NEDELJNE TABOO VESTI

u i o svetu marketinških komunikacija
Udarne vesti
Internet arhiva Ebart konsaltinga
Poslovne vesti
Medijska dokumentacija Ebart konsaltinga nedavno je pokrenula dve nove Internet arhive, koje su svim korisnicima dostupne na veb-sajtu www.arhiv.co.yu.
Reč je o projektu koji nosi naziv Glasonoše, odnosno o arhivi intervjua objavljenih
u najuticajnijim domaćim novinama od 1990. do 2003. godine i o hronologiji prve
strane od 1990. do 2000. godine. Ebart jedini ima elektronsku arhivu štampe, kojoj
je moguće besplatno pristupiti putem Interneta. Oba projekta Ebart konsalting radi u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije i uz podršku Balkan Trust Democracy, Švedskog helsinškog komiteta i Fonda za otvoreno društvo.
Ostvarila se prognoza NTV-a o smeni u RRA
Kako smo i najavili u prošlom broju Nedeljnih Taboo vesti, predsednik Radiodifuzne agencije Nenad Cekić i njegov zamenik Aleksandar Vasić razrešeni su funkcije zbog objavljivanja javnog poziva u dnevnim novinama za popunjavanje mesta
u Upravnom odboru RTS-a. Javni poziv potpisao je predsednik Saveta Nenad Cekić, iako prethodno, kako su istakli članovi Saveta, nije održana sednica na kojoj
se o tome raspravljalo.
Novi predsednik Radiodifuzne agencije jeste episkop Porfirije. Cekić i Vasić ostaju članovi Saveta RRA.
Kampanja za bezbednost u saobraćaju
Kampanju za veću bezbednost u saobraćaju Kad pijem, ne vozim zajedno su pokrenuli Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, Radio-televizija B 92 i Apatinska
pivara. Prema rečima načelnika Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije Stojadina Jovanovića, radi se o kampanji koja ima za cilj smanjenje učešća alkoholisanih
vozača u saobraćaju, sa osnovnom porukom namenjenom upravo njima: Kad pijem,
ne vozim.
Na pitanje ko je autor
animacije koja se već neko vreme emituje na Televiziji B 92 (simulacija vožnje i saobraćajne nesreće) i slogana koji se može videti na bilbordima
u Beogradu i Novom Sadu, Jovanović je odgovorio: Neposredna izrada
animacije i slogana bila
je u nadležnosti Apatinske pivare.
U cilju efikasnije borbe za suzbijanje prekršaja prouzrokovanih upravljanjem vozilom pod dejstvom alkohola, Apatinska pivara je donirala uređaje za
kontrolu alkoholisanosti vozača (alkometri poslednje generacije), koji će se, prema
Jovanovićevim rečima, koristiti za kontrolu u sklopu preventivnih mera, ali i medijske kampanje povodom održavanja Sabora u Guči.
EUROPRESS-Travel Fest u Subotici
Međunarodni festival novinara radija i televizije Europress-Travel Fest biće
održan od 17. do 19. oktobra u Subotici. Festival neguje sadržaje vezane za putovanja i turizam. U toku je konkurs na koji autori mogu da pošalju svoje radove – radio i
televizijske reportaže i turističko-promotivne filmove – do 25. septembra ove godine.
U zvaničnoj konkurenciji učestvuju sve radio i televizijske stanice, novinari, agencije za marketing i propagandu, turističke i nevladine organizacije, koje dostave
svoje radove za takmičarski ciklus 2006–2008. Najbolji radovi biraće se u kategorijama: radio i televizijske emisije o putovanjima i turizmu i turistički promotivni
film. Informacije o festivalu i sva potrebna dokumentacija za učešće mogu se videti
na sajtu www.ftravel.tv
NTV
2
Foks dobija
novog vlasnika?
Kompanija Njuz korporejšn (News Corporation) medijskog mogula Ruperta Mardoka (Rupert Murdoch) dobila je ponudu da proda Foks televiziju – svoj ogranak u Srbiji, prenela je sredinom jula
agencija Rojters (Reuters). Navodi se da
je američka firma već angažovala stručnjake za procenu ulaganja iz preduzeća
Leman braders (Lehman Brothers) koji
bi trebalo da daju svoj sud o vrednosti srpskog Foksa i još dve televizije u istočnoj
Evropi za koje postoji interesovanje kupaca – TV Riga u Letoniji i bTV u Bugarskoj. Formalni pregovori o prodaji još
nisu počeli, ali, pošto nijedna od tri televizije ne posluje loše, postoji mogućnost
da ih Mardok i ne proda.
O prodaji bi prvo morala da bude obaveštena Republička radiodifuzna agencija, u kojoj kažu da za sada nema nikakvih zahteva. Inače Zakon o radiodifuziji (član 103) nalaže da svaku promenu
vlasničke strukture emiter mora prethodno u pisanoj formi da prijavi RRA čiji
članovi Saveta donose isključivu odluku
o promeni vlasničke strukture.
O eventualnoj prodaji nisu obavešteni ni u samoj TV Foks.
Nemamo nikakvu informaciju o prodaji, pa prema tome ni komentar – izjavila je za dnevni list Politika Slađana Paunović, pi-ar koordinator ove televizije.
Inače, zakon naglašava da se dozvola
za emitovanje programa, kao i dozvola
za radio-stanicu ne može ustupati, iznajmljivati ili na drugi način preneti ili
otuđiti (član 46), pa čak ni u slučaju kad
emiter proda opremu za emitovanje programa. Novi vlasnik morao bi da traži
dozvolu od RRA po uobičajenoj proceduri.
U Agenciji za privredne registre Foks
televizija zavedena je kao društvo sa ograničenom odgovornošću, koje čine četiri člana i to: Preduzeće za konsalting i menadžment ITV 2066 d. o. o. Beograd (15 odsto udela), Istočna televizija d. o. o. Beograd (15 odsto udela), Dragan Karanović (21 odsto učešća) i News Netherlands B. V iz Holandije (49 odsto učešća) u vlasništvu Ruperta Mardoka.
Preuranjena podrška
Poslovne vesti
Jelena nije
ali biće
Kompanija Gemaks je, uprkos tome što je znala da Jelena Janković još neće izbiti
na prvo mesto svetske rangliste, odlučila da je podrži prigodnim oglasom u dnevnim
novinama koji ima samo jednu manu. Preuranjen je.
U tom oglasu, koji je objavljen prošle nedelje, moglo se
videti da će tih dana na prvom mestu svetske WTA liste Jelena Janković smeniti
Anu Ivanović. Ipak, to se nije dogodilo zbog toga što Jelena, nažalost, nije uspela da
se kvalifikuje u finale teniskog turnira koji je nedavno
održan u Los Anđelesu. Kompanija Gemaks, koja već dugo podržava Jankovićevu, izdala je saopštenje u kojem
objašnjava zašto je u svom
oglasu stavila naslov – Jelena Janković je kraljica tenisa, koji je predstavlja prvom
teniserkom sveta.
Kompanija Gemaks, lider u oblasti graditeljstva, ima dugu tradiciju unapređivanja i ulaganja u razvoj belog sporta u Srbiji. Posebno u razvoj mladih talenata. Na
teniskim terenima TK Gemaks većina naših tenisera, čijim se pobedama danas ponosi cela Srbija a divi celokupna svetska javnost, ostvarila je svoje prve poene u pohodu ka svetskom vrhu. TK Gemaks je osnovan sa vizijom svog osnivača Đorđa
Antelja da tenis u Srbiji podigne na jedan novi nivo, u sam svetski vrh. Vizija se ostvarila – srpski tenis je u svetskom vrhu. Gemaks već godinama podržava mnoga
na-ša teniska imena, od kojih se neka nalaze na samim vrhovima svetskog tenisa:
Jelena Janković, Nenad Zimonjić, Novak Đoković, Janko Tipsarević, Ilija Bozoljac
i mnogi drugi. Posebno nas je obradovala pobeda našeg tenisera Nenada Zimonjića
koji je u paru sa Danijelom Nestorom nedavno trijumfovao u Vimbldonu i Torontu.
Upoznati sa odlukom WTA da se igračicama koje nisu učestvovale na turniru u
Los Anđelesu ne oduzimaju bodovi odmah po završetku turnira, zbog pomeranja
kalendara, kao i da Jelena nije prošla u finale, odlučili smo da ranije pripremljen
oglas ipak bude objavljen u identičnom obliku kao naš izraz snažne podrške Jeleni
Janković uoči predstojećih turnira. Sa Jelenom smo i kad pobeđuje i kad gubi. Jelena je to zaslužila svojom igrom, zadužila je ne samo TK Gemaks, već i čitavu Srbiju,
a uvereni smo da će uskoro biti na prvom mestu WTA liste.
Naš najvažniji zadatak je da pružimo snažnu podršku mladim teniserima, koji
su krenuli Jeleninim stopama, i da jasno stavimo do znanja da su zaposleni u kompaniji Gemaks uvek uz svoje igrače – stoji u saopštenju Gemaksa.
Oglas podrške našoj teniserki lep je gest kompanije Gemaks, ali se ipak moralo
voditi računa o tome da on bude aktuelan i tačan. Svako ko je informisan o sportskim dešavanjima, momentalno je uočio njegov nedostatak. Netačan oglas nije trebalo da bude objavljen, naročito ako se znalo za njegovu „manu” jer se kredibilitet
kompanije, odnosno ispravnost informacija koje dolaze iz nje, ne bi smeli dovoditi
u pitanje.
PMP invest preuzima Medelu
Preduzeće za investicije i konsalting PMP invest objavilo je ponudu za preuzimanje preostalih 72,71 odsto akcija vrbaškog proizvođača slatkiša Medela, posle
čega bi firma za konsalting bila jedini vlasnik Medele. Cena po kojoj će se izvršiti
preuzimanje jeste 19.929 dinara za akciju, dok je nominalna vrednost deonice 6.780
dinara. Ponuda je bezuslovna i otvorena je do 20. avgusta, objavljeno je na sajtu
Beogradske berze.
Britanski Times
pohvalio Exit
Čuveni britanski dnevni list Times objavio je tekst o muzičkom festivalu Exit
2008, na čitavih pet strana i u samim superlativima. Tako autor teksta Garet
Skarlok preporučuje Srbiju kao veoma
zanimljivu turističku destinaciju, hvaleći lepote naše prirode, kuhinje i šljivovice. U poređenju sa britanskim Glastonbury muzičkim festivalom, Times
daje prednost Exit-u.
Srbija nije jedna od onih tipičnih destinacija, ali sa jednim od najboljih evropskih muzičkih festivala, turizmom
koji cveta i svojom kuhinjom, ova zemlja
je svakako intrigantno mesto za posetu,
kaže Skarlok.
