Ova strana je namerno prazna. Umetnuta je na

Ova strana je namerno prazna.
Umetnuta je na početak PDF verzije novina da bi se stranice listale po redu
kao i u papirnoj verziji.
B ilten M e sne za j e d ni ce “ L i m a n”
Limanske novine
Broj 5
l
X I I 2 0 1 1 . l w w w. m z l i m a n . o r g * m z l @ m z l i m a n . o r g
Liman naš učinimo spokojnim,
kulturnim, mirnim, tolerantnim,
učinimo ga proširenom porodicom našom.
Mir, ljubav i razum neka su među nama.
INTERVJU SA
GRADONAČELNIKOM
Igorom Pavličićem
L imanske novine - broj 5 - decembar 2011 .
1
INTERVJU
Igor Pavličić,
gradonačelnik Novog Sada
O ovome ste već više puta govorili, ali hajde da i za čitaoce
“Limanskih novina” kažete: zašto ste između poslaničkog
mesta u pokrajinskom parlamentu i funkcije gradonačelnika
Novog Sada izabrali ovo drugo?
Kao i uvek do sada rukovodio sam se opštim interesom, i
moja procena je bila da je značajnije da ostanem na čelu Novog
Sada kako bi sve započete razvojne projekte ove gradske uprave
završili na vreme. Na drugom mestu po važnosti bila je i moja
lična ambicija da dam maksimalan doprinos poboljšanju uslova
života u za mene najlepšem gradu u Srbiji.
Kao gradonačelnik siguno dobro poznajete uređenje drugih gradova u Srbiji, njihovu infrastrukturu, komunalnu
opremljenost, elektronsku upravu itd. Možete li nam sa tog
stanovišta reći gde je Novi Sad u poređenju s drugim gradovima Srbije?
Uvek sam posebno zadovoljan kada Novi Sad u vitalnim
oblastima gradskog fukcionisanja prednjači u odnosu na druge
i kada postavlja nove trendove. Novi Sad ima najbolju ocenu
kreditnog rejtinga u našoj zemlji, daje najveće povoljnosti u subvencionisanju boravka dece u vrtićima, i prvi je u visini izdvajanja za socijalnu zaštitu najugroženijih kategorija stanovništva.
U Novom Sadu jedino postoji sistem organizovanog rentiranja
gradskog bicikla, prvi smo u oblasti legalizacije kao i u brzini
izdavanja građevinskih dozvola. Zvanična internet prezentacija
Grada Novog Sada osvojila je prvo mesto na najvećem regionalnom takmičenju u toj oblasti. Nema grada u Srbiji, osim naravno
Beograda, koji ima daleko veći broj stanovnika i status glavnog
grada naše zemlje, u kojem je u protekle tri i po godine realizovano više milionskih projekata, prvenstveno u oblasti saobraćajne
infrstrukture, ali i komunalne i optičke. Pioniri smo i kada je
reč o načinu zaduživanja za realizaciju projekata od vitalnog
značaja, to jest prvi smo emitovali municipalne obveznice, a
do tog momenta Grad je funkcionisao bez zaduživanja. Takođe
uveli smo elektronsku upravu, modernizovali sednice Gradskog
veća i rad gradske skupštine. Orijentacija Novog Sada ka razvoju
i budućnosti jedan je od faktora koji opredeljuje ljude da upravo
tu pokušaju da nađu svoje mesto, što potvrđuju i preliminarni
rezultati popisa, odnosno drastičan porast broja stanovnika.
Smatram da smo takve rezultae postigli ugledajući se na bolje
od sebe, odnosno na razvijene evropske gradove sa kojima ostvarujemo saradnju. Takođe istrajali smo u uvođenju korenitih
promena u brojnim aspektima gradskog uređenja, uprkos tradicionalnom otporu društva na promene.
Kako će Novi Sad izgledati za pet ili recimo deset godina?
Danas se udaraju temelji budućeg razvoja grada. Imate li
viziju? Koji su planovi za dalji razvoj grada? Kako teku radovi na tzv. Žeželjevom mostu, šta je sa mostom ispod Tvrđave?
Veoma su složene ekonomske prilike u mnogo bogatijim
zemljama od naše i neozbiljno je davati obećanja koja ne mogu
da se ispune. Bićemo odgovorni i trudićemo se da naš grad
2
bude još lepši i
da svaki nezaposleni građanin
ima šansu za
zaposlenje.
Završetkom
izgradnje Somborskog bulevara i Bulevara
Evrope, mosta
i nadvožnjaka,
potom
Žeželjevog
mosta Novi
Sad treba da dobije saobraćajnu sliku najrazvijenijih evropskih
centara.
Takođe novi prilazi Novom Sadu omogućili bi dolazak novih
investitora, a okolina novih bulevara postaće izuzetno atraktivna poslovna lokacija. Izgradnjom obilaznice namera je da
izmestimo teški teretni saobraćaj iz Podgrađa Ptrovaradina,
kulturno arhitektonskog bisera Grada. Završetkom stanova na
uglu Stražilovske ulice i Ulice Maksima Gorkog planiramo da
započnemo raseljavanje stanovnika Podgrađa, i u tom delu
grada želimo da napravimo ekskluzivno kulturnu turističku
zonu. Završetkom izgradnje poslovnih objekata na Rimskim
šančevima otvorićemo prostor za novi talas razvoja malih i srednjih preduzeća, koji su od presudne važnosti za razvoj privrede i
podizanja životnog standarda građana. Ukoliko se nastavi ovakva dinamika ulaganja u ozelenjavnje, a naša namera je da tako
bude, u budućnosti Novi Sad će postati zeleni grad Evrope. Od
5% zelenila, odnosno stanja kakvo smo zatekli kada smo preuzeli vlast, mi smo danas duplo uveličali tu cifru i imamo 10%
zelenih površina u Gradu. Samo ove sezone biće zasađeno 10
000 sadnica. U narednoj godini nas očekuje završetak IV faze
Bulevara Evrope, izgradnja kanalizacione mreže, pešačkog mosta do Ribarskog ostrva, završetak Kamenice 2, arhiva grada,
nove Osnovne škole na Klisi, nastavak rekonstrukcije stadiona
Vojvodine, rekonstrukcije javne rasvete, izgradnja sportske hale
na Čeneju, pojačano održavanje i rekonstrukcija saobraćajnica
samo su neki od projekata koji su planirani u sledećoj godini.
Koliko optimalno Novi Sad treba i može da ima stanovnika s
obzirom na njegovu infrastrukturu?
Novi Sad je poslednjih godina duplirao broj stanovnika, što
nažalost nije pratio razvoj infratsrukture. Mi smo bili orijentisani ka tome da infrstrukturu prilagodimo aktuelnoj situaciji, i
u tom slmislu je urađeno mnogo. Nema niti jedne oblasti, gde
nismo više uradili nego u bilo kom periodu razvoja grada. Preko 40% investicija smo uložili u prigradska naselja, srazmerno
broju stanovnika koji u njima živi. Veternik je dobio novu osnovnu školu, uskoro i Klisa, broj dece u vrtićima je danas 15500,
L i m a n s k e novin e - b r oj 5 - d e cembar 2011.
a 2008. godine nešto preko 11000, dogradili smo i za 50% uvećali
kvadraturu nekoliko osnovnih škola: Svetozar Marković Toza,
Kosta Trifković, Dositej Obradović, Sonja Marinković, Žarko
Zrenjanin, Miloš Crnjanski, Mihajlo Pupin u Veterniku i Desanka Maksimović u Futogu, a takođe su izgrađene i nove fiskulturne sale i to 1144 metara kvadratnih. Nove domove zdravlja
dobili su Sremska Kamenica, Šangaj, uskoro će dobiti i Futog, obnovljen je kompletan vozni park hitne pomoći i doma
zdravlja, planiramo da za 80% naših sugrađana u prigradskim
mestima koji danas nemaju kanalizaciju naredne godine obezbedimo završetak kanalizacije, radimo kompletnu rekonstrukciju javne rasvete u svim delovima grada ove i naredne godine,
zatekli smo preko 150 kilometara blatnjavih ulica koje smo nasuli tucanikom, a do kraja sledeće godine će većina imati i asfalt. Biciklističke staze su izgrađene i obnovljene za blizu 50% u
odnosu na dosadašnju dužinu, obnovljen je vozni park gradskog
saobraćaja, a u toplovodnu i vodovodnu mrežu je najviše investirano do sada.
Da li je NS lep grad?
Za mene Novi Sad je najlepši grad u Srbiji. Ja ga doživljavam
kao evropu u malom, jer imamo to bogatstvo da se u našem
gradu koristi 6 jezika u službenoj upotrebi. Ljudi, pa onda i Grad,
su otvoreni za saradnju, tu su i brojni festivali poput, Egzita,
Sterijinog pozorja, Sinema sitija, Zmajevih dečjih igara, po kojima je naš grad prepoznatljiv. Štrand, Petrovaradinska tvrđava,
Ribarsko ostrvo, kej, koji je danas najlepše šetalište uz Dunav u
regionu, brojni spomenici kulture u užem gradskom jezgru, sve
su to samo neki od razloga da se svako zaljubi u Novi Sad. Drago
mi je što sam kao gradonačelnik od brojnih gostiju iz Evrope i
sveta slušao samo najlepše utiske o našem gradu, i što ko god
jednom u njega dođe, uvek se vraća.
Saradnja Novog Sada sa drugim gradovima u inostranstvu?
Da li ste zadovoljni?
