Погледај

Transcription

Погледај - Grad Užice

U OVOM BROJU
JOVAN MARKOVI]
Veliki broj projekata
priveli smo kraju tako
da moèmo biti
zadovoqni i sa
planirawem i
izvr{ewem buxeta.
str. 6.
5
U@ICE
Nema besplatnog prevoza
6
JOVAN MARKOVI]
I razvoj i {tedwa
8
NE\O JOVANOVI]
Univerzitet za budu}nost
10
BAJINA BA[TA
Privatizacija „Elektroizgradwe“
12
U@ICE I KURSK
Potvrda prijateqstva
13
OBRAZOVAWE
Bruco{i na startu
19
IZLO@BA O „VESTIMA“
Sedam decenija postojawa
22
NARODNA BIBLIOTEKA
Razgovori o Andri}u
23
IZLO@BA
Udruèwe Kraqevina Srbija
27
SPORT
Pet veli~anstvenih
31
U@I^KA BICIKLIJADA
Druèwe za pam}ewe
32
TROFEJ GRADA U@ICA
Mirko ponovo prvi
NE\O JOVANOVI]
Na~elna saglasnost
Ministarstva prosvete
postoji i oni o~ekuju da
se tehni~ki deo koncepta
pre svega ovde realizuje.
Koliko }emo mi brzo
ispuniti uslove toliko
}e brza biti i realizacija
koncepta integrisanog
univerziteta
str. 8.
MIRKO PETROVI]
Ostvario sam ovaj
rezultat u delu sezone
koji uglavnom pripada
krosevima, i moram
naglasiti da sam tr~ao
u patikama
str. 32.
Zorica \okovi}
UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sneàna Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}
REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Radojka Popovi},
@anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi} - Bogdanovi}
PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)
KONTAKT: redakcija 513-256, oglasno 513-261, direktor 513-128,
marketing 513-124, faks 511-941
7.oktobar 2011.
хроника
Program obele@avawa
Dana grada
U@ice, oktobar 2011.
êtvrtak, 29.09.
10.00 Dani p~elarstva Uìce 2011.
Plato ispred Belog dvora
Organizator:Dru{tvo p~elara Uìce, TO Uìce i sekcija „Zlatne ruke“
Kluba 3
Subota, 1.oktobar
10.00 MINI BASKET-MAKSI ZABAVA
Turnir u ko{arci za u~enike osnovnih {kola od 1.-4.razreda
Sportska dvorana Veliki park
Organizator: KK [ampion i TO Uìce
16.00 [kolsko prvenstvo grada u biciklizmu - Uli~na trka
Gradski trg
Organizator: biciklisti~ki klub „Era“
Nedeqa, 2.oktobar
15.00 33. „Paunovi dani“ Riba{evina
Organizatori: Narodna biblioteka Uìce, Osnovna {kola i MZ
Riba{evina
Ponedeqak, 3.oktobar
19.00 Izlo`ba „Vesti-70 godina postojawa“
Narodni muzej Uìce
Organizator: Narodni muzej Uìce
Utorak, 04.oktobar
18.30 Izlo`ba „Ivo Andri}-50 godina Nobelove nagrade“
19.00 Ve~e posve}eno nobelovcu Ivi Andri}u
Narodna biblioteka Uìce
Organizator: Narodna biblioteka Uìce
20:00 Predstava „Lizistrata“
Narodno pozori{te Uìce
Sreda,05. oktobar
15.00 Fudbalske utakmice:
Stadion Kr~agovo
- FK Jedinstvo Putevi - FK Sevojno
- FK Sloboda Point Sevojno - FK Sevojno
- FK Sloboda Point Sevojno - FK Jedinstvo Putevi
Gradski stadion
16.00 Atletska trka „Trofej Uìca“ 2011.
- Bebi trka
- Seniroska trka
Organizator: Sportski savez Uìce
Ребаланс буџета
Na sednici odrànoj 5. okotobra, Gradsko ve}e saglasilo se da Uìce u|e u postupak pribavqawa svojine
nad vojnim kompleksom “4. puk” u Kr~agovu. Povod je nova
ponuda Ministarstva odbrane za kasarnu u Kr~agovu koja
sada iznosi 5,2 miliona evra, {to je umawewe po~etne cene
za 40%. Planirano je da Uìce svoju nov~anu obavezu prema
ministarstvu izvr{i u narednih pet godina i to razmenom
stanova za potrebe Vojske.
Na ovoj sednici, ~lanovi Ve}a utvrdili su predlog prvog ovogodi{weg rebalansa gradskog buxeta koji je
ura|en zbog izmena zakona o finansirawu lokalnih samouprava i pove}anih prihoda. Prema predlogu rebalansa,
gradska kasa bi}e uve}ana za 172 miliona dinara tako da }e
buxet grada Uìca iznositi 2.080.000.000 dinara. U skladu
sa ovim izmenama, promene su izvr{ene i u godi{wem programu rada Direkcije za izgradwu.
Prihva}eni su predlozi Komisije za nagrade i priznawa i odlu~eno da se povodom Dana grada uru~e nagrade istaknutim i zaslu`nim gra|anima koji su svojim radom i
dostignu}ima ostavili traga u ìvotu grada. Na sve~anoj
akademiji, poveqe, plakete i nagradu grada Uìca dobi}e
dvanaest sugra|ana, zatim uì~ke Vesti i Kolo srpskih sestara, dok }e akademik Qubomir Simovi} dobiti titulu
po~asnog gra|anina Uìca.
19.00 Izlo`ba slika akademskih slikara udruèwa „Kraqevina Srbija“
Narodni muzej Uìce (mala sala)
êtvrtak, 06. oktobar
12.00 Promocija izrade katastra nepokretnosti
Sve~ana sala Gradske ku}e
Republi~ki geodetski zavod - Slu`ba za katastar nepokretnosti Uìce
20.00 „Raskorak“ - izlo`ba slika i skulptura Milo{a [obaji}a i izlo`ba
studenata Fakulteta za umetnost i dizajn Megatrend univerziteta u Beogradu
Organizator: Gradska galerija
Petak, 07. oktobar
11.00 Me|unarodna konferencija - „Nauka i visoko obrazovawe u funkciji
odrìvog razvoja - SED 2011.“
VPT[
Organizator: Visoka poslovno tehni~ka {kola
13.00 Sve~ani defile „Pozdrav Uìcu“(pred{kolci, u~enici osnovnih i
sredwih {kola, studenti, sportisti, predstavnici MUP-a, Crvenog krsta,
KUD-ova
Relacija: Narodni muzej - Gradski trg
13:20 pokazna ve`ba Sektora za vanredne situacije (trg)
13:30 pokazna ve`ba Uprave za obezbe|ewe (trg)
13.40 Program „Deca za decu“
Gradski trg
Organizator: De~iji vrti}
(U slu~aju ki{e program za decu }e se odràti u nekom drugom terminu)
14.00-Sve~ana sednica Skup{tine Grada
Umetni~ki program „Ko te Uìce ne bi voleo“
20.00 Koncert
Gradski trg
(U slu~aju ki{e koncert se odràva u sportskoj dvorani „Veliki park“)
Subota, 08. oktobar
09.00 Trka za sre}nije detiwstvo
Gradski stadion
Organizatori: Crveni krst
12.00 „U kolu 90 godina“ - akademija povodom 90 godina postojawa odbora
Kola srpskih sestara u Uìcu
Sve~ana sala Gradske ku}e Uìce
Organizator: Kolo srpskih sestara
Nedeqa, 09. oktobar
09.00 Otvoreno prvenstvo grada u stonom tenisu Uìce 2011.
Sportska dvorana Veliki park
Organizator: STK «Jedinstvo»
20.00 Koncert gradskog tambura{kog orkestra „Kapedunum“ ( 30 godina
rada)
Ponedeqak, 10. oktobar
17.00 Promocija Uì~kog zbornika br.35
Sve~ana sala Gradske ku}e
19.00 Izlo`ba „Spomen Trg u Uìcu ( 1961.-2011.)
Istorijski arhiv
Organizator: Istorijski arhiv
SEDNICA GRADSKOG VE]A
Нова цена гаса
Gradsko ve}e dalo je saglasnost predstavnicima
grada, koji su ~lanovi skup{tine akcionarskog dru{tva
“Uìce-Gas”, da prihvate novopredloènu cenu gasa. Ona
bi, prema predlogu, iznosila 38,86 dinara po kubnom metru za doma}instva, odnosno 37,16 za ostale korisnike.
Prihva}en je predlog Komisije za nagrade i priznawa i
~lanovi Ve}a su se saglasili sa wihovim izborom najboqeg
idejnog re{ewa za gradska priznawa.
Na ovoj, 116. sednici Ve}a, prihva}eni su izve{taj
o radu de~ijeg vrti}a “Uìce”, kao i plan rada vrti}a za
2011/2012. godinu.
Utvr|ena su razre{ewa i imenovawa ~lanova u {kolskim odborima u Medicinskoj, Ekonomskoj i Umetni~koj
{koli, u Muzi~koj i u “ Prvoj osnovnoj {koli Kraqa Petra II”.
S. P.
7. oktobar 2011.
хроника
U@ICE
Нема бесплатног
превоза
Sredom uve~e
Zvani~ni gradski prevoznik najavio raskid
ugovora sa Gradom
Od 1. oktobra u Uìcu nema besplatnog gradskog prevoza za
gra|ane starije od 65 godina i invalide. Naime, zvani~ni gradski prevoznik „Zlatan Rajzen“ ne vozi besplatno ove kategorije
gra|ana, jer, kako kaè Zlatan Mojsilovi} vlasnik ovog preduze}a,
za te namene Grad mu nije platio mesec i po dana. Po wegovim
re~ima, ukupna dugovawa Grada prema „Zlatan Rajzenu“ su oko 15,5
miliona dinara, ra~unaju}i neispla}ene subvencije, ali i dug za
mese~ne karte iz ranijeg perioda.
Milovan Petrovi}
Zlatan Mojsilovi}
- Na sastanku sa predstavnicima Gradske uprave sam najavio raskid ugovora. Otkazni rok po zakonu je dva meseca i to }u
ispo{tovati. Morao sam to da uradim, jer vi{e nisam mogao da
svoje preduze}e uvla~im u ve}u dubiozu. Dugovawa Grada vode me
direktno u zatvarawe firme, a ja to ne èlim. Tokom otkaznog
roka ne}e biti besplatnog prevoza za starije i druge kategorije
stanovni{tva za koje sam dobijao subvenciju, - rekao je Zlatan Mojsilovi}.
Zamenik gradona~elnika Milovan Petrovi} povodom svega
potpisao je saop{tewe za javnost u kojem se kaè:
- Grad Uìce, u skladu sa potpisanim ugovorom, uredno
izvr{ava svoje obaveze prema preduze}u „Zlatan prevoz“ d.o.o koje
obavqa javni prevoz na teritoriji grada. Odluka ovog preduze}a
da od 1. oktobra uskrati besplatan prevoz gra|anima starijim od
65 godina, doneta je bez konsultacija sa predstavnicima grada i
predstavqa jednostrano kr{ewe ugovornih odredbi prema kojima
ukoliko jedna strana potpisnica èli da raskine ugovor mora
ispo{tovati otkazni rok koji traje dva meseca.
Jasno je da preduze}e „Zlatan prevoz“ ima obavezu da narednih
dva meseca vr{i prevoz u skladu sa potpisanim ugovorom. Ukoliko
se ugovorne obaveze budu kr{ile grad Uìce }e preduzeti zakonske
mere i doneti adekvatne odluke kako bi se obezbedili uslovi da
javni prevoz u gradu normalno funkcioni{e, kaè se u saop{tewu
za javnost zamenika gradona~elnika Milovana Petrovi}a.
R. Popovi}
7.oktobar 2011.
Парадирање
Kraj septembra i
po~etak oktobra u na{oj
Pi{e: Milica Turudi}
Srbiji
obeleìlo
je
nekoliko doga|aja, ali
dominiraju}a tema, koja
preti nesagledivim evropskim posledicama, je odlagawe tog paradirawa u Beogradu.
[to bi bi, skup je zabrawen, nije bilo ni onih
drugih, vite{kih, jednostavno, toga dana predloèno
je da budemo svi mirni i da ne talasamo previ{e.
I toga dana, a i nekoliko dana kasnije, momak,
uvre|en zbog neodràvawa parade, nije silazio sa
TV ekrana. Odavno neko nije toliko bio slikan i nije
dobio toliko dragocenog televizijskog vremena.
U ispravnost ideje ube|ivao nas je ujutru, uve~e,
preko dana, u reprizama no}u. Zamorio se od pri~e
kako su uvre|eni i diskriminisani, kao da u Srbiji
ovih dana nema nikakvih drugih problema.
Ba{ tih dana poginula su ~etiri mlada ~oveka
rade}i na crno i za minimalnu zaradu. Istina, bilo
je o tome re~i, i dan àlosti u Beogradu, ali odlagawe parade i to je bacilo u zasenak. Prosto sam se
pribojavala da taj pomenuti momak ne izleti slu~ajno
i iz mog friìdera kad ga otvorim, jer nisi mogao
birati kanal na TV ekranu a da ga tamo nema.
I tome stvarno nije kraj, ~ujem da na{ predsednik
Republike mora odgovoriti Evropi za{to je parada
odgo|ena, ili zabrawena, ne znam!
Pa pitam da li ta Evropa zaista tako bri`no
misli o svoj na{oj deci, onima koji su ostali zatrpani u odronu, onima koji ~ekaju svoj prvi posao
vi{e godina, onima koji su na ivici egzistencije?
Ne znam, mo`da je sve to mawe va`no od pomenutog doga|aja, tako kaù oni pametniji. Ko uostalom
pita nas za mi{qewe!
Da se razumemo, nisam ja protiv bilo kakvog paradirawa, neka {eta ko skim ho}e i kad ho}e, i kamo
sre}e da smo tome pri{li tako. [etaj, tvoj problem,
tvoje zadovoqstvo, tvoje dru{tvo, ja imam pre~a posla a ne da vas rasterujemo. Sve bi pro{lo bez tolike
medijske pompe , pa rekla bih i reklame, bez uvreda i
bez evropskih packi.
[ta }e daqe biti ostaje da vidimo, ako se iz toga
problema izvu~emo onda zasigurno ho}emo i iz svih
drugih, koji su se pokazali toliko mawi u odnosu na
wega.
интервју
▐ Kako se puni uì~ku buxet s obzirom na
ekonomsku krizu, ima li problema u realizaciji projekata i transferima iz Republike?
- Napravili smo analizu izvr{ewa buxeta za proteklih devet meseci i on je 93 odsto. Buxet je planiran na milijardu i 850 miliona dinara s tim da o~ekujemo rebalans koji
}e pove}ati rashode za ovu godinu. Nemamo
zna~ajnijih problema na realizaciji projekata
i mislim da }emo do kraja godine imati potpuno izbalansirano izvr{ewe. Problem u funkcionisawu Grada jesu preuzeti dugovi od pre
nekoliko godina za javna preduze}a i ustanove.
Nivo dugovawa je od 100-140 miliona dinara.
Imaju}i u vidu da je smawen transfer od Vlade
Srbije u protekle tri godine u iznosu od 144
miliona dinara godi{we, ipak smo uspeli
da plan koji smo postavili od 40 razvojnih
projekata realizujemo. Veliki broj projekata
priveli smo kraju tako da moèmo biti zadovoqni i sa planirawem i izvr{ewem buxeta.
▐ Posle Novog Sada Uìce je drugi grad
u Srbiji koji }e krenuti sa izdavawem municipalnih obveznica. U pitawu je model
prikupqawa investicionih sredstava koji
je novina za lokalnu samoupravu.
- Najva`niji projekat trenutno jeste
zavr{etak gradwe zatvorenog bazena u Uìcu.
U pitawu je koncept kupovine obveznica koje
}emo ponuditi trì{tu hartija od vrednosti. Imali smo jako pose}enu konferenciju
za {tampu u Beogradu koju su pratile banke,
osiguravaju}a dru{tva i investitori. Bez obzira na otvarawe ponuda mislim da je bitno da
u|emo u ovaj proces i da budemo jedna od prvih
lokalnih uprava koja pored buxeta, Vlade,
ministarstava, donatora ukqu~uje i ovaj nivo
finansirawa razvojnih projekata.
▐ Municipalne obveznice su novina na srpskom trì{tu hartija od vrednosti. Koliko
je ono zakonski regulisano i zaokruèno,
postoje li nedoumice?
- Trì{te hartija od vrednosti jo{ nije
zaokruèno zakonski i Ministarstvo finansija nije do kraja privelo Zakon o javnom dugu
i hartijama o vrednosti. Lokalne uprave imaju
mogu}nost da emituju svoje hartije od vrednosti i da se pojave na trì{tu kapitala.
O~ekujemo u oktobru-novembru da Ministarst-
êstitka U@iânima
- Koristim priliku da Uì~anima ~estitam Dan grada. Uìce ima
istoriju dugu preko sedam vekova,
tradiciju, narod koji u te{kim vremenima i isku{ewima moè da se ponosi
uspesima i rezultatima na svim poqima.
vo finansija i Vlada Srbije daju lokalnim
upravama mogu}nost finansiraja kroz u~e{}e
gra|ana i kroz otkup hartija od vrednosti. To
je novi na~in finansirawa i ulagawa. Banke,
odiguravaju}a dru{tva, fondovi, pojedinci
ulaù novac u razvojne projekte i na neki
na~in „kreditiraju“ izgradwu kroz povoqwi
model nego {to su klasi~ni bankarski krediti.
Poku{ali smo da u konceptu emitovawa na{ih
ponuda zaokruìmo investirawe na zatvorenom
bazenu i da sve dosada{we kredite koje je Grad
imao u vezi gasovoda, deponije, de~jeg vrti}a i
jo{ neke pojekte, ukqu~imo u jednu ponudu prema bankama i osiguravaju}im dru{tvima kako
bismo dobili najkvalitetnije ponude koje }e za
Grad biti dugoro~no isplativije.
▐ Jedna ponuda je do sada otvorena...
- Proteklog utorka otvorili smo ponudu
za 100 miliona dinara za gradwu zatvorenog
bazena i dobili smo boqu ponudu od Vlade
Srbije i velikih kredita. „Intesa banka“ je
GRADONAÊLNIK U@ICA, JOVAN MARKOVI]
И развој и штедња
- Poku{ali smo da u konceptu emitovawa obveznica
zaokruìmo investirawe na zatvorenom bazenu kao i da sve
dosada{we kredite koje je Grad imao u vezi gasovoda, deponije, de~jeg vrti}a i jo{ neke projekte, ukqu~imo u jednu
ponudu prema bankama i osiguravaju}im dru{tvima kako
bismo za Grad dobili najkvalitetnije i dugoro~no najisplativija sredstva – kaè za „Vesti“ gradona~elnik Jovan
Markovi}
ponudila da ispod 3 odsto dobijemo kredit za
gradwu bazena. U pitawu su dva modela su izdavawa obveznica. Jedan od 100 miliona za bazen, a drugi 4,5 miliona evra za finansirawe
dugova prema bankama.
▐ Na {tedwi u javnom sektoru Srbije insistira i MMF. Kako se {tedi u uì~koj lokalnoj samoupravi?
-
Osnovni ciq Grada koji smo zacrtali
pre tri godine jeste realizacija preko 40 razvojnih projekata i to podrazumeva zavr{etak
poslova oko Deponije, gasovoda, toplovoda, ulica, parkirali{ta, Hale, Vrti}a, Doma za stare,
Stadiona, Bazena. U okolnostima u kojima smo
mi kao Grad funkcionisali te{ko je napraviti
model da u isto vreme krize imate realizaciju razvojnih projekata i imate {tedwu kao i
minimalne cene usluga koje su vezane za javni
sektor. Napravili smo odre|ene iskrake i neku
meru {to se ti~e postupawa javnog sektora.
Prva mera je smawewe broja zaposlenih po Uredbi Vlade Srbije iz 2010. godine i jedna smo
od retkih lokalnih samouprava koja je smawila
broj zaposlenih. Na{a kvota od 149 zaposlenih plus komunalna policija i javna preduze}a
ispuwena je pre godinu dana. Zna~ajno je da smo
sa minimalnim pove}awem cena komunalnih
usluga u „Vodovodu“, „Toploti“ i „Biokto{u“
napravili stabilnost funkcionisawa sistema, ali i unapre|ivali delatnosti i {irili
mreù usluga preko „Direkcije za vode“, „Srbija puteva“, EPS-a i uspeli da uloìmo vi{e
desetina miliona evra u {irewe infrastrukture. Uspeli smo da u isto vreme radimo gaso-
vod, asfaltiarawe centralnih gradskih ulica,
i napravimo odrìv sistem. Mislim da je velika stvar {to smo proteklih godina uspeli
da zavr{imo projekte koji su bili vezani za
deponiju, gasovod i toplovod i mislim da smo
sa ove strane ispunili o~ekivawe gra|ana. . .
▐ Kakvi su odnosi u vladaju}oj koaliciji. Da li je sve politika, odnosno kako
funkcioni{e koalicija posle izlaska
G17 iz vlasti s obzirom da je u parlamentu
formiran i novi odborni~ki klub Nove socijaldemokratije Srbije (NSD)?
- Skup{tina Grada Uìca ima 67 odbornika. Posle izbora pre tri godine koalicija je
imala 34 odbornika (DS, G17 plus, SPO, SPS i
saradwa sa LDP) {to je bila stabilna ve}ina
od 37 odbornika. Problemi sa G17 plus u jednom
trenutku ugrozili su funkcionisawe koalicije,
ali smo uspeli da sa pojedinim odbornicima i
strankama opozicije sa kojima smo nagla{avam
imali uvek dobru saradwu dobili podr{ku da
radimo na realizaciji zapo~etih poslova i
projekata. U pitawu su Carina, Univerzitet,
Dom vojske, obnova pruge uskog koloseka, aerodrom „Ponikve“, postrojewa za otpadne vode...
Buxet
- Veliki broj projekata priveli
smo kraju tako da moèmo biti zadovoqni i sa planirawem i izvr{ewem
buxeta.
7. oktobar 2011.
интервју
Veliki kvalitet za Grad Uìce i politi~ku
scenu jeste da smo imali ve}u podr{ku odbornika nego kada je G17 plus bio u koaliciji i to je
potvrda da u Gradu postoji ozbiqna politi~ka
scena koja je sazrelila da se bavimo pitawima
bitnim za grad i ìvot gra|ana, a na sednicama
koje su usledile imali smo podr{ku preko 40
odbornika...
u~esnika u projektu gradwe Deponije i procenu
pla}awa usluga. Deponiju „Duboko“ }emo otvoriti 19. oktobra i toga dana u na{em gradu
bi}e visoke zvanice. Posle sve~anosti otvarawa o~ekujem aktivan pristup svih lokalnih
uprava, a s obzirom na preko 300.000 korisnika i 250 tona otpada dnevno moramo traìti
pro{irewe deponije i gradwu energane...
▐ Poqoprivreda i turizam su razvojne
privredne grane uì~ke regije. Aerodrom
„Ponikve“ direktno se dovodi u vezu sa
wima.
- Projekti koji ~ekaju na realizaciju su
Aerodrom „Ponikve“ vredan 20 miliona evra,
Postrojewe za otpadne vode vredno je 27 miliona evra, pruga uskog koloseka, energana...
Do kraja 2012. godine uloì}emo svu energiju i
znawa i novca da se prostor o~isti od zaostalih ubojnih sredstava. Dosta smo radili na promociji projekta aerodroma u Italiji, Nema~koj,
Austriji, Rusiji i verujem u viziju da }e „Ponikve“ zaìveti kao Centar za kargo i ~arter
letove i da }e to biti velika korist za poqoprivredne proizvo|a~e i turizam ovog kraja.
▐ Postoje spekulacije da su ~etiri odbornika NSD koja su u{la u koaliciju postavila
i odre|ene uslove... Koliko ima istine u
tome?
- Nisu ni{ta specijalno traìli. Ne radi
se samo o ~etiri odbornika koji su iza{li iz
SNS-a ve} o tome da smo imali podr{ku preko
40 odbornika na glasawu i dobili podr{ku za
razvojne projekte kao i za predloge na kojima
smo insistirali. Do sada je sve korektno i nismo imali problema.
Municipalne
obveznice
- To je novi na~in finansirawa i ulagawa. Banke, odiguravaju}a
dru{tva, fondovi, pojedinci ulaù
novac u razvojne projekte i na neki
na~in „kreditiraju“ izgradwu kroz povoqniji model nego {to su klasi~ni
bankarski krediti.
▐ Uì~ani su napravili stadion po meri
Grada, jedna je od ocena koja se mogla
pro~itati u pisanim medijima. êsto je isticana wegova funkcionalnost i namena ne
samo za sportska de{avawa.
- Ulazak „Sevojno Pointa“ u prvu ligu i
fuzija sa „Slobodom“ bila je sportska osnova
za realizaciju projekta koji je bio aktuelan
pre vi{e decenija. Dakle, stvorena je sportska
infrastruktura. Bilo je osporavawa, ali se
postavqa pitawe, {ta da smo i{li u drugom
pravcu? Da li je bilo racionalno i dobro da
zanemarimo dobru {ansu da se fudbal, atletika i sport u Uìcu podignu na vi{i nivo?Da
nismo uradili stadion do{li bismo u situaciju da utakmice „Slobode Point Sevojno“
gledamo u Lu~anima... Bili smo svesni da je
jako te{ko vreme u kojima qudi ìve. Moram
da istaknem da izgradwa Stadiona u Uìcu
nije usporila niti ugrozila gradwu bilo kog
projekta ili posla u gradu. Dobili smo stadion koji nije samo za fudbal i ateletiku ve} i
za rekreativni i masovni sport, a u narednom
periodu postavi}emo i reflektore. Ideja je da
napravimo me|unarodni fudbalski kamp kako
bismo u toku leta objedinili sve potencijale
Grada i sportske i turisti~ke i na Zlatiboru i
okruèwu. Ovaj turnir bio bi mesto za dolazak
klubova iz biv{e Jugoslavije, Evrope i Rusije
tako da bismo u toku leta u Uìcu imali na
hiqade mladih qudi koji se bave fudbalom i
atletikom, na desetine trenera i sudija na seminarima, a sve to moè biti velika dobit za
Grad, wegov turizam i zapo{qavawe. Efekat
gradwe stadiona treba posmatrati i u ovom
svetlu i to je wegova posebna vrednost.
▐ Kao slede}e pitawe name}e se i zavr{etak
zatvorenog bazena na Carini kod Medicinske {kole. Ovakav objekat mnoge lokalne
vlasti „obe}avale“ su Uì~anima...
- Verujem da }emo zatvoren bazen zavr{iti
do maja- juna idu}e godine. Investicija je vredna 300 miliona dinara. Najva`niji korak bio
je izbor dobre lokacije i eliminacija svih
spornih detaqa u realizaciji posla. Postavili smo racionalan projektni zadatak, odrìv
je i nije megalomanski. Bazen dimenzija 33 sa
25 metara je odrìv i u skladu sa potrebama
sugra|ana posebno mladih. Moè da bude servisiran i odrìv i sve pri~e o bazenu od 10-12
miliona evra nisu mogu}e sa stanovi{ta real-
7.oktobar 2011.
izacije i odrìvosti. Ovaj projekat je prioritet posle zavr{etka poslova oko gasovoda i
ulica do kraja oktobra. Obezbedili smo prvi
deo sredstava od 150 miliona dinara i to iz
buxeta 100 miliona i 50 iz NIP-a za ovu godinu.
O~ekujem rebalans 20. oktobra i mogu}nost da
otvorimo tender za dodatnih 70 miliona dinara za tre}u fazu realizacije ovog posla.
O~ekujem i sklapawe ugovora 10-15. novembra
ove godine i mogu}nost da se poslovi oko bazena odvijaju i u toku decembra, januara i februara. Preostaje nam 30 miliona za ure|ewe parternog dela. „Jedinstvo“ i „Putevi Uìce“ su
nam garant da }emo te poslove zavr{iti kako
smo i planirali.