Pre nekoliko meseci londonski Observer takođe je pohvalio festival u Novom
Sadu ističući da inostrani festivali nude
mnogo više od britanskog Glastonburyja. Exit svake godine privlači sve više britanskih posetilaca, a razlozi za to su činjenice da se festival odvija u tvrđavi iz
17. veka, da karte za četiri dana koštaju
oko 70 funti i da su nastupe najavili bendovi Sex Pistols, Gosip i Primal Screem,
pisao je Observer.
Protest zbog
poskupljenja struje
Najava poskupljenja električne energije za 8,4 odsto u Srbiji izazvala je reakciju ovdašnjih udruženja potrošača. Predsednica Upravnog odbora Asocijacije potrošača Srbije (APOS) Edina Popov izjavila je kako je cena struje previsoka: To
je klasičan primer socijalne nepravde i
neuređenog tržišta električne energije u
našoj zemlji. Ona je dodala i da Vlada Srbije ne vodi računa o potrošačima i ne
štiti ih kao velike investitore: Teret je ponovo prebačen na potrošače iako su najveći dužnici firme i javna preduzeća, a
od njih se struja ne naplaćuje.
Centar za zaštitu potrošača Forum protestovao je zbog poskupljenja struje. U
saopštenju za javnost kaže se da član 7.
Zakona o cenama precizno utvrđuje obavezu resornog ministarstva da podnosi
predlog za davanje saglasnosti Vlade na
povećanje cene proizvoda i usluga pošto
prethodno pribavi mišljenja Ministarstva trgovine i usluga, koje je u obavezi
da se konsultuje sa organizacijom potrošača. Predsednik ovog udruženja Jovan
Jovanović pozvao je Ministarstvo trgovine da navede ime organizacije potrošača koja je dala pozitivno mišljenje o poskupljenju električne energije kako bi se
utvrdilo čije interese to udruženje štiti.
NTV
3
Kad zanemi dobar ukus
Poslovne vesti
Dnevni list Večernje novosti odnedavno objavljuje oglas za automobil kia pro
cee’d uz slogan
Kad komšije zaneme. U nastojanju da saznamo nešto više o
autoru oglasnog
rešenja koje poručuje da treba
kupiti novi automobil (ako ni zbog
čega drugog, onda zbog izazivanja komšijske zavisti – prim. Redakcije), kontaktirali smo sa zastupništvom kompanije Kia Motors u Beogradu – Kia Auto. Rečeno nam je da oglasna
poruka i kontroverzni slogan, dolaze iz centrale kompanije koja se nalazi u Sloveniji
(Kia Motors Adria Group) i da je odeljenje za marketing zastupništva Kiae u Beogradu
uvek samo distribuiralo oglasna rešenja koja su dolazila iz regionalne centrale.
Zaposleni u odeljenju za marketing Kia Auta smatraju da slogan Kad komšije zaneme, kako nam je rečeno, nije baš najbolje rešenje i dodaju da je prethodna kampanja i slogan koji se i danas može videti na bilbordima u Beogradu i Novom Sadu
– Kia je PROgovorila, mnogo bolji.
Britanski PR za Vojsku Srbije
U Centru za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije sredinom jula održana je radionica za odnose sa javnošću u organizaciji Uprave za odnose sa javnošću
Ministarstva odbrane, a u saradnji sa ambasadom Velike Britanije u Beogradu.
Učesnici radionice, koju je vodio profesor britanskog Krenfild univerziteta (Cranfield University) i dugogodišnji ratni izveštač i dopisnik Indipendenta (The Independent) prof.dr Kris Belami (Chris Bellamy), bili su oficiri za odnose sa javnošću
Vojske Srbije.
Radionicu su otvorili načelnik Uprave za odnose sa javnošću kapetan bojnog broda Petar Bošković, koji je tom prilikom predstavio dokumenta kojima se uređuje oblast odnosa sa javnošću u sistemu odbrane Republike Srbije, i vojni izaslanik Velike Britanije pukovnik Najdžel Fen (Nigel Fenn).
Izložba američkog dizajna
U beogradskoj Galeriji Ozon na Andrićevom vencu, u okviru Vizuelnog programa Belef festivala, priređena je izložba AIGA 365, na kojoj je predstavljeno oko stotinu dizajnerskih radova, nastalih u Americi tokom 2007. godine. Time je nastavljena praksa da se tokom letnjih meseci u beogradskim galerijama priređuju izložbe dizajnerskih ostvarenja. Predstavljaju „putujuće” izložbe. U sećanju nam je
predstavljanje Art direktors kluba iz Njujorka, u beton-hali na Savskom keju, koje
je ostvareno uz pomoć kompanije Politika magazini. Ovogodišnja izložba obuhvatila je dela u gotovo svim disciplinama vizuelnih komunikacija i oglašavanja. Među
njima je i Publikumov kalendar 2007. godine, koji je dizajnirala Pola Šer, inspirisana ćirilicom. Posebnu pažnju privlače radovi Stefana Sagmajstera, Pentagram
dizajna, Njujork tajms magazina, EPSM magazina i stvaralaca kompanije Tirst.
Izložba AIGA 365 predstavlja jedinstvenu priliku da se publika u Beogradu upozna
sa praksom grafičkog dizajna na jednom od najdinamičnijih tržišta u svetu. Predstavljena početkom godine u njujorškom AIGA Nacionalnom dizajn centru, izazvala je
veliko interesovanje američke javnosti eksperimentalnim i tragalačkim naporima
da se uspostave raspoznatljive vrednosti i pronađu novi putevi komunikacija.
Gabriela Mirenski, direktorka AIGA Nacionalnog dizajn centra u Njujorku, koja
je sa izložbom doputovala u Beograd, predstavila je ovo najstarije i najbrojnije profesionalno udruženje grafičkih dizajnera u SAD, čime je slika o dostignućima američkih stvaralaca bila potpunija.Više informacija o udruženju i radovima može se
naći na sajtu www.designarchives.aiga.org .
NTV
4
Tuborg Green Beat treću
godinu za redom
u Beogradu
Kompanija Carlsberg Srbija i Tuborg
Green, u saradnji sa Skupštinom grada
Beograda, predstavili su veliki muzički
događaj koji se već treću godinu za redom
održava na Kalemegdanskoj tvrđavi.
Ovogodišnji Tuborg Green Beat trajaće dva
dana i biće održan na terenima Košarkaškog kluba Partizan, 29. i 30. avgusta
sa početkom u 22h.
Kalemegdanska tvrđava je mesto koje
najbolje predstavlja istoriju i tradiciju
Beograda, pa je iz tih razloga i najpogodnija i najlepša lokacija za održavanje Tuborg Green Beata koji je u proteklim godinama postao tradicija mladih
Beograđana - izjavio je Aleksandar Radosavljević, generalni direktor kompanije Carlsberg Srbija.
Tuborg Green Beat je za ovu godinu
unapređen po svim organizacionim pitanjima. Ovo muzičko dešavanje podignuto je na viši nivo, kako u tehničkom smislu tako i po muzičkim žanrovima koji
će biti zastupljeni. Najveće zvezde ovogodišnje manifestacije biće grupa Asian
Dub Foundation i pevačica Kellis.
U skladu sa jednim od osnovnih načela svog poslovanja koje propagira društvenoodgovorno ponašanje kroz poštovanje etičkih standarda i očuvanje životne sredine, kompanija Carlsberg Srbija
ostvarila je ove godine saradnju sa kompanijom za odgovorno upravljanje ambalažnim otpadom Sekopak. Zajedničkim
snagama ove dve kompanije sprovešće
akciju zaštite životne sredine i prikupljanja otpada tokom trajanja Tuborg
Green Beata, a sve u cilju očuvanja životne sredine i promovisanja društvenoodgovornog ponašanja. Ova akcija podrazumeva korišćenje specijalno postavljenih posuda za metal, papir i plastiku, koja će omogućiti razvrstavanje otpada, ali i čišćenje tvrđave nakon završetka ovog muzičkog dešavanja. Time
će posetioci doprineti da se otpad ponovo koristi, reciklira i spaljuje uz povraćaj energije, što sve doprinosi kvalitetnijem i zdravijem životu.
Poslovne vesti
Novi biznis rijaliti šou
Republička agencija za razvoj malih i
srednjih preduzeća i preduzetništva najavila je da će od septembra pokrenuti
svoj televizijski rijaliti šou (reality show)
pod imenom Afirmacija u kojem će se
privatni preduzetnici takmičiti u razvoju sopstvenog biznisa.
Šest samostalnih preduzetnika, koji
se bave različitim delatnostima od proizvodnje do usluga, imaće priliku da predstave sebe kroz konkretne životne situacije, saopšteno je na sajtu Agencije www.
sme.sr.gov.yu.
Kamera Afirmacije pratiće takmičare
kroz najteže, ali i najuspešnije, trenutke, otkrivaće momente uspona i padova, poslovnih rizika, način razmišljanja
i delovanja u novonastalim i iznenadnim poslovnim izazovima.
Najavljeno je da će se Afirmacija na
RTS-u emitovati dva puta nedeljno od
početka septembra do kraja decembra,
a glavna nagrada od 4.000.000 dinara,
do koje se stiže sistemom bodovanja, biće dodeljena u završnoj emisiji u okviru
Novogodišnjeg programa RTS-a.
Publika će putem SMS-a moći da glasa za takmičare i tako pomogne svojim
favoritima na putu ka osvajanju glavne
nagrade
Sa žaljenjem
Nadahnuće stvara
pobednike!
Vesti iz Agencija
Pred vama je prva TV kampanja nacionalnog Paraolimpijskog komiteta Srbije i najboljih srpskih paraolimpijaca spremnih za novi izazov – Olimpijske igre u Pekingu 2008!
Priča u nekoliko sportskih
slika, sa malo reči i sa spiskom
neverovatnih sportskih dostignuća i rezultata vrednijih od
Fond za dobru zaradu
svega – jer nije svako rođen da
postane olimpijski pobednik,
svetski rekorder ili evropski prvak. Do sportskog Olimpa mogu samo posebni.
Uz minimum sredstava i
mnogo dobre volje svih učesnika u projektu, a pogotovu samih paraolimpijaca, Cici Gavrilović i agencija Nova Communications žele našim sportistima srećan put i dobre igre!
Za medalje ne brinemo.
Ko se boji zarade još?
Još samo nekoliko dana je ostalo da se upišu akcije u zatvoreni investicioni fond
Elite Triumph koji će ulagati u sektor nekretnina i infrastrukture. Ova vest ne bi
bila tako senzacionalna da mogućnosti za profit nisu zaista atraktivne. Samo u
Beogradu ove godine potražnja nadmašuje ponudu za preko 50.000 stanova. To
konstantno povećava cenu kvadrata građevinskog zemljišta, stambenog, poslovnog
ili uslužnog prostora, a kada ulažete u najprofitabilniji sektor, nemate čega da se
bojite – vaša zarada može samo da skače, a s obzirom na to da uloženim novcem
upravljaju stručnjaci Elite Triumph fonda, vi ne morate ni prstom da mrdnete.