U okviru aktivne međunarodne saradnje Grad Novi Sad je u
poslednje četiri godine negovao dobre odnose sa brojnim gradovima, a posebno sa gradovima pobratimima što je rezultiralo
i uspešnim zajedničkim projektima najviše u oblastima kulture,
obrazovanja i sporta. Planiramo i da pojačamo saradnju u okviru
Saveta Dunavskih gradova i regiona, a prvi korak biće otvaranje
Kancelarije Saveta u Novom Sadu.
U periodu od 2008. do 2011. godine odvijala se intezivna razmena kulture sa Pečujem, Noričom i Dortmundom. Galerija “Bel
Art” je organizovala izložbu u Noriču pod nazivom “Novosadski likovni umetnici na izložbi u Noriču” 2008. godine, a 2009.
godine Foto Kino i Video Savez Vojvodine priredio je “Izložbu
fotografija Novi Sad-Norič”. U okviru manifestacije PečujEvropska prestonica kulture 2010, Grad Novi Sad se predstavio
u bratskom gradu Pečuju kulturnim programima ustanova kulture: izložbom tapiserija Ustanove za izradu tapiserija “Atelje
61”, pozorišnom predstavom za decu “Pozorišta mladih” kao i
koncertima profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu: pijanistkinje Rite Kinke, klarinetiste Aleksandra Tasića i gitariste
Zorana Krajišnika kao i koncertom Mešovitog hora Kulturnoumetničkog društva “Svetozar Marković” i nastupom Folklornog ansambla “Vila” Srpskog kulturno umetničkog društva
“Železničar” iz Novog Sada. Muzičari Akademije umetnosti u
Novom Sadu u saradnji sa članovima Glen Bušman Džez akademije iz Dortmunda i džez muzičarima Grada Rostov na Donu
okupili su se oko projekta “East West European Jazzorchestra” sa
kojim su se muzičari tri bratska grada predstavili tokom manifestacije Evropska prestonica kulture Rur 2010 u Dortmundu.
Tokom navedenog perioda 2008-2011 svake godine na Džez Festivalu, koji organizuje Kulturni centar Novog Sada, učestvuje Big
bend Glen Bušman Džez akademije iz Dortmunda. U organizaciji Kulturnog centra Novog Sada tokom avgusta 2011. godine
održana je Letnja džez akademija uz učešće mladih muzičara
Dortmunda i Novog Sada i profesora Akademije umetnosti u
Novom Sadu i Visoke muzičke škole u Dortmundu. Orkestar
Boris Kovač & La Campanella je predstavljao Grad Novi Sad
na otvaranju Internacionalnog muzičkog festivala Micro 2011
u Dortmundu. Sledeći korak u okviru razvijanja kulturne sardnje je uzvratna poseta mladih muzičara iz Novog Sada, u pratnji
profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu, Dortmundu i
tom prilikom se očekuje osnivanje “Omladinskog orkestra” dva
bratska grada. U cilju boljeg međusobnog upoznavanja Grad
Novi Sad takođe je organizovao učešće učenika Gimnazije Jovan
Jovanović Zmaj na Međunarodnom letnjem kampu u Nižnjem
Novgorodu.
U okviru saradnje u oblasti sporta mladi takmičari do 14 godina Atletskog kluba „ Vojvodina“ Novi Sad učestvovali su u Internacionalnom atletskom mitingu u Dortmundu u martu 2011.
godine. U junu iste godine Grad je organizovao učešće naših
mladih sportista na „Međunarodnom odbojkaškom turniru“ u
Nižnjem Novgorodu gde su se za žensku ekipu do 15 godina
takmičile odbojkašice iz novosadskog kluba „ VST“, a za mušku
ekipu do 15. godina odbojkaši iz kluba „ Petrovaradin“ iz Petrovaradina. Internacionalni odbojkaški turnir – Paolo Bussinello
Trophu bio je mesto realizacije saradnje u oblasti sporta u Modeni, a na njemu su učesutvovale takmičarke do 15 godina iz
Ženskog odbojkaškog kluba „ Vojvodina“.
Liman 1 je ove godine praktično renoviran, ali šta je sa
obalom? Ona je, sem Štranda, prilično zapuštena. Prema
onome što je objavljeno na sajtu Grada predviđeno je njeno
uređenje. Možete li nam nešto više reći o tome?
Gradonačelnik Pavličić je nedavno zasadio poslednje drvo u nizu na keju.
Uredili smo pet kilometara keja duž obale Dunava i zaštitili
grad od tzv. stogodišnjih voda. Taj deo grada sada obiluje sportsko-rekreativnim sadržajima, kao što su košarkaški, fudbalski,
teniski tereni, a plan nam je da izgradimo i teren za mini golf, i
da pored postojeće napravimo još jednu teretanu na otvorenom.
Namera nam je da napravimo sankalište blizu ulaza u Štrand, ali
tu se svakako nećemo zaustaviti. Kada rešimo pitanje izmeštanja
Mornarice sa Vojskom plan je da uredimo kej do Futoga i Veternika, da pravimo Gradsku marinu, sa svim pratećim sadržajima.
Ono što je sada izvodljivo, kada je reč o uređenju obale Dunava,
već smo krenuli da realizujemo. Raspisan je konkurs za idejno
arhitektonsko rešenje pešačko biciklističkog mosta preko Dunavca u Novom Sadu. Želimo da oživimo Ribarsko ostrvo i da
ga još jednim prelazom povežemo sa bačkom stranom. Plan je
da u prvoj polovini sledeće godine most bude završen, a uporedo
ćemo sređivati centralni deo Ribarskog ostrva, gde je sada šikara
i gde nesavesni građani odlažu šut. Dakle na tom delu planiramo da postavimo javnu rasvetu, i obezbedimo slične sadržaje
L imanske novine - broj 5 - decembar 2011 .
3
kao na keju. Na tom potezu planiramo i da naprvimo kamp
sa odgovarajućom infrastrukturom, koji nedostaje gradu, a u
kojem će moći da borave turisti koji dolaze sa kamp kućicama.
Uveren sam da ćemo kada realizujemo sve planirane projekte,
zaista spustiti Novi Sad na obalu Dunava.
Da li je grad iskoristio u dovoljnoj meri mesne zajednice?
Bilo je ideja da se one čak i ukinu ili da se iz nekog razloga
radnici mesnih zajednica ispremeštaju? Da li se po Vašem
mišljenju potencijal mesnih zajednica može bolje iskoristiti?
Mesne zajednice su nam bile od dragocenog značaja za realizaciju infrstrukturnih projekata u svim gradskim naseljima.
Mesne zajednice su građanima najpristupačnije da im se obrate
sa svojim zahtevima, a ljudi koji su tamo zaposleni dobro
poznaju prilike u određenim delovima Grada. Građani putem
Mesnih zajednica mogu zadovoljiti zajedničke potrebe i interese
pokretanjem inicijativa u oblastima za koje je nadležna lokalna samouprava. Uvek mislim da može bolje, pa tako i u ovom
slučaju, a ključ uspeha u bilo kom poslu su dobra procena situacije, plani- ranje i dobra organizacija. Kada se stvari tako
postave ostvaruju su dogoročne benefiti.
Na kraju: možete li nam obećati da ćete nam, sledeće godine
u ovo vreme, u funkciji gradonačelnika, ponovo dati intervju?
Sve zavisi od toga kako će građani oceniti rad Gradskog veća
na čijem sam čelu, na izborima koji nas očekuju sledeće godine,
bilo bi neozbiljno da sam ocenjujem svoj rad. Ono što mogu da
istaknem su rezultati koje smo podneli Novosađanima nakon
tri godine od preuzimanja odgovornosti za upravljanje Novim
Sadom, a suština je da smo, sa gotovo duplo manjim budžetom
na raspolaganju, investirali više nego naši prethodnici. U politici
je najbolje meriti se rezultatima, a mi smo to i učinili time što
smo izneli podatke koliko je urađeno ulica, bulevara, trotoara,
biciklističkih staza, vrtića, škola, vrelovoda, kanalizacije, dečjih i
sportskih igrališta, zdravstvenih objekata... Upoređujući sa bilo
kojim periodom u razvoju našeg grada, u prethodne tri godine je
najviše urađeno i ti podaci su merljivi i dostupni javnosti.
O kandidatu za gradonačelnika će odlučivati predsedništvo
stranke nakon što izbori budu raspisani, a budući da izborni sistem nije menjan i da će mesto gradonačelnika pripasti stranci
koja osvoji najviše glasova na sledećim izborima, odnosno koja
bude nosilac buduće koalicije u gradu, odgovor na to pitanje
daće prvenstveno Novosađani.
Aleksandar Zorkić
Igor Pavličić
Rođen je 15. oktobra 1970. godine.
Za gradonačelnika Novog Sada izabran
je na lokalnim izborima 2008. godine.
Po obrazovanju je diplomirani pravnik,
a po zanimanju advokat. Specijalizovao
se u pripremanju slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Aktuelni je predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke - Novi Sad, a na tu funkciju biran je već dva puta – prvi put
2006. godine, a drugi put 2008. godine.
Veoma je posvećen sportu, a sam je bio istaknuti sportista.
Trenirao je fudbal, a baveći se košarkom i atletikom bio i
osvajač medalja.
Govori engleski jezik.
Oženjen je i ima troje dece.
4
Dobro jutro komšija!