Bazen
- Verujem da }emo zatvoren bazen
zavr{iti do maja - juna idu}e godine.
Investicija je vredna 300 miliona
dinara. Najva`niji korak bio je izbor
dobre lokacije i eliminacija svih
spornih detaqa u realizaciji posla.
▐ Veliki projekat Regionalne sanitarne deponije „Duboko“ zapo~et je pre deset godina.
Kada }e u Uìcu po~eti primarna selekcija
otpada u doma}instvima? U pojedinim gradovima startovala je podela vre}a za sme}e
po doma}instvima {to je bitno za funkcionisawe deponije i wenu odrìvost.
- Odrìvost sistema na Deponiji zavisi od
primarne selekcije otpada. Od oktobra po~iwe
kampawa primarne selekcije i u ovom intervalu oktobar-novembar-decembar o~ekujem dobru
medijsku kampawu i promociju projekta kako
bismo napravili komunikaciju sa gra|anima uz
upozorewa kakve probleme o~ekujemo, ukoliko
primarna selekcija ne bude na zadatom nivou.
Deponija „Duboko“ je najve}i projekat na kome
radimo i investicija u koju smo sa Evropskom
komisijom i drugim lokalnim samoupravama
uloìli preko 18 miliona evra. ^vrsto verujem
da je deponija razvojni projekat ne samo Uìca
be} i drugih lokalnih samouprava {to se ti~e
upravqawa otpadom.U ovom momentu imamo dosta problema oko pla}awa i oko neregulisanih
obaveza, transfer stanica, primarne selekcije, ali imaju}i u vidu ciq projekta potrebno je
da pokaèmo svima u okruèwu da moèmo da
raspolaèmo jednim ovakvim resursom. Dobili
smo podr{ku Evropske komisije od 3,8 miliona
evra za gradwu tela deponije i Centra za selekciju i dva miliona evra za sanaciju dva velika
klizi{ta od Kraqevine [vedske, zatim pomo}
od Ministarstva i Vlade Srbije i o~ekujem da
}emo za mesec-dva dana potvrditi koncept svih
▐ Vlada Srbije je usvojila medijsku strategiju. Uìce je jedan od regionalnih centara
koji }e imati svoj javni servis. Kakvi koraci lokalnih samouprava slede posle usvajawa ovog dokumenta?
- Uìce ima snage, mogu}nosti i kapaciteta da razvija svoje institucije i jako je
va`no da u svim poslovima imamo rezultate.
Napravili smo poziciju da iz Uìca vi{e institucije ne odlaze. Velika je stvar {to smo
osnovali Carinu i Slobodnu zonu, Agenciju za
osigurawe izvoza (AOFI) i zadràli Zdravstveni centar. Ideja oko osnivawa Univerziteta je podràna i napravili smo iskorake u
oblasti privrede, turizma i sporta. O~ekujem
da }e u narednim danima Uìce dobiti potvrdu
o osnivawu jednog javnog preduze}a u okviru
EPS-a koje }e se baviti odrìvim izvorima
energije. Zavr{avamo zgradu Carine. Mislim
da je je veoma va`na odluka Vlade da Uìce
bude regionalni centar za medije {to je {ansa
da ovu te{ku medijsku situaciju pomognemo i
poboq{amo i da u narednom periodu napravimo
studiju o ulagawu u ovu oblast.
Jubilej „Vesti“
- êstitam jubileje „Vesti“ i
„Radio Uìca“. Sedamdeset godina
uspe{nog rada jeste za ponos redakciji i qudima koji su radili i rade na
ovim poslovima. Svi funkcioni{emo
u te{kim vremenima i ovom prilikom
zahvaqujem redakciji i saradnicima
„Vesti“ na svim naporima koje ~ine da
mediji funkcioni{u na ponos Grada i
Uì~ana.
▐ Povodom Dana Grada, 9. oktobra u Uìcu
se godinama unazad odràva niz programa i
sve~anosti. [ta je centralna manifestacija
ove godine?
- Koristim priliku da Uì~anima ~estitam Dan grada. Uìce ima istoriju dugu preko
sedam vekova, tradiciju, narod koji u te{kim
vremenima i isku{ewima moè da se ponosi
uspesima i rezultatima na svim poqima. U okviru obeleàvawa Dana grada poku{ali smo
da ukqu~imo {to vi{e institucija iz oblasti
obrazovawa, kulture, sporta, privrede...Kao
centralno de{avawe izdvajam petak i 7. oktobar kada }e biti obeleèno 70 godina Uì~ke
republike i tada }emo imati dosta de{avawa i
u~esnika-dece na Trgu kao i defile pripadnika policije i vatrogasnih jedinica. Dan grada
je i prilika za promociju gradwe novog vrti}a u
Kr~agovu. N. Ili} – @. Eri}
разговор с поводом
NE\O JOVANOVI], ODBORNIK I ^LAN TIMA ZA REALIZACIJU KONCEPTA
INTEGRISANOG UNIVERZITETA
▌ Ve} dugo se govori da }e
Uìce postati Univerziteski
grad, da li }e to kona~no i
biti?
[to se ti~e Uìca kao
Univerzitetskog centra ta ideja nije od ju~e, postoji ve} duè
vreme, ali wena afirmacija je
intenzivnije krenula od skoro.
Formirana je radna grupa koja
ima itekako veliki motiv da
se koncept „integrisanog univerziteta“ u Uìcu kona~no realizuje. U tom timu su na~elnik
[kolske uprave Blaè ûbrilo,
gradona~elnik Jovan Markovi},
dekan U~iteqskog fakulteta
Krstivoje [pijunovi} i ja.
▌ [ta su prioriteti u ovom
poslu?
Prioriteti su preduslovi i uslovi za realizaciju
projekta integrisanog univerziteta u celosti. U tom smislu
se od gradske uprave pruà
svesrdna podr{ka da bi se ovi
preduslovi {to pre ostvarili.
Li~no, preko mene je do{lo do
komunikacije sa Ministarstvom
prosvete. Na~elna saglasnost
Ministarstva prosvete postoji
i oni o~ekuju da se tehni~ki
deo koncepta pre svega ovde
realizuje. A da se posle toga
pristupi realizaciji projekta
u smislu formirawa integrisanog univerziteta sa najmawe
tri fakulteta. Definisano je
da budu U~iteqski fakultet
i Fakultet dramske reìje a
poznato je da Emir Kusturica
sa svojim resursima kojima
nesumqivo raspolaè participira u ovoj pri~i. Ima dobru
voqu i nadasve èqu da u Uìcu
bude univerzitet. Trenutno je
aktuelno da tre}i fakultet
bude Fakultet matematike ili
fizike. Razlog je ~iwenica da
je prema statisti~kim podacima
nametnuto razmi{qawe da je
najmawe prosvetnih radnika
upravo iz matematike i fizike.
Onda bi to bila produkcija upravo tog prosvetnog kadra koji je
za sada deficitaran a istovremeno stvara dobru podlogu da se
takav fakultet afirmi{e.
▌ Kada moè da se o~ekuje
formirawe Univerziteta u
Uìcu?
Vrlo je nezahvalno prognozirati vreme koje je ovde relativna kategorija. Ministarstvo
ne oro~ava ve} traì ispuwewe
uslova. Koliko }emo mi brzo ispuniti te uslove toliko }e brza
biti i realizacija koncepta integrisanog univerziteta. Prva
faza realizacije cele ove pri~e
vezano za osnivawe univerziteta je kada Ministarstvu budu
dostavqeni dokazi da su svi us-
Универзитет за будућност града
Na~elna saglasnost Ministarstva prosvete postoji i oni o~ekuju da
se tehni~ki deo koncepta pre svega ovde realizuje. Koliko }emo mi
brzo ispuniti uslove toliko }e brza biti i realizacija koncepta
integrisanog univerziteta, rekao je Jovanovi}
lovi ostvareni. Onda ne}e biti
problem a davawa dozvole ili
saglasnosti, konkretno Vlade
Republike Srbije.
▌ Koliko su gradske strukture spremne da se odrade svi
ti neophodni poslovi?
Itekako spremne i ja tu
moram da posebno istaknem
angaòvawe gradona~elnika u
realizaciji ovog projekta jer
je zaista wegova velika energija potro{ena da se prvo okupe qudi koji èle da se ovako
ne{to re{i i da se afirmi{e na
najboqi mogu}i na~in. A drugo,
da ovaj grad dobije ono {to mu
treba.
▌ Kakav je Va{ li~ni stav?
Moje li~no mi{qewe je
da se gradu vra}a ne{to {to je
gradu oduzeto. Jer po meni trenutno Uìce je virtuelni regionalni centar jer je iz ovog
grada izuzeto sve ono {to ima
atribute centra. Zasluùje da
se od toga ne{to vrati, pa neka
to prvo bude fakultet, pa }emo
ostalo vra}ati postepeno tamo
gde moèmo i na na~in koji je
odre|en propisima i zakonima.
Na nama je da potro{imo znatan deo napora, rada i truda
da to stvarno i u~inimo za ovaj
grad koji to i zasluùje. A drugo
da mladi qudi vi{e nikad ne
traè afirmaciju u struci, edukaciji, stru~nom usavr{avawu
ni u Kragujevcu, Beogradu ni u
Novom Sadu nego upravo ovde. Na
kraju postoje i razlozi koji su po
meni vi{e dràvnog zna~aja a to
su geostrate{ki, demografski i
regionalni.
vrstu "magneta" da se mlada
populacija naro~ito studenata
koji su se i nekada davno okupqali u Uìcu na tri fakulteta Ma{inskom, Ekonomskom i
Pravnom, po~ne ponovo stacionirati u ovom gradu. I da oni ovaj
grad pretvore u studentski centar. Preduslove imamo zbog toga
{to je koncept formirawa studentskom doma u zavr{noj fazi.
Tehni~ki uslovi ve} postoje jer
smo dobili u vlasni{tvo objekta Kasarne u Kr~agovu koji }e
prema svim studijama stru~nih
slu`bi zadovoqiti sve potrebe
Fakultet grad îni gradom
Vi{e od toga jer sam savremenik doba kada su ovde
postojali fakulteti i kada je ovde bio ogroman broj mladih
qudi i kada je grad cvetao mlado{}u. Da bi se to ponovo
reafirmisalo mislim da je ovo pravi put.
▌ [ta biste posebno izdvojili
kada govorimo o vi{estrukom
zna~aju?
îwenica da je Uìce kao
centar i najve}i grad Zapadne
Srbije bez ne~ega {to sad èli
da ima. To podrazumeva i jednu
i standarde studentske populacije u sme{taju. Istovremeno
za broj i lokaciju objekata u
Kr~agovu itekako je zna~ajno
{to se uz izgradwu i adaptaciju
mogu stvoriti svi uslovi za integrisani univerzitet.
7. oktobar 2011.
разговор с поводом
▌ Na koji na~in je do{lo do
intenzivirawa ove ideje?
Javnost treba da zna ~iwenicu da smo prvo ponudili Gradu â~ku da zajedno
u~estvujemo u realizaciji osnivawa integrisanog univerziteta.
Imaju}i u vidu da i â~ani
imaju resurse sli~nog tipa
koje imamo, jer imaju Tehni~ki
i Agronomski fakultet. Uz
ono {to mi pruàmo to bi
bilo sasvim zadovoqavaju}e
pa ~ak i vi{e od toga. I da se
legitimi{emo pred Ministarstvom prosvete i Vladom Srbije
kao respektabilni gradovi koji
}e u afirmisawu ideje mo}i da
ostvare kona~an ciq. Ono {to
se meni nije svidelo, a bio sam
~ak i zate~en je jedna vrsta sujete koja je ispoqena od strane
rukovodstva Grada â~ka. Automatski se postavilo pitawe
zbog ~ega da bude sedi{te rektorata univerziteta u Uìcu
. Sujeta ovde ne sme da ima
mesta jer ovo su zdrave ideje od
op{teg interesa prevashodno za
mlade ili u korist mladih. Ako
je ideja krenula iz Uìca, sasvim je logi~no da ovaj grad bude
nosilac koji je doveo pri~u do
pribliàvawa ciqu. Onda mi
moèmo da traìmo da nam se
neko pribliì i pomogne nam u
realizaciji na{eg koncepta.
▌ Kakvi su finansijski aspekti?
Oni moraju biti re{avani
u hodu tako da bi bilo neozbiqno sada govoriti o finansijskoj
konstrukciji. Normalno je da se
o~ekuje podr{ka Vlade Srbije,
Ministarstva i oslawawe na
sopstvena sredstva. Finansijsku
konstrukciju }emo zaokruìvati
kada se za to budu stekli uslovi
i kada budemo prepoznali gde
}emo mo}i da traìmo pomo} a
gde iz sopstvenih izvora.
▌ Koje rezultate o~ekujete osnivawem Univerziteta?
Veoma pozitivne u svakom
slu~aju. îwenica je da nam se
veoma mali broj mladih koji
odlaze na daqe {kolovawe i
usavr{avawe ne vra}a. Ovaj
grad polako umire. A da bismo
Univerzitet je
najznaâjnija
investicija
Ovaj grad polako umire. A da bismo zaustavili
to umirawe moèmo jedino sa mladima. [to je wih
mawe u ovom gradu toliko
je grad mrtviji. Moje duboko
uverewe da je to zna~ajnije
od bilo koje druge investicije bez obzira da li je
re~ o privredi ili vanprivredi.
7.oktobar 2011.
moraju pro}i i Gradsko ve}e
i Skup{tinu grada. Tu je i koaliciona vlast i opozicija za
koje ne sumwam da kao politi~ki
~inioci i gra|ani grada Uìca
imati pozitivnog sluha prema
svemu ovome i da }e u~estvovati
u dono{ewu adekvatnih odluka.
Kakva je dinamika u ovom procesu?
Li~no }u se angaòvati da ovo stvarno
zaìvi, da ne ostane pri~a radi pri~e. Ako
budem prepoznao da je to samo pri~a onda
u ovome ne}u u~estvovati jer to nije ni moj
ìvotni, ni radni princip. A istovremeno
se nadam da qudi koji su zajedno sa mnom
u realizaciji ovog koncepta imaju isti
na~in razmi{qawa, isti nivo elana, èqe
i energije da se ovo realizuje.
zaustavili to umirawe moèmo
jedino sa mladima. [to je wih
mawe u ovom gradu toliko je grad
mrtviji. Moje duboko uverewe
da je to zna~ajnije od bilo koje
druge investicije bez obzira da
li je re~ o privredi ili vanprivredi. Ima jo{ investicija
ali vitalno je ovo o ~emu upravo
mi govorimo.
nosilac i ideje i realizacije, normalno uz veliku energiju gradona~elnika, i Ministarstvo prosvete koje pripada
Socijalisti~koj partiji Srbije.
A gospodin ûbrilo, na~elnik
[kolske uprave i ja smo eksponenti te partije tako da je to
predznak u svemu ovome {to
▌ Da li se slaète sa ocenom
da fakultet za grad zna~i ono
{to ga ~ini gradom?
Anga@ovawe
Emira Kusturice
Vi{e od toga jer sam
savremenik nekog doba kada
su ovde postojali fakulteti i
kada je ovde bio ogroman broj
mladih qudi i kada je grad
cvetao mlado{}u. Da bi se to
ponovo reafirmisalo mislim
da je ovo pravi put. Li~no }u
se angaòvati da ovo stvarno
zaìvi, da ne ostane pri~a radi
pri~e. Ako budem prepoznao da
je to samo pri~a onda u ovome
ne}u u~estvovati jer to nije ni
moj ìvotni, ni radni princip.
A istovremeno se nadam da
qudi, koji su zajedno sa mnom u
realizaciji ovog koncepta, imaju
isti na~in razmi{qawa i isti
nivo elana, èqe i energije da
se ovo realizuje.
▌ Ima li komentara vezanih za
politi~ki aspekt?
Posebno moje zadovoqstvo
sa politi~kog aspekta je {to je
Nemerqivu ulogu ima
Emir Kusturica koji zdu{no podràva ovu ideju, a
posebno da Uìce kao grad
dobije to {to traì. On }e
dati sve ono {to se od wega
o~ekuje u smislu wegovih
kapaciteta kako stru~nih
tako i sa stanovi{ta wegove pozicije i ogromnog
ugleda koji uìva kao
reìser i ~ovek iz oblasti
kulture sveta, nauke i filma. Omogu}i}e obezbe|ewe
i stranih kadrova ukoliko
je to potrebno.
~ini politi~ku teìnu. Ali bez
imalo namere da minimiziram
teìnu, ulogu a nadasve zna~aj
ostalih relevantnih faktora
iz gradskih struktura i svih
onih koji }e kasnije participirati i odlu~ivati u dono{ewu
adekvatnih odluka. A odluke
o
osnivawu
Univerziteta
Prva faza je da mi obezbedimo sve {to je neophodno
da bi moglo daqe da se radi.
Dosta toga smo uradili, pomenuo
sam objekte Kasarne, imamo mi
podr{ku i Univerziteta u Kragujevcu koji }e u svakom slu~aju
nesebi~no pomo}i da u po~etku
obezbedimo stru~ni kadar. Ovo
je dràvni interes. Ono {to
nemamo mi }emo traìti i moliti da nam se obezbedi. A ono {to
je vitalno je da imamo korpus
qudi sa stru~nim referencama,
a da nedostaju}i prosvetni kadar obezbedimo sa strane.
▌ [ta su slede}i koraci?
Dakle, potencijal u startu
postoji. Naàlost, za sada je nedovoqan da bi se mi mogli legitimisati prema Ministarstvu i Vladi kao faktor koji je
obezbedio sve. Dakle, kada
mi budemo ispunili zadatke u
smislu obezbe|ewa svih uslova, Vlada da pozitivnu ocenu i
kona~nu saglasnost za osnivawe
Univerziteta, onda smo pri~u
zavr{ili.
▌ Kako ocewujete prve komentare iz drugih gradova?
Mi poku{avamo da i Vaqev~ane, â~ane i Kragujev~ane
prihvatimo u smislu pozitivnog
rivalstva ali i da participiraju u ovome na najboqi mogu}i
na~in tako {to }e i oni prepoznati svoj interes. U~estvovawe za
wih u ovom konceptu ne moè da
bude {tetno.
To i wih moè da afirmi{e
kao ~inioce koji u ovoj oblasti
mogu da daju veliki doprinos a
kasnije da realizuje i neke svoje
ciqeve koje }e prepoznati wihovi gra|ani.
▌ I na kraju?
Ono {to ne èlim da bude
primarno je da politi~ki faktor ima teìnu. Ja sam rekao
da mi je mnogo drago {to je
Socijalisti~ka partije Srbije
prepoznata u ovome, ali ni u kom
slu~aju ne}u dozvoliti da to
ima samo politi~ki predznak.
Jer mi nismo ovde radi SPSa,
Demokratske stranke ili neke
druge partije ve} zbog gra|ana. A
ne}u skrivati zadovoqstvo {to
moja partija u svemu ovome ima
najve}u teìnu.
Dragica Cvijovi}
привреда
Privatizacija najuspe[nije bajinoiba[tanske firme
Словенци купују „Електроизградњу”
N
a javni poziv Agencije za
privatizaciju za prodaju
70,43 odsto kapitala ili 291.851
akcija “Elektroizgradwe” iz
Bajine Ba{te javio se samo jedan
potencijalni kupac – slovena~ka
firma „Javna rasveta ” d.d sa
sedi{tem u Qubqani. Ponudila je 2,45 evra po jednoj akciji ili ukupno 715.034,95 evra,
uz obavezu da u trogodi{wem
periodu kroz investicioni program uloì 120.000 evra ( prve
godine nema ulagawa, druge ulagawa su 50.000, a tre}e godine
70.000 evra ). Potencijalni
budu}i vlasnik prihvatio je sve
minimalne obaveze socijalnog
programa, odnosno obavezao se
da godinu dana po preuzimawu
„Elektroizgradwe” ne otpu{ta
vi{ak radnika ( izuzetno moè
od toga da odstupi ukoliko ima
saglasnost reprezentivnog sindikata), zatim da pet godina
ne mewa program i obim proizvodwe i da ispla}uje zarade i
ostale naknade radnicima na
zate~enom nivou. Agencija za
privatizaciju ocenila je da jedini ponu|a~ za kupovinu 70 akcija „Elektroizgradwe” – „Javna
Rasvetqava” Slovenija ispuwava traène uslove iz tendera
Momir Tanasijevi} i Nikola Mati}: privatizaciju treba odloìti
( tri posledwe godine bavi se
odgovaraju}om delatno{}u i
u pro{loj godini ostvarila je
poslovni prihod od 12 miliona
evra a uslov na tenderu je bio
najmawe 6 miliona evra). Stoga
je Tenderska komisija na sednici odrànoj 14. septembra
donela odluku o otpo~iwawu
pregovora sa jedinim ponu|a~em.
U skladu sa Uredbom o prodaji
kapitala i imovine javnim ten-
derom formirana je Komisija za
pregovore koja u roku od 60 dana
Tenderskoj komisiji predlaè
da li joj daje zeleno svetlo za
zakqu~ivawe ugovor o prodaji
firme sa oko 300 radnika koju su
mukotrpno stvarali 35 godina. –
Imamo lo{e iskustvo sa privatizacijom kada je firmu pre
~etiri godine kupio Slavi{a
Puri} i o{tetio nas za najmawe
dva miliona evra. Deo te sume
bi}e vra}en firmi sudskim
putem a novac }e dobiti budu}i
vlasnik. Mnogo jada nanelo nam
je i izdvajawe iz EPS-a , zatim
i upliv strana~kih interesa,
nelojalna konkurencija. Uprkos
svemu ova firma je opstala
i razvijala se, niko nam se u
Srbiji, gde smo prisutni na 80
odsto teritorije, po kvalitetu
nije primikao. Poznati smo i
kao donatori, nema bolesnog
~oveka koji nije dobio pomo},
stipendiramo decu radnika,
a ovavkom privatizacijom sve
to pada u vodu. Pa, bar da ho}e
da nam ponude dostojanstven
socijalni program – s gor~inom
kazuje dugogodi{wi radnik i
~lan Nadzornog odbora firme
POSLOVODSTVO O STAWU
I PERSPEKTIVAMA FIRME
„Elektroizgradwa ” je vode}i proizvo|a~ opreme i
postrojewa za prenos i distribuciju elektri~ne energije
u Srbiji. Ova bajinoba{tanska kompanija bavi se proizvodwom, projektovawem, instalacijom i odràvawem opreme za dalekovode, niskonaponske mreè i kompletna
elektro postrojewa. U mogu}nosti je da svojim kupcima
ponudi zaokruèn inèwering-sistem poslovawa po principu “kqu~ u ruke”. Kao autorizovani snabdeva~ “Elektroprivrede Srbije”, ima JUS ISO sistem kvalitet kao i
trajni znak kvaliteta “Elektroprivrede Srbije”. Listirana je na Beogradskoj berzi. - Uprkos ekonomskoj krizi i
op{toj nelikvidnosti u privredi, firma profitabilno
posluje a u protekle tri godine je poboq{ala likvidnost
i smawila zaduènost i oporavila se od negativnih posledica neuspele privatizacije u 2007. kada su biv{i
vlasnici neosnovano izvukli zna~ajna finansijska sredstva . Svi pokazateqi likvidnosti i solventnosti ukazuju
da je „Elektroizgradwa” poslovala finansijski stabilno
i da je nesmetano i bez problema mogla kontinuirano da
izvr{ava svoje finansijske obaveze, kako kratkoro~ne tako
i dugoro~ne. Ima zna~ajan potencijal za daqu ekspanziju i
diversifikaciju. JP “Elektromreà Srbije” (EMS) je nedavno javno objavio da u narednih 5 godina investira 50-70
miliona evra godi{we u prenosni sistem elektri~ne energije. Na ovakve investicije treba dodati i investicije pet
glavnih distributivnih preduze}a u sastavu EPS-a (EDB,
“Elektrovojvodina”, “Centar”, “Jugoistok” i “Elektrosrbija”) tako da se godi{wa vrednost investicija u prenos i distribuciju elektri~ne energije kre}e iznad 100 milina evra
godi{we u narednih pet godina – navodi se u saop{tewu
poslovodstva „Elektroigradwe”.
10
„Elektroizgradwa” godinama najuspe{nija bajinoba{tanska firma
sa slovena~kom firmom.
Prema re~ima predsednika
op{tine Bajina Ba{ta i ~lana
Tenderske komisije Zlatana
Jovanovi}a, sva tri kqu~na elementa iz ponude Slovenaca su
nezadovoqavaju}a, a to su niska
cena od oko 75 miliona dinara,
skromne investicije od samo
120.000 evra za tri godine i
najzad tu je i najbolnije pitawe
oko socijalnog programa. – Mi
smo, u lokalnoj samoupravi, za
svako re{ewe koje zadovoqava
zaposlene u „Elektroizgradwi”
– kaè Jovanovi}.
Zaposleni u „Elektroizgradwi” sa zebwom i{~ekuju
krajwi ishod o prodaji wihove
Momir Tanasijevi}. Predsednik
Samostalnog Sindikata „Elektroizgradwe” Nikola Mati}
napomiwe da je Komisija za
pregovore odràla dve sednice.
– Primedbe se odnose na visinu
akcije, investiciona ulagawa i
socijalni program. Preovla|uje
mi{qewe da privatizaciju
treba odloìti. U Tenderskoj
komisiji od sedam ~lanova
~etvorica
su
predstavnici
Agencije i od wihovog stava }e
najvi{e zavisiti da li }e do
prodaje do}i. Mi se nadamo da
}e uvaìti na{e opravdane
primedbe – kaè Mati}.
R. Blanu{a
7. oktobar 2011.
здравство
U
radnoj poseti Zdravstvenom centru Uìce protekle
nedeqe bila je dr Dubravka
[aranovi}, pomo}nica ministra za organizaciju zdravstvene slu`be. Ona je tom prilikom odràla sastanak sa
direktorom Zdravstvenog centra dr Milo{em Boòvi}em,
direktorom bolnice dr Bo{kom
Ristanovi}em,
direktorima
domova zdravqa Zlatiborskog
okruga, na~elnicima slu`bi,
lekarima i medicinskim sestrama.
Direktor Zdravstvenog centra dr Boòvi} rekao je da je
pomo}nica ministra zdravqa
dr [aranovi} iznela konkretne
i prakti~ne sugestije ali i {ta
ova ustanova moè da o~ekuje u
narednom periodu. Navedeno je
i {ta treba da bude pruèno u
smislu kvaliteta usluga i bezbednosti.
Osim primedbi upu}ene su
i pohvale odeqewima ortope-
DR DUBRAVKA [ARANOVI], POMO]NICA MINISTRA
U ZDRAVSTVENOM CENTRU U@ICE
Превентива у првом плану
Po normativima prema broju stanovnika bi}e utvr|en broj
i zdravstvenih radnika, rekla je dr [aranovi} uz pohvale
Zdravstvenom centru i Domu zdravqa Uìce
U narednom periodu bi}e
pozvan Zdravstveni centar i
svi domovi zdravqa da urade
kadrovski plan. Na sastanku su
izneti podaci o svih deset domova zdravqa na podru~ju Zlatiborskog okruga i re~eno je da
se nivo usluga mora poboq{ati
ali da vi{ka ne}e biti ve}
}e se broj radnika smawivati
prirodnim odlivom u penziju. A
da to daje mogu}nost da do|e do
novog zaposlewa. Po normativima utvr|eno je koliko u odnosu
na broj stanovnika treba da ima
Sa sastanka u Zdravstvenom centru Uìce
dije i hirurgije uì~ke bolnice
gde je zauzetost posteqa vrlo
visoka {to se ne sre}e u nekim
drugim zdravstvenim centrima.