Jedina akcija je odlazak do jedne od filijala Vojvođanske banke i uplata akcije! Ovu
vest saopštava, u ime svog klijenta, agencija SVA.
Lila leto u Milka parkiću na Adi Ciganliji!
Misliš na jedno, radiš drugo, pišeš
treće!
I tako ja, očito rasejan, dragu Nevenu
„prekrstih” od Vasojević u Spasojević!
Neno, oprosti!
I tvoj dragi, koji ti prezime dade!
I vi, dragi čitaoci. Svima vama iskreno izvinjenje.
Dešava se.
I meni!
NTV
6
Žozef -Ivan Lončar,
glavni i odgovorni urednik
Nedeljnih Taboo vesti
Samo da podsetimo –
umiven, sveže obojen i totalno renoviran, Milka parkić na Adi Ciganliji radi
punom parom i ovog leta
javljaju iz agencije Nova
communications. Kada
vam ponestane ideja kako
da zabavite svog nestaška, ili naprosto želite da
na miru popijete šoljicu
odlične jakobs kafe u obližnjem kafiću, potražite
Milka parkić (kod tobogana) i uživajte u dugom
toplom letu! Malo upozorenje: deca mlađa od 7godina moraju biti u pratnji
odraslih!
Vesti iz Agencija
Regionalna konferencija posvećena
finansijskim organizacijama u „režiji” agencije Profile
Konferencija posvećena finansijskim organizacijama, pod nazivom
Vrednost korporativnog brenda: kako kreirati i upravljati pobedničkom brend strategijom u sektoru
finansijskih usluga, koju organizuje agencija Profile, biće održana 9. i 10. oktobra 2008. godine u Beogradu.
Odluka da se realizuje konferencija leži u potrebi da se unapredi svest i znanje
o kreativnoj primeni marketinga u uspešnoj realizaciji poslovne strategije finansijskih organizacija. Osim toga, sve jača konkurencija na tržištu finansijskih usluga u Srbiji podrazumeva uspostavljanje novog, kvalitetnijeg odnosa između finansijskih organizacija i klijenata i neophodnost adaptacije brend strategije u
duhu kulturoloških i tradicionalnih vrednosti tržišta Srbije.
Specijalni gosti-predavači na konferenciji biće:
Prof. dr Merlin Stone – jedan od vodećih i najiskusnijih konsultanata i predavača iz oblasti CRM i database marketinga u Evropi. Stone je redovni profesor
marketinga na Surrey European Management School, gostujući profesor na mnogim univerzitetima, konsultant IBM-a i suosnivač Institute of Direct Marketing.
Prof. dr Filip Kotler – „otac“ marketinga, odgovoriće učesnicima konferencije
na sedam značajnih pitanja.
Gospodin Bryan Foss – jedan od vodećih eksperata u oblasti CRM-a, kao i
jedan od najzaslužnijih ljudi za vrtoglavi rast IBM-a, osnivač Foss Initiatives
Limited, izvršni direktor The UK Government Department for Work, konsultant
Customer Essential i predavač na mnogim fakultetima.
Prof. dr Dragan Đuričin – redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u
Beogradu.
Milan Ristić – predsednik Agencije za marketing i komunikacije Profile.
Direktori marketinga i korporativnih komunikacija velikih međunarodnih
banaka i osiguravajućih kompanija.
Savet konferencije čine najeminentniji stručanjaci iz oblasti finansija u zemlji.
Agencija Profile će ovom prilikom publikovati knjigu CRM in Financial Services:
A Practical Guide to Making CRM Work, čiji su autori prof.dr Merlin Stone i Bryan
Foss, koja će i zvanično biti promovisana tokom regionalne konferencije.
Učesnici konferencije imaće prilike da na stručnim predavanjima saznaju kako
se grade moćni regionalni brendovi u sektoru finansijskih usluga, potom kako se
kreira pobednička brend strategija i kako se njom upravlja u okviru finansijskih
usluga, kao i kakav je uticaj Customer Relationship Managementa na razvoj brenda. Biće razmatrana i mnogobrojna druga relevantna pitanja i teme iz ove oblasti
Personalna vest
Novi direktor Blica
NTV
8
Jelena Drakulić–Petrović nova je generalna
direktorka kompanije Ringier d.o.o. koja izdaje dnevni list Blic. Kako je navedeno u saopštenju kompanije Ringier, Jelena Drakulić-Petrović je na mestu generalnog direktora zamenila
Atilu Mihoka, koji je Ringier u Srbiji vodio od
januara 2004. godine.
Švajcarska medijska kuća Ringier u Srbiji
izdaje dnevni list Blic, besplatni dnevnik 24 sata, tabloid Alo i nedeljnike Blic žena i Blic puls
Dobitnici knjige
Javili se među prvima
1. Aleksandar Radosavljević
CEO
CARLSBERG SRBIJA BEOGRAD
2. Maja Filipović
Account&PR Manager
CONTEXT MFG BEOGRAD
3. Zoran Papović
Medija planer
DELTA HOLDING BEOGRAD
4. Andreja Todorović
WEB administrator
FORMA IDEALE KRAGUJEVAC
5. Darko Marković
Marketing referent
MONUS ZEMUN
6. Milena Savanović
Assistent Brand Manager
PIONIR SUBOTICA
7. Neda Kovačević
Direktor marketinga
PRIVREDNA BANKA BEOGRAD
8. Vladimir Čeh
Glavni i odgovorni urednik
ROADSTAR RADIO BEOGRAD
Preporuka
marketinškim
poslenicima
Čitajte!
Časopise
Market
Progressive
Wine style
GM-Business&Lifestyle
Novine
Biznis
Pet spotova u konkurenciji
TV spotovi meseca
Zbog godišnjih odmora, najbolji spotovi meseca juna i jula biće predstavljeni u narednom broju Nedeljnih Taboo vesti,
na osnovu ocena stručnog žirija koji čine Vladimir Čeh, Ljubomir Ratković, Prvoslav Plavšić i Žozef Lončar
1a
1b
2b
2a
1c
U konkurenciji za mesec jun nalaze
se spotovi:
1a Jedinica - oglašivač Hypo banka
1b
1c
BEST sokovi - oglašivač Swisslion
Takovo
Delicata - oglašivač Yuhor
U konkurenciji za mesec jul nalaze
se spotovi:
2a Guča - jelen pivo - oglašivač Apatinska pivara
2b
Potražite ih
na novim adresama
Frame Media, regionalno izdavačko
preduzeće sa višegodišnjim iskustvom
koje se fokusira na B2B komunikacije,
prvenstveno putem specijalizovanih časopisa (Caffe & Bar, Market, Ton i SEE
Market), knjiga i veb-sajtova, od 1. aprila nalazi se na novoj adresi:
Generala Anrija 26, Beograd.
Brojevi telefona:
011 3911-911 i 011 3910-444.
Agencija MediaPlus odnedavno se nalazi na novoj adresi:
Kajmakčalanska ulica br. 30,
11000 Beograd.
E-mail: office@mpl.rs
Olimpijci - oglašivač Telenor
Intelektualna svojina
Robni znak i rečnik
Sastavljači rečnika moraju paziti na to da li su određene reči generične ili da li
su postale generične. Tako, na primer. sastavljači EUDICT rečnika nisu izvršili dužnu proveru i uneli su robni znak i znak zaštićen žigom VARIKINA u fond generičnih reči, odnosno bez napomene uz tu reč da se radi o robnom žigu.
Zakon o žigovima smatra ovakvo postupanje sastavljača rečnika povredom žiga
i određuje obavezu sastavljača i izdavača da izvrše ispravku putem corrigendum
listica i u novom izdanju rečnika. Nakon opomene dobijene od strane nosioca žiga
i nepostupanja po opomeni, ova lica mogu da odgovaraju za naknadu štete trećim
licima koja su dovela u zabludu da je reč VARIKINA generična oznaka koju mogu
slobodno koristiti na svojim proizvodima.
Ovo rečničko dovođenje u zabludu ređi je slučaj od dovođenja u zabludu privrednih subjekata da je određeno poslovno ime slobodno za registrovanje u Srbiji. Na
primer, za devetnaest privrednih subjekata koji nose naziv BAJADERA, a proizvode poslastice, nepotrebno postoji devetnaest predmeta u postupku zbog povrede
robnog žiga BAJADERA.
U našem sistemu, u kome školovanje menadžera i brend menadžera ne obuhvata ozbiljno intelektualnu svojinu, ovi detalji samo pokazuju da je naše neznanje dublje od svakog mora i da su naši problemi viši od svake planine
Advokati & patentni zastupnici
dr Milenko Manigodić i Đuro Manigodić
Kumanovska 2-B, 11111 Beograd, Srbija
Tel. +381 11 3830699
Tel./ fax. +381 11 24 37 804
Mob. +381 65 24 37 804
Mob. +381 62 24 37 80
E-mail: mmanigodic@sbb.co.yu
NTV
9
Intelektualna svojina
Sve više falsifikata domaćih brendova
Pored kopija proizvoda svetskih proizvođača, na domaćem tržištu sve češće se prodaju i falsifikati srpskih brendova.
Nedavno otkriven falsifikat eurokrema samo je jedna u nizu robnih marki na meti falsifikatora, a
najčešće krivotvoreni brendovi jesu: gorki list, jafa, plazma, don kafa, slatkiši Soko štarka i dresovi
Crvene zvezde i Partizana.
Posle javnog upozorenja koncerna Svislajon Takovo da se na tržištu pojavio falsifikat eurokrema, jedne od najvećih robnih marki u Srbiji, tržišna inspekcija započela je
kontrolu na teritoriji cele Srbije.
Najviše se falsifikuje pelinkovac gorski list, a od početka ove godine zaplenjeno je 100 komada falsifikovanih boca, čiji sadržaj ne odgovara originalnom. Republičkoj tržišnoj inspekciji su tokom prošle godine 44 firme podnele zahtev za kontrolu proizvodnje i prometa robe za koju se
sumnja da je falsifikovana, a od domaćih kompanija pronađeni su falsifikati brendova: don kafa, minel elip, soko
štark, jagodinsko pivo, nopal...
Krivotvorena roba prodaje se svuda, kako na nelegalnim
prodajnim mestima tako i na pijacama i u legalnim trgovinskim radnjama.