Pre neki dan pozove me telefonom moj stari drugar Biser iz
Drage Spasić 13. Pita me: “Kad će biti uređen i asfaltiran prostor ispred naše zgrade? Više od 30 godina čeakamo na to”. Pozove me komšija Pejin i saopštava da na raskrsnici Jirečekove i
Veljka Petrovića ne postoji šaht te građani, a naročito deca iz
zabavišta kada padne kiša ili dođe do otapanja snega bukvalno
ne mogu da prelaze sa jedne na drugu stranu ulice. I više drugih
poziva i upozorenja smo imali na pojedine nedostatke, naročito
kada je reč o parking prostoru.
Odgovorio sam Biseru pa i drugima odgovaram da je Savet
Mesne zajednice učinio sve što je u njegovoj moći da se otklone ovi nedostaci. Svake godine sačinjavamo “Plan investicija
u održavanju i uređenju građevinskog zemljišta” koji dostavljamo Zavodu za izgradnju grada. Ovo je treća godina kako je
Svet MZ u tekućem mandatu i naravno bili smo vrlo nezadovoljni što se skoro ništa od tih naših planova ne uvažava i ne
realizuje. Zato smo sa velikim zadovoljstvom ove godine primili pisanu informaciju od ZIG-a da su u svoj plan uređenja
građevinskog zemljišta uvrstili sledeće: rekonstrukciju ulica
Dr Ilije Đuričića, Veljka Petrovića i put do Fruškogorske ulice
uz kompletno presvlačenje asfaltom; uređenje trotoara ispred
Veljka Petrovića i Jirečekove. U ulici Drage Spasić predvišena
je popravka i krpljenje trotoara, parkinga kod broja 9; komplet
presvlačenje asfaltom i popravka i krpljenje kolovoza i trotoara
i parkinga u ulici Sime Miloševića.
Na zadovoljstvo nas stanovnika Limana 1 u ovoj godini na
izgradnji i uređenju ukupnog prostora urađeno je više nego
za prethodnih nekoliko decenija. To se ogleda u sledećem:
izgrađen je i rekonstruisan Sunčani kej (urađeno je novo
šetalište, biciklistička staza i trim staza; zasađeno je 450 sadnica
tuje i 280 sadnica graba). Obnovljeni su svi pomoćni tereni na
Đačkom. Izgrađeno je igralište za tenis, igralište za odbojku i
košarku, igralište za mini golf, a biće izgrađen i teren za igru
šaha figurama velikog formata. Na radost naše dečice izgrađeno
je novo dečje igralište. Zatim providi se kraju izgradnja poslovno-sportske zgrade Veslačkog kluba “Dnaubius”. Time je kej
koji se prostire duž naše MZ dobio izgled najmodernijeg i
urbanistički najosmišljenijeg prostora uz Dunav. Ponosni smo
što će se sa ovim projektom uređenja keja konkurisati u Barceloni za najbolja urbanistička ostvarenja. Obavljena je i jako
važna rekonstrukcija toplovodne mreže a rekonstruisana je javana rasveta. Zbog svega urađenog život na Limanu 1 podignut
je na viši nivo.
Iz ZIG-a nas uveravaju da će svi započeti poslovi na uređenju
naše MZ biti urađeni do kraja godine, a ukoliko loše vreme
bude ugrozilo završetak radova, oni će se nastaviti čim to vremenske prilike budu dozvolile.
Naravno, kako to uvek biva, građani imaju i primedbe. Nismo čuli ni jednog građanina da nije sa zadovoljstvom prihvatio
ovaj investicioni poduhvat koji je urađen na našem Limanu, a
primedba se odnose na nedovršenost i neuređenost kolovoza
i trotoara i zelenih površina kuda je prošao toplovod i elektro
instalacije.
Dragi naši Limanci, razumemo vaše nestrpljenje i mnogo
primedbe moramo da uvažimo jer su opravdane. Ipak moramo
biti zadovoljni do sada urađenim i kazati hrabrim i odvažnim
investitorima i izvođačima radova – hvala i bravo.
Biće sve „izgalncano“ i dovedeno u red što je još preostalo
da se uradi. Tako Bisere, druže moj ti i svi stanari tvoje zgrade
možete biti zadovoljni da će se konačno i ispred vaše zgrade
zacrniti asfalt koji udobnost znači.
Marko Vojnović
predsednik Sveta MZ
L i m a n s k e novin e - b r oj 5 - d e cembar 2011.
ŽIVOT U MESNOJ ZAJEDNICEI
Posadite jelku u školi!
“Kako je kod vas prijatno pazariti”
U mesari u komšiluku
Za stanovnike Limana nije ništa neobično da u mesari
„Štrand“ izvoljevaju (ovo hoće, ono neće) da kupuju prerađevine
na sto grama, ili da od mesara dobiju obaveštenje da su stigli oni
njihovi omiljeni delovi mesa, čvarci, domaća hurka, pa čak i da
ostanu po koji dinar dužni jer trenutno nemaju koliko treba, ili
pak kasirka nema sitno za kusur. Sve se to reši sutra ili prekosutra
jer mi smo svi komšije, a mesari dobro poznaju naše navike i
karaktere.
Na ovu „beneficiju“ ne bih ni obratila pažnju da jednog dana,
dok je nas nekoliko kupaca izvoljevalo, jedna gospođa, koja
verovatno nije stalna mušterija, nije ushićeno rekla: „Kako je kod
vas prijatno pazariti“.
Nisam sigurna da su to čuli i ostali kupci, ali ja sam obratila
pažnju na gospođu. Iako su nasmešeni prodavci rekli da je to
ovde uobičajena atmosfera, gospođi je bilo neprilatno što je
slučajno pokazala na pogrešan komad mesa pa je bojažljivo zatrazila drugo, očekujući mesarevo gunđanje. Kako je „momak“
bez reci ispunio njenu želju gospođa je nastavila da razgleda
šta sve ima u mesari i kupila još što šta, što joj verovatno tog
momenta nije bilo preko potrebno. Ali, ljubazna reč i osmeh
prodavca su joj „legli na dušu“. Verujem da je „Štrand“ dobio
još jednog sigurnog kupca koji će svoje lepe impresije preneti
komšijama, poznanicima...
Svetlana Mujanović
Krpež kuću čuva
Na mestu gde je nekada bila trafika, u Ulici Drage Spasić br.8,
već godinu dana posluje mala krojačka radionica zvučnog imena „Krojački salon Slađana“. Priča vlasnice ove skromne radnje je uobičajena, kakve srećemo na svakom koraku. Gospođa
Slađana, kako je već ceo komšiluk oslovljava, je nekada radila u
pravoj fabrici za izradu konfekcije. Vremena su se promenila na
štetu i radnika i industrije.
U nevolji se ljudi potpomažu na razne načine. Uvek ima onih
kojima je potreban bilo kakav posao i onih kojima su potrebne
jeftine usluge. Tako je Slađana došla na ideju da otvori, baš u
našoj mesnoj zajednici, između visokih zgrada, krojačku radnju za opravke, prepravke, šivenje zavesa, ušivanje dugmadi,
promenu cibzara i, zašto ne, krpljenje starih pantalona ili
farmerki.
Otvaranjem mnogobrojnih kineskih prodavnica jeftine robe,
hteli mi to da priznamo ili ne, čuva se socijalni mir. Zahvaljujući
Kinezima i ljudi skromnih primanja mogu da uživaju u čarima
„šopinga“. Ima, međutim, i onih koji se vezuju za markiranu
garderobu ili obične farmerke, pa nose istu garderobu dok se
ne pocepa. Komšinica sa sprata donela je na krpljenje stare
farmerke. Gospođa Slađana je najljubaznije objasnila mušteriji
da će to da je košta 500 dinara, a da za 900 dinara može da kupi
nove farmerke. Da, ali moja kćerka obožava ove farmerke,
odgovorila je komšinica. Takvih slučajeva ima mnogo.
Ako ste se, prolazeći pored ove ili sličnih radnji, zapitali ko još
danas krpi odeću, znajte da krpež i dalje kuću čuva. Stoga su ovi
saloni za prepravku ili krpljenje stare markirane ili nemarkirane
odeće uvek dobrodošli.
Petar Tomić
Uoči svake Nove godine hiljade jelki se poseče i uništi.
Zato je bolje da se novogodišnji praznici dočekaju uz jelku
sa busenom koja se nekon proslave posadi. Ali gde posaditi
jelku?
Mesna zajednica i OŠ “Jovan Popović”
vas pozivaju da svoju jelku
posadite u školi.
Donesite jelku sa busenom u školu (posle raspusta) i tamo
će ona dobiti svoje meststo i potrebnu negu. Time ćete
spasti jedno drvo i ulepšati školu!
Za sve informacije u vezi ove akcije zovite
Školu na 450 833 (tražite prof. A. Čiplića)
ili Mesnu zajednicu na 455-098
Život (iapk) nije igra
Poslednjih godina u gradu, pa tako i na našem Limanu smo svedoci jedne negativne pojave koja sve više uzima maha. Pod uticajem nemilosrdne tržišne utakmice, izloženi surovoj konkurenciji velikih trgovinskih lanaca propadaju male porodične radnje
gde smo kod „komšije iza ugla“ mogli kupiti neophodne kućne
potrepštine. Opterećene visokim dažbinama s jedne i surovoj
konkurenciji velikih lanaca s druge strane, male radnje nisu mogle opstati. Ono što je još gore na njihovo mesto često uskaču
razne kladionice, slot klubovi, kazina tj. kockarnice.