Organizovani
pregledi
Od januara 2012. bi}e
organizovani skrininzi i
od zdravstvenih radnika
se o~ekuje ozbiqno u~e{}e
u tome.
zaposlenih zdravstvenih radnika. U prvom krugu normativi
se odnose na primarne zdravstvene ustanove odnosno domove
zdravqa a zatim }e to biti
ura|eno i za bolnice.
Dr Dubravka [aranovi}, pomo}nica ministra zdravqa
- Vi spadate u grupu
dobrih bolnica ali uvek
moète da radite boqe i
da unapredite svoje znawe.
Okrenite se preventivi, jer
neki domovi zdravqa kada se
govori o pregledu karcinoma
materice su jako podbacili.
Da li je u pitawu organizacija, pozivawe na preglede ili
oprema, upitala je dr [aranovi}
U razgovoru sa pomo}nicom
ministra direktori domova
zdravqa izneli su i svoje ocene
na osnovu stawa na terenu u sredinama u kojima rade.
Govore}i o izjedna~avawu
privatne i dràvne prakse istaknuto je da privatna praksa
ne moè po~ivati na konsultantima, i to }e ubudu}e zahtevati
i otvarawe novih radnih mesta
{to podrazumeva davawe istih
{ansi svima u zdravstvu.
Kra}a specijalizacija za lekare
Sve su specijalizacije vra}ene po direktivi Evropske
unije a sa fakultetima su usagla{ene procedure. Traja}e
kra}e i lekari koji su oti{li u martu na specijalizaciju
aneksom ugovora }e im biti regulisan status po novom, najavila je dr [aranovi}
SVETSKI DAN SRCA
За једно срце
Faktori rizika su pu{ewe,
nepravilna ishrana i
fizi~ka neaktivnost
Ove godine Svetski dan srca obeleèn
je 29. septembra pod sloganom „Jedan svet,
jedan dom, jedno srce“. Ciq je pove}awe
nivoa svesti stanovni{tva da se oboqevawe i umirawe od kardiovaskularnih
bolesti moè spre~iti uvo|ewem zdravih
stilova ìvota i na taj na~in dovesti do
produètka produktivnih godina ìvota
radno aktivnog stanovni{tva, uz smawewe
tro{kova le~ewa i ekonomskih posledica.
Svetska federacija za srce isti~e
7.oktobar 2011.
D. Cvijovi}
da 80 odsto prevremene smrtnosti usled
bolesti srca i mo`danog udara moè biti
spre~eno kontrolom nekoliko zna~ajnih
faktora rizika, u koje spadaju pu{ewe, nepravilna ishrana i fizi~ka neaktivnost.
Za medicinske
sestre
U toku je dono{ewe
Strategije za medicinske
sestre uz tehni~ku pomo}
Evropske unije a u planu je
i ostvarivawe {to boqe komunikacije sa Ministarstvom prosvete. Predvi|eno
je da }e sve sestre koje imaju mawe od 15 godina staà
biti u obavezi da zavr{e
visoku strukovnu {kolu.
Medicinske sestre koja
zavr{e sredwu {kolu bi}e
asistenti a sa zavr{etkom
visoke {kole ima}e zvawe
diplomirane medicinske
sestre. I za wih su predvi|ene
specijalizacije
po istom principu kao {to
dobijaju lekari.
Kardiovaskularna oboqewa izazivaju 29 odsto smrtnih
slu~ajeva u svetu , {to ih ~ini
„svetskim ubicom broj jedan“.
Unapre|ewe
pona{awa
u sopstvenom domu omogu}ava
duì i boqi ìvot ali i kroz
prevenciju i kontrolu bolesti
srca i mo`danog udara.
Povodom Svetskog dana
srca Zavod za javno zdravqe
Uìce u saradwi sa Domom
zdravqa i Crvenim krstom organizovao je merewe krvnog pritiska, kontrole glikemije, holesterola i triglicerida. Akciji
se odazvalo preko 200 gra|ana
Uìca.
Dodajmo, da su gra|ani uvek spremni
da se odazovu ovakvim akcijama ali i da ih
pozitivno visoko ocene.
D. Cvijovi}
11
друштво
Polagawe cve}a na spomenik oslobodiocima Kurska
K
ursk je grad u jugoisto~nom
delu centralne Rusije, na
u{}u reka Kure i Sejm. Nalazi se
500 kilometara ju`no od Moskve,
nedaleko od ukrajinske granice.
U julu i avgustu 1943. godine u
ovom gradu odigrala se jedna
od odlu~uju}ih bitaka Drugog
svetskog rata, bitka kod Kurska u kojoj su poraène nema~ke
snage. Grad je ~uven po svojim
kamenorescima, a okolina bogata gvo`|em. Kursk je zna~ajno
i saobra}ajno ~vori{te. U ovom
gradu sa preko 400.000 stanovnika postoji Medicinski univerzitet, Univerzitet tehnologije, Pedago{ki univerzitet i
Pedago{ka akademija. Uìce
i Kursk ve} nekoliko decenija
vezuje prijateqstvo. Sve~anom
obeleàvawu Dana grada 25.
septembra nedavno je prisustvovala i delegacija Uìca u kojoj su bili gradona~elnik Uìca
Jovan Markovi}, predsednik
Gradske skup{tine Radi{a
Marjanovi} i direktor Poqoprivredne stru~ne slu`be
„Uìce“ Jovan Mirosavqevi}.
Prilikom posete Kursku uì~ka
delegacija je prisustvovla sastanku posve}enom agraru i saradwi u poqoprivredi. Doma}in
je bio Vladimir Sergejevi~
Delegacija U@ica u Kursku
Потврда пријатељства
Delegacija Uìca prisustvovala sve~anostima povodom Dana grada
Kurska sa kojim na{ grad vezuje vi{edecenijsko prijateqstvo. Poseta Rusiji bila je prilika i za razgovor o saradwi u oblasti agrara.
Pu~kov, predsednik Komiteta
kurske oblasti za snabdevawe,
trì{te i razvoj i malih i sredwih preduze}a. Pored izvoza
vo}a na rusko trì{te uì~ka
delegacija
je
doma}inima
predo~ila i mogu}nost gradwe
hladwa~a, skladi{ta, hangara
za ruske firme koje se bave izvozom vo}a srpskih proizvo|a~a
ustupawem zemqi{ta u okviru
kompleksa aerodroma Ponikve.
Prema re~ima predsednika
uì~ke
Skup{tine
Radi{e
Marjanovi}a u pitawu su preliminarni razgovori koji je
potrebno da budu kanalisani u
Kurskoj oblasti i daqe u Moskvi koja je najmo}nija po obimu
kupovine i finansija. Tokom
boravka u Kursku predstavnici
Grada Uìca poloìli su cve}e
na spomenike borcima Kurske
bitke i poginulim mornarima
podmornice „Kursk“ u avgustu
Se}awe na mornare i tragediju podmornice „Kursk“
12
Sve~ani ceremonijal - gradona~elnik Kurska sa gostima
2000. godine. Tokom sve~anosti
povodom Dana grada, odràn je
prijem u Gradskom parlamentu
Kurska, dodeqena priznawa
zaslu`nim gra|anima, a u programu na glavnom Crvenom trgu,
ili Bulevaru Lewina izveden
je
kulturno-umetni~ki
program uz u~e{}e mladih i dece
koji se bave muzikom, plesom
i folklorom. Impresivna je
bila ta~ka sa kowicom, a deo
programa bila je i vo`wa reli
i karting voza~a. Karting tim
Kurska poznat je i van Rusije.
Za Dan grada Kursk je svojim
gra|anima poklonio i novi most,
radi pore|ewa veli~ine na{e
Be{ke. âst da prve pre|u ovu
velelepnu saobra}ajnicu pripala je starim „volgama“. U pitawu
je velika investicija koju je
pomogla i Ruska federacija,
a novi most, izgra|en posle
pedeset godina paralelan sa
starim zna~ajno }e rasteretiri
saobra}aj u ovom gradu. U protkolarnom delu obeleàvawa Dana
Kurska Uìcu je pripala ~ast
da kao prvi gost tokom sve~anog
ru~ka wegov gradona~elnik
odrì zdravicu, a zatim Ni{u
koji je tako|e grad-pobratim
ruskog grada poput gradova iz
Nema~ke, Poqske, Ukrajine ~ije
su delegacije prisustvovale
sve~anosti. Pored posete Kursku delegacija Uìca boravila
je i u Moskvi gde je odràla
sastanak sa predstavnicima
uì~kih firmi „Jedinstvo“ i
„Putevi“. „Jedinstvo“ koje je u
organizacionom delu pomoglo
boravak uì~ke delegacije u
Rusiji angaòvano je na gradwi
objekata za zimsku Olimpijadu u
So~iju 2014. godine.
@. E.
Ples ispred Gradske skup{tine povodom Dana grada
7. oktobar 2011.
образовање
P
o~etak oktobra rezervisan
je za po~etak akademske godine na visoko{kolskim ustanovama. Za oko 500 studenata
U~iteqskog fakulteta i Visoko
poslovne tehni~ke {kole strukovnih studija u Uìcu, tre}i
oktobar bio je prvi dan studirawa. Za wih su prire|eni prijemi
a o studirawu i studentskim
danima govorili su im wihovi
profesori i predstavnici studentskog parlamenta.
Obra}aju}i se studentima
prve godine direktorka Visoko
poslovne tehni~ke {kole strukovnih studija prof. dr Qubica
Poêla akademska godina za studente
Бруцоши на старту
Na U~iteqskom fakultetu i Visoko poslovnoj tehni~koj {koli strukovnih studija upisano je ukupno oko 500 studenata
rani u~iteq upisali 125 studenata koji }e biti finansirani iz
buxeta i 25 samofinansiraju}ih,
kao i 15 bruco{a na smeru diplomirani vaspita~ na buxetu i 15
samofinansiraju}ih, rekao je
mr Branko Popovi}, prodekan za
nastavu U~iteqskog fakulteta.
Qubica Dikovi}, direktorka
Visoko poslovne tehni~ke
{kole strukovnih studija
Branko Popovi}, prodekan za
nastavu U~iteqskog fakulteta
- Prvi put ove godine
upisujemo studente i na
specijalisti~ke strukovne
studije. Dakle, na{a {kola
sa tim nudi mogu}nost ~etvorogodi{weg studirawa.
- Raspisan je konkurs za
master studije na U~iteqskom
fakulteta i za wih ve} vlada
veliko interesovawe.
Na ma{inskom
odseku na Visoko
poslovnoj tehni~koj
{koli strukovnih
studija ima jo{
nekoliko slobodnih buxetskih
mesta. Na ostalim
odsecima popuwena
su sva mesta koja
se finansiraju iz
buxeta, ali ima
jo{ slobodnih za
samofinansiraju}e
studente.
Obra}awe profesora studentima
Dikovi} rekla je da }e studirati u najve}oj dràvnoj {koli sa
tradicijom u obrazovawu dugom
preko 35 godina.
- Svih {est osnovnih studijskih programa {kole i to proizvodno inèwerska informatika, gra|evinsko inèwerstvo,
inèwerstvo za{tite ìvotne
sredine, informatika, menaxment i turizam kao i ~etiri
specijalisti~ka programa proizvodno ma{instvo, gra|evinsko
inèwerstvo,
inèwerstvo
za{tite ìvotne sredine i bezbednost i zdravqe na radu su
akreditovani u skladu sa Zakonom o visokom obrazovawu i usvojenim standardima, istakla je
direktorka Dikovi}.
Profesori su upoznali
studente sa obavezama koje
ih ~ekaju i da studijski programi prate aktuelne trendove u zemqi i svetu, potrebe
7.oktobar 2011.
privrednih i poslovnih sistema, sa akcentom na prakti~na
znawa i stru~nost, kvalitet,
kreativnost i primewivost {to
omogu}ava zapo{qavawe.
A sve~anom dodelom indeksa najboqim studentima na
prijemnom ispitu po~ela je akademska godina na U~iteqskom
fakultetu. Ova visoko{kolska
ustanova je akreditovana za
akademske, master i doktorske
studije.
- Na U~iteqski fakultet
smo ove godine na smer diplomi-
Sa prijema bruco{a
Prodekan Popovi} je dodao da je u toku konkurs za master studije na ovom fakultetu
i za wih vlada veliko interesovawe.
Obra}aju}i se studentima
prof. dr Dragoqub Zori} je
rekao da uìvaju u studentskim
danima jer su oni najlep{i deo
wihove mladosti. Iako ìvot
nije lak vreme provedeno na
fakultetu moè biti pesma ba{
kao ona koja se ~uje na ovoj visokoobrazovnoj ustanovi koja treba da iznedri dobre u~iteqe.
Bruco{ima je prvog dana
jo{ re~eno da onoliko koliko
uloè toliko i dobijaju u sticawu novih znawa.
A upoznaju}i ih sa vannastavnavnim aktivnostima predstavnici studentskog parlamenta su im poru~ili da osim
u~ewa na|u vremena za druèwe
i razne kulturne i sportske aktivnosti.
D. Cvijovi}
13
хроника
DECA POSETILA CRVENI KRST ARIQE
ARIQE
Дечја недеља у
Вртићу
Осећање хуманости
Saradwa Crvenog krsta i u~enika O[ Stevan ôlovi} u
Ariqu postoji odavno. Ve} je ustaqena praksa da se u~enici {estog
razred upoznaju sa radom ove humanitarne organizacije, pa su nedavno posetili prostorije Crvenog krsta. Posetu je organizovala
nastavnica gra|anskog vaspitawa Ruìca Joksimovi}, a o zna~aju i
radu Crvenog krsta u~enike je upoznala Milica ]osovi} sekretar
Crvenog krsta Ariqe i saradnica Biqana Vukoti}.
Po{to je septembar mesec solidarnosti u {kolama, Podmladak Crvenog krsta organizovao je prikupqawe uxbenika i {kolskog pribora za svoje vr{wake, koji nisu u mogu}nosti da ih kupe. Tokom akcije sakupqeno je {est kompleta kwiga za u~enike Osnovne
{kole „Stevan ôlovi}“, uzrasta od petog do osmog razreda.
U narednoj nedeqi u prostorijama Crvenog krsta bi}e organizovana obuka za pruàwe prve pomo}i za koju je zainteresovano
puno u~enika {estog razreda.
S. Jova{evi}
I U ARIQU OBELE@EN SVETSKI
DAN SRCA
Велико интересовање
Svetski dan srca u Ariqu obeleàn je zajedni~kom akcijom
Crvenog krsta i Patrona`ne slu`be Doma zdravqa.
Na Gradskom trgu bio je postavqen {tand gde su zdravstveni radnici gra|anima merili krvni pritisak, i skrenuli pa`wu
o va`nosti zdravih stilova ìvota, kao i merama prevencije od
kardiovaskularnih bolesti. Veliki broj gra|ana Ariqa odazvao
se ovoj akciji.
Ove godine „De~ja nedeqa
je posve}ena deci sa smetwama
u razvoju pod motom „ Dece ima
razne, al` svako dete je li~nost,
razlike nisu kazne, u razlikama
je sli~nost“, ~iji je autor pesnik
Qubivoje R{umovi}.
Brojnim aktivnostima De~ju nedequ obeleìli su i vaspita~i i deca u De~jem Vrti}u u
Ariqu. U sva tri objekta Vrti}a
deca su ukqu~ena u rad vi{e radionica, takmi~arske i razne
igre spretnosti, likovnu radionicu, ekolo{ku radionicu,
radionice za izradu {e{ira,
jastuka i zmajeva, pravqewe
ku}ica za ptice i dvoraca od
kartona. Svoju kreativnost
mali{ani su imali priliku da
pokaù crtaju}i po asfaltu kre-
dama u boji, a organizova}e se i
de~ji hepening.
U novom objektu Vrti}a
u nasequ Pogled druì}e se
deca iz Vrti}a i pripremnih
grupa iz Latvice, Mirosaqaca i Tre{wevice, prvaci iz
O[ „Stevan ôlovi}“, a bi}e
ukqu~ena i deca iz „Impulsa“
– Dru{tva za pomo} licima sa
posebnim potrebama. Za sve wih
planirane su takmi~arske igre,
odràvawe
revija {e{ira,
izlo`ba radova likovne radionice, postavqawe ku}ice za
ptice, poligon od obojenih starih guma, otvarawe dvorca od
kartona, pu{tawe zmajeva, nastup folklora „Orfej“, i naravno
nezaboravno druèwe.
S. Jova{evi}
S. J.
U@ICE
Земљотрес многи
нису осетили
U regionu Uìca u ponedeqak kasno uve~e, u 23.29
~asova, registrovan je zemqotres magnitude 2,9 jedinica Rihterove skale, objavqeno je na sajtu Republi~kog
seizmolo{kog zavoda.
Intenzitet u epicentru je procewen na ~etiri stepena
Merkalijeve skale.
Zemqotresi ovakvog intenziteta ne izazivaju o{te}ewa na objektima.
14
7. oktobar 2011.
политика
DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE U@ICE
Непостојећи инвеститори
DSS smatra da je gradona~elnik Uìca „izgubio utakmicu“ u vezi aerodroma Ponikve
i poziva ga da gra|anima odgovori na pitawa u vezi ovog projekta
P
redsednik GO DSS-a Tihomir Petkovi} rekao je na
po~etku konferencije za {tampu
da je wen povod novinska vest
da }e 5. oktobra u prisustvu
najvi{eg rukovodstva Republike
Srbije sleteti prvi civilni
avion na nekada vojni aerodrom
La|evci (novi naziv „Morava")
kraj Kraqeva. Ukupna vrednost
investicije u konverziju ovog
aerodroma je 32 miliona evra od
~ega je ulagawe Vlade Srbije 20
miliona, a turskog partnera 12
miliona evra, re~eno je sedi{tu
DSS-a u Uìcu.
- Ovo je kona~an dokaz da
smo naàlost bili u pravu kada
smo tvrdili da gradona~elnik
Uìca nema sposobnost da ubedi ~lanove Vlade da ulaù
u projekat aerodroma Ponikve
umesto u La|evce ili makar u jedan i u drugi- rekao je Petkovi}.
On je pozvao gradona~elnika
Jovana Markovi}a da povodom
ovog doga|aja gra|anima odgovori na pitawa: da li je danas
kona~no shvatio da je potpisao u
ime Uì~ana za wih {tetan protokol sa Ministarstvom vojske
o konveziji aerodroma Ponikve
uz napomenu da Protokol kojim se Vlada Srbije odri~e ulagawa u ovaj aerodrom maskira
time {to prenosi vlasni{tvo
SRPSKA
NAPREDNA
STRANKA
U@ICE
Vladan Virijevi} i Tihomir Petkovi}
nad delom aerodroma na Grad
Uìce (a time i sve aktivnosti
i potrebna finansijska ulagawa
za konverziju ovog aerodroma u
civilni). Petkovi} je upitao koliko ko{ta Uì~ane godi{we
odràvawe
tako
preuzetih
zemqi{ta i objekata, a od kojih oni, bez kona~ne izgradwe
civilnog aerodroma ({to je sada
veoma daleko i malo verovatno)
nemaju nikakve koristi.
- Za{to je pred Uì~anima
krio istinu da nema politi~ke
snage da pribavi javnu podr{ku
i republi~ki novac za konverziju aerodroma Ponikve i
za{to ih je umesto toga zamajavao marketin{kim aktivnostima vezanim za sklapawe
bezvrednih protokola i najave
nepostoje}ih stranih investitora – rekao je Petkovi}
i pozvao gradona~elnika da
„kona~no po~ne da govori istinu
gra|anima u vezi ovog aerodro-
Godi[wica 5. oktobra
Лепо сећање
За децу у
Равнима
U „oktobarsku“ revoluciju put Beograda u
jutarwim satima krenula je kolona od 24 autobusa
i 200 automobila predvo|ena uì~kim DOS-om i
predsednikom Gra|anskog saveza Srbije Goranom
Svilanovi}em. Na mitingu ispred Narodne
skup{tine traène su promene, pad Slobodana
ma". Kako je dodao, najpre da im
kaè koju sumu novca i od kojih
donatora }e grad dobiti za finansirawe poslova uni{tewa
zaostalih ubojnih sredstava
i da li je to dovoqno da bi se
uop{te krenulo sa radovima“ uz
ocenu da Uì~ane „~udi i brine
nagla{ena tajnost vezana za ove
donatore“. ^lan IO centrale
omladine DSS-a Vladan Virijevi} postavio je pitawe za{to
nema stranih investitora u
Uìcu:
- Posle tri godine na ~elu
gradske uprave, posle desetine
putovawa u inostranstvo i tim
povodom potro{ene zna~ajne
sume novca iz buxeta grada posle ~estih slikawa i obe}awa
pred kamerama gradona~elnik
ne moè Uì~anima da predstavi nijednog stranog investitora. A setimo se obe}awa o
investitorima koji }e graditi
fabriku za preradu ribe, sela
za norve{ke penzionere, koji
}e privre|ivati u bescarinskoj
zoni, izgraditi energanu na deponiji Duboko, koji }e uloìti u
konverziju aerodroma Ponikve,
naveo je Virijevi} uz zakqu~ak
da gradona~elnik treba da podnese ra~un Uì~anima za putovawa u inostranstvo.
@. Eri}
Milo{evi}a i boqi ìvot. Usledio je suzavac,
intervencija policije i dramati~ni sati puni
i{~ekivawa... Odgovor na pitawe koliko je posle
11 godina od ovog doga|aja Srbija zemqa koju je
narod tada èleo najboqe znaju Uì~ani – wegovi u~esnici. A o tome koliko je veliki doprinos Uì~ana ovom doga|aju svedo~e i fotografije Foto Vlada koji je i u Beogradu zabeleìo
kqu~ne momente toga dana. [palir gra|ana i
wihova ozarena lica na do~eku „oslobodilaca“
u Uìcu danas su jedno lepo se}awe na ovaj ipak,
istorijski datum.
@. E.
Povodom De~je nedeqe, ~lanice Saveta
za brigu o deci i populaciji Srpske napredne
stranke poseti}e decu u
Ravnima. U petak 7. oktobra ispred MZ Ravni
bi}e podeqeni poklon
paketi}i deci {kolskog
uzrasta od prvog do ~etvrtog razreda, navodi se
u obave{tewu SNS koje
je potpisao predsednik
GO SNS Uìce Sa{a
Milo{evi}.
R. V.
Kolona Uì~ana kre}e sa Auto-komande prema Narodnoj skup{tini
7.oktobar 2011.
15
пољопривреда
17. IZLO@BA MEDA PÊLARSKE OPREME I PRIBORA U U@ICU
Мед рађа на точковима
Na uì~kom podru~ju rod meda na godi{wem nivou je u proseku oko
300 tona, a ova godina je bila jedna od boqih
P
ro{log vikenda odràna je
17. redovna izlo`ba meda,
p~eliwih proizvoda, opreme i
pribora u Uìcu na kojoj je bilo
23 izlaga~a, najvi{e sa podru~ja
Uìca, ali je bilo i nekoliko
izlaga~a iz â~ka i Poège.
Uì~ko Dru{tvo p~elara trenutno ima oko 200 ~lanova i
posle beogradskog je najbrojnije. Dosta je i onih p~elara koji
nisu ~lanovi i koji p~elare iz
hobija.
Po re~ima Borka Tanovi}a,
predsednika uì~kog dru{tva
Udruèwa p~elara, retke su
beri}etne godine kao {to je ova.
Po~ela je lo{e, ali se stawe naglo popravilo i mnogi p~elari
kaù da je svaka nektarica medila. Obi~no se u uì~kom kraju
proizvede u proseku oko 300
tona meda za trì{te.
Borko Tanovi}
Bojimo se da u izvozu sudbinu
maline ne doìvi i med, kaè
Tanovi} i smatra da prilikom
izvoza treba po{tovati prop-
Aktivan je ~lan uì~kog Dru{tva
p~elara i trenutno ima vi{e od
130 dru{tava. Smatra da je ova
godina bila solidna.
- Raduje me {to je sve
vi{e i mladih p~elara.
Li~no mislim, da u oblasti
poqoprivrede, odnosno u
sto~arstvu kojoj p~elarstvo
i pripada, u ovom trenutku
nema ni{ta profitabilnije od p~elarstva. Po nekim ra~unicama, prihod od
oko 150 p~eliwih dru{tava
sasvim je dovoqan za pristojan ìvot ~etvoro~lane
porodice. A
u razvoju
p~elarstva u na{em kraju
svoj zna~ajan
doprinos
daje i Grad Uìce. Tako
da svaki dinar koji na{e
Dru{tvo dobije iz gradskog
buxeta, ulaè u pro{irenu
reprodukciju, nabavqamo
matice, rojeve, stru~nu literaturu, obu~avamo nove
p~elare. Sa tom praksom
}emo i nastaviti, kaè Tanovi}.
Milomir Selakovi}
- Ove godine prinos meda je
i do 50 posto ve}i nego prethodnih godina. P~ele su zazimile
sa dobrom zalihom hrane, tako
da ne}e biti jeseweg kasnog
prihrawivawa, rekao je izme|u
ostalog za „Vesti“ Tanovi}. Po
wegovim re~ima, trì{te Italije i Nema~ke je zainteresovano
za srpski med i pro{le godine
se govorilo dosta o izvozu.
- Ova trì{ta su prepoznala kvalitet koji ima srpski med, me|utim, u Srbiji se
vrlo ~esto doga|a da ne{to {to
krene i {to se po~ne sprovoditi bez problema, uspori ili se
pokvari. Tako se pro{le godine
pojavilo nekoliko izvoznika i
cena je bila pristojna. Me|utim,
na osnovu informacija kojima
raspolaèm iz kontakata sa
p~elarima, ove godine dozvolu
za izvoz je dobio samo jedan dok
ostali, navodno, ne ispuwavaju
minimalne sanitarno-tehni~ke
uslove, pa je ovaj jedini izvoznik
po~eo da smawuje otkupnu cenu.
16
ise, ali ne treba zanovetati
oko uslova koje ne zahtevaju ni
kupci meda u inostranstvu.
Milomir Selakovi} iz
Uìca p~elari ve} 31 godinu.
- P~ele selim, jer med ra|a
na to~kovima. Me|utim i one
kolege koji su ove godine bile
u mestu vidim da su zadovoqni
prinosima. Radila je {uma,
Qiqana Kusturi}
bagrem, ali i livada mada je
ona u sve teòj situaciji, jer
u selima je sve mawe stoke i
qudi, one su svake godine sve
posnije. Nema na wima raznovsnih biqaka kao nekada, - kaè
Selakovi}.
Qiqanu Kusturi} iz Uìca
zatekli smo za svojom tezgom.
- Mu` se bavi p~elarstvom,
ja sam u drugom planu, ali sam
uvek uz wega. P~elarimo 30 godina i imamo oko 200 ko{nica
koje selimo. Ovom godinom smo
zadovoqni, mada je bilo i boqih, ali i lo{ijih,- kaè Qiqana i dodaje da su svi ~lanovi
porodice ukqu~eni u posao, jer
jedna osoba ne bi mogla mnogo da
postigne. Ovako, od meda lepo
ìve.
Cena kilograma meda trenutno je u proseku oko 450 dinara i po re~ima Qiqane wena
porodica najboqe
proda na
izlo`bama i sajmovima meda, a
veoma su zainteresovani i za
izvoz.
R. Popovi}
7. oktobar 2011.
хроника
CENTAR ZA SOCIJALNI RAD „U@ICE“
Обележен Дан старих
Pro{log ponedeqka Centar za socijalni
rad “Uìce” zajedno sa svojim saradnicima
po tre}i put je obeleìo Me|unarodni dan
starih - 1. oktobar
M
anifestacija, koja se ve}
moè smatrati tradicionalnom, organizovana je na platou
gradskog Trga. Predstavnici
Centra za socijalni rad, odnosno, Slu`ba za za{titu odraslih
i starih lica i Slu`ba za pomo}
i negu u starih i hroni~no obolelih lica, pruàli su informacije iz oblasti socijalne za{tite
starijih sugra|ana. Mnogi su se
interesovali za vidove vaninstitucionalnog zbriwavawa
kao na primer, pomo} u ku}i, dok
su neki po prvi put imali prilike da saznaju o porodi~nom
sme{taju starih. Pojedini su
bili zainteresovani za rad
Domskog odeqewa za sme{taj
starih na Zabu~ju.