Kada inspekcija pronađe falsifikovani proizvod, povlači
Lažni eurokrem tri puta jeftiniji
ga sa tržišta, oduzima i uništava, a proizvođač dobija sve
Falsifikovani eurokrem prodaje se uglavnom na nelegalnim
podatke na osnovu kojih može da pokrene sudski postupak
prodajnim mestima, na uličnim tezgama i pijacama, i to u kanza naknadu štete.
tici od jednog kilograma, po ceni koja je do tri puta niža od origiFalsifikati robe domaćeg porekla neretko se proizvode i
nalnog proizvoda. Iz kompanije Svislajon Takovo upozorau
inostranstvu,
najčešće u Turskoj i Kini, odakle stižu na
vaju da je lažni eurokrem mikrobiološki neispravan, zbog čega
domaće
tržište,
pa
su zahvaljujući radu Uprave carina otapeluju na građane da vode računa o tome kakav proizvod
kriveni
i
falsifikati:
jafe, plazme, žute ose, šoljice don kafe,
kupuju. Naime, poklopac falsifikovanog eurokrema je bez
oprema
za
najmlađe
beba kids, motori blek hors.
obeležja i braon boje, kantica je providna, a papirna etiketa je
Carinici
su
svojevremeno
na granici zaplenili i veće kolifalsifikovana.
čine
falsifikovanih
dresova
Crvene zvezde i Partizana, kao
Originalna kantica je crvena i ima novi znak eurokrema
i autodelove za jugo i proizvode kompanija IMT i FAD
poklopac je crven i na njemu se nalazi robni žig ove kompanije.
Vreme je za akciju –
Deklaracija iz Dubaija
ICC
Izvršna grupa Svetskog kongresa izdala je Dubai deklaraciju identifikujući 25 preporuka koje slede Svetski kongres
o borbi protiv krivotvorenja i piraterije održan u Dubaiju u
februaru ove godine.
Preporuke za delovanje u borbi protiv krivotvorenja i piraterije odražavaju komentare i poglede viših vladinih službenika, poslovnih lidera i nadležnih za sprovođenje zakona, koji
su prisustvovali kongresu. Kompletna Deklaracija i druge informacije o kongresu mogu se naći na veb-sajtu www.ccapcongress.net
Ovaj međunarodni događaj okupio je preko 1.200 delegata
iz 90 zemalja i održan je pod patronatom šeika Muhameda
Bin Rašid al Maktouma, potpredsednika i premijera Ujedinjenih Arapskih Emirata i vladara Dubaija. Domaćin događaja bila je Carina Dubaija i Svetska carinska organizacija.
Kongres je obezbedio forum za učesnike da bi diskutovali i
identifikovali efikasne aktivnosti i rešenja usmerena na rastući problem krivotvorenja i piraterije o sledećim temama:
Povećanje saradnje i koordinacije
Unapređenje zakonodavstva i sprovođenja zakona
Povećanje javne i političke svesti o krivotvorenju i pirateriji i ekonomskoj i socijalnoj šteti kao posledici
Izgradnja kapaciteta (veština i kompetencije) da se zaštiti
intelektualna svojina
Zaustavljanje rasta pretnje ljudskom zdravlju i sigurnost
NTV
10
od lažnih lekova i široki spektar potrošačkih roba
Zaustavljanje tokova krivotvorenja i piratskih roba u slobodnim carinskim zonama i tranzitnim zemljama
Zaustavljanje problema prodaje krivotvorenih i piratskih
proizvoda preko Interneta
Intelektualna svojina i inovacije
Međunarodna trgovinska komora (ICC) pozdravila je činjenicu da su krivotvorenje proizvoda i piraterija autorskih prava, zbog svoje važnosti, postale redovne teme na dnevnom redu godišnjeg Samita G8. U izveštaju ICC-a navodi se da su sastanci na vrhu G8 potvrdili sve veću potrebu za jačim merama u borbi protiv krivotvorenja i piraterije, ali i da su dela
znatno slabija od reči: Krađa intelektualne svojine ne treba
da bude ništa manji zločin od krađe fizičke imovine, tako da
treba efikasno primenjivati oštre sankcije za istinsko sprečavanje ove vrste kriminala.
ICC apeluje na vlade G8 da rade u pravcu zabrane prenošenja falsifikata kroz zone slobodne trgovine, kako bi se suzbila
piratska aktivnost u ovim područjima. Takođe, Međunarodna
trgovinska komora poziva zemlje G8 da postanu lideri u
zaštiti intelektualne svojine putem promovisanja globalnih
minimalnih standarda u ključnim oblastima primene. O tome
koliko je važna uloga privrede u borbi protiv krivotvorenja,
pored toga što industrijska udruženja sve više sredstava izdvajaju u tu svrhu, svedoči i inicijativa koju je ICC pokrenula
pre nekoliko godina – Privredna akcija za zaustavljanje
krivotvorenja i piraterije (BASCAP)
Odgovor istraživača na promene
ESOMAR
Godišnji kongres, šezdeset prvi po redu, Svetskog udruženja istraživača (ESOMAR) održaće se u Montrealu od 22. do 25. septembra.
Glavna tema ovogodišnjeg kongresa koji će okupiti profesionalce iz celog sveta jesu promene u okruženju, odnosno odgovor istraživača na njih. To je razlog zbog kojeg nosi naziv
Granice. Ideja je da se pažnja učesnika-istraživača usmeri na najrazličitije izazove na koje
će oni dati svoje odgovore i rešenja i tako pomeriti granice. Kongres će pratiti izlaganja
stručnjaka iz najvećih svetskih istraživačkih agencija, paneli, radionice i interaktivne
prezentacije.
U Programskom odboru kongresa naći će se čelnici renomiranih svetskih agencija kao
što su Giljermo Oliveto (CCR Group/IRI Argentina), Tom Boling (IBM, SAD) i Dejv Mekugan (McCann World Group, Azijsko-pacifički region).
Dodatne informacije o programu ESOMAR-ovog godišnjeg kongresa, kao i o načinu prijavljivanja mogu se naći na sajtu: www.esomar.org
Knjiga koju preporučujemo
Korak ispred konkurencije
Slovenački autor upozorava da ideje
iz njegove knjige daju rezultate samo ako
ih upotrebite jer... akcija je uvek bolja od
odlaganja
Razgovor dva prijatelja u restoranu kreće
otprilike ovako:
– Poznaješ li Bojana?
– Misliš na onog što ima restoran u Medvodama?
– Ne, mislim na onog što igra mali fudbal
sa Zmagom.
– A, na njega. Naravno da ga poznajem. On
se zabavlja sa mojom školskom drugaricom
Sonjom...
I onda razgovor teče dalje. Dakle, svakog čoveka kojeg znamo možemo da opišemo sa nekoliko rečenica. Svako ima neku osobinu po kojoj ga svi poznaju. Da li ste se stoga
zapitali kako prijatelji govore o vama kada niste prisutni? Kakvu odrednicu ili
„robnu marku” zalepe pored vašeg imena? Vodeći se tom idejom Aleš Lisac, direktor agencije Lisac end Lisac iz Ljubljane, koji je inače završio postdiplomske
studije menadžmenta na univerzitetu Klemson u SAD, a sada radi kao savetnik
više inostranih kompanija, napisao je knjigu Korak ispred konkurencije. Posle
petnaestak prevedenih i objavljenih, ovo je poslednja knjiga iz ove oblasti koju je
izdalo Društvo za unapređenje marketinga (više o Društvu možete saznati na
njihovom sajtu www.marketing-knjige.org.yu).
Sve što se dešavalo u restoranu sa početka priče, dešava se i u privredi. Kako
biste stoga opisali preduzeće u kojem radite? Da bi neko postao vaš klijent i kupovao samo od vas, svi zaposleni moraju znati kako da za jedan minut ubede klijenta šta vas odvaja od konkurencije i zašto bi sarađivao samo sa vama. Jer, preduzeća iz vaše oblasti gotovo da se ne razlikuju – za isti novac nude isto. Nema
dodatnih vrednosti ili usluga. Stoga je i većina na rubu preživljavanja.
Ako želite da povećate broj kupaca, njihovo zadovoljstvo i svoj profit, morate se
po nečemu razlikovati od ostalih i u očima kupaca biti drugačiji. To ću vam objasniti na primeru automobilske industrije – kaže autor. – Ako pitate prijatelje šta prvo pomisle kada se pomene marka „volvo”, većina će reći sigurnost. Za „mercedes”
će reći ugled i luksuz, za „alfa romeo” sportsko srce, a za većinu korejskih automobila – niska cena. Svi ti proizvođači godinama su proučavali konkurenciju, išli svojim putem, oblikovali svoju jedinstvenu prodajnu ponudu (JPP na koju autor posebno skreće pažnju) i osvojili tržišni udeo i, još važnije, udeo u svesti potrošača.
„Korak ispred konkurencije” jeste zbirka konkretnih saveta za povećanje prodaje i
zarade u svakom poslu, odnosno u svakoj delatnosti. Naravno da sve što u njoj
pročitate valja pametno upotrebiti. Da li ste pročitali reč „upotrebiti”? Dakle, ideje
iz knjige daju rezultate samo ako ih upotrebite jer akcija je uvek bolja od odlaganja
– kaže Aleš Lisac
S. Bogdanović
Vesti iz sveta
Umrla izumiteljka vegete
U Koprivnici je umrla profesorka Zlata Bartl, poznata kao autorka jednog od
jugoslovenskih i hrvatskih brendova, dodatka jelima vegeta.
Bartlova je vodila ekipu koja je u istraživačkoj laboratoriji Podravke izumela krajem pedesetih godina vegetu,
koja je bila i ostala najpoznatiji Podravkin proizvod.
Vegeta je odmah prihvaćena i našla
se na tržištima više od 40 zemalja, zbog
svog kvaliteta, postavši tako sinonim za
dodatke jelima.
Zlata Bartl rođena je u februaru 1920.
godine u Sarajevu, a 1938. godine u Zagrebu se upisala na Filozofski fakultet.
Nakon završetka studija prihvatila je
posao profesorke u školi u Sarajevu iako
ju je privlačila neorganska hemija.
U zimu 1955. godine bila je na službenom putovanju u Zagrebu, gde se zadržala zbog jakog snega koji je blokirao
saobraćajnice. Ona je vreme koristila proučavajući stručne časopise i publikacije,
ali i tražeći oglase za posao.
Podravka je baš tada tražila hemijskog tehničara za rad u laboratoriji. Ona
se javila na oglas i dobila posao u preduzeću, gde je radila do polovine 1976.
godine, kad je otišla u penziju.
U Jugoslaviji i Hrvatskoj dobila je više nagrada i odlikovanja.
NTV
11
Vesti iz sveta
Tuborgu status
Superbrends BiH
Jedno od najpoznatijih svetskih piva
tuborg dobilo je veliko priznanje, status
Superbrends BH koje mu je dodelio nezavisni i globalni autoritet na području
brendiranja, organizacija Superbrands.
Robna marka tuborg je, između 12.000
brendova prisutnih na tržištu Bosne i
Hercegovine, dobila priznanje za reputaciju, prepoznatljivost, kvalitet i dugogodišnju doslednost.
Ekspertsko veće koje je vršilo selekciju brendova za 2008. godinu u BiH sastojalo se od 55 članova - priznatih i poznatih poslovnih, marketinških i akademskih stručnjaka, kao i predstavnika
medija.
Milijarda dolara
od oglašavanja
na Olimpijadi
Velike svetske TV kompanije uglavnom su prodajom oglasnog prostora pokrile troškove prenosa Olimpijskih igara u Pekingu.
Najveći globalni skup sportista videće stanovnici 220 zemalja, a u ovu „operaciju” uključeno je više od 300 TV stanica. Međunarodni olimpijski komitet je
za sliku i zvuk iz Kine dobio 1,7 milijardi dolara. Kasu MOK-a je sa 894 miliona dolara najviše napunila američka
TV mreža En-Bi-Si Univerzal (NBC Universal) procenivši da će im se silan novac vrlo brzo vratiti.
Poslednji objavljeni podaci kažu da će
prihod iznositi više od milijardu dolara.
Do sada je prodato 85 odsto prostora
za oglašavanje po prosečenoj ceni od
750.000 dolara za poluminutni spot. U
predstavljanju svojih proizvoda kao i obično prednjače proizvođači automobila,
bezalkoholnih pića i svega što je vezano
za telekomunikacije.
Peking je za En-Bi-Si rekordna, jedanaesta Olimpijada koju će prenositi. U
periodu od Sidneja 2000. do Londona 2012,
uključujući i Zimske olimpijske igre, za
TV prava je plaćeno 5,7 milijardi dolara.
Kada je u pitanju prenos sportskih
takmičenja putem Interneta, sledeći podatak ilustrativan je sam za sebe. Sa
Zimskih olimpijskih igra iz Torina
2006. godine, putem Intereneta prenošena je samo jedna hokejaška utakmica,
dok će iz Pekinga otići čak 2.200 časova
programa putem ovog medija, pokrivajući 25 (od ukupno 34) sportova.
NTV
12
Susret medija u Rovinju
Weekendmedia festival koji se održava u Rovinju od 19. do 21. septembra, prema
najavama generalnog pokrovitelja – Adris grupe, predstavlja medijski događaj godine u regionu na kojem će se okupiti predstavnici različitih medija, kao i stručnjaci za medijsku sferu, koji će raspravljati o specifičnosti položaja medija u regiji
i o celokupnoj industriji vezanoj za komunikacije.
Programom je predviđeno da panelisti izlažu na teme kao što su: trendovi u medijskoj sferi, budućnost radija, javna televizija, medijske agencije i novi mediji, blog
2.0, o fenomenu velike čitanosti štampanih medija u Hrvatskoj, itd.
Festival će se održati u bivšim pogonima TDR-a u Rovinju, atraktivnom prostoru
Adris grupe koji je za ovu priliku adaptiran u jedinstveni konferencijski prostor.
Partneri Weekendmedia festivala su HURA, Adriatica.net i Europlakat.
Zainteresovani za učešće na festivalu u Rovinju mogu se prijaviti popunjavanjem obrasca koji je dostupan na sajtu: www.weekendmediafestival.com
Baltički festival
oglašavanja
Baltički festival oglašavanja Golden
Hammer ove godine se održava u litvanskom gradu Riga 25. i 26. septembra. Radovi za svih devet takmičarskih kategorija (TV, radio, štampani mediji, spoljno oglašavanje, najbolja upotreba medija, oglasna kampanja, direktni marketing, oglašavanje socijalnih pitanja)
mogu da se prijave do 5. septembra. Uslov je da se radi o rešenjima koja su nastala od 1. januara 2007. do 1. avgusta
2008. godine. Kontakt adresa sa potencijalne učesnike je hammer@hammer.lv
Na poslednjem Golden Hammer festivalu, koji od 1994. godine organizuje Udruženje oglasnih agencija Litvanije, učestvovali su profesionalci iz 17 evropskih
država, a prijavljeno je preko 960 radova.
Ove godine se, prema najavama organizatora, očekuje oko 1000 prijavljenih
radova. U žiriju će sedeti zvučna imena svetske oglasne industrije, kao što su: Amir
Kazei, kreativni direktor agencije DDB u Nemačkoj, Daniel Ružička, kreativni
direktor agencije Young & Rubicam u Češkoj, Jurij Volovski, kreativni direktor
agencije Rodnaya Rech u Rusiji, Ruslan Prođakov, direktor agencije Primary
Saatchi & Saatchi u Belorusiji i drugi.
Pored praćenja takmičarskog dela, posetioci festivala u Rigi moći će da prate i
veliki broj predavanja na različite teme, kao što su: digitalno razmišljanje, muzika
i zvuci u oglašavanju, privlačenje pažnje potrošača 21. veka, upotreba globalnih
komunikacija, itd.
Više informacija o festivalu u Rigi može se naći na sajtu www.hammer.lv
Detaljnije oglašavanje automobila
Krajem juna britanski parlament doneo je odluku da, pod pritiskom ekoloških
nevladinih organizacija (4X4s i Prijatelji Zemlje), izmeni odredbe pravilnika o
oglašavanju koje se odnose na određene vrste automobila. Bilbordi i plakati proizvođača automobila ubuduće će morati da sadrže precizne informacije o emisijama
gasova koje vozilo oslobađa i o trošenju goriva.
Ministarstvo saobraćaja je u svom zvaničnom saopštenju objasnilo da je Direktiva EU koja se odnosila na oglašavanje vozila dosad bila pogrešno tumačena tako
da su bilbordi i plakati bili izuzeti od pravila koja su važila za druga oglasna rešenja.
Organizacija Prijatelji Zemlje najavljuje da će zatražiti da Evropska komisija
pokrene istragu o tome da li su Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Poljska, Slovenija i Španija ispoštovale ove propise EU
Britanski sportisti goli
u novoj kampanji Koka-Kole
Zanimljivosti iz sveta
Britanski olimpijci Filips Ajdovu (Phillips Idowu), koji
će se takmičiti u troskoku u Pekingu, biciklistkinja Rebeka Romero (Rebecca Romero) i plivač Gregor Tejt (Gregor Tait) slikali su se goli u okviru nove kampanje kompanije Koka-Kola pod nazivom Pauverejd (Powerade).
Pauverejd će biti oficijelno sportsko piće Olimpijskih
igara u Pekingu.
Svi su navikli da gledaju sportiste kako se takmiče i
osvajaju medalje. Ipak, u ovoj kampanji želeli smo da prikažemo sve mišiće i snagu tela sportista, rekla je izvršna
direktorka britanskog predstavništva Koka-Kole Ketrin
Slejt (Cathryn Sleight).
Gatorade Kids
Negazirano sportsko piće getorejd (gatorade), proizvod kompanije Quaker Oats koja je u vlasništvu kompanije PepsiCo, promoviše se u Brazilu u štampanim medijima oglasnom kampanjom
u kojoj su prikazana deca koja, zbog upotrebe ovog pića, imaju snagu poput svojih idola koji su se takmičili u različitim sportovima.
Na ovom oglasnom rešenju dečak u toku fudbalske utakmice
skače uvis proslavljajući pogodak na isti način kao što je to
učinio brazilski fudbaler Pele u finalu Svetskog prvenstva protiv
Velsa 1958 godine.
Berluskonijeva televizija tuži Jutjub
Italijanska TV mreža Mediaset pridružila se kompanijama koje su zbog povrede autorskih prava podigle tužbu
protiv Gugla, odnosno njegovog video-servisa Jutjub (You
Tube). Predstavnici Mediaseta pronašli su na Jutjubu oko
4.600 svojih video-snimaka, što je, prema njihovoj proceni,
ukupno 325 sati televizijskog programa. Kao odštetu, ova
kuća traži od Gugla da isplati minimalno 500 miliona
evra. U zvaničnom saopštenju navedeno je da se radi o početnom iznosu tužbe jer im je potrebno vreme da bi izračunali kolika im je šteta od oglašavanja naneta emitovanjem njihovih sadržaja na Jutjubu.
Tužba Mediaseta podignuta otprilike godinu dana nakon što je Viacom tužio Jutjub tražeći odštetu u visini od
milijardu dolara. Inače, televizijsku kuću Mediaset osnovao je sadašnji italijanski premijer Silvio Berluskoni
1992. godine, a njom trenutno upravlja njegova porodica
preko kompanije Fininvest.
NTV
14
Na drugom oglasnom rešenju dečak pobednički likuje iznad
svog rivala na isti način na koji je to činio Mohamed Ali kada je nokautirao Sonija Listona u prvoj minuti prve runde 1965 godine.
Na trećem primerku dečak, na legendaran način kako je to činio košarkaš Majkl Džordan, skače ka košu i zakucava loptu.
Kampanju pod sloganom Getorejd deca (Gatorade Kids)
uradila je agencija Almap BBDO iz Sao Paola.
Bilbord pomaže u rešavanju
starih policijskih slučajeva
Zanimljivosti iz sveta
Agencija Lamar advertajzing pokušava da pomogne u
rešavanju dvostrukog ubistva koje se 2002. godine dogodilo
u Grit Bendu (država Kanzas, SAD) tako što je besplatno
ustupila četiri bilborda na kojima se nalazi crtež osumnjičenog koji je viđen u blizini mesta gde su ubijene Meri Drejk
i Mendi Aleksander. Bilbord pored fotorobota ubice sadrži i podatke koji upućuju na policijske organe koji ovaj slučaj istražuju.
Brajan Henri, kreativni direktor ove agencije, objasnio je
da je sa praksom besplatnog ustupanja bilborda ova agencija
započela 2002. godine kada je u Kanzas Sitiju ubijena devetnaestogodišnja Ali Kemp. Pošto je policijska istraga zapala u
ćorsokak, Alin otac je došao na ideju da zatraži bilbord na
kome bi stajao crtež osumnjičenog. Tada su četiri bilborda
postavljena u gradu donela čak 3.000 tragova a dva anonimna
poziva i dovela do hapšenja Bendžamina Aplbija koji je kasnije osuđen za ubistvo Kempove.
Budući da je ovaj program doveo do hapšenja šesnaestoro
ljudi koji su kasnije optuženi za ubistvo, vest o uspesima se
širila tako da je Asocijacija agencija za spoljno oglašavanje u
SAD podržala ovakve inicijative.
Ne ignoriši me
Sedište UNICEF-a u Kini kampanjom Ne ignoriši me podseća kinesku javnost da tokom Olimpijskih igara u Pekingu
ne zaboravi na 1,5 miliona siromašne dece bez porodice i doma. Na štampanim plakatima prikazana su deca beskućnici
kroz koje je moguće gledati što ih čini gotovo nevidljivim za
okolinu.
Kampanju za UNICEF uradila je agencija Ogilvy & Mather iz Šangaja.
Savez Gugla i Jahua pred Senatom
Američki softverski gigant Majkrosoft osudio je pred američkim Senatom najavljivani savez između američkih Internet pretraživača Jahua i Gugla u oblasti oglašavanja na Internetu, ocenivši ga antikonkurentskim. Kako je izjavio advokat
Majkrosofta Bred Smit, Gugl već drži 60 odsto tržišta Internet pretraživanja tako da će mu budući najavljeni savez sa
Jahuom omogućiti kontrolu 90 odsto tog sektora. U Majkrosoftu smatraju da će ovo novo partnerstvo dovesti i do neizbežnog povećanja cena oglasa na Internetu.
Posle prekida pregovora sa Majkrosoftom, koji je hteo da
kupovinom Jahua ojača poslove u oblasti Internet pretraživanja, Jahu je počeo pregovore o oglašavanju sa Guglom, koji bi,
ukoliko se realizuju, mogli da mu donesu prihod od 250 do
450 miliona dolara samo u prvoj godini saradnje.
Pred američkim sudom već je pokrenut proces vezan za
najavljeni savez pretraživača Jahu i Gugl. Očekuje se da će
mišljenje suda stići pre održavanja redovne skupštine akcionara, na kojoj bi, kako izveštavaju strani mediji, moglo doći
do smene sadašnjeg upravnog odbora koji je odbacio i poslednju Majkrosoftovu ponudu za kupovinu poslova vezanih za
Internet pretraživanje.
Ekonomska kriza ugrožava
prihode od oglasa
Prema nedavno saopštenim podacima, američki izdavači
magazina beleže značajno smanjenje prihoda od oglasa pre
svega izazvano opštom ekonomskom krizom. Iako je prihod
od oglasa u prvom polugođu 2008. godine dostigao cifru od
oko 11,554 milijarde dolara u odnosu na isti period prethodne
godine, to predstavlja pad od 3,1 odsto.
Tokom prvog polugođa, broj ukupno objavljenih oglasnih
strana opao je za 7,4 procenta u odnosu na isti period 2007.
godine. Inače, ukupan prihod od oglasa, koji je tokom drugog
kvartala 2007. godine dostigao iznos od 6,297 milijardi dolara, u stvari predstavlja prihod koji je manji za 4,7 odsto u
odnosu na drugi kvartal prethodne godine.
NTV
15
Zanimljivosti iz sveta
Negativna kampanja Džona Mekejna
Republikanski predsednički kandidat na izborima u Sjedinjenim Američkim Državama Džon Mekejn, kako objavljuje više
svetskih medija, pokušava da negativnom kampanjom poboljša svoje izglede u trci za prvog čoveka Bele kuće. Tako je 30. jula
u jedanaest američkih država počelo emitovanje spota u kojem se kandidat demokrata prikazuje kao zvezda (snimak sa
nedavnog govora u Berlinu pred oko 200.000 ljudi) i upoređuje sa Britni Spirs i Paris Hilton. Glas u spotu kaže: On je najveća
svetska zvezda. Da li je u stanju da vodi državu? Završna poruka glasi: Još veći porezi kod kuće i još više uvozne nafte – to je
pravi Obama.
Rik Dejvis, šef izbornog štaba senatora Mekejna, izjavio je da Obama u svetu ima više obožavatelja nego Britni Spirs: Njegova putovanja izvan Amerike samo imaju veze sa slavom. Fokus je na medijima, odnosno događajima, a to se pre može očekivati od neke filmske zvezde nego od kandidata za predsednika. Mekejn je svetski lider, a Obama svetska zvezda.
Stiv Šmit, glavni savetnik Džona Mekejna, u svojoj izjavi kaže da je Obama bez sumnje najveća zvezda na svetu, ali pita
Amerikance: Da li građani Amerike žele za predsednika svetsku zvezdu ili američkog heroja?
Obama je tokom posete državi Misuri izjavio da je primetio da Mekejn nema baš mnogo toga pozitivnog da kaže o sebi: Čini
mi se da on sve vreme samo o meni priča. Treba da pitate Džona Mekejna za šta se on zalaže, a ne samo protiv čega je.
Da novi spot, delo republikanskog izbornog štaba Džona Mekejna, nije naišao na pozitivne kritike čak ni kod političkih
istomišljenika, svedoči izjava Džona Vivera, bivšeg prvog čoveka izbornog štaba, koji je spot okarakterisao kao detinjast i izrazio zabrinutost da će njime ugroziti svoju reputaciju. Mark Pen, glavni strateg kampanje Hilari Klinton, smatra da Mekejnovi
spotovi nemaju nekog posebnog efekta
Zaglupljivanje Internetom
Komentari
Da li „medij svih medija” reprogramira naš mozak
Smišljajući kako da počnem ovaj tekst o Internetu, pošto sam prethodno obavio
sva istraživanja (preko Interneta), učinilo mi se da bi bilo zgodno da prvo navedem
koliko je korisnika Interneta u Srbiji. Naravno, opet je u pomoć priskočio Gugl (na
mom kompjuteru podešen da mi najpre izbacuje rezultate strana na srpskom): pretraga na zadatu frazu broj korisnika Interneta momentalno mi je (0,30 sekundi)
ponudila 10.900 serbian pages koje sadrže ove tri reči, baš po redu kako sam ih
napisao.
Kliknuo sam na jedan od sajtova koji su bili u vrhu liste. Bio je to „forum” gde je
jedan od učesnika savetovao da se ode na sajt RATEL-a. I zaista, na njegovoj početnoj stranici bio je odeljak tržište, sa statistikom o korisnicima Interneta u Srbiji, ali
prilično bajatom, iz 2005.
Vratio sam se jedan korak unazad, kad mi je pažnju privukao Odgovor predsednika Upravnog odbora RATEL-a na poslednji intervju Aleksandre Smiljanić na
funkciji ministarke za telekomunikacije. Kliknuo sam i na to i pročitao fotokopiju
teksta koji je objavljen u listu Danas. Pre nego što sam se vratio poslu, pogledao
sam poštu, odgovorio na jedan i-mejl.
Gore navedeno je u stvari pravi šlagvort za ono što sam bio naumio da pišem – baš
o tome kako je Internet velika blagodet koja će nam željenu informaciju pronaći fantastično brzo. Naše je samo da je iskoristimo.
Konačno, tema je – da li Internet, nudeći nam instant ogromnu količinu informacija, u svakom slučaju neuporedivo više
nego što smo u stanju da konzumiramo, menja naš intelektualni instrumentarijum: način na koji čitamo, razmišljamo i
pišemo.
Potvrdan odgovor na ovo pitanje je, u stvari, osnovna teza provokativnog eseja Nikolasa Kara objavljenog u najnovijem
broju američkog mesečnika The Atlantic (http://www.theatlantic.com/doc/200807/google), čiji naslov glasi Da li nas Gugl zaglupljuje? Podigao je veliku prašinu u „blogosferi” (pretraga je izlistala 204.000 stranica).
Polazeći od ličnog iskustva pisca koji je stalno ispred kompjutera, Nikolas Kar na početku navodi kako u poslednjih nekoliko godina ima neprijatan osećaj da mu neko, ili nešto, „reprogramira mozak”. Simptomi su da mu nije više lako da se udubi
u neku knjigu ili neki dugačak članak; „duboko čitanje” koje mu je nekad bilo udobna navika, sada je veliki napor. Koncentracija počinje da mu opada, a misli da lutaju već posle nekoliko stranica. Čak i kad ne radi, opet je ispred kompjutera: čita i
odgovara na i-mejlove, pregleda naslove, gleda video-klipove, sluša audio-snimke, ili jednostavno skače od jedne stranice do druge.
To ga je podstaklo da se posveti ovom problemu i, na kraju, formuliše zaključak, sličan onome do kojeg je davne 1960. došao
i već pomalo zaboravljeni Maršal Makluan: da mediji ne samo da obezbeđuju elemente za razmišljanje, nego oblikuju i sam
proces razmišljanja.
Naravno, pre skoro pola veka nije bilo ni nagoveštaja nečega poput Interneta, koji je, kako opravdano konstatuje Kar, postao „medij svih medija”. I kao takav počeo da uveliko menja mozgove onih kojima je postao obavezni deo posla i života (ne
obavezno ovim redom).
Kar iznosi mnoštvo primera iz ličnog iskustva, ali i nalaze studije o onlajn navikama. Primerice, petogodišnja analiza
poseta sajtu Britanske biblioteke, koja nudi raznovrsne pisane informacije, pokazala je da su korisnici skloni ovlašnom pregledu tekstova, skakanju sa izvora na izvor i retkom vraćanju na bilo koji na pomenuti način jednom već „konzumiran”.
NTV
16
Komentari
To znači da se onlajn ne čita na tradicionalni način – kroz koncentrisanu akciju vida i uma – već se samo „prolazi” kroz
tekstove. Ljudi danas, doduše, čitaju mnogo više nego pre Interneta, ali, sa druge strane, čitaju mnogo površnije, bez one vrste
mentalnih veza koje su (nekad) podrazumevale duge sate uz debelu knjigu.
Prirodu Interneta kao beskrajnog rudnika informacija danas oblikuje glavni posrednik u njihovom pribavljanju – Gugl.
Ova korporacija, najveći biznis i tehnološki fenomen ovog veka, svoje milijarde dolara zarađuje time što korisnike (kojima
ne naplaćuje), prodaje oglašivačima – to su oni „sponzorisani” linkovi. Njegov je interes, dakle, da otvorimo što više stranica,
što podrazumeva da na svakoj budemo što kraće.
Znanje koje nudi Internet jeste sve obimnije, ali istovremeno i sve pliće. Ali cena koju plaćamo za ovaj besplatan rudnik
činjenica jeste dezorijentisanost, istovremeno posvećivanje mnogim izvorima – nijednom sa dubokom pažnjom – to postaje
nešto sasvim normalno.
Ko želi da lično proveri da li mu je mozak reprogramiran, neka pokuša da na kompjuteru pročita nešto klasično, recimo
Rat i mir. Ili neka uzme ta dva debela toma iz Gutenbergove galaksije. Ishod će, u oba slučaja, garantovano biti isti.
Koka-Kola popravlja imidž NATO pakta
Danas bi svi da budu brend i sve bi da bude brend. NATO
to nikada neće biti jer je monopolista (nema konkurenciju),
zato što njegov imidž svakodnevno narušavaju aktivnosti njegovih zaposlenih, i zato što baš ni malo ne sluša i ne poštuje
mišljenje „potrošača”.
Kako piše dnevni list Politika, godinu dana uoči proslave
60. godišnjice osnivanja, NATO alijansa našla se pred velikim
izazovom – da poveća popularnost, koja je ozbiljno poljuljana, ali i da opravda svoje postojanje dvadesetak godina
nakon propasti Varšavskog pakta. Taj cilj neostvariv je
bez dobrog marketinga, pa je izvršioca tog zadatka
NATO potražio u Koka-Koli (Coca-Cola). Majkl Staford
(Michael Stafford) iz Koka-Kole, vrhunski specijalista
u ovoj oblasti, kako prenosi Njujork tajms, uskoro će se
prihvatiti posla i pokušati da objasni kako NATO utiče
na svakodnevni život i zašto transatlantsku sigurnost
ne treba uzeti zdravo za gotovo.
Znamo da je danas malo brendova zbog kojih ima
mrtvih, pa je otuda uticaj NATO-a na svakodnevni
život lako objasniti. To smo saznali i mi 1999. godine, a trenutno se sa prednostima ovog brenda upoznaju Iračani i Avganistanci. Kasnije će ovaj
brend naći neko novo „tržište”.
Pitanje je kako će potrošači širom sveta, naročito u Rusiji, i azijskim zemljama, gledati na saradnju ove globalne kompanije i vojnog saveza.
U Rusiji je udeo kola na tržištu bezalkohonlih pića procentualno u padu, i u narednom periodu
može biti još značajniji ukoliko se NATO proširi
do granica same Rusije.
Nema sumnje da je težak posao pred majstorima marketinga iz Koka-Kole jer će uporedo sa
radom na poboljšanju imidža NATO-a u svetu,
morati voditi računa da ne dovedu u pitanje svoj.
Da li je moguće brendirati NATO pakt i razvijati njegov pozitivan imidž?
Teško, jer sve što ima veze sa ratom (makar i u
navodno prevencionom smislu), ne može biti kvalitetan brend. Istina, NATO, zbog svoje dugogodišnje istorije, spada u prepoznatljivu organizaciju
(da ne kažemo proizvod), ali je dugovečnost ipak
jedina njegova odlika koja se može porediti sa
odlikama brendova koji su to u pravom smislu te
reči. NATO nije kvalitetan brend jer nije kompaktan, bez obzira na to što se članice koje ga čine trude da ga takvim predstavljaju. U tehno-
Milan Mišić
(Politika, jul 2008)
loškom smislu, svakako je razvijen, ali ono što je važnije,
njegov kvalitet, ispravnost i svrha veoma su diskutabilni.
Tom „proizvodu” mnogi ne veruju, ne žele ga u svojoj blizini,
mnogima je nametnut a da nisu pitani, i verovatno ni svi spin
doktori ovoga sveta ne bi mogli da mu značajno unaprede
imidž. Zapravo, najbolje za njegov imidž bilo bi da on ne postoji, ali ako nešto ne postoji, onda nije brend.
U periodu od 2002. do 2007. godine povećano poverenje u
vojnu alijansu zabeleženo je jedino u Sjedinjenim Američkim
Državama, i to za četiri odsto. Istovremeno, ozbiljan pad popularnosti registrovan je u Evropi. U Nemačkoj (19 odsto),
u Velikoj Britaniji (12 odsto), u Italiji (13 odsto), u Poljskoj (8 odsto). O ovim podacima Koka-Kola bi morala
da vodi računa i zbog svog imidža.
Staford će morati da objasni svetskoj javnosti koja je
svrha NATO organizacije posle raspada Varšavskog
pakta, posebno nekim članicama Evropske unije koje
su više zainteresovane za stvaranje sopstvenih EU
snaga nego za saradnju sa NATO-om.
Pokretanjem NATO televizijskog kanala, alijansa
se trudi da zaobiđe konvencionalne medije, koji uglavnom izveštavaju o negativnim stranama delovanja
alijanse, objasnio je nedavno, a prenosi Politika,
Džejms Apaturaj (James Appathurai), portparol
sedišta Severnoatlantskog pakta u Briselu.
Koristimo Internet kao svi drugi da zaobiđemo „filtere” urednika medija. Ne da bismo prikazivali propagandu, jer prikazujemo istinu, već
da pokažemo drugu stranu priče, onu koja ne prolazi kroz filter – tvrdi Apaturaj.
Ko je razumeo, shvatiće. Verovatno Apaturaj
smatra da urednici medija ne objavljuju dovoljno lepih vesti o ovoj organizaciji, pa je potrebno pronaći kanal komunikacije na kojem je to
moguće činiti. Internet je bogom dan, ali ko bi
verovao tim „tačnim” informacijama, to je već
drugo pitanje.
Danas bi svi da budu brend i sve bi da bude
brend. NATO to nikada neće biti jer je monopolista (nema konkurenciju), zato što njegov imidž
svakodnevno narušavaju aktivnosti njegovih zaposlenih, i zato što baš ni malo ne sluša i ne poštuje mišljenje „potrošača”.
O uzajamnoj komunikaciji sa njima putem
Interneta, koja je sada u modi, da i ne govorimo.
Petar Stakić
NTV
17
Šta bi rekao Hipokrat?
Komentari
Situacija broj jedan: gužva u čekaonici Doma zdravlja, nervozni pacijenti, osoblje ne baš raspoloženo za davanje informacija,
a iz lekarske ordinacije nikako da izađe gospodin sa akten-tašnom i gomilom propagandnog materijala. Posle sat vremena
vrata se otvaraju, sastanak usred radnog vremena je završen i gospodin, izložen pogledima nervoznih pacijenata, žurno
napušta zgradu.
Situacija broj dva: ušavši u ordinaciju uočavate da je lekarski sto bukvalno prekriven prospektima, časopisima, kojekakvim
uzorcima preparata, kutijicama, hemijskim olovkama sa imenima farmaceutskih kuća. Tokom pregleda lekar konstatuje
dijagnozu i predlaže vam najeefikasniji lek (koji, naravno, morate da kupite). I, gle čuda, to je upravo lek koji se nalazi u prospektu gospodina koji je tog dana imao sastanak sa tim istim lekarem!
Situacija broj tri: odlazite u apoteku po taj lek, ali farmaceut vam predlaže još efikasniji koji je adekvatna zamena za onaj
koji ste tražili. Kao laik koji se nikako ne bi upustio u igru sa zdravljem, sležete ramenima i postupate onako kako vam ljubazni apotekar savetuje.
Oglašavanje lekova i medicinskih sredstava regulisano je i Zakonom o prometu lekova, kao i Zakonom o oglašavanju.
Budući da se radi o osetljivoj oblasti oglašavanja, restrikcije koje predviđa zakonodavstvo su razumljive. Ipak, da li treba da
postoji razumevanje i za one koji ga perfidno zaobilaze, slobodno tumače i koriste sva moguća sredstva kako bi došli do
profita? Zato je moguće da predstavnik farmaceutske kuće usred lekarskog radnog vremena provede sat vremena promovišući
proizvode dok ljudi sa zdravstvenim problemima moraju da čekaju. Tako se da objasniti fenomen lekarskog saveta da je lek
koji propisuje najefikasniji i da njegovo ime ispisuje na papiru koji u uglu sadrži ime farmaceutske kuće koja ga proizvodi.
Razumljivo je i zašto vas lekar ljubazno moli da, pošto popijete lekove, sačuvate kutiju i donesete mu je (uz obrazloženje da,
na primer, piše studiju o terapiji određenim medicinskim sredstvom). Jasna vam je i priča farmaceutkinje koja kaže da na
svaka dva do tri meseca apoteka u kojoj radi šalje izveštaj određenim farmaceutskim kućama o količini prodatih i izdatih lekova, proizvoda njihove kompanije. Ono što je teško razumeti jeste to zašto se reakcija nadležnih organa sastoji samo iz
uputstava i preporuka. Tako je Zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) nedavno pokrenuo akciju za zaustavljanje nelegalnog
delovanja farmaceutskih kuća i to u vidu dopisa namenjenog direktorima zdravstvenih ustanova i lekarima da obrate pažnju
na ovu pojavu, ali i akciju informisanja lekara o medicinskim sredstvima putem konsultacija, stručnih seminara, itd. Izjava
Svetlane Vukojević, direktorke RZZO, za dnevni list Kurir od 14. jula (tekst pod naslovom Reklamna mafija) da Zavod ne
optužuje lekare zbog promocije lekova u radno vreme jer njima nije lako da pored svakodnevnog napornog posla i velikog broja
pacijenata prate sve inovacije u farmaceutskoj industriji. Razumevanje i saosećajnost su vrline, sinonimi za čovečnost. Lekar
bi trebalo da bude humanista, jer njihova zakletva kaže: Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno. Najveća briga će
mi biti zdravlje mog bolesnika. Kako se onda dogodi da profit i poklon postanu važniji? I, što je još gore, zašto to prolazi
nekažnjeno?
Pitanja kao pokretačka snaga
Drugi o nama
Jelena Ivanović
Dnevne poslovne novine Biznis od 29. jula, pod naslovom
Slatki plodovi gorkog lista, objavile su kratak intervju sa
Snežanom Mišić, direktorkom marketinga Si & Si grupe.
Moj prvi profesionalni angažman, koji i dalje traje, u Si &
Si grupi bio je u timu koji je radio pozicioniranje tadašnjeg
pelinkovca, kaže Mišićeva i dodaje da je po nagovoru svoje
profesorke sa Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu samo
nekoliko dana nakon diplomiranja konkurisala za posao u
marketingu ove kompanije. Na čelo tima stala je 2002. godine kada je odlučila da, zajedno sa svojim timom, od pelinkovca napravi gorki list.
Put
Odrastajući, maštala sam da ja budem ta koja će kreirati neki novi proizvod, stvoriti nešto o čemu će se pričati,
što će ljudi najpre zapamtiti, a onda i voleti.
U pruženoj šansi da se dokaže u poslu, ona tvrdi da je presudnu ulogu imao predsednik ove kompanije Vojin Đorđević: On
je u meni prepoznao osobu koja će svojim radom i idejama moći da doprinese daljem razvoju robnih marki ove grupe. Tokom
jedanaest godina u Si & Si grupi imala sam mogućnost da se dodatno usavršavam kroz stručne seminare, kao i da ostvarujem
vrlo značajne kontakte u čitavom svetu.
Po mišljenju Snežane Mišić, veoma je važno ostati u formi i držati korak sa inovacijama u svetskom marketingu: Posebno
mi je bitan kontinuitet u informisanju jer živimo i radimo u veoma dinamičnom vremenu, u kome jedna promena sledi drugu.
Smatram da su pitanja, a ne odgovori, elementarna pokretačka snaga budućnosti. Ona planira da se i dalje profesionalno usavršava i da na taj način, kako kaže, doprinosi razvoju postojećih robnih marki kompanije. Želim i da pristupim novim izazovima i osmislim nešto novo, nešto što će biti bolje i uspešnije od gorkog lista, zaključuje Mišićeva
NTV
18
Piše: Miroslav A. Mušić
Očima stručnjaka
Maštaj nameštaj!
Kreatori oglasa za Sajam nameštaja odabrali su, šta bi drugo do komad nameštaja na kojem se sedi, leškari i sanjaju
mnogi snovi, kao simbol posebnosti i – uspešnosti. Sve su to
smestili u nebeski prostor okružen zvezdicama. Maštovito i –
ostvarljivo
U elektronskoj formi emituje se petkom u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom distribuira se redovnim pretplatnicima časopisa TABOO i pretplatnicima na NTV u štampanoj formi glavni i odgovorni urednik: Žozef-Ivan Lončar urednik:
Dušan Šunjka grafički dizajn: Đorđo Ivanišević i Marija Komanov novinari: Jelena Ivanović, Petar Stakić i Predrag Trutin0i
osnivač i izdavač: MARK-PLANETAK d.o.o. časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatu za informisanje Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 Taboo je
i glasilo Grupacije marketinških agencija (PKS-GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71, 26000 Pančevo0
t/f:013/300-093,300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org w:taboomagazine.org štampa: Jovšić Printing Centar, Beograd
NTV
19
Taboo & Grafika Jovšić
Polazeći od značaja politike reprezentacije u razumevanju načina na koji ona dopire do svakodnevnog života i mobiliše svakodnevna životna iskustva, želje i oblike
posredništva, stvaraoci oglasne kampanje
Beogradskog sajma za Sajam nameštaja,
čiji štampani oglas razmatramo, uspostavili su strategiju delovanja koristeći kulturnu logiku postmodernizma kako bi politiku i različitost integrisali u stilizovani
svet estetike i proizvodnje. Postavljen u
vrtlog globalno proizvedenih slika i predstava, prema Anriju Žirou, postmodernistički potrošač proizvodi značenja posredovana zahtevima za istinom, predstavljenom u slikama koje cirkulišu u elektronskim medijima, informatičkom hiperprostoru, otuđenom od istorije, konteksta i
borbe. Tako slike, koje su šokirale ljude u
prošlosti, postaju ono što Dejvid Bejli i Stjuart Hol zovu „najefikasnijim načinom prodaje robe u sadašnjosti”. Tako je masovno
oglašavanje postalo uporište reprezentacije. Sa pojavom oglašavanja kao globalnog
poduhvata, svedoci smo novog oblika nasilja nad javnošću. U suštini tog nasilja leže konstitutivni principi koji naglašavaju
individualizam i razliku kao značajne elemente tržišta.
Kreatori oglasa (Agencija Star Goup, Beograd) za Sajam nameštaja odabrali su, šta bi drugo do komad nameštaja na kojem se sedi, leškari i sanjaju mnogi snovi. Među njima i san o novom modernom i funkcionalnom nameštaju. Zašto su baš
odabrali ovaj mekani trosed, u plavoj boji, smestili ga na zvezdano nebo? U prostranstvo koje nema granice, poput snova. Ima
mesec kao nebesko telo i mnoštvo zvezdica namenjenih „ispunjavanju želja“. Poruka: Maštaj nameštaj... jer nema granica,
vizuelni identiteti Sajma nameštaja, Beogradskog sajma i međunarodne organizacije UFI u čijem kalendaru se nalazi
priredba, podvlače estetizovanu sliku troseda. Tipografska igra asocira na kreativnost, naglašava individualnost i podstiče
razlike u globalnom svetu istih subjekata. Postmoderni potrošač ima mogućnost da učestvuje u kreiranju svog toplog doma,
poslovnog i javnog prostora.
Otvorenost ili nezavršenost dela stvaraju mogućnost da se na osnovni oblik utiče, da se vrše prepravke i definišu nova forma i funkcije koje odgovaraju subjektu kao individui. Zapravo, kreatori oglasa reinterpretirali su značenja koja imaju udobna
stolica, naslonjača, fotelja, kanabe ili trosed, kako se najčešće zovu komadi nameštaja na kojima se provode najlepši trenuci,
u dremežu i sanjanju, posle obeda, u popodnevnim i večernjim satima. Jedno od novih značenja je u posebnosti koja se ogleda
u posedovanju novog i dobro dizajniranog nameštaja. Da bismo to ostvarili, dovoljno je, smatraju kreativci, posetiti hale
Beogradskog sajma i – ostvariti svoje snove
Osvrt
Tragom novinarskog napisa
O Univerzijadi na dan otvaranja
Letnjih olimpijskih igara
Pismo Milošu Bugarinu, predsedniku Privredne komore Srbije, 31.mart 2008. godine
Postovani predsedniče,
Primio sam cirkularni raspis povodom planirane UNIVERZIJADE.
Uveren u Vaše iskrene namere da doprinesete repozicioniranju i transformaciji PKS, osećam se profesionalno odgovornim
da Vam kažem nekoliko stvari kada su sportske manifestacije
bile, sada su ili će biti na prostorima bivše Jugoslavije pa i sadašnje Srbije.
Uvek je grupa ljudi (interesna grupa ili ne, to nije sada bitno),
ne pitajući ni vlast, ni komorski mehanizam, ni privrednike,
samostalno inicirala i vodila kandidaturu za neko sportsko takmičenje, bez obzira na kom nivou. Kada bi se kandidatura dobila, pogotovu kada su u pitanju neatraktivni sportovi ili manifestacije i gde su rashodi UVEK veći od prihoda, traži se pomoć
od države.
Ni u vreme Josipa Broza, MEDITERANSKE IGRE, ZIMSKU
OLIMPIJADU i slično, privreda nije baš tako zdušno pomagala
(podržavala). Pa ni UNIVERZIJADU u Zagrebu. Budžeti na
nivou države, republika i ostali, bili su ti koji su „spasavali” čast
organizatora.
Zašto Vam sada pišem?
Pretpostavljam da ćete predsedavati predstojećem skupu
privrednika, planiranom za 2. april, kako biste afirmisali UNIVERZIJADU i zatražili podršku privrednika. Ja ne bih bio
srećan kada biste ponovili ono što ste napisali u pozivnom materijalu: „... i 1.000 predstavnika medija sa direktnim prenosom
u čitavom svetu”. To se još nikada nije desilo kada je UNIVERZIJADA u pitanju! Mnogi manje ili više ozbiljni svetski pa i regionalni mediji ni „slovom” ne zabeleže održavanje UNIVERZIJADE. Još se nije desilo da je neka svetska TV mreža zakupila TV prava prenosa i doprinela, na taj način, organizacionom odboru zemlje.
Konkretno, UNIVERZIJADE su uvek bile produkt političkih
potreba zemlje domaćina. Zemlja domaćin „priča” da je to svetsko čudo koje će svi gledati a zemlji doneti pare.
To neka pričaju organizatori. Privrednici (ako dođu, pogotovu značajniji), iz pažnje prema vama lično i PKS kao instituciji, doći će, pažljivo saslušati i – otići!
Naizgled, na to nemam pravo ali moja profesionalna prošlost,
pa i na svetskom nivou, kao i uloga predsednika Grupacije marketinških agencija koja funkcionise u okviru PKS od aprila
2004. godine, traži od mene da Vam lično kažem svoj stav a Vi
postupite kako mislite da će biti najbolje. Sa različitih aspekata.
Sa iskrenim izrazima poštovanja,
Žozef-Ivan Lončar
Glavni i odgovorni urednik časopisa TABOO
– u i o svetu marketinških komunikacija
Predsednik Grupacije
marketinških agencija PKS-GMA
NTV
20
Do Univerzijade u Beogradu ostalo je manje od
godinu dana, ali organizatori još uvek nisu do kraja
zatvorili finansijsku konstrukciju za pokrivanje troškova 200 miliona evra skupe manifestacije. Od države su dobili tek deo novca, pokriće se delimično i
kotizacijama, ali sve oči su uprte u sponzore, koji će
morati da „izvade” ovo veliko takmičenje. Predstavnici organizora Univerzijada 2009. tvrde da nema
mesta panici jer „sponzori čekaju poslednji čas”.
Međutim, ako zakažu velike kompanije i volonteri,
na pomolu će biti velika bruka i to državna.
Ovako počinje centralni napis, prelomljen na skoro dve strane, u sve boljim i sadržajnijim poslovnim
novinama Biznis.
Nataša Ristić, PR preduzeća Univerzijada 2009,
kaže da će mnoge TV stanice prenositi takmičenje i
da je ugovor sa jednom od očekivanih TV stanica
Eurosport već potpisan. Ne kaže da nisu prodata TV
prava jer ih, bar do sada, niko nije ni kupio.
Do sada nabrojani sponzori su, koliko znam, davaoci usluga. Ništa zvečeće. Možda Srbijagas kao
javno preduzeće koje ne bi tim (ne)poslovnim potezom trebalo da se ponosi jer je monopol, pa se i
monopolno razbacuje tuđim sredstvima.
U prošloj godini država je u Univerzijadu uložila
oko 360 a grad oko 50 miliona (oko 5 miliona evra –
primedba Ž. L.), dok je za ovu godinu predviđeno da
grad i država daju 2,8 milijardi dinara (cca 35
miliona evra – primedba Ž. L.), citira Nataša Ristić,
dobro naučena šta da kaže a šta ne, kako nešto da
bude dvosmisleno a da se uvek može reći da je krivo
protumačeno.
Primera radi, nema ni slova o tome ko je pokrenuo inicijativu za dobijanje kandidature, usvojene u
Inzbruku 10. januara 2005. godine. Pre pokretanja
inicijative (ko je bio nosilac), ko je od državnih organa pitan? Ko je odobrio budžet? Mnoga pitanja bi
se morala postaviti. Zbog budućnosti!
Poruka mladolikoj (!) PR menadžerki Univerzijade
2009: Kažete – Bolji odziv sponzora očekuje se njenim približavanjem jer u Srbiji ljudi imaju običaj
da čekaju do poslednjeg trenutka.
Veoma grešite! Privrednici Srbije, kao i sav normalan svet, znaju šta su Univerzijade.
Daće pare, pod prinudom.
Biće zanimljivo samo pratiti ko će u ime Vlade
Srbije to narediti i sa kojom „verodostojnom” argumentacijom.
Ili će gospodin Đelić to obezbediti iz neke budžetske preraspodele. Od naših para. Građana Srbije!