Prolazeći Fruškogorskom ulicom, u blizini semafora, dok sam
išao po mleko i jogurt, zastao bih kraj obližnje cvećare. Bacio bih
pogled i konstatovao kako je lepo uređena. Posle više prolazaka
nisam odoleo da ne uđem i diveći se enterijeru ne kupim supruzi
odabrani cvet kao mali znak pažnje. Takođe, primetio sam da i
dečaci iz obližnje škole prolazeći na putu iz škole ulaze i od svog
džeparca kupuju cvet, da li majci, nekoj devojčici ili nastavnici
možda. To nisam spoznao, ali mi se svidelo kao romantičan gest
mladih kavaljera.
Odnedavno, na moju žalost, i ta cvećara je zatvorena. Umesto
nje, preko noći nikao je slot klub i kazino, a u neposrednoj blizini
se već od ranije nalazi kladionica. Malo napred u Fruškogorskoj
posle semafora u pravcu Štranda, a u neposrednoj blizini pekare
gde deca iz škole, udaljene 50-ak metara dolaze po užinu, već
postoji igraonica-kazino. Oni isti mladi ljudi koji su svakodnevno prolazeći kraj cvećare poželeli nakon nekog vremena da
kupe cvet dragoj osobi, posle 50-ak prolazaka kraj igraonice ili
kladionice ući će da iz radoznalosti okušaju tako reklamiranu
sreću. Od radoznalosti nezrelog mladog čoveka do navike kratak je put, a od navike do zavisnosti još kraći! Reklamni slogan
jedne od igraonica je „život je igra“. Ne kažu da je u takvoj igri
ulog jako veliki, a dobijaju samo organizatori. Da li ti isti, osim
za profit, imaju osećaj za bilo šta drugo?
Na kraju podsetimo na mišljenje stručnjaka za odvikavanje da
se patološko kockanje leči duže od heroinske zavisnosti! Oni koji
odobravaju otvaranje takvih objekata u neposrednoj blizini škole
o tome bi trebalo da povedu računa. Na žalost, Mesna zajednica
se u tom smislu ništa ne pita, što u prošlosti nije bio slučaj, pa bi
joj u skladu sa tim trebalo opet dati veća ovlašćenja.
Mirko Stikić
L imanske novine - broj 5 - decembar 2011 .
5
VESTI između dva broja
SVEČANO OBELEŽEN “DAN MESNE ZAJEDNICE”
I ove godine 10. novembar Dan
MZ „Liman“ je protekao u svečanoj,
prijateljskoj atmosferi uz bogat kulturno umetnički program.
U 17 sati počeo je IV meorijalni
turnir „Nikola Moskalj“ koji se treću
godinu zaredom odražava pod pokroviteljstvom naše Mesne zajednice.
Sat kasnije, u likovnom salonu MZ,
„Liman naš“, otvorena je izložba slika
„Boje“ slikarke Bobe Perković, a nakon toga gosti su pozvani u restoran Play Off gde se već po tradiciji održava glavna
svečanost Dana naše Mesne zajednice.
Tu, u restoranu, ped publikom koja je popunila i poslednje mesto, pa se i stajalo,
dodeljene su nagrade i priznanja: Sandri Škrbić, glavnoj vaspitačici vrtića „Mrvica“
za izuzetan doprinos saradnji vrtića i Mesne zajednice “Liman”; Aleksandru Čipliću,
profesoru OŠ „Jovan Popović“ za angažovanje učenika O.Š „Jovan Popović“ na ozelenjavanju i ekološkom uređenju životne sredine i za razvoj saradnje sa Mesnom zajednicom „Liman“. Obrad Jakovljević je dobio Zahvalnicu za „Najboljeg komšiju“, a
g-đa Radmila Stanojev i njena unuka Ana Jovanović su dobile Diplomu za najlepši
cvetni aranžman.
Nakon toga počeo je program u kome je naš sused Mirko Stikić čitao svoje pesme,
a KUD „Svetozar Markoivć“ je izveo više svojih plesnih tačaka i svojim nastupom
„zapalio“ publiku!
Uz koktel i drugo posluženje proslava je trajala do kasnih sati.
Dok penzionerski dani teku
LAKŠE UZ „NS PENZIONER PLUS“
Deo grada koji pripada MZ „Liman“ i po zvaničnim statističkim podacima je
naselje starijih ljudi, penzionera. Ima nas preko hiljadu. Penzije su takve kakve jesu i
većina sa takvim primanjima jedva sastavlja kraj s krajem. Imajući ovo u vidu Savet
mesne zajednice se obratio Udruženju novosadskih penzionera, vanstranačkoj organizaciji s molbom da se i na našoj teritoriji, kao i u drugim gradskim i prigradskim
Mesnim zajednicama, osnuje Mesni odbor penzionera. Rečeno, učinjeno. Krajem
juna osnovan je Mesni odbor i izabrana radna tela.
Pitaćete šta to za nas penzionere i naše ukućane znači. Odgovor je – kako za koga.
Nekom puno, nekom malo, a za nekog nije ni od kakve važnosti.
Oni koji su se učlanili mogu da potvrde da im je ovaj Odbor ipak pomogao da
lakše reše neke probleme. Kako je u sastavu Udruženje i DOO „Penzioner plus“, preko kojeg se rade nabavke i obavljaju plaćanja, za godišnju članarinu od 180 dinara,
svaki član ima mogućnost da ide na letovanja i putovanja koja organizuje Udruženje,
i to otplaćuje u više rata. Broj rata zavisi od cene. Iako postojimo tek nekoliko meseci, uključili smo se u sve akcije nabavke zimnice, od graška i boranije preko paketa
„Zdravo organik“ iz Selenče i „Polo“ iz Čačka, suvomesnatih, mesnih i mlečnih paketa, ćurki, brašna, crnog luka, krompira, jabuka, pa do tekstilnih proizvoda firme
„Maltex“ iz Zrenjanina. Sve se otplaćuje u više rata.
Pozivamo sve zainteresovane penzionere koji nisu čuli za ovu, ne baš najsvežiju
novost, da posete Mesnu zajednicu „Liman“ u ulici Drage Spasic br. 1. gde svakog
četvrtka, u vremenu od 9 do 12 časova, kada radi blagajnik, mogu da se učlane, dobiju neophodne informacije o našim aktivnostima i pogledaju sve ponude. Od nedavno svaki član sa članskom kartom može da ode u poznati ugostiteljski objekat
„Barutana 021“na Alibegovcu, tamo ruča ili hranu ponese kući a cena kompletnog
kuvanog obroka je od 200 do 250 dinara. Ujedno, članovi po povoljnoj ceni ovde
mogu organizovati proslave, svadbe i razna druženja. Svakom članu pripada i kartica
apotekarske ustanove „Si apoteke“ sa kojom u njenim objektima ostvaruje popust
od 10 procenata. Članovi stiču pravo i na određene popuste u pojedinim privatnim
lekarskim ustanovama.
Svetlana Mujanović,
blagajnik MO penzionera „Liman“
6
L i m a n s k e novin e - b r oj 5 - d e cembar 2011.
Izložba Bobe Perković u MZ
U četvrtak, 10. novembra u Likovnom
salonu MZ postavljena je izložba pod nazivom „Boje“, slikarke Slobodanke (Bobe)
Gluhović-Perković. Izložbu je otvorio mr
Radoman Perković, nekadašnji pokrajinski sekretar za kulturu. Donosimo izvod iz
govora Radomana Perkovića sa otvaranja
izložbe:
“Slobodanka (Boba) Gluhović-Perković
je profesor umjetnosti, slikar, živi i radi u
Novom Sadu. Ostvarila je neobičan, bojama
snažan utisak, originalni izraz, izvanredno
bogatstvo u koloritu.
Na slikama susrećemo runeme rose zelenih polja, sleđene livade, snove mučenika
usnulin ratara.
Na slikama su lica, pokreti, maske, tuna
igra boja i sunca, dječja briga i nestašnimir.
Sjaja srnih noći naslućuju sjenke dalekih
brda (na dvije slike).
Slike ne izražavaju škrtu zemlju naših
predaka gdje su oni uvijek bili samo ratnici
ili siročad.
Slikari i pljesnici su pokuđavali da otkriju
tajne kako da se život promjeni.
I Boba na slikama otrkiva sablasti buduće
noćne raskoši.
U pejzažima kuće koje se ne svrstavaju u
niz, to su odjeci sjećanja na djetinjstvo.
Samoća i neizvjesnost izražavaju
ekonomski užas u kome živimo više od 20
godina.
Duša na dlanu - književno veče
U četvrtak, 27. oktobra u Mesnoj zajednici „Liman“ održana je promocija zbirke
pesama Mirka Stikića „Duša na dlanu“. Knjigu je ove godine objavila izdavačka kuća
„Prometej“ iz Novog Sada.
Na početku promocije o knjizi je govorio njen recenzent dr Mladen Dražetin, a
potom i sam autor, Mirko Stikić koji je publici pričao o svojim motivima za upuštanje
u pisanje poezije. Njemu, rekao je, pisanje
nije samo izazov da pasnički iskaže svoje
emocije nego i intelektualna relaksacija u
teškim životnim situacijijama kojima smo
svi povremeno pritisnuti..
Veoma nadahnuto, u potpunosti
saosećajući sa autorovom poezijom pesmeiz
ove knjige je čitala glumica Olja Vojnović
uz tihu muzičku pratnju. Po žicama gitere
prebirao je takođe naš komšija, Obrad
Jakovljević.
