U D A Trideset godina Akademije medicinskih nauka

Transcription

INFORMATIVNI LIST SRPSKOG LEKARSKOG DRU[TVA
BULLETIN OF THE SERBIAN MEDICAL SOCIETY
DECEMBAR 2006.
GOD. XLI
BROJ 121
ISSN: 1451-2130
KONAçNO!
IZ SADR@AJA
STOMATOLO[KA KOMORA
SUSRETI U SLD
Statut Lekarske komore objavqen
je u listu „Slu`beni glasnik“.
je 28. septembra 2006. godine u
3 UBeogradu
sve~anoj sali Skup{tine op{tine Novi
Beograd odràna sednica Skup{tine Lekar-
3
Peti me|unarodni
simpozijum
koloproktologa
}e saradwa Lekarske komore i Srpskog lekarskog dru{tva biti i daqe stub oslonac
lekarstva Srbije.
ske komore Srbije. Posle dinami~nog i naU radnom delu skup{tine, posle ìve dispornog perioda, izme|u dve sednice (prva je kusije koja je imponovala demokrati~no{}u
ru{tvo koloproktologa Jugoslavije, koje
odràna 28. juna 2006. izuzetnim zalagawem i tolerancijom po svim pitawima, usvojeni
me|unarodne simpozijume odràva svake
radnih grupa za pripremu Statuta Lekarske su Eti~ki kodeks Lekarske komore Srbije i
druge
godine, organizovalo je od 19. do 21.
komore i Eti~kog kodeksa) pripremqeni su Statut Lekarske komore Srbije, dva najznaoktobra
2006. godine u Beogradu peti po redu
tekstovi dva najzna~ajnija akta Komore u ~ajnija akta Komore. Usvajawem odluke o priskup,
sa
553
registrovana u~esnika, od kojih
osnivawu.
stupawu registraciji Komore na~iwen je
je,
me|u
lekarima
razli~itih specijalnosti,
kostur najzna~ajnije lekarnajvi{e
bilo
hirurga.
Gosti su bili najemiske organizacije u Srbiji.
nentniji
stru~waci
iz
~ak 32 zemqe – evropU sve~anoj atmosferi deleskih
zemaqa,
ali
i
iz
Amerike, Kanade,
gati su dugim aplauzom pozJapana,
Meksika,
Indije.
Posebno
smo zadodravili dono{ewe ovih
voqni
{to
su
se
na{em
pozivu
odazvali
Bil
akta. U narednih 45 dana
Hild
(Bill
Heald),
Xon
Nikols
(John
Nicholls)
i
pripremi}e se ostali akti
Naxib
Habibi
(Najib
Haboubi)
iz
Velike
Brineophodni za funkcionisawe Komore, registrova}e tanije, Filip B. Peti (Philip B. Paty) i Stiven
se Komora, a nakon toga Veksner (Steven Wexner) iz Sjediwenih Amepredstoje izbori za organe ri~kih Dràva i Taka{i Tojonaga (Takashi
Prof. dr Dragoslav Ercegovac
Komore i, kako zakon pred- Toyonaga) iz Japana, jer se oni svojom struSednici su prisustvovala 82 delegata od vi|a, Komora po~iwe s radom po~etkom 2007. ~no{}u nalaze u samom vrhu svetske koloproktologije.
100, koliko ~ini Skup{tinu. Skup{tinom godine.
NASTAVAK NA STR. 2
}e do izbora organa predsedavati prof. dr
@elim da naglasim da su svi izabrani ~laDragoslav Ercegovac, wen najstariji ~lan, novi Skup{tine, bilo da
koji je u ovaj zadatak uloìo ogromnu energi- pripadaju privatnom ili
ju i ima najve}e zasluge za uspe{an tok ovog dràvnom sektoru, pokazasedawa. Prvi se delegatima obratio mini- zali izuzetnu kooperativstar zdravqa u Vladi Republike Srbije prof. nost uloìv{i maksidr Tomica Milosavqevi}. U nadahnutom go- malne napore da Skup{voru pozdravio je delegate i poèleo im tina uspe{no radi, {to je
uspe{an rad, naglasiv{i zna~aj osnivawa i dovelo do usvajawa kvaLekarske komore i obe}av{i punu pomo} i litetnih normativnih
saradwu Ministarstva zdravqa, uz striktno akta. Ova atmosfera daje
po{tovawe nezavisnosti Komore kao insti- uverewe da }e i budu}i rad
tucije. Slede}i je delegate pozdravio prof. Skup{tine biti plodan i
dr Vojkan Stani}, predsednik Srpskog na op{tu dobrobit lelekarskog dru{tva, poèleo im uspe{an rad karstva Srbije.
i istakao ulogu SLD u pripremama za osniPrim. dr Predrag
U~esnici V me|unarodnog simpozijuma koloproktologa
vawe Lekarske komore Srbije, naglasiv{i da
Roguli}
D
IZLO@BA çLANOVA SLD
3
KUR[UMLIJSKI LEKARSKI DANI
4
VEK I PO OD RO\EWA
SIGMUNDA FROJDA
6
DAN SE]AWA
6
PREDSTAVQAMO VAM:
KBC „BE@ANIJSKA KOSA“
7
Sve~anim skupom na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1. novembra obeleèn jubilej
MUZEJ ISTORIJE MEDICINE
U VARNI
Trideset godina Akademije medicinskih nauka
8
A
QUBAV I HUMANOST NA DELU
8
SVET MEDICINE:
PROIZVODWA
IMUNOBIOLO[KIH PREPARATA
9
kademija medicinskih nauka
(AMN) osnovana je 15. decembra 1976. godine na 90. redovnoj
Skup{tini Srpskog lekarskog
dru{tva. Ona okupqa najuglednije lekare i stomatologe razli~itih struka, me|u kojima je 77
po~asnih ~lanova, 154 redovna i
72 vanredna ~lana.
Najva`niji zadatak AMN jeste
da podsti~e nau~noistraìva~ki rad u svim podru~jima medicine i time doprinese razvoju
medicinske misli i unapre|ewu
zdravqa naroda. Tokom proteklih 30 godina ~lanovi AMN su
svoj rad usmeravali ka ostvarivawu ovih zadataka, neguju}i
prethodno ustanovqene aktivnosti i oboga}uju}i ih novim
sadràjima.
Tematski nau~ni skupovi i
pristupna predavawa novoizabranih ~lanova su osnovni i najzna~ajniji vid rada AMN. Pored
wih, organizuju se edukacioni
sastanci za lekare razli~itih
struka i ciklusi predavawa u
Kolar~evoj zadu`bini, ~iji je
ciq podizawe zdravstvene kulture stanovni{tva. U svom radu
AMN sara|uje sa mnogim nau~nim institucijama i medicinskim i stomatolo{kim fakultetima, sa sekcijama Srpskog lekarskog dru{tva, koje je kao matica AMN wen veliki oslonac.
Obeleàvaju}i trideset godina
od svog osnivawa, AMN je izdala
monografiju „Prilog istoriji
Akademije medicinskih nauka
Srpskog lekarskog dru{tva"
Prof. dr Radmio Jovanovi}
autora Koste Kosti}a i Suplement II monografije „Biografije
~lanova". Ove publikacije govore
o tridesetogodi{wem ìvotu i
radu AMN, o rezultatima nau~noistraìva~kog i klini~kog rada
wenih ~lanova, kao i o wihovom
ugledu u zemqi i svetu i vezama s
najistaknutijim svetskim lekarima razli~itih struka.
Prof. dr Qubica \ukanovi}
Lekar 2
DECEMBAR 2006.
Peti me|unarodni simpozijum koloproktologa
NASTAVAK SA STR. 1
Glavna tema Simpozijuma bila je „Karcinom
rektuma", kojoj su bile posve}ene tri sesije, s posebnim osvrtom na potrebama i mogu}nostima ranog
otkrivawa ove bolesti, kao i sa dostignu}ima i
novinama u oblastima preoperacione pripreme,
hirur{kog i postoperacionog le~ewa bolesnika.
Da bi se u~esnicima omogu}ilo da ~uju ìvu re~,
ali i da im jezik ne bude prepreka u razmeni iskustava, predavawa su simultano prevo|ena. U okviru
skupa organizovan je mini-simpozijum za medicinske sestre koje se bave negom stome, na kojem je
u~estvovalo 320 sestara iz cele Srbije, kao i go{}e
iz ê{ke i Slova~ke. Ovo je bila jo{ jedna prilika da se sagleda koliko na{a koloproktologija
uspeva da prati svetske trendove.
Simpozijum je ispunio sva o~ekivawa organizatora i u~esnika, a najve}i motiv za daqe aktivnosti predstavqaju mnoge srda~ne pohvale na{ih
kolega i gostiju koje su stigle na adrese predsednika Simpozijuma prof. dr Zorana Krivokapi}a i
Dru{tva koloproktologa. Za organizaciju celog
simpozijuma, kao i prate}eg, dru{tvenog programa
zaslu`ni su lekari i medicinske sestre sa Tre}eg
odeqewa Prve hirur{ke klinike, ~lanovi
Dru{tva koloproktologa i gospo|a Slavojka Noel,
tehni~ki sekretar.
Dr Velimir Markovi},
predsednik Organizacionog odbora Simpozijuma
Utisci u~esnika
What a magnificent symposium! Somehow you have
managed to bring all the best people from all around the
world – fantastic.
Bil Hild, Velika Britanija (Bill Heald, UK)
It was really a great experience for me. The dedication,
sincerity and caring of you people would remain for ever
in my heart.
Pravin Gupta, Indija (Pravin J. Goupta, India)
It was a great honour to receive the Honorary
Membership of the academia Medicinae Societatis
Medicorum serbiae. I will always treasure it.
Zoran, you are a marvellous ambassador of your contry. I
know that the overseas faculty ewoys going to your meeting. many congratulations on everything!
Xon Nikols, Velika Britanija (John Nicholls, UK)
Thanks again for your wonderful hospitality. The meeting
was superb as were the social arrangements.
Stiven Veksner, SAD (Steven D. Wexner, USA)
Htela bih da ~estitam Tebi i Tvojim saradnicima
na vrlo dobro organizovanom kongresu. Kao {to je
Naxib Habibi rekao, ove godine ovo je bio najboqi
kongres na kojem sam bila. Bila sam na
Floridi u februaru, kod Stivena Veksnera, na{li smo se u Lisabonu, bila sam i
na ma|arskim kongresima, ali ovaj je bio
najboqi. Predavawa su bila jako dobra.
Okrugli sto je bio odli~an. Mislim da
ste vi – srpska koloproktologija, mnogo
vi{e u Evropi nego bilo koje drugo
dru{tvo iz zemaqa koje su formalno u
Evropi.
Ana Liht, Austrija (Ana Licht, Austria)
Stiven Veksner sa profesorima
B. \uru~i}em i Z. Krivokapi}em
Novi po~asni ~lan AMN
~esnik Petog me|unarodnog simpozijuma koloproktologa u Beogradu bio je i prof. dr Xon Nikols (John Nicholls) iz Velike
Britanije, koji je tom prilikom promovisan za po~asnog ~lana
Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog dru{tva. Prof. dr
Nikols je jedan od najpoznatijih hirurga dana{wice, predava~ na
Univerzitetu u Londonu i hirurg u Bolnici „Sveti Marko“ (St. Mark's
Hospital). Tokom svog radnog veka izuzetno je unapredio koloproktologiju, a originalni je tvorac nekoliko hirur{kih postupaka.
Autor je dve kwige i deset poglavqa u poznatim uxbenicima i monografijama, urednik ~etiri kwige i autor 183 nau~na i stru~na rada u
presti`nim me|unarodnim ~asopisima. Urednik je ~asopisa
Colorectal Disease, jednog od vode}ih iz oblasti koloproktologije u
Evropi. U na{oj zemqi je kao predava~ gostovao nekoliko puta, a od
2004. godine je gostuju}i profesor (Visiting Professor) na Medicinskom
fakultetu u Beogradu. Proteklih godina je kao doma}in i u~iteq bio
izuzetno naklowen stru~wacima iz na{e zemqe.
U
(Iz predloga prof. dr D. Stevovi}a i prof. dr Z. Krivokapi}a)
Prof. dr Xon Nikols
i prof. dr Zoran Krivokapi}
Dobitnici Poveq e AMN
ovodom obeleàvawa tridesete godi{wice
Akademije medicinskih nauka Srpskog
lekarskog dru{tva, Predsedni{tvo AMN je jednoglasno donelo odluku da dodeli Povequ svojim
dugogodi{wim ~lanovima koji su svojim radom i
idejama doprineli razvoju AMN, wenom zna~aju i
ugledu, a time i napretku i ugledu na{e medicinske
nauke i struke. Dobitnici Poveqe su:
Prof. dr Boìdar Bani}evi}, ugledni hematolog, ~lan AMN od 1983. godine i u~esnik mnogih
aktivnosti AMN;
Prof. dr Qubica Boìnovi}, poznati i veoma
po{tovani kardiolog, koja je od izbora za ~lana
AMN 1983. godine aktivno u~estvovala i podsticala rad AMN;
Prof. dr Slobodan \or|evi}, ~lan AMN od
1983. godine, dugogodi{wi urednik na{eg najuglednijeg ~asopisa „Srpski arhiv za celokupno
lekarstvo“;
Prof. dr Srbobran \or|evi}, po~asni ~lan
AMN od 1990. godine, neumoran u organizaciji
nau~nih skupova iz oblasti higijene i za{tite
ìvotne sredine;
Prof. dr Teodor Kova~, ~lan AMN od 1979. godine, organizator i u~esnik mnogih nau~nih skupova, dobitnik Nagrade za ìvotno delo SLD;
Prof. dr Sava Konstantinovi}, doajen dermatologije, koji svake godine pokloni AMN i porodici dermatologa veoma aktuelan nau~ni skup;
Prof. dr Kosta Kosti} , ~lan AMN od 1992.
godine, predsednik AMN od 2000. do 2002, dobitnik nagrade Veliki pe~at SLD;
Prof. dr Lazar Lep{anovi}, ~lan AMN od 1990.
godine, prethodni predsednik ogranka AMN u
Novom Sadu i predsednik Internisti~ke nau~ne
grupe;
P
Prof. dr Aleksa Pi{~evi}, ~lan AMN od wenog
osnivawa, ~lan Nau~nog ve}a AMN, dobitnik
Nagrade za ìvotno delo SLD;
Prof. dr Vojislav Popovi}, ~lan AMN od 1990.
godine, koji nas sve podsti~e i odu{evqava svojom qubavqu prema AMN i entuzijazmom s kojim
u~estvuje u wenim aktivnostima;
Prof. dr Rajko Ruvidi}, doajen na{e hematologije i ~lan AMN od wenog osnivawa, koji je
mnogim svojim aktivnostima i predlozima obogatio AMN; dobitnik nagrade Veliki pe~at
SLD;
Prof. dr Dragoslav Stevovi}, ~lan AMN od
1994. godine i wen predsednik od 2002. do 2005,
u~esnik i organizator nekoliko nau~nih skupova AMN;
Prof. dr Qubomir Haxi-Pe{i}, ~lan AMN od
1988. godine, organizator nau~nih skupova,
dobitnik nagrade Veliki pe~at SLD;
Prof. dr Vera [obi}, ~lan AMN od 1990.
godine, organizator uspe{nih nau~nih skupova
koji su uvek bili pra}eni monografijama s tekstovima prikazanih predavawa;
Prof. dr Zorana [umarac, ugledni urolog, ~lan
AMN od 1991. godine, prethodni predsednik
Hirur{ke nau~ne grupe AMN;
I, na kraju, jo{ jedna dama, koja nije formalno
~lan AMN, ali koja je od wenog osnivawa u~estvovala u svim wenim aktivnostima i koja je
svojim pedantnim i odgovornim radom, svojom
odmereno{}u i diskretnom kriti~no{}u bila
desna ruka svih rukovodstava AMN i time zna~ajno doprinela kontinuiranom radu i napretku
AMN – gospo|a Bosiqka Krkobabi}.
Prof. dr Qubica \ukanovi},
sekretar Akademije medicinskih nauka SLD
Iz istorije Akademije
deja o osnivawu Akademije medicinskih nauka (AMN) postoji
od 1972. godine. Za wu su se zalagali mnogi istaknuti ~lanovi
Srpskog lekarskog dru{tva, a posebno prof. dr Petar Stefanovi},
u po~etku sekretar, a potom predsednik SLD. Ovu ideju je podrào i
Savez lekarskih dru{tava Jugoslavije, koji je svojim pismom
Dru{tvu od 10. oktobra 1974. godine iskazao èqu da se razmotri
mogu}nost osnivawa AMN.
Prve ~lanove AMN izabrala je Skup{tina SLD na osnovu predloga Inicijativnog odbora s obrazloèwem za svakog kandidata ponaosob. Bili su to ugledni i afirmisani lekari koji su ispuwavali
visoke kriterijume propisane Statutarnom odlukom o osnivawu
AMN. Izabrano je ukupno 108 ~lanova. Osim wih, svi lekari ~lanovi SANU postali su i ~lanovi AMN ako su to èleli. Za predsednika Predsedni{tva AMN izabran je prof. dr Branko Radulovi}, za
potpredsednike su izabrani prof. dr Dragomir Mladenovi}, prof.
dr Konstantin Brankovan, prof. dr Manojlo Budisavqevi} i prof.
dr Milosav Star~evi}, dok je za generalnog sekretara izabran prof.
dr Nikola Ma|anovi}.
Na po~etku rada AMN bilo je neophodno da se utvrde nau~ni profil, metod i sadràj nau~nog rada, na~in izbora ~lanova AMN, kao
i wihov broj. Tada je utvr|eno da optimalan broj ~lanova AMN bude
najvi{e jedan posto od svih lekara i stomatologa u Srbiji. Takav
stav se odrào do danas. Posebno je iskazana èqa za saradwom sa
SANU, odnosno wenim odeqewem medicinskih nauka. To je zna~ajno
podiglo ugled AMN.
Prvo stru~no predavawe u AMN odràno je decembra 1977. godine. Predavawe je odràla prof. dr Vera Mudri} s Infektivne klinike Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. U toku trideset godina
postojawa i rada AMN organizovano je 260 nau~nih skupova, simpozijuma i okruglih stolova, sa vi{e od 1.500 predava~a. Odràno je
vi{e od 50 nau~nih predavawa ~lanova AMN iz zemqe i inostranstva. Treba pomenuti da su svi skupovi bili odli~no pose}eni, ne
samo od ~lanova AMN, ve} i od mnogih lekara i stomatologa, posebno mladih. Posebno isti~emo dobru pose}enost nau~nih skupova
koje su organizovali stomatolozi.
Prof. dr Radmio Jovanovi}, predsednik AMN
I
Lekar 3
DECEMBAR 2006.
Susreti u Srpskom lekarskom dru{tvu
Konstitutivna sednica
Stomatolo{ke komore
Kragujevcu je 23. septembra 2006.
godine odràna konstitutivna sednica Stomatolo{ke komore. U radu Skup{tine je u~estvovalo 136 ~lanova od ukupno 160, {to pokazuje veliku motivaciju
stomatologa za osnivawe komore. Sednicom, koja je imala dve ta~ke dnevnog reda,
predsedavao je prof. dr Slavoqub @ivkovi}, predsednik Osniva~kog odbora Stomatolo{ke komore.
Prva ta~ka se sastojala od verifikacije mandata ~lanova Skup{tine i samog ~ina konstituisawa Skup{tine kao najvi{eg organa Komore. U drugoj ta~ki su izabrane dve komisije za koje je predloèno
da imaju po pet ~lanova: Komisija za
izradu statuta i Komisija za izbor organa.
Prilikom glasawa, s obzirom na dve
izborne liste, odvojeno su glasali ~lanovi Skup{tine iz dràvnih ustanova, a
potom ~lanovi Skup{tine sa liste privatnika. Sintetizovani predlozi za sastav komisija su dobili ubedqivu ve}inu i
od ~lanova dràvne liste i od stomatologa iz privatnog sektora, pa su tako s uspehom formirana prva tela Komore. Teritorijalni princip ravnomernosti je u
potpunosti ispo{tovan, jer su ~lanovi
ovih komisija stomatolozi od Subotice
do Ni{a.
U Komisiju za izradu statuta su izabrani prof. dr Slavoqub @ivkovi}, dr
\urica Parabucki, dr Branislav Vidovi}, dr Mila Stojanovi} i dr Borivoje
Petkovi}. Pred ovom komisijom stoji
sloèn zadatak definisawa mehanizama
artikulisawa i uskla|ivawa interesa
razli~itih statusnih grupa stomatologa u
Srbiji, te je prof. @ivkovi} naglasio da
je transparentnost i {iroka javna rasprava kqu~ uspeha u ovom zadatku. Zasad je u
srpskoj stomatologiji, posle brzih promena, predvi|eno da ostane oko 2.000 stoma-
U
tologa u planu mreè zdravstvenih ustanova. Ovi stomatolozi }e imati pristup
sredstvima zdravstvenog fonda i pruà}e
usluge iz tzv. osnovnog paketa usluga.
Ostali stomatolozi iz dràvnog sektora
}e oti}i u privatnu praksu, bilo otvarawem svoje ordinacije, odnosno zapo{qavawem u postoje}im ordinacijama kod
kolega privatnika. Uskla|ivawe interesa
tri grupe ~lanova – zaposlenih stomatologa u dràvnom sektoru, zaposlenih u
privatnoj praksi i stomatologa preduzetnika – u Komori }e predstavqati
glavni izazov statutarne komisije. Mnoge
ozbiqne teme su pred ovom komisijom: od
definisawa nadle`nosti i broja ogranaka, odlu~ivawa bez majorizacije, decentralizacije funkcija, modaliteta kontinuirane edukacije i utvr|ivawa tro{kova, kako osnivawa, tako i projekcije
godi{weg buxeta.
Prva javna rasprava o statutu je ve}
odràna u Novom Sadu, a uskoro se o~ekuje
i u drugim centrima Republike. Radi
boqe informisanosti, otvoren je diskusioni forum oko izrade statuta na internet-stranici: http://www.privstom.org.yu/
diskusioni_forum.htm. Iako je ova vrsta
diskusije za na{u sredinu novina, velika
pose}enost i ìva debata pokazuju da je
ovaj na~in komunikacije izme|u stomatologa pun pogodak i da }e postati uobi~ajen postupak razmene mi{qewa.
Studioznost, strpqivo suo~avawe razli~itih argumenata, po{tovawe posebnosti i demokratsko odlu~ivawe su garancija da }e stomatolozi uspeti da na|u zajedni~ki imeniteq u definisawu kako
op{tih, tako i posebnih interesa, i time
odgovoriti na pitawa koje tranzicioni
trenutak postavqa pred nas.
Thank you, Canadians!
okviru programa „Srbija ne zaboravqa“ Srpsko lekarsko dru{tvo je i ove
godine 22. septembra, u zajednici s Ambasadom Kanade, obeleìlo se}awe na lekare
i medicinske sestre iz Kanade, u znak zahvalnosti za pomo} koju su pruìli srpskom narodu za vreme Prvog svetskog rata.
Sve~anost polagawa venaca, tre}i put
zaredom, uveli~ana je i prisustvom ambasadora Velike Britanije, Australije,
Francuske, kao i predstavnika na{ih
ustanova i Ministarstava za rad, socijalnu politiku i bora~ka pitawa.
Pozdrave je gostima uputio prim. dr
@arko Vukovi}, istakav{i u svom govoru
da je ovo veliki dan za Srpsko lekarsko
dru{tvo jer zajedno sa diplomatama nekada{wih saveznika obnavqa spomen na
`rtve koje je srpski narod podneo za vreme
rata dosledno izvr{avaju}i savezni~ke
obaveze. @rtve srpskog naroda zapawile
su svet – na nebo se tada „preselila svaka
tre}a du{a“.
Ambasador Kanade Robert Mekdugal
(Robert McDougall) evocirao je uspomenu na
U
Dr Dra{ko Kara|inovi}
Izlo`ba ~lanova Srpskog lekarskog dru{tva u Vr{cu
Umetnost kao izraz hrabrosti i ose}awa
zlo`ba slika i skulptura ~lanova Srpskog
lekarskog dru{tva otvorena
je u Galeriji Hemofarm 10.
novembra 2006. godine. O
postavci pejzaà, mrtve
prirode, portreta, skulptura, ra|enih u uqu, ugqem,
ili kombinovanom tehnikom, govorio je dr Vladimir
Jokanovi}, sekretar Sekcije
za umetnost Dru{tva lekara
Vojvodine SLD, nagla{avaju}i da su medicina i umet-
kanadske lekare i medicinske sestre koji
su do{li u pomo} srpskom narodu. Tako|e
je istakao da je ovo veliki dan za sve, ne
samo za Srpsko lekarsko dru{tvo i narod
Srbije, jer zajedno obeleàvamo doga|aje
od pre 90 godina, „zbog ~ega smo danas ponosni, izraàvaju}i zahvalnost i po{tovawe srpskom narodu, na{em velikom prijatequ i savezniku“. U svom dirqivom
obra}awu prisutnima ambasador Mekdugal
je, odaju}i jo{ jednom po{tu `rtvama srpskog naroda, izrazio divqewe na~inu na
koji se u okviru programa „Srbija ne zaboravqa“ izraàva zahvalnost za dela ~ovekoqubqa ~lanova savezni~kih misija u
Srbiji, koja „nisu prevazi|ena u dve hiqade godina istorije ~ove~anstva“.
Ambasada Velike Britanije je istom
prilikom, povodom u~e{}a ambasadora
Dejvida Gauena (David Gowen), objavila na
svom sajtu op{irnu informaciju, ilustrovanu sa tri fotografije, ~ime je ova
dirqiva sve~anost na najlep{i na~in
predstavqena {iroj javnosti.
Prim. dr @arko Vukovi}
Aktivnosti Sekcije
za autonomni nervni sistem
a godi{wem kongresu Evropskog udruèwa za autonomni nervni sistem (EFAS) koji je odràn u maju
ove godine u Lisabonu Sekcija za autonomni nervni
sistem Srpskog lekarskog dru{tva je imala zapaèno
u~e{}e sa {est radova, od kojih su dva rada prihva}ena za
usmenu prezentaciju.
Na sastanku Odbora EFAS se odlu~ivalo o mestima i
organizatorima narednih evropskih godi{wih kongresa.
Srpsko udruèwe je dobilo veliko priznawe posle samo
dve godine postojawa. ^lanovi evropskog odbora su jednoglasno odlu~ili da se evropski kongres 2010. godine
odrì u Beogradu. U tom smislu, predsednik EFAS prof.
Maks Hilz je predloìo da bude gost na{eg udruèwa u
prole}e 2007. godine. Prof. Hilz je tako|e budu}i predsednik Ameri~kog udruèwa za autonomni nervni
sistem. Tokom wegove posete planirano je predavawe, ali
tako|e i diskusija o ukqu~ewu na{eg udruèwa u zajedni~ku svetsku informativnu mreù i bazu podataka za
ovu oblast. Pored toga, prof. Hilz }e posetiti i Neurokardiolo{ku laboratoriju u Klini~ko-bolni~kom centru „Beànijska kosa“, koja je u fazi izgradwe prema
propisima i principima Evropskog i Ameri~kog
udruèwa za autonomni nervni sistem. Prema metodologiji i multidisciplinskom pristupu koji se primewuje u
dijagnostici, Neurokardiolo{ka laboratorija je jedna
od najeminentnijih u Evropi.
N
I
(Prof. dr [piro Radulovi})
„Moja soba“ (prim. dr Miodrag Sre}kovi})
nost jedno, jer su u starom veku umetnost, a i medicina,
bile ume}e. U okviru Srpskog lekarskog dru{tva deluju
lekari koji su istovremeno i pisci, slikari, vajari,...
„Ovo je najkvalifikovanija likovna sekcija. Weno
~lanstvo ~ini 25 lekara specijalista, 12 doktora nauka,
visokokvalifikovani stru~waci koji svoj pogled na svet
izraàvaju kroz umetnost, a ona je dovoqno {iroka da
dozvoqava sve – i bol, i tugu, vi{i stepen hrabrosti lekara da iznesu svoja ose}awa“, bio je iskren Jokanovi}. O. D.
Doc. dr Branislav Milovanovi}, predsednik Sekcije
AKTIVNOSTI SLD
4 Lekar
DECEMBAR 2006.
Kur{umlijski lekarski dani
Aktivnosti Podru`nice ça~ak
Zajedno za boq e sutra!
Dani lekara Moravi~kog regiona
agledavawe organizacionih mogu}nosti, kao profesionalna du`nost, doprinosi racionalnijem i kompetentnijem kori{}ewu resursa zdravstva i optimizira le~ewe obolelih osoba. Upoznavawe lekara i svih koji se bave zdravqem sa
savremenim doktrinarnim stavovima,
primenom novih tehnologija u zdravstvu,
uz organizovawe stru~nih skupova i kontinuirane edukacije, predstavqa osnovnu
obavezu na{eg strukovnog udruèwa. S
tom idejom je napravqen koncept i ovogodi{we, tre}e po redu, manifestacije
Dani lekara Moravi~kog regiona, koja je
odràna 3. novembra u â~ku.
Novine u neuroPrva tema seminara „N
lo{kim bolestima“ posve}ena je neurolo{kim oboqewima koja su zastupqena u
aktuelnom morbiditetu i mortalitetu za
Moravi~ki region. Kroz uvodna predavawa pod nazivom „Aktuelnosti u neurolo{kim oboqewima“ i temama „Novine u
Giqen-Bareovom (Guillain-Baré) sindromu“ i „Novine u prevenciji ishemijskog
mo`danog udara“, prof. dr Slobodan Apostolski i prof. dr Nade`da ôvi~kovi}[terni}, profesori Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, upoznali su u~esnike s aktuelnim trendovima u
savremenoj neurologiji. Tema iz terapijskog aspekta primene HBO prim. dr Miodraga @ivkovi}a, predstavnika predava~a
iz redova privatnih lekara, eksprimuje
koncept zdravstvenog menaxmenta, odnosno upoznavawe sa novim tehnologijama
(engl. health medical assistment).
Aktuelno u stomaDruga tema seminara „A
tologiji“ je bila visokostru~ni klini~ki
~as za prakti~an rad, realizovan predavawima profesora sa Klinike za de~ju i
S
preventivnu stomatologiju Stomatolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Prof. dr Mirjana Ivanovi} odràla je
predavawe pod nazivom „Prevencija i terapija gingivitisa kod dece s oboqewima
krvi“ , a prof. dr Marko Vulovi} je u svom
izlagawu pod nazivom „Perspektiva i
problemi programske stomatolo{ke za{tite dece i omladine u Srbiji“, u aktuelnom trenutku reformi u zdravstvu i stomatolo{koj za{titi, ukazao na va`nost
preventive u stomatologiji.
Stru~waci specijalisti~kog nivoa i
lekari iz regiona su u vidu saop{tewa,
istraìvawa i prikaza bolesnika iz lekarske prakse prijavili 22 rada za postersesiju. Oni su ukazali na obim problema u
zdravstvu Srbije, kao i na stru~ni nivo
rada na terenu.
Povodom ovog skupa {tampana je publikacija „Oboqewa u aktuelnoj lekarskoj
praksi“. Zakqu~eno je da je ovoj manifestaciji prisustvovalo 150 lekara svih specijalnosti, od kojih je skoro polovina
zaposlena u Zdravstvenom centru u â~ku.
[tampawe tre}e publikacije s ovih manifestacija i 65 sertifikata za u~esnike
pokazateqi su da je petina lekara iz
Zdravstvenog centra u â~ku na razne na~ine aktivno u~estvovala u pripremi skupa, {to predstavqa uspeh organizatora:
Podru`nice â~ak SLD, Zdravstvenog
centra, Zavoda za za{titu zdravqa i Udruèwa privatnih lekara u â~ku.
Ovogodi{wi seminar u â~ku moè se
svrstati u rang predavawa kontinuirane
medicinske edukacije.
Prim. dr Rada Petrovi},
predsednik Podru`nice
a ~esto postavqano pitawe kako se
ìvi u Srbiji odgovore su poku{ali
da daju novinari nedeqnika NIN (br. 2918
i 2919), a rezultati, naravno, nisu iznena|uju}i. Pokazalo se da je na listi od petnaest op{tina s najniìm zaradama u
Srbiji Kur{umlija na tre}em mestu (sa
samo 9.371 dinarom za oktobar 2006. godine). Na teritoriji ovog gradi}a, u kojem
ìvi oko 25.000 stanovnika, uto~i{te je
na{lo izme|u pet hiqada i osam hiqada
qudi prognanih s Kosova i Metohije. Prose~an broj pacijenata po lekaru je osam
N
Prolom Bawa
stotina. Ulagawa dràve u razvoj regiona
su veoma mala, pa se ~esto ~uje da dràva u
Toplicu dolazi „samo po porez i vojnike“.
Ciq organizovawa nau~nostru~nih
simpozijuma jeste da se podstakne razvoj
op{tine i da se skrene pa`wa ne samo na
aktuelne probleme, ve} i na wene geografske i turisti~ke potencijale. Tre}i po
redu Kur{umlijski lekarski dani, odràni od 17. do 19. novembra ove godine, okupili su oko 150 u~esnika iz ve}ine zdravstvenih centara u Srbiji, a gosti su bile i
kolege iz Makedonije, Republike Srpske i
Bugarske. @eleli smo da se kroz razmatrawe aktuelnih tema iz oblasti urgentne medicine, kvaliteta, menaxmenta i informacionih tehnologija razmene iskustva i
organizaciji Udruèwa kardiotorakalnih hirurga Srbije Crne Gore i
Sekcije za grudnu hirurgiju Srpskog lekarskog dru{tva, u Beogradu je 8 – 10. novembra
2006. odràn Drugi kongres kardiotorakalnih hirurga Srbije. Glavna tema
Kongresa posve}ena je stenozama u kardiotorakalnoj hirurgiji, u okviru koje su
razmatrani problemi dijagnostikovawa i
le~ewa, kako s internisti~kog, tako i sa
hirur{kog stanovi{ta. O hirur{kim
aspektima le~ewa srca, plu}a i jedwaka, u
okviru Plenarne sesije, govorili su prof.
dr V. Stani}, prof. dr P. Pe{ko, dopisni
~lan SANU, akademik M. Ostoji}, dr B. \ukanovi}, prof. dr N. Radovanovi}, dopisni ~lan SANU, prof. dr M. Risti}, prof.
dr V. Lekovi}, dopisni ~lan SANU, prof.
dr R. Ili}, dr D. Neì} i dr S. Gradinac.
Doprinos Kongresu svojim u~e{}em
dali su i gosti prof. dr Mihael Sok iz
Qubqane, doc. dr Andrej Arsovski i doc.
dr Zoran Spirkovski iz Skopqa, dr
Milan Mijovi} iz Podgorice, dr Qudmil
Bojaxijev i dr êrevewakov iz Sofije,
prof. dr M. Alshibaja iz Moskve i dr
Branislav Radovan~evi} iz Hjustona.
Tokom Kongresa do izraàja su do{li
potreba i raspoloèwe za regionalnim
organizovawem stru~waka u ovoj oblasti
medicine, kojih nema mnogo u susednim
zemqama. Boqem povezivawu u okviru jednog regionalnog udruèwa zna~ajno bi doprinelo pokretawe nau~nostru~nog ~asopisa, {to je jo{ jedna od ideja Kongresa. Prof. dr Vojkan Stani}, predsednik
Organizacionog odbora Kongresa
Prim. dr Milovanka Aleksi}-Jan~ev,
predsednik Organizacionog odbora
XXVII konferencija
op{te medicine Srbije
Drugi kongres
kardiotorakalnih hirurga
U
na osnovu svetskih preporuka, odgovaraju}ih me|unarodnih standarda i na{ih
mogu}nosti defini{u prihvatqiva i obavezuju}a proceduralna re{ewa u zdravstvenim ustanovama iz navedenih oblasti.
Zalaèmo se za pove}awe kvaliteta rada i
poslovawa u zdravstvenim ustanovama, kao
i za obezbe|ewe uslova da svi bolesnici, u
skladu s medicinskim indikacijama, budu
tretirani na isti na~in na celoj teritoriji Republike Srbije. Glavna tema skupa bila je hemodinamska nestabilnost sa
svim specifi~nostima etiologije, klini~ke slike i le~ewa, a zastupqeni su
bili i radovi o malignim tumorima
dojke, bolesti od koje oboleva sve vi{e èna u regionu. S obzirom na to
da se u okolini Kur{umlije nalaze
~ak tri bawska le~ili{ta, u~esnici
su pokazali veliko interesovawe za
teme iz oblasti fizikalne medicine
i rehabilitacije. Osim stru~nih
tema, razmatrana su i strukovna pitawa vezana za oblast urgentne medicine –
uskla|enost sertifikata kurseva kontinuirane medicinske edukacije, mogu}nosti da se osavremeni nastava na specijalizaciji, kao i neophodnost nastojawa da
se specijalistima ove oblasti omogu}i
usavr{avawe u okviru klini~kih supspecijalizacija. Osim Doma zdravqa u
Kur{umliji i lekara iz Kur{umlije, u
organizaciji skupa su u~estvovali i Sekcija za urgentnu medicinu SLD, Dru{tvo
Srbije za kvalitet i standardizaciju,
Vi{a elektrotehni~ka {kola iz Beograda
i Udruèwe Topli~ana u Beogradu.
vogodi{wa konferencija op{te
medicine Srbije, 27. po redu, odràna je na Kopaoniku od 22. do 27. septembra i na woj je u~estvovalo 1.200 lekara i
33 farmaceutske
ku}e. Moè se re}i
da je kroz predavawa i okrugle stolove, kojih je ove godine bilo 26, postignuta maksimalna
usagla{enost izme|u u~e{}a farmaceutskih ku}a i na{ih zahteva za promociju svega {to
predstavqa kontinuiranu medicinsku edukaciju.
Potpuno nov sadràj ponu|en u~esnicima ovogodi{we konferencije bile su
radionice organizovane prema standardima svetskih i evropskih skupova ovog
tipa. Naàlost, lekari nisu bili dovoqno zainteresovani za prisustvovawe
radionicama, zbog ~ega je neophodno razmisliti o ovom vidu sadràja za slede}u
konferenciju. Mo`da je razlog nedovoqnog prisustvovawa radionicama propagandna akcija farmaceutskih ku}a, koje su
favorizovale svoje u~esnike nau~nog programa koji se odvijao istovremeno s radionicama.
O
U toku Konferencije zapo~eta je realizacija plana ukqu~ivawa na{ih lekara u
seminare pod pokroviteqstvom Svetskog
udruèwa lekara op{te medicine – poro-
di~ne medicine (WONCA). Legitimitet
takvom projektu dao je gost i u~esnik Konferencije prof. dr Igor [vab, predsedavaju}i WONCA za Evropu.
U okviru Konferencije, kao {to je to
bilo i proteklih godina, odràn je sastanak Udruèwa lekara op{te medicine –
porodi~ne medicine Jugoisto~ne Evrope.
Svim u~esnicima ponu|en je upitnik
radi ocene kvaliteta Konferencije, a
sredwa ocena svih ponu|enih sadràja
bila je 4,23, {to je za organizatora veliko
priznawe.
Organizacioni odbor Konferencije
AKTIVNOSTI SLD
DECEMBAR 2006.
Lekar 5
XLIII kancerolo{ka nedeq a
Udruèni u borbi protiv maligniteta
zainteresovani za novine u oblasti gastrointestinalne
onkologije.
XLIII kancerolo{ka nedeqa }e ostati upam}ena i po
tome {to je prvi put odràna specijalna sesija posve}ena
osobama obolelim od malignih oboqewa. Plenarno predavawe pod nazivom Adjuvant Treatment of Colon Cancer:
Past, Present and Future odrào je dr
@ak Vils (Jacques Wils) iz Holandije, a predavawe iz oblasti onkolo{kog sestrinstva pod nazivom
Critical care of person with cancer
Mi{el Dolan (Michelle Dolan) iz
Velike Britanije. Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju
Srbije prof. dr Nenad Borojevi}
dodelio je plenarnim predava~ima
specijalno priznawe za doprinos
edukaciji, profesionalnom razvoju
i objavqivawu radova onkologa i
onkolo{kih sestara u na{oj zemqi.
Glavna tema na ovogodi{woj kancerolo{koj nedeqi bila je posve}ena
raku {titaste `lezde. S obzirom
na to da je Kancerolo{ku nedequ oduvek podràvalo
Ministarstvo zdravqa, kao deo zajedni~kih aktivnosti
predstavqeni su Nacionalni vodi~i za
prevenciju malignih oboqewa, diskutovalo se o preporukama za za{titu prava bolesnika, kao i o kontroli duvana u na{oj
zemqi. S druge strane, Kancerolo{ku nedequ je oduvek podràvalo i Ministarstvo
za nauku Republike Srbije, te je stoga posebni deo bio posve}en pretraìvawu biomedicinske literature na internetu i
novinama predstavqenim na 42. Kongresu
Ameri~kog udruèwa klini~kih onkologa.
Predstavqene su i neke od kontroverzi u
oblasti lokalnih opcija le~ewa u metastatskoj bolesti, a u posebnu celinu je izdvojen problem metastaza u mozgu. Karcinomu dojke je uvek posve}eno zna~ajno
mesto, a ovoga puta odràn je nau~ni simProf. dr Nenad Borojevi} i prof. dr Radan Xodi}
ancerolo{ka sekcija Srpskog lekarskog dru{tva je u
saradwi s Institutom za onkologiju i radiologiju
Srbije organizovala od 26. do 28. oktobra 2006. godine
XLIII kancerolo{ku nedequ s me|unarodnim u~e{}em, na
kojoj je u~estvovalo vi{e od 300 registrovanih u~esnika.
Tradicionalno, ovom najve}em skupu onkologa u na{oj
zemqi pridruìle su se ve} dvadesetu godinu zaredom svojim celodnevnim programom medicinske sestre i tehni~ari onkolo{kih institucija Republike Srbije, {to je
jo{ jedna potvrda neophodnosti multidisciplinskog i
timskog pristupa osobama s malignim oboqewima.
Istovremeno s odvijawem Kancerolo{ke nedeqe, Beograd je imao ~ast da bude prvi doma}in u Isto~noj Evropi
redovnog jeseweg sastanka radne grupe za gastrointestinalne malignitete Evropske organizacije za izu~avawe i
le~ewe raka (EORTC). Ovaj sastanak se odvijao na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije i u prostorijama
Dru{tva Srbije za borbu protiv raka, a okupio je 45 u~esnika iz Belgije, Francuske, Nema~ke, Portugala, Turske,
Ma|arske, Izraela, [vajcarske, Holandije, Velike Britanije, Italije, Danske i Srbije. Eminentni ~lanovi radne
grupe EORTC odràli su u ~ast doma}ih onkologa Simpozijum pod nazivom Integration of molecular biology into clinical practice: How far are we?, koji je bio otvoren ne samo za
u~esnike Kancerolo{ke nedeqe, ve} i za sve one koji su
K
pozijum o biomarkerima. Tako|e je posebna sesija posve}ena trenutnom stawu radioterapijskog servisa u na{oj
zemqi. Najboqi rezultati prosle|eni za prezentaciju na
Kancerolo{koj nedeqi objavqeni su u suplementu jedinog
specijalizovanog onkolo{kog ~asopisa u na{oj zemqi
Archive of Oncology.
U~esnici sastanka EORTC u Beogradu
Stru~ni program XX godi{weg sastanka medicinskih
sestara i tehni~ara onkolo{kih institucija Republike
Srbije odvijao se i kroz specijalna predavawa „Profesionalno organizovawe medicinskih sestara u onkologiji i ukqu~ivawe u rad Kancerolo{ke nedeqe“ i „Prezentacija Nacionalnih vodi~a za prevenciju malignih
bolesti – uloga sestre u implementaciji“ i tri okrugla
stola „Specifi~nosti u pristupu bolesnicima sa metastatskom bole{}u – od dijagnostike do palijativne nege“,
„Karcinom {titaste `lezde – novine u zdravstvenoj nezi,
dijagnostici i le~ewu“ i „Maligna bolest u starijem
ìvotnom dobu – novi trendovi u onkolo{kom sestrinstvu“. Kancerolo{ka nedeqa je organizovana uz veliku
pomo} izlaga~a – farmaceutske industrije, a najve}i pojedina~ni donator je, kao, uostalom, i svake godine, bilo
Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka.
Dr Svetlana Jezdi}
çetvrti kongres pedijatara Srbije i Crne Gore
beogradskom hotelu „Hajat“ je od 1. do 4. oktobra 2006.
godine odràn êtvrti kongres pedijatara Srbije i
Crne Gore. Koncipiran kao kongres celokupne medicine
de~jeg doba, opravdao je zamisao organizatora kako po
broju u~esnika, tako i po broju prijavqenih radova u
svakoj od tematskih oblasti. Na Kongresu je u~estvovalo
548 pedijatara i lekara drugih specijalnosti de~je medicine. Prof. dr Milo{ Bani}evi}, predsednik Udruèwa
pedijatara SCG, u pozdravnoj re~i je istakao da je Udruèwe, i pored sloènih uslova, u periodu izme|u
Tre}eg i êtvrtog kongresa ostvarilo zna~ajne
rezultate: o~uvano je ili unapre|eno zdravqe
najmla|ih; u reformama zdravstvenog zakonodavstva o~uvana su re{ewa koja odgovaraju
zdravstvenim potrebama dece i omladine i o~uvan je profesionalni status pedijatara u primarnoj zdravstvenoj za{titi; u oblasti kontinuirane medicinske edukacije pedijatara beleì se stalni napredak, kako po broju zainteresovanih lekara, tako i po kvalitetu nastave;
Udruèwe je postalo ~lan Saveza evropskih
nacionalnih pedijatrijskih dru{tava i asocijacija (UNEPSA) i Me|unarodnog pedijatrijskog
udruèwa (IPA).
U plenumu Kongresa, posle sve~anog otvarawa, predavawa su odràli gosti iz inostranstva. Klemens Vlasi~ iz Be~a je govorio o kombinovanim vakcinama, Xon Vels iz Tormartona
(Engleska) o modulaciji imuniteta odoj~adi
primenom prebiotika, Helena Fonseka iz
U
Lisabona o specifi~nostima adolescencije, a Angela
Tomas iz Edinburga o neonatusnoj hematologiji. Jedno od
uvodnih predavawa odrào je i Milen Minkov iz Be~a.
Za izlagawe na Kongresu Nau~ni odbor je odabrao ukupno 479 radova, grupisanih u 24 tematske oblasti. Na ovom
kongresu su prvi put do sada izdvojene kao posebne oblasti „Istorija pedijatrije“ i „Mladi u pedijatriji“. Koliko se moglo proceniti, najve}e interesovawe u~esnika
Kongresa izraèno je za teme iz neonatologije, imunolo-
gije, pulmologije i adolescentne medicine. Prvi put su,
tako|e na ovom kongresu, nagra|eni autori najuspe{nijih
postera (14), i to kotizacijom na Desetom seminaru
Pedijatrijske {kole.
Sa zadovoqstvom se moè primetiti da su radovi iz
oblasti primarne zdravstvene za{tite i po broju i po
kvalitetu bili na vi{em nivou nego na dosada{wim kongresima i drugim sli~nim skupovima. Isto tako, trebalo
bi ista}i da zdravstvena za{tita dve populacione grupe
– novoro|en~adi i adolescenata, ostaje, kao i u
drugim evropskim zemqama, u ìì interesovawa de~jih lekara kao jedan od savremenih i
aktuelnih izazova za struku i zdravstvenu politiku. Razvoj zdravstvene za{tite dece i omladine
podrazumeva o~uvawe mesta i uloge pedijatra u
primarnoj zdravstvenoj za{titi, formirawe
republi~ke stru~ne komisije, imenovawe referentnih ustanova, osnaèwe promotivno-preventivne orijentacije i daqe normativno regulisawe utemeqeno na postoje}im zakonskim propisima, izme|u ostalog, i inovirawem Uredbe iz
1995. godine i prate}ih programa.
Moè se slobodno re}i da je ovaj kongres sveobuhvatno{}u pristupa i sadràjem ispunio
ciqeve organizatora i o~ekivawa u~esnika i da
predstavqa nesumwivo vrlo zna~ajan stru~ni
doga|aj ne samo u na{oj sredini, ve} i {ire. Prof. dr Radovan Bogdanovi}
U~esnici sesije „Istorija pedijatrije“
JUBILEJI
6 Lekar
DECEMBAR 2006.
Vek i po od ro|ewa Sigmunda Frojda
ve godine se navr{ava 150 godina od ro|ewa mo`da
najpoznatijeg psihijatra u {iroj javnosti –
Sigmunda Frojda. Svet je ugledao 6. maja 1856. godine u
malom ~e{kom mestu Moravske P{iboru (Frajburg). Kada
je malom Sigmundu bilo tri godine, porodica Frojd
prelazi u Be~, u kojem Sigmund provodi ceo svoj ìvot.
Ipak, kao Jevrejin, zbog najezde fa{izma, ìvot zavr{ava
u Londonu 1939. godine.
U {iroj javnosti Frojd je poznat kao otac psihoanalize
i jedan od pionira u otvarawu prostora u medicini za
izu~avawe seksualnosti. Psihoanaliza danas traì sopstvene psiholo{ke puteve, izvan medicine, na kojima
nisu vi{e neophodni lekari za bavqewe wome, kao {to je
to bilo u Frojdovo vreme. Dotle se istraìvawe seksualnosti sve vi{e razvija u okriqu medicine, kao interdisciplinska medicinska oblast, ne vezuju}i se samo za psiholo{ku oblast, kako je to prete`no bilo u Frojdovo
vreme. Me|utim, ime Sigmunda Frojda osta}e ve~ito u
psihijatriji i psihologiji.
Ukazivawem na dinami~nu i ekonomi~nu komponentu
du{evnih sadràja, doprineo je blièm shvatawu
li~nosti ~oveka i ve}em razumevawu psihijatrijskih
poreme}aja. Psihijatrija 20. veka se, u pore|ewu s
prethodnim vekom, umnogome razlikovala upravo zahvaquju}i doprinosima Sigmunda Frojda, koji je otkrio
novi entitet neuroti~nih poreme}aja i puteve wihovog
le~ewa. Zahvaquju}i Frojdovom zalagawu, razvija se psihoterapija kao oblik le~ewa u psihijatriji. Ru{io je
o{tar bedem izme|u psiholo{ki normalnih i psihijatrijski du{evno poreme}enih, a time i granice izme|u
oblasti psihologije i psihijatrije.
O
Dan se}awa
U zemqama koje su bile saveznice tokom Prvog svetskog
rata skoro devet decenija se 11. novembar obeleàva kao
dan se}awa na poginule vojnike. Toga dana u reveru kaputa se nosi stilizovan cvet bulke, koji simboli~no predstavqa poqa bulki u Flandriji, na kojima su krajem rata
ìvot izgubili mnogi mladi qudi. Posebna po~ast se
ukazuje veteranima iz Prvog svetskog rata, naro~ito u
Francuskoj.
Predstavnici diplomatskog kora u Beogradu svakog 11.
novembra poklone se senima svojih predaka i poloè
vence na spomenike koji se nalaze na francuskom,
engleskom i italijanskom vojnom grobqu. Ovogodi{wu
komemoraciju organizovala je Ambasada Kanade.
Dostojanstveno i tiho, uz molitvu i zvuk vojni~ke trube,
odata je po~ast poginulima na grobqu Komonvelta, posle
~ega je prire|en prijem u zgradi Ambasade.
Za ovu priliku Srpsko lekarsko dru{tvo je iz svog
muzeja ustupilo deo stalne izlo`bene postavke koji se
odnosi na u~e{}e i pomo} Kana|ana Srbiji u toku Prvog
svetskog rata. Prim. dr @arko Vukovi}, koji je bio inicijator ovako lepe saradwe, iz svoje li~ne kolekcije priloìo je fotografije lekara i bolni~arki savezni~kih
medicinskih misija. Tokom prijema, uz razgledawe
izlo`be, zvanice su imale priliku da pogledaju i dokumentarne filmove iz ratnog vremena.
Dr Jelena Jovanovi}-Simi}
ûvena Frojdova sofa
(Muzej Sigmunda Frojda u Londonu)
Sigmund Frojd sa k}erkom Anom
Mnogi pojmovi koje je Frojd uvodio u psihijatriju poznati su i danas {iroj javnosti: podsvest, ego, svest sna,
superego, mehanizmi odbrane, intrapsihi~ki konflikti
itd. Mnogi od tih pojmova su odoma}eni, tako da se vi{e
i ne vezuju posebno za psihoanalizu ili Sigmunda Frojda,
ve} imaju uobi~ajeno zna~ewe u svakodnevnom ìvotu
~oveka. Verujem da i danas me|u mladim psihijatrima ima
onih koji u praksi i teoriji koriste mnoge Frojdove
doprinose koji su odoma}eni, a da pri tom nemaju u svesti
~iwenicu o frojdovskom poreklu pomenutih znawa.
Na{a javnost se moè upoznati sa Frojdovim delima na
srpskom jeziku (prevod sa nema~kog) kroz ediciju
„Odabrana dela Sigmunda Frojda“ (u osam kwiga), u selekciji dr Huga Klajna i izdawu Matice srpske. Prvo izdawe
ove edicije iza{lo je 1969. godine, ali ih je do danas bilo
nekoliko.
Dr Zoran Raki}
In Flanders fields
In Flanders fields the poppies blow
Between the crosses, row on row,
That mark our place; and in the sky
The larks, still bravely singing, fly
Scarce heard amidst the guns below.
We are the Dead. Short days ago
We lived, felt dawn, saw sunset glow,
Loved, and were loved, and now we lie
In Flanders fields.
Take up our quarrel with the foe:
To you from failing hands we throw
The torch; be yours to hold it high.
If ye break faith with us who die
We shall not sleep, though poppies grow
In Flanders fields.
Lt. Col. John McCrae
Ambasador Kanade Robert Mekdugal i dr @arko Vukovi}
„Each year, at the 11th hour of the 11th day of the 11th month, citizens of the Commonwealth mark Remembrance day. We honour those who fought and gave their lives for us and for our
countries in war.
The first Remembrance day was conducted in 1919 throughout
the Commonwealth.
On Remembrance day, poppies are worn as a reminder of the
blood-red flower that still grows on the old batllefields in
France and Flanders. They have become the symbol of sacrifice
and a way to commemorate all of our brave servicemen and
women for their courage. These were and are the heroes of their
nations.
But speak not of war itself as glorious. It is sometimes necessary
and sometimes just, but it is never glorious.
War is lying in pain in the cold mud or falling a long, long way
out of a stormy sky.
War is your own death and the death of those you love and
destruction of things you hold dear.
Many of us here are diplomats. We must bend every effort to
shore up the foundations of peaceful coexistence and to resolve
quarrels before thay can explode into armed conflict.
It is November 11 in Belgrade. A clear, bright morning, almost
eleven o clock. We will remember those who have fallen. They
did not fail us and we will not fail them.“
Iz govora gospodina Roberta Mekdugala,
ambasadora Kanade
Lekar 7
DECEMBAR 2006.
Borba je svakodnevna
rancusko Ministarstvo inostranih poslova je
finansiralo projekat za srpske lekare pod nazivom
„Podr{ka obuci iz kancerologije“. Projekat traje ve}
nekoliko godina i oko {ezdesetak srpskih lekara je do
sada posetilo nekoliko onkolo{kih centara ili bolnica
u Francuskoj radi jednomese~nog stru~nog usavr{avawa.
I ove godine je u toj vode}oj ~lanici Evropske unije boravilo oko dvadeset lekara ne bi li pro{irili svoja znawa
i upoznali se sa dostignu}ima francuske onkologije, koja
vaì za jednu od najpresti`nijih i najorganizovanijih u
svetu. Od 17. septembra do 15. oktobra 2006. u Institutu
„Paoli Kalmet“ (Institut Paoli-Calmettes) u Marsequ boravili su lekari Sun~ica Dagovi}, klini~ki onkolog sa
Klinike za onkologiju u Kragujevcu, i Vuka{in M. Anti},
hirurg iz Vrawske bolnice, koji se ve} dugo godina bavi
onkolo{kom hirurgijom dojke.
Institut „Paoli Kalmet“ je glavni regionalni centar
za borbu protiv raka za Marseq, regiju Bouches-du-Rhones,
preciznije, Provansu, Alpe, Azurnu obalu i Korziku. To
nije samo ustanova za le~ewe raka, ve} i za nau~no istraìvawe kancera uop{te. Wen buxet je ve}i od 105 miliona evra godi{we, s ulagawem u nove nau~noistraìva~ke
projekte i druge investicije od preko 16 miliona evra za
godinu. Godi{we se u ovom institutu le~i vi{e od 17.000
bolesnika, sa 5.500 novih.
Skoro da je nepotrebno isticati najsavremeniju i sofisticiranu opremu operacionog bloka, gde se tokom
godine izvr{i oko 3.000 hirur{kih intervencija u
op{toj anesteziji, od kojih 300 traju duè od {est sati.
Kao lekar posmatra~ prisustvovao sam mnogim hirur{kim intervencijama, od onih na dojci, zbog ~ega sam
prvenstveno oti{ao na ovu kratkotrajnu edukaciju, do
najsloènijih intervencija u hepatobilijarnom hirur-
F
Predstavq amo vam...
lini~ko-bolni~ki centar „Beànijska kosa“, eminentna institucija
zdravstva Srbije i Beograda nastavna baza
Medicinskog fakulteta u Beogradu, 29.
maja ove godine proslavila je veliki
jubilej – 50 godina od osnivawa.
Davne 1956. godine na prostoru Beànijske kose formirana je Gradska bolnica za
grudobolne, ~iji je prvi upravnik bio dr
Qubi{a Ili}. Bolnica je imala 434 posteqe, 15 lekara, 25 sestara i 35 bolni~ara,
a bavila se iskqu~ivo le~ewem osoba obolelih od tuberkuloze i drugih plu}nih
bolesti. Godine 1978. konstitui{e se kao
jedan od pet klini~ko-bolni~kih centara
i otada radi kao op{ta bolnica, ukqu~iv{i se u zbriwavawe urgentnih stawa iz
interne medicine, hirurgije, urologije i
traumatologije. Godine 1997. KBC „Beànijska kosa“ postaje nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu za internu
medicinu, hirurgiju, radiologiju, patologiju i socijalnu medicinu. Jedan od bitnih trenutaka u tradiciji dugoj pola veka
jeste osnivawe Dijagnosti~kog imixing
centra 1996. godine (skener, magnetna rezonancija, digitalna angiografija), ~ime
KBC „Beànijska kosa“ postaje najopremqenija institucija zdravstva u Srbiji. U
ovom centru prvi je zaìveo „Medik pro-
K
{kom le~ewu, hirur{kom le~ewu
èluca i debelog creva, {to za svakog hirurga deluje inspirativno i
jo{ vi{e podiè entuzijazam i voqu
za rad. Od svih hirur{kih intervencija koje se na~ine ovde, 32% se
urade na dojci, 13% na kolonu i rektumu, 16% u op{toj digestivnoj hirurgiji, 8% tokom hirur{kog le~ewa jetre i pankreasa, dok 26% ~ine
ginekolo{ke, onkolo{ke i operacije u maloj karlici; najmawi procenat (5%) operacija pripada urolo{koj hirurgiji.
Me|utim, ono najva`nije sa ~ime
smo se sretali na svakom koraku bio
je nepresu{ni optimizam lekara,
ali i bolesnika koje oni le~e.
Optimizam, vera i nada u ozdravqewe. U svakom uglu
plakat sa natpisom „Borba je svakodnevna“ jasno govori o
upornosti lekara u le~ewu i pristupu bolesniku
obolelom od raka. Iako je u Francuskoj nastupilo vreme
tehni~ke ili ra~unarske visokosofisticirane medicine, francuskim lekarima se mora odati priznawe jer
jo{ nije izgubqen neposredni, prisni odnos lekara i
bolesnika, kao ni sugestivna mo} koju bi lekar u znatnoj
meri trebalo da ima.
Za divqewe je kako je organizovana radiolo{ka slu`ba
radi ranog otkrivawa raka dojke u wihovim tzv. infraklini~kim stadijumima. Rano otkrivawe raka dojke putem
mamografije (depistage, screening), koje je ura|eno kod èna
starijih od 50 godina, dovelo je do smawewa mortaliteta
za oko 30% u zemqama gde su programi zapo~eti, pa i u
Institut „Paoli Kalmet" (Institut Paoli-Calmettes)
Francuskoj. Naàlost, kod nas primena mamografije nije
u ranom otkrivawu raka dojke, ve} u dijagnostikovawu
oboqewa dojke kod bolesnica kod kojih su se ve} ispoqili
klini~ki znaci.
Da ne bi bilo zabune, pored na{ih svakodnevnih problema – hroni~nog nedostatka novca, nedovoqne opremqenosti, ~esto naru{enih me|uqudskih odnosa – siguran
sam da pripadamo evropskoj porodici zemaqa koje imaju
ozbiqno organizovanu onkolo{ku slu`bu. Na{i lekari
su i te kako stru~ni, humani i plemeniti.
Na kraju, evo i jedne makedonske poslovice: Poje slavej~e, a ne kave{~e!
Dr Vuka{in M. Anti}
Pedeset godina rada KBC „Beànijska kosa“
gram“, komercijalni program brze dijagnostike koji se ostvaruje na zahtev pacijenta, a iste godine otvara se i Apartmanski blok sa 14 apartmana. Lekari KBC
„Beànijska kosa“ su prvi u zemqi uradili laparoskopsku holecistektomiju
1992. godine (prim. dr Mirko Grubor i saradnici), endoskopsku linearnu ultrasonografiju (doc. dr Nikola Milini}), vi{eslojnu duboku krioterapiju (dr Du{an
\or|evi}), prvi su napravili program
brze dijagnostike, uveli prvi integralni
informacioni sistem YUBIS i prvi osnovali dijagnosti~ki imixing centar.
Godine 2005. KBC „Beànijska kosa“ je dobio zlatnu medaqu „Tesla–Pupin“ kao najuspe{niji kolektiv u Srbiji, a nagradu su
dodelili Srpska akademija nauka i umetnosti, Privredna komora Srbije i Dru{tvo pronalaza~a Srbije i Crne Gore.
Danas KBC „Beànijska kosa“ ima 950
zaposlenih lica, oko 200 doktora medicine, oko 400 sestara, profesora, nastavnika
i magistara. U godini jubileja po~ela je
gradwa nove poliklinike povr{ine od
1.600 kvadratnih metara, prve nove gra|evine u zdravstvu Srbije u posledwih 15 godina. Veliki broj novih tehnolo{ko-dijagnosti~kih novina uvodi se u praksu,
ukqu~uju}i 64-slajsni skener PhilipsBrilliance i novi magnet, angiograf, mamograf... Stalno
unapre|ewe uslova za rad i boravak na{ih bolesnika KBC
„Beànijska kosa“ dovodi u
lidersku poziciju u zdravstvu
Srbije. Bolni~ki centar, prema mnogim statisti~kim parametrima Gradskog zavoda za
javno zdravqe u Beogradu, zauzima drugo mesto, iza Klini~kog centra Srbije, a sprovede-
na anketa Ministarstva zdravqa Republike Srbije o zadovoqstvu bolesnika donela
je KBC „Beànijska kosa“ lidersku poziciju u 2005. godini.
KBC „Beànijska kosa“ se nalazi na velikoj povr{ini okruènoj zelenilom, u
predivnom parku, koji na{im bolesnicima omogu}uje mir, odmor i uìvawe u zelenilu, cve}u i ~arima japanskog vrta. Ponosni na pre|eni put i ostvarewa stremimo ka boqem i uspe{nijem sutra.
Dr Du{an Vukoti}
Idejni projekat nove zgrade Poliklinike
MUZEJ SLD
8 Lekar
Posetili smo...
gradu Varni (Bugarska), u ulici Paraskeva Nikolova,
~iju levu stranu ~ini {etali{te du` obale Crnog
mora, nalazi se Muzej istorije medicine. Sme{ten je u
zgradi gradske bolnice koja je izgra|ena zahvaquju}i donaciji Paraskeva Nikolova, koji je, izbaviv{i se iz turskog ropstva sredinom 19. veka, stekao bogatstvo kao trgovac u Odesi. Pred kraj ìvota zave{tao je svom rodnom
gradu ogromnu sumu novca – 126.900 srebrnih rubaqa za
osnivawe i izdràvawe bolnice. Svog prvog bolesnika
ova bolnica je primila 8. novembra 1869. godine i do
1978, kada je u zgradu sme{ten novoosnovani muzej istorije medicine, bila je sedi{te razli~itih zdravstvenih
institucija. Stalna izlo`bena postavka Muzeja podeqena
je u tri celine i predstavqa razvoj medicinske prakse i
nauke na tlu dana{we Bugarske od 4. veka pre nove ere do
perioda posle Drugog svetskog rata.
DECEMBAR 2006.
Muzej istorije medicine u Varni
U
Zgrada Muzeja (1869)
U okviru Antropolo{ke zbirke nalaze se eksponati na
osnovu kojih se dolazi do saznawa o konstituciji, na~inu
ìvota i naj~e{}im bolestima drevnih qudi (promene na
ki~menim pr{qenovima i zglobovima, frakture kostiju,
promene na vilicama i zubima i drugo). Iz perioda Bron-
zanog doba, kada su na tlu Bugarske ìveli Tra~ani, rekonstruisani su tada{wi na~ini le~ewa pomo}u lekovitih trava i sastojaka ìvotiwskog i mineralnog porekla,
kao i mineralnih voda. Tu su i medicinski instrumenti
od bronze i gvo`|a, kao i kolekcija anti~kog kovanog
novca s likovima Asklepija, Higije i Herakla.
Drugi deo izlo`be obuhvata period od pada Bugarske
pod tursko ropstvo (kraj 14. veka) do ponovnog uspostavqawa dràvnosti 1885. godine. U to vreme le~ewem su se
bavili laici: „narodni lekari“ (primenom lekovitog
biqa, ali i magijske medicine), monasi u manastirima i
mali broj stranih doktora medicine.
U okviru tre}eg dela izlo`be prikazan je uspon medicine posle sticawa nezavisnosti Bugarske, ostvaren kroz
osnivawe i unapre|ewe obrazovnih, zdravstvenih i stale{kih institucija. Pored diploma, dokumenata i
li~nih predmeta zaslu`nih lekara, posebno su zanimqive
rekonstrukcije lekarske i zubne ordinacije s instrumentarijumom i medicinskim aparatima (kraj 19. i po~etak
20. veka). Tu je i izvanredno o~uvana i bogato opremqena
apoteka iz istog perioda.
U muzejskoj biblioteci ~uva se oko 4.000 kwiga i spisa
na razli~itim jezicima.
Prema re~ima dr Iskre Kapin~eve, direktora Muzeja,
muzejska delatnost prati aktuelne dru{tvene i kulturne
potrebe i uslove evropske integracije. Upravo su zato kao
glavni pravci delovawa u budu}nosti nagla{eni unapre|ewe organizacije i menaxmenta prema standardima
ICOM, istraìvawa i unapre|ewe delatnosti u okviru
muzejske komunikacije i stvarawe i ja~awe postoje}ih
veza kroz zajedni~ke planove i programe aktivnosti sa
drugim medicinskim muzejima u Evropi.
LATICE ISEQENI»KOG SVETA
Qubav i humanost na delu
ti{li su davno. To vreme mere najmawe jednom decenijom, a neretko i sa vi{e decenija. I kao {to to
obi~no po nekom nepisanom pravilu biva, razdvajawe od
dragih stvari u~inilo ih je naro~ito osetqivim prema
wima, pa se razneènost i suze pojave i na samo pomiwawe
re~i otaxbina, rod, rodni grad, Srbija,...
Da za Srbe u rasejawu sve ipak ne mora samo na tome da
se zavr{i primer je na{a koleginica dr Mirjana Andrejevi}-Kri, koja ve} dvadeset godina ìvi i radi u Nema~koj. O wenom Dru{tvu srpskih lekara i stomatologa u
Nema~koj smo ve} pisali, a Predsedni{tvo Dru{tva i za
idu}u godinu priprema konkurs za {est stipendija koje }e
lekarima iz Srbije i Republike Srpske omogu}iti
usavr{avawe u Nema~koj.
Dr Andrejevi}-Kri, na{a „doktorka Mimica“, osniva~
je i predsednik humanitarne organizacije koja ve} osam
godina prikupqa pomo} za bolnice, {kole, izbegli~ke
kampove i de~je domove. Medicinski aparati, sanitetski
i hirur{ki materijal, lekovi, bolni~ki kreveti i posteqina, ortopedska pomagala, {kolski pribor i kompjuteri, ode}a, obu}a i slatki{i, zahvaquju}i ogromnom elanu doktorke Mimice i wenih saradnika, kako u „Pro
humanu“, tako i u Srbiji, godinama uspevaju da stignu na
svoja odredi{ta {irom na{e zemqe. Po{iqke vredne i
desetine hiqada evra nisu prestale da stiù uprkos komplikovanim carinskim procedurama, uvo|ewu poreza na
humanitarnu pomo}, kao i te{ko}ama oko organizovawa
O
Kov~eì} mudrih misli
Zalud je kukati nad razbijenim kr~agom.
Zalud lepa brada, kad je luda glava.
Zalud mi je biser, kad mi grlo davi.
Zaludu je pametan, ako nije za sebe pametan.
Zalud je tulipanu lepota, kad ne miri{e.
Dr Mirjana Andrejevi}-Kri
sa ministrom Vuk~evi}em (Foto: BETA)
transporta iz Nema~ke.
Tokom 2006. godine, posredstvom „Pro humana“, Klini~ko-bolni~ki centar u Kragujevcu dobio je novi bronhoskop, a Klinici za kardiohirurgiju Klini~kog centra
Srbije u Beogradu stigla je ve} tre}a po{iqka. Posle
opreme za operacioni blok, ovog puta je stiglo ~etrdeset
bolesni~kih kreveta sa du{ecima i ormari}ima, invalidska kolica, pokretni stolovi za preglede, dezinfekciona sredstva, posteqina i uniforme za osobqe. Prof.
dr Miqko Risti}, direktor klinike, posebno je naglasio
da je oprema visokog kvaliteta, {to nije uvek slu~aj sa
humanitarnim po{iqkama.
Nepresu{ni entuzijazam i vi{egodi{wi trud dr
Andrejevi}-Kri nagra|eni su maja ove godine odlikovawem „ôvekoqubqe“, koje joj je u ime Dràvne zajednice
Srbija i Crna Gora uru~io ministar za dijasporu Vojislav Vuk~evi}. Dr Andrejevi}-Kri je nagradu posvetila
svom ocu Aleksandru, koji je bio de~ji lekar i od kojeg je,
prema sopstvenim re~ima, nasledila entuzijazam i posve}enost humanosti.
Svaki dolazak u Srbiju doktorka Mimica iskoristi za
susrete sa svojim kolegama, ali joj najve}u radost pri~ine
pogledi i osmesi dece kojima je novogodi{wim paketi}ima, igra~kama ili medicinskim pomagalima uspela da
ulep{a i olak{a odrastawe. U Bad Salcuflen se tada vra}a punog srca.
Da batina opame}uje,
magarac bi bio najpametniji.
Najvi{e je qudi slomilo vrat
preko mehanskog praga.
Vino i mudrog pobudali.
Prva litra pla}a ostale.
Vino ne veli 'ajde, nego sedi.
Rakija nigde nije ~ast otvorila.
Ko u kr~mu ide tu|u decu hrani.
ûvaj se prve ~a{ice, ona je bez dna.
Lud i pijan bra}a su.
Peta (~a{a) beneta, deveta pometa.
[to trezan misli, pijan govori.
Vino ko~i, a rakija veè (jezik).
Kad ti vino glavu uzme,
nisu ni noge vi{e tvoje.
Vino daje dobru voqu, al' ne daje pamet boqu.
Priredila: dr Slavica @iì}-Borjanovi}
DECEMBAR 2006.
SVET MEDICINE
Kuda ide na{a proizvodwa
imunobiolo{kih preparata?
ecenijama je organizacija na{e preventivne medicine – od Batuta, [tampara,
Hempta, osnivawa prvih Pasterovih zavoda
u Ni{u 1900, Novom Sadu 1922, kao i
Instituta „Torlak“ 1930. godine – bila me|u najboqima u svetu i zadovoqavala ve}inu
potreba za vakcinama i serumima. Me|utim, posledwih nekoliko godina nastupio
je period okretawa uvozu i ga{ewa doma}e
proizvodwe mnogih preparata.
Savremena vakcina protiv besnila je
potpuno zaustavqena posle uspe{no zavr{enih laboratorijskih i klini~kih ispitivawa, iako je dobila registracioni
atest nekada{weg Zavoda za farmaciju na
Torlaku, sa potpisom i onda{weg i sada{weg direktora Agencije za lekove, kao i
pozitivne izve{taje o testirawu u nadle`nim ustanovama u Budimpe{ti i Moskvi. Nedostajala je samo politi~ka voqa
nadle`nih da se izda dozvola za primenu.
Proizvodwa „seruma“ protiv besnila tokom petnaest godina u kooperaciji Instituta za transfuziju krvi u Beogradu i Pasterovog zavoda u Novom Sadu izdràla je sve
vreme sankcija i bombardovawa, ali ne i
„transparentnu demokratiju“, i ve} godinu
dana nema doma}eg antirabijskog imunoglobulina. U isto vreme pojavquju se vesti
kako }e trajno biti zaustavqen pogon separacije plazme Instituta za transfuziju
krvi i da }e krv na{ih dobrovoqnih davala-
D
ca biti slata u inostranstvo na separaciju.
Prekinuta je proizvodwa vakcine protiv gripa na Torlaku. Ova vest stiè u
vreme kada nas pla{e nastupaju}om pandemijom. Me|utim, to nije sve: „Torlaku“ su
oduzete zmije za proizvodwu seruma protiv zmijskog otrova a da se u javnosti nije
pojavilo obja{wewe ovakvog postupka.
âk je objavqena vest da }e zmije ponovo
biti pu{tene, kako bi se o~uvala prirodna ravnoteà! Ovakav odnos vlasti prema
proizvo|a~ima vitalnih imunobiolo{kih preparata dovoqno govori sam za sebe.
Zata{kana je i afera o falsifikovanom
imunoglobulinu protiv tetanusa od pre
godinu dana, a oni koji su za to na sudu
odgovarali, po mom mi{qewu, samo su neposredni izvr{ioci, dok je komandna
odgovornost (na mnogo vi{em nivou) ostala za{ti}ena.
Re{ewe ovakvih afera moè biti samo u
obezbe|ewu potpune javnosti u radu odgovaraju}ih institucija i Ministarstva
zdravqa. Boqe bi bilo da o serumima i
vakcinama odlu~uje mnogo ve}i broj stru~waka, kao u vreme postojawa Stalne epidemijske komisije, koju je, po re{ewu Ministarskog saveta (br. 2601, od 28. februara 1919), vodio dr Milan Jovanovi} Batut. Ako tako ne bude, osta}e nam samo slavna istorija kao nenau~ena lekcija.
Prof. dr Du{an Lalo{evi}
Vakcinacija studenata stomatologije
protiv virusa hepatitisa B
o~etkom zimskog semestra {kolske
2003/04. godine, povodom Svetskog
dana borbe protiv hepatitisa B, na Stomatolo{kom fakultetu u Beogradu organizovano je predavawe o ovom virusu. Predava~
je bio prof. dr Boìdar Antonijevi}, redovni profesor predmeta Infektivne
bolesti.
Posle predavawa na kojem su objavqeni
frapantni podaci o rasprostrawenosti,
posledicama i izloènosti stomatologa
ovom virusu, postavilo se pitawe vakcinacije studenata stomatologije, koji, podse}awa radi, na tre}oj godini studija dolaze u kontakt s pacijentima koji su
mogu}i nosioci ovog virusa. Uz obrazloèwe da je do tada vakcinacija protiv
virusa hepatitisa B bila obavezna i da ju
je Stomatolo{ki fakultet redovno organizovao, a da zbog finansijske situacije
to sada nije mogu}e, prof. Antonijevi}
nam je dao predlog da mi to sami organizujemo i obe}ao da }e nam pomo}i u svemu
{to nam bude trebalo.
Posle razgovora sa svojim kolegama,
uglavnom studentima tre}e godine (kojih
je bilo oko 70), uvideo sam da su svi zainteresovani da se vakcini{u, ali da zbog
obaveza na fakultetu niko nije spreman da
bude organizator vakcinacije. Znaju}i da
ni{ta ne}e do}i samo od sebe, odlu~io sam
da sam organizujem preventivnu vakcina-
P
Lek protiv }elavosti smawuje
koncentraciju PSA
S obzirom na visok stepen „prelaska“
ispitanika iz prve grupe u drugu grupu,
zakqu~ak ostavqamo ~itaocima...
inasterid, {irom sveta popularan
lek protiv }elavosti, ve{ta~ki sniàva koncentraciju prostata-specifi~nog antigena (PSA) u plazmi, koji se koristi kao skrining-test za karcinom
prostate. Istraìvawe je obuhvatilo 308
mu{karaca starosti 40-60 godina koji su
protiv }elavosti primewivali lek
Propecia® (finasteride). Ciq istraìvawa je
bio da se dokaè da finasterid ve{ta~ki
sniàva vrednosti PSA u plazmi kod
mu{karaca sredweg ìvotnog doba i na
taj na~in ometa rano dijagnostikovawe
karcinoma prostate. Ovo saznawe }e se
iskoristiti u izmeni vodi~a dobre klini~ke prakse za lekare op{te medicine,
specijaliste dermatologije, interne medicine i urologije, kako bi se izbegli propusti i kako bi oni svojim pacijentima
postavili pitawe da li koriste ovaj lek i
upozorili ih na eventualno mogu}e la`no
negativne rezultate skrininga ukoliko
primewuju finasterid.
Lek finasterid je prvi put registrovan po~etkom devedesetih godina dvadesetog veka za le~ewe benigne hiperplazije
prostate (BPH). Sedam godina kasnije
(1997) Ameri~ka agencija za primenu hrane i lekova (Food and Drug Administration –
FDA) je odobrila ovaj lek za le~ewe
}elavosti kod mu{karaca.
Acomplia® – nova nada za gojazne
F
Le~ewe diskus-hernije
olesnici s lumbalnom diskus-hernijom (discus hernia), bilo da su le~eni
hirur{ki ili nehirur{ki, pokazuju sli~an stepen oporavka kada je u pitawu
intenzitet bola. To je pokazala jedna dvogodi{wa studija, ~iji su se ispitanici
B
Lekar 9
ompanija Sanofi-Aventis smatra da }e do
kraja aprila 2007. godine dobiti
odobrewe od Ameri~ke agencije za primenu
hrane i lekova (Food and Drug Administration
– FDA) da distribuira nov lek potiv gojaznosti pod nazivom Acomplia® (rimonabant). Tablete od 20 mg se primewuju jednom dnevno, uz doziranu fizi~ku aktivnost i odgovaraju}i dijetetski reìm
ishrane. Stru~waci smatraju da }e najvi{e
koristi od ovog leka imati gojazne osobe s
pridruènim oboqewima, kao {to su dijabetes tip 2, povi{en nivo holesterola u
krvi, kardiovaskularna oboqewa i sl. FDA
je u oktobru 2006. godine odbila dozvolu za
distribuciju ovog leka na teritoriji SAD
dok se ne dobiju dodatni podaci o sigur-
ciju protiv virusa hepatitisa B. Sa prof.
Antonijevi}em ustanovio sam dinamiku
vakcinacije i revakcinacije (tri doze),
vode}i ra~una da to budu dani kada svi
studenti mogu da do|u. Odabrana je subota
s po~etkom u 10 ~asova u malom amfiteatru Stomatolo{kog fakulteta. Detaqno
ispisana obave{tewa sam postavio na
svim vidnim mestima na fakultetu. Od
o~ekivanih stotinak studenata, za vakcinaciju se prijavilo ~ak 356 studenata. Posle sa~iwavawa spiska i uplata za vakcinu, sve je bilo spremno. Dobavqa~ je bio
ta~an, a medicinske sestre Dara, Slavica
i Zorica s Infektivne klinike Klini~kog centra Srbije su se rado odazvale pozivu da obave vakcinaciju. Unapred objavqeni termini za sve tri doze bili su
uglavnom ispo{tovani. Na zadovoqstvo
svih, vakcinacija je uspe{no ura|ena. Od
356 prijavqenih studenata, samo wih sedam nije vakcinisano do kraja zbog wima
„objektivnih“ razloga.
Ovom prilikom zahvaqujem svima koji
su doprineli da vakcinacija bude do kraja
uspe{no izvedena, a pre svega prof. Boìdaru Antonijevi}u, sekretarici Stomatolo{kog fakulteta Zorici Paji} i
medicinskim sestrama Dari, Slavici i
Zorici s Infektivne klinike KCS. Dr stom. Ivan Ivanovi}
K
koji su podvrgnuti operaciji ose}ali
boqe nego oni koji su le~eni nehirur{kim putem, ali ne statisti~ki zna~ajno.
Lumbalna diskus-hernija se ~esto uo~ava
na snimcima, ali, zbog izostanka simptoma, moè da se povu~e tokom odre|enog
vremena i bez operacije.
U pomenutoj studiji su u~estvovala 472
ispitanika (42% èna) s potvr|enom
lumbalnom diskus-hernijom, prose~ne
starosti od 42 godine, kojima je preporu~eno hirur{ko le~ewe. Kod bolesnika su tako|e bili zastupqeni jasni simptomi radikulopatije od najmawe {est
nedeqa. Nasumi~nim odabirom su formirane dve grupe ispitanika: prvu grupu su
~inila 232 bolesnika koja }e i}i na
operaciju, dok je drugu grupu ~inilo 240
ispitanika koji }e biti le~eni nehirur{kim putem. Nehirur{ko le~ewe podrazumeva fizioterapiju, edukaciju o ve`bama koje se mogu obavqati kod ku}e, kao i
primenu nesteroidnih antiinflamacionih lekova. Kontrolni pregledi su
obavqani posle {est nedeqa, tri meseca,
{est meseci, jedne i dve godine. Doslednost zadatoj terapiji nije bila potpuna;
naime, 50% bolesnika koji su odre|eni za
operaciju je i podvrgnuto operaciji tri
meseca posle prijema u bolnicu, dok je
30% ispitanika koji su u prvom mahu
odre|eni za nehirur{ko le~ewe podvrgnuti operaciji u istom periodu.
nosti i neèqenim efektima. Dosad je od
neèqenih efekata naj~e{}e prijavqivana depresija.
REUTERS
Transdermalni skopolamin
ezultati istraìvawa koje je predstavqeno na godi{wem skupu Ameri~kog
udruèwa anesteziologa (American Society of
Anesthesiology – ASA) ove godine pokazali su
da transdermalni skopolaminski flaster
R
smawuje rizik od nastanka postoperacione
mu~nine i povra}awa (PONV) najmawe 24
~asa posle hirur{kog zahvata. Istraìvawe
je obuhvatilo 85 bolesnika koji su hirur{ki
le~eni u totalnoj endotrahealnoj anesteziji
(TETA) i koji su imali tri pozitivna faktora rizika za nastanak PONV (od ukupno ~etiri). Faktori rizika su: ènski pol, anamnesti~ki dobijen podatak o postoperacionoj
ili mu~nini tokom putovawa, da je bolesnik
nepu{a~, odnosno da je pre operacije primewen opioid u suzbijawu bola. Svi ispitanici su tokom operacije dobijali ondansetron
(4 mg i.v.) kao antiemetik.
Bolesnici su ukqu~eni u studiju metodom
slu~ajnog izbora, a svrstani su u dve grupe.
Prvu grupu je ~inio 41 ispitanik kojem je
nalepqen transdermalni skopolaminski
flaster, dok su drugu grupu ~inila 44 ispitanika s tzv. placebo flasterom. Stepen
mu~nine na skali od 1 do 10 je kod operisanih bolesnika odre|ivan na svakih sat vremena tokom postoperacionog boravka u bolnici, i to u periodu od tri sata, kao i na
svaka ~etiri sata posle pu{tawa iz bolnice. Rezultati su pokazali da je ve}i stepen
mu~nine i povra}awa zabeleèn kod bolesnika u tzv. placebo grupi tokom prva 24 sata
po pu{tawu iz bolnice. Naj~e{}i neèqeni efekat pri primeni skopolaminskog
flastera je, kako su naveli ispitanici, suvo}a usta. Istraìva~i podse}aju na to da
zna~ajnih odstupawa me|u grupama ispitanika nije bilo, jer je tokom operacije
primewen ondansetron.
Priredio: dr med. Neboj{a \uri{i}
PRO»ITAJMO, POGLEDAJMO...
10 Lekar
Urgentna neurolo{ka i neurometaboli~ka stawa kod dece
Autori: Borivoj D. Marjanovi} i Qubomir M. Stojanov
Izdava~: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006
osve}enost i upornost autora, rad i
znawe izrodili su zna~ajnu i vrednu
kwigu korisnu za sve profile i generacije lekara koje rade sa decom, a najvi{e za
one koji rade na odeqewima intenzivne
nege. Dr Borivoj Marjanovi}, nau~ni savetnik Medicinskog fakulteta u Beogradu, i dr Qubomir Stojanov, vi{i nau~ni
saradnik Medicinskog fakulteta u Beo-
P
gradu, mogu se, kao retko koji lekar, pohvaliti ogromnim i dugogodi{wim klini~kim iskustvom, radom ste~enim na odeqewu intenzivne nege, ali i velikim
poznavawem najsavremenije stru~ne literature iz te oblasti. U 25 poglavqa kwige i
na 431 strani obra|eni su najva`nije bolesti i poreme}aji iz oblasti de~je neurologije i neurometabolizma koji mogu da
ugroze ìvot deteta.
Prvo poglavqe posve}eno je energetskoproteinskoj potpori i mehanizmima metaboli~ke kontrole vitalno ugroènog deteta, za koje se danas smatra da su integralni
deo le~ewa sa nekad presudnim uticajem na
tok i ishod bolesti.
U poglavqu o netraumatskoj komi razmotreni su etiolo{ki ~inioci, patofiziologija i klini~ka slika kome, s najva`nijim patolo{kim nalazima u neurolo{kom statusu.
Jedan od naj~e{}ih poreme}aja na de~jim
odeqewima intenzivne nege je sindrom
hipoksi~no-ishemijske encefalopatije
odoj~adi i starije dece posle kardiopulmonalnog zastoja. U ovom poglavqu su prikazana naj~e{}a oboqewa pra}ena zastojem
rada srca, kao i patofiziologija povrede
centralnog nervnog sistema u toku ishemije i reperfuzije na }elijskom i molekulskom nivou.
Poglavqe o akutnim encefalopatijama
kod uro|enih metaboli~kih oboqewa bavi
se pojedina~no retkim, ali kao celina
zna~ajnim, delom potencijalno letalnih
oboqewa koja se jo{ nedovoqno prepoznaju i adekvatno le~e u na{oj sredini.
U poglavqu o epilepsijskom statusu,
zanimqivom i izazovnom problemu za pedijatre i neurologe, na jednostavan i kompetentan na~in obra|ene su klasifikacija i epidemiologija, koje nas informi{u
da je u~estalost statusa najve}a u de~jem
uzrastu i da kod 70% dece u prvoj godini
po ro|ewu predstavqa prvu manifestaciju epilepsije. Velika u~estalost ovog
problema u svakodnevnoj pedijatrijskoj
praksi utica}e na to da ovo poglavqe bude
Novosadski zapisi
Stojan Berber
ili razmicawe vremena
Autor: Stevan Litviwenko
Izdava~: Spektar, Ni{, 2004.
zivale konkretnu datost, a u drugom nivou
asocijativno i simboli~no transponovale li~na se}awa, atmosferu, individualnu intimu i kolektivno pam}ewe
sugra|ana.
Novosadski zapisi, pri~e i pri~ice,
zgode i nezgode, slike i skoce – bilo kako
da nazovemo ovu decentnu, simpati~nu
ispovest, spomenar, hroniku, almanah,
album, memoare ili, pak, in memoriam jednom malenom ise~ku kosmi~kog vremeplova – treba ~itati i do~itavati.
Stevanovo lapidarno kazivawe, smisao
za poentirawe, uo~qivi senzibilitet za
estetske, intelektualne i naro~ito eti~ke
vrednosti svojih bli`wih, {kolskih pajta{a i drugih qudi u urbanom okruèwu
natapaju celo {tivo aromom benevolencije i implicitno saop{tenim àlom,
{to je ba{ ovaj period {kolovawa, najlep{i i najdraì u sva~ijem ìvotu, prekinut naglo, surovo, bolno, ba{ u fazi
kada se iz ne`ne larve radosno ra{ire
krila leptira rasko{nih duginih boja.
Dr Aleksandar Milenkovi}
(iz Recenzije)
tivo koje nam podastire dr Stevan
Litviwenko satkano je u dobroj
meri od niti opisane hroni~arsko-spomenarske tkanice. Autor nije imao pretenzija da sro~i integralnu „istorijsku
fresku“ Novog Sada uokvirenu razdobqem
svoga boravka u wemu, ve} je, ponukan
spontanim navirawem iz se}awa, kao
karte u pasijansu pore|ao slike doìvqenog koje su u prvom nivou zna~ewa prika-
[
Voz koji me sa roditeqima i sestrom nosi ka novom prebivali{tu pribliàva se
Novom Sadu. Posle nekoliko prvih dana u Beogradu (kojih se gotovo i ne se}am) i detiwstva u Skopqu i Ni{u, moj otac, dràvni ~inovnik, dobija preme{taj za glavni grad
„preka“. Jedanaesta mi je godina, radoznao sam i istovremeno uzbu|en zbog susreta sa
nepoznatim i neizvesnosti koja me ~eka.
Kada su vagoni izronili iz mraka petrovaradinskog tunela, odjednom mi se pred o~ima, obasjana suncem, rasprostrla najve}a vodena povr{ina koju sam dotle video. Posle
brzih tokova i uskih korita Vardara i Ni{ave, mirno, {iroko, veli~anstveno prostranstvo Dunava. Toliko {iroka, pomislio sam, mora da je Misisipi, tajanstvena reka
o kojoj sam ~itao u pustolovinama Toma Sojera. Mojoj zadivqenosti nisu smetali ni
gvozdeni nosa~i konstrukcije mosta koji su se u ritmu smewivali i presecali mi vidik...
Oktobar, 2001. godina. U kasno popodne Slobodan Borisavqevi} i ja, kao wegov jedini
saputnik, vra}amo se za Beograd sa na{eg novosadskog skupa po tmurnom, vla`nom i
hladnom jesewem vremenu. Pored nas levo i desno, kilometrima kroz sremsku ravnicu,
promi~u poqa rastresite, mokre zemqe iz koje vire ostaci stabqika pose~enog kukuruza. Povremeno iz polutame izrawaju jata ptica crnog perja, pretraùju}i u niskom
letu po obranom kukuruzu.
(Novosadski zapisi – odlomci iz teksta)
DECEMBAR 2006.
verovatno naj~itanije u celoj kwizi.
U poglavqu o cerebrovaskularnim bolestima istaknuta je wihova va`nost za
pedijatre i de~je neurologe zbog visokog
procenta kognitivnog deficita i motornih sekvela, kao i velike stope mortaliteta.
Posle nekoliko izuzetno va`nih poglavqa, na za~equ kwige se nalazi deo o
mo`danoj smrti, odnosno ireverzibilnom
prestanku svih mo`danih funkcija. Ovo
poglavqe se bavi medikolegalnim problemima, koji }e biti sve aktuelniji u
budu}nosti kada se transplantaciona medicina vi{e razvije u na{oj sredini.
Data nam je kwiga u kojoj autori jednostavnim i razumqivim redosledom stru~nog izlagawa informi{u lekare o najteìm oboqewima koja mogu da zadese dete.
Pri tom se sluè enormnom bibliografijom, te je svaka preporuka zasnovana na
dokazima savremene medicine. To je
uxbenik koji se detaqno studira u prijatnoj atmosferi doma, o kojem se diskutuje i
koji se razmatra u svakodnevnom timskom
radu, ali naj~e{}e hitno konsultuje u
te{koj samo}i trenutaka samostalnih
odluka.
Prof. dr Milena \uri}
Autor: Stojan Berber
Izdava~: Univerzitet u Novom Sadu U~iteqski fakultet u Somboru,
Sombor, 2006
erujemo da nije preterano ako kaèmo
da bi kwigu kao {to je ova trebalo da
ima svaki pisac posle odre|enog vremena
provedenog na kwièvnoj i izdava~koj
sceni, posebno pisac s opusom koji ima
veliki broj kwiga raznovrsnih ànrova,
kao {to je to slu~aj sa Stojanom Berberom.
Vi{estruki stvarala~ki anga`man uslovio je i vi{estruki autorski identitet
ovog pisca: on je pesnik i romansijer,
dramski pisac, autor stru~nih studija,
antologi~ar, polemi~ar, lekar, profesor
univerziteta, prire|iva~,... Svoj stvarala~ki nerv uposlio je Stojan Berber na
mnogo vi{e od jednog podru~ja, na vi{e
nego respektabilnom broju kwiga i pojedina~nih priloga u periodici, na temama
koje nas ~esto iznena|uju svojom {irinom,
pogotovo danas, u vreme kada zagovornici
na~ela specijalizacije zahtevaju od ~oveka
predanog kulturi i kwizi da se odredi i
ograni~i samo u jednoj oblasti.
îtalac }e ovde prona}i mnoge priloge,
kriti~ke osvrte i odlomke iz {irih analiti~kih tekstova posve}enih Berberovom
pesni~kom, romansijerskom, antologi~arskom radu, ali i wegovim studijama koje
zadiru u oblast kwièvnosti. Odavno je
formulisana izreka koja kaè da ve}ina
qudi ima biografiju, dok pisci povrh toga
poseduju bibliografiju; tu izreku }emo rado upotrebiti da bliè odredimo prirodu
publikacije koju ~italac drì u rukama. I
dovoqno je da bacimo makar i samo letimi~an pogled na listu imena koju sadrì Berberova bibliografija da bismo se uverili
da su se wegovim delom bavili i neki veoma
zna~ajni savremeni kriti~ari i teoreti~ari kwièvnosti.
Posebnu odliku ove publikacije – mislim, i dodatni kvalitet – predstavqa dokumentarni materijal koji obuhvata reprodukcije naslovnih strana kwiga Stojana
Berbera, fotografije, bibliografske
V
podatke, re~ju, raznoliku gra|u za koju
verujemo da }e biti od koristi ~itaocima
koji se jednog dana, mo`da i posle dugog
vremena, upute pi{~evom opusu, zainteresovani kako za ocene izre~ene o wegovom delu, tako i za one „stvarala~ke sitnice“ koje mo`da smatramo efemernim, a
koje }e nekom pogledu iz budu}nosti
pomo}i da se boqe sna|e u na{em vremenu
i da ga potpunije razume.
Onaj ko stvara svojim ìvotom ostavqa
tragove u svetu. Ova kwiga ima ambiciju
da sabere deo tih tragova jednog stvarala~kog ìvota.
Sa{a Radoj~i} (Umesto predgovora)
Novi po~etak
Ceo vek, i vi{e,
na{i stri~evi, i otac, i brat sni{e
da imaju zajedni~ki vrt,
i onda do|o{e brankovi}i i kao smrt
spali{e i ku}u, i podrum, i krov,
i dignuv{i visok zid
kraj wega iskopa{e
i dubok rov.
Zalud nam be{e
i molba, i suza, i muklog srca bat,
kosovska ve~era, i kletva,
brankovi}i gluvi, i slepi,
prodado{e nas za zlatan sat
kao da nismo isto seme,
isti jezik, istorija, jedan vrat.
Sada smo opet na po~etku.
Nakovaw stoji, ali majstora wet.
Odahwujemo za novi zamah, novi let,
pa neka nam ve} jednom
nebeska zvezda zasija,
ili neka se rasprsne
svet.
Stojan Berber
Lekar 11
DECEMBAR 2006.
Istori~ari medicine u Somboru
Somboru je 27. oktobra 2006. u baroknom Narodnom pozori{tu odràn
sastanak Nau~nog dru{tva za istoriju
zdravstvene kulture Vojvodine. O poznatim lekarima Sombora govorio je prof.
dr Stojan Berber, o zdravstvenim prilikama u somborskoj op{tini posle Drugog
svetskog rata prim. dr Branislav Danilovi}, o po~ecima rada 1925. godine Bolnice „Kraqa Aleksandra i kraqice Marije
Kara|or|evi}“ prim. dr Vladimir Pani},
U
o medicinskim tokovima u Bezdanu posle
Drugog svetskog rata prim. dr Ferenc
Bala, a o apotekarskoj slu`bi u Vojvodini
u tim danima dipl. farm. Ilija Savki}.
U referatima nisu zaobi|ena ni poznata medicinska imena srpskog saniteta,
kao {to su dr Milan Jovanovi} Batut, dr
Konstantin Pei~i}, dr Radivoj Simonovi}, ali ni imena koja su obeleìla savremene tokove somborske medicine, kao {to
su dr \or|e Lazi}, infektolog, dr Frawo
Ambro{i}, hirurg, i drugi.
Skup je informisan i da je Predsedni{tvo Srpskog lekarskog dru{tva u Beogradu prihvatilo inicijativu prof. dr
Stojana Berbera da se organizuje kongres
istorije srpske medicine, ~emu je Dru{tvo, prema izjavi predsednika prof. dr
Lazara Lep{anovi}a, spremno da dâ svoj
puni doprinos.
Organizaciju sastanka je pomogao somborski Zdravstveni centar „Dr Radivoj
Simonovi}“.
Prof. dr Stojan Berber
Dan ruì~astih traka
reventivna zdravstvena slu`ba
Zdravstvenog centra „Dr Milenko
Marin“ u Loznici je 27. oktobra 2006. godine prvi put obeleìla „Dan ruì~astih
traka“, kako se druga~ije zove Me|unarodni dan borbe protiv raka dojke. Dru{tvo
za borbu protiv raka „Za ìvot – Loznica“ obezbedilo je ruì~aste trakice, koje
su zdravstveni radnici uz edukacioni
materijal delili gra|anima. Zdravstveni
radnici su nosili ruì~aste e{arpe i
tra~ice na reveru. Pored {tanda Preven-
P
tivne slu`be, akciju su podràli i predstavnici kozmeti~ke ku}e Avon deqewem
balona i zastavica i volonterke zdravstveno-edukacionog udruèwa „Iskra –
Loznica“. Edukacioni materijal koji su
zdravstveni radnici i volonteri delili
odnosio se na prevenciju malignih bolesti, na uputstva za samopregled dojki, a
distribuiran je i poziv za skrining-mamografiju: Da li ste izvr{ili mamografiju? Zakaìte mamografiju na telefon
015/873-333, lokal 192.
U nedeqi obeleàvawa
Dana borbe protiv raka
dojke i u narednoj, u saradwi sa Slu`bom radiologije Doma zdravqa u Loznici, obezbe|en je besplatan pregled mamografom.
To je nai{lo na veoma
dobar prijem kod gra|ana
oba pola. Podeqene su sve
pripremqene tra~ice i
vi{e od 1.000 edukacionih flajera. Posteri o
skrining-mamografiji su istaknuti u
mnogim prodajnim objektima i u kabinama
za presvla~ewe, kako bi podsetili
Lozni~anke na obavezu prema svom zdravqu. Tih dana je emitovano nekoliko TV
emisija na svim lokalnim medijima, uz
u~e{}e istaknutih lozni~kih lekara.
Potencirana je va`nost ranog otkrivawa
raka dojke kao naj~e{}e maligne bolesti
ènske populacije, bolesti koja se le~i sa
velikim uspehom ako se rano otkrije i
primeni adekvatna terapija.
U Loznici je od januara
2005. godine po~eo da se
primewuje mamograf u
pregledu dojki i do danas
je pregledano oko 3.000
èna. Kod mnogih èna je
bolest otkrivena u ranom
stadijumu i one su izle~ene, mada je bilo i èna
kod kojih je bolest dijagnostikovana u kasnoj fazi. Ono {to je potrebno
jeste da se sve ène starije od 40 godina podvrnu
skrining-mamografiji
svake dve godine, a ène starije od 50 godina jednom godi{we, bez obzira na to da li
imaju bilo kakav znak bolesti. Ukoliko se
pri samopregledu primeti neka promena
ili napipa ~vori}, mamografski pregled
treba obavezno i {to hitnije izvr{iti uz
konsultaciju hirurga, onkologa i ginekologa. Kod mladih èna se kombinuje ultrazvu~ni pregled uz klini~ki i mamografski.
Prim. dr Nada \uri}
Peti transkulturni susret
psihodramskih terapeuta
i studenata psihodrame
septembru 2006. godine u Ohridu je, u
organizaciji Centra za interhumane
relacije i Makedonske psihodramske asocijacije, odràna Peta transkulturna
psihodramska radionica. O zbivawima iz
kojih su proistekla ova – moèmo re}i,
ve} tradicionalna – okupqawa govorio
nam je dr Vladimir Milo{evi} sa beogradskog Instituta za psihodramu, na kojem tokom ~etvorogodi{wih studija, osim
psihijatara i psihologa, mogu da se edukuju i lekari op{te medicine i drugih specijalnosti, kao i stru~waci iz drugih,
„pomaù}ih“ profesija.
Prema re~ima na{eg istaknutog psihodramati~ara dr Milo{evi}a, ideja o
pokretawu ovog vida me|unarodne saradwe
nastala je u Igalu 2001. godine, kada su se
posle psihodramske konferencije pod
nazivom „Integracija i pomirewe“ treneri Suzi Tejlor iz Velike Britanije, Oded
Nave iz Izraela i dr Vladimir Milo{evi} saglasili da je potrebno iskoristiti
ogroman kreativni potencijal koji se tokom konferencije zapazio kod svih u~esnika, ukqu~uju}i i same trenere. Tom prilikom je dogovoreno da se organizuju godi{wa okupqawa, kako bi se omogu}ila
me|unarodna saradwa edukatora i studenata psihodrame, ~ime bi qudi koji se
obrazuju o psihodrami stekli mogu}nost
da iskuse rad i superviziju terapeuta iz
drugih sredina i na taj na~in obogate svoje
edukacione i terapijske potencijale.
Prema mi{qewu dr Milo{evi}a, pored uèstru~nog aspekta, vaàn je i socijalni aspekt, budu}i da ovakve psihodramske radionice pruàju mogu}nost upoznavawa i pribliàvawa u~esnika (pre
svega, mladih), {to ima poseban zna~aj za
nas koji poti~emo iz zemaqa biv{e Jugoslavije s obzirom na skora{we iskustvo
brutalnih sukoba na ovim prostorima.
Samo upoznavawe tako otvara put ka razumevawu druga~ijih kulturnih obrazaca, a u
okviru svake grupe se formira i wena posebna kultura.
U
I zaista, svake godine se na razli~itim
mestima i u okviru druga~ijeg kulturnog
miqea okupqamo mi, psihodramski terapeuti i studenti psihodrame, svaki put godinu dana stariji i za toliko bogatiji ìvotnim i profesionalnim iskustvom. Pored toga, prilikom svakog okupqawa, koja su
dosad odràna dva puta u na{oj zemqi, a po
jednom u Hrvatskoj i Velikoj Britaniji,
aktuelna grupa biva osiroma{ena izostankom jednih, ali oboga}ena prisustvom drugih, dotad nepoznatih kolega. Na taj na~in
svaka grupa donosi koliko prepoznatqivog,
toliko i novog i neponovqivog.
Zahvaquju}i specifi~nosti ovog grupnog psihoterapijskog metoda (koji se zasniva na scenskoj ekspresiji, uz kori{}ewe, pre svega, dramskih tehnika, a radi
istraìvawa i sagledavawa sopstvene
li~nosti, qudskih relacija i skrivenih
dimenzija doìvqaja), unutar psihodramske grupe dolazi do razvoja specifi~ne
bliskosti i solidarnosti, tako da se bez
preterivawa moè re}i da tokom tih dana
na{eg zajedni~kog ìvota i rada funkcioni{emo kao jedna velika, na mnogo
na~ina {arolika, a u osnovi kohezivna i
podràvaju}a porodica, koja svojim ~lanovima pruà mogu}nosti za razvoj, kako
na profesionalnom, tako i na li~nom,
qudskom planu. Nije zato ~udo {to se svi
mi, iz razli~itih delova sveta, okupqamo
iz godine u godinu, svaki put s jo{ ve}im
entuzijazmom. Radujemo se i slede}em susretu u Izraelu, oktobra 2007. godine. Dr Karolina Bubawa,
spec. psihijatrije i student psihodrame
Koliko je mlado va{e srce?
reventivna zdravstvena slu`ba
Zdravstvenog centra „Dr Milenko
Marin“ u Loznici obeleìla je Svetski
dan srca organizovawem besplatnih pregleda za gra|ane. U nedequ 24. septembra
2006. godine, od 8 do 13 ~asova u centru
grada, u pe{a~koj zoni, gra|ani su mogli
besplatno da pregledaju {e}er u krvi,
krvni pritisak i telesnu teìnu.
Zdravo srce je preduslov dobrog zdravqa, kvalitetnog ìvota i dugove~nosti.
Ako su na{ izbor pravilna ishrana, redovna fizi~ka aktivnost i ìvot bez duvanskog dima, moèmo pomo}i svom srcu
da sporije stari. S nadom da }e zdrav
na~in ìvota pomo}i qudima {irom
sveta, ovogodi{wi Svetski dan srca obeleèn je pod sloganom „Koliko je mlado
va{e srce?“.
Osim pregledawa, lekari su davali i
savete za odvikavawe od pu{ewa, savete u
vezi s pravilnom ishranom, a kao ne{to
novo ove godine je organizovano fizi~ko
ve`bawe za qude tre}eg doba i, zahvaqu-
P
ju}i podr{ci Dru{tva za borbu protiv
raka „Za ìvot – Loznica“, posluèwe
zdrave hrane – sendvi~a od raznovrsnog
povr}a i vo}a.
Iako je ovo tek druga godina kako se u
Loznici organizuje akcija obeleàvawa
Svetskog dana srca, stanovni{tvo ju je
veoma dobro prihvatilo. Akcija je bila
izuzetno uspe{na, dobro organizovana,
koordinirana i izvedena. Oko 1.000 gra|ana se odazvalo pozivu i do{lo da preventivno prekontroli{e svoje zdravqe.
Me|u onima koji brinu o svom zdravqu
bilo je i mnogo mladih Lozni~ana. Akciju
su izveli lekari i zdravstveni radnici:
patrona`ne sestre i zaposleni u higijensko-epidemiolo{koj slu`bi Doma zdravqa u Loznici, a pridruìli su se i mladi
i stari volonteri zdravstveno-edukacionog udruèwa gra|ana „Iskra – Loznica“ i Dru{tva za borbu protiv raka „Za
ìvot – Loznica“.
Dr Nada \uri}
Izabrani ~lanovi Skup{tine Stomatolo{ke komore Srbije
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
Aleksi} dr Gospava
An|eli} dr Predrag
An|elkovi} dr Marina
Baji} dr Zlatan
Baleti} dr Zorica
Barali} dr Velibor
Barbek dr Branka
Ba{i} dr Ana
Beloica prof. dr Dragan
Blagojevi} dr Gordana
Blagojevi} dr Du{ka
Bogdanovi} dr Aleksandar
Bogdanovi} dr Katarina
Bogdanovi} dr Qiqana
Bo`jakovi} dr Martina
Boòvi} dr Milo{
Boòvi} dr Neboj{a
Boòvi}-Behara dr Du{ica
Bosi} dr Dejan
Bra{anac dr Du{an
Buri} dr Nikola
Velinovi} dr Jasmina
Vidovi} dr Branislav
Vukadinovi} prof. dr
Miroslav
Vukoti} dr Milan
Vulanovi} dr Ana
Vulovi} prof. dr Marko
Vu~eti} dr Zoran
Vu~eti} dr Qubo
Vu~kovi} dr Dragan
Genaqevi} dr Goran
Golubovi} dr Qubinka
Gordi} dr Branka
Grebenarevi} dr Bojan
Grgar dr Sofija
Dimitrijevi} dr Suzana
Dimi} dr Brankica
Dragojevi} dr Sweàna
Dragutinovi} dr Gordana
Draìn dr Stevan
\okovi}-Pe{terac dr Milena
\or|evi} dr Slobodan
\or|evi} dr Tawa
\o{i} dr Dragan
\ukanovi} dr Gordana
\uki} dr Zoran
\uri~in dr Slavko
@ivkovi} dr Vladan
@ivkovi} dr Jasmina
@ivkovi} prof. dr Milan
@ivkovi} prof. dr Slavoqub
@igi}-Ili} dr Sneàna
Ze~evi} dr \or|e
Ili} dr Jasmina
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
Jakovqevi} dr Dragan
Jak{i} dr Milan
Jankovi} dr Olivera
Jankulovska dr Slavica
Jovanovi} dr Ivana
Jovanovi} dr Milo{
Jevti} dr Zdravko
Jel~i} dr Milomir
Josi}-Rankov dr Emilija
Jugovi} dr Zoran
Kabadaja dr Hamid
Kalaba dr Vesna
Karaxi} doc. dr Branislav
Kecman dr Du{anka
Kipi} dr Jasminka
Kova~evi} dr Milorad
Kova~evi} dr Mirjana
Kojovi} dr Dragiwa
Koni} dr Ilija
Kosov~evi} dr Zoran
Koci} dr Jovan
Krsti} dr Qubica
Kr~marevi} dr Mirjana
Lazarevi} dr Vladan
Lazi} dr Zoran
Leki} dr Gordana
Lesi} dr Milutin
Luki} dr Veselin
Luki} dr Gordana
Luki} dr Zorica
Qubisavqevi} dr Radomir
Marjanovi} dr Eleonora
Marjanovi} dr Zoran
Markovi}-Panteli} dr
Svetlana
89. Marti} dr Nata{a
90. Masla} dr Milan
91. Mijovi} dr Branko
92. Mikovi} dr Qubomir
93. Milovanovi} dr Vera
94. Milovanovi}-To}ki} dr
Milica
95. Milosavqevi} dr Boris
96. Milutinovi} dr Miroslav
97. Mini} dr Du{an
98. Mitri~evi} dr Slavka
99. Mihajlovi} dr Qubinka
100.Mihi}-Jovanovi} dr Svetlana
101.Mi{i} dr Dragan
102.Mladenovi} dr Slavoqub
103.Ne{kovi} dr Miroslav
104.Nikoli} dr Branko
105.Nikoli} dr Vera
106.Nikoli} dr Qiqana
107.Nikoli} dr Sa{a
Educational Centre
Kneza Milo{a 19/I, Beograd
Tel: 011 3241 922; 011 3236 281
E-mail: academicbooks@eunet.yu
www.educational.co.yu
108.Novakovi} dr Danica
109.Nov~i} dr Jasmina
110.Notaro{ dr Radmila
111.Pani} dr Gordana
112.Pani{i} dr Vesna
113.Panti} dr Qiqana
114.Parabu}ski dr \urica
115.Petkovi} dr Aleksandar
116.Petkovi} dr Dobrivoje
117.Petkovi} dr Ne{o
118.Petrovi}-\or|evi} dr
Svetlana
119.Petrovi} dr Zoran
120.Petrovi} dr Milan~e
121.Petrovi} dr Tatjana
122.Popovi} dr Zvonimir
123.Predi} dr Branislav
124.Radlovi} dr Pero
125.Radovanovi} dr Radmila
126.Radoni} dr Dejan
127.Rajli} dr Radmila
128.Ra{eta-[qegora dr Sowa
129.Risti} dr Sre}ko
130.Roguli} dr Nata{a
131.Rokni} dr Vesna
132.Savi} dr Branislava
133.Selakovi} dr Sre}ko
134.Simi} dr Darko
135.Simi} dr Mom~ilo
136.Simi}-Milo{evi} dr Qubica
137.Simi} dr Neboj{a
138.Sin|eli} dr Dragan
139.Spasojevi} dr Milutin
140.Spasojevi} dr Sa{a
141.Srem~evi} dr Zoran
142.Sre}kovi} dr Dragica
143.Staj~i} dr Zoran
144.Stamatovi} dr Zoran
145.Stankovi} dr Zoran
146.Stankovi} dr Milena
147.Stankovi} dr Svetislav
148.Stojadinovi} dr Neboj{a
149.Stojanov dr Dejan
150.Stojanovi} dr Qiqana
151.Stojanovi} dr Mila
152.Stojin dr Sneàna
153.Stojkovi} dr Dragana
154.Stoj{i} dr Mlade
155.Tarasenko dr Boris
156.Teodosijevi} dr Dragoslav
157.Tesla dr Milena
158.Utvi} dr Budimir
159.Caki}-Risti} dr Svetlana
160.[arac dr Slobodan
Istorija medicine
au~no dru{tvo za istoriju zdravstvene kulture
Srbije, koje ima tradiciju dugu gotovo pet decenija,
obnovilo je svoj rad. Na sastanku koji je odràn 28. decembra 2006. godine u Srpskom lekarskom dru{tvu osnovan je
odbor koji }e u najkra}em roku izvr{iti pripreme za
odràvawe skup{tine Nau~nog dru{tva, dono{ewe novog
statuta i obnavqawe ~asopisa „Arhiv za istoriju zdravstvene kulture Srbije“. Doneta je odluka da se podrì
predlog prof. dr Stojana Berbera za organizovawe kongresa istorije srpske medicine, a Nau~no dru{tvo }e u
svim aktivnostima uzeti aktivno u~e{}e. Tako|e je prihva}en predlog dr Petra Paunovi}a da se dva sastanka
godi{we ubudu}e odràvaju u Zaje~aru.
Molimo da se ~lanovi Nau~nog dru{tva, kao i kolege
zainteresovane za oblast istorije medicine jave predsedniku prof. dr Slobodanu \or|evi}u ili sekretaru
Odbora dr Jeleni Jovanovi}-Simi}.
Telefoni za kontakt: 011/3234 261 i 063/204-690
E-mail: jtj204690@eunet.yu
N
Institut za savremenu istoriju, Beograd
Istorijski arhiv, Zaje~ar
Podru`nica SLD u Zaje~aru
Zavod za javno zdravqe "Timok"
Raja~ka {kola zdravqa
XVI NAUçNOSTRUçNI SKUP
Istorija medicine, farmacije i veterine
i narodne zdravstvene kulture
Teme:
1. Qubav u istoriji zdravqa i narodnoj zdravstvenoj
kulturi
2. Istorija medicine, farmacije i veterine (li~nosti i
doga|aji zna~ajni za istoriju medicine, farmacije i
veterine i narodnu zdravstvenu kulturu)
3. Etnomedicina i narodna zdravstvena kultura
4. Slobodne teme
5. Prezentacije rada udruèwa, doktorskih i magistarskih teza, prikazi kratkih filmova, kwiga i
~asopisa
Nau~nostru~ni skup }e se odràti krajem maja 2007. godine u Zaje~aru, u okviru Timo~kih medicinskih dana.
Prijava predavawa i prezentacija i slawe saètaka (na
disketi, do 200 re~i, Times New Roman, 12 pt) do 30. decembra 2006. na adresu: Istorijski arhiv u Zaje~aru (za direktorku Nade`du Pedovi}).
Kwige na engleskom jeziku iz svih
oblasti medicine, veterine i srodnih nauka
vode}ih svetskih izdava~a.
Vi{e od 200 najpoznatijih i
najprodavanijih naslova u svetu po cenama
niìm i za 30% od onih u inostranstvu.
INFORMATIVNI LIST SRPSKOG LEKARSKOG DRU[TVA
VLASNIK I IZDAVA^: SRPSKO LEKARSKO DRU[TVO
URE\IVA^KI ODBOR:
Dr Jelena Jovanovi}-Simi}, glavni i odgovorni urednik
Dr Neboj{a \uri{i}, sekretar
Dr @arko Vukovi}
Dr Qiqana Vu~kovi}-Deki}
Dr Slavica @iì}-Borjanovi}
Dr Svetlana Jezdi}
Dr Nada \uri}
Dr Rada Petrovi}
Dr Predrag Roguli}
Dr Vuka{in Anti}
Dr Branka Nikoli}
Stalni saradnik: Prof. dr Slavoqub @ivkovi}
Lektor i korektor: Isidora Ili}
Priprema i {tampa: Cicero, Beograd
Tira`: 4.000 primeraka
List se {tampa na recikliranom papiru.
Adresa redakcije: Srpsko lekarsko dru{tvo, Xorxa Va{ingtona 19, 11000 Beograd
Telefoni: 011/3234-261; 3234-450
www.sld.org.yu
e-mail: lekarsld@bvcom.net

U D A Trideset godina Akademije medicinskih nauka

Transcription

Similar documents

Untitled - Cavalier Corner Online

Погледај

program of the event |

Health Care 1/07

Погледај - Grad Užice