Istovremeno, Polivalentna patrona`na slu`ba i Cen-
tar za preventivne aktivnosti merili su krvni pritisak,
nivo {e}era u krvi, Apotekarska ustanova je na svom
{tandu sugra|anima delila
flajere i mini-pakete, a svi
prisutni su bili u prilici da
se posluè proizvodima PP
“Sreten Guduri}”. Po prvi put,
manifestaciju su podràla i
u woj u~estvovala deca vrti}a
“Poletarac” kao i u~enici
Medicinske {kole iz Uìca,
koji su izveli kra}i kulturno
– umetni~ki program.
Centar za socijalni rad
“Uìce” u oktobru planira i obilazak mesnih zajednica Bioska
14. i Ravni 21. oktobra da bi na
taj na~in pruìo podr{ku starima i nemo}nima sa sela, da bi
boqe sagledao prioritete, a sve
Slu`ba za za{titu odraslih i starih lica Centra za socijalni rad
„Uìce“
u ciqu poboq{awa kvaliteta
ìvota najstarijih iz ruralnih
sredina. Posebna pa`wa bi}e
posve}ena ostanku najstarijih
u svom prirodnom okruèwu,
informi{u}i
predstavnike
mesnih zajednica i me{tane
o
mogu}nostima
porodi~nog
sme{taja starih.
Zavr{etak akcije planiran
je za 28. oktobar kada }e biti
PODSE]AWE NA 24. SEPTEMBAR I U@I^KU REPUBLIKU
Odavawe po{te poginulim borcima
1941-1945. na Partizanskom grobqu
(Snimak:Ilija Markovi})
Сећање на херојска дела
Polagawem cve}a na Titov spomenik u dvori{tu Narodnog muzeja
i venaca na Partizanskom grobqu na Dovarju i sve~anom sednicom Gradskog odbora Udruèwa boraca NOR-a Uìce, obeleèn je
bora~ki praznik – Dan prvog oslobo|ewa Uìca 24. septembar 1941.
godine i 70. godi{wica ustanka i Uì~ke republike
G
ovore}i na komemoraciji na
Partizanskom grobqu, predsednik Gradskog i Okru`nog
odbora Udruèwa boraca NORa pukovnik Milun Jovanovi} je
istakao da Grad Uìce treba
da se ponosi {to je bio centar
Uì~ke republike, iz koga se
rukovodilo ustankom u ~itavoj
Jugoslaviji, a Uì~ka republika je ustani~ke jeseni 1941.
godine bila jedina slobodna
teritorija u okupiranoj Evropi,
i naglasio:
7.oktobar 2011.
- Borce ovog kraja, koji su
poginuli u svim oslobodila~kim
odbrambenim ratovima Srbije
nikada ne smemo zaboraviti.
Wihove `rtve moramo pamtiti,
gajiti uspomene na wih i se}awa
na wihova herojska dela prenositi na mla|e generacije, ve~ito
se klawati wihovim senima.
Sve~anoj sednici Gradskog odbora Udruèwa boraca
NOR-a prisustvovale su delegacije op{tinskih bora~kih
organizacija iz Ariqa, Bajine
Ba{te, Kosjeri}a, Poège, âjetine, Priboja i Prijepoqa,
predstavnici Gradskog odbora
potomaka ratnika „Major Kosta
Todorovi}“, boraca iz ratova
1990-1999, Gradskog odbora
Socijalisti~ke partije i Gradskog komiteta Komunisti Srbije.
U ime Republi~kog odbora SUBNOR-a Srbije prisustvovali su
Olga @ivkovi}, nosilac Partizanske spomenice 1941. i Jovan
Radovanovi}, kao i narodni
heroj Danica Milosavqevi}.
dodeqene nagrade u~enicima
osnovnih {kola koji budu najboqi na konkursu “Baka, deka i
ja” i “De~ji pogled”. Ujedno, tom
prilikom okupi}e se i drugi
koji tradicionalno podràvaju
manifestacije Centra za socijalni rad, Narodno pozori{te,
Bioskop “Art”, Crveni krst i
drugi.
R. V.
O ustani~kim danima 1941.
godine u Srbiji i na podru~ju
tada{weg Uì~kog okruga, o
Uì~koj republici, govorila je
prvoborac Olga @ivkovi}.
- Borci najboqe poznaju
strahote rata i zato se zalaù
za mirna re{avawa svih problema dijalogom i sa susedima da
bi obezbedili mirno odrastawe
na{e dece, unuka i praunuka.
O~ekujemo od aktuelne vlasti
da u~ini sve {to moè na ozdravqewu i daqem unapre|ewu
privrede, kako bi mladoj generaciji omogu}ili {kolovawe i
po zavr{etku {kolovawe zaposlewe, da ìve od svog rada i
odrastaju u miru…
I ovog puta borci su sa
svoje sve~ane sednice ponovili zahtev gradskoj vlasti da
se Titov spomenik iz dvori{ta
Narodnog muzeja vrati na Trg
partizana. Jednoglasno je usvojen tekst pisma koje }e biti
upu}eno predsedniku Srbije
Borisu Tadi}u i predsedniku
Socijalisti~ke partije Srbije
Ivici Da~i}u da pruè podr{ku
ovoj bora~koj akciji koju su pre
nekoliko godina pokrenuli
Republi~ki odbor SUBNORa Srbije i borci Uìca, uz
podr{ku brojnih bora~kih organizacija i javnih li~nosti.
Povodom 70. godi{wice
ustanka, predsednik Milun Jovanovi} uru~io je Zahvalnice
Okru`nog odbora Udruèwa
boraca NOR Zlatiborskog okruga nosiocima Partizanske
spomenice 1941. Danici Milosavqevi}, Olgi @ivkovi} i
Stanimirki Pe{terac i borcima Du{anki Nikoli}, Jovanu
Radovanovi}u i Dragoslavu
Vukovi}u.
\.P.
17
култура
O
bra}aju}i se pro{le nedeqe u Riba{evini po{tovaocima kwièvnog
dela Pauna Petronijevi}a, predsednik
Kwièvne zajednice Udruèwa kwièvnika
Srbije za Zlatiborski okrug Milijan
Despotovi} istakao je da je 1988. godine
ustanovqena „Paunova nagrada“, ~iji je
prvi dobitnik bio mladi pesnik Milan
Tasi}, tada student Vi{e pedago{ke {kole
„@elimir @eqo \uri}“, a danas poznati
ugledni izdava~ i vlasnik izdava~ke ku}e
„Beogradska kwiga“ u Beogradu. Potom je
„Paunova nagrada“ dodeqivana do 1999.
godine i weni dobitnici su bili: dr Rade
Poznanovi}, âslav \or|evi}, Milica
Zdravkovi}, Ivan Komarica, Nata{a Pejovi}, Svetozar Radowi} Ras, Dragan Jovanovi} Danilov, Haxi Dragan Todorovi}, Milunika Mitrovi} i Milijan Despotovi}.
- Ja sam posledwi dobitnik u tom,
uslovno nazvanom prvom krugu, jer nagrada
posle nije dodeqivana do ove godine naglasio je Milijan Despotovi}.
– Ose}ao sam moralnu obavezu, tim pre
{to ve} nekoliko godina radim na objavqivawu Sabranih pesama Pauna Petronijevi}a,
da sa pozicije predsednika na{e Kwièvne
zajednice Udruèwa kwièvnika Srbije
podsti~em obnovu ove nagrade i posebno
sam zahvalan organizatorima ove tradicionalne kwièvne manifestacije „Odzivi
Paunu“ na odluci da se obnovi dodela „Paunove nagrade“.
S obzirom da nagrada nije dodeqivana u posledwih dvanaest godina, ìri
u sastavu Slobodan Ristovi}, Milunika
Mitrovi} (predsednik) i Milijan Despotovi}, pregledali su kwièvnu produkciju
za proteklih dvanaest godina i proglasili
dobitnike „Paunove nagrade“ za period
2000-2011. godina. Nagrade su dobili:dr
Milan T. Porubovi}, dr Miodrag Milinkovi}, Miqko Mitrovi}, dr Milutin Pa{i},
Branko Stevanovi}, Reqa Luki}, Rade
Vu~i}evi}, Andrej Jeli} Mariokov, Gordana
Boranija{evi}, Vujica Bojovi}, i Svetlana
Ratkovi} – Topalovi}. U ime organizatora
nagrade je uru~ila Vera Simi}, direktor
Osnovne {kole „Miodrag Milovanovi}
Lune“. Svoje stihove kazivali su prisutni
dobitnici nagrade dr Miodrag Milinkovi}
iz Uìca, Miqko Mitrovi} iz Kosjeri}a,
Reqa Luki} iz Rado{eva kod Ariqa, koji
18
KWI@EVNA
MANIFESTACIJA
U RIBA[EVINI
Одзиви Пауну
Pod pokroviteqstvom Grada
Uìca, a u organizaciji
Narodne biblioteke Uìce,
Mesne zajednice Riba{evina
i Osnovne {kole „Miodrag
Milovanovi} Lune“, u nedequ je u selu Riba{evini
odràna 33. Kwièvna manifestacija „Odzivi Paunu“,
koja je posve}ena rano preminulom darovitom pesniku
Paunu Petronijevi}u.
Dobitnik „Paunove nagrade“ za 2011. godinu
pesnik Radomir Andri}, predsednik
Udruèwa kwièvnika Srbije, bio je gost
susreta pesnika Zlatiborskog okruga
ve} decenijama ìvi i radi u Nema~koj, Gordana Boranija{evi} iz Nove Varo{i, Vujica
Bojovi} iz Prijepoqa i Svetlana Ratkovi}
– Topalovi} iz Priboja.Odustnim dobitnicima nagrade }e biti naknadno uru~ene.
Dobitnik „Paunove nagrade“ za 2011.
godinu i gost susreta pesnika Zlatiborskog
okruga je pesnik Radomir Andri}, predsednik Udruèwa kwièvnika Srbije, koji je
nagradu dobio za najnoviju zbirku poezije
„Sanopis vode“. Obrazloèwe ìrija pro~itala je Milunika Mitrovi}, koja je i besedila o poeziji Radomira Andri}a.
Zahvaquju}i na dobijenoj nagradi Radomir Andri} je, izme|u ostalog, rekao:
- Po~a{}en sam „Paunovom nagradom“.
Uvek je tako bilo kada se nagrada dobije u
zavi~aju… Paun Petronijevi} je bio veoma
darovit pesnik, ~ija je prerana smrt bila
veliki gubitak za srpsku poeziju…Prve
pesme koje sam ~itao kao u~enik Uì~ke
gimnazije bile su Paunove pesme, koje je objavqivao u uì~kim „Vestima“… Kwièvna
manifestacija „Odzivi Paunu“, koja se organizuje u Riba{evini je sve poznatija, prepoznatqivija i priznatija na kulturnoj
mapi Srbije…
Ovogodi{wi dobitnik nagrade Radomir Andri} pro~itao je nekoliko pesama
iz svoje najnovije, nagra|ene zbirke.
U programu manifestacije „Odzivi
Paunu“ u~estvovali su u~enici Osnovne
{kole u Riba{evini i ~lanovi KUD „Ere“ iz
Uìca, a u holu Osnovne {kole prire|ena je
izlo`ba „Voda izvor ìvota“, autora An|e
Bjeli}, direktora Narodne biblioteke i
bibliotekara Mom~ila Lu~i}a.
Organizatori ove tradicionalne kwièvne manifestacije u slavu pesnika Pauna Petronijevi}a morali bi ubudu}e da se
postaraju da ona postane kulturni doga|aj
za Riba{evinu,ali i za ~itavu Lu`ni~ku dolinu. Vi{e je bilo prisutnih po{tovalaca
poezije iz Uìca nego iz Riba{evine, rodnog sela pesnika, a iz susednih sela Trnave,
Karana, Gubinog Dola i Gostinice skoro
niko nije ni bio. Tako|e, iako je Grad Uìce
pokroviteq ove manifestacije niko nije
prisustvovao, a nisu bili ni ~elni qudi
Mesne zajednice , koja je jedan od organizatora.
\or|e Pil~evi}
Foto: Boban Markoti}
7. oktobar 2011.
култура
IZLO@BA U NARODNOM MUZEJU
Вести – седам деценија постојања
P
rvi broj „Vesti“ pojavio se
na gradskim ulicama slobodnog Uìca, 1. oktobra 1941.
godine, kao organ {taba Uì~kog
narodnooslobodila~kog partizanskog odreda „Dimitrije Tucovi}“.
Do 18. oktobra iza{lo
je 15 redovnih brojeva i jedno
vanredno izdawe, {tampani
}irilicom, na ukupno 62 strane
i sa 172 proglasa, saop{tewa,
naredbi, informacija i drugih
formi novinskog izve{tavawa
sa doma}eg i drugih ratnih
frontova.
„Vesti“ su {tampane u partizanskoj {tampariji koju su
sa~iwavale {tamparije Qubomira Romanovi}a i Zdravka
Milo{evi}a koje su u slobodnom
Uìcu radile za potrebe boraca i nove vlasti. Glavni i odgovorni urednik bio je Dr Du{an
Nedeqkovi}, koji je doneo prve
rukopise i zaglavqe lista „Vesti“, skicirano olovkom. Veliku
ulogu u radu {tamparije koja je
radila pod vrlo te{kim uslovima, zbog nedostatka ma{ina,
hartije i drugog {tamparskog
materijala, imao je i Miodrag
Avramovi} @iko koji je radio na
pripremi rukopisa za {tampu.
„Vesti“ su prestale da
izlaze 18. oktobra 1941., a
po~ela je da izlazi „Borba“,
organ Komunisti~ke partije Jugoslavije, od 19. oktobra do 27.
novembra 1941. godine.
Padom Uì~ke republike
prestale su da se {tampaju
i izlaze novine i druge publikacije. Tek posle kona~nog
oslobo|ewa Uìca, „Vesti“
po~iwu ponovo da izlaze, od 10.
oktobra 1944. pod uredni{tvom
Miodraga Avramovi}a @ike.
„Vesti“se {tampaju u {tampariji Romanovi} koja se nalazila
na prostoru dana{weg stambeno-poslovnog bloka „Zlatibor“
i izlaze do 23. aprila 1949.
kada ustupaju mesto „Pobedi“,
listu Narodnog fronta uì~ke
oblasti.
Od 01. maja 1949. godine,
umesto „Vesti“ izlazi „Pobeda“,
list Narodnog fronta uì~ke
oblasti, koji ure|uje ista redakcija, a glavni i odgovorni urednik bio je Boìdar Bogdanovi}.
Od 14. februara 1952.,
kada su ukinute oblasti, ponovo
izlaze „Vesti“ i to kao nedeqni
list za politi~ka i dru{tvena
pitawa sreza Titovo Uìce.
[tamparije
Romanovi}a
i Milo{evi}a su 1948. godine
nacionalizovane, a wihovi
vlasnici pre{li su na rad u
{tampariju „Vesti“ koja je 1953.
promenila naziv u [tamparsko
preduze}e „Dimitrije Tucovi}“.
Narednih decenija, kao
jedini sedmi~ni list Zlati-
7.oktobar 2011.
Po~etak rada i {tampawa dnevnih
novina „Vesti“ ~iji su tekstovi pruàli
informacije o doga|ajima na frontu
i podizali moral boraca i gra|ana,
vezuje se za slobodnu teritoriju
Uì~ke republike 1941.
borskog okruga, „Vesti“ predstavqaju zna~ajno svedo~anstvo
o
politi~kim,
privrednim,
prosvetnim, zdravstvenim , kul-
Slavica Stefanovi}, kustos
Narodnog muzeja
turnim i sportskim doga|awima
koji
prati
i
beleì
izgradwu
f a b rika,
pruga,
puteva i sportskih objekata, omladinske radne akcije, raspad
zemqe, izve{tava sa rati{ta i
obra|uje druge zanimqive teme.
Do novembra 1979. godine, Redakcija „Vesti“, bila
je sme{tena u levom krilu
dana{we zgrade Narodne biblioteke u Uìcu, da bi se kasnije preselila na sprat gde je
ostala sve do 1986.godine. Tada
se seli u novosagra|eni prostor
Dru{tvenog doma u kome se i danas nalazi, a 1972. godine sa radom po~iwe i radio-stanica koja
se smatra najstarijom lokalnom
radio-stanicom u Srbiji.
Do devedesetih godina
pro{log veka „Vesti“ su bile
jedna od najja~ih medijskih ku}a
u Zapadnoj Srbiji, sa savremenom {tamparijom izgra|enom
na Beloj Zemqi i pu{tenom u
rad 1. oktobra 1980. godine sa
tiraìma od oko 20.000 primeraka nedeqno i izdava~kom i
{tamparskom delatno{}u.
[tamparija je 1982. godine zapo~ela saradwu sa
stranim partnerima, rade}i
na najsavremenijim ma{inama
u grafi~koj industriji tog vremena, {tampaju}i publikacije
u tiraìma koji su dostizali
i do 2.500.000 primeraka za
trì{ta Poqske, SSSR-a i dr.,
zapo{qavaju}i pri tom preko
200 radnika.
Ne treba izgubiti iz vida
da se u {tampariji „Vesti“
jedno vreme {tampalo dvadeset regionalnih listova, mnoga
izdawa za privredne kolektive
(Glas Vaqaonice, Prvi Partizan
i dr.) i omladinske i {kolske
novine. Jedno vreme kao prilog
nedeqnku izlazi i podlistak „Medijator“, podlistak za
âjetinu, Kosjeri} i dr. op{tine
Zlatiborskog okruga, kao i podlistak „Vesti za najmla|e“, a
kasnije i „Druìonica“.
Devedesetih godina dvadesetog veka {tamparija se odvaja
i uzima ime „Rujno“, a „Vestima“
ostaje list i radio.
U proteklih sedam decenija, u „Vestima“ su kao saradnici i novinari pisali, izme|u
ostalih, i: Qubomir Simovi},
Radovan Popovi}, Svetislav
Basara, Milovan Vitezovi},
Qubivoje R{umovi}, Milenko
Misailovi} i druga zna~ajna
imena
savremene
srpske
kwièvnosti.
Javno preduze}e „Vesti“, u ~ijem sastavu su
nedeqne novine i Radio Uìce, prodato je
na aukciji u Agenciji
za privatizaciju
u Beogradu, juna
meseca
2007.
godine i ve}
~etiri godine
posluje u okviru IMD „Vesti“
AD, ~iji je vlasnik Milanko
Gordi}.
„Vesti“ i daqe nastavqaju
da izlaze petkom, mewaju format i prelaze iz magazinskog u
novinski format u ofset-{tampi sa tendencijom da prerastu
u dnevni list, da bi se ubrzo
vratio na format ilustrovanog nedeqnika, nastavqaju}i
tendenciju rasta tiraà, uz
evidentne napore vlasnika
i zaposlenih da povrate sjaj
i slavu lista koji ove godine
slavi sedmu deceniju postojawa i izlaèwa, u vreme kada
su mnoge medijske ku}e u Srbiji
uga{ene, suprotstavqaju}i se
upadu velikih informativnih i
finansijskih magnata iz zemqe
i okoline.
Po~etkom devedesetih godina pro{log veka Redakcija
„Vesti“ brojala je preko 20 novinara, ukupno 52 zaposlena
radnika. Danas, Redakciju lista
i Radio Uìca ~ini sedam novinara, zaqubqenika u svoju
profesiju, koji ulaù velike
napore da objektivno i blagovremeno informi{u gra|ane
Uìca i {ire.
Tekst autora izlo`be Slavice
Stefanovi}, kustosa NMU
19
јубилеј
@anka Eri}, Nada To{i}, Radi{a Marjanovi}, Dragica Cvijovi}, Rada Popovi}, Slavica
Stefanovi}, Milica Turudi}, Nikola Gogi}, Nela Tomi} Bogdanovi}, Dragica Jevtovi}
i Zorica \okovi}
\or|e Pil~evi} i Milutin Jovi~i}
NA IZLO@BI U NARODNOM MUZEJU
СЕДАМ ДЕЦЕНИ
Radomir Vergovi} i Zoran Jeremi}
Miodrag Markovi}, Rade Vergovi},
Du{an Stani}, Zoran Lazi}
i Aleksandar Dulanovi}
Cecilija \oki}, Qubica \uki}, Radovanka Nikoli}
i Slavica Vuleti}
20
Bo{ko Topalovi} i Zoran @erav~i}
7. oktobar 2011.
јубилеј
Novinarke Vesti sa Miroslavom Marti}em
Petar Te{i} i Dragan Suboti}
ИЈА "ВЕСТИ"
Radovan Ristovi} i Branislav Mitrovi}
Vitomir Tomi}
Du{ica Poli},
Svetomir Milutinovi},
Biqana \okovi}
i Sla|ana Vasiqevi}
Nenad Kova~evi}, Milica Turudi} i Zorica \okovi}
7.oktobar 2011.
21
култура
U
okiru obeleàvawa dana
grada, u Narodnoj biblioteci u Uìcu prire|eno je multimedijalno ve~e pod nazivom
“Razgovori o Ivi Andri}u”. U
prisustvu velikog broja gra|ana,
me|u kojima je bilo dosta osnovaca i sredwo{kolaca, otvorena je i izuzetna izlo`ba “Ivo
Andri} - 50 godina od dobijawa Nobelove nagrade”. Pored
Andri}evih kwiga, izlo`ba ~i-
NARODNA BIBLIOTEKA U@ICE
Разговори о Андрићу
U okviru obeleàvawa dana grada,
u Narodnoj biblioteci u Uìcu prire|eno
multimedijalno ve~e posve}eno
Ivi Andri}u
@aneta \uki}, Divna Vasi}, Dragan Dragojlovi}
i Danka Savi}-Mitrovi}
da objasnim kako je Andri}eva
biografija uticala na wegovu
bibliografiju. Ivo Andri} je
smatrao da ~itaoca uop{te ne
treba da zanima wegov privatni
ìvot, ali qude pre svega zanimaju privatni aspekti ìvota
stvaralaca. Andri}ev ìvot je
u velikoj meri odredio wegovo
delo. Kao kada se radi goblen,
ja sam unosila Andri}evo delo
u wegov ìvot, i pokazala sam
Dragan Dragojlovi} i @aneta \uki} Peri{i}
ji je autor Uì~anin Mom~ilo Lu~i} sadrì i brojne fotografi- koliko je sitnih detaqa i razli~itih uticaja, i kako ti detaqi
je i faksimile, me|u kojima je i faksimil pisma sa Andri}evim pi{~evog ìvota zamaskirani putuju do pi{~evog dela, - istakla je
zahtevom da se “ne {tampaju moja dela za vreme rata dok moj srpski @aneta \uki} Peri{i} gostuju}i u Uìcu.
narod pati i strada”.
Divna Vasi}, profesor kwièvnosti u Sredwoj {koli “Ivo
O Ivu Andri}u su tom prilikom govorili Dragan Dragojlo- Andri}” u Vi{egradu, predstavila je uì~koj ~itala~koj publici
vi}, kwièvnik i diplomata, ina~e upravnik Zadu`bine “Ivo An- rukopis “O vi{egradskim Jevrejima” koji je objavqen u najnovijim
dri}” u Beogradu, @aneta \uki} Peri{i}, sekretar te institucije, “Sveskama” Andri}eve zadu`bine “kao mali doprinos velikom jukao i Divna Vasi} i Danka Savi} Mitrovi}, profesori Sredwe bileju - 120. godi{wici ro|ewa Iva Andri}a”. Kako je objasnila,
{kole “Ivo Andri}” u Vi{egradu. Iznose}i podatak da je najzad, bave}i se istorijom vi{egradskih Jevreja, ina~e ~estih junaka
na jubilej Zadu`bine - 35 godina postojawa, kompletno zavr{ena Andri}evih dela, samo za dva od brojnih likova nije na{la traveoma bogata Andri}eva bibgove u istorijskim dokumentima
liografija koju }e besplatno
vezanim za Vi{egrad. Jevrejska
dobiti sve srpske biblioteke,
zajednica u Vi{egradu u jednom
te da je to zna~ajan izdava~ki
trenutku bila je veoma brojna, a
poduhvat, Dragan Dragojlovi}
Divna Vasi} je zna~ajan prostor
je konstatovao da je Ivo Andri}
posvetila Lotiki Cimenmajer,
pisac koji }e se uvek ~itati,
svakako najzna~ajnijem liku u
{tampati i prevoditi, da se
Andri}evom romanu “Na Drini
~ita i u Japanu i Koreji, ali
}uprija”. Jevrejska zajednica
da je ciq Zadu`bine da ga kroz
je ostavila zna~ajnog traga u
ovakve multimedijalne ve~eri
Vi{egradu, isti~e Divna Vasi},
pribliìmo novim, mladim
a danas u ovom gradu ìvi
~itaocima na podru~jima gde se
samo jedna Jevrejka, bezmalo
govori srpski jezik.
devedesetogodi{wakiwa.
- Ivo Andri} se jo{ kao
Danka Savi} Mitrovi}, prostudent opredelio za srpski kofesor kwièvnosti u Sredwoj
rpus, a u wegovoj vojnoj kwiìci
{koli “Ivo Andri}” u Vi{egradu,
stoji da je Srbin. Kada je, 1955,
stavila je sebi u zadatak da
popuwavao evidencioni list,
na|e odgovor na pitawe postoji
}irilicom je napisao da je weli jo{ neka ta~ka sagledavawa,
gova nacionalnost srpska. Mi
neki aspekt, odakle Ivo Andri}
imamo sre}u da smo zadu`bina
nije razmatran i analiziran. Tu
jednog tako velikog pisca koji
je ona na{la temu za svoj rad,
se ~ita na svim kontinentima,
veza ili komunikacija izme|u
Sa otvvarawa izlo`be o Andri}u
- rekao je Dragojlovi}.
kwièvnog dela i ~itaoca. Dugo
@aneta \uki} Peri{i} je govorila o kwizi koju je upravo istraìvawe, pogotovu kroz roman “Na Drini }uprija” za koji kaè
zavr{ila, i koja predstavqa jedinstvenu kwièvnu biografiju da je “prava riznica znakova neverbalne komunikacije”, ova mlada
Iva Andri}a.
vi{egradska profesorka je i nazvala - Neverbalni znakovi komu- Postoji ogroman broj tuma~ewa Andri}evih dela, mnogo toga nikacija. Iako je vi{e odgovaralo nau~nom skupu o Ivu Andri}u,
je o wemu napisano, ali ja sam htela da napravim ne{to {to }e kakav je recimo onaj {to po~iwe u Gracu 6. oktobra, i weno izlsu{tinski povezati Andri}ev ìvot i wegovo delo. Tu ideju nosim agawe Uì~ani su u utorak uve~e s pa`wom slu{ali.
Svetislav Tijani}
u sebi 20 godina, a po~ela sam rukopis pre ~etiri godine. @elim
22
7. oktobar 2011.
култура
U NARODNOM MUZEJU
Изложба академских
сликара Удружења
„Краљевина Србија“
Dragi{a Joci} iz Beograda, Qubivoje Jovanovi} iz Ariqa
i Obrad Jovanovi}, Du{an Star~evi} i Dragan Dimi}
iz Uìca predstavili su se sa odabranim slikama iz svog
bogatog opusa, uglavnom u tehnici uqe na platnu
U
okviru proslave Dana grada u Izlo`benoj
sali Narodnog muzeja u sredu je sve~ano
ovorena izlo`ba slika akademskih slikara Udruèwa „Kraqevina Srbija“. Izlo`bu
~ine radovi pet slikara koji su vi{e decenija prisutni u savremenom srpskom
slikarstvu. Dragi{a Joci} iz Beograda,
Qubivoje Jovanovi} iz Ariqa i Obrad Jovanovi}, Du{an Star~evi} i Dragan Dimi}
iz Uìcu predstavili su se sa odabranim
slikama iz svog bogatog opusa, uglavnom u
tehnici uqe na platnu. Me|u Joci}evim radovima dominira portret W. K. V. Prestolonaslednika Aleksandra Drugog, Qubivoje
Jovanovi} izloìo je nekoliko uqa iz
ciklusa koji je posvetio boju na Kukutnici,
Obrad Jovanovi} predstavio se sa tri platna „Kako sudbina kr~i put“, „Ve{tice na
gozbi“ i „Bezglavi tambura{i“, Star~evi}
je izloìo nekoliko svojih uqa (ciklus
„Objekti“) iz svoje do sada najboqe faze,
kao i tri grafike u tehnici suva igla, dok
je Dragan Dimi} izloìo svoja nova dela iz
ciklusa „Krugom obeliska“.
Izlo`bu je otvorio predsednik Udruèwa Kraqeva omladina Bojan Star~evi}.
7.oktobar 2011.
On je tom prilikom istakao da obnova
monarhije nije samo vra}awe tradiciji i korenima, ve} je i obnova slobodnog duha, i obnova nas samih. „Pitawe monarhisti~ko je
najmawe strana~ko i politi~ko, a ponajvi{e
eti~ko, teolo{ko i metafizi~ko, i ono
pored zemaqske ima i svoju nebesku stranu“, citira Star~evi} akademika Matiju
Be}kovi}a u tekstu za katalog ove izlo`be
i dodaje „da svaki od pet slikara na sebi
svojstven na~in, pre svega neangaòvanom
umetno{}u, oslobo|enom bilo kakvih
ideolo{kih okvira, kako to samo oni
znaju, osvedo~avaju svoje htewe za zamenom
postoje}eg sistema vrednosti novim i boqim, i to preko Kraqevine Srbije u woj“.
Udruèwe Kraqevina Srbija je osnovala grupa studenata Beogradskog univerziteta 2008. godine pod imenom Kraqeva
omladina, kao nestrana~ko, nevladino i
neprofitno udruèwe, pod patronatom
W. K. V. Prestolonaslednika Aleksandra
Drugog, sa primarnim ciqem obnove monarhije u Srbiji.
Kraqeva omladina je od januara
2010. nastavila da deluje kao podmladak
Dragi{a Joci}: „Portret W.K.V.
Prestolonaslednika Aleksandra Drugog“,
uqe na platnu
Udruèwa Kraqevina Srbija. Ova grupa
mladih qudi, uverena da uspostavqawe
monarhije moè pomo}i Srbiji, uspela je
da svojim aktivnostima podstakne kako
mla|u tako i stariju populaciju gra|ana da
im se pridruì. Od osnivawa do danas, ovo
Udruèwe je postalo najve}e monarhisti~ko
udruèwe u Srbiji sa stalnim rastom broja
~lanova. Trenutno Udruèwe broji preko
deset hiqada ~lanova, mla|ih od 30 godina, koji su organizovani u preko 50 odbora i
poveren{tava {irom Srbije. Gradski odbor
Uìce ima sedi{te u Parohijskom domu.
Ova izlo`ba, koja traje do kraja oktobra, organizovana je pod pokroviteqstvom
W.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra
Drugog.
R. V.
23
култура
GRADSKA GALERIJA
ARIQE
Изложба Рајка
Новаковића
U
ariqskoj Gradskoj galeriji otvorena je
izlo`ba pod nazivom “Vajawe svetlosti” autora Rajka Novakovi}a iz Poège. Postavkom je
obuhva}eno 28 radova.
Otvaraju}i izlo`bu, urednica galerijskog
programa Sawa Sofijani} istakla je da Novakovi} na pomalo neobi~an na~in pristupa skulptorskom radu i da su wegovi radovi jedna vrsta
skulpture koja nastaje procesom reciklaè:
– Svetlost kao bitan metafizi~ki faktor
Rajko poku{ava da ukomponuje sa onim {to zapravo
~ini na{e ìvotno okruèwe. Bez obzira da li
koristi drvo, metal ili staklo, ili sve to zajedno, Novakovi} uspeva da rusti~nost i pohabanost
materijala prevede u suptilne, naj~e{}e blago
izvijene forme, ~ija elegancija pleni i podsti~e.
U ovom “instant” vremenu toliko ìvimo brzo
da ne stièmo da opazimo predmete koji oblikuju na{e ìvotno
okruèwe, samim tim i na{u psihu.
Umetnik ima potrebu da nas pozove
na komunikaciju jer je i ona ista:
brzo pri~amo, brzo jedni druge
pozdravqamo i jedni pored drugih
prolazimo. Zato su ruke ~est motiv
Rajkovog vajawa. Ta ruka, koja je sinonim bliskosti ~oveka sa ~ovekom, ima potrebu da nas zadrì,
blisko{}u zagreje, postavi na mesto na kome treba da se na|emo.
Dugogodi{wi Novakovi}ev prijateq, kwièvnik
Rade Vu~i}evi}, ovom prigodom ~itao je stihove iz
kwige “Susretawa”.
Rajko
Novakovi}
ro|en je 1956. Godine u
Poègi, gde i danas ìvi
i radi. U~estvovao je na
likovnim
kolonijama
(Tara, Bor, Prilipac…).
Zahvaquju}i
podr{ci
prijateqa
umetnika
odlu~io se da od 2010.
prikaè svoje ume}e
{iroj publici. Izlagao je na vi{e kolektivnih
izlo`bi. Samostalno je izlagao u Beogradu,
Lu~anima, Kosjeri}u, Loznici i sada u Ariqu.
Izlo`ba je prodajnog karaktera i traje do
10. oktobra.
I. P.
Zapis iz Zaovina na Tari
Живот се стиховима вратио на Тетребицу
S
udbinu ve}ine srpskih sela, pogotovo u besputnim krajevima podelile su i Zaovine na
Tari. Stanovni{tvo se selilo prema gradovima
u potrazi za boqim uslovima ìvota. Tako je i
doma}instvo Milinka Mari}a iz zaseoka Tetrebica u Zaovinama, daleke 1958. godine ispratilo jednog brata sa porodicom put [umadije da
bi {kolovao decu, a drugi brat je sa porodicom i
malom decom ostao jo{ neko vreme u rodnoj ku}i.
Milutin se sa suprugom Zorkom i troje dece po~eo
ku}iti u mestu Loznica koje se sa blagih padina
planine Jelice prostire do grada â~ka. Otac
Milinko sa suprugom Stanom, koja je podgajila wegovu ratnu siro~ad ( a nije im bila majka) ostao da
ìvi na Tetrebici, ali je ~esto odlazio u â~ak.
Na jednom od tih povratnih putovawa presrela ga
je smrt. Sahrawen je na Tetrebici. Jedanaest godina posle Milutina, i Milojko se sa porodicom
preselio u Loznicu kod â~ka. Sa wima je po{la i
ma}eha Stana koju su u porodici, i odrasli i deca,
zvali Majka. Bilo je to 1969. godine. êtrdeset
godina rodna ku}a Milinkovih potomaka samovala je i tugovala u èqi da joj se oni koji se u
woj rodi{e makar povremeno vrate. Zub vremena
je razjedao. I vlaga kao reuma - kako je u jednoj od
svojih pesama napisa Milinkova unuka Radojka. A
onda su slo`na bra}a i wihovi potomci doneli
jednoglasnu odluku - ku}u treba obnoviti. Svako
neka uloì i pomogne koliko moè, pa neka odlazi
kad god poèli, i kad mu vreme i obaveze dozvole.
I ku}a je zablistala ne samo u prvobitnom sjaju,
ve} joj je pridodato jo{ pone{to neophodno za komfor i udobnost. Sada svi oni koji poèle odlaze
tamo. Okupqa se familija i druì. êsto dovode
i svoje prijateqe koji ostanu zadivqeni lepotom
Zaovina i tog kraja. A ovog leta u obnovqenoj ku}i
na Tetrebici, i pesni~ki stihovi su zaùborili.
Unuka Milinka Mari}a imala je èqu da okupi zaqubqenike pisane re~i kao pomen na babu Stanu
koja je i zaslu`na {to je ona kao mala zavolela
pisanu re~. Baba Stana je bila nepismena, ali je
uvek molila kad vidi da neko ~ita i da ~ita naglas. – Da i mi ne{to ~ujemo - govorila je. A u wenom
krilu ~esto je bila jedna nepismena devoj~ica
koja je slu{ala i upijala svaku izgovorenu re~.
Tako je ona pre polaska u {kolu ( pre nego {to se
Obnovqena ku}a Mandi}a u Zaovinama
opismenila) zavolela pisanu re~ i tu je qubav
nosila kroz ceo ìvot. Ovo je bila prilika da se
unuka Radojka oduì babi Stani obeleàvaju}i
trideset godina od wenog odlaska iz ìvota ali
ne i iz se}awa onih kojima je nesebi~no pomagala.
Pesnici i kwièvnici iz Bawaluke, Gora`da,
Uìca i â~ka ~itali su svoje stihove i tekstove.
Naglas, naravno, onako kako je baba Stana volela,
a doma}ini su obnovili se}awe na detiwstvo i
babu Stanu. Svima za nezaborav. R.B.
U ARIQSKOJ NARODNOJ BIBLIOTECI
Књижевно вече Снежане
Неговановић - Прокић
Kwiga “Ho}u druge snove” Sneàne Negovanovi} - Proki} predstavqena je u ~itaonici Narodne biblioteke u Ariqu. O kwizi su govorili
kwièvni kriti~ari Nevenka Vitkovi} i \or|e Savi}.
– U pitawu je ispovedna proza i roman u prvom licu. Kaù ènski, a
mi mislimo da je pre svega emotivan, da oslikava ìvot autorke u i daje
nadu da svaki problem moè da se premosti i da sutra bude novi susret,
novi osmeh, novi dan, rekla je Nevenka Vitkovi}.
Nije sasvim slu~ajno {to se ovo kwièvno ve~e odràva u Ariqu,
gradu za koji je autorka emotivno vezana. Sneàna je ariqska snaja, i deo
romana se de{ava u Ariqu. Danas autorka ìvi i radi sa porodicom u
Holandiji i, pored pisawa, wena kreativnost usmerena je na sre|ivawe
ìvotnog prostora.
“Ho}u druge snove” jeste holandski roman u srpskoj kwièvnosti,
rekao je \or|e Savi} i dodaoda je re~ o romanu nostalgije jedne Srpkiwe
u Holandiji.
- Sneàni u lepoti tamo nedostaju ukusi i mirisi ìvota kakav je
ovde. Wen je roman potraga za izgubqenim vremenom jer iz wega izvla~i
snagu da bi opstala u materijalnom svetu, potpuno druga~ijem od na{eg,
navodi Savi}.
24
Autorka pak, u svom izlagawu, isti~e da su bajke o ìvotu na Zapadu ipak samo bajke i da je ovde, uprkos svim neda}ama i problemima,
najlep{e.
– Borite se za svoju zemqu, ulaìte u svoje kapacitete, govorite
svojim jezikom, poru~ila je autorka. I. P.
7. oktobar 2011.
јубилеј
Сине мој, не враћај се без победе
Redovi koji slede nastali su nakon nekoliko susreta sa Obrenom
Sti{ovi}om, {panskim borcem i partizanskim komandantom na Kozari
P
oodavno u smiraju godina
leto i jesen provodi u svom
zavi~aju ispod Mu~ja nedaleko
od Kati}a u ku}i koju je sagradio
na skrovitom mestu. Odatle je
na sve strane se okre}u}i nebo
uglavnom plavo. Jo{ ga ni korak
ni se}awe ne izdaju. Mnogima
ìvot promine bez velikih
doga|aja je u svakodnevnom
tkawu lepog i ru`nog. ]ilim se,
kad pre, iskrzao i ve} usta puna
zemqe. Ovaj nekada{wi ratnik
iz rovova [panije, sa barikada
i partizanskih juri{a ne moè
se poàliti da su mu najlep{e
godine pro{le bez dramatike.
We i ogwa i nezaboravnih qudskih susreta bilo je na pretek.
Danas }emo uglavnom o [paniji,
o Lorki ni re~i.
Najduè smo razgovarali
na kraju pro{log leta kada je ve}
sve mirisalo na jesen, ukr{tali
se neki hladni vetrovi i nosili ki{u. Obren se vra}a iz
poqa, znojav i pomalo zadihan,
srda~ai i gostoprimqiv oran za
razgovor. Kada je se}awe gotovo
netaknuto, kada sve slike izrawaju na povr{inu, kada po~nu
jedna drugu prestizati, onda je
najlak{e uputiti se za tim qudskim ùborom i }utati. \oka
Kova~evi}, sekretar Komiteta,
divan drug i ~ovek, pita me na
po~et6ku na{eg studenskog raspusta u Beogradu, 1937, bi li
po{ao u [paniju. Ho}u, rekao
sam bez trunke kolebawa. Idi ku}i, veli
mi, odmori se i pripremi za putovawe,
javi}emo. Tvojim drugovima reci, ide{ u
Pariz na Svetsku izlo`bu. Ni za ìvu ne
pomiwi [paniju. Ceo juni proveo sam u selu
u i{~ekivawu poziva, nagove{teno je bilo
da u Pariz treba da se stigne oko 14.jula,
tada je i wihov nacionalni praznik. Stiè
i poziv. Iz Beograda smo po{li sa grupnim
paso{em.
Vo|a puta bio je Ivo Lola Ribar, on
je jedini znao da jedan broj studenata ide u
[paniju. Pariz je bio samo prolazna stanica.
Putovawe je pro{lo bez glavoboqe. Kurirske veze su funkcionisale, ali se moralo
jo{ ~ekati na daqi put. U me|uvremenu
doneta je odluka neintervencije Dru{tva
naroda.Granica je bila blokirana morala
se pre}i ilegalno. Kona~no su javili da
krenemo, oti{li smo dole prema Pirinejima. Tamo smo se sakupqali i sa~ekivali,
pet-{est dana. Jedne no}i saop{teno je da
se ide. Obuveni u papu~e od like i kanapa,
da budu {to ti{i.
No} je bila stra{na, se}a se Sti{ovi},
nebo se prolamalo od grmqavine i sevawe
muwa bilo je nepodno{qivo. U tom pogledu
na{ Lov}en je blizanac Pirinejima. I{lo
se ~itavu no} u koloni od stotinak budu}ih
interbrigadista Sti{ovi} je prepoznao
Ko~u Popovi}a. U zoru su stigli do {pan-
7.oktobar 2011.
skih straàra, prihvatili su ih i smestili
u karaule. U Albaseti su dobili raspored,
ko nije sluìo vojsku odlazio je na kra}u
obuku rukovawa oru`jem. Sti{ovi} je ve}
bio odsluìo rok, smestilei se u vagone i
krenuli prema Barceloni. Divni {panski
narod, otvorio nam je svoje srce, do~ekivali
su nas kao najro|enije, zasipali nas darovima, bacali u vagone limunove i pomoranxe.
Srce je tom napa}enom narodu na dlanu.
Posle dva dana pravo na front u borbu, bio
sam u bataqonu „\uro \akovi}“ u wemu su
uglavnom bili Jugosloveni.Prvo vatreno
kr{tewe bilo je odmah posle Intelbe~ite.
Obreo se na brdu bez zaklona, obavezno
ukopavawe, teren teàk, kamenit, ùqevi
odmah isko~i{e. Drug do wega ve} pro{ao
borbe, iskusan. „Bogati, tebe je majka mnogo
razmazila, ima{ li majku, nemam velim, on
po}uta. Molim te izvini, uvredio sam te.
Ja }u da kopam, ti izbacuj zemqu“. Tako se
upoznadoh sa mojim drugom Gavrom, sprijateqili smo se za ~itav ìvot. Onda su se u
ratnom vihoru zagubili. Negde 1956, sreli
su se u Beogradu pod neobi~nim okolnostima koje samo slu~aj moè da udesi. Stigao
mi ugaq za ku}u,treba ga ubaciti u podrum.
Javila drugarica, tada sam radio u Savremenoj skup{tini, dole su u zgradi neki radnici popravqaju kanalizaciju. Obe}ali su,
kada zavr{e posao, ubaci}e ugaq. Stigao
sam ku}i, si|em u podrum, nosim kafu i
rakiju. Me|u wima, Gavra, jeste
i nije. Gavro, ti si, bogami jesam,
Obrene, ti si jesam. Otkud ti
Gavro ovde, radim, lakonski
odgovara, {ta radi{, radim u
gradskoj kancelariji. Znaju li
da su {panski borac, ne znam,
ja im nisam ni{ta pri~ao. Do|i
sutra u Saveznu skup{tinu,
~eka}u te u Kosovskoj ulici, da
idemo da reguli{emo tvoj status i penziju.Ne mogu, veli, {to
pobogu nemam u ~emu, ovo mi je
jedino odelo.Do|i u wemu.Posle je sve ure|eno a Sti{ovi}
je ispri~ao piscu i Generalu
Veqku Kova~evi}u susret sa
Gavrom. On je to ugradio u kwigu
koja je autenti~na istorija Gavrinog ìvota, po wemu se i zove
„Gavrijada“ Sve do wegove smrti
vi|ali su se, 1987, u Prijedoru je
otkriven spomenik ovom junaku
koji nije ùrio u slavu.
Obren Sti{ovi} je neprekidno dve godine bio na frontu,
nikada se nije povla~io u pozadinu, rawavan je nekoliko puta,
nikad te{ko. I{ao je iz bitke u
bitku, bio u odbrani Madrida, on
je posledwi pao, na Elbi, kuda
sve nije stigao. Opet iz se}awa
izrawa nezaboravan susret u
jednom {panskom selu kuda su
prolazili, hitali u nove borbe.
Sa nama desetoricom, mladi republikanski kapetan, na{ drug.
Natera nas u tom selu da svratimo u jednu ku}u, to je moja ku}a,
tamo ìvi moja majka. Do~ekuje
nas starica, uspravna dràwa,
predusretqiva, sre}na {to
vidi sina. Nutka nas, nama je
svaki trenutak dragocen, poùruje je i sin,
ispra}a nas do kamiona, na rastanku grli
sina, jedinca: „ Sine moj, ne vra}aj se bez
pobede“ To re~e ova {panska majka. Suze naviru same, ne moèmo ih sakriti.
Kada je kona~no pala [panija, kada su
se povukli interbrigadisti, Sti{ovi} je
dospeo u logor u Francuskoj, preme{tali su
ih iz jednog u drugi. Deportovan je u Nema~ku
u rudnik nedaleko od Lajpciga. Odatle je organizovano bekstvo. Preko Austrije ilegalno je stigao do Zagreba on pun usta{a, bila
je 1941. Posle mnogih peripetija ilegalnim
vezama do{ao je u Prijedor Smestili su ga
ni mawe ni vi{e u ku}u u kojoj je stanovao
nema~ki komandant. Po{ao sam, srce zebe,
me|utim, izbora nema. Odatle sam u ranu jesen 1941, opet preko partijskih veza oti{ao
na Kozaru u partizane kod Mladena.
U ovoj ku}i u Prijedoru do~ekala me je
starica tako sam nekako zami{qao i majku
Pavla Vlasova. Hrabra,puna qubavi za mene
nepoznatog, ako me otkriju ode i wena glava
i svih uku}ana. Na paleù bio sam u stroju
kada je Skender Kulenovi} uzbudqivo i
potresno kazivao svoju Majku kne@opoqku. Nakon, Frankove smrti, Obren je dva
putabio u [paniji obi{ao mnoga mesta gde
je ratovao, prolazio kroz sela i gradove. U
svakom od wih u se}awu je odjekivao davni
glas: Iho mio, note volverasi viktoria“.
(1989)
25
хроника
Prijepoqe
Пензионери
запошљавају
младог радника
U adaptaciju objekata u Prijepoqu i Brodarevu Udruèwe penzionera investiralo ~etiri
miliona dinara- Znatnu pomo} pruìla
op{tina, gradske mesne zajednice i Fond
PIO Republike Srbije
I
zborna Skup{tina Op{tinske organizacije penzionera u Prijepoqu istakla je sve
pozitivne strane svog rukovodstva u prethonom periodu, {to
je konstatovano u izve{taju o
radu. Samo u pro{loj godini
svom ~lanstvu isporu~eno je
dve hiqade tona ugqa, 1500
kubika ogrevnog dveta, 15 tona
sveè piletine, dve hiqade
kilograma zamrznute ribe, toliko meda, 1500 kilograma suhomesnatih proizvoda i izvesne
koli~ine drugih namirnice, sve
po pritupa~nim cenam i rokom
otplate tri od sedam meseci,
bez kamate. Za nabavku je svake
godine zainteresovano sve vi{e
penzionera.
- U prethodnom periodu
adaptiran je restoran „ Jabuka“
u Prijepoqu i poslovni prostor
u Brodarevu. U te svrhe investirano je 4 miliona dinara. Znatnu pomo} pruìla je op{tina, sa
Nexadom Turkovi}em, na ~elu,
biv{im predsednikom op{tine,
dve gradske mesne zajednicePrijepoqe i Kolovrat i Fond
PIO Republike Srbije. Od zakupnine ovih objekata Udruèwa
finansira celokupnu aktivnost
ove organizacije, {to je od
zna~aja, kako za sada{we, tako
i za budu}e penzionere.
U ovoj godini o tro{ku
Fonda PIO na desetodnevni
rekreativni oporavak upu}eno je
49 penzionera, {to je vi{estruko
mawe od interesovawa, ali zato
Udruèwe je postiglo sporazum
sa Le~ili{tem Pribojska Bawa
da se u vansezoni - jun, septem-
postoji u okviru Udruèwa,
veoma je aktivno i svake godine
na takmi~ewima osvaja neko od
prvih mesta.
Udruèwe sara|uje sa svim
humanitarnim
organizacijama
na nivou op{tine. Zdravstveni
Terasa adaptrianog restorana „Jabuka“, koji je vlasni{tvo
Udruèwa penzionera
bar upu}uju svi koji to èle, uz
minimalne tro{kove, dok ve}i
deo snosi Organizacija.
Dru{tvo za sport i rekreaciju invalidnih lica, koje
BITKA NA MA^KOVOM KAMENU
У сенци великих
победа
U prisustvu potomaka slavnih predaka iz oslobodila~kih
ratova Srbije 1912- 1918. godine iz Krupwa, Qubovije, Uìca,
Kosjeri}a, Beograda i drugih mesta, 24. septembra, obeleèna
je 97. godi{wica Bitke na Ma~kovom kamenu. Posle odrànog
parastosa i odavawa po{te poginulim ratnicima, na spomen
kosturnicu poloèni su venci op{tina Krupaw i Qubovija,
Republi~kog odbora SUBNOR Srbije, Saveza potomaka ratnika
Srbije 1912- 1920, Gradskog odbora potomaka ratnika „Major Kosta Todorovi}“ iz Uìca, Op{tinskog odbora potomaka ratnika
„General Qubomir Mari}“ iz Kosjeri}a i op{tinskih odbora potomaka ratnika i SUBNOR Qubovije i Krupwa.
Prisutne po{tovaoce tradicija oslobodila~kih ratova
Srbije, u ime organizatora pozdravili su Sa{a Bogdanovi},
zamenik predsednika Op{tine Krupaw i Milovan Kova~evi},
predsednik Op{tine Qubovija, a o borbama na Ma~kovom kamenu
26
Milan Puzovi} predsednik
radnici jednom nedeqno u prostorijama ove organizacije mere
krvni pritisak i nivo {e}era
u krvi. Uz to, zainteresovanim
penzionerima daju savete o
na~inu ishrane i kori{}ewu
lekova.
Svake godine Udruèwe
organizacije po nekoliko izleta. Zahvaquju}i tome ve}ina je
bila u poseti znamenitim i kulturno - istorijskim mestima.
Uz veliku pomo} op{tine
ve} drugu godinu zaredom stariji penzioneri od 65 godina imaju
besplatan prevoz na svim lokalno - prigradskim linijama
i povlasticu od 30 odsto van
teritorije svoje op{tine.
Skup{tina je jednoglasno
usvojila izve{taj o radu, plan i
program rada za naredni period,
izabrala sva tela koja predvi|a
Statut, a predsedniku Milanu
Puzovi}u poveren je novi mandat. Za potpredsednika izabran
je diplomirani ekonomista
Marko Mandi}, vi{egodi{wi
rukovodilac u privredi ove
op{tine i istaknuti aktivista
na raznim poqima rada.
Zbog stalnog pove}awa
nabavki, koje su prevazi{le mo}
rukovodstva Udruèwe planira
da u narednom periodu zaposli
mladog i stru~nog radnika i da
investira u nabavku kompjuterske opreme.
\. Milovanovi}
septembarskih dana 1914. godine, koje se ubrajaju me|u najteè
i najkrvavije bitke u Prvom svetskom ratu, govorio je Sreten
Cvetojevi}, major policije, profesor istorije i predsednik
Op{tinskog odbora potomaka ratnika 1912- 1920, iz Qubovije.
- Za osam dana krvavih borbi na Ma~kovom kamenu, od 14.
do 22. septembra, pored vojnika izginuo je i veliki broj elitnih
oficira. Na samom Ma~kovom kamenu i okolnim poloàjima poginulo je 115 oficira, od kojih pet komandanata pukova i 17 komandanata bataqona, raweno 176 oficira me|u kojima i princ
\or|e Kara|or|evi}. Ukupni gubici Srpske vojske su oko 16. 000
izba~enih iz stroja, a [esta austrougarska armija izgubila je
oko 18. 500 vojnika. Zato i svaku travku na ovom prostoru treba s
po{tovawem gaziti kada po woj hodamo jer ovde, na Ma~kovom kamenu, krv je tekla u potocima, gazilo se iskqu~ivo po le{evima
obe vojske koje su potpuno prekrivali prostor proplanka… Bitka
na Ma~kovom kamenu ostala je u senci velikih pobeda Srpske vojske na Ceru i Kolubari, ali je u velikoj meri doprinela velikoj
pobedi Srpske vojske u Kolubarskoj bici, jer 6. austrougarska
armija nije uspela da se oporavi i izvr{i potrebnu popunu svojih
snaga posle stravi~nih gubitaka na Ma~kovom kamenu, - naglasio
je Sreten Cvetojevi}.
Sve~anost na Ma~kovom kamenu zavre{na je prigodnim kulturno- umetni~kim programom.
\. P.
7. oktobar 2011.
спорт
U@IÂNI POZDRAVILI SVOJE ZLATNE ODBOJKA[ICE
Пет величанствених дама
Imali su mnogo puta do sada Uì~ani priliku da se raduju uspesima odbojka{ica
Jedinstva koje su nekada àrile i palile
evropskom odbojka{kom scenom. U Jedinstvu je poniklo i pet devojaka koje su u
dresu reprezentacije Srbiji donele zlatnu
medaqu na ovogodi{wem Evropskom
prvenstvu
U
gradu na obali \etiwe
stasavale su Nata{a Krsmanovi}, Suzana ]ebi}, Ana
Antonijevi}, Jovana Vesovi} i
mla|ana Tijana Male{evi}. One
su dale maksimalan doprinos
zlatu koje je obasjavalo ne samo
prisutne u Pioniru, ve} i sve
one nebrojene koji su „grickali
nokte“ i molili da se desi ~udo
pokraj svojih TV prijemnika.
I ~udo se desilo. îni se
da je u istom trenutku kada je
sudijska pi{taqka ozna~ila
kraj finala i pobedu protiv odbojka{ke sile kakva
je reprezentacija Nema~ke, u
Uìcu, poput mnogih drugih gradova Srbije, moglo ~uti pi{tawe
sirena, àgor spontanog okupqawa najvatreniji navija~a.
Gledali su Uì~ani utakmicu,
neki kod ku}e, neki u omiqenim
kafi}ima i restoranima, gde
god da su se nalazili veselilo
Jovana Vesovi}
Porodica Krsmanovi}
sve su igrale za deset!
Sigurno da su u trenutku slavqa najsre}niji bili
roditeqi mladih odbojka{ica.
Neki od wih su ne samo finale,
ve} i sve utakmice pre toga, odgledali u Pioniru. U prepunoj
sali, u VIP loì, puni ponosa
osta}e u najlep{oj uspomenipri~a za @urnal Krle, kako od
milo{te zovu Nata{inog oca i
dodaje:
- Ma ni{ta me nemojte
pitati. Ovakva sre}a ne moè
da se izmeri. To je fenomenalan
ose}aj. Ambijent sjajan. Ponosni
smo svi na uspeh na{ih devojaka. Mogu samo da im se zahvalim
{to su tako dobro igrale, {to su
nas obradovale i {to smo, zaista nije fraza, imali razloga da
budemo presre}ni – kratko je
referisao Radoslav Krsmanovi} koji u {ali na kraju re~e:
- Ma qudi, pola Uìca je
sino} bilo u Beogradu. Pa samo
znam da je Nata{ino dru{tvo
- Nikola, Jelica i Branko,
Sowa, Sr|an Bodi}, znate onaj
ko{arka{, i mnogi drugi kojima ne mogu od uzbu|ewa da se
setim imena, svi su oni bili u
Na kraju, tata Krle nam otkri i to da se u Beogradu slavilo „do neko doba no}i“, da su
Ana Antonijevi}
devojke oti{le oko pola dva „za
svoj gro{“, a ponosni roditeqi
nastavili druèwe. Niko nije
Suza, Jovana i Nata{a
se i slavilo. A radost jo{ ve}a
{to je na{a Suza progla{ena i
za najboqeg libera Evropskog
prvenstva. Pa kod da ne bude
ponosan na takve Uì~anke!?
A ~ulo se u prolazu i glasno razmi{qawe:
- Ma na{e su bile najboqe!...
Ni{ta bez na{ih Uì~anki! …
Svaka im ~ast. …A videste li
kako su se posle utakmice Suza
i Nata{a pozdravile…Pa vidi
se da su na{e i da i u reprezentaciji di{u jedna za drugu… Ma
7.oktobar 2011.
bili su roditeqi Ane Antonijevi}, otac Branko i mama Mira,
zatim Milojko otac Jovane
Vesovi}, sestra Suzane ]ebi}
Sla|ana i mama Biserka, rodbina Tijane Male{evi} na ~elu
sa mamom Qiqom, nekada{wom
odbojka{icom i tatom Zoranom,
kao i Mira i Radoslav, roditeqi Nata{a Krsmanovi}, popularne Sare, kako je devojke u
reprezentaciji zovu.
- To je bilo ne{to fenomenalno. Iako smo mi ve} navikli
na ovakva slavqa, ovo u Pioniru
Ponosne Uì~anke
Pioniru. Pa da ne zaboravim i
tetke i te~e, rodbinu iz Vaqeva,
do{li su nam prijateqi iz cele
Srbije. I ne samo Nata{ini, ve}
i ostalih devojka iz Uìca. Ma,
kaèm vam, bilo je to Uìce u
malom!
ùrio, iako ih je ~ekao povratak.
A kad stignu u Uìce, slavqe se
nastavqa. Kaù za zlato mora i
da se ~asti. I neka bude slavqa
jo{ dugo, dugo…
Z. \okovi}
27
спорт
SRPSKA LIGA ZAPAD
JELEN SUPER LIGA
POBEDA – JEDINSTVO PUTEVI SMEDEREVO- SLOBODA PS
1:3 ( 1:2)
1:2 ( 0:2)
Stadion Smedereva. Gledalaca: 1000. Sudija: Marko
Popovi} (Beograd). Pomo}nici:
Vladanko Pani} i Uro{ Stojkovi} (oba Beograd). Strelci:
0:1 Kasalica u 21, 0:2 Tiago u
36, 1:2 \eran u 63. minutu.
@uti kartoni: Brankovi},
Kova~evi}, Blagojevi}, ]eran,
Bra{anac (Smederevo), Kasalica, Memedovi}, Kova~evi},
Stevan~evi} ( Sloboda PS).
SMEDEREVO: Rankovi},
I. Milosavqevi}, Jerini},
Brkovi}, Mijovi}, M. Milosaqevi} (Bra{anac), @ivko-
snaàn udarac. Rankovi} je
bio na mestu, odbio loptu do
koje je stigao Kasalica i bez
problema poslao u mreù.
Nova radost za Uì~ane
usledila je u 36. minutu. Opet je
Memedovi} uputio centar{ut,
lopta je pro{la pored nekoliko igra~a i do{la na drugu
stranu do Tijaga koji je prosledio u dowi levi ugao.
Po~asni pogodak za goste
postigao je u 63. minutu ]eran
Nemawa To{i}
Stadion u Belo{evcu.
Gledalaca: 300. Sudija: Dragan
ôlovi} (Baqevac). Strelci:
Vlada Bubawa u 4. iz penala za
Pobedu, To{i} u 11. i 55, Arsi}
u 30. za Jedinstvo Puteve. @uti
kartoni: Kilibarda (Pobeda),
Arsi}, @uni}, Milivojevi}, Vasi} (Jedinstvo Putevi).
POBEDA: Trifunovi}, Kilibarda (Bjelanovi}), Vita
Bubawa, Varja~i}, Vlada Bubawa, Opan~ina, Lepovi} (Stojanovi}), Milosavqevi}, Risti}
(Raki}), Luki}, Markovi}.
JEDINSTVO
PUTEVI:
Marinkovi}, Vasi}, Lukovi},
Neori~i}, Jawi}, @uni}, Milivojevi}, Nikitovi}, Tomi} (Matovi}), Arsi}, To{i} (Jovanovi}).
Ofanziva Uì~ana krenula je od starta utakmice, ali
ve} u 4. minutu Arsi} je nepropisno startovao na brzono-
gog Varja~i}a, pa je sudija bez
dvoumqewa pokazao na belu
ta~ku. Precizan je bio Vlada
Bubawa u izvo|ewu jedanaesterca. Kao da je to naqutilo
gostuju}e igra~e, zaigrali su jo{
ofanzivnije pa je ve} u 11. minutu
do{lo do izjedna~ewa. Arsi} je
dodao loptu do odli~nog To{i}a
kome nije bilo te{ko da pogodi
mreù. To{i} je uzvratio asistenciju Arsi}u koji je pro{ao
pored Trifunovi}a i postigao
vode}i gol. Sudbinu doma}ina
zape~atio je To{i} u 55. minutu,
kada je umakao odbrani i lako
smestio loptu iza le|a nemo}nog
golmana Trifunovi}a.
U narednom kolu u nedequ 9. oktobra Uì~ani na
svom terenu do~ekuju Slogu iz
Poège. Utakmica po~iwe u 11
~asova.
Z. \.
Streqa[tvo
Андрија број један
Andrija Zlati} sezonu zavr{io kao broj jedan
na svetskoj rang listi vazdu{nim i drugi MK
pi{toqem
Andrija Zlati}, srpski strelac, {ampion MK pi{toqem i
vice{ampion Evrope vazdu{nim
pi{toqem, pobednik u finalu
Svetskog kupa u Vroclavu MK
pi{toqem, zavr{io je sezonu na
prvom mestu svetske rang liste
vazdu{nim pi{toqem sa 2.386 bodova! U konkurenciji strelaca MK
pi{toqem, Zlati} je drugi. Liste
je 1. oktobra objavila Me|unarodne
federacija streqa~kih sportova
(ISSF).
28
Boòvi}, Stamenkovi} i Mari}
vi}, Kova~evi} (Adamovi}),
Blagojevi} (Bajatovi}), Gruji},
]eran.
SLOBODA PS: Boòvi},
Vasili}, Bosman, Maksimovi},
Mari}, Kasalica, Golo~evac
(Pejovi}), Memedovi} (Stevan~evi}), Tiago, Kova~evi}, Alamadin (Filipovi}).
Uì~ani su jo{ jednom potvrdili da su u odli~noj formi
i nastavqaju niz nepobedivosti. Na po~etku susreta doma}i
su imali nekoliko {ansi, nisu
ih iskoristili pa ih je u 21.
minutu stigla zasluèna kazna. Memedovi} je dubinskom
loptom prona{ao Kova~evi}a
koji je sa 15 metara uputio
koji se dokopao lopte posle
prodora Adamovi}a, i sa 12
metara pogodio nebraweni
deo Boòvi}evog gola. Do kraja susreta fudbaleri Slobode
PS sa~uvali su ste~enu prednost i sasvim zasluèno osvojili tri nova boda. Trenutno
se Uì~ani nalaze na tre}em
mestu na tabeli sa 15 osvojenih bodova. Usledi}e mini pauza zbog kvalifikacionih utakmica reprezentacije Srbije,
pa }e se prvenstvo nastaviti
za dve sedmice, ta~nije 15.
oktobra kada u Uìce dolazi
BSK. Po~etak ove utakmice zakazan je za 14,30.
Z. \.
Srpski strelci su ove sezone osvojili ~etiri evropske seniorske i jednu juniorsku medaqu (dva zlata, srbro i dve bronze).
Zlatnom medaqom MK pi{toqem okitio se Andrija Zlati} na E[
u Beogradu u julu, {ampion Evrope vazdu{nim pi{toqem postale
je ènska seniorska reprezentacija (Jasna [ekari}, Bobana
Veli~kovi}, Zorana Arunovi}), srebro je osvojio na E[ u Bre{i
vazdu{nim pi{toqem Andrija Zlati}, a bronza na ovom takmi~ewu
pripala mu{koj reprezentaciji Srbije vazdu{nim pi{toqem (Andrija Zlati}, Damir Mikec i Dimitrije Grgi}).
Srpsko streqa{tvo ima trenutno sedam mesta na olimpijskom
turniru u Londonu 2012. Uz tri vize osvojene ove godine, na SP u
Minehu 2010. normu su ostvarili Andrija Zlati}, Zorana Arunovi}
i Damir Mikec (pi{toq) i Nemawa Mirosavqev (pu{ka). Posledwu
priliku da osvoje olimpijske vize evropski strelci ima}e u martu
idu}e godine na E[ vazdu{nim oru`jem u Finskoj.
Z. \.
7. oktobar 2011.
спорт
JUNIORI KO[ARKA[KOG KLUBA SLOBODA
Ушли у Јединствену лигу
Po prvi put u istoriji se
dogodilo da neka uì~ka juniorska ekipa u|e u Jedinstvenu ko{arka{ku ligu. To je nedavno „po{lo za rukom“ mladim
ko{arka{ima Slobode. Ekipa
koja je oformqena pre godinu
dana i koju je do avgusta predvodio Nenad Mandi}, a potom
„dirigentsku palicu“ predao
Branku Kneèvi}u, zablistala
je na kvalifiakcionom tunriru
odrànom u â~ku i zlatnim
slovima ispisala nove stranice
istorije uì~ke ko{arke.
Okupilo se u â~ku pro{log
i pretpro{log vikenda, osam
najboqih juniorskih ekipa koje
su bile podeqene u dve grupe.
U grupi sa Slobodom nalazili
su se jo{ i Mladost iz â~ka,
Metalac iz Vaqeva i ekipa
[abca. Kao drugoplasirani u
grupi odigrali su dramati~nu
utakmicu sa prvoplasiranom
ekipom iz druge grupe, ekipom
Borca iz grada doma}ina, i pobedom od 55: 54 obezbedili sebi
mesto me|u mla|anom elitom.
Ko[arka[i za
budu]nost
Juniorsku ekipu Slobode ~ine, kapiten Pavle
Pavlovi}, Marko Stanojevi}, Milenko Dikovi},
Mladen Vasiqevi}, Mihajlo
Bogdanovi}, Pavle Maksimovi}, Du{an Kutle{i},
Nikola Muwin, Petar Radoji~i}, Petar Kutle{i},
Kosta Cuci}, Lazar [ijakovi} i Lazar Vasili}. Prvi
trener Branko Kneèvi} i
pomo}ni Nenad Mandi}.
Trener Branko Kneèvi}
ne krije zadovoqstvo:
- Sigurno da je ovo veliki
uspeh za na{ klub. Ova mlada
ekipa je pokazala na turniru
da moè imati i mnogo ve}e
domete. Na}i se u ligi gde }emo
igrati protiv jednog Partizana,
Crvene Zvezde, Hemofarma koji
brani pro{logodi{wu titulu je
sigurno velika ~ast ali i obaveza. Momcima tek predstoji mukotrpan rad, kako bi se jo{ vi{e
dokazali i opravdali poverewe
koje smo imali. Sigurno da velike zasluè za ovaj uspeh ima
~itav tim, ali ne mogu da ne
pomenem Nenada Mandi}a koji
je pre mene radio sa ovim momcima. Zasluge za uspeh pripadaju
i wemu. – isti~e Kneèvi} i
dodaje:
- Jedinstvena liga po~iwe
krajem oktobra i ona nije jo{
kompletirana,
po{to
svi
kvalifikacioni turniri nisu
zavr{ena. Verujem i o~ekujem
da }emo uspeti da se plasiramo
na zavr{ni turnir, {to bi sigurno bio jo{ ve}i uspeh ove generacije. – naglasio je na kraju
trener juniora Slobode Branko
Kneèvi}.
Z. \okovi}
BICIKLISTI^KA TRKA ZA DAN GRADA
Одлична организација
[kolsko prvenstvo u bisiklizmu odra`no je u okviru proslave za Dana grada. Organizator je Grad Uìce, Bicilisti~ki
kluba Era i Biciklisti~ki savez Srbije. Pozivu se odazvalo pet
Osnovnih {kola koje svakako treba pohvaliti: Nada Mati}, Slobodan Sekuli}, Du{an Jerkovi}, Stari grad i Prva osnovna {kola
Kraq Petar Drugi. U~estvovalo je preko 80 takmi~ara u ~etiri
kategorije. Prva tri takmi~ara u sve ~etiri kategorije osvojila su
medaqe i prigodne poklone. Pehar pobednika pripao je O[ Slobodan Sekuli}, a nagrade je obezbedio BS Srbije i biciklisti~ka
radwa Milivoja bike.
Organizator se posebno zahvaquje Saobra}ajnoj policiji koja
je besprekorno obezbedila stazu i omogu}ila nesmetano odvijawe
trke. Biciklisti~ki klub Era je jo{ jednom pokazao da je odli~an
organizator i da pri tom ima punu podr{ku BS Srbije.
Rezultati po kategorijama: prvi i drugi razred: 1. Bogdan
Terzi} 2. Petar Kusturi}, 3. Petar Kneèvi} (svi Prva osnovna
{kola Kraq Petar Drugi). Tre}i i ~etvrti razred: 1. Luka Kqaji},
2. Janko Mihailovi}, 3. Stefan Ze~evi} (svi O[ Nada Mati}).
Peti i {esti razred: 1. Ranko Je~menica (O[ S. Sekuli}), 2.
7.oktobar 2011.
Veqko Bakra~li} (O[ S. Grad), 3. Nata{a Bogojevi} (O[ S. Sekuli}). Sedmi i osmi razred: 1. Aleksa Babi} (O[ S. Grad), 2. Milan
Milivojevi} (O[ D. Jerkovi}), 3. Uro{ Petrovi} ( O[ N. Mati}).
Z. \okovi}
Foto: Milan Miju{kovi}
29
спорт
L
uka Stankovi}, Lazar \eri}
i Stefan Lazarevi}, troje
uì~kih karatista iz KK „Supermen“, ipak su otputovali u
Ma|arsku na Evropsko prvenstvu zahvaquju}i svom treneru
Milovanu Milutinovi}u. Po`rtvovani trener odlu~io se za
nesvakida{wi gest. Prodao je
kravu da bi mogao da finansira
odlazak talentovanih de~aka,
~lanova reprezentacije Srbije,
na presti`no takmi~ewe
u \erem u Ma|arskoj. Roditeqi su za jedno dete
obezbedili novac za put i
boravak, dok za dva de~aka
roditeqi nisu imali dovoqno novca. Trener Milutinovi}, znaju}i za finansijsku situaciju, odlu~io je da uradi ono {to
niko drugi nije:
- Jo{ pre mesec dana
sam poslao molbu za pomo}
gradskim vlastima i pojedinim uì~kim firmama.
Ni dva dana pred putovawe nisam dobio pomo}.
Rekli su mi da ne mogu da
izdvoje novac. Ceo boravak za decu i mene ko{ata
1.060 evra. Kako je ostalo
malo vremena, samo dva
dana pred put, nisam mogao
da traìm nove sponzore.
Jedino re{ewe je bilo
SUPERMEN PRODAO KRAVU DA ODVEDE DECU
NA EVROPSKO PRVENSTVO
Нико им није помогао
Milovan Milutinovi}, trener i vlasnik karate kluba Supermen iz
Uìca, bio je prinu|en da proda kravu kako bi troje dece odveo na
Evropsko prvenstvo Ma|arsku
Trener Milutinovi} i
mladi karatisti
da prodam kravu {to
sam i u~inio. Prodao sam je za 780 evra
jednoj mesari u gradu.
Sada imamo dovoqno i krenuli smo na
put- rekao je u telefonskom
razgovoru,
neposredno pred polazak, trener Milutinovi} i dodao:
- Sramota kako
se dru{tvo i vlast
pona{aju prema deci.
Deca su na{a budu}nost,
propagiramo
sport i zdrav na~in
ìvota, a kada treba
da se uloì u wih
onda- nema ! Vlast
stotine hiqada dinara tro{i na razne
prijeme, proslave… a
za decu nema – ogor~en
je Milutinovi}.
Z. \okovi}
KARATE KLUB U@ICE
KIK BOKS KLUB SLOBODA U@ICE
LAVOVI
Дидановићу бонза
Marko Didanovi}, ~lan karate kluba Uìce zabeleìo
je na prvenstvu Balkana za kadete, juniore i mla|e seniore
odrànom nedavno na Kipru veliki uspeh. Mladi Uì~anin je
osvojio tre}e mesto i bronzanu medaqu u borbama u kategoriji
+ 78 kg.
Trener @ivan R{umovi} je izuzetno zadovoqan postignutim rezultatom:
- Konkurencija je bila izuzetno jaka, a Marko je pokazao
da je u dobroj formi i da zasluùje visok plasman. Da je bilo
sre}e mogao je i do sjajnijeg odli~ja, ali i ovo je veliki uspeh.
Wegova bronzana medaqa je veliki podstreh i za wega, i obaveza da u narednom periodu ide samo uzlaznom linijom.
R. V.
Predrag
Damwanovi}
Срећан и разочаран
Na prvenstvu Srbije u kik boksu disciplina low kick koje je
odràno pro{le subote u Beogradu na{ najuspe{niji kik bokser
Predrag Damwanovi} je osvojio bronzanu medaqu :
- Radujem se svakoj medaqi kao da je zlatna, ali sam i
razo~aran jer sam svestan da sam bio boqi od mog protivnika u
polufinalu. Smatram da su me sudije o{tetile i time sam izgubio
na poene. Ali, sve to treba {to pre zaboraviti. Nastavqam daqe
i sprema}u se jo{ boqe za narednu godinu. Za sada su mi prioritet
moji takmi~ari koje pripremam za predstoje}e prvenstvo Srbije u
B klasi. Nadam se da }e oni svojim medaqama jo{ vi{e dopuniti
riznicu na{eg kluba- rekao je Damwanovi}.
Marko Didanovi} na pobedni~kom postoqu
30
Z. \.
7. oktobar 2011.
спорт
AK MLADOST
Одлична
форма
Atelti~ari
Mladosti
nastavqaju sa nizom dobrih rezultata. Nedavno su na atletskoj trci u Bjeqini zablistala
dva ~lana. Na stazu je prvo
iza{ao Bogdan Panti} i pobedio u trci dugoj 4km, a zatim i
Mirko Petrovi} u trci na 10km
takodje ubedqivo trijumfuje.
Trener Dragovan Ili} izuzetno
je zadovoqan postignutim rezultatima:
Ovom trkom na{i
atleti~ari su jo{ jednom pokazali dobru formu za trke koje
dolaze. Vredno smo trenirali
i radili, pa je sada vreme da se
vide i rezultati tog rada. Bi}e
tu jo{ dosta dobrih rezultatarekao je trener Ili}.
R. V.
DRUGA U@I^KA BICIKLIJADA 2011
Дружење за памћење
Drugi po redu, Otvoreni festival biciklizma 2011, odràn
je u subotu, 24. septembra u organizaciji Udruèwa Sport za sve,
pod pokroviteqstvom Grada Uìca a uz saradwu Narodnog muzeja
Uìce i Turisti~ke organizacije Uìca.
Uì~ka biciklijada je odràna povodom obeleàvawa 70
godina Uì~ke Republike i okupila je oko 200 biciklista iz
na{eg ali i okolnih gradova koji su do{li da u~estvuju u promociji rekreativnog biciklizma, zdravih stilova ìvota, sigurnosti
biciklista u saobra}aju i za{titi ìvotne sredine.
Biciklisti~ki karavan je pre{ao 32km, a krajwe odredi{te
bio je etno muzej ,,Terzi}a avlija” u Zlakusi.
Biciklisti~ki karavan su obezbe|ivali redari organizatora
i biciklisti~kog kluba ,,Ciklon” a nesmetan prolaz biciklistima
su obezbedili pripadnici Policijske uprave Uìce. Lekarska
ekipa Uì~kog Doma zdravqa sa sanitetskim vozilom je brinula o
zdravstvenom stawu u~esnika biciklijade.
U nagradnoj igri koja je potom organizovana dodeqene su nagrade besplatnog obilaska Potpe}ke pe}ine, a MTB bicikl poklon
moto{op-a NIKITA ove godine je oti{ao u ruke ujedno i najstarijeg
Mirko Petrovi}
ATLETSKI KLUB U@ICE
Освајају медaље
Nedavno su ~lanovi AK Uìce u~estvovali u Bjeqini
na uli~noj trci. U trci seniorki na 10 000 m pionirka Ana
Sekuli} je osvojila drugo mesto. U trci juniora na 4 000 m
Uro{ Kutle{i} je osvojio drugo, a Ivan Gaji} tre}e mesto.
Nedequ dana kasnije u~estvovali su i na Krosu RTS-a
gde su osvojili pet medaqa. U trci mla|ih omladinki na
1 000 m Ana Sekuli} je osvojila prvo mesto, u kategoriji
najmla|ih pionira na 500 m Anastasija Todori} je osvojila
prvo mesto, kad mla|ih pionirki na 600 m Emina Marmarac
je osvojila tre}e mesto, dok je Uro{ Kutle{i} u trci mla|ih
omladinaca na 1200 m osvojio tre}e mesto. Ivan Gaji} je u
trci starijih omladinaca na 1200 m osvojio tre}e mesto. U
trci starijih pionira na 1000 m Aleksandar êlikovi} je
osvojio ~etvrto mesto.
R. V.
u~esnika biciklijade Sretena Dimitrijevi}a ( 76 ) koji je ujedno
i najboqi promoter i pravi uzor mla|im generacijama o vrednostima aktivnog ìvota. Treba pomenuti i ~etvoro~lanu porodicu
Lu~i} iz mesta Gorjani koja je u kompletnom sastavu u~estvovala u
biciklijadi i zasluìla sve pohvale.
TRKA „ZA SRE]NIJE DETINSTVO“
Очекују масовност
R. V.
Crveni krst Uìca uz pomo} Sportskog saveza, Atletskog kluba «Mladost», Ustanove Veliki park, osnovnih i sredwih {kola, a
u okviru Dana grada tradicionalno i ove godine organizuje devetnaestu trku pod nazivom «Za sre}nije detiwstvo».
Ciq ove trke je motivacija Podmlatka i Omladine Crvenog
krsta, da svojim masovnim u~e{}em u trci pokaù privrènost
zdravom na~inu ìvota uz propratne socijalno-humanitarne akcije. Moto ovogodi{we trke je „IMAMO CIQ – DO\I NA START“.
Pozivaju se svi u~enici osnovnih i sredwih {kola da u~estvuju u
ovoj humanitarnoj akciji kako bi pokazali svoju humanost , a kod
sebe probudili sportski duh. Trka «Za sre}nije detiwstvo» }e
se odràti 8.oktobra 2011.godine na stadionu F.K.Sloboda sa
po~etkom u 9,00 sati.
R. V.
7.oktobar 2011.
STONOTENISKI KLUB JEDINSTVO
Пораз на старту
U prvom kolu Kvalitetne lige Srbije stonoteniseri Jedinstva izgubili su od ekipe Pirota rezultatom 4 : 1. Ekipa
Jedinstva nastupila je u sastavu Tripkovi} Darko, Branko
Mi}ovi} i Halilovi} Damir. Jedinu pobedu za ekipu “Jedinstva” ostvario je ovogodi{we poja~ewe iz Tutina, Halilovi}
Damir.
U narednom kolu Uì~ani do~ekuju ekipu Ozrena iz Sokobawe. Me~ se igra u subotu 8. oktobra, sa po~etkom u 17 ~asova,
u sali Prve Osnovne {kole Kraqa Petra Drugog.
R. V.
31
спорт
DEVETI TROFEJ GRADA U@ICA
Мирко поново први
Mirko Petrovi} atleti~ar Mladosti iz Uìca nastavio niz
pobeda i na tartan stazi na Gradskom stadionu otvorenoj
u sredu 5. oktobra
B
ilo je kao u pesmi. Otvarawe nove atletske
staze u Uìcu po~elo je pobedom Mirka
Petrovi}a i wegovim najboqim rezultatom u
Srbiji ove sezone na 3.000 metara (8:16,7). Time je
ovaj atletski kraq sedmi put osvojio Trofej grada. Ova atletska manifestacija do sada je osam
puta odràna na Gradskom trgu, a u sredu je pre-
– Tokom mog ~etvorogodi{weg mandata, vi{e
gradona~elnika je obe}avalo izgradwu atletske
staze, a ovo je prvi koji je to realizovao – konstatovao je Slobodan Brankovi}.
Legendarni trener Slavko Kuzmanovi} samo
u jednoj re~enici objasnio je zna~aj nove staze u
Uìcu:
gra|ena sa ciqem da podrìmo sve ono {to je u
na{oj atletici do sada ura|eno. Ali, staza }e biti
i podsticaj za osvajawe novih rekorda i jo{ sjajnijih rezultata. Stadion treba da okupi sve one
koji ho}e da se bave sportom i da treniraju. @elimo da jednog dana ovde organizujemo i velika
me|unarodna atletska takmi~ewa.
Olivera Jevti}, na{a najboqa atleti~arka
je rekla:
Trenutak za istoriju
Pobednici u trci de~aka sa Ilijom Mi}evi}em
seqena na stadion. Kona~no je kraqica sportova
u Uìcu dobila svoj dom, i sa ulice se preselila
tamo gde joj je i mesto - na tartan.
– Ostvario sam ovaj rezultat u delu sezone
koji uglavnom pripada krosevima, i moram naglasiti da sam tr~ao u patikama. Na prethodnom Krosu
RTS povredio sam malo zadwu loù i nisam smeo
u sprintericama. Ova staza je izuzetno kvalitetna, a konkurencija jako dobra. Drago mi je da smo
dobili ovakav velelepni objekat – istako je pobednik Mirko Petrovi}.
U konkurenciji seniora u trci na 3000 m
nekoliko wih je sru{ilo li~ne rekorde, a me|u
wima je i Darko @ivanovi} (Radni~ki Kragujevac)
8:17,5. Smewivali su se na ~elnoj poziciji on i
Mirko, ali je na kraju zavr{nica pripala doma}em
atleti~aru.
Doga|aju su prisustvovali brojni zvani~nici
ASS, predvo|eni generalnim sekretarom Slobodanom Brankovi}em i sportskim direktorom Slobodanom Popovi}em, selektorom reprezentacije
Dragi{om Kuzmanovi}em, zatim Uìca, na ~elu
sa gradona~elnikom Jovanom Markovim, Ilijom
Mi}evi}em ~lanom Gradskog ve}a zaduènog za
sport, pa generalni sekretar Sportskog saveza
Srbije Daniel Korica…
32
Pobednice u trci devoj~ica sa Jovanom Vesovi}
– Tek sada moè da se radi kako treba…Gradona~elnik Jovan Markovi} nije krio
zadovoqstvo:
- Ima velike simbolike da deca, ovi mladi
qudi otvore trku. Ova atletska staza i jeste
I Oqa je „isprobala“ stazu
- Po ovakvoj stazi sam najvi{e volela da
tr~im, jer nije tvrda, prosto di{e…. Vidite i da
je Mirko tr~ao u patikama a ostvario je za ovo
doba godine odli~an rezultat. Glavnoj trci seniora, prethodile su trke
pred{kolaca, dece ro|ene 2005. godine. Kod
devoj~ica prva je na ciq stigla , Mina Vermezovi} iz O[ Stari Grad (pretr~ala je 120 m za 24:67).
Dobila je bicikl iz ruku Jovane Vesovi}, zlatne
odbojka{ice Evrope, a mogla je ova nagrada da ode
u ruke samo {est stotinki sporije Ane Rodaqevi}
(vrti} Zeka), pa ~ak i Ide Nenadi} (Bambi) 24:83.
U konkurenciji de~aka pobednik je stigao iz
{kole Slobodan Sekuli}, Ogwen Markovi} (22:58
na 120 m). Iza wega stigli su: Luka Trebje{anin
(Stari grad) 22:70, Ivan Mi{ovi} (Stari grad)
22:81…
Rezultati trke na 3.000 m za seniore: Petrovi} (MLU) 8:16,7, @ivanovi} (RKG) 8:17,43,Bojovi}
(LEP) 8:24,8, Qaji} (NPZ) 8:28,9, Mili~i} (LEP)
8:31,2, Pendi} (RA[) 8:35,0, Makevi} ([AB)
8:35,7…
Z. \okovi}
FOTO: Miki Anti}, fotoreporter
Sportskog ùrnala
7. oktobar 2011.
хроника
TV LAV
UŽICE
Ul. Ljube Stojanovića 3
Tel 031 / 510 - 080, 031 / 510 - 480
e-mail : tvlav@sbb.rs
petak 7.10. 2011.
06.00 Mali i poslovni oglasi
06.30 Tv vrteška
07.00 Glas Amerike, R
07.50 Tv Shop
08.05 Hrana I vino
08.45 Agro dan, R
09.00 Jutarnji program
10.00 Vremeplov
10.10 Moja farma
10.20 Maldivi, R
11.00 Vrele gume,R
12.00 Više od sporta,P
13.00 Vremeplov
13.00 Priče o Životinjama
13.45 Autosprint
15.00 Serija Analia, R
16.00 Vremeplov
16.10 Hrana I vino
16.30 Mali I poslovni oglasi
17.00 Lav press
17.03 Play, P
18.00 Lav press
18,03 Zlatiborska hronika, R
18.30 Agro dan,P
18.45 Dnevnik
20.00 Uživo iz Crkve Sv. Marka
20.50 Serija Analia, P
21.45 Dnevnik
22.30 Glas Amerike
23.00 Vremeplov
23.05 Maldivi, P
23,45 Dnevnik
00.15 Ponoćni koncert TV Lav, R
potom Tv vrteška, R
Noćni program Lav music
subota 8.10. 2011.
07.50 TV Shop
08.05 Hrana I vino
09.00 Sportić
10.00 Smeh terapija
11.00 Digitalni svet
11.30 Dečija emisija, P
12.00 Iza scene, P
13.00 Pod sjajem zvezda, P
14,30 Mali i poslovni oglasi
15,00 Super 70, R
17.00 Nije teško biti ja, P
17.45 Emisija, P
18,00 Opipavanje pulsa,R
18.30 Agro dan,P
18.45 Pregled nedelje
19.20 Mali I poslovni oglasi P
19.40 Film, P
22.30 Glas Amerike
23.00 Vremeplov
23.05 Trend setter
00.10 Ponoćni koncert TV Lav
02.00 Emisija, R
02.30 Samanta Braun, R
03.30 Film, R
nedelja 9.10. 2011.
07.00 Crtani film
07.50 TV Shop
08.05 Hrana i vino
09.00 Više od sporta
10.00 Vremeplov
10.05 Art of business
11.00 Pod sjajem zvezda, P
13.00 Vremeplov
13.05 Svet poljoprivrede, P
14.00 Azbuka zdravlja, R
15.00 Super 70, P
16.00 Vremeplov
16.05 Emisija, R
16.30 Iza scene, R
17.30 Biografije poznatih, R
18.30 Agro dan,P
19.40 Film, P
22.30 Glas Amerike
23.00 Vremeplov
23.05 Priče o Životinjama, R
7.oktobar 2011.
01.00 The ends of earth, R
02.30 Serbia and world
03.30 Film, R
ponedeljak 10.10. 2011.
06.30 Tv vrteška
07.50 Tv Shop
08.05 Hrana I vino
08.45 Agro dan, R
10.00 Vremeplov
10.05 Moja farma
10.20 Maldivi, R
11,00 Film, R
12.00 Art of business, R
13.00 Biografije poznatih, R
14.00 Dečija emisija, R
16.00 Hrana i vino
16.50 Moja farma
17.00 Lav press
17.00 Pravoslavlje
18.02 Zoo puzle, P
18.30 Agro dan,P
18.45 Dnevnik
19.20 Samanta Brown, P
20.00 Zlatiborska hronika, P
21.45 Dnevnik
22.30 Glas Amerike
23.00 Vremeplov
23.05 Maldivi, P
23.45 Dnevnik
utorak. 11.10. 2011.
06.30 Tv vrteška
07.50 Tv Shop
08.05 Hrana I vino
08.45 Agro dan, R
10.00 Vremeplov
10.10 Moja farma
10.30 Zlatiborska hronika, R
11.00 Digitalni svet, R
12.00 Trend setter,R
12.55 Vremeplov
13.00 Samanta Brown, R
14.00 Play
16.00 Vremeplov
16.05 Hrana I vino
17.00 Lav Press
17.03 Pravoslavlje, R
17.50 Moja farma
18.00 Lav press
18.03 Vino I vinogradarstvo
18.30 Agro dan,P
18.45 Dnevnik
19.45 The ends of earth, P
21.45 Dnevnik
22.30 Glas Amerike
23.00 Vremeplov
23.05 Maldivi, P
23.45 Dnevnik
00.50 Biljana za Vas
CREDIT AGRICOLE BANKA
SRBIJA
OGLAŠAVA
Izdavanje poslovnog prostora u vlasništvu u ulici Dečanska br. 19 u Užicu površine 74 m2. Prostor je
kompletno opremljen za rad restorana/kafića i odmah je
useljiv.
Sva zainteresovana pravna i fizička lica svoje ponude
mogu da dostave najkasnije do 20.10.2011. godine na adresu:
CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD,
ulica Braće Ribnikara 4-6.
Na ponudi naznačiti
– PONUDA ZA ZAKUP PROSTORA U UŽICU.
Za sve dodatne informacije možete da kontaktirate
Tatjanu Pantoš na broj 064 8363 378.
21.45 Dnevnik
22.30 Glas Amerike
23.00 Vremeplov
23.05 Maldivi, P
23,45 Dnevnik
00,30 Mali i oslovni oglasi
01.00 Zoo hobby
četvrtak13.10. 2011.
06.30 Tv vrteška
07.50 Tv Shop
08.05 Hrana I vino
08.45 Agro dan, R
10.00 Vremeplov
10.10 Moja farma
11,00 Zoo hobby, R
11.35 Film, R
13.20 Čuveni atentati, R
14.00 Radim gradim, R
16.00 Vremeplov
16.00 Hrana I vino
17.00 Lav press
17.03 Nije teško biti ja,R
17.50 Moja farma
18.00 Lav press
18.03 Vrele gume,P
18.30 Agro dan,P
18.45 Dnevnik
21.45 Dnevnik
22.30 Glas Amerike
23.00 Vremeplov
23.05 Maldivi, P
23,45 Dnevnik
Noćni program lav music
sreda 12.10. 2011.
06.30 Tv vrteška
07.50 Tv Shop
08.05 Hrana I vino
08.45 Agro dan, R
08.30 Glas Amerike
10.00 Vremeplov
10.10 Moja farma
10.20 Maldivi, R
11.00 Sportić
11.50 Biljana za Vas,R
12.55 Vremeplov
13.00 The ends of earth, R
14,00 Vino i vinogradarstvo, R
14,30 Mali i poslovni oglasi
16.00 Vremeplov
16.05 Hrana i vino
17.00 Lav Press
17.03 Azbuka zdravlja, P
17.50 Moja farma
18.00 Lav press
18.03 Zoo hobby, P
18.30 Agro dan,P
18.45 Dnevnik
19.50 Čuveni atentati, P
JKP BIOKTO[
OBAVE[TEWE
JKP Biokto{ obave{tava gra|ane, obveznike pla}awa
usluga odràvawa grobqa, da }e se vr{iti naplata usluge
na terenu.
Radnici JKP „ Biokto{“ }e naplatu vr{iti od prvog
oktobra u vremenu od 9 do 17 ~asova.
Istovremeno, gra|ani mogu svoje obaveze izmiriti na
gradskim grobqima ili blagajni preduze}a.
U suprotnom, bi}emo prinu|eni da naplatu vr{imo
sudskim putem.
33
МАЛИ ОГЛАСИ
PRODAJEM - KUPUJEM
• Povoqno prodajem {poret
na ~vrsta goriva „Kaloreks 85“ Alfaplam.
Tel. 064 167 89 44
• Povoqno prodajem tri radna
mesta sa ogledalima i pult za kasu,
kao i profesionalni aparat za nadogradwu kose.
Tel. 062/ 718- 647
• Kupujem stan do 50 m2 u
Uìcu.
Tel:064/266 82 43
• Prodajem renoviran trosoban
stan povr{ine 70 m2, terasa, CG,
klima, kablovska, na Aleksi}a mostu
(kod Maksija). Mogu}nost zamene za
mawi uz doplatu.
Tel: 061/ 197 -12 -85
• Prodajem ve}u dobro o~uvanu
me{alicu
Tel: 064/307 6 872
• Prodajem TA pe} „CER“ 6kw,
cena 50 e i 2 kancelarijska stola,
mawi 20e, ve}i 25e.
Tel:065/ 554 6666
PRODAJEM STAN U
KRÂGOVU, NOVOGRADWA,
POTKROVQE, ~etvorosoban
73M2, BEZ POSREDNIKA.
Tel: 064/ 22-99-747
• Prodajem komplet opremu i
ma{ine, sve za pravqewe krofni
i peciva, plus tehnologija proizvodwe.
Telefon: 063/ 525- 870
• Prodajem mawu ku}u sa pripadaju}im objektima, ca 1 ha obradive zemqe u Ka~eru – Zbori{te. Asfalt do ku}e, voda i struja.
Tel: 064/466 7071 i 064/312 56
45
• Prodajem garaù u novoj zgradi preko puta Bagrema.
Tel: 065/64 25 800
• Prodajem poslovni prostor u
ulici Mage Magazinovi} (S soliter),
tri kancelarije povr{tine 58 m2, uz
mogu}nost pro{irewa.
Tel: 063/ 682 -369
• Prodajem objekata od 140 m2
pored „Tempa“, uz ulicu, pogodan
za sve namene i objekat u centru
Kosjeri}a od 300m2 i 11 ari placa
(ogra|en). Ima upotrebnu dozvolu za
otkup koè.
Tel: 063/ 682 -369
• Prodajem farmu za tov junadi
u Sirogojnu, povr{ine hiqadu m2, opremqenu sa bazenima za silaù, za
automatsko iz|ubrivawe, vodu. Asfaltinar krug, prilazni put. Farma
u upotrebi ve} 20 godina.
Tel: 063/ 682 -369
• Prodajem Fiat
Uno, 1988
godi{te, 1500 kubika, turbo, u
odli~nom stawu. Servo volan,
{iber, elektri~ni podiza~i stakla,
aluminijumske felne, centralna
brava. Povoqno.
Telefon: 064 120 93 92
• Veliki izbor mu{ke i ènske
sportske opreme. Veliko snièwe
do kraja septembra i do 70% ispod
cene. Novo !
• Prodajem Prodajem plac na Beloj Zemqi, odli~an, povoqno.
Tel: 063/ 89-06 -795
• Prodajem TA pe} od 3.5 kw,
Tel 064-86-61-249
• Prodajem se plac oko 15 ari
u Kr~agovu, pored „Rakete“ po vrlo
povoqnoj ceni, sa infrastrukturom
(voda, struja i kanalizacija), pogodan za stambenu izgradwu, povrtwak,
maline.
Tel: 031/ 531-623
• Prodajem stolarsku ma{inu
konbinirku, sa svim pozicijama
rada, stolarski bansek, dve stolarske tezge, stolarski bokovi
drveni, polovan gater, tri elektro
motora ispravna (trofazna), okruglu {lajfaricu za drvo, novu testeru za obarawe oble gra|e, oko 5
m 3 smr~eve gaterske daske razne
34
dimenzije, razni probor uz ma{ine
kqu~evi i dr. Sve navedeno moè se
videti na licu mesta u biv{oj radwi
stolara Sre}ka Mili}a u Uìcu, na
Aleksi}a mostu u ulici Dimitrija
Tucovi}a 120, svakog dana.
Telefoni: 031/ 512- 929
i 066/ 912- 67- 03
• Prodajem krzneni tepih, francuski leàj, tu~anu kadu (veliku),
povoqno.
Telefoni: 553- 105
i 064/ 322- 39- 78
• Prodajem „fi}u„ 750, 85.
godi{te kao nov, bele boje, u
odli~nom stawu.
Telefoni: 031/ 518- 081
i 065/ 518- 08- 10
• Veliki izbor mu{ke i ènske
sportske opreme. Veliko snièwe
do kraja septembra i do 70 % ispod
cene. NOVO!!!
TEL.:063-7834-544
• Prodajem stan 65 kvadrata, CG,
II sprat blizu de~ijeg dispanzera.
Tel: 061/186-85-81 – zvati posle
14 ~asova.
• Kupujem polovne direke za
maline.
Tel: 064/50 -59 -359
•
Dajem
na
kori{}ewe
neistara{ene stan, koji se nalazi u
uèm centru grada.
Tel: 064/ 20- 44- 955
• Prodajem gumarabu, prikolicu
za kola nosivosti 500 kg, pumpu za
navodwavawe DMB.
Tel: 063/ 310 -694
• Prodajem u Sevojnu parcelu od
30 ari sa vodom (povoqno) za ba{tu,
vo}wak, maline.
Tel: 064/14 92 777
• Prodajem YUGO SKALA 55,
pre{ao 75.000 km, 1995. godi{te,
plin ugra|en, cena po dogovoru.
Tel: 031/ 521 -794
• Prodajem stan u Beogradu 50
m2, ¤ sprat, lift, centralno grejawe,
[umice, preko puta Hotela „Srbija“.
Tel: 063/ 173 23 53
• Prodajem dvosoban stan u centru Uìca.
Tel: 064/67 43 122
• Mewam jednosoban stan u
Sevojnu sa grejawem za odgovaraju}i u Uìcu.
Tel: 064/ 494 55 71
• Prodajem ku}u u Uìcu 300m2,
moè i polovina. Vojvo|anska 23 a
Tel: 064/322 0 899
• Prodajem placeve na
Zabu~ju. Kroz plac pro{la voda
lokalnog vodovoda, a pored placa
pro{la gradska voda, trofazna
struja i asfaltni put.
Tel: 571 – 945
• Prodajem traktor „Toma
Vinkovi}“ 18 ks, abrihter, bansek
stolarski, tezgu stolarsku.
Tel: 031/522 -809.
• Prodajem plac 17 ari - UZI]I
BLIZU MAGISTRALE. Pogodno za sve
namene. Svi prikqu~ci na placu.
Tel:060/05 -30 -520
• Prodajem plac na Beloj Zemqi,
povoqno, sun~ana strana, struja,
voda, asfalt.
Tel: 063/89 - 06 -795
• Prodajem stan, trosoban, 65m2,
CG, II sprat, sun~an, kablovksa.
Tel: 064/255 – 94 -86
• Prodajem ku}u na Beloj Zemqi.
Za detaqnije informacije tel. 066
206 499
• Prodajem Rover 214 SI, 1998.
godi{te. Tel. 518 888
• Prodajem stan, ukwièn, 83
kvadrata, 137.000,00 eura Beograd,
kod Hrama
063 80 98 624
• Prodajem jarca, dve koze i
dvoje jaradi braon boje.
Tel: 532-305 (zvati uve~e).
• Prodaje se legalizovana i
ukwièna ku}a, prizemqe i potkrovqe - Bela Zemqa. Povr{ina je
70m2, dvori{te, voda, struja, asfalt
do ku}e.
Telefon: 064 - 17 43 798
• Prodajem hitno, vrlo povoqno, plac od 4 ara na Zlatiboru
(naseqe Zova 3), dozvoqena gradwa.
Ova ponuda vaì mesec dana. Tel:
064/22-56-360
• Prodajem plac veli~ine 6 ari
u Ul. @upana Brajana.
Tel. 031/513-131
i 062/85 67 664
• Prodajem plac od 4 ara pored
puta u ulici Nikole Tesle 102.
Tel. 3516 596 ili 065 523 1542
• Prodajem ku}u u Sevojnu 60m2
i 5 ari placa. Veoma povoqno.
Tel:060/532 3 330
• Prodajem nedovr{enu ku}u u
Haj Nehaju. Povoqno. Tel: +382-69602-503
• Prodajem stan 65m2, centralno grejawe, trosoban, blizu trga.
Telefon: 066/91 85 015
• Prodajem mawi jednosoban
stan u prizemqu nove stambene
zgrade sa grejawem i podrumom.
Tel. 516- 089
• Prodajem dvosoban stan, 60m2,
II sprat, CG, sun~ana strana, Ul.
Kraqa Petra I 70, 42 000 evra.
Tel: 064/44 87 497
PONIKVE, blizina aerodroma, prodajem vikend
ku}u 70m2, ogra|en plac 5
ari, mogu}nost pro{irewa
placa.
Tel: 064/ 911 64 94
• Prodajem seosko doma}instvo sa ku}om, pomo}nim objektima i
imawem od 8.0 ha u Staparima.
Tel: 031/ 518 122
• Hitno potreban uredan jednosoban stan u centru grada (Trg i
Glavna ulica) sa CG i liftom.
Tel: 031/524 -501 do 20h i 061/695
21 63
• Prodajem povoqno juga 45
neregistrovanog.
Tel: 031/511 351
i 069/40 83 410
• Traìm name{ten trosoban
stan u ku}i u Uìcu.
Tel: 031/511 351 i 069/40 83 410
• Prodajem ili mewam plac u
Semegwevu – Zlatibor za auto. Veoma povoqno.
Tel: 064/14 92 777, 063/108 74 01
i 062/80 25 914.
• Prodajem oblice za brvnare.
Povoqno.
Tel: 063/108 74 01
i 062/80 25 914.
• Prodajem povoqno novu stolarsku ma{inu sa vi{e radnih operacija.
Tel: 031/553 -408.
• Prodajem frezer stolarski i
APAH –motor.
Tel:031/514 -805
i 064/ 97 57 614.
• U ZLODOLU prodajem
vi{e parcela obradivog
zemqi{ta, {ume, vo}waka,
pa{waka.
Tel: 064/ 911 - 64 - 94
(od 12 - 22h)
• Mewam ili prodajem stan u
porodi~noj ku}i od 76m2 plus garaà
18m2 u Uìcu za odgovaraju}i ili
mawi u âjetini ili na Zlatiboru.
Tel: 031/ 561-659 i 065/ 66 24
788.
• Prodajem staru ku}u brvnaru
8h5, nalazi se u Potpe}u, zvanom
„kr{“ i drvenu kacu od 12 kazana.
Tel: 031/518 -592
• Prodajem Lancia Dedra, limuzina 1991.godi{te, plin, klima, registrovana. Povoqno.
Tel:064/15- 88- 454
• Prodajem balirano livadsko
seno dobrog kvaliteta.
Vlasnik
Jovan
êlikovi}
– Ka~er.
Tel: 064/ 149-2507
• Prodajem ku}u u centru Sevo-
jna sa 5 (pet) ari placa i garaòm.
Komunalno opremqena, kablovska, ukwièno.
Tel: 066/932-27-43 i 064/244 -5221
• Prodajem dvosoban stan u
Beogradu, Ul. Rastka Petrovi}a,
Vo`dovac - Medak, 55 m2, VPR, TA,
dvori{te. 60.000 evra.
Tel. 064 119 19 40
i 011 2435 137
• Prodajem stolove, dva ve}a,
dva mawa, pet ko`nih foteqa sa
liftom
Tel: 066 -512 -70 -80
•
Prodajem
stan-poslovni
prostor, Beograd, Mekenzijeva, cg,
ukwièn, 82m2,
Tel: 061 /643 -26- 40
• Mewam stan od 76 m2 i garaù
veli~ine 18m2 u Uìcu za stan u
âjetini.
Moè i mawi po dogovoru.
Tel: 031/ 561 -659 i 065/66 -24 788
• Prodajem {kodu feliciju
1,3 benzin/gas 1999, drugi vlasnik
110500km, siva – 2 450 eura.
Tel: 064/308 50 70
• Prodajem fotequ „Mojca“, dva
„francuska“ leàja i komodu.
Hitno zbog selidbe.
Tel:031/ 518-341 i 064/82-45 -699
• Prodajem dvosoban stan 60m2
C.G. odmah useqiv, u ulici Kraqa
Petra I
Tel: 031/521-402
i 064/837 00 54
• Prodajem ku}u za odmor 150
kvadrata sa tri zvezdice, sa placem
od 14 ari, na Lokvi u [qivovici, 250
metara od magistralnog puta. Ku}a je
opremqena, voda, struja, telefon.
Cena po dogovoru.
Tel: 063-87-85-292.
• Prodajem apartman, drvena
vikendica, 60 kvadrata, sa 10 ari
placa, 250 metara od magistralnog puta, na Lokvi u [qivovici.
Obezbe|eni voda i struja. Cena 300
evra po kvadratu. Tel: 063-87-85292.
• Prodajem hitno i povoqno
parcelu (livada i {uma) u Uzi}ima
u blizini magistralnog puta Uìce
– Poèga.
Tel: 724-640 i 064/14 16 941
• Prodajem stan-poslovni prostor, Beograd, ukwièn, Slavija,
83m2
Tel: 061/643 2640
• Mewam stan u Poègi od 50 m2
za odgovaraju}i u â~ku, po dogovoru.
Kontakt: 064/91-70-347.
• Prodajem kompjuter kasu, vagu,
opremu za video nadzor, profesionalni toster, pe}nicu, kancelarijski
sto, gondolu sa korpama za vo}e i
povr}e
Tel: 060/760 60 90
• Prodajem trosoban stan, 65 m2,
CG, ££ sprat
Tel: 066-9-185-015
• Prodajem Zastavu 101 registrovanu do juna 2011. godine.
Tel. 031/519-182
064/643 9247
• Prodajem {iva}u ma{inu
„Slavica“ sa vitrinom i motorom u
dobrom stawu.
Tel: 031/519-231
• Prodajem plac, pored asfalta
iznad naseqa Marin breg, ispod Tatinca. Na placu se nalaze borovi i
listopadna {uma. Cena 1000 evra.
Tel: 031/521-173
• Prodajem dvosoban stan 55m2,
Druge proleterske brigade 21 ili
izdajem, ili zamena za Beograd.
Telefon: 011/ 2270143
• Prodajem RENO – 4, 1991.
godi{te, plin, registrovan do
06.2011.
Tel: 064/230 20 49
• Prodajem lova~ki karabin
kal. 30-06 potpuno nov sa 80. komada
metaka. Cena povoqna
Tel: 031-520-322 i 063-875-1425
7. oktobar 2011.
МАЛИ ОГЛАСИ
IZDAJEM
• Izdajem stan u Beogradu,
Slavija, 55 kvadrata, name{ten, centralno.
Mob. 062 2688 36
• Izdajem mawu ku}u i jednosoban stan.
Tel: 521 -461
063/73 150 37
Slavija, 55 kvadrata, namesten, centralno.
Mob. 062 2688 36
• Izdajem jednosoban stan u stambenoj zgradi IV sprat preko puta
„RENO“ servisa, Kara|or|eva 36/1.
Dovarje.
Tel: 063/613 -081
• Izdajem jednosoban stan 33m2
sa parnim grejawem u ul. Mage Magazinovi} 18 za |ake, samice, samce.
Tel: 062/ 85 67 664
• Izdajem dvosoban stan u ku}i.
Zaseban ulaz i parno grejawe, Ratarska br. 74
Tel: 064/12 64 033
Slavija, 55 kvadrata, namesten, centralno.
Tel: 062/ 26 88 36
• Izdajem jednosoban name{ten
stan u Uìcu u ulici M.M. Magazinovi} br.7.
Tel: 060/ 521 – 71 – 33
• Izdajem sobu u strogom centru Uìca sa centralnim grejawem,
upotrebom kuhiwe, kupatila i
kompjutera.
Tel: 061/ 67 62 949
• Izdajem trosoban stan 72m2,
CG. Osmi sprat strogi centar UìcaTel: 065/428 8296
• Izdajem name{ten stan u
Kara|or|evoj na Dovarju, zaseban
ulaz, parno grejawe.
Tel: 064/44 38387
• Izdajem jednosoban stan. Ku}a,
Carinski most. Grejawe TA pe}. Zaseban ulaz.
Tel: 062/80 25 002
• Izdajem dva dvosobna stana:
na spratu name{ten, a u prizemqu
nename{ten.
Tel:3857 319 zvati od 20 do 22h.
Mobilni 064/553 0869
• Izdajem jednosoban stan u ulici Kara|or|eva 36/A, ~etvrti sprat
Dovarje. Perko puta „Reno“ servisa.
Tel: 063/613 081
• Izdajem name{ten dvosoban
stan za dve u~enice - studentkiwe,
veoma povoqno (sve {kole blizu
stana).
Tel. 060/ 130 40 79
• Izdajem stan u Beogradu 56m2,
Vojvode Stepe 343 – Vo`dovac, potpuno name{ten sa grejawem, klima,
CG, terasa.
Tel: 064/ 182 - 82 - 82
• Izdajem name{tenu garsoweru
na Carini, TA grejawe.
Tel: 061/ 666 -79 -53
• Izdajem dvokrevetnu sobu sa
kupatilom i ~ajnom kuhiwom. TA grejawe.
Tel: 064/ 13- 26- 454
• Izdajem kancelariju u ul.
Nikole Pa{i}a 30.
Tel: 061/ 666 -79 -53
stan u Krcunovoj ulici.
Tel: 061/ 633 - 41 - 44
• Izdajem jednosoban stan. Parno grejawe.
Tel: 515-815
• Izdajem trosoban stan 72m2,
CG, osmi sprat, strogi centar u
uìcu.
Tel: 064/22 11 554
• Izdajem nename{ten stan od
58 m2 u centru grada, pogodan za poslaovni prostor.
Tel: 060/514 -24 44
• Izdajem se lokal u ulici
Kara|or|eva 72.
Tel: 031/ 564 -163
• Izdajem u Vaqevu jednosoban
name{ten stan.
Tel: 064/ 20 – 69 – 134 Biqa
7.oktobar 2011.
• Za potrebe studentkiwa, radnica; izdajem leàjeve u jednosobnom
stanu iznad @elezni~ke stanice,
centralno grejawe, poseban ulaz.
Telefoni: 031/ 517- 786 i 064/
82- 87- 815
• Izdajem dvosoban prazan stan,
nova gradwa, na spratu, parno grejawe- 54m2- Kara|or|eva, Dovarje.
Tel: 563 -253
• Na Vo`dovcu u Beogradu,
izdajem dva stana za studente, kompletno name{ten, nov, odmah useqiv.
Telefon: 064/ 668- 66- 01
• Izdajem name{ten jednosoban stan na Pa{inovcu, Vase
Pelagi}a broj 5.
Telefoni: 031/ 582- 770 i 069/
513- 06- 22
• Izdajem name{ten jednosoban stan za |ake ili studente u
Ko{tici. Tel: 063/143-53-90
stan, Ul. K. Qubice. Cena 80 eura.
Tel. 062/259 790
• Izdajem name{tenu garsoweru za dve u~enice na Rakijskoj pijaci, CG.
Tel: 064/ 18 -63-767
• Izdajem name{ten stan,
preko puta Medicinske {kole, studentima i |acima. Tel: 062/882-71-10
i 064/826-98-60
• Izdajem garaù na Aleksi}a
mostu. Tel: 064/826/98/60
• Izdajem dvokrevetnu sobu,
parno grejawe, za dve u~enice – studentkiwe, preko puta Maksija. Tel:
064/170-26-98, 031/521-588 i 521-608
• Izdajem name{ten dvosoban stan, poseban ulaz, na spratu,
sa grejawem, za |ake i studente.
Tel:031/551-601 ili 064/407-97-92
stan (zaseban ulaz) za sudente i
|ake. Rosuqe. Tel: 031/518-081
• Izdajem dvosoban nename{ten
stan u Uìcu. Odmah useqiv. Tel:
031/858-945 ili 064/974-64-96
• Izdajem u~enicima i studentima (mu{karcima) name{tenu
dvokrevetnu sobu u Uìcu, zaseban
ulaz, sa centralnim grejawem, kuhiwom i kupatilom.
Tel: 031/ 541-545
ili 064/846 -78 -75
• Izdajem sobu sa parnim grejawem, upotrebom kuhiwe, kupatila,
za samca ili samicu.
Tel: 031/541-165
• Izdajem name{ten stan na Terazimaja, ispred „Vodovoda“, za 3 studenta ili |aka.
Tel: 064/23 - 64 - 522
i 064/18 -54 -123
• Izdajem nename{ten stan od
58m2 u centru grada, pogodan za poslovni prostor.
Tel: 060/514 -24 -44
• Dve sestre studentkiwe,
traè jednosoban name{ten stan
(Novi Beograd, bliè mostu, Autokomanda, Vo`dovac).
Tel: 031/522 846 i 064/ 32 23 723
• Izdajem name{ten dvosoban
stan i garsoweru za u~enike i studente, {iri centar.
Tel: 064/0122 198
• Izdajem name{ten stan studentima u Turici, preko puta studentske
menze.
Tel: 064/ 632 7 914
• Izdajem kompletno opremqenu
garsoweru na Rakijskoj pijaci za dve
u~enice, CG.
Tel: 064/18 -63 -767
• Izdajem dvokrevetnu
sobu za dve u~enice ili studentkiwe. Grejawe. Ostale
informacije na tel.
064/185 94 72
na Carini. TA grejawe.
Tel: 064/132 64 54
• Izdajem dve jednokrevetne
sobe, zaseban ulaz, centralno grejawe na Rakijskoj pijaci.
Tel: 031/523 -157
i 064/120 -94 - 57
• Izdajem u~enicima i studentima name{tenu dvokrevetnu sobu u
Uìcu, zaseban ulaz, sa centralnim
grejawem, kuhiwom i kupatilom.
Tel: 031/ 541-545 ili 065/479
2308
• Izdajem u~enicima, radnicama, studentkiwama leàjeve u jednosobnom name{tenom stanu iznad
èlezni~ke stanice. Poseban ulaz,
CG.
Tel: 031/517 786 i 064/82 87 815
• Izdajem dvosoban stan i jednosoban stan za u~enike u centru
grada.
Tel:063/805 1 462
• Izdajem dvosoban stan na
Aleksi}a mostu. Zvati od 19 do 21
~as.
Tel: 031/514 901
• Izdajem nename{ten stan u
ku}i, u {irem centru grada.
Tel: 064/ 20-44-955
• Izdajem lepe apartmane i sobe
u privatnoj ku}i u [u{wu, kod Bara.
Tel. 0038230350476
• Izdajem od 1. jula jednosoban
stan u Me}aju. Zaseban ulaz.
Tel. 060/ 554 21 81
stan u Beogradu-Vo`dovac.
Tel. 063/ 704 23 49
• Izdajem poslovni prostor
-biro, 18 kvadrata, klimatizovan, sre|en. Beograd, Vra~ar, Hram,
066 512 70 80
• Izdajem povoqno lokal u
Tr`nom centru „Moda“ u Uìcu. Tel:
063/612-537
• Izdajem lokal (27m2) u stambenoj zgradi u Vidovdanskoj ulici.
Tel: 062/882 72 24
• Izdajem studentkiwama i
u~enicima dvosoban name{ten stan u
uèm centru grada.
Tel: 061/ 135 47 70
ili 060/519 35 10
• Izdajem prazan jednosoban
stan u ku}i, Ulica Kneza Mihaila u
Uìcu.
Tel: 063/844 2 574
i 011/218 3 609.
• Izdajem stan u Beogradu od 40 kvadrata, u ulici
Gospodara Vu~i}a, kod stadiona Obili}a, kompletno
opremqen, nova gradwa.
Tel: 065/ 831- 00- 00
• Izdajem prazan jednosoban
stan Terazije 51.
Telefon: 064/82 73 601
• Izdajem poluname{ten dvosoban stan u ulici Nikole Pa{i}a 3.
Pogodan i za kancelarijski prostor.
Zvati od 18 do 20 ~asova na tel. 064
311 45 45
• Izdajem praznu garsoweru, u
ulici Nikole Pa{i}a sa centralnim
grejawem i terasom.
Telefon: 062/8827258 i 031/562038 (posle 15 ~asova)
• Traìm dve cimerke za
stanovawe u Bulevaru Kraqa
Aleksandra u Beogradu.
Tel: 031/553 -491 i 069/42
44 150
• Izdajem dvosoban stan u centru grada, name{ten, CG, prvi sprat.
Tel: 065/ 83 13 064
• Izdajem malu name{tenu garsoweru u Beogradu – Stari Cerak na
duè studentima, TA, 90 evra plus
depozit.
Tel: 011/ 308 62 83
i 062/431-256
• Izdajem ve}u name{tenu garsoweru sa dva leàja – {iri centar,
sun~ana strana.
Tel: 064/01 22 198
• Izdajem U Sevojnu parcelu od
1 hektar na duì rok. Povoqno.
Tel: 064/14 92 777
i 062/80 25 914.
• Izdajem prazan dvosoban stan,
parno grejawe, renoviran, struja za-
sebno,.
Tel: 064/ 149 -2507
• Izdajem dvosoban name{ten
stan-TA.
Tel:063/ 879 -0 -821
• Izdajem stan u centru grada,
novogradwa, za dva ili tri studenta
(|aka).
Tel:065-4842-825 i 031-842-825
• Izdajem ve}u name{tenu garsoweru sa dva leàja za jednu ili
dve osobe- {iri centar, sun~ana
strana.
Tel: 064/0122 198
stan u zgradi, telefon, TA grejawe,
Ulica Vuka Karaxi}a.
Tel: 064/344 8 324
• Izdajem dvoiposoban stan,
nova gradwa, za kancelarije.
Tel: 031/842-825 i 065/ 48 -42825
• Izdajem lokal, Jug Bogdanova
1.
Tel: 512-748 i 064/924-03-17
• Izdajem lokal u T.C.J.
GARA@A II sprat 17m2 name{ten sa
stvarima za kancelariju na sun~anoj
strani. Cena 60 E.
Tel: 064- 535-4-804
• Izdajem kancelarije u ul. K.
Lazara
Tel: 063/63-20-74
• Izdajem sobu u centru grada za
u~enike i studente, povoqno.
Tel: 519-684 i 065 645 69 29
• Izdajem stan na Rakijskoj pijaci kod Istorijskog arhiva, ulica
Neranxi}eva br.13
Tel: 519 – 448 i 064 2706 706
• Izdajem lokal 35 m2 na Sewaku
pored apoteke.
Povoqno.
Tel: 564-016 i 565-403
30 m2 u zgradi sa CG na Rakiskoj pijaci
Tel: 064-1777-122
• Izdajem stan studentima. Garsowera. Tel. 063-612-537
• Izdajem neneme{ten jednosoban stan u ul. Vidovdanskoj. zvati
posle 16 h.
Tel: 031 3522-721
stan sa CG kod Rakete
Tel: 064-377-00-99
• Izdajem garsoweru u zgradi sa
parnim grejawem u Sevojnu povoqno.
Tel: 064/61-23-937
• Izdajem name{tenu sobu za 12 osobe, kuhiwa, kupatilo, zaseban
ulaz.
Tel: 518-238, 064-93 67 953
• Izdajem garaè u strogom centru grada.
Tel: 064-146-16-16
• Izdajem sobu
Tel: 064-569-7071
• Izdajem sobu za jednu devojku,
upotreba kuhiwe i kupatila TA pe}
– u uèm centru grada.
Tel: 065-513-7500
• Izdajem dvosoban stan u Jug
Bogdanovoj ulici.
Tel: 065/511-43-11
stan u Uìcu, za porodicu ili
u~enice.
Tel: 857-319 od 7 do 9 i 21 do 23
~asa
USLUGE
• Zdrava mlada èna negovala
bi posle podne i vikendom decu
(moè i u mom stanu). Tako|e bi pomagala starijim osobama pri kupovini
hrane i lekova u svako doba, kao i
pri raspremawu stana.
Tel: 061/67 62 949
• Frizerskom salonu na Terazijama potreban mu{ko –ènski
frizer.
Tel: 065/ 255 3 456 i 553 – 456
ili 552 -905.
• AutoCAD tehni~ko crtawe
i grafi~ko modelirawe, projeketovawe i obuka, ~asovi po~etni i
sredwi nivo.
Tel: 031 553134 064 1461890
35
ОГЛАСИ
JAVNO PREDUZE]E
"STAN"
U@ICE
r a s p i s u j e ponovni
ОГЛАС
za davawe u zakup prikupqawem zatvorenih
pisanih ponuda:
I
1.
2.
Uìcu,
3.
jnu.
Poslovnog prostora/lokala u vi|enom stawu:
LM-6, povr{ine 11,40m2 u De~anskoj 19 u Uìcu,
lokal povr{ine 20m2 u Milo{a Obrenovi}a 11 u
lokal povr{ine 54,70m2 u V. Bugarinovi} 30 u Sevo-
II Po~etne cene po 1m2 lokala bez PDV:
1. za lokal u De~anskoj 19 – 6,50 evra,
2. za lokal u M.Obrenovi}a 11 – 7,50 evra,
3. za lokal u V. Bugarinovi}a 30 – 3,32 evra.
III Kaucija:
1. 75,00 evra, za lokal u De~anskoj 19,
2. 150,00 evra, za lokal u M.Obrenovi}a 11,
3. 185,00 evra, za lokal u V. Bugarinovi}a 30.
Kauciju obra~unatu u dinarskoj protivvrednosti
po
zvani~nom sredwem kursu NBS na dan uplate, uplatiti na ra~un
preduze}a broj 160-51497-09 najkasnije zakqu~no sa 15.10.2011.
godine, pod pretwom gubitka prava u~e{}a na oglasu.
IV Vreme trajawa zakupa: 5 godina, predaja lokala po
zakqu~ewu ugovora, odnosno
isteku prethodno ugovorenog zakupa i predaji lokala.
V Obezbe|ewe pla}awa zakupnine: napovoqniji ponu|a~
je duàn da pre uslaska u posed/zakqu~ewa ugovora poloì:
► depozit u visini dvostrukog iznosa ponu|ene mese~ne
zakupnine u dinarskoj protivvrednosti na dan polagawa, sa
obavezom doplate PDV za slu~aj da se iz depozita namiri zakupnina. Nerealizovan depozit se vra}a po isteku zakupa i predaji lokala u dinarskoj protivvrednosti na dan vra}awa, bez
kamate, pod uslovom da je zakupac izmirio obaveze u celosti i
predao lokal, i
► za svaku godinu zakupa - po 4 sopstvene blanko menice "bez protesta" sa neopozivim meni~nim ovla{}ewima, oba
sredstva pod pretwom nezakqu~ewa ugovora i gubitka kaucije.
Fizi~ko lice koje nije preduzetnik, polaè avalirane menice
od strane aktivnog pravnog lica ili preduzetnika.
VI Razgledawe lokala - radnim danom, od 12 - 14 sati,
po~ev od dana objavqivawa
oglasa, zakqu~no sa 15.10.2011. godine.
Ponude se podnose zakqu~no sa 15.10.2011. godine.
Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica koja blagovremeno uplate kauciju, sa predno{}u ponu|a~a koji ponudi
navi{u zakupninu.
Javno otvarawe ponuda izvr{i}e se u kancelariji direktora dana 17.10.2011. godine /ponedeqak/ sa po~etkom u 12 sati,
prema ogla{enom redosledu.
Osobe za kontakt: Karai~i} Rajka (031/521-769)
i Petrovi} Mileva (031/513-259).
36
Na osnovu Re{ewa o bankrotstvu ste~ajnog sudije
Privrednog suda u Uìcu od 03.08.2011.godine, broj predmeta
ST. 144/2011, a u skladu sa ~lanovima 131., 132., i 133. Zakona
o ste~aju («Slu`beni glasnik Republike Srbije» broj 104/2009),
Nacionalnim standardom broj 5 o na~inu i postupku unov~ewa
imovine ste~ajnog du`nika («Slu`beni glasnik Republike
Srbije» broj 13/2010.), kao i Odlukom Odbora poverilaca od
06.10.2011.godine, ste~ajni upravnik ste~ajnog du`nika
«BIQARDA» d.o.o.
u ste~aju iz Ma~kata
ОГЛАШАВА
prodaju imovine steâjnog
du@nika neposrednom pogodbom
Predmet prodaje je pokretna imovina i to:
2 vu^na vozila marke MAN,
2 prikqu^na vozila i
1 teretno vozilo marke TAM.
Procewena vrednost imovine je 3.744.795,00 dinara.
Procewena vrednost imovine nije minimalno prihvatqiva vrednost, niti je na ma koji drugi na~in obavezuju}a
ili opredequju}a za ponu|a~a prilikom odre|ivawa visine ponude.
Pravo na u~e{}e imaju sva pravna i fizi~ka lica.
Imovina se moè razgledati svakim radnim danom od dana
objavqivawa Oglasa do 19.10.2011. godine u periodu od 11-14
~asova, uz obaveznu prethodnu najavu na telefon 063 8785307.
Imovina se prodaje u vi|enom stawu bez garancija ste~ajnog upravnika u pogledu eventualnih nedostataka.
Prodaja se vr{i metodom neposredne pogodbe, tako {to
sva zainteresovana lica mogu dostaviti ponudu u pisanom obliku ste~ajnom upravniku zakqu~no sa 24.10.2011. godine do
12 ~asova. Otvarawe ponuda }e se obaviti 24.10.2011.g. u 12
~asova i 15 minuta u Privrednom sudu u Uìcu. Na otvarawu
ponude se mogu usmenim putem popraviti.
Progla{eni kupac }e biti pozvan da poloì kaparu u visini od 10% od visine wegove ponude i potpi{e Ugovor o kapari, u roku od 3 radna dana od dana prijema poziva za uplatu
kapare.
Ugovor o kupoprodaji se potpisuje u roku od 3 radna dana
od dana uplate kapare. Ugovorom o kupoprodaji }e detaqno
biti regulisani uslovi i rokovi pla}awa. Ukoliko se Ugovor o
kupoprodaji ne zakqu~i u navedenom roku krivicom Kupca ili
Kupac ne izvr{i uplatu u ugovorom navedenim rokovima, prodaja se progla{ava nevaè}om, a Kupac gubi pravo na povra}aj
kapare.
Ste~ajni upravnik nije u obavezi da prihvati nijednu
dostavqenu ponudu.
Kona~nu odluku o izboru Kupca neposrednom pogodbom donosi iskqu~ivo Odbor poverilaca, ako je ponuda
nià od 50% od procewene vrednosti imovine.
Poreze i tro{kove snosi progla{eni Kupac.
Ovla{}eno lice
Slobodan Jovanovi} Kneza Lazara 2, 31000 Uìce,
kontakt telefon: 063 8785307.
7. oktobar 2011.
ЧИТУЉЕ
U subotu 8.10.2011. godine da}emo {estomese~ni
pomen i otkriti spomenik na{em dragom
Dana 7. oktobra navr{ava se 15 godina
od smrti na{eg dragog
MILOVANU (BRANISLAVA)
RAJEVCU
OBRENA MLA\ENOVI]A
Sa ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.
(1923 – 2011)
Pomen }emo odràti u 13 ~asova u selu Dowi
Brane{ci (Rosi}a grobqe).
Supruga Vi{wa, }erka Persida
i sin Branislav sa porodicoma
TU@NO SE]AWE
Dana 11. 10. 2011. navr{ava se deset godina od kada
je nije sa nama na{a draga prijateqica i istaknuta
estradna umetnica
NADA MAMULA
Jedna od najve}ih peva~kih imena narodne
i novokomponovane pesme zauvek je oti{la
„Negde u daqine“
Pesmom si obeleìla ~itavo jedno vreme, daruju}i nam
nesebi~no sebe. Svojom nedosti`nom interpretacijom budila si u nama ono najlep{e ose}awe, ose}awe
pripadnosti ne~emu {to je qudsko i {to se ~ovek zove.
Ostala su nam i se}awa koja pokazuju snagu jedne du{e.
Na ènu, ~oveka, prijateqa. Na peva~a koji je glasom
dosegao visine i tu zauvek ostao.
Porodice
Mla|enovi}, Dubqanin i Cvijovi}
Dana 5. oktobra 2011. navr[ilo se osam
godina od kad nije sa nama
CVIJOVI] @IVORAD
CVIJO
1941 - 2003.
Ne postoji momenat kad nisi sa nama,
iako nisi pored nas.
Tvoji najmiliji
Spasa i Boban
7.oktobar 2011.
37
СТИЛ
САВЕТИ ЗА ЛЕПШИ ЖИВОТ
Frizerka Stojanka Dimitrijevi} Coka, vlasnica frizerskog salona Mimi u ulici Kneza Lazara 2, ( tel. 511- 904)
u narednim brojevima na{eg lista poku{a}e da vam pomogne.
Dava}e vam prakti~ne savete za negu kose, a i vi ukoliko imate
neki problem ili nedoumicu, moèt postaviti Coki pitawe na
na{oj e-mail adresi: vesti.ue@ gmail.com, sa naznakom - pitawa
za Coku.
PITAWE:
Imam farbanu plavu kosu. Kako da je negujem?
(Zorica, 19 godina, Poèga)
ODGOVOR:
Farbana plava kosa zahteva posebnu negu da bi bila zdrava
i sjajna, ali i pored brojnih preparata na na{em trì{tu koji su
nameweni iskqu~ivo nezi farbane kose, kod ve}ine èna ona deluje suvo i beìvotno. Razlozi su brojni, i zato }u vam sada ponuditi nekoliko korisnih saveta ~ijom primenom i farbana kosa
moè biti uredna, svilenkasta i jaka ba{ kao prirodna.
Koristite farbe za kosu koje sadrè p{eni~ne proteine, jer
oni neguju i {tite vlas, ili ekstrat divqe vrbe, koji ima funkciju
prirodnog UV filtera.
Razmrsite vlasi
Kosa isu{ena farbawem te{ko se ra{~e{qava i veoma je
va`no da se pa`qivo ~e{qa jer su krajevi skloni kidawu. Nanesite na vla`nu kosu posle prawa hranqivu masku za farbanu kosu,
koja }e je omek{ati, prstima pro|ite kroz kosu da je razmrsite, pa
laganim pokretima ~e{qajte prvo krajeve, a zatim celu kosu.
[i{ajte se ~e{}e
Ako se ~esto farbate, verovatno imate suvu kosu s rascvetalim
krajevima. Jo{ je gore ako se takva kosa ~esto fenira, posebno
ako ìvite u gradu gde je vazduh zaga|en itd. Zato morate redovno da se {i{ate, dovoqno je odstraniti centimetar- dva jednom
mese~no. Zapamtite da je uvek lep{a kra}a i zdrava kosa, nego duga
i o{te}ena.
Preliv kao prva pomo}
Svakim novim farbawem kosa gubi na kvalitetu. Osveìte
je povremeno prelivom od farbe i troprocentnog hidrogena, ili
kolor {amponom koji ne o{te}uje kosu. Tako }ete odloìti farbawe, a va{a kosa }e vremenom postajati sve zdravija.
Su{ite kosu prirodnim putem
Farbana kosa je mrtva kosa, vlasi nemaju dovoqnu prirodnu
za{titu i ona je veoma podlo`na svim {tetnim uticajima. Zato
je va`no da kosu {to ~e{}e su{ite prirodnim putem. Fenirawe,
prese za kosu, itd. sve te tehnike dodatno isu{uju vlasi.
Nastavak u slede}em broju …
Akcija u frizerskom salonu „Mimi“
Ovog meseca u frizerskom salonu „Mimi“ u ulici
Kneza Lazara 2 traje akcijsko snièè. Po izuzetno
povoqnim cenama bi}e vam pruène usluge fenirawa, {i{awa ( mu{ka i ènska), farbawa, {atirawa,
sve~ane frizure. Nemojte propustiti da za svoj novac
dobijete pravu vrednost.
Salon radi i nedeqom
Zbog velikog broja zainteresovani, frizerski
salon Mimi je po~eo da radi i nedeqom od 8 do 13
~asova. Zakazivawa na telefon 064/ 310 10 12
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 7.10. до 14.10.2011.
Aktivno u~estvujete u razli-~itim doga|ajima na poslovnoj sceni, kako biste reagovali u najboqem momentu i
poboq{ali svoju poziciju u
odnosu na ostale saradnike. Umete da
procenite povoqnu situaciju i verujete
u svoje znawe ili sposobnosti. Ipak,
Va{a blic inteligencija i snalazqivost u nastupu pred saradnicima donosi
samo kratkoro~ne efekte. Preosetqivo
reagujete na razli~ite sitnice.
Iznenadne promene ili novi
doga}aji na poslovnoj sceni
remete Vas svakodnevni ritam,
ali u svom tipi~nom maniru
delujete vrlo energi~no i ne
odustajete od zacrtanih ciqeva. Umete
da prona|ete zaobilazna i efikasna
re{ewa. Va`no je da ispo{tujete zadate
rokove i da pridobijete ne~ije poverewe. Entuzijazam sa kojim nastupate
pred svojom okolinom, pokaza}e se od
vi{estruke koristi. Zadovoqstvo i
nova harmonija prati Vas svukuda.
Poku{avate da promenite
neka ustaqena pravila koja
vladaju na poslovnoj sceni,
ali prime}ujete izvesno negodovawe. Okolina nije zainteresovana da podrì Va{e savremene
ideje o poslovawu. Neko od saradnika
predstavqa glavnu smetwu, da u potpunosti realizujete svoje poslovno-finansijske namere u razli~itim pravcima. Ipak, nemojte dozvoliti da to uti~e
na Va{e rasu|ivawe ili na kreativno
raspoloèwe. Raduju Vas novi doga|aji.
Ose}ate kreativnu inspiraciju i potrebu da pro{irite
svoje saznajne vidike. Razli-~ite poslovne prilike
deluju vrlo podsticajno i
pou~no, stoga usmerite svoja interesovawa prema korisnim ciqevima.
Va`no je da prilago|avate svoj profesionalni stil i vrednosne kriterijume prema zajedni~kim interesima.
Kada se preklapaju Va{a dobra voqa i
stvarala~ka energija, to donosi poseban
efekat. Emotivni zanos je u Vama.
U dostojanstvenom stilu i bez
suvi{nih pitawa prihvatite
ne~ije kritizersko mi{qewe
ili komentare koji Vam se
ne dopadaju. Ne moète da
pravite prelazne kompromise koji nisu
u skladu sa Va{im moralnim na~elima,
sada je kasno da korigujete svoje propuste ili da mewate poslovnu strategiju. Usmerite svoju kreativnu energiju
u korisnom pravcu i strpqivo sa~ekajte
na odgovaraju}e uslove. Svoja ose}awa
stavite pod neka “razumna merila”.
U nekim iznenadnim doga|ajima
ili u neobi~nim situacijama
na poslovnoj sceni, morate
delovati vrlo trezveno. U
stawu rezignacije i pometwe,
mogu}a je pogre{na orijentacija ili da
stvorite negativnu tenziju me|u saradnicima. Ponekad postoje problemi koji
zahtevaju fazu kreativne inkubacije,
pre nego ste se iskristali{e dobra odluka i pozitivno re{ewe. U odnosu sa
qubavnim partnerom, ~este promene u
raspoloèwu stvaraju dodatnu nervozu.
Podstaknuti
ste
ne~ijom
pri~om o poslovnoj saradwi, privla~i Vas ideja o
novim profesionalnim mogu}nostima, razli~itim povlasticama ili dru{tvenom prestiù.
Va{e ideje se uklapaju u zajedni~ke interese, tako da Vam saradnici sa poverewem prepustaju “vode}u ulogu”. Na vrlo
uspe{an ili efikasan na~in, moète da
zavr{tite niz poslovnih dogovora na
razli~itim stranama. Na Va{e samopoudawe uti~u pozitivni komentari.
Nalazite se u sjajnoj psihofizi~koj formi i imate vrlo
ambiciozne poslovne planove. Uz odre|enu dozu mudrosti i sa dobro osmi{qenim
potezima, lako moète da ostvarite
svoje poslovne namere. Ne krijete da
imate visoke zahteve u svakom pogledu.
Dobra procena poslovnih prilika uz organizovanost i preciznost, donose novi
uspeh. Stalo Vam je odrìte romanti~nu
sliku u odnosu sa bliskom osobom.
Delujete vrlo energi~no u
situacijama
kada
branite
svoje poslovne ciqeve i interese, ali nemate dovoqno
koncentracije da se posvetite detaqnoj analizi doga|aja. Postoje
razli~ite faze mogu}nosti u poslovnim
pregovorima. Va`no je da racionalno
koristite svoju energiju i vreme. Nepotrebna rasprava i zadràvawe na
suvi{nim detaqima mogu da Vas udaqe
od glavnih ciqeva. Nedostaje Vam dobar
uvid u stvari svog qubavnog partnera.
Iznenadne promene ili novi
doga|aji na poslovnoj sceni
remete Vas svakodnevni ritam,
ali u svom tipi~nom maniru
delujete vrlo energi~no i ne
odustajete od zacrtanih ciqeva. Umete
da prona|ete zaobilazna i efikasna
resewa. Vazno je da ispo{tujete zadate
rokove i da pridobijete ne~ije poverewe. Entuzijazam sa kojim nastupate
pred svojom okolinom, pokaza}e se od
vi{estruke koristi.
Stalo Vam je da budete
zapaèni u poslovnim krugovima, stoga smi{qeno isprobavate nove strate{ke poteze.
Ali sve ima svoju cenu ili razumnu granicu, do koje Vam je dozvoqeno
da improvizujete sa svojim originalnim
idejama. Pa`qivije analizirajte svoje
saradnike i prihvatite dobar savet,
va`no je da spojite ugodno sa nekim
korisnim ili prakti~nim re{ewem. U
qubavnom ìvotu uglavnom se upravqate prema svojim emotivnim impulsima.
Zahvaquju}i dobroj ve{tini
pregovarawa i prilago|avawa
uspevate da se uklopite u
razli~ite poslovne dogovore.
Imate dobar predose}aj kada
treba da pokrenete ve}u akciju i na osnovu svoje intuicije donosite ispravnu
odluku. U dogovoru sa saradnicima na
lak na~in moète da ostvarite svoje interese. Pro{irite svoja profesionalna
interesovawa u razli~itim pravcima
izraàvawa. Va{a ose|awa i razum nalaze se u blagom raskoraku.
38
7. oktobar 2011.

Погледај - Grad Užice

Transcription

Similar documents

U D A Trideset godina Akademije medicinskih nauka