Bilo je to veoma prijatno veče i svakako
jedan od najuspelijih umetničkih programa
koje je Mesna zajednice „Liman“ organizovala u zadnjih nekoliko godina. Pokazalo se da naši sugrađani nisu okupirani
samo dnevnopolitičkim zbivanjima već da
istinski uživaju u književnim večerima. AZ
GRADSKE VESTI
Most preko Dunavca
JP Zavod za izgradnju grada Novi Sad
raspisuje konkurs za idejno arhitektonsko
rešenje pešačko biciklističkog mosta preko Dunavca u Novom Sadu koji počinje
da teče od 07. decembra 2011. godine.
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić
pozvao je sve zainetresovane da preuzmu
dokumentaciju i tako doprinesu da naš
grad dobije još jedan lep sadržaj.
- Želimo da oživimo Ribarsko ostrvo i
da ga još jednim prelazom povežemo sa
bačkom stranom. Plan je da u prvoj polovini sledeće godine most bude završen, a
uporedo ćemo sređivati centralni deo Ribarskog ostrva, gde je sada šikara i gde nesavesni građani odlažu šut. Dakle na tom
delu ćemo postaviti javnu rasvetu, i obezbediti slične sadržaje kao na keju. Na tom
potezu planiramo i da naprvimo kamp sa
odgovarajućom infrastrukturom, koji nedostaje gradu, a u kojem će moći da borave turisti koji dolaze sa kamp kućicama
– naglasio je gradonačelnik Pavličić.
Cilj konkursa je da se dobije što kvalitetnije idejno rešenje pešačko biciklističkog
mosta sa prilaznim rampama preko Dunavca, od Sunčanog keja do Ribarskog
ostrva. Akcenat prilikom izrade rešenja
mora biti na poštovanju okruženja i prirodnog ambijenta.
Rok za predaju radova je 10. januar
2012. godine do 14 časova u prostorijama JP Zavod za izgradnju grada u Ulici
Stevana Branovačkog br. 3, 21000 Novi
Sad. Konkursni materijal učesnici mogu
besplatno preuzeti sa sajta JP Zavod za
izgradnju grada Novi Sad www.zigns.rs.
Rad žirija na pregledu i ocenjivanju radova će biti završen do 14. januara 2012.
godine. Investitor je za ovaj konkurs kao
prvu nagradu predvideo dodelu ugovora o
izradi projektno tehničke dokumentacije,
druga nagrada vredna je 500.000,00 dinara, a treća 300.000,00 dinara. Nagrađeni
radovi postaju vlasništvo investitora koji
ih može koristiti u celosti.
Novi Sad, 6. decembar 2011. godine
PROMOCIJA KNJIGE „ODGOVORI - POLITIČKE
SUKOBICE“ MIRKA ČANADANOVIĆA
U Kulturnom centru Novog Sada promovisana je knjiga Mirka
Čanadanovića „Odgovori – političke sukobice“
u izdanju „Službenog
glasnika“.
Nekadašnji
predsednik Pokrajinskog
kominteta
komunista
Vojvodine, je ovom knjigom prvi put, posle
višedecenijskog ćutanja
progovorio o danima
kada kada je 1972. zajedno
sa
Markom
Nikezićem i Latinkom Perović smenjen. Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić
prisustvovao je promociji, a pored autora knjige, govorili su i Slobodan Gavrilović,
Pero Simić i Ilija Marković.
- I ćutanje može biti rečito, ali se ponekad mora i odgovoriti. U svoju odbranu,
govoriti je uvek teško kada raspravljate sa onima s kojima ste godina sarađivali i prijateljevali - rekao je Mirko Čanadanović.
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić je ukazavši na važnost Čanadanovićevog
dela rekao da u Srbiji ni danas ne prestaju sukobljavanja modernog i konzervativnog.
- Zadovoljstvo mi je bilo večeras što sam prisustvovao jednoj izuzetnoj književnoj
večeri i što je Kulturni centar bio prepun. Čuli smo od gospodina Čanadanovića, koji
je učesnik i svedok jednog vremena, drugu stranu događaja i drugo lice onoga što
je prikazano. Ono što je meni bilo značajno, osim jedne lične borbe i lične sudbine
svih ljudi koji su proglašeni liberalima toga doba i bili smenjeni, fasciniralo me je
i to što su problemi iz toga doba slični kao i današnji problemi. Danas, ako želite
neke stvari da menjate, da postavljate kvalitetne ljude na odgovorna mesta, nailazite
na probleme i to je proces i borba koja je u Srbiji stalna, ali ne treba popustiti. Ja se
nadam da ćemo se izboriti za pravedno društvo i da ćemo najbolje ljude postaviti na
najodgovornija mesta, a da ćemo sa druge strane svima kojima je pomoć potrebna
moći da pomažemo i da će svi ljudi imati jednaku šansu u društvu za koje treba da
se borimo, a to je ono što je, čini se, i gospodin Čanadanović želeo u svoje vreme. –
rekao je gradonačelnik Igor Pavličić.
Magistar filoloških nauka Mirko Čanadanović, rođen 1936. u Vojvodi Stepi, u Banatu, bio je predsednik Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine i član
najvišeg partijskog rukovodstva Srbije i Jugoslavije. U vreme obračuna sa liberalizmom u Srbiji 1972, podneo je ostavku na sve društvene funkcije, zatim je isključen
iz Saveza komunista i godinama je bio lišen mogućnosti da učestvuje u društvenom
životu, pod policijskim nadzorom kao politički neprijatelj. Penzionisan je kao lektor
u NIP „Dnevnik“. Rehabilitovan je 1989. godine, ali se nije vratio u Savez komunista,
niti je pristupio nekoj drugoj partiji.
Novi Sad, 7. decembar 2011. godine
Slovenački konzulat u Novom Sadu
Gradonačelnik Igor Pavličić prisustvovao je otvaranju Konzulata Republike Slovenije u Novom Sadu kojim rukovodi počasni
konzul Republike Slovenije Rajko Marić. Konzulat je svečano
otvorila v.d. ministra Republike Slovenije za razvojnu saradnju
i humanitarnu pomoć gospođa Dragoljuba Benčina, a otvaranju
je prisustvovao i ambasador Republike Slovenije mr Franc But.
- Veliko mi je zadovoljstvo što je u Novom Sadu otvoren
konzulat Republike Slovenije. Novi Sad pridaje poseban značaj
međunarodnoj saradnji, a ovakve institucije sigurno će biti još
jedan kanal komunikacije sa slovenačkim gradovima, koji će doprineti uspostavljanju još čvršćih međusobnih veza. - rekao je
gradonačelnik Pavličić.
Ambasador Republike Slovenije mr Franc But izrazio je veliko zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom gradova i regija Srbije i Slovenije, a kao buduću saradnju akcentovao je poslove
u oblasti privrede i ekonomije. Počasni konzul gospodin Rajko
Marić, advokat je i prvi predsednik, a sada i počasni predsednik, Slovenačkog poslovnog kluba. Poslovni klub Slovenije i
Vojvodine osnovan 2009. godine u Novom Sadu jeste udruženje
poslovnih ljudi, osnovano u cilju zajedničkog unapređivanja
rada i poslovanja, usklađivanja posebnih i zajedničkih interesa,
kao i međusobne razmene iskustava.
Novi Sad, 25. novembar 2011. godine
L imanske novine - broj 5 - decembar 2011 .
7
KNJIGA
Nepročitane knjige i Crni labud
N
adaleko čuveni italijanski pisac Umberto Eko ima ličnu biblioteku od
preko trideset hiljada knjiga. Kažu da posetioce deli u dve grupe - najviše je onih
koji se najpre oduševe tako velikim brojem
knjiga iz najrazličitijih oblasti, a onda upitaju vlasnika: “Da li ste ih sve pročitali?”.
Malo je onih koji gledajući blago Ekove
bibliofilske riznice shvate da nepročitane
knjige nisu tu da bi potpirivale piščev ego,
već su dragoceno sredstvo istraživanja.
Neočekivani zaključak je da su nepročitane knjige zapravo vrednije od onih koje smo pročitali i da će, kako godine prolaze, a mi
sve više učimo i saznajemo - što je proces koji traje čitavog života
- u našoj privatnoj biblioteci biti sve više nepročitanih knjiga.
Prethodni pasus prepričao sam iz knjige “Crni labud” koju
ovih dana sa zadovoljstvom iščitavam. Autor je Nasim Nikolas
Taleb, bivši berzanski broker i danas jedan od cenjenih finansijskih matematičara. Bavi se nepredvidljivim događajima sa
velikim globalnim posledicama, za koje koristi termin iz naslova knjige. Crni labud je pojava koja je krajnje neočekivana i u
datom trenutku se smatra neverovatnom, ali se nakon početnog
zaprepašćenja lako može utvrditi da smo već raspolagali po-
dacima koji su nam govorili da je dotična pojava zapravo krajnje
izvesna. Za same crne labudove (ptice) nekada se smatralo da
ne postoje - kada su otkriveni, bilo je jasno da se njihovo postojanje moglo predvideti, te da se na osnovu prethodnog iskustva
nipošto nije moglo zaključiti da su svi labudovi beli. Slično važi
i za munjevit uspeh Internet pretraživača Google, za terorističke
napade od 11. septembra 2001. godine, za čuvenu Mažino liniju,
tobožnji nepremostivi bedem francuske odbrane u II svetskom
ratu, krah berzi iz 2008. godine i mnoge druge burne istorijske
događaje.
Taleb smatra da se iskustvo minulih događaja ponekad
nekritički precenjuje i da se očekivanja kako će se budućnost
odvijati na osnovu šablona iz prošlosti mogu pokazati dramatično
pogrešnim. Ono što je ostavilo traga u istoriji čovečanstva mnogo češće su događaji o kojima nam prošlost nije mogla pružiti
veran putokaz. Britkim književnim stilom, jasnim izlaganjem i
pažljivo odabranim metaforama, Taleb sigurno vodi čitaoca od
prve do poslednje stranice knjige koja je izvanredan primer žanra
naučnopopularne literature. “Crni labud” je ove godine objavljen
i na našem jeziku i ovo delo toplo preporučujem čitaocima “Limanskih novina”.
Bojan Stojanović
Urednik Izdavačke kuće Heliks
FILM
Ponoć u Parizu
Midnight in Paris, 2011
Ponoć u Parizu je najnoviji film Vudi Alana. Snimljen je
ove, 2011. godine i već se uvrstio u najbolje filmove ovog režisera.
To je duhovita, romantična fantazija o mladom američkom
umetniku (uspešnom piscu lakih holivudskih scenarija) zaljubljenom u Pariz, posebno zbog prohujalih vremena kada je taj
grad pružio gostopirmstvo danas proslavljenim velikanima
slikarstva i književnosti. Gledalac će, prateći glanog junaka u
prošlost (u filmu se to može :) i sam sresti Hemingveja, Pikasa,
Zeldu i Skota Ficdžeralda, Salvadora Dalija, Luisa Bunjuela, Eliota, Gertrudu Stej i druge umetnike “izgubljene generacije“ iz
doba između dva svetska rata. Za gledaoca koji poznaje umetnost XX veka sigurno će biti interesantno da vidi, npr. Bunjuela
ili Dalija u vreme kada su oni tek snevali savoja kasnije velika
dela od kojih su mnoga omeđila čitavu epohu umetnosti.
U filmu je naglašena nostalgija glavnog junaka Gila za prohujalim vremenima, ali uprkos tome on je ipak realan i na kraju
svoju sreću nalazi u današnjem dobu.
Po svom početku: prikazu popularnih mesta u Parizu ovaj film
pomalo asocira na isto tako dobar film Vudi Alena: Menhetn,
koji takođe počinje prikazom odabranih lokacija, ali na Menhetnu.
Kuriozitet ovog filma je što jednu manju, ali vrlo simpatičnu
ulogu tumači Karla Bruni, supruga aktuelnog francuskog predsednika Sarkozija.
8
Kritika je dobro ocenila ovaj film. Prema Roten Tomatou (Rotten Tomatoes, veb sajt koji se bavi prikazima filmova) čak 93%
od svih kritika (ukupno 149) u medijima bile su pozitivne. Sam
sajt Roten Tomato ovom filmu je dao ocenu (na osnovu glasanja
publike) 7,9/10. Prema Interet Movie Database, koji raspolaže
najvećom bazom podataka o svim filmovima sveta, srednja ocena za ovaj film, na osnovu glasanja 47 hiljada gledalca je 7,8/10.
Film se za nijansu više dopada ženama (ocena 8,0) nego
muškarcima (ocena 7,8). Više se sviđa mladima ispod 18 godina (8,3), nego osobama iznad 45 godina starosti, ali je razlika u
ocenama neznatna (7,8).
Ponoć u Parizu je inače 42. Vudi Alenov film (odnosno 43. ako
se računa i jedan televizijski film).
Svoju premijeru film Ponoć u Parizu imao je na 64. Kanskom
festivalu.
Budžet filma je bio oko 17 miliona dolara, a njegova zarda je
nešto više od 56 miliona dolara (do decembra 2011.).
Oven Vilson (Owen Wilson, 1968), glavni glumac odlično
je odigrao svoju ulogu. Zapravo, u ovom filmu loših glumaca i
nema. Režija i dijalozi su tipični “vudialenovski”.
Priča se da je Vudi Alen nameravao da ovaj film snimi još 2006.
ali je tada projekat napustio, tj. odložio zbog nedostatka novca.
Ako volite filmove Vudi Alena ovaj ne smete da propustite.
Vudi Alen, rođen 1935. američki filmski režiser, scenarista,
komičar, dramski pisac i džez muzičar. Četrnaest puta je
nominovan za Oskara, osvojio je tri.
L i m a n s k e novin e - b r oj 5 - d e cembar 2011.
Saša Zorkić
Događaji u gradu
Saveti
IZBOR NAJLEPŠE NOVE VOJVOĐANSKE PESME 2011,
Pripremite auto za zimu
23. festival
“ZLATNA TAMBURICA”
ZVUCI VOJVODINE
Kao i predhodne 22 godine i ovog decembra je u Novom Sadu
održan 23. tradicionalni festival „Zlatna tamburica“ za izbor
najlepše Nove vojvođanske pesme. Velika sala Srpskog narodnog pozorišta bila je puna ljubitelja dobre muzike i dobrih vibracija. Sve je bilo svečano i uzvišeno. Povodom 150 godina postojanja pozorište je renovirano i zasijali su i holovi i sale da inače
svečanu atmosferu učine još sjajnijom.
Festival je otvorio Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić
kratkim, ali prigodnim i toplim rečima. Pokrovitelji Festivala su
Sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vlade APV i Gradska uprava za kulturu Novog Sada, a organizator Udruženje
kompozitora Vojvodine. Bilo je izvedeno dvadeset pesama, a
sve soliste je pratio Festivalski veliki i tamburaški orkestar pod
dirigentskom palicom Zorana Mulića, koncertmajstor Mile
Nikolić i vokalna grupa „Lira“.
Stručni žiri, na čelu sa Milanom Prunićem je imao neverovatno
težak zadatak, jer su pesme bile na vrlo visokom, a ujednačenom
nivou. Sama imena autora muzike , teksta i aranžmana kao Jovan
Adamov, Zoran Mulić, Ferenc Kovač, Žarko Dančuo, Želimir
Kulišić i drugi dovoljno govore. Posle izvođenja svih pesama i
publika je dobila šansu da pokaže svoj izbor, tako što je na pauzi
svela utiske i ubacila ulaznicu u kutiju svog favorita. I pesme su
postale deo demokratskih izbora i glasačkih kutija, koje su čuvali
prelepi momci i devojke iz KUD-a „Sonja Marinković“ iz Novog
Sada, inače domaćini Festivala i izvođači plesnih minijatura koje
su pratile pesme Bačke, Banata i Srema.
U drugom delu koncerta, dok se žiri pripremao da saopšti
nagrade, publika je uživala u pesmama gostiju festivala Ekstra
Nene i Saše Petrovića, operskog umetnika. Po burnim aplauzima
i ovacijama bilo je očigledno da su oni ljubimci novosadske publike.
Dodeljeno je više nagrada, pehara i poklona, a za najlepšu
Novu vojvođansku pesmu proglašena je pesma „Banat“ Milovana Miškova, na tekst Dragoslava Guzine, u aranžmanu Zorana
Mulića,a u izvođenju soliste Aleksandre Padrov.
Publika je svoj glas dala pesmi „Pismo ocu“ autora Ljubice Ilić,
na tekst Blagoja Bakovića, u aranžmanu Jovana Adamova, a koju
je izuzetno emotivno interpretirao Miša Blizanac.
I ove godine je pokazano da su ciljevi organizovanja ovog
Festivala potpuno ispunjeni. Jedan od ciljeva je afirmacija
stvaralaštva i pravih vrednosti u duhu vojvođanske tradicije,
kao i njeno povezivanje sa Evropom i svetom, a drugi negovanje
saradnje i tolerancije umetnika različitih verskih i nacionalnih
pripadnosti - Srba, Hrvata, Bunjevaca, Mađara Roma, Slovaka
Rusina , Rumuna...
Nada Tomić
Stigla je zima, kolovozi su klizavi, vidljivost smanjena, a putevi su nam, kao što znate, loši. Vreme je da posvetite malo pažnje
svom automobilu.
Servis
Neke poslove oko kola treba da prepustite autoservisu. Tamo
će dobri majstori da pregledaju sistem grejanje kabine. Lepše
je kada ste tokom vožnje komotni, nego kada vam kaput i šal
sputavaju pokrete.
Vredni majstori u servisu će proveriti elektrolit u akumulatoru vašeg automobila, a da vi ne morate ni znati šta je to. Takođe,
savesni majstor će proveriti i kvalitet tečnosti za hlađenje u
motoru, zatim, sve važne kablove: da li su ispravni i da li dobro
naležu.
Za bezbednu vožnu izuzetno je važno da imate dobre,
odgovarajuće gume na vozilu. Zamenite letnje zimskim.
Ulje u motoru se vremenom troši pa ga treba dopuniti, a u
zavisnosti od pređenjih kilometara, i zameniti.
Šta možete sami
Dosta toga možete i sami da uradite i tako obezbedite ne samo
sigurniju i bezbedniju nego i prijatniju vožnju.
Metlice brisača: na možete voziti ako su vam stakla kola prvalja i muzgava. Očistite metlice brisača špiritusom ili akokoholom. Aku su oštećene zamenite ih novim.
Dopunite, ako treba, tečnost za pranje vetrobranskog stakla
(mi bismo rekli, šoferšajbne). Razume se da ta tečnost ne može
biti obična voda je će se pri niskim temperaturama zamrznuti.
Gume kojima se zaptivaju vrata. Zimi kada nakon vlažnog
vremena naglo zahladi vrata automobila umeju da se zalepe pa
ne možete da ih otvorite. Problem ćete rešiti ako sve gume na
vratima premažete glicerinom.
Brave. Sigurno vam se već desilo da se brave na vratima automobila napune vodom koja se zatim zaledi te morate upaljačem
da ih otapate. To se obično dešava ujutro, kada žurite na posao.
Ove brige ćete se rešiti ako bravu našpricate nekim sprejem za
podmazivanje.
Za dizel motore, ne zaboravite, potrebno je da koristite
odgovarajuće aditive za dizel gorivo.
Imajte na umu da je za stabilnost vozila u pokretu veoma
važno da pritisak u gumama točkova bude kako je propisano za
vaše vozilo. Sa odgovarajućim pritiskom vozilo dobro drži pravac u vožnji, kočenje je pouzdanije...
Na kraju: vozite oprezno i prilagodite vožnju uslovima puta.
To ponekad nije lako (pogotovo ako ste mald vozač, a prešli ste
manje od 100 hiljada km), ali isplati se uvek.
Željko Jurković
L imanske novine - broj 5 - decembar 2011 .
9
KALENDAR: 2012
Nova, 2012. godina počinje u nedelju, 1. januara. Prestupna
je i ima 366 dana. Novu godinu prvi će dočekati malobrojni
stanovnici Lajn ostrva koja pripadaju republici Kiribati, u centralnom delu Tihog okeana. Ova ostrva se nalaze na istoj geografskoj dužini kao i npr. Havajska ostrva i po tome 1. januar bi
trebalo da na obe skupine ostrva dođe istovremeno. Međutim, iz
administrativnih razloga međunarodna datumska granica zaobilazi Kiribate (da ne bi išla preko njih) i tako ih smešta posebnu
vremensku zonu (vreme po Griniču + 14 sati).
Nakon Kiribata Nova godina će stići na krajnji istok Azije, zatim u Australiju, pa potom preko Japana, Kine, Indije i drugih
azijskih država doći će u Evropu i Afriku, da bi nastavila preko
Atlantika do oba američka kontinenta sve do pacifičkih ostrava
Američke Samoe, Nijue i Midvejskih ostrva.
Prestupna godina
Prestupna je ona godina koja umesto 365 ima 366 dana. Ovaj
dodatni dan se dodaje februaru tako da on te godine umesto 28
ima 29 dana.
Zašto uopšte postoje prestupne godine? Prestupne godine su
potrebne da bi se kalendar prilagodio kretanju Zemlje oko Sunca. Zemlja ne obiđe oko Sunca za tačno jedan okrugao broj, već
za oko 365,2422 dana. To znači da jedan kalendarska godina ima
grešku od 0,2422 dana što je skoro šest sati. Nakon 100 godina, ta
greška se nagomila na 24 dana pa, ako bismo se držali tog kalen-
JANUAR
2012.
2012. godina je prestupna, ima 366 dana, počinje u nedelju
a završava se u ponedeljak. Februar te ima 29 dana, počinje u
sredu, a i završava se u sredu. Februar znači 2012. ima pet sreda.
Inače, 29. februar najčešće pada u ponedeljak ili u sredu, po 15
puta u toku 400 godina, zatim u petak ili subotu, po 14 puta i u
nedelju, utorak ili četvrtak po 13 puta.
Narodna imena za prosinec, sečen (ili sečanj, sečenj, sječanj, siječanj...),
koložeg, golemi mesec, bogojavljenski....
u Hrvata: siječanj; Latinski: Januarius, Engleski: January
Što se astronomije tiče nema nikakvog razloga da novu godinu
slavimo prvog januara jer se u svemiru, a i ovde na Zemlji, tog
dana ništa naročito ne dešava. Proslava Nove godine je, dakle,
čisto ljudska pojava. Sa nadom da će naredni period života biti
bolji, lakši i lepši, ljudi su od pamtiveka dočekivali narednu godinu prinoseći žrtve bogovima i priređujući gozbe.
Istorijsko je pitanje, međutim, kada počinje nova godina. Ima
logike da to bude na dan zimske kratkodnevice jer posle toga
obdanica postaje sve duža, a noć sve kraća. Tako su radili Heleni
i Stari Sloveni. Ali Vavilonci i, u početku, Rimljani, su novu godinu slavili negde oko prolećne ravnodnevice što isto tako nije
loše rešenje, jer je to doba kada priroda počinje da se budi, a dani
postaju duži od noći. Asirci su opet smatrali da se godine menjaju u septembru, onda kada prođe jesenja ravnodnevica.
Pitanje kada počinje sledeća godina zapravo ni danas nije
rešeno u globalu. Jevreji je slave 6. septembra, Kinezi negde
krajem januara ili početkom februara (u svakom slučaju slave
je dve nedelje). Tvrdoglavi pravoslavci se drže starog kalendara
pa Novu godinu dočekuju 14. januara (mada oni tvrde da je to
1. januar). Oni drugi, normalni pravoslavci su fleksibilniji. Oni
slave i 1. i 14. januar (neki čak i Muzičku novu godinu).
No, konačno, zašto baš 1. januar? Za sva je kriv drugi od
sedam rimskih kraljeva Numa Pompilije. Do njega rimski kalendar je imao deset meseci, svaki mesec 30 odnosno 31 dan, a godina je počinjala 1. marta. Pošto je deset meseci sa 304 dana,
koliko je po tom kalendaru trajala godina, ipak malo da u njih
stane čitava prava, Sunčeva, godina, Numa Pompilije je naredio
reformu pa su kalendaru dodata još dva meseca: januar i februar
i to pre meseca marta. Januar je bio posvećen Janusu, bogu svih
početaka. Logično je da božanstvo početka ne može imati svoj
mesec na kraju godine, ali od tada je oktobar, iako mu ime kaže
da je on osmi mesec postao deseti, a decembar (deseti) postao
je dvanaesti.
10
dara, ispalo bi da nakon 100 godina kalendarski budemo u letu,
ali u stvarnosti još uvek u proleću. Za sledećih sto godina greška
bi se udvostručila pa bi se tako desilo da naše daleke potomke u
sred kalendarskog leta zaveje sneg.
Kako se određuje koja godina je prestupna?
U gregorijanskom kalendaru važi sledeće pravilo za
određivanje prestupne godine.
Svaka godina deljiva sa četiri je prestupna, osim godina koje
su deljive sa 100, ali sa izuzetkom onih koje su deljive sa 400.
To znači da godine 1800, 1900, 2100, 2200, 2300. i 2500. nisu
prestupne (jer su deljive sa 100), ali godine 2000 i 2400 jesu (jer
su deljive sa 400).
Zbog ovoga se dešava da između dve prestupne godine nekad
prođe više od uobičajene četiri godine. Recimo u periodu od
1896. pa do 1904, punih osam godina, ni jedna godina nije bila
prestupna. Isti slučaj će biti i u periodu između 2096. i 2104.
No nije to bio glavni problem. Taj kalendar je imao 355 dana,
dok sunčeva godina traje 365 dana (i nešto sati) i Rimljani su
često morali da prave “zakrpe” na svom kalendaru ubacujući
povremeno dodatni mesec. Ovo je dovelo do toga da običan
čovek nikad nije bio siguran koji je datum, pa čak ni godina.
Stvar je morala da se popravi kad-tad. To kad-tad bilo je 45-te
godine pre n.e. kada je uveden novi kalendar. Julije Cezar, koji
je inače dobro poznavao astronomiju, pozvao je aleksandrijskog
astronoma na glasu, Sosigena, da sastavi novi kalendar. Sosigen
je po starim egipatskim računima uzeo da godina traje 365 dana
i 6 sati i po toj osnovi je sastavio kalendar koji je našto kasnije, po
Cezaru, nazavn julijanski kalendar.
To nije bio loš kalendar. Godina po tom kalendru trajalaje
svaga 11 minuta i 14 sekundi duže od prave godine. Reklo bi se
zanemarljivo.
Ali ta sitna razlika uvećala se u XVI veku na čitavih deset dana.
Da bi se računanje vremena uskladilo sa pojavama u prirodi
1582. po, nalogu pape Grgura XIII, napravljen je novi kalendar,
ovaj koji i danas koristimo. Taj kalendar, poznat pod imenom
gregorijanski kalendar (po papi Grguru), je preuzeo sve mesece
svog prethodnika, a sa njima i proslavu Nove godine 1. januara.
Ovaj kalendar su prvo prihvatile katoličke zemlje, a zatim je
on počeo da se širi po svetu. U Srbiji je, kao zvanični kalendar,
usvojen tek 1919. Međutim Srpska i još nekoliko pravoslavnih
crkava ga ni danas ne priznaje, već se drži julijanskog kalendara.
Kako se razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara u
međuvremenu povećala na 13 dana, oni koji se drže pravoslavlja
Novu godinu dočekuju 14 januara.
Gregorijanski kalendar ima godišnju grešku od 27 sekundi, tj.
jedan dan na svakih 3236 godina.
Julijanski kalendar ima godišnju grešku od 11 minuta, tj.
jedan dan na svakih 128 godina.
Aleksandar Zorkić
L i m a n s k e novin e - b r oj 5 - d e cembar 2011.
SAVETI za negu cveća
BOŽIĆNA ZVEZDA
Cvet za zimske praznike
Božićni cvet, poenzecija, božićna zvezda (Euphorbia pulcherrima) poznata je širom sveta. Tako intenzivan kolorit
kakav ima ovo cveće retko se sreće u ovo doba godine (zima)
kod višegodišnjih, saksijaških biljaka.
Božićni cvet pripada porodici mlečika, a poreklom je iz Meksika. Ime je dobila po lekaru Euforbusu koji je, po legendi, prvi
upotrebio njen otrovni sok kao lek. Za drugo ime, poenzecija,
zaslužan je ambasador Poenzec, koji ju je proširio širom sveta.
U prirodi poenzecija raste kao grm visine 3-5 metara, a kao
saksijska biljka poraste do 45 centimetara i listovi su joj veoma
zbijeni. U svetu je prihvaćena kao jedan od simbola bozićnog
praznika. Njen ukras su jarko obojeni listovu, crveni, žuti,
narandžasti, krem ili beli, koje mi pogrešno zovemo cvetovi.
Mogu da budu dugi čak i do 25 centimetara. Oni okružuju gotovo neprimetne cvetove, žute bobice s crnim prašnicima.
Poenzecija je biljka kratkog dana. Idealna temperatura za
nju je od 12 do 21 stepen, a tokom cvetanja od 15 do 18 stepeni. Potrebna joj je velika vlažnost vazduha te je poželjno da
se njeni zeleni listovi (nikako obojeni) svakodnevno orošavaju.
Poenzecija inače voli plodnu, meku, humusnu zemlju sa malo
peska.
Cvetanje
Da biste ubrzali cvetanje ove biljke krajem oktobra počnite
svakodnevno da je prekrivate tamnom hartijom ili kutijom i
to od podneva do sledećeg jutra. Ovo „skraćivanje“ dana biljci
ponavljajte osam nedelja. Imajte na umu da pokrivanje mora
da bude efikasno jer i samo tračak svetlosti može da ugrozi
formiranje obojenih listova.
Kada prestane „zamračivanje“ biljka se stavlja na svetlo
mesto. Pošto cvet voli visoku vlagu saksija se postavlja u dublji podložak napunjen kamenčićima i vodom. Čim se pojave
cvetovi ne pomerajte je više.
Kada poenzeciji opadnu listovi ostavite je da miruje oko
dva meseca na temperaturi od 12 do 16 stepeni. Zalivajte je
oskudno, dopuštajući da se kompost osuši. Čim listovi počnu
da opadaju, obično krajem marta, oštrim nožem ili makazama
grane skratite na jednu trećinu.
Pelcer
Poenzecija se lako razmnožava iz pelcera. Obično u junu,
skinu se grančice dužine desetak centimetara i do polovine
potope u vruću vodu u kojoj stoje 3-4 sata. Nakon toga se
brzo „sade“u mešavinu zemlje i šljunka i drže na temperaturi
od 21 stepen pod folijom i staklom gde se redovno zalivaju.
Posle 2-3 nedelje oziljene grancice se presađuju u male saksije,
redovno zalivaju i orošavaju listovi. Na stalno mesto, u veliku
sakciju, se presađuju 4-6 nedelja pre cvetanja.
Biljku majku, sa koje su skinuti pelceri, odnosno rezove
treba odmah posuti pepelom od cigarete, suvim peskom ili
prasinom drvenog uglja da ne bi isticao sok. Takva će ponovo
cvetati.
Anđelka Andrić,
cvećara “Florami-orhideja“
Članovi KUD “Svetozar Marković” u programu povodom Dana MZ “Liman”
L imanske novine - broj 5 - decembar 2011 .
Foto: Vladimir Zubac
SLIKA broja
11
ZAŠTO SKUPŠTINE ZGRADA
Da brinemo “kao o svom’’
U Novom Sadu je formirano više od 3.500 skupština, ali mnoge jedva da rade
Da bi u uslovima kolektivnog stanovanja brinuli svi o svemu
i ‘’kao o svome’’ prema slovu Zakona o održavanju stambenih
zgrada, iz davne 1995. godine, neophopdno je konstituisati
SKUPŠTINU ZGRADE i izabrati njene organe. Pre svega, predsednika kome se poveravaju mnogobrojni poslovi kako bi u uslovima kolektivnog stanovanja vodili računa o svakom segmentu
zgarde i drugim posebnim delovima zgrade kioji čine jedinstvenu skupštinu zgrade, ali i o zdravlju i kulturi stanovanja građana.
U poslednjih nekoliko godina,pored ostalog i angažovanjem
JKP ‘’Informatika’’, ovaj posaoje u znatnoj meri unaprećen. Uvedeno je više reda u način formiranja, delovanja i funkcionisanja
skupština. Ipak, još je dosta slučajeva gde se ovom, inače, veoma važnom problemu prilazi formalno s dosta površnosti i nespremnosti da se vodi računa o zajedničkom dobru. Konačno,
znatan deo građana se prema zgradi u kojoj stanuje odnosi kao
prema ‘’alajbegovoj slami’’, smatrajući da svako mora da brine
svoju brigu...
Da bi se unapredila kultura stanovanja i Grad je sa svoje
strane učinio dosta. Donošenjem nove Odluke o kućnom redu,
početkom 2011. godine, mnogobrojne stvari su preciznije
definisane, a instituisanjem komunalne policije predsednicima
skupština data je podrška u obavljanju nekih delikatnih poslova,
kao što je recimo, utvrđivanje pravog broja članova domaćinstva,
posebno u zgradama gde je fluktuacija velika, gde se stanari, korisnici stana, često menjaju.
Skupština zgrade nakon konsituisanja, kao pravno lice, bira
predsednika s mandatom od četiri godine. To je i prilika da se izaberu organi i tela skupštine koji bi, svako u svom domenu, brinuo o pojedinim segmentima stanovanja. Međutim, u mnogim
zgradama nema spremnosti da se skupština konstuituiše, pa je
tako otvorena specifična mogućnost da se pojedini posolovi, kao
na primer posao predsednika, poverava trećem licu, uz naknadu
(koja inače može da pripadne i predsedniku iz redova vlasnika
stana, a prema odluci same skupštine).
U Novom Sadu u Sremskim Karlovcima u ovom času
funkcioniše nešto više od 3.500 skupština zgrada. Od tog broja
oko 1.000 skupština je davno konstituisano i u znatnom broju
slučajeva one ne funkcjionišu, ili bar nisu pravno-formalno registrovane. Inicijativa je da se u saradnji sa mesnim zajedicama
ovaj posao unapredi kako bi se efekti popravili, a kukltura i uslovi stanovanja podigli na nivo koji građani zaslužuju.
Branislav Kostić
Informatika
SLATKI KROASANI
Kroasani su divna poslastica koja Sastojci:
se služi u raznim 1 kg brašna
prilikama: kao de- 1 kvasac
sert posle ručka, uz 3 kašike šećera
šolju toplog mleka 1 kašikica soli
ili čaja za doručak. 250 gr jogurta
Ono što vam za 250 gr mleka
kroasane treba sig- 3 jajeta
urno već imate u ½ margarina
kući, a priprema je
laka.
Priprema: Ovaj slatkiš možete ripremiti u četiri koraka:
1. U mlako mleko stavite kvasac i šećer
(naravno, ostavite da naraste). U drugoj
posudi sjedinite jaja, jogurt i so. Zatim
smesi dodajte mleko sa nadošlim kvascem i sa brašnom zamesite testo. Ostavite
da odstoji oko 30 minuta da naraste.
2. Kada je testo nadošlo podelite ga na 2
dela, a zatim svaki od ta dva dela podelite
na 8 jednakih loptica. Razvijte jednu lopticu u krug veličine palačinke i premažite
je margarinom. Razvucite sledeću lopticu
i stavite je na onu sa margarinom i opet
premažite. Tako uradite sa svih osam loptica s tim što poslednju nećete premazati.
3. Razvucite to naslagano testo u veliki
krug i isecite na 12 delova (prvo na 4 dela
pa svaki taj deo još na 3 dela). Na svaki
12
širi deo stavite džem ili eurokrem, a posle
toga uvijete kroasane od šireg ka užem
delu.
Odgore premažite žumancetom u koje
ste dodali malo mleka i onda ostavite da
narastu još malo u tepsiji pre pečenja.
4. Pecite na 200 stepeni.
Prijatno :)
Mali savet : Umesto tri u testo možete
staviti i samo dva jaja i jedno belance, a
jedno preostalo žumance možete ostaviti
za premazivanje kroasana.
Recept pripremila
Radmila Stikić
Jeste li znali da...
• Zapremina svih mora i okeana na
Zemlji iznosi oko 1.375.500.000 kubnih
kilometara.
• Sva ta voda je teška oko 1,4 milijardi
milijardi tona.
• U toj vodi ima 45 miliona milijardi
tona rastvorene čvrste materije.
• Najviše je soli, tri četvrtine.
• Računa se da rastvorenog zlata u
morima i okeanima ima između 6 i 12
tona.
L i m a n s k e novin e - b r oj 5 - d e cembar 2011.
Abcigovati (i apcigovati): oduzeti
od celine; recimo, prethodni dug se
abciguje prilikom nekakvog, kasnijeg
plaćanja.
Kibicfenster: izbočen prozor koroz
koji se vidi na sve strane i bez otvaranja
okana, gukfenster.
Iz knjige “Vojvođanski rečnik” Sonje
Bajandićeve Jovanović
Citat
“Srećno živeti i živeti saglasno sa
prirodom jeste jedno isto.”
Seneka
Bilten MZL
izdavač:
Mesna zajednica “Liman”
Drage Spasić 1
Novi Sad
www.mzliman.org
kontakt:
 (+381 21) 455 098
 mzl@mzliman.org
Urednik:
Aleksandar Zorkić
uređivački odbor
Marko Vojnović, predsednik
Svