~lanarine (potpis R.
Poli}) pi{e: Narodna kwi`nica i ~itaonica Prijepoqe, Srez
mile{evski. U pe~atima je nacrtana otvorena kwiga. Verovatno
je ovaj prvi bio slu`beni, a drugi, stariji, sluìo za internu
upotrebu. îtaonica jeste bila sreska biblioteka (sreza mile{evskog), kad su dana{we op{tine bili srezovi.*214
Rad îtaonice nije se odvijao ustaqenom i uzlaznom linijom.
Improvizacijom i dobrovoqnim radom nije se moglo mnogo posti*213. Podaci o nazivu i osnivawu ne slaù se sa na|enim zapisnicima! Mo`da je re~ o
slu`benoj zvani~noj registraciji, mada bi to moralo biti pomenuto na sednicama?
Zapisnici sednica upravnog odbora Gradske narodne kwi`nice i ~itaonice
„Vuk Karaxi}” redovno su vo|eni od 1953. do 1964.
*214. Na ~lanskoj karti Novaka Bra{anca, broj 176 iz iste godine, nema „sreskog”
pe~ata! Tako|e ni na karti Vere Vuka{inovi}, izdatoj 29. 12. 1953.
143
}i. Po~ela je zaostajati za potrebama gra|anstva i |aka, pa i mogu}nostima. Zbog toga je 26. januara 1953. godine odràna „Obnavqa~ka skup{tina Gradske narodne kwi`nice na kojoj je dobila
naziv Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica „Vuk Karaxi}”*215
U okviru prve ta~ke dnevnog reda raspravqalo se o dono{ewu
pravila rada îtaonice. U diskusiji (Krsto Lu~i}) se traìlo da pravna lica za dobrotvorstvo upla}uju „najmawe duplu sumu od one koja je odre|ena za pojedince” i (Velibor Quji}) da se
ku}i ne mogu nositi novine, ~asopisi, almanasi, leksikoni,
atlasi i „da ne~lanovi sem kaucije treba i za ~itawe da pla}aju penale od prvoga dana radi obnavqawa o{te}ewa kwiga prilikom upotrebe”(?). Kwi`ni~ar Novak Bra{anac je predloìo da se ne vodi kartoteka kwiga, jer ne moè da se pla}a stalni kwi`ni~ar, da kwi`ni~ar ima pomo}nika i „da se oformi
uì odbor za kwi`nicu pod rukovodstvom kwi`ni~ara koji je i
~lan upravnog odbora”. Iz {turog zapisnika se ne vidi {ta je
od ovih predloga usvojeno. Za predsednika upravnog odbora izabran je Hrustem (Rustem) Radon~i},*216 a za ~lanove Boìdar
Bojovi}, Novak Bra{anac, Qubo Poli}, Rada Mini}, Jelica
]etkovi} i Ibro Ba{ovi}. U nadzorni odbor izabrani su Murat î~i}, Dedo Ha{imbegovi} i Mi{o Mini}.
Glas Polimqa donosi na prvoj strani vest o osnivawu îtaonice,*217 kojoj su prisutni dali ime Vuka Karaxi}a, ne navode}i puni naziv, ni mesto gde je sme{tena. „îtaonica ima 300 upisanih
~lanova i zasad raspolaè sa 2.500 kwiga. Broj kwiga, a naro~ito novijeg izdawa, znatno }e se pove}ati ovih dana. îtaonica je sme{tena u posebnoj
prostoriji doma osnovne organizacije Narodnog Fronta Centra u kojoj se
pored odabranih kwiga mogu u svako doba na}i i drugi ~asopisi, dnevna i lokalna {tampa. Ovih dana }e ~itaonica izvr{iti pretplatu na s v e
(kurziv V.B.) ~asopise i listove u FNRJ”.
*215. Re{ewem Sekretarijata za unutra{we poslove Narodnog odbora Sreza
mile{evskog br. 154/53 od 18. februara 1953. godine odobren je rad i osnivawe
Gradske kwi`nice i ~itaonice „Vuk Karaxi}” u Prijepoqu, ali je u januaru 1955.
godine zatraèno da se za registraciju obrati Savetu za prosvetu i kulturu
Narodnog odbora sreza jer je „svrstana u red kulturno prosvetnih ustanova”. Na
{tambiqu je ispisano: Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica „Vuk Karaxi}”.
*216. Bio je sreski javni tuìlac. Ve} u martu je preme{ten, zamenio ga Ibro
Ba{ovi} (?).
*217. Osnovana je ~itaonica „Vuk Karaxi}”, Glas Polimqa, 1. februar 1953, 1.
144
Prva sednica upravnog odbora Gradske narodne kwi`nice i ~itaonice „Vuk Karaxi}” odràna je dva dana kasnije. Nakon konstituisawa ( sekretar B.Bojovi}, blagajnik Q. Poli}, kwi`ni~ar N. Bra{anac, potpredsednik Rada Mini}), donet je buxet, u
kome prihodi i rashodi iznose 189.500 dinara, odluka o kupovini najnu`nijih stvari,*218 o pretplati na listove i ~asopise,
radnom vremenu, registraciji îtaonice, poru~ivawu pe~ata i
{tambiqa, pomo}nicima kwi`ni~ara, zaduèwima ~lanova
uprave, prikupqawu kwiga, naplati ~lanarine. Za pomo}nike
kwi`ni~aru odre|eni su Qubica Kla~ar, Panta Bra{anac i
Radmila Mini}. Svaki ~lan uprave imao je svoj dan deùrstva, a
nedeqom naizmeni~no.*219 Sve je to jo{ u Haxagi}a hanu.
Navedeno je 39 naslova listova i ~asopisa na koje }e se pretplatiti! Vredi ih pomenuti kao ùrnalisti~ki vremeplov i podse}awe
na jedno vreme kad je postojala èqa u malom mestu da se ponudi
raznovrsna jugoslovenska {tampa, na srpskohrvatskom jeziku:
Borba, Politika, NIN, Oslobo|ewe, Vjesnik, Polimqe, Je`, Zabavnik, Kerempuh, î~ak, Duga, Sport, Jug. Armija, Film, Omladina, Zora, @ena danas,
Na{a stvarnost, Part. izgr (Kom.), Radnik, Trideset dana, Crvena zvezda,
Ekonomist, Me|. politika, Kwièvnost, Srbija - tur. revija, Nauka i priroda, Zdravqe, Partizan, Arhiv, Part. radnik, Republika, Nar. delo,
Prosv. pregled, Zbornik za k. prosv. rad, Moda, Ukus, Nar. tehnika, Zadruga.
Nema podataka da li je îtaonica bila pretpla}ena na sve navedene listove i ~asopise, ali autor ovih redova se}a se prvih
trinaest naslova i jo{ nekih (Nauka i priroda, Zdravqe, Zadruga) i drà~a za novine od bambusovog pru}a.*220
Te{ko da je bila realna mogu}nost kupovati cele godine ovoliko novina i ~asopisa, pa i uz pomo} „utemeqa~a i dobrotvora”,
jedne vrste „razreza” vlasti fabrikama, podru`nicama i ustanovama. Ovoliko {tampe ne mogu danas ponuditi ni ve}e biblioteke, sa otkupom Ministarstva kulture.
*218. „Ba{ovi} je poru~io sve {to treba. Kod „Budu}nosti” su pristali da }e se
upisati u dobrotvorstvo kao i Transportno”.
*219. îtaonica je u tim uslovima bila duè otvorena, nego pola veka!
*220. R. R, Pokloni ~itaonici „Vuk Karaxi}”, Glas Polimqa, 28, 18. april 1953, 4.
„îtaonica koja ima lepo ure|enu prostoriju, raspolaè sa oko 1.600 odabranih
kwiga, a pretpla}ena je na 18 ~asopisa i listova...” Navedeni su davaoci i iznosi
nov~ane pomo}i. 600 kwiga i ~asopisa dobijeno od Sreskog komiteta SKS.
145
Da je bilo zainteresovanih za posluèwe u lokalu, odnosno ~itaonici (a da ne pla}aju ~lanarinu), svedo~i zapisnik sa ~etvrte sednice, 9. marta 1953. godine: „Preporu~eno je dràocu lokala Xidi}u Smaju da obrati pa`wu i da ne usluùje ne~lanove
NK^ kako ne bi izgledalo kao svaka kafana. Da u lokalu mora
vladati najve}a ti{ina”.
Ulaèwe ne~lanova i neprijavqivawe sastanaka, pomiwe se vi{e puta u zapisnicima.
O tome kako su se te{ko obezbe|ivali uslovi za rad ~itaonice,
svedo~i upozorewe Narodnog odbora op{tine Prijepoqe:
„U posledwe vreme prime}eno je da se u sali za ~itawe uop{te ne loì posle podne i na taj na~in ~itaonica se pretvorila u kwi`nicu, {to ne odgovara nameni.
Ovim se skre}e pa`wa upravi da u koliko u roku od pet dana od dana prijema ovog akta ne uspostavite i ne po~nete loìti u sali Narodni odbor
op{tine ne}e za 1956 god. u svom buxetu predvideti ni odobriti nikakve
izdatke za ~itaonicu”*221
îtaonici nije bilo lako opstati, to se dobro vidi iz zapisnika sa sednica (sastanaka) uprave, upravnog odbora, saveta, godi{wih skup{tina. Te{ko su se nabavqale kwige, dobrovoqni
kwi`ni~ari morali su da se snalaze za inventar, ogrev, sitne
opravke, ~i{}ewe i kre~ewe. Morali su moqakati nadle`ne
vlasti za pomo}, i}i po ustanovama i preduze}ima, izdavati ~itaonicu ugostiteqskom preduze}u, davati priredbe sa lutrijom,
organizovati do~ek Nove godine, ustupati je za odràvawe kurseva, sastanaka i predavawa. Tako ostvarena dobit iznosila je
koliko i dotacije iz op{tinskog buxeta.*222Stekne se utisak da
su kwige u drugom planu. Bile su to te{ke godine za îtaonicu.
Jedanput je kao primer nepismenosti i „ru`ne i nekulturne
slike grada” naveden wen plakat povodom Mesec dana kwige
1957. godine: „U okviru „Mesec dana kwige” prire|uje igranku
u hotel „Polimqe.” ”*223
*221. Akt br. 1065/1, 2. II 1956. godine, uputio {ef odseka za prosvetu i kulturu
Murat î~i}.
*222. Od predavawa o Vuku Karaxi}u, 12. januara 1953. godine zara|eno je 300 dinara.
Predava~ je bio Radoslav âbarkapa, mo`da najaktivniji nastavnik posleratnih godina.
*223. Polimqe, 186, 1. novembar 1957, 7.
146
Bilo je dana kad se nije moglo raditi od hladno}e, nije imalo para za pla}awe struje: „Unutra{wa temperatura malo se
razlikuje od spoqa{we i kre}e se svega nekoliko stepeni
iznad nule” jer su „dve elektri~ne pe}i davno potro{ile
predvi|ena sredstva za ogrev i da se sad primewuje stroga
{tedwa”.*224
„Kako ìvotare biblioteke u ovoj komuni najboqe pokazuje
mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}”. Ve} niz godina ona je
sme{tena u biv{oj privatnoj kafani. Preko 9.000 wenih kwiga, veliki broj kompleta raznih listova i ~asopisa, nabijen je
skoro u jednoj prostoriji u kojoj se komotno ne mogu razminuti dva ~itaoca...”
Daqe se pomiwu o{te}ene kwige i ~itaoci {teto~ine, nedostatak novih i savremenih kwiga, dotacija od svega milion
dinara za sve... „Jedna „slu`benica” ima platu 16.000 dinara, mawu od ~ista~ica i pomo}nog osobqa u drugim prijepoqskim institucijama i radnim organizacijama. . . Uprkos
te{ko}ama biblioteka „Vuk Karaxi}” dobro funkcioni{e. U ovoj godini uspela je da okupi oko 1.800 ~italaca i
1.116 aktivnih ~lanova. Za posledwih devet meseci oni su
pro~itali preko 19.700 raznih kwièvnih dela, uglavnom iz
doma}e i strane literature... Interesovawe za kwigu
stalno raste...”*225
U vreme kad se i bibliotekarski poslovi obavqaju dobrovoqno, kao oblik rada sa masama, ili entuzijazmom pojedinaca,
kwige i novine se svuda pomiwu - u politi~kim organizacijama, ustanovama, zadrugama, fabrikama, sindikalnim podru`nicama, selima. Bukvalno se kwiga i novine svakome stavqaju pred o~i. Uprava îtaonice i op{tinska vlast iznalazile
bi ne{to novca za kupovinu kwiga i {tampe, za kakvo-takvo
opremawe kwi`nica i ~itaonica, ali zainteresovano{}u
gra|anstva nisu bili zadovoqni, mada to nikad nije bilo poèqno otvoreno re}i.
*224. Tomislav Kqaji}, Biblioteka kao „friìder”, Polimqe, 883, 21. februar 1975, 5.
*225. Q. Matovi}, „Pastor~ad kulture”, Polimqe, 398, 10. oktobar 1963, 3.
147
Broj ~lanova, ~italaca, kwiga, novina i ~asopisa
1953 - 1957. godine
Godina
^lanovi
Kwige
Novine i ~asop.
Pro~itano
1953
338
1760
10
2142
1954
314
2046
13
2428
1955
324
2330
13
7394
1957
543
5250
8
11.174*226
U strukturi aktivnih ~italaca, u posledwem tromese~ju 1955. godine, pionira je bilo 98, omladinaca 155, radnika 6, slu`benika 41, seqaka 3, ostalih 11.
Takva tendencija osta}e trajno, samo }e se pove}ati procenat u~enika osnovne {kole, a seqaka nestati u ~lanstvu.
Tri kwige po ~lanu u fondu i dve pro~itane kwige po ~lanu, malo je za jednu gradsku biblioteku.
Posle decenije jednog razu|enog i nesistemati~nog bavqewa
kwigom i ~itaocima u op{tini, uvidelo se da je najcelishodnije centralizovati poslove i objediniti kwi`ne fondove na jednom mestu, u mati~noj biblioteci, jer je ona najkvalifikovanija za tu slu`bu:
„Narodna kwi`nica u na{oj novoj dru{tvenoj stvarnosti... je
mo}no sredstvo preko koga se sprovode zadaci na{eg kulturnog
preobraàja u okviru socijalisti~ke izgradwe na{e zemqe, ona
putem kwige vaspitava novog socijalisti~kog ~oveka, pruà
mu mogu}nost obrazovawa i politi~ko izgra|ivawe”.*227
Ne treba smetati sa uma da je îtaonica najstarija kulturna institucija u Prijepoqu. Ako je povremeno zastajala u radu, ako nije imala izuzetan ugled i uticaj, ona pola veka postoji, kwige se
~itaju, kroz wu je pro{la ve}ina u~enika i puno gra|ana. Ako u
îtaonici nije bilo dovoqno kwiga, naro~ito ne novih i aktuelnih, nije ih bilo ni u gradu, ni u gradskim kwiàrama. Nastojala
je pratiti izdava~ku delatnost i izlaziti u susret zahtevima ~i*226. îtaonica je po~ela (ponovo) raditi u decembru 1952. godine. Ovi podaci su iz
Statisti~kog lista za javne biblioteke za 1953. i 1954. godinu i Ankete
Bibliote~kog centra NR Srbije za 1953. godinu, koje su potpisali N.
Bra{anac i Q. Kla~ar, a R. Puri} za 1955. godinu.
*227. Iz Godi{weg izve{taja za 1956. godinu. Rukopis nepotpisanog autora,
verovatno predsednika upravnog odbora, Vlada Novakovi}a.
148
talaca. Tako, na primer, upravni odbor donosi 9. februara 1953.
godine odluku „da se u kwiàri nabave sve novoprido{le kwige”.
Posve}ivana je stalna pa`wa stru~nom radu u kwi`nicama.
Jo{ u toku 1948. godine odràn je bibliote~ki kurs od 15 dana,
pod rukovodstvom Saveta za prosvetu Sreskog narodnog odbora,
koji je poha|alo 26 kwi`ni~ara iz celog sreza. Predava~i su
bili u~iteqi i nastavnici u mestu.
Septembra 1953. godine osnovan je u Beogradu Bibliote~ki centar Srbije, koji
se zalagao da se u toj godini donese zakon o masovnim kwi`nicama, reguli{e
finansijsko odràvawe biblioteka, da narodni odbori grada, sreza i op{tine
preuzmu puno materijalno obezbe|ewe svojih biblioteka, da se sistematski
osposobqava zate~eni bibliotekarski kadar, obezbedi jednoobrazno tehni~ko
ure|ewe svih biblioteka, jedinstveni obrasci, formulari i katalo{ki listi}i, „... da se u gradskim i sreskim bibliotekama slu`benici postavqaju iskqu~ivo putem konkursa, po~ev od pune sredwe {kole kao neophodnog preduslova;
da se rad seoskih kwi`ni~ara honori{e mese~no; da se u u~iteqskim {kolama
pro{iri program u ~etvrtoj i petoj godini predmetima iz bibliotekarstva; da
se {kolovawe u~enika Sredwe bibliotekarske {kole produì sa ~etiri na
pet godina; da se pristupi otvarawu Vi{e bibliotekarske {kole i osnivawu
Katedre za bibliotekarstvo na Filozofskom fakultetu.”*228
Tako visokom zahtevu op{tina Prijepoqe, odnosno srez mile{evski, se odazvala, ali nije mogla sve te zahteve ispuniti. U obnovqenoj îtaonici odràn je sredinom jula 1954. godine desetodnevni kurs na kome su u~estvovali kwi`ni~ari iz Prijepoqa,
Priboja, Nove Varo{i i Sjenice. Ciq kursa je bio da se kwi`ni~ari u sreskim, gradskim i seoskim bibliotekama obu~e za primenu jedinstvenog sistema decimalne klasifikacije. Vidi se da
su kwi`ni~ari N. Bra{anac i Q. Kla~ar odmah po~eli primewivati nau~eno, da su pored truda pokazali i stru~no znawe u poslu. Sem predmetnog kataloga, radili su sve {to se i danas radi!
Malo se biblioteka tog vremena moglo time pohvaliti.
Bibliote~ka statistika vodi se od decembra 1952. godine.
Na „Obnavqa~koj skup{tini” usvojena su Pravila o radu, koja
su bila i ku}ni red. Zahtevao se rad na popularizaciji kwige i
obave{tavawu ~italaca o kwigama. Na sednici upravnog odbora, 30. avgusta 1955. godine, raspravqalo se o potrebi seminara
*228. Slobodan A. Jovanovi}, Osnivawe bibliote~kog centra, Spomenica Narodne
biblioteke Srbije, Beograd, 1954, 122-126.
149
za kwi`ni~are „kako bi izvr{ili reorganizaciju i upoznali
se sa novim na~inom rada u biblioteci”. Zaista, po~etkom januara slede}e godine odràno je savetovawe sa rukovodiocima
kwi`nica op{tine Prijepoqe, na kome su istaknute te{ko}e
vezane za rad narodnih kwi`nica.
Narodna biblioteka Srbije i uì~ka biblioteka su povremeno
pruàle stru~nu pomo} kwi`ni~arima. Naro~ito je Stamenko
Kosti} iz Uìca dosta ~inio. U maju 1959. godine Narodna biblioteka Srbije obave{tava „da }e u vremenu od 11 - 21 o. m. biti izvr{en obilazak Va{e kwi`nice od strane na{eg stru~nog
inspektora, druga Stojana Milosavqevi}a u ciqu upoznavawa
problema Va{e biblioteke - kwi`nice kao i pruàwa stru~ne
pomo}i istoj”.
Sazrevalo je saznawe da je za uspe{an rad îtaonice potreban
stalni radnik. Na sednici upravnog odbora, 2. oktobra 1954. godine, Vlajko Poteìca je predloìo da se mesto Novaka Bra{anca
i Qubice Kla~ar, koji rade „dugo godina a sve to na dobrovoqnoj
osnovi” postavi Ruà Puri} „u zvawu pomo}. kancelarijskog referenta”. Predlog Joà Kosa, da se wih dvoje nagrade za po`rtvovan rad, skup{tina je 13. maja 1954. godine aklamacijom odobrila,
me|utim, wih dvoje su opet odbili ponu|enu nagradu „jer ne rade za
pare”. Zaista, Ruìca Ruà Puri} je po~ela raditi 1. novembra
1954. godine, kao prvi stalno zaposleni radnik u istoriji Mati~ne biblioteke „Vuk Karaxi}” i svih prethodnih kwi`nica i ~itaonica. Na tom poslu je ostala do penzionisawa, 1975. godine.
Izuzetan primer odricawa i posve}enosti u~iteqa kwizi, koji
su prosvetni i kulturni radnici bili i van u~ionice.
Prema zapisniku o primopredaji kwiga i inventara izme|u Novaka Bra{anca i Ruè Puri}, sa~iwenog 21. januara 1955. godine, u inventarnoj kwizi je bilo 2.046 kwiga, „sve kwige su snadbevene sa kartonom kwige i katalo{kim kartonima. U katalo{kim kartonima su sre|ene kwige po signaturi i inventarnim brojevima. Sve su kwige sre|ene po decimalnoj klasifikaciji i sme{tene i raspore|ene u ormarima”. Osim inventarisanih, bilo je 69 komada „raznih izdvojenih kwiga i bro{ura”, 70
komada „raznih kwiga koje treba uni{titi”, 38 naslova ~asopisa sa razli~itim brojem primeraka. Prema sravwenim kartoni150
ma ~italaca 151 kwiga se nalazila na ~itawu. Popisani su svaka slu`bena kwiga i svaki deo inventara, od drvenog upija~a do
ustakqene stalaè i dva trodelna ormara. Inventarna kwiga
se vodi, na propisanom {tampanom obrascu, od 27. jula 1954. godine. Pod brojem 1 zaveden je „Istoriski zbornik”, Zagreb 1949.
Prvog stru~nog radnika îtaonica je dobila septembra 1961.
godine. Bila je to Hajrija Duran koja je u Beogradu zavr{ila
sredwu bibliotekarsku {kolu.
Sre}na je okolnost {to je îtaonica bila od po~etka samostalna, {to nikad nije bila u sastavu neke druge institucije.
Samostalna i sa dve kwi`ni~arke, mogla je ostvarivati osnovne zadatke koji se postavqaju pred biblioteku u mawem gradu.
Pavle Popovi}
Po{to su u~enici bili najbrojniji ~lanovi i najaktivniji ~itaoci, pre}utno se odustaje od zahteva da îtaonica okupqa „napredne qude” i deluje u okviru Narodnog fronta ili Narodne
omladine. Na godi{woj skup{tini 23. marta 1954. godine, Velibor Quji} je istakao kako je potrebno da se i Gradska ~itaonica
151
opredeli za nabavku kwiga potrebnih |acima. Nabavka kwiga se
postepeno prilago|ava u~enicima, pre svega gimnazijalcima.*229
îtaoci su zazirali od kwiga koje su kwigono{e nosile bolesnicima, naro~ito u Dinspazer za plu}ne bolesti, pa je nastavnik @ivko Milivojevi} na skup{tini 13. maja 1955. godine
predloìo da se formira „~isto |a~ki odeqak gde bi |aci mogli koristiti za ~itawe, jer bi na ovaj na~in u velikoj meri izbegli raznim bolestima koje se mogu prenositi putem kwiga”.
Ovakvo obrazloèwe ozbiqno je shva}eno pa je naredne godine
upu}ena „prestavka domu za narodno zdravqe (dispanzeru) i da zvani~no odgovore ima li opasnosti {to bolesnici ~itaju kwige”.
Od 29. maja 1957. godine do 4. maja 1962. godine nisu vo|eni zapisnici sa sastanaka upravnog odbora îtaonice! Ili je sveska izgubqena?*230
Iz programa biblioteke
*229. Na primer, 1955. godine udeo kwiga za decu u fondu je oko 15%, a udeo pionira i
mla|ih u~enika niè gimnazije u ~lanstvu i pro~itanim kwigama je znatno
iznad polovine.
*230. Taj se period podudara, delom, sa porodiqskim odsustvom Ruè Puri}, koju je za
to vreme zamewivao wen mu` Drago Puri}, za mese~ni honorar od 5.ooo dinara
Radno vreme je reducirano: od 16 do19 sati radnim danom i subotom od 12 do 16.
152
U VELIKOJ BIBLIOTECI
U velikoj biblioteci nau~nici sede i ~itaju kwige.
I ja sam me|u wima, ali ne znam za{to.
S vremena na vreme, nekom od wih klone glava,
On ustaje, i odlazi da popije kafu.
Ja ostajem, jer jedini od svih wih ne znam
Za{to ~itam sve te kwige {to su se skupile na mome stolu.
Napoqu je sunce, veverice ska~u po travwacima
I veru se uz drve}e. Ja sedim i ~itam.
Treba ne{to raditi. Qudi prolaze ulicom,
Imaju druga posla. Ali ja ~itam i ~itam,
Jer drugog posla nemam, a vreme nikako da pro|e.
Jovan Hristi}
153
154
*231. Stalna su samo dva nastavnika, ostali dolaze iz Sjenice i N. Varo{i.
57
141
Ukupno {kole 2004.
614
47
94
40
10
44
10
6
14
8
10
1
?
6
2
[kola
47
Povr{ina
biblioteke (kvm)
4
6
Povr{ina
~itanice (kvm)
23
24
Stolova
Gimnazija
50
Tehni~ka {kola
78
Ekonomsko-komercijalna
55
Svega
183
O[ „V. P. Valter”
144
O[ „Sveti Sava”
50
Kolovrat i Ratajska
60
Brodarevo
30
Seqa{nica
18
Ivawe
40
Vinicka
65
Ora{ac
15
Babine
Aqinovi}i
9
Svega osnovne {kole 431
248
172
22
18
6
113.260
12860
28.066
29.917
7.727
11.290
7.000
6.378
8.832
9.250
1.600
2.000
1.200
85.194
20
76
36
34
?
56
Sedi{ta
8.650
6.556
Kwiga
26
30
âsopisa
i novina
45
29
?
13
10
1
16
5
12
4
Pozjmqeno
kwiga
42.354
2595
10.131
19.380
634
3.176
7.533
?
301
980
?
219
?
32.223
4.816
2.719
U~enika
6.132
520
1.747
1.318
625
932
660
246
265
261
27
34
17
4.385
445
782
Nastavnika
1vs
1vs
Bibliotekara
525
18(13)
44
1sss
165
3
72 5(3) s vs
53
1v{
54 2v{-vs
61
1vs
26
1/2v{
39
1/2v{
28
1vs
9
1/5vs
7
1/2vs
*231
11
1/8vs
360
15(10)
49
72
[kolske biblioteke u 2004.
ÎTAONICA POSTAJE
MATI^NA BIBLIOTEKA
Op{tinsko ve}e Narodnog odbora op{tine Prijepoqe donelo
je 28. aprila 1961. godine re{ewe o odre|ivawu mati~ne biblioteke za podru~je op{tine Prijepoqe. „U ciqu {irewa op{teg obrazovawa, zadovoqavawa kulturnih potreba gra|ana,
popularizacije i {irewa kwige, usmeravawa rada mesnih biblioteka odre|uje se za mati~nu biblioteku za podru~je Op{tine Prijepoqe Gradska biblioteka „Vuk Karaxi}” u Prijepoqu”.*232 Daqe stoji da je Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” javna biblioteka i ima svojstvo pravnog lica. To je bilo
usagla{avawe sa zakonom, koje ni{ta nije mewalo, samo su neposrednije istaknuti zadaci mati~ne biblioteke.
U Re{ewu se navode dva naziva Biblioteke, a na pe~atu iz tih
godina pisalo je: Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica „Vuk
Karaxi}” Prijepoqe.
U praksi mati~nost nije ne{to zna~ila. Nema stvarnu nadle`nost, niti realne mogu}nosti da deluje: mesnih (seoskih) biblioteka vi{e nema, {kole ne vole da im se neko upli}e sa strane. Od Mati~ne biblioteke niko ni{ta ne traì. Nije stekla
autoritet, niti postala sredi{te i svetili{te kwige u op{tini, kako se to predvi|alo. Nikad nije konstituisan bibliote~ko-informacioni sistem op{tine, niti je bilo podr{ke objediwavawu i racionalizaciji poslova me|u institucijama koje u
svom delokrugu rada imaju bibliote~ku delatnost.
Mati~nost je Biblioteci Skup{tina op{tine potvrdila 1990.
godine.
Datum progla{ewa mati~nom bibliotekom uzet je 1981. godine
privremeno za dan Biblioteke. Likovno re{ewe za zahvalnice
i diplome uradio je besplatno akademski slikar Zoran Puri}.
Taj vizuelni identitet retko je kori{}en.
Prvih dvadeset godina mati~nosti, sa samo dve radnice, dosta je
poku{avano. Hajra Duran je naj~e{}e obilazila mesne i {kol*232. Narodni odbor op{tine Prijepoqe, br. 4545, 28. aprila 1961.
155
ske biblioteke, „snimala stawe”, obu~avala privremene i slu~ajne kwi`ni~are kako da vode inventarnu kwigu, signiraju
kwige prema decimalnoj klasifikaciji, ustroje katalog kwiga
i kartoteku ~italaca.
U Izve{taju o radu za 1963. navodi se da je „sre|eno 13 biblioteka i to: u Seqa{nici, Brodarevu, Velikoj @upi, Mile{evi,
Aqinovi}ima, Ko{evinama, Ivawu, Tocima, Babinama, Prijepoqu - osnovna {kola, biblioteka OK SKS, biblioteka u gimnaziji i Jabuci”.*233
Osamdesetih godina se Mati~na biblioteka nametala organizovawem stru~ne pomo}i, bibliote~kih puntova, kolektivnog
u~lawavawa, stru~nih istraìvawa, kwièvnih susreta. Konstituisan je aktiv bibliote~kih radnika op{tine 1982. godine,
u kome je bilo 12 ~lanova, a 1986. godine 14. Kasnije je zapostavqena mati~na slu`ba Biblioteke.
Faksimili
Biblioteka u {tampi
*233. Prilikom obilaska ~itaonica, kao 1975. godine, ponegde su zaticali java{luk
i neozbiqan rad. „Takav drasti~an primer neodgovornosti je zate~en u Brodarevu gde su kwige prepu{tene propadawu u zatvorenoj prostoriji prepunoj
mi{eva”. Najboqe stawe je bilo u sredwo{kolskoj biblioteci, koja je imala
oko 20.000 kwiga i bila pristupa~na u~enicima (Mati~na 14.249).
156
Uslovi za rad
Dve prostorije u Raketi}a kafani bile su prvi pristojan sme{taj îtaonice, ali nakon dvadesetogodi{weg kori{}ewa su
ruinirane, postale tesne i neupotrebqive. Kakvi su uslovi za
rad bili, vidi se iz izlagawa Ahma [ehovi}a na sastanku inicijativnog odbora za osnivawe Kulturno-prosvetne zajednice u
Prijepoqu, 3. novembra 1968. godine:
„... na{a mati~na biblioteka ima oko 10.000 kwiga ali skoro
tre}ina tih kwiga (verujem da to nigde nema) leì po patosu i
na ormanima pa su na taj na~in izloène jo{ brèm propadawu.
Lokal u kome je sada sme{tena ne odgovara ni najelementarnijim uslovima za jednu biblioteku, a kamoli za ~itaonicu”.
Na àlost, uslovi rada i poloàj Biblioteke zadugo nisu poboq{ani, iako je progla{avana delatno{}u od posebnog dru{tvenog interesa. Bilo je ~ak poku{aja da joj se ukine samostalnost i pripoji drugim ustanovama. Zbog te{ke materijalne
situacije Savet Biblioteke je u martu 1974. godine ponudio
Radni~kom univerzitetu da pripoji Biblioteku! Kasnije se
o~ekivala odluka o wenom pripajawu Domu revolucije, ali je
uspela da opstane.
Komisija Narodne biblioteke Srbije obi{la je septembra
1988. godine Biblioteku i konstatovala da „prostor onemogu}ava da se Biblioteka daqe razvija i postane savremeni bibliote~ko-informacioni centar i da on ne odgovara potrebama grada. Biblioteka nema magacin za sme{taj kwiga, nema
~itaonicu ni u Op{tem ni u De~jem odeqewu. Nema dovoqno
prostora za sme{taj kwiga, novina i ~asopisa. Zavi~ajna
zbirka, koja je veoma va`na za op{tinu Prijepoqe, nema dovoqno prostora za daqe uve}avawe. Potrebno je kadrovsko ja~awe i to prvenstveno pove}avawem broja radnika sa viskom
{kolskom spremom. Raspoloìvi kwi`ni fond se sastoji od
0,77 kwiga po stanovniku, a trebalo bi da iznosi 1,5. Malo je
periodi~nih publikacija pa je wihovo kori{}ewe zanemarqivo, {to sve uti~e na smawivawe broja korisnika i wihovu
strukturu...”
157
[ezdesetih do osamdesetih godina uslovi su bili lo{i, a vi{e
se zahtevalo od Biblioteke. Moralo se ulagati vi{e napora i
vi{e vremena za rad.*234
Uslovi su se popravqali od 1994. godine, a naro~ito je od 2002.
godine op{tina dosta uloìla u funkcionalnu dogradwu prostorija u Domu revolucije, opremu, infobus, kupovinu kwiga i
nove radnike.
Ose}alo se jo{ od po~etka {ezdesetih godina da nedostaje dobra
~itaonica. Bez ~itaonice biblioteka je samo pozajmna kwi`nica, a ne prostorija gde se qudi zadràvaju, ~itaju {tampu, koriste referalnu zbirku, kwige me|ubibliote~ke pozajmice, gde
im je prijatan ambijent za rad ili u~ewe. Da postoji prava ~itaonica, Biblioteka bi mawe bila |a~ka, prilago|avao bi se
fond, boqe ~uvale stru~ne kwige, bio bi {iri krug prijateqa
i korisnika. Po jedan sto na odeqewima su samo pultovi za brzo prepisivawe podataka iz kwiga koje se ne iznose. Svake godine ~itaonica je ste{wenija, sa mawe novina i ~asopisa. Bez odeqewa periodike sa ~itaonicom i korisnika tog fonda, nema ni
savremene biblioteke. Periodika je u toku najnovijih dru{tvenih, nau~nih i umetni~kih doga|aja i tendencija.
Finansirawe Biblioteke bilo je do skoro vrlo {krto, nedovoqno za popravqawe uslova i podizawe kvaliteta rada. Vidi
se to iz finansijskih izve{taja Op{tinske zajednice kulture,
odnosno SIZ-a kulture. Iako je 1971-1975. godine bila jedina
radna organizacija u oblasti kulture, woj je pripalo 20% od
ukupnih sredstava SIZ-a, 1982. godine samo 8,9% sredstava, dok
joj je za celokupnu delatnost u planu za 1987. godinu pripalo mawe para nego zaposlenim u tom SIZ-u (13,44%).
Zapostavqenost Biblioteke moè se videti i iz uporednih podataka o li~nim dohocima u 1985. godini. Te godine je ~ist li~ni dohodak po radniku u
privredi op{tine Prijepoqe iznosio 36.753 dinara, u dru{tvenim delatnostima 45.227 dinara, u osnovnom obrazovawu 46.931, u bibliotekama u Srbiji 41.680 dinara, a u Mati~noj biblioteci 33.406 dinara. îst li~ni dohodak
po uslovnom radniku bio je u privredi op{tine 22.910 dinara, u biblioteka*234. Videti ugovor izme|u SIZ-a kulture i Biblioteke, br. 18, 16. aprila 1978. Po
tom ugovoru obaveze dve zaposlene radnice bile su ve}e nego sada za jedanaest!
Radno vreme 1977. godine je bilo od 6 do 20 sati, 1988. godine od 7 do 19, sati i
dve radne subote, danas od 8 do 18 sati i jedna radna subota u mesecu.
158
ma Srbije 20.636, u Biblioteci samo 17.300 dinara, iako je kvalifikaciona
struktura zaposlenih bila iznad prose~ne. Zbog takvog omalovaàvawa Biblioteke od SIZ-a kulture i Op{tine, upravnik Biblioteke je odbio da se
po isteku mandata ponovo prihvati du`nosti upravnika.
Plate bibliotekara uvek su bile male, zbog siroma{ne op{tine i shvatawa da je posao u biblioteci najlak{i.
Fondovi
Uve}avawu kwi`nog fonda poklawana je velika pa`wa. Prvih
posleratnih godina kwige su prikupqane u akcijama ili dobijane od pojedinaca i onih koji su imali vi{e novca da ih kupuju,
najvi{e od preduze}a, Narodnog fronta, Komiteta, Sindikata, Saveza boraca. Na primer, 1953. godine Komitet je dao 600
kwiga, 1956. godine prikupqene su 703 kwige, 1967. dobijena je
biblioteka Ve~erwe politi~ke {kole (883 kwige),*235 maja
1973. od Komiteta i Sindikalnog ve}a 1.230 kwiga i velika vitrina, opet 1983. godine od Op{tinskog sindikata 169 kwiga.
Radni~ki univerzitet „Sreten Vukosavqevi}” poklonio je 10.
aprila 1968. godine svoj „vi{ak kwiga” (1.230). Kako je teklo
popuwavawe fonda vidi se na podatku iz 1975. godine, kada je
Biblioteka kupila samo 328 kwiga, a dobila 1.419!
Da bi se utemeqila, traìla je wige na sve strane, mada vrednost i zanimqivost tako dobijanih kwiga nije velika.
Primer snalaèwa je molba iz 1954. godine Ministarstvu kulture da Biblioteci u Prijepoqu dostavqa kwige koje Ministarstvo dobija od Republi~kog javnog tuìla{tva.
Biblioteci su poklawali kwige i pojedinci kao Vera i Velibor Quji}, Mira i Krsto Lu~i}, Quba Radi~evi}, Vlajko Poteìca, Joè Kos, Murat î~i}, Stanimirka Vuka{inovi} Pe{terac, Muhamed êlebi}, Savo Kràvac, Safet Cane î~i},
Hatka Hamzi}, Sakib [ehovi} i drugi. Najve}i i najvredniji
poklon dobijen je 2002. godine od Miodraga Dragi{e Radovi}a,
oko 1.200 kwiga i drugih publikacija.
*235. Postoje dve inventarne sveske Ve~erwe politi~ke {kole: jedna je vo|ena od
1958. do 1961. godine (881 kwiga) i druga od 1961. do 1967. godine. Iskqu~ivo
ideolo{ka i politi~ka literatura. Na po~etku prve kwige evidentirana su
i zaduèwa ~italaca.
159
(Biblioteka je i sama poklawala kwige drugim bibliotekama, od
onog {to su woj poklawali. Bili su to simboli~ni pokloni Gimnaziji, Tekstilnom kombinatu, {kolskim i mesnim bibliotekama).
Bilo je i vrlo „nerodnih” godina za uve}avawe fonda, kao 1966.
godine. Te je godine kupila iz svojih sredstava samo 20 kwiga!*236 (17 inventarisano). Ponovilo se to i te{ke 1993. godine,
kada su kupqene 23 kwige.
Prvi put u svojoj istoriji Biblioteka je 1980. godine kupila vi{e kwiga iz sopstvenih sredstava (2.062), nego {to je na razne na~ine dobila. Te godine je najvi{e inventarisano, 3.122 kwige.*237
Po{to su se kwige najvi{e kupovale krajem godine, u vreme Sajma kwiga u Beogradu, nije se stizalo sve zavesti u inventarnu
kwigu, zato se ponekad javqa razlika prikazana u godi{wim izve{tajima i inventarnim kwigama. U vreme Sajma i Meseca
kwige biblioteke dobijaju najve}e popuste, a radnici mogu birati kwige na osnovu li~nog uvida. Sajam je za bibliotekare iz
malih mesta ostao glavni doga|aj u godini.
Fondovi na kraju 1995. i 2004. godine prema inventarnim kwigama:
Odeqewe
zbirka
1995.
Op{te
34.496
De~je
4.480
Zavi~. zb.
409
Legat O.M.
515
Zbirka M.^.
Info bus
Brodarevo
8.853
Ukupno
48.756
Zbirka M.D.R.
Ukupno
48.756
2004.
Novine âsop. Ostalo Po~etak
invent.
42.884
7.279
688
515
103
3.449
10.482
65.400
1.200
66.660
(1)
(2)
68
(6)
(1)
78
78
105
(1)
106
212
212
50
1
1.500
43
338
1.932
5
1.937
1954
1981
1982
1981
1997
2003
1984
/
2002
/
*236. Milorad Krpovi}, Kako se odnosimo prema kulturi, Polimqe, 520, 1. mart
1967, 8.
*237. Najvi{e kwiga u jednoj godini prinovqeno je 1986. godine, 3.534. kwige (194 dobijeno iz razli~itih izvora, 2.333 kupqeno, za udruèna sredstva preko RZ kulture
jo{ 1.007 kwiga); 1957. godine je inventarisano 2.260 kwiga, 1985. prinovqeno 1815
(kupqena 1131, preko RZK 373, ostalo 311); 1976. godine prinovqene 1674 kwige.
160
Od 1955. do 2004. godine inventarisano jeu celoj Biblioteci 65.400 kwiga,
279 jedinica periodike i 1937 jedinica ostalog biliote~kog materijala. U
ovom periodu je otpisano, nestalo ili neupotrebqivo postalo oko 5.000
kwiga, a 6.100 kwiga je iznela {kola u Brodarevu. Dakle, moè se ra~unati
da Mati~na biblioteka, sa neinventarisanom zbirkom M. D. Radovi}a,
stvarno poseduje u fondovima oko 56.000 kwiga. Revizija bibliote~kog materijala je najteì posao, zato se retko po~iwe, a nikad ne dovr{i. Posledwa je delimi~no obavqena 1988. godine.*238
Kad se unesu sve kwige u bazu podataka, bi}e jasnije stawe fondova.
Ukupan fond 1985.*239
Strukt. nabavq. kwiga 1995 -2004.
UDK
0. Op{ta grupa (encikl, re~n,
re~n, leksikoni)
1. Filozofija, psihologija
2. Religija
3. Dru{tvene nauke (pravo,
sociol, ekon, pol, obraz.)
5. Prirodne nauke (matem,
fiz, hem, biol.)
6. Primewene nauke (elektrot,
ma{, gra|ev, medic.)
7. Umetnost, arhitekt, sport
8. Lingvistika, kwièvnost
a) doma}a kwi`.
b) strana kwi`.
v) kwi`. za decu
9. Geograf, istorija, biograf,
UKUPNO
Zbir
%
Zbir
%
387
529
267
2,72
3,71
1,87
439
846
64
1,65
3,18
0,24
1.018
7,14
2.879
10,81
267
1,87
520
1,95
61
356
9.898
4.157
3.118
2.623
966
14. 249
3,94
2,50
69,47
42
31,5
26,5
6,78
100
891
425
18.598
7.870
5.664
5.064
1.894
26.626
3,35
1,60
69,85
29,56
21,27
19,02
7,11
100
Beletristika je najzastupqenija i u fondu i u ~itanosti. Po{to su u~enici najbrojniji ~lanovi i korisnici, {kolska lektira zauzima visok procenat zastupqenosti u fondu. Kori{}e*238. Od 1955. do 1975. godine inventarisano je u proseku po 581 kwiga godi{we, od
1980. do 1989. godine po 1978. Od 1995. do 2004. godine prinovqeno je 14.249
kwiga, po 1425 kwiga godi{we. Najteè su bile 1990-1994. godine, kada je ukupno prinovqeno 3.273 kwiga ili po 655 godi{we (bez punkta na Kolovratu).
Katastrofalne 1993. godine inventarisane su samo 402 kwige: u fondu za
odrasle 368, de~jem 16, zavi~ajnom 6, Brodarevu 12.
*239. Za naredne godine ne postoje podaci o strukturi celog fonda.
161
we nau~ne literature je neujedna~eno, ~esto zavisi od predmetnih nastavnika u {kolama. Biblioteka ima relativno bogat
fond literature iz dru{tvenih nauka, zato {to se ta vrsta puno {tampa i dobija, ali se malo koristi i brzo zastareva.
Biblioteka ne ispuwava standarde UNESKA i Evropske Unije
za lokalne mati~ne biblioteke. Po wima bi trebalo da ima oko
100.000 kwiga (2,5 kwige po stanovniku op{tine), 4.000 ~lanova
(10-15% stanovni{tva da je obuhva}eno ~lanstvom), 100.000 pro~itanih kwiga (da se kwi`ni fond obrne dva puta), i da se kwi`ni fond obnavqa, na osnovu sada{weg stawa, za najmawe 2.500
kwiga godi{we. Standard Evropske unije predvi|a 25 prinovqenih kwiga godi{we na 100 stanovnika. Biblioteka jo{ ne moè
da svake godine otpi{e 2,5-3% fonda, koliko je predvi|eno.
Ako op{tina ima 42.000 stanovnika, na jednog stanovnika dolazi mawe od jedne i po kwige, {to je znatno ispod standarda.
162
Najstarije kwige u Mati~noj biblioteci su „Narodna ekonomija za svakog”
od J. J. Rapea, Beograd, 1872; „Epske pesme”, kwiga II, \ure Jak{i}a, {tampana 1882. godine u Kraqevskoj dràvnoj {tampariji u Beogradu; „Svilarstvo”
M. Petrovi}a, naklada Kwiàre bra}e Jovanovi}a u Pan~evu, 1883. godine;
Juna~ke pjesme, sakupio Kosta Herman, Srajevo, 1888. Poseduje i trobroj ~asopisa „Srpski Letopis” za godinu 1867, 1868. i 1869. godinu.
Ideolo{ko-politi~ki vetrovi malo su direktno doticali Biblioteku, ali je zanimqiv detaq odbijawa poklona od Ameri~ke ambasade u Beogradu. Upravni odbor je 23. februara 1959. godine prihvatio mi{qewe Sreskog odbora Socijalisti~kog saveza radnog naroda da vrati „natrag ameri~ku literaturu”. To
se ponovilo i 9. juna 1961. godine. Ahmo [ehovi}, predsednik
upravnog odbora, poslao je pismo Ameri~koj ambasadi:
U posledwe vreme Va{a ~itaonica dostavqa na{oj biblioteci „Vuk Karaxi}” razne kwige, bro{ure i drugi materijale. Na{a biblioteka ima dovoqno materijalnih sredstava da nabavi sve ono {to smatra da joj u wenoj
aktivnosti treba, pa Vas ovim izve{tavamo da nam vi{e ne {aqete jer ne
ose}amo nikakvu potrebu.
îtawe periodike je jedan od kulturnih parametara sredine.
Nedostaju analiti~ki podaci za duì period. Ovaj autor je prikupio podatke za mart mesec 1990. godine. Tog meseca je na kioscima prodato 91.678 novina i revija, 167 qubavnih romana i 6
krimi}a, ukupno 91.851 primerak. Dnevnih listova 54.918 (Novosti 21.823, Politike Ekspres 18.423, Politike 13.876, Borbe 846), Zabavnika 2.378, Ilustrovane Politike 2.150, Polimqa 1541, Politikin {kolski ~as 2.850, NIN 615, Intervju
935, Bazar 730, TV revija 2.927, Prakti~na èna 630, Nada 835,
TV novosti 1.683, Nedeqa 862, Sport 4.088, Tempo 1.598, As 717
(itd) primeraka. (Op{tina je imala oko 48.ooo stanovnika).
Ranijih godina Biblioteka je dobijala vi{e listova i ~asopisa, zahvaquju}i otkupu Republi~ke zajednice kulture, odnosno
Ministarstva kulture Srbije. Na primer, 1981. godine kupovala je ~etiri naslova novina i ~asopisa (Politika, Polimqe,
Marksizam u svetu i Odzivi), dobijala 21 od RZK i tri od Me|urepubli~ke zajednice. U izve{tajima za 1982, 1987. i 1988. godinu pomiwe se 40 naslova: dnevnih i nedeqnih 5, iz kwièvnosti i kulture 25, politi~kih 5, za decu 3 i ostalih 5, od kojih je
12 kompletirano i inventarisano. Zahvaquju}i pretplatama
Op{tinskog komiteta Saveza komunista, Op{tinskog ve}a Sa163
veza sindikata i OUR „Poqoprivreda”, u odeqewu u Brodarevu
su mogli ~itati Borbu, Rad, Komunist, Selo i Polimqe.
Danas se kroz Biblioteku provla~i daleko mawe periodi~nih
publikacija (Me|aj, Mostovi, Poveqa, Koraci, Vukova zadu`bina, Republika), Biblioteka kupuje redovno Politiku, Politikin zabavnik, Polimqe, trenutno jo{ Vita, Bazar, Teen,
Film, Svet kompjutera, za infobus se kupuju Danas, Vreme, Zabavnik, Polimqe i vi{e revija koje se traè na terenu (Mikro,
Bazar, Ana, Huper, Tempo, Mo} prirode, Bravo, Film).
âsopisi se prakti~no i ne ~itaju. Biblioteka nije odnegovala tu
vrstu korisnika. Inventari{u se trenutno samo Polimqe, lokalne revije Savindan i Mile{evac, a Mostovi ~uvaju u zavi~ajnom
fondu. Pribli`no se godi{we oko 1.500 puta zatraè novine.
Fond za odrasle (pozajmno odeqewe, op{te odeqewe)
Ovo odeqewe (fond) je zapravo ono {to se podrazumeva pod Mati~nom ili Gradskom bibliotekom u Prijepoqu. Zbog raznovrsnih fondova (42.000 kwiga) i poslova, interno ga nazivamo op{te
odeqewe. U wemu je skoro polovina svih ~lanova. Krug wegovih
korisnika ima zahteve od {kolske lektire i kwiga za razonodu, do
enciklopedija i nau~ne literature. Relativno bogata referalna
zbirka i fond stru~ne literature dobijaju na zna~aju, naro~ito
zbog mogu}nosti elektronskog pretraìvawa. Nedostatak ~itaonice i ve}eg prostora za kwièvne i druge programe, najve}a su
smetwa aktivnijeg kontakta sa korisnicima i gra|anima.
U okviru odeqewa su pozajmna slu`ba, obrada, zavi~ajni fond,
legat Olivera Mini}a, poklon zbirke kwiga Miodraga Dragi{e Radovi}a i Muhameda êlebi}a.
U periodu od 1995. do 2004. godine fondove je koristio 6.761 ~lan
ili prose~no 676 godi{we. Oni su 135.252 puta posetili Biblioteku i pozajmili 204.823 kwige. Najvi{e je upisano ~lanova
1986. godine (1430), najmawe 1991. (313) i 2003. godine (425).*240
*240. U 2004. godini odeqewe je imalo 450 ~lanova: u~enika 151, studenata 50, radnika iz neposredne proizvodwe 43, radnika iz dru{tvenih delatnosti 158,
ostalih (nezaposleni, penzioneri, izbeglice) 48. Me|u wima je bilo 18
inèwera, 16 lekara, 39 profesora, 8 profesora kwièvnosti, 7 diplomiranih
pravnika, 5 diplomiranih ekonomista, 2 psihologa, 1 novinar; sa vi{om
stru~nom spremom 16, prosvetnih radnika 55, nastavnika 12, u~iteqa 4,
zaposlenih u Biblioteci 11, ukupno sa sredwom stru~nom spremom 81. @enskih
333 (74%), mu{kih 117 (26%).
164
Zavi~ajni fond Legat Olivera Mini}a
Zavi~ajnu zbirku ili zavi~ajni fond ~ine kwige, ~asopisi, novine i ostali {tampani i na drugi na~in umnoèni materijal, a
sadrì izvore za poznavawe prijepoqskog (mile{evskog) kraja,
wegovih prirodnih odlika, stanovni{tva, pro{losti, kulture,
privrede, li~nosti. Predstavqa najva`niju i najdostupniju bazu
podataka o lokalnoj sredini i va`nu sponu sa wom. Svaki novinski ~lanak, fotografija, magistarski rad, doktorska teza, plakat, katalog, rukopis, geografska karta, |a~ki list, kaseta, slu`beni akt, pozivnica... mogu pruìti zanimqiv i koristan podatak. U budu}e te{ko se moè prou~avati neki doga|aj, li~nost,
vid ìvota, bez kori{}ewa zavi~ajne zbirke, zavi~ajnih bibliografija, kataloga i vodi~a, zato zavi~ajna zbirka sve vi{e postaje posebno odeqewe. Mo`da }e se budu}e lokalne biblioteke
najvi{e razlikovati po zavi~ajnim zbirkama.
Pored teku}e i retrospektivne nabavke, predstavqawa kwiga o
uèm i {irem zavi~aju, popularisawa u medijima, {tampawa
kataloga, izrade bibliografija, name}e se potreba sopstvene
165
izdava~ke delatnosti radi objavqivawa kulturne i kwièvne
ba{tine, istraìvawa i sinteti~nih radova.
Vrlo je va`na saradwa sa lokalnim izdava~ima i {tamparijama, institucijama i preduze}ima u op{tini, kulturnim, sportskim i prosvetnim dru{tvima, medijima, istraìva~ima, saradnicima i informatorima.
Sastavni deo zavi~ajnog fonda je legat Olivera Mini}a,*241
koji je preuzet 9. oktobra 1981. godine. Testamentom od 1. avgusta 1975. godine on je Biblioteci zave{tao sve kwige, osim
Slika O. Mini}a, potpis i detaq iz zavi~ajnog fonda
*241. Oliver M. Mini} (1915-1979)
Arhitekta i urbanista, sin arhitekte i slikara Milana Mini}a (1889-1961),
doktorirao na temi iz urbanizma, predava~ i profesor urbanizma na
Arhitektonskom fakultetu u Beogradu od 1953. godine. Istori~ar beogradskog graditeqstva. Radio urbanisti~ke planove Nove Varo{i, Prijepoqa,
Prilepa, Mavrova i Beograda. Bio je urednik ~asopisa „Arhitektura i urbanizam”. Vidi: Aleksandar Kadijevi} i Sr|an Markovi}, Milan Mini}:
arhitekt i slikar, Prijepoqe, Muzej 2003; Sneàna To{eva, Oliver Mini} kao
istori~ar i savremenik beogradske arhitekture, Mile{evski zapisi 3, 1998,
185-199; Ranko Radovi}, In memoriam, Urbanizam (Beograd), 59-60, 1980, 93-95.
166
onih za koje je zainteresovana Narodna biblioteka Srbije,
zatim o~ev {tafelaj, o~eve slike „Autoportret” i „Pejza`
Zlatara” i {tednu kwiìcu sa 2.ooo dinara, da se za taj iznos kupe kwige. Sve pod imenom „Dar slikara i arhitekte
Milana S. Mini}a biblioteci u Prijepoqu, rodnom mestu
Milana S. Mini}a”.
Legat se sastoji od 664 inventarske jedinice: 515 kwiga (nekompletna edicija Srpske kwièvne zadruge od 1893. do 1940. godine i druge), 106 godi{ta ~asopisa (Srpski kwièvni glasnik
1921-1940, Arhitektura i urbanizam 1960-1971, Urbanizam Beograda 1969-1978, „Zbornik radova Arhitektonskog fakulteta
1953-1967 ” i 43 druge jedinice (urbanisti~ki planovi Prijepoqa i Nove Varo{i, skice i drugo).
Ideja o stvarawu zavi~ajne zbirke nastala je znatno pre. Jo{
1953. godine u Srbiji je slat raspis o „formirawu zavi~ajnih
zbirki gde postoje i najmawi uslovi”. Narodna biblioteka iz
Uìca, kao mati~na za uì~ki region, traìla je dopisom avgusta 1966. godine da se formira zavi~ajno odeqewe. Prvi put
je 1977. godine u Zakonu o bibliote~koj delatnosti u Srbiji
izri~ito navedeno da mati~ne biblioteke organizuju zavi~ajne fondove. U izve{tajima Biblioteke pomiwe se prikupqawe zavi~ajne gra|e, a 1975. je prire|ena „zavi~ajna izlo`ba
kwiga i fotografija”. Od 1981. godine moè se govoriti o postojawu zavi~ajne zbirke.
Kad su stvoreni uslovi da zavi~ajna zbirka dobije svoj kutak,
odvojena je novembra 1989. godine, a za wenog rukovodioca odre|en je bibliotekar Vujica Bojovi}. Iz op{teg fonda je izdvojeno sve {to je vezano za zavi~aj, inventarisano i uneto u
memoriju ra~unara. Izdvojeno je jo{ dvadesetak kwiga koje sadrè neke podatke o zavi~aju i toliko starijih ili po ne~emu
zanimqivih izdawa.
Prikupqeno je desetak sveski rukopisa, 12 doktorantskih i magistarskih radova, 8 albuma fotografija, 15 video kaseta i
filmova, vi{e hiqada jedinica sitne nekwi`ne gra|e, koja se
postepeno sistematizuje i obra|uje.
Najkori{}eniji su kompleti Polimqa, istorijski izvori o mile{evskom kraju i vodi~i kroz zavi~aj.
167
Fond za decu (de~je odeqewe)
Svako na kraju na|e onu kwigu koja mu otvara
„tajna vrata” i postane wegova najmilija kwiga, kwiga ìvota. Neka je traì dok je ne na|e.
Speman
Sve do svakodnevnosti radija i televizije, deci su van {kole i
igrali{ta, u slobodnom vremenu, stalno dostupne bile samo
kwige i povremeno filmovi. Me|utim, retko su koja ku}a i {kola imale biblioteku. Zato se od po~etka stabilizovanog rada
Narodne kwi`nice i ~itaonice, negde od 1955. godine, nametala
potreba za posebnim odeqkom za decu, odnosno za vi{e kwiga za
decu i vi{e pa`we prema najbrojnijim ~itaocima. Dok je Mati~na biblioteka imala jednog ili dva radnika, nije se moglo izdvojiti posebno odeqewe za decu. Tek 1981. godine, posle preseqewa
fonda za odrasle u Dom revolucije, dotada{wa prostorija Biblioteke iza Bioskopa preure|ena je u de~je odeqewe.
Na{e odeqewe za decu bilo je ne{to vi{e i lep{e od {kolskih biblioteka: mesto gde su mogli zadovoqiti svoju ~itala~ku radoznalost i samostalno birati kwige, nenametnute {kolskim programom, koristiti razli~ite priru~nike. Ambijent
je bio prijatniji, mogli su se zadràti, prelistavati kwige,
Politikin Zabavnik i jo{ neki list za decu, ukqu~iti se u
bibliotekarsku sekciju.
Posle preseqewa u Dom revolucije, 1994. godine, de~je odeqewe je
ste{weno, sa mawe mogu}nosti da pruì sve {to uzrast od 5 do 15
godina traì, zato je posledwih godina bilo mawe atraktivno i
opadao je broj ~lanova. Deca postaju probirqivija, imaju vi{e zahteva, traè najnovije kwige, koje se filmuju ili prikazuju na televiziji. Na kraju 2004. godine ovaj je uzrast dobio zasebnu i komotnu
prostoriju, ispod op{teg odeqewa, sa ~itaonicom, kompjuterom i
ku}nim bioskopom. Ceo fond je unet u ra~unar. Deca }e mo}i i sama da ure|uju ambijent, osmi{qavaju oblike rada, pokazuju {ta vole i umeju. Rad sa decom je za bibliotekara najzahvalniji i kreativno najpodsticajniji. U biblioteci se moè pratiti intelektualni
rast dece, sklonosti mladih ~italaca. Biblioteka moè uticati
na formirawe li~nosti i na izbor {kole i profesije.
168
Fond od 7.279 kwiga na kraju 2004. godine nije dovoqan, ali je
vrlo raznovrstan, od bojanki i stripova do enciklopedija. Dvadesetogodi{wi prosek prinavqawa kwiga, po 303 godi{we, nije zadovoqavaju}i, pogotovu {to se kwige za decu se vi{e koriste, zato brè i habaju. Za posledwih deset godina prose~no se
godi{we u~lawavalo po 402 dece. Najvi{e 1988. godine (1844), a
najmawe 2004. godine (255).
Poboq{ani uslovi su prilika da se de~ji uzrast u ve}em broju
vrati u Biblioteku.
Info bus (infobus)
Najve}i doga|aj u bibliote~koj delatnosti u op{tini Prijepoqe je Mobilni informacioni i komunikacioni centar
(MIKC), popularno zvan infobus, jedini u Srbiji. Dobijen je
krajem 2002. godine, a na poslu je od maja 2003. godine. Donatori
vozila „mercedes atego”, sa nadgradwom i opremom vrednom oko
120.000 evra, su Fond za otvoreno dru{tvo Srbija, Institut
otvoreno dru{tvo Budimpe{ta (OSI), Kanadska me|unarodna
vladina agencija za razvoj (CIDA), Ministarstvo kulture Srbije (otkup kwiga i softver). Ciq projekta je pomo} multietni~koj sredini, siroma{noj i sa lo{im komunikacijama. Namewen je zadovoqavawu osnovnih kulturnih i informativnih potreba seoskog stanovni{tva. Za wegovo odràvawe ugovorom*242
su se obavezali jo{ Skup{tina op{tine (plate zaposlenim,
sme{taj u preduze}u „Sokolica”), Narodna biblioteka Srbije
i Mati~na biblioteka. Posle tri godine (2006) odràvawe infobusa pre}i }e na lokalnu samoupravu i Biblioteku.
Ova multimedijalna biblioteka na to~kovima ima izuzetne
mogu}nosti, pravi je mali MIKC i pokretna u~ionica. Moè
da primi 2000 kwiga, opremqen je televizorom, videom, projektorom, skenerom, aparatom za kopirawe, {tampa~em, digitalnom kamerom. Tri ra~unara ( dva u vozilu) i lap top GPRS ure|ajem za mobilnu telefoniju omogu}uju pristup internetu.
*242. Ugovor o poslovnoj saradwi na izradi zajedni~kog programa zakqu~en je 23.
aprila 2003. godine izme|u Narodne biblioteke Srbije iz Beograda i Mati~ne
biblioteke „Vuk Karaxi}” iz Prijepoqa.
169
Ima svoj telefon i e-mail. Korisnici mogu koristiti i pozajmqivati kasete i filmove, CD, VHS, DVD, DVX, dnevnu
{tampu i revije.
Infobus je dostupan skoro polovini stanovnika op{tine, na
40% wene teritorije. Brzo je osvojio korisnike. Realizovao je
prezentacije, predavawa, radionice, obuku korisnika, pa i hendikepiranih, za kori{}ewe ra~unara i interneta. Ograni~avaju}i faktor su lo{i putevi i velika ra{trkanost naseqa. Zato
nije mogao pruàti usluge u op{tinama Priboj, Nova Varo{,
Sjenica i Novi Pazar, kao {to je predvi|eno.
U 2004. godini infobus je po utvr|enom rasporedu odlazio na
15 lokacija, imao 1690 korisnika, dnevnu posetu 125-130 korisnika i pozajmqenih 230-250 razli~itih medija.
Sav posao i dobro medijsko predstavqawe od po~etka vodi ranija direktorica, vi{a bibliotekarka Hadija Krije{torac. Posadu info busa ~ine kwi`ni~ar Armina [pirtovi} i voza~
Predrag Dulovi}.
Prijepoqe je postalo poznato i po infobusu. U wegovoj pojavi
obnovio se, u atraktivnijem vidu, duh umrlih seoskih ~itaonica.
Info bus
170
îtaoci
Kwiga i biblioteka su skora{wa pojava u ìvotu qudi mile{evskog kraja. Dositejev pokli~ da se kwigama vojuje i pobe|uje, stigao
je sa velikim zaka{wewem, a ~esto je prekidan istorijskim okolnostima.*243 U drugoj polovini XX veka u obrazovawu je jo{ puno
analfabetizma i prividne pismenosti. Mi smo jo{ uvek dru{tvo
dominantnog ratni~kog i epskog mentaliteta, a ne radnog i prosve}enog. Jo{ se pla}a danak vekovnoj nepismenosti i ne~itawu, usmenoj kulturi.*244 Vidqiv je nedostatak progresivnog kulturnog kontinuiteta. Ako se postavi temeq, ne uzdigne se piramida. Te{ko }ete na}i da ne{to u Prijepoqu traje pedeset godina, kamoli stotine.
Dru{tveni kriterijumi nisu mogli biti zasnivani na intelektualnim i kulturnim vrednostima pojedinaca u narodnoj slu`bi.
U Polimqu i prostoru koji mu gravitira, kompleks kulturnih
institucija, kao {to su {kole, kwiàre, biblioteke, {tamparije, pozori{ta, horovi, muzeji, novine i ~asopisi, bioskopi,
nemaju duboke korene. O~igledno je da su na~itanija dru{tva
bogatija i demokrati~nija. Bez odìvqenosti ~itawa, ulazi se
u globalni informacioni period. Siroma{tvo i zaostalost
ovog kraja imaju veze sa kwigama i bibliotekama.
Posleratne akcije opismewavawa i otvarawa ~itaonica svele su se
na formalizam i friziranu statistiku. Ni organizatori tih akcija nisu mogli posluìti za ugled. Politi~ari i rukovodioci, pa i
prosvetni radnici i bibliotekari, su u grupi koja mawe ~ita.*245
*243. U varo{icama i selima zlatiborskog kraja ~itaonice su otvarane tridesetak godina pre nego u Prijepoqu (u Uìcu 1857). U oslobo|enoj Srbiji osetio
se sna`niji ekonomski napredak, koji je uslovio vi{i prosvetni i kulturni
nivo nego na turskoj strani.
*244. Ne tako davno ovde se korisnim smatralo samo u~ewe iz uxbenika, a ~itawe
„romana” dangubqewem. Na one koji ~itaju i u~e kad „svr{e {kole” gledalo
se kao na nekorisne zanesewake. Verovalo se i da mnogo u~ewa moè uticati na
gubqewe razuma.
(Kako bi tek pro{ao ovaj kraj da nije pobedila Vukova reforma?)
*245. Postoji izvesno licemerje kad je re~ o kwizi i biblioteci. O wima svi javno
govore sa po{tovawem, veli~aju wihov zna~aj, a li~no ih zaobilaze. Lepo to
ilustruje |a~ki (?) aforizam: kwiga je za mene svetiwa, zato je ne uzimam u
ruke!
Kwige su u{le i u grobqa, kao delovi spomenika, znak u~iteqskog poziva ili
prekinutog {kolovawa.
171
Bibliotekar bi svaki mogao napisati esej o ~itaocima, ili ta~nije nezadovoqstvo onima koji dolaze i drugima {to ne dolaze
u biblioteku.
Biblioteka se susretala sa problemom koji prate sve biblioteka: deca ne ~uvaju kwige. âk su i u godi{wem izve{taju za 1956.
godinu poimeni~no navedeni u~enici „koji nemaju pravilan odnos prema kwizi” (S. B, J. M, B. Z.) ili prave nered u ~itaonici
([. i Z.). Neobi~no zvu~e àlbe na „napasnike”, ne~lanove koji dolaze u ~itaonicu da pro~itaju novine i popiju kafu, {to se
„u ~itaonici neki qudi nalaze nepotrebno”.
Navedeni su i najredovniji i najuredniji ~itaoci koji mogu posluìti nekima za primer: Hopi} Safet, Obu}ina Vlade, Kuburovi} Dragica, Porovi} Safet, Porovi} Ismet, Ga}ovi}
Margita, Spai} Mihailo, Kos Joè. (Sem posledweg, nastavnika, ostali su radnici i doma}ice!). I kasnijih godina bilo je
~lanova strasnih ~italaca kao {to su Olgica Martinovi}, Milica Dragoslavi}, Jozefina Kurtovi}, Jela i Du{an @uni},
Miodrag Dragi{a Radovi}. Na~itano{}u i {irokim interesovawem naro~ito se isticao hirurg dr @ika Petrovi}.
Delu obrazovanijih korisnika nedostaje kultura kori{}ewa
kwige jer o{te}uju kwige (va|ewe listova je uobi~ajena pojava), zaga|uju ih podvla~ewem i pisawem, ne vra}aju ih na vreme ili uop{te ne vra}aju. Poku{ava se telefonskim i pisanim
opomenama uticati na du`nike, podno{ene su i tu`be, ali je ko-
Bex
Dolazi smak sveta pokaj se i vrati kwige u biblioteku
172
rist uvek bila mawa od tro{kova. Dugovawe kwiga ne uzimaju
ozbiqno ni du`nici ni sud.*246 Neki traè privilegije da ne
pla}aju ~lanarinu ili uzimaju odjedanput kwiga koliko im treba, da nose ku}i i one koje se ne iznose. Posledwih godina suo~ava se Biblioteka sa sistemati~nom kra|om vrednih stru~nih
kwiga, kompleta i enciklopedija.
Za ceo period od 1955. godine ne mogu se dati sasvim verodostojni podaci o korisnicima zato {to nedostaju za pojedine godine
ili nisu uporedivi. Za posledwih deset godina, 1995-2004, u celoj Biblioteci upisala su se 13.492 ~lana, koji su 287.462 puta
posetili neko od odeqewa i pozajmili na ~itawe 416.619. kwiga.*247 Ve} na osnovu ovih brojki mogu se ste}i izvesne predstave o Biblioteci i ~itaocima.
Naravno, ovo nisu jedine pro~itane kwige u gradu i op{tini,
ali su vaàn kulturni pokazateq. Posledwih godina pove}avaju se {kolske i privatne biblioteke, ve}a je ponuda na kioscima dobrih i jevtinih kwiga te je, verovatno, pro~itanih kwiga
znatno vi{e van javnih biblioteka. Me|u |acima i poznanicima kruè popularne i traène kwige.
Sinonim za Biblioteku jo{ su deca i u~enici ( 66,32 % ~lanova).
Prate}i {ta deca najvi{e traè da ~itaju, najlak{e je uo~iti
promene interesovawa i ukusa mladih ~italaca. Ankete su pokazale da deca ~itaju stihijno i da se malo osposobqavaju za razvijawe kwièvnih kriterijuma i ukusa. Pored obavezne {kolske
lektire, najvi{e se ~ita zabavna literatura: devoj~ice kwige
sna`nijih ose}awa i qubavne, de~aci stripove, romane akcione,
avanturisti~ke i „realne fantastike”. Neki ni za osam godina
svog ~itala~kog „staà” u Biblioteci ne pro~itaju neku od an*246. U izve{taju za 1980. godinu navodi se da je upu}ena 741 opomena; 1984. godine 65
telefonskih, 578 pisanih i 85 mandatnih tu`bi; 1988. godine 550 opomena;
1990. godine 110 tu`bi.
Vidi i: Optuèni „qubiteqi” kwige, Polimqe, 462, 20. jul 1965, 4;
Biblioteka i ~itaoci, Polimqe, 10. oktobar 1991, 5.
*247. Zbog nepotpunih podataka, razlike u metodologiji i organizaciji Biblioteke, nije mogu}e dati precizne i uporedive podatke za ranije periode.
Izme|u 1955. i 1959. godine broj ~lanova se kretao oko 400 godi{we, da bi se od
1960. do 1975. pove}ao na oko 950 godi{we; 1976-1981. oko 1980 ~lanova; od 1982.
do 1989. godine na prose~nih 3.243 godi{we. To su pet najuspe{nijih godina, u
nepovoqnim uslovima.
173
tologijskih kwiga za decu i omladinu. Mada se i stariji najradije ma{aju nove kwige, kod dece je to jo{ izrazitije.
U anketi povodom „Meseca kwige” 1981. godine, naj~itanije kwige su bile
bajke (koje se 1991. uop{te ne pomiwu!), zatim „Zbogom mojih petnaest godina”, „Ne okre}i se, sine”, „Orlovi rano lete” i „Kroz pustiwu i pra{umu”.
Ve} 1983. u anketi prva dva mesta ~itanosti zauzeli su romani Mir Jam i Hedvig Kurt-Maler, iako tih kwiga nema u de~jem fondu!
Istim povodom 1991. godine sprovedena je anketa o ~itawu i odnosu prema
Biblioteci. Od 132 u~enika osnovnih {kola u Prijepoqu i Brodarevu samo
~etvoro ne pro~ita ni kwigu godi{we. Ve}ina ih ~ita izme|u 10 i 20, a 15 ih
je navelo da pro~itaju preko 50 kwiga. Kao najomiqeniji pisci pomenuti su
mnogi, naj~e{}e Branko ]opi} („Orlovi rano lete”), Agata Kristi, Desanka Maksimovi} i Mir Jam. Dve tre}ine wih nema svoju, niti porodi~nu biblioteku. [ta }e ~itati naj~e{}e uti~u poznanici, pa slu~ajan izbor ili
izbor po naslovu.
Samo 10 u~enika nije 1991. godine ~italo ni jedan list. Najvi{e ~itaju „ènske” revije i sportsku {tampu, ono {to kupuju roditeqi i stariji.
U posledwe dve godine vrlo su ~itani romani E. Blajtona „Pet prijateqa”,
„Hajduk” Gradimira Stojkovi}a, „Hari Poter” X. Rouling i Tolkinov „Gospodar prstenova”.
U mawem gradu kao {to je Prijepoqe, koji nema vi{ih {kola,
75 studenata godi{we (5,54 %) kao korisnika bibliote~kih
usluga vi{eg reda, zna~ajna je ~iwenica, potvrda da u Biblioteci mogu na}i {to im treba. To su jo{ prete`no studenti kwièvnosti i dru{tvenih nauka.
Posebno je uo~qiva ~iwenica da je u svih ovih deset godina bilo samo 19 ~lanova poqoprivrednika, prose~no dva godi{we, po
jedan u odeqewu za odrasle i Brodarevu. U posledwe dve godine
nije u~lawen ni jedan.
Obrazovaniji gra|ani su probirqiviji, imaju izvestan otklon
prema kolektivnim institucijama, mogu da kupuju kwige i stvaraju li~nu biblioteku, u kojoj stru~ne kwige postaju brojnije.
Javna biblioteka ne zadovoqava wihove potrebe jer kasni sa
ponudom aktuelnih kwiga i nekwi`nih medija, ne mogu da se
uklapaju u radno vreme i rokove pozajmica, nerado uzimaju pohabane kwige. Skra}uje se slobodno vreme, imaju vi{e profesionalnih, porodi~nih i javnih obaveza. Vi{e se vremena tro{i na
obezbe|ivawe egzistencije i aktuelnih informacija, slobodno
vreme se posve}uje zabavi i rekreaciji, televiziji, internetu i
174
zemqoradnik u biblioteci
175
{tampi. Ipak, nije lako objasniti za{to ~lanovi biblioteke
od pred{kolskih do studentskih dana, kad zavr{e {kolovawe
nestanu iz biblioteke.
Blago se pomeraju i ~itala~ki ukusi, od {kolske lektire i
kwiga za „opu{tawe”, ka popularnoj nauci i bestselerima.
Me|u najmawe ~itanim su dela nobelovaca. Postoji odbojnost prema poeziji, a ona se puno {tampa i dobija. Zbirku pesama ili dramu
uzme samo onaj kome ba{ treba. Biblioteke bi mogle bez wih.
îtateqke ~e{}e dolaze u Biblioteku, vi{e ~itaju, naro~ito
popularnu i tzv. „ènsku” literaturu, „ne{to lako, za odmor”.
One ~ine izme|u 64 i 74 % ~lanstva.
Uo~qiva je tendencija smawivawa broja ~lanova u svim odeqewima. Najvi{e ~lanova upisanih u jednoj godini bilo je 1989.
(3.876) i 1986. (3.789), najmawe u posledwoj godini, samo 758*248
Najuspe{niji period je 1982-1989. godine sa prose~no 2.343 ~lana godi{we, u znatno nepovoqnijim uslovima.
Deo ~lanova preuzeo je infobus, zato {to je bio atraktivan, pozajmqivawe kwiga i nekwi`nih medija besplatno, dolazi do mesta stanovawa korisnika.
Javqaju se neobja{wive oscilacije po godinama. Na primer,
1989. godine je upisano 3.876 ~lanova, a slede}e 2.102, 1995. godine pozajmqeno je u odeqewu za odrasle 32.289 kwiga, slede}e samo 19.069, kada se ni{ta bitno nije mewalo.
Na pitawa za{to nisu ~lanovi, ponavqaju se ista opravdawa:
nemam vremena, imam svojih kwiga, imam va`nija posla, ~lanarina skupa.*249
Na relaciji biblioteka - korisnik ni bibliotekari nisu bezgre{ni. Ne trude se svi, ili nisu osposobqeni, da se stavqaju u
*248. U odeqewu za odrasle najvi{e je ~lanova upisano 1986. (1430) i 1985. godine
(1285); u de~jem 1989 (1653) i 1988. godine (1440); u Brodarevu 1989. (817) i 1986.
godine (776); na Kolovratu 1989. godine (245).
*249. Prigovor na ~lanarinu nije ubedqiv. Bibliotekari su svedoci koliko
imu}niji prave kombinacija da uzimaju kwige bez ~lanarine, koja iznosi od 100
do 300 dinara.
176
slu`bu korisnika i gra|ana kao potencijalnih korisnika.*250
Prostor i materijalne mogu}nosti onemogu}avaju potpuno prilago|avawe savremenim potrebama i senzibilitetu korisnika.
îtaoci malo mogu da uti~u na rad biblioteke i bibliotekara,
da wihov rad prilago|avaju sebi. Naj~e{}e su u situaciji: uzmi
ili ostavi. Neprivla~an ambijent u Biblioteci nije budio èqu da se u wu. Fondovi su naj~e{}e bili sme{teni u neodgovaraju}im i tesnim prostorijama, bez ~itaonice, stola i stolice,
gde bi se mogla prelistati kwiga i periodika, po potrebi ne{to zapisati. Korisnici se te{ko snalaze u fondu, ne mogu nabrzinu da se odlu~e koju kwigu da uzmu, bibliotekari nisu osposobqeni da pruè savet, a ne vole ni da im se vr{qa po fondu i
kvari red. Elektronska ~itaonica jo{ ne funkcioni{e.
Postoje i suprotni primeri, da se izme|u bibliotekara i dugogodi{wih ~lanova uspostavqa ~esto skoro familijarna veza i dobro razumevawe. Neki od ~lanova su pravi prijateqi biblioteke,
poznaju fond, sugeri{u {ta da se nabavi, pomaù kad treba. Kad
bibliotekar pridobije poverewe korisnika i stekne autoritet
znalca svog posla, uti~e na formirawe wihovog ukusa i odnosa
prema kwizi. ^lanovi znaju uzvratiti zahvalno{}u za preporu~enu dobru kwigu i uloèni trud u nalaèwu literature iz oblasti
posebnog interesovawa ili za izradu {kolskih i stru~nih radova.
Biblioteka s ponosom moè da istakne kako je u woj vi{e wenih korisnika steklo temeq nau~nog i intelektualnog uzleta.
Vidqiva je razlika izme|u li~nosti koje su pro{le kroz biblioteke i onih koji su ih zaobi{li.
Devedesetih godina Prijepoqe je bilo puno izbeglica, nekima
od wih Biblioteka je bila duhovno uto~i{te.
Da bi se pro{irio krug korisnika i podsticalo ~itawe, od 1981.
godine poku{avalo se sa kolektivnim u~lawavawem. Sklapani
su ugovori o saradwi sa fabrikama „Iris”, „Limka”, Tekstilni
kombinat, „Jasen” (Brodarevo), zatim sa Medicinskim centrom,
Zajednicom zapo{qavawa (za nezaposlene), Skup{tinom op{ti*250. Po jednom istraìvawu u Americi ve}ina bibliotekara su prvoro|ena deca.
Bibliotekar je na posledwem mestu poèqnog zanimawa. Svega 7% ispitanika bi èlelo da bude bibliotekar!
177
ne, Gimnazijom, Jugobankom, Muzejom, ali ni sa jednom ustanovom
ili fabrikom nema kontunuiteta. Nije dalo o~ekivane rezultate: neznatno je pove}avan broj korisnika, a iznos ~lanarine nije
pokrivao tro{kove i omogu}avao nabavqawe vi{e kwiga.
Sastav ~lanstva nije kakav se o~ekuje, a nije se znatnije popravio od konstatovane izme|u dva rata u listu Sanxak: malo je visokoobrazovanih ~italaca iz kulture i obrazovawa.*251 To uti~e na podizawe ~itala~ke populacije, kojoj su kwige „debele”,
„te{ke” i „zamorne”.
^lanovi Biblioteke 1995-2004:
Deca pred{k. uzrasta
216
U~en. osn. {kola
5.882
U~en. sred. {kola
2.850
Studenti
748
Radnici
394
Slu`benici, dr. delatn.
1.976
Poqoprivrednici
19
Ostali(penz, nezap, izbegl.) 1.299
Ukupno
13.492
%
Op{te
odeqewe
1,60
43,60
21,12
5,54
2,92
14,64
0,14
9,63
100
2731
703
376
1.843
12
1.120
6.761
U 2004. godini info bus je imao 1.690 ~lanova. Najbrojniji su
u~enici osnovne {kole (1.039 ili 60,8%), sredwo{kolci (182,
10,65 %), deca pred{kolskog uzrasta (74, 4,33%), i ostalih 395
(23,11%). @enska populacija ~ini 64,7% korisnika.
Struktura ~italaca otkriva i ne{to {to osvetqava dru{tveni
status biblioteke. Kad se u mawem gradu pogleda ko su ~lanovi, ili
jo{ preciznije ko nije, mogu se izvu}i va`ni zakqu~ci. Po{to je u
*251. U op{tini je 1980. godine bilo 647 lica zaposlenih u obrazovawu i kulturi, od
~ega sa visokom {kolskom spremom 105, sa vi{om 269. Od 9..516 zaposlenih u
op{tini, 288 je imalo visoko obrazovawe, 509 vi{e, 85 sredwe. Radilo je 112
profesora, od toga 17 sh jezika i 37 nastavnika sh jezika. Podatak je vaàn za
pore|ewe sa brojem i strukturom ~lanstva.
178
wima najvi{e |aka, studenata i penzionera, naj~itanije su kwige za
decu, {kolska lektira i popularna literatura. Druga~iji sastav
~lanstva, ~inio bi biblioteku druga~ijom.*252 Da su samo ~lanovi
uprava, saveta i upravnih odbora biblioteka bili ~lanovi, biblioteke bi druga~ije izgledale. Da su boqe biblioteke, bilo bi vi{e
~italaca i raznovrsnijih zahteva. Boqe bibliotekarke i bibliotekari uticali bi na rad biblioteke i pona{awe korisnika.
Koliko se u biblioteke ulaè, pribli`no toliko i daju.
* * *
Zapisi po kwigama i posvete mogu biti i zanimqiva svedo~anstva. Takva su dva zapisa narodnog heroja Milosava Stikovi}a
(1914-1943) na stranicama „@ivota i prikqu~enija” Dositeja
Obradovi}a: „Pro~itao Milosav Stikovi} IV raz”, a na drugoj
i nespretno sro~eno:
Ovaj neve{ti zapis, danas se ~ita i kao dirqivo zave{tawe.
*252. Na primer, retko ko od uglednih javnih li~nosti, uticajnih i imu}nih, zaviri
u biblioteku. Kad se uporedi sastav ~lanova upravnog odbora sa delegiranim u
drugim javnim preduze}ima, na prvi pogled se uo~i {ta je vi{e na ceni. Retko se
delegiraju uticajne i kvalifikovane li~nosti, naklowene kwizi i kulturi.
179
Listawe po starim kwigama otkrilo bi jo{ zanimqivih detaqa, pored prosta~kih.
Danas ~itaoci mawe pi{u po kwigama, ne vide to vi{e kao na~in ostavqawa „ve~ne uspomene”.
180
Kadar
Prostor, funkcionalna oprema, ure|enost, fondovi, korisnici i bibliotekari su jedna povezana celina.
Veli~ina biblioteke, wen karakter, opremqenost i uticaj u
sredini zavisi i od kadra. Mati~na biblioteka je imala stalno
relativno dobar kadar. Danas u woj rade tri bibliotekara, od
kojih su dva vi{a, dva vi{a kwi`ni~ara i tri kwi`ni~ara, svi
sa poloènim stru~nim ispitom.
Upravnik (direktor) kao organizator rada i reprezent najvi{e
uti~e na nivo i ugled biblioteke.
Od 1955. do 1975. godine vr{ilac du`nosti upravnika bila je
Ruà Puri}, posle, do 1980. godine, Hajrija Duran.
Povodom Me|unarodne godine kwige, Savet za prosvetu, kulturu i fizi~ku kulturu SO Prijepoqe je na sednici 30. juna 1972.
godine doneo Preporuku o unapre|ewu bibliotekarstva. Traèno je da Mati~na biblioteka {to pre postavi upravnika, da
„objedini rad svih mesnih biblioteka na taj na~in {to }e one
weni ogranci postati, odnosno wene radne jedinice koje }e
snabdevati sa kwigama i ustrojiti sve potrebne evidencije
kwiga i inventara”, da se u akciju ukqu~e sve {kole i {to vi{e
181
nastavnika i sprovede postignuti dogovor „o privremenom
obezbe|ewu prostorija za Mati~nu biblioteku u novoj stambenoj zgradi kod Bioskopa... i stvore uslovi za wen normalan rad,
do izgradwe Doma kulture”.*253
Iste godine Savet Biblioteke je raspisao name{ten konkurs za
upravnika, da bi izabrao kandidata koji nije ispuwavao uslove.
Nakon poni{tenog izbora, Savet je 22. februara 1973. godine,
na drugom konkursu, za upravnika izabrao Sretka Novakovi}a,
direktora Osnovne {kole u Seqa{nici, ali ni ta kadrovska
kombinacija nije uspela. On nije po~eo raditi. Pro}i }e puno
godina od predloga, 16. oktobra 1963. godine, da se raspi{e konkurs za upravnika, do izbora septembra 1980. godine.
Do sada su direktori (upravnici) Biblioteke bili:
Vujica Bojovi}, od 21. oktobra 1980. do 14. maja 1989. godine;
Hadija Xigal Krije{torac, od 15. maja 1989. do 31. jula 2002. godine;
Vehbija Trn~i}, od 1. avgusta 2002. do iznenadne smrti 28. oktobra 2003;
Sretko Radulovi}, od 24. jula 2004. godine.
Svi su oni doprineli usponu Biblioteke i oboga}ivawu sadràja wenog rada.
Pored zaposlenih, na rad i ugled Biblioteke uti~e naklonost
lokalnih prvaka i predstavnika lokalne zajednice u upravnom
odboru. Predsednici upravnog odbora, odnosno saveta Biblioteke bili su : @arko Mihajlovi}, Rustem (Hrustem) Radon~i},
Mihailo Rmandi}, Ibro Ba{ovi}, Vlade Novakovi}, Ahmo [ehovi} (dva puta), Radoslav âbarkapa, Mile Pleskowi}, Pero
Bojovi}, Munir Podbi}anin, Sla|ana Markovi}.
*253. Skup{tina op{tine Prijepoqe, br. 02-06-54/72, 12. jula 1972.
182
BIBLIOTEKA - KULTURNO SREDI[TE
Nije fraza kad se kaè da je u kwigama znawe i iskustvo sveta,
duhovni ìvot ~ove~anstva. U malim mestima biblioteke su
naj~e{}e prva i jedina kulturna institucija, preko wenih kwiga se ulazi u svet nauke i drugih umetnosti. Nije za potcewivawe ni wihova zabavna funkcija, od slikovnica, stripova, qubavnih romana i krimi}a, do kwiga koje se slu{aju i gledaju.
Kori{}ewe kwiga iz Biblioteke, druèwe sa kwigama, stvara
jedno veliko bratstvo ~italaca i prijateqa Biblioteke.
Qude spajaju i kwige koje su pro~itali.
Biblioteka je istaknuto obrazovno i kulturno sredi{te grada.
U delatnosti prijepoqske Biblioteke nailazimo na raznovrsne kulturne, obrazovne i informativne programe - predavawa,
izlo`be, kwièvne ve~eri, konkurse, takmi~ewa, nau~ne i
stru~ne programe.
Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” imala je raznovrsne sadràje rada i u vrlo ograni~enim uslovima. Sada moè vi{e da ~ini na
svom popularisawu i predstavqawu u medijima, gra|anima da nudi
usmene i pisane informacije - obave{tewa, kataloge, izlo`be,
internet prezentaciju, da organizuje kwièvne manifestacije,
kwièvne konkurse, promocije kwiga, tribine i razgovore, proète i drugim umetni~kim sadràjima (muzika, gluma, video projekcije), op{tinsku smotru recitatora, izbor naj~itanijih kwiga,
nagra|ivawe vernih i aktivnih ~italaca, sekciju mladih bibliotekara i op{tinski aktiv bibliote~kih radnika. U isto vreme
svojim ~lanovima i korisnicima nudi boqi komfor, elektronsko
pretraìvawe, kopirawe dokumenata, pomo} i savete.
Zahvaquju}i lokalnom listu Polimqe javnost je redovno upoznavana sa radom Mati~ne biblioteke, wenim uspesima i te{ko}ama. Nije pro{ao mesec bez objavqene vesti ili komentara o bibliote~koj delatnosti. Naro~ito je info bus bio predmet interesovawa novina i televizije.
U listu sara|uju i bibliotekari.
Radi popularisawa kwige i ~itawa Mati~na biblioteka je
{kolske 1986/1987. godine, u saradwi sa Kulturno-prosvetnom
183
zajednicom Srbije, osnovnim i sredwim {kolama, organizovala
takmi~ewe za ~itala~ke zna~ke po imenima pisaca: Jovan Jovanovi} Zmaj, Branko Radi~evi}, Janko Veselinovi}, Stevan Sremac, Jovan Sterija Popovi}, Bora Stankovi}, i „Dva veka Vuka”. Uslove za dobijawe neke od zna~aka KPZ Srbije i Diplome
Mati~ne biblioteke, prema uzrastu, ispunilo je 129 u~enika.
Najuspe{niji su bili u~enici osnovne {kole iz Ratajske, koji
su osvojili 40 zna~aka.
Povodom stogodi{wice ro|ewa zaboravqenog zavi~ajnog pisca
Vladislava Veselinovi}a Tmu{e (1888-1954), Biblioteka je organizovala mali nau~ni skup o wegovom delu, na kome su u~estvovali dr Josip Le{i}, dr Voja Maksimovi}, mr Gordana Muzaferija, mr Qiqana Qu{tanovi} i Jovan Qu{tanovi}.*254
Ve} od pedesetih godina Biblioteka je raspisivala literarne
konkurse. U po~etku su to bili konkursi za u~enike sa zadatim
temama, kasnije slobodni, za sve literarne oblike i sve uzraste.
Moglo bi se re}i da su na tim konkursima u~estvovali, sa podru~ja op{tine, svi koji su ose}ali sklonost za literarno izraàvawe, svi budu}i pesnici, novinari i profesori kwièvnosti. Od 1995. raspisuje otvoren konkurs za neobjavqeni esej, jedinstven u Srbiji. Mada na konkurs stiè malo radova, on
opravdava postojawe jer stiù dobri radovi.
„Ova nagrada za esej je neka vrsta ~uvara esejisti~kog diskursa, za
koji se moè re}i da je jedan od vode}ih u savremenom nau~nom govoru”, izjavila je Jelena Pani}, dobitnica nagrade za 2004. godinu.
Do sada su nagrade dobili Nevena Vito{evi}, Dejan Vuki}evi},
Helena Papuga, Mirjana Novakovi}, Medisa Kolakovi}, Neboj{a Jovanovi}, Vladislav \or|evi}, Nata{a Karanfilovi},
Branislava Vasi} i Jelena Kati}.
Po pravilu najvi{e pomenutih programa de{ava se u oktobru, mesecu kwige i Sajma kwiga u Beogradu. U Biblioteci postoji stalan izlog novih kwiga ili predloga za ~itawe, pra}en prikazima
u {tampi, fotografijama i podacima. Prire|ivane su tematske
izlo`be, zavi~ajnog fonda ili posve}enih li~nostima i jubilejima. Nekoliko reprezentativnih izlo`bi preuzimano je od Na*254. Vidi: Izraz ( Sarajevo), 11-12, 1988, 895-919.
184
rodne biblioteke Srbije (150 godina Narodne biblioteke Srbije, Dva veka Vuka, Rastko Petrovi}, Milo{ Crwanski, Zmaj).
Kwièvni susreti Slovo sa Lima odràvaju se trideset i osam
godina, u organizaciji Me|urepubli~ke zajednice za KPD sa
sjedi{tem u Pqevqima. Biblioteka je od 1994. godine prvi nosilac manifestacije. Susreti imaju profilisan sadràj: kazivawe poslanice „Slovo sa Lima”, uru~ivawe nagrade za najboqi esej na konkursu Biblioteke, pesni~ko ve~e, a sutradan
okrugli sto posve}en jednom piscu ili nekoj kwièvnoj temi,
po pravilu vezanoj za Polimqe.*255 Izlagawa na okruglom stolu
objavquju se u narednom broju ~asopisa Mostovi. Od Prijepoqaca Poslanicu su govorili akademik Petar Vlahovi}, dr Dragan Kokovi}, dr Aleksa Zejak i mr Jovan Qu{tanovi}. Slovo je
zna~ajno doprinelo afirmaciji Biblioteke. U wegovoj organizaciji i radu velikog udela imaju dr Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi} i mr Jovan Qu{tanovi}.
Mati~na biblioteka je i organizator op{tinske smotre recitatora. Takmi~ewa recitatora doprinose podizawu govorne
kulture, ~itawu i ose}awu poezije, afirmaciji mladih qudi koji za kazivawe poezije imaju dara i sklonosti. U svakoj generaciji neko od wih postigne uspeh na regionalnoj ili republi~koj smotri (Indira Haxagi}, Tatjana Kqajevi}, Vladan Divac,
Denisa ôlovi}, Edita Kapixi}). Zna~aj takmi~ewa treba videti i u ~iwenici da se poezija skoro i ne ~ita, ako nije u obaveznoj {kolskoj lektiri.
Pisci u Biblioteci
Neke aktuelne kwige promovisane su u na{oj Biblioteci, uz prisustvo pisca i kriti~ara, na primer, „Zebwa na rasklapawe” V.
ôlanovi}a, „Testament” V. Stevanovi}a, „Prijateqi” S. Seleni}a, „Mamac” D. Albaharija, „ Legenda o Luni Levi” G. Kui}, „Ukop
oca” M. Markova, „Mileva Ajn{tajn” V. Ogwenovi}, „Sitni~arnica kod Sre}ne ruke” G. Petrovi}a, „Vjerujem” I. Komarice, „Papirus u teatru senki” P. V. Arbutine i vi{e pisaca za decu.
*255. B.[}epanovi}, M. Lali}, ]. Sijari}, H. Ba{i}, ^. Vukovi}, M. Kraq, Vojo
Teri}, Narodna kwièvnost, Stvarala{tvo za decu i druge teme. Posledwi
(2004) je bio posve}en kwizi i savremenim medijima.
185
Zahvaquju}i Me|urepubli~koj zajednici, Domu revolucije i Biblioteci,
predstavqali su se istaknuti pisci: Branislav Petrovi}, Aleksandar Sekuli}, Miodrag Bulatovi}, Mira Ale~kovi}, Dobrica Eri}, Blaè Koneski,
Qubivoje R{umovi}, Dragomir Brajkovi}, Rale Damjanovi}, Radosav Petkovi}, Rajko Petrov Nogo, Grozdana Oluji}, Radomir Andri}, Novak Kilibarda, ]amil Sijari}, Aleksandar Ti{ma, Milorad Pavi}, Milisav Savi}, êdo Vukovi}, Goran Babi}, Antonije Isakovi}, @arko \urovi}, Tawa Kragujevi}, Darinka Jevri}, Zoran Bognar, Svetislav Basara, Vuk Cerovi}, Milo
Kraq, Predrag Markovi}, Pavle Popovi}, Blagoje Bakovi}, Dragan Jovanovi} Danilov, Ismet Rebrowa, Husein Ba{i}, Dragan Kolunxija, Mo{a Odalovi}, Gradimir Stojkovi}, Dragomir ]ulafi}, @arko Trebje{anin, \uro
[u{wi}. Ve}ina wih su u~estvovali na kwièvnim programima „Slovo sa
Lima” ili kao gosti na smotrama recitatora.
Gostovalo je i nekoliko stranih pisaca - Piter Rasel, @an Loìje, Niki Ladaki Filipu i dugi.
Biblioteka je dovodila u svoje programe i zavi~ajne pisce i
mlade talente - Stevana Sredojevi}a Polimskog, Voja Teri}a,
Qubomira Matovi}a, Mumina Ku~evi}a, Boìdara Zejaka, Gorana Lazovi}a, Samira Sadikovi}a, Dragoslava Babi}a, Velibora Jovanovi}a, Jelenu Rvovi}, Isa Porovi}a. Od najmla|ih
pisaca iz Prijepoqa kwige su objavili Edita Dautovi}, Milica Novovi}, Rade Babi} i Milena Radulovi}, obe}avaju Belma
Veqagi} i Helena Nestorovi}
Jo{ je ìvo stvarawe poezije u narodnom i desetera~kom duhu.
Najzna~ajniji raniji predstavnici su Milija Glu{~evi}, Milosav Puzovi} i Murat Sadikovi}, sada stvaraju Milutin Vukovi} i Milan [ebek.
Pri Biblioteci je 1981. godine formiran Kwièvni klub, koji je, sa
Kwièvnom omladinom Prijepoqa,
okupqao kwièvne stvaraoce i bio
doma}in i saorganizator kwièvnih
ve~eri, kwièvnih konkursa, pesni~Faksimil pe~ata
kih manifestacija „Pesni~ka {takwièvnog kluba
feta”, „Na pola puta”, „Zavi~ajni
susreti”, „Pesni~ka re~ prugom Beograd-Bar”. Nekoliko puta
nastupali su ~lanovi u preduze}ima, {kolama, zatim u Priboju
i Kosovskoj Mitrovici.
186
Autografi pisaca,
posvete
i fotografije
sa kwièvnih ve~eri
Klub je 1982. godine na ge{tetneru umnoìo svesku stihova svojih ~lanova pod naslovom „Zajedno 82”.
Potom je sa Kwièvnom omladinom Prijepoqa pokrenuo kwièvni list Srijeteì, zami{qen kao tromese~na revija za
kwièvnost i umetnost. [tampan je samo jedan broj marta 1987.
godine, na 18 stranica formata 35,5 h 12,5 cm. Iako glasilo prijepoqskih kwièvnih stvaralaca, u wemu se pojavio intervju sa
D. Albaharijem i prevod pesme Maksa [varca.
187
âsopis za kwièvnost i umetnost I M E (1989, urednik @elidrag Nik~evi}) je bio ambiciozniji projekat. U pravoj maloj
antologiji kratke proze i poezije na{li su se istaknuti mladi
pisci iz Jugoslavije: Svetislav Basara, Mihajlo Panti}, Nemawa Mitrovi}, \or|e Pisarev, Sava Damjanov, Vladimir Pi{talo, Milovan Mar~eti}, Vasa Pavkovi}, Dejan Simonovi},
Milan Orli}, Branko Male{, Hrvoje Pejakovi}, Branko êgec, Delimir Re{icki, Kre{imir Bagi}, Kre{imir Mi}anovi}, Ivan Negri{torac, Zoran \eri}, Miqurko Vukadinovi},
Dragan Grbi}, Rajko Luka~, @ivko Nikoli}, Bojan Bo{kovi}.
Najve}i deo posla nosio je Samir Sadikovi}, predsednik Kwièvne omladine. Imao je veze po celoj tada{woj kwièvnoj Jugoslaviji. Naàlost, iza{ao je samo jedan broj. Izdavawe ~asopisa
prevazilazilo je mogu}nosti Biblioteke i razumevawe sredine.
Biblioteka nije uspela razviti izdava~ku delatnost, mada je
registrovana kao izdava~ i imala planove.
Formalno je potpisana kao izdava~ kwiìce aforizama „Zavr{ni ra~un” profesora Qubomira [uqagi}a.
Faksimili korica lista Srijeteì i ~asopisa Ime
188
Uspesi i priznawa
Me|u radnicima nije prestajao bibliotekarski idealizam i
upornost da se i u lo{im uslovima postignu boqi rezultati.
Uspe{an rad Mati~ne biblioteke potvr|en je i priznawima
koje su ona i weni radnici dobijali. 1984. godine progla{ena je
za najboqu biblioteku na podru~ju Me|urepubli~ke zajednice i
izabrana za sredi{te bibliote~ke delatnosti na wenom podru~ju, iako nije imala najboqe uslove za rad.
Biblioteka je dobitnik najve}eg priznawa u oblasti bibliotekarstva, nagrade Milorad Pani} SUREP za 2001. godinu, koju dodequje Zajednica biblioteka Srbije. „Nagrada se dodequje za postignute rezultate u razvoju bibliote~ke delatnosti i unapre|ivawu bibliotekarstva u Srbiji”, pi{e na tekstu diplome.
Pripala joj je i Nagrada „Oslobo|ewe Prijepoqa” 1990. godine
„za doprinos razvoju bibliote~ke delatnosti i kulture uop{te
i afirmaciji kwige i ~itala{tva u op{tini Prijepoqe”.
Po~etkom 2003. godine dobila je mobilni informacioni i komunikacioni sistem, info bus, prvi i jedini u Srbiji.
189
I radnici su pojedina~no dobijali stru~na i dru{tvena priznawa.
Koliko god bila skromna, bibliote~ka delatnost u Prijepoqu
je predwa~ila u odnosu na okolne op{tine i gradove. Danas je
Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}”, po fondovima, opremqenosti, broju i strukturi zaposlenih, kvalitetu rada sredwe razvijena biblioteka, najve}a na prostoru izme}u Sarajeva i Kraqeva, Podgorice i Uìca.
Biblioteka na po~etku XXI veka
Pronicqivo glasawe po~iwe u va{oj biblioteci.
Geslo Ameri~kog udruèwa biblioteka
Klasi~na biblioteka postaje pro{lost. Promenili su se zahtevi
korisnika ( termin ~italac zamewen je sa korisnik!), na~ini u~ewa i informisawa. Kwiga dobija nove oblike, zahvaquju}i novim tehnologijama na druga~iji na~in se ~ita i prenosi, ali }e,
makar delom, ostati „stara dobra kwiga”. Kwiga je jo{ uvek
osnovni izvor saznavawa, ali ne{tampani i nekwi`ni mediji sve
se vi{e koriste jer je svet postao multimedijalan. Virtuelna i
digitalna biblioteka postaju stvarnost. Mo`da za sto godina biblioteke budu bez zidova, a ovakve ostanu samo muzeji kwige.
Biblioteka se mora prilago|avati svetu koji se brzo mewa.
Znawa i tehnolo{ke informacije ve} danas su resurs va`niji
od kapitala i sirovina. Savremena biblioteka nema za ciq samo veliku prostoriju punu kwiga, novina i ~asopisa. Pored nabavke, obrade, ~uvawa i pozajmqivawa kwiga korisnicima, ima
i drugih va`nih sadràja rada. Mora}e odgovoriti rastu}em
interesu za uslugama informacionih i elektronskih servisa i
prakti~nih priru~nika, umesto tradicionalnog ~itawa (i tradicionalnih bibliotekara). On line i off line pretraìvawe i kori{}ewe informacija postaju standard. Mawe }e se vremena tro{iti na manuelni rad i ru~no pisawe.
Lokalna bibliote~ko-informativna slu`ba izuzetno je va`na,
naro~ito u nerazvijenoj sredini, kao {to je na{a. Osnovno je pitawe: kako svim potencijalnim korisnicima pribliìti kwigu
(i druge nosioce informacije) i kako wih pribliìti kwizi.
190
Sa promenama zahteva i tehnologija, mewa}e se na~in finansirawa, time i vrednovawa rada. Pravila savremenog menaxmenta
i marketinga ulaze i u lokalne javne biblioteke. Potrebna je
naklonost javnosti, ali mo}ni donosioci odluka i finansijeri
postaju va`niji. Kako }e se daqe razvijati, zavisi}e od potreba
i mogu}nosti sredine, od okruèwa, nacionalne strategije razvoja bibliote~kog sistema i svetskog trenda u ovoj oblasti.
Po ostvarenosti uslova za narodne, mati~ne op{tinske biblioteke, Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” stoji boqe nego ranije. Nikad nije vi{e ulagano nego za ovih te{kih godina na po~etku veka. Pro{irila se, modernizovala, nabavqa raznovrsnu literaturu i druge nosa~e informacija, koristi deset ra~unara,
vi{e od polovine fonda je uneta u ra~unarsku memoriju (Biblio
program) i moè se pretraìvati. Osposobqena je da se predstavqa u svojoj sredini i na internetu, da razmewuje informacije,
organizuje kwièvne, kulturne i nau~ne programe, kao {to su
kwièvne ve~eri, promocije kwiga, tribine, okrugli stolovi.
Moè da obu~ava korisnike i upu{ta se u kreativnije poslove
kao {to su istraìvawe i objavqivawe tih rezultata u obliku
kataloga, bibliografija i monografija, da ostvaruje sistemati~nu izdava~ku delatnost. Sude}i po dosada{wem iskustvu, najteè }e se u bibliotekama obezbe|ivati kreativan kadar. Relativno veliki broj zaposlenih (11) moè i vi{e uraditi.
Raspoloìvi prostor nije funkcionalan i dovoqan, ali }e predvi|ena rekonstrukcija i oplemewivawe omogu}iti boqu organizaciju rada, vi{e komfora zaposlenim i korisnicima, naro~ito deci.
îtaonice se i daqe moraju improvizovati.
Ukqu~ivawe u sistem COBISS ostaje i obaveza i nepoznanica.
Polimqe „Biblioteka u danima rata”
191
KORISNICI O BIBLIOTECI
Qude povezuju i kwige koje su pro~itali
i biblioteka u kojoj su ih pozajmqivali.
Biblioteka èli da zna {ta posetioci i korisnici misle o woj. Pored razgovora i anketa, kwiga utisaka sadrì ne{to od istine o Biblioteci i radnicima u woj. Tri sveske utisaka u~enici su pretvorili u svojevrstan spomenar, sa puno engleskih fraza i savremenog àrgona, citata iz kwiga i pesama.
(Nepotpisana ~itateqka je 17. 11. 1999. godine zapisala samo: Gladna sam).
[teta {to i stariji nemaju potrebu da zapi{u svoje utiske i predloge.
Doslovno smo prepisali nekoliko zapisa.
* * *
Biblioteka „Vuk Karaxi}” je moj drugi dom. Moji najboqi prijateqi su u
woj. Weni ~lanovi su moji drugi roditeqi. Sve ih volim i po{tujem.
K w i g a j e n a j b o q i d r u g !!
Od vernog ~lana Emine
* * *
13.09. 1999. ponedeqak
Stvarno smo zasluìle petice iz istorije. Skoro svaki dan smo ovde.
Sloba, Vawa III-4
* * *
Kada ste tu`ni i ne znate gde bi ste, do|ite u biblioteku jer u woj uvek
ima mesta za jo{ jednog!
Toplo uto~i{te i mir vas uvek u woj o~ekuje
23.09. 2002. (ne~itak potpis)
* * *
21.03.2003.g.
Draga biblioteko,
Sve je stvarno cool ali imamo i jednu zamerku.
Molimo vas da radite i subotom!
Nemawa Kuburovi} i Haris Zuli}
* * *
11.12. 2003.
DOBRI STE, COOL ! DOBILI SMO JA I KORA] NA KLADIONICI
1000 DINARA. A KAD DOBIJEMO NE[TO VI[E POMO]I ]EMO
VAM. JE L VA@I. AJ POZDRAV !!!
SAA IV-2 N i Z
KORA]
* * *
192
* * *
20.9. 2002. god.
Biblioteka je cool, ali bi trebalo da ima jo{ vi{e tinejxerskih i i avanturisti~kih kwiga.
Sara Vidi} V-2
* * *
12.9. 2002. god.
Naj sre|enije i najmirnije mesto u gradu. Da nije upravo vas, ovaj grad ne bi
bio to {to ve} jeste.
Ra~unajte na nas
Tijana [. I-1
Marija J. I-3
* * *
Izbeglica iz Karlovca Hrvatska
Zahvaqujem se Skup{tini op{tine i Biblioteci na humanosti nepla}awa bezplatnog slobodnog ~lanstva kori{}ewe biblioteke usluga iznajm193
qivawa kwiga Zahvaqujem se mnogo osobqu Biblioteke na visokom stepenu
susretqivosti i qubazno{}u usluga Sve najboqe i najlep{e osobqu Biblioteke Bez ikakve primedbe uz najvi{i ocenu dobra za wihov rad izbeglica sa
potpisom. Biblioteka 12. 05. 1999
Krasuqa Milo{
* * *
Faksimil posvete pisca
Mo{a Odalovi}a
194
* * *
102. pri~a
Postao sam ~lan Biblioteke 1964. godine, kao u~enik ~etvrtog razreda osnovne
{kole, kad je bila u dana{wem [ah klubu. Taj dan pamtim dobro: odneo sam 150
dinara i dobio ~lansku kartu broj 232. Tetka Ruà mi je dala „ Grimove Bajke” i
Tolstojev „Zlatni kqu~i}”. Od tada nisam prestajao biti ~lan. Znao sam satima
prebirati po policama dok ne na|em neku zanimqivu kwigu. I danas najvi{e volim u}i me|u police, da sam traìm kwigu za svoju du{u. Jedne godine ( 1981) nagra|en sam kao stalni i revnosni ~italac, predstavnik radni~ke klase, kwigom
„101 pri~a” M. Kapora. Se}am se tog dana i po tome {to smo na sve~anosti bili
mokri od velikog pquska i po incidentu koji sam izazvao.
Voditeq programa me pitao za{to radnici ne ~itaju vi{e i postoji li u fabrici biblioteka. Pri~ao sam o razlozima, pomenuo stru~nu biblioteku, ali
bogami i dela Edvarda Kardeqa i drugih politi~ara o samoupravqawu i partijskim kongresima, koje sluè kao ukras. Tro{e se pare, a niko ih ne otvara,
samo skupqaju pra{inu ... Nastade tajac. Svi se okrenu{e prema meni, voditequ nelagodno. Onda mi on upade u re~ da zaba{uri {to rekoh, neki od prisutnih se raspri~a{e o va`nosti biblioteka i problemima na{e Biblioteke.
Posle sve~anosti nije me ohladila ni ki{a koja je pre{la u susneìcu. Bilo mi je krivo {to su me prekinuli. Ni do danas to nisam zaboravio.
Zadovoqewe sam dobio mnogo godina kasnije kad sam na otpadu video te skupo pla}ane kwige za politi~ko uzdizawe radni~ke klase.
Zadovoqan sam na{om bibliotekom i bibliotekarima.
Nije mi se ispunila èqa da Biblioteka nabavi „Pomorsku eciklopediju”
i „Tri hiqade godina pomorskih ratova”.
Kwizi koju sam dobio za nagradu, dodajem ovu moju pri~u.
Veselin Dulovi}
* * *
Biblioholi~ar
Prvo sam u{la u Gradsku ~itaonicu, pa tek posle nau~ila da ~itam. U neku ruku ta îtaonica, pored frizerskog salona mojih roditeqa, na glavnoj ulici, na
korzou, bila je moj vrti}. Da se ne bih dosa|ivala, u{etala sam jednog dana kod
teta-Ruè i tu - ostala. Teta-Hajra mi je ~itala bajke iz celog sveta. Pamtim te
staklene vitrine, i sad znam gde su bile bajke sveta. Biblioteka je bila moja ku}ica za ma{tawe. Sve bibliotekare doìvqavam kao prisne prijateqe.
Od tada nisam prestala biti ~lan Biblioteke. Pubertet sam preìvqavala me|u kwigama, prili~no introvertno, i mislila sam da je najboqe da budem bibliotekarka i pro~itam sve kwige. Godinama sam, kao „ovisnik”, imala odre|eni
dan u godini kad sam i{la u biblioteku. Bila sam, i ostala, biblioholi~ar.
Moje zadovoqstvo je bilo u otkrivawu kwiga. Radije sam bila okrenuta le|ima svetu, a uvek licem prema kwigama u rafovima biblioiteke.
195
Potom sam po~ela sama kupovati kwige, one koje volim i koje sam poèlela
da posedujem. Na wih sam tro{ila svoj studentski xeparac, kasnije i novinarske honorare, a ne retko i celu platu. Sa zadovoqstvom.
U Biblioteci sam nau~ila da budem studiozna, da biram uporno i ~itam brzo i koncentrisano, da bih mogla {to pre da pro~itam ne{to drugo.
Uvek sam èlela da mi neko predloì da napravim svoju listu omiqenih
kwiga. Krenula bih od Ru`nog pa~eta do Malog princa, posle bi do{li Jesewin, Bukovski, Rade Drainac, Peki} i Sentimentalna istorija britanskog
carstva. I Jerofejev, Moskva-Petu{ki. Ne bih mogla bez êhovqevih drama
i pripovedaka, bez Harmsovih Slu~ajeva, Mahfuzovih Bednika ili Xubranovog Proroka. Bez pri~a E. A. Poa, Manove Smrti u Veneciji, Idiota Dostojevskog. Ali nikad ne bih mogla bez Oskara Vajlda i Slike Dorijana Greja. Bez toga ja ne bih bila ja.
Indira Haxagi}
De~ije odeqewe
196
Treba ih pomenuti
Posle Drugog svetskog rata, me|u onima koji su prikupqali kwige, stvarali
kwi`nice i ~itaoce, naj~e{}e nalazimo imena @arka Mihailovi}a, Branislave Boìnovi}, Jelenka Cveji}a, Radmile Mini}, Vere Glu{ac, Krsta Lu~i}a, Velibora Quji}a, Murata î~i}a, Vlajka Poteìce, Envera Musabegovi}a, Ahma [ehovi}a, Ismeta Agin~i}a, Wego{a Veseli~i}a, Sava Kràvca, Tomislava Lazovi}a, Aj{e Kurtovi}, Qubice Mini}, Cane Varakli},êda Nestorovi}a, Qubice Kla~ar, Novaka i Pante Bra{anac, Boà
Bojovi}a, Quba Poli}a, Radoslava âbarkape, Ibra Ba{ovi}a, Draga Puri}a i brojnih prosvetnih radnika i omladinskih aktivista.
Enver Musabegovi} (1917-2003)
Pred rat je u~estvovao u diletantskim predstavama „Gajreta”, posle rata aktivan u organizovawu kulturnog ìvota u gradu, kulturno-umetni~kih dru{tava, pa i prikupqawu kwiga i ~italaca. Bio je, 1948 -1950. godine predsednik uprave Gradske ~itaonice.
Boìdar Boò Bojovi} (1910 - 1989 )
U~iteq u vi{e sela, u Prijepoqu od 1946. godine. Predavao je matematiku,
bio upraviteq Osnovne {kole, upravnik \a~kog internara, direktor [kole u~enika u privredi. Odselio se u Priboj 1962. godine. Prvih posleratnih
godina aktivista i sekretar uprave Gradske ~itaonice.
Ahmed Ahmo [ehovi} (1911-1993)
Me|u qudima koji su posle Drugog svetskog rata doprineli {irewu mreè
seoskih biblioteka wemu pripada prvo mesto. Jo{ pre rata, kao mladi berberin, bio je aktivan u „Gajretu”, ~itala~kim grupama SKOJ-a i komunisti~koj akciji preuzimawa uprave u Gradskoj ~itaonici.*256 Pored va`nih
funkcija u Op{tini i Partiji, stalno je bio u vodama kulture i amaterizma,
predsednik Kulturno-prosvetne zajednice, dva puta predsednik saveta Biblioteke. On je predloìo da Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica dobije ime Vuka Karaxi}a. Mo`da najistrajniji prijateq Biblioteke. Skoro
trideset godina je u~estvovao u radu Me|urepubli~ke zajednice. Ostao je
upam}en po „Ahmovoj osmoj ofanzivi” 1968-1974, kada je otvorena 21 mesna
biblioteka. Bio je suosniva~ Vukove zadu`bine, u spomen supruzi [a}iri.
Dobio je 1970. godine Vukovu nagradu. Radi se}awa na rano preminulu k}er
Pa{u, osnovao je 1991. godine pri Mati~noj biblioteci „Fond [a}ire i Pa{e [ehovi}”. Katastrofalna inflacija obezvredila je ideju i novac. Pred
raspad Jugoslavije odselio je u Sarajevo.
Wegov sin Sakib tako|e je prijateq Biblioteke. Poklonio je deo svoje biblioteke i „Se}awa” svoga oca.
*256. Videti: Ahmo [ehovi}, Moja sje}awa na druga Branka Radi~evi}a, profesora,
Sarajevo, 1990 (31 stranica teksta {tampana na kompjuteru i povezana u
deset primeraka. I kopija rukopisa se nalazi u ZF); Vukova Zadu`bina,
Beograd, 15, septembar 1991, 15-16; Polimqe, 668, 22. januar 1971, 4.
197
Jelenko Jelen Cveji}
Iz Srbije, u~iteq, u Gimnaziji predavao geografiju i istoriju. U Prijepoqe doneo odbojku. Pomiwe se 1948. godine kao kwi`ni~ar i izaslanik ministra prosvete, a 1949. godine kao rukovodilac „tehni~ke sekcije” pri
îtaonici.
Novak Bra{anac (1899 -1984)
Uloìo, od kraja 1949. do 1954. godine, puno dobrovoqnog rada u Gradskoj narodnoj kwi`nici i ~itaonici. Posle rada u odeqewu, dolazio u îtaonicu.
I{ao po selima da povrati nevra}ene kwige i naplati ~lanarinu. Vrlo pedantan i savestan kwi`ni~ar, primewivao tada{wa bibliote~ka pravila.
Redovno je pla}ao i ~lanarinu.
Po~eo je kao u~iteq u svojim rodnim Babinama 1926/27. godine, gde je stvarao
kwi`nicu, organizovao kurseve za seqane i te~ajeve opismewavawa. Dobio
je 1979. godine republi~ko priznawe Najdraì u~iteq, a ìri ga je predloìo i za Vukovu nagradu.
Pantelija Panta Bra{anac, ro|ena Milivojevi} (1911-2000),
u~iteqica, ro|ena Prijepoqka. Sa suprugom Novakom radila dobrovoqno u
îtaonici.
Qubica Quba Kla~ar, ro|ena Milivojevi} (1909-2001),
sestra Pantina, u~iteqica u vi{e mesta, u gradu radila od 1950. do penzionisawa 1962. godine. Najduè i najvi{e pomagala Novaku.
Rodoqub Qubo Poli} (1910 -1983)
Predratni blagajnik Hipotekarne
banke i predsednik S D „Kara|or|e”
(„Polimqe”). Godinama je za simboli~nu nadoknadu, vodio u Biblioteci
blagajni~ke i ra~unovodstvene poslove. Skroman i po{ten ~ovek.
Fotografija Quba Poli}a
198
RADNICI BIBLIOTEKE
Ruìca Ruà Puri}
Bijelopoqka, prvi stalni radnik u Biblioteci i prvi wen penzioner. Radila od 1. novembra 1954. do 8. septembra 1975. godine, u
pionirskim godinama Biblioteke i bibliote~ke slu`be u op{tini. Prakti~no celog
radnog veka bila je i vr{ilac du`nosti
upravnika. Supruga u~iteqa Draga Puri}a,
dugogodi{weg direktora Radni~kog univerziteta. Upam}ena je kao lepa èna i qubazna kwi`ni~arka.
Hajrija Hajra Duran
Ceo radni vek provela u Biblioteci, od 15. septembra 1961. do
15. maja 1992. godine. Zavr{ila sredwu bibliotekarsku {kolu u
Beogradu. Prva {kolovana kwi`ni~arka u Prijepoqu i sa poloènim stru~nim ispitom, dugogodi{wi par sa Ruòm Puri}.
Izuzetno predana poslu. Radila po celoj op{tini na stru~nom
osposobqavawu kwi`ni~ara, u {kolskim, mesnim i fabri~kim
bibliotekama. Dobitnik nagrada Zlatna zna~ka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (1981), Me|urepubli~ke zajednice za
KPD (1982) i Surepove nagrade (1983).
Dana Dragutinovi}, ro|ena \olovi} (1945 - 1998)
Nastavnik srpskohrvatskog jezika, vi{i kwi`ni~ar, radila od 15.
februara 1976. do 6. juna 1988. godine, najvi{e na de~jem odeqewu.
199
Olivera Bra{anac, ro|ena Je~menica
Nastavnik istorije, vi{i kwi`ni~ar. Radila od 20. januara
1980. godine do odlaska u penziju, 10. avgusta 1990. godine.
Vujica Bojovi}
Profesor jugoslovenske kwièvnosti i ju`noslovenskih jezika, vi{i bibliotekar. Od 20. oktobra 1980. godine do 14. maja
1989. godine upravnik (direktor). Prvi direktor Biblioteke,
prvi bibliotekar i bibliotekar mu{karac u ovom kraju. Zaduèn za zavi~ajni fond i druge poslove. Dobio nagradu Me|urepubli~ke zajednice iz Pqevaqa za 1986. godinu.
Dragica Male{i}, ro|ena Ga}e{a
Apsolvent ruskog jezika i kwièvnosti, kwi`ni~ar. Radila od
23. aprila 1984. godine do 31. januara 1985. godine i stalno od 6.
maja 1985. godine.
Qubica Pajevi}
Zavr{ila gimnaziju, ra~unovo|a i kwigovo|a, preuzeta iz Doma
revolucije 7. septembra 1984. godine.
]amila Rondi}, udata Tumbul
Nastavnik srpskohrvatskog jezika i kwièvnosti, vi{i kwi`ni~ar. Radila od 1. oktobra 1984. godine do 1. juna 1987. godine
u ogranku u Brodarevu, potom na de~jem odeqewu.
Xemila Rov~anin, ro|ena Kozica
Nastavnik ruskog jezika, vi{i kwi`ni~ar u ogranku u Brodarevu.U Biblioteci, sa prekidima i na pola radnog vremena, od
5. novembra 1993. do 31. decembra 1999. godine. Neprekidno i sa
punim radnim vremenom od 1. januara 2000. godine.
Dervi{a Halilovi}, ro|ena Pra{o
Nastavnik srpskohrvatskog jezika i kwièvnosti, radila od 4.
aprila 1988, do 17. marta 1989. godine u Brodarevu.
Beba Mrdakovi}, udata ôbi}
Apsolvent italijanskog jezika, radila kao kwi`ni~ar na odre|eno vreme, od 1. avgusta 1988. do 30. juna 1990. i od 1. avgusta
1989. do 30. septembra 1993, u Brodarevu i Prijepoqu.
200
Hadija Xigal, udata Krije{torac
Diplomirani komparativista i diplomirani bibliotekar, vi{i bibliotekar. Direktorica Biblioteke od 15. maja 1989. godine do 31. jula 2002. godine, potom rukovodilac MIKC (infobus). Najvi{e doprinela javnom predstavqawu Biblioteke. Dobitnik nagrade „Kemal [e}erkadi}” Me|urepubli~ke zajednice, za unapre|ivawe bibliote~ke delatnosti.
Nermina Duran, ro|ena Ramdedovi}
Profesor jugoslovenske i op{te kwièvnosti, bibliotekar.
U Biblioteci od 1. septembra 1989. godine. Zaduèna za poslove nabavke kwiga i obrade. Direktorica od 25. februara
2005. godine.
Sabahudin Vehbo Mezilxi}
Zavr{io U~iteqsku {kolu, preuzet iz Doma revolucije 1. oktobra 1993. godine. Radi kao kwi`ni~ar u odeqewu za odrasle.
Svetislav Vlahovi}
Profesor kwièvnosti i pesnik. U Biblioteci radio na odre|eno vreme i s prekidima, od 1.
septembra 1999. godine do 19. juna 2001. godine.
Vehbija Trn~i} (1949-2003)
Profesor srpskog jezika i kwièvnosti, direktor Biblioteke
od 1. avgusta 2002. godine, do iznenadne smrti 28. oktobra 2003.
godine. Zapo~eo pro{irivawe Biblioteke.
Armina [pirtovi}
Student u~iteqskog fakulteta, kwi`ni~ar u infobusu od 6. januara 2003. godine.
Predrag Dulovi}
Zavr{io gimnaziju, radi kao voza~ infobusa i kwi`ni~ar od 3.
juna 2002. godine.
201
Sretko Radulovi}
Nastavnik srpskohrvatskog jezika, direktor od 24. juna 2004. godine do 24. februara 2005. Dovr{io poslove pro{irivawa Biblioteke i preseqewe fonda za decu.
Samira Krije{torac, ro|ena Kapixi}.
îsta~ica, u Biblioteci, sa prekidom, od 1. jula 1998. godine.
Na odràvawu ~isto}e, povremeno ili na odre|eno vreme radile su:
Stajka Dumi}, od 15. februara 1974. do 1. novembra 1977. godine.
Mujesira Bawica, na pola radnog vremena, od 16. januara 1978. do 21. januara
1993. Oti{la u invalidsku penziju.
Mensura Zuki}, od 13. februara do 13. marta 1985. godine i u maju 1989. godine,
Xevahira Fazli}, od 5. februara do 19. marta 1983. godine.
Todora Baki}, od 1. septembra do 24. oktobra 1988. godine,
Desa Jevtovi}, od 2. juna 1997. do 30. juna 1998. godine
U 2004. godini zamewivale su ~ista~icu Samira Rov~anin, Vesna Benovi} i
Nada Puzovi} Ala|uz.
Enterijer biblioteke
202
Umesto predgovora ili pogovora
Pri~a o Mati~noj biblioteci „Vuk Karaxi}” i kwi`nicama i ~itaonicama koje su joj prethodile, postade obimna kwiga. Te{ko je
bilo zaobi}i {kolske i seoske biblioteke (kwi`nice i ~itaonice) jer se sve ti~u kwige, me|u nama i u nama. Koliko god da su kwige i biblioteka imale neupadqiv zna~aj, one su uvek prva mera kulture pojedinca i sredine.
Kao ikone kulture, kwige su obeleène tajnovitom aurom svetih kwiga
i prosvetiteqskim idealizmom. Te{ko je pobe}i od pevawa o kwizi i
biblioteci. Afirmativni zakqu~ci mogu se osporavati.
Malo sam na{ao dokumenata o bibliotekama i bibliotekarima iz
daqe pro{losti, a ìvih svedoka vi{e nema, zato je ve}i deo ovog
letopisa obuhvatio drugu polovinu XX veka. I to }e uskoro biti
zaboravqena pro{lost.
Ne vrediti mi jadikovati {to pri~a o bibliotekama nije ispala potpunija i zanimqivija ili {to nisam mogao napisati celovitiji pregled kulturnog ìvota mile{evskog kraja. Ispostavilo se da bi lak{e bilo napisati pri~u nego pregledan letopis ili ~itqiv mozaik.
U narednom veku, vrovatno, ne}e biti ovakvih biblioteka i ~italaca, pa neka ostane ova kwiga kao okameweno pam}ewe.
Hvala svima koji su pomogli da {to vi{e detaqa bude zabeleèno. Hvala i Slobodanu Radovi}u {to je dva puta pro~itao rukopis i pomogao.
V. B.
Bele{ka o autoru
Vujica Bojovi} je ro|en 1942. godine u Pribojskim Gole{ima kod
Priboja. Novosadski |ak. Petnaest godina profesor srpskog jezika
i kwièvnosti u prijepoqskim sredwim {kolama, a od 1980. godine
u Mati~noj biblioteci „Vuk Karaxi}”, kao upravnik i bibliotekar.
Najvi{e ìvota proveo u dangubicama.
^lan ove Biblioteke od {kolske 1954/1955. godine.
Pomalo ~ita i pi{e prikaze pro~itanih kwiga. Objavqivao ih u
Mostovima, Odzivima, Stvarawu, Svitku, lokalnom Polimqu i jo{
nekim. Napisao i objavio ne{to stihova pod raznim imenima. Zastupqen u antologiji jugoslovenske haiku poezije i zborniku qubavne poezije prosvetnih radnika.
203
Kori{}ena literatura i izvori
Radmila Petkovi}-Popovi}, Srpske {kole i prosveta u zapadnim krajevima
Stare Srbije u 19. veku, Priboj, 1970.
Vukoman [alipurovi}, Kulturno-prosvetne i politi~ke organizacije u Polimqu i Ra{koj 1903-1912, Nova Varo{, 1972.
Milorad A. Krpovi}, Prijepoqe do 1912, Prijepoqe, 1963.
Mile{eva u istoriji srpskog naroda, Beograd, SANU, 1987.
Vojislav J. \uri}, Gordana Babi}-\or|evi}, Srpska umetnost u sredwem veku I-II, Beograd, SKZ, 1997.
Dragan R. Nikoli}, Evropski putopisci o Mile{evi, Prijepoqe, Ime, 1994.
Toma M. Baceti}, Stara Srbija, Beograd, Istorijski muzej, 2001.
Milivoje M. Savi}, Zanati i industrija u prisajediwenim oblastima i zanati u starim granicma Kraqevine Srbije, Beograd, izdawe Ministarstva narodne privrede, 1914, 12-15.
Milivoje M. Savi}, Na{a industrija i zanati, trgovina i poqoprivreda,
kwiga X , Beograd, 1932, 294-295.
Ilustrovani zvani~ni almanah-{ematizam Zetske banovine, Cetiwe, 1931.
Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a, I-XX.
Mile{evski zapisi, Prijepoqe, 1-5
Velizar Nedovi}, [kolstvo i vaspitawe u Sanxaku za vreme Turaka (14951912), Nastava i vaspitawe (Beograd), N, br. 1-2, 1958.
Blagoje @ivkovi}, Gra|a za istoriju prosvetno {kolskih ustanova u Sanxaku krajem XIX i po~etkom XX veka, Nastava i vaspitawe, N, 1962, br.1-2.
Mustafa A. Mulali}, Orijent na Zapadu. Savremeni kulturni i socijalni
problemi muslimana Jugoslavije, Beograd, 1936.
Mili} Matovi}, Mile{evska {kola i {kolstvo Srbije, Prijepoqe, 1990.
Radosav Matovi} Mate, Arif Rov~anin, Svetionik sa Mile{evke i Lima,
Prijepoqe, 2001.
Qubi{a Vukovi}, [kola u Brodarevu i {kolstvo brodarevskog kraja u XX
veku, Brodarevo, 2000.
Informativni godi{wak op{tine Prijepoqe, 1974-1990.
Godi{wi izve{taji prijepoqskih sredwih {kola.
Zapisi i se}awa u~esnika NOR-a i NOP-a prijepoqskog kraja, 1-2 (Kori~ni
naslov: Svedo~ewe Mile{evaca), Prijepoqe, 1986.
Desanka Stamatovi}, îtali{ta u Srbiji u XIX veku,Beograd, 1984.
204
Listovi
Carigradski glasnik, Vardar, Sanxak (Ra{ka, Novi Sanxak), Gajret, Prosveta, Polimqe (Glas Polimqa), Prosvetni glasnik, Vesti (Uìce)
Ne{tampana gra|a
Dokumenti o prijepoqskom kraju iz Arhiva Srbije, Arhiva Jugoslavije,
Istorijskog arhiva Uìce.
Izve{taji o radu Mati~ne biblioteke „Vuk Karaxi}” Prijepoqe, 19752004. godine, zapisnici sa sednica upravnih odbora i saveta Biblioteke i
druga dokumenta iz arhive Biblioteke i zavi~ajnog fonda.
Izve{taji o radu Kulturno-prosvetne zajednice i SIZ-a kulture op{tine
Prijepoqe.
Kulturolo{ka istraìva~ka akcija „Titovim putem 79” (Kulturne potrebe
stanovni{tva Prijepoqa), Beograd, 1981.
Radnici Mati~ne biblioteke u 2004. godini
205
SADR@AJ
NA PUTU DO PRVIH KWI@NICA
Mile{evski kraj u pro{losti...........................................................3
Manastir Mile{eva.............................................................................4
Crkvene biblioteke u prijepoqskom kraju.....................................7
PRIJEPOQE NA POÊTKU XX VEKA
Dru{tvene i kulturne prilike. ......................................................10
[kole i prosveta................................................................................14
[kolske kwi`nice. ...........................................................................18
Kulturni ìvot
Crkveno peva~ko dru{tvo „Sveti Sava”.......................................20
Prva kwi`nica ...................................................................................28
IZME\U DVA SVETSKA RATA
Dru{tvene i kulturne prilike........................................................33
Gra|anska ~itaonica..........................................................................39
V. V. Tmu{a: „Ne{to o dana{woj pro|i kwiga”.........................46
Gajret.. ...................................................................................................48
Gajretova ~itaonica...........................................................................56
Prosveta.. .............................................................................................59
[kolske biblioteke..........................................................................61
Seoske kwi`nice i ~itaonice.........................................................65
S. Vukosavqevi}: „Seoske kwi`nice i ~itaonice”...................70
Uo~i Drugog svetskog rata................................................................74
Drugi svetski rat................................................................................78
Doprineli su radu kwi`nica i ~itaonica...................................80
POSLERATNI PERIOD (1945-2004)
Vreme siroma{tva, ideologije i poleta........................................82
Kulturne potrebe stanovni{tva Prijepoqa................................95
Seoske (mesne)kwi`nice i ~itaonice ........................................100
Kolovrat. ............................................................................................112
Brodarevo.. .........................................................................................113
206
Fabri~ke biblioteke.. ....................................................................116
Sredwo{kolske biblioteke. .........................................................117
Biblioteke u osnovnim {kolama..................................................120
Privatne biblioteke ......................................................................122
Kwiàre....... ......................................................................................126
GRADSKA KWI@NICA I ÎTAONICA „Vuk Karaxi}”
Usponi i zastoji... .............................................................................129
Gde je radila îtaonica..................................................................131
Dobrovoqni kwi`ni~ari...............................................................139
^ i t a o n i c a postaje mati~na biblioteka..............................155
Uslovi za rad......................................................................................157
Fondovi...............................................................................................159
Fond za odrasle..................................................................................164
Zavi~ajna zbirka...............................................................................165
Fond za decu........................................................................................168
Info bus.. ...........................................................................................169
îtaoci ...............................................................................................171
Kadar....................................................................................................181
B i b l i o t e k a - kulturno sredi{te..........................................183
Uspesi i priznawa. ...........................................................................189
B i b l i o t e k a na po~etku XXI veka .......................................190
Korisnici o Biblioteci ................................................................192
Treba ih pomenuti... .........................................................................197
Radnici Biblioteke.........................................................................199
Umesto predgovora ili pogovora...................................................203
Bele{ka o autoru..............................................................................203
Kori{}ena literatura i izvori...................................................204
207

Vek biblioteke u Prijepoqu - Biblioteka Vuk Karadžić

Transcription

Similar documents

Dekorativno bl - Državni arhiv u Rijeci

Истрага склањала кључни доказ

Bilten povodom 20 godina rada društva

Style Stove - Cheshire Stoves

овај број

GODINA 2010. broj 41 Hram Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila

ZADU@BINA „DESANKA MAKSIMOVI]“

7 June 2011 Press Clippings (Source – ICMP)

Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu 1.qxd

PRIPREMA - CMYK.cdr - Tijana M. Djerković

za[tita prirode 59/1–2 protection of nature 59/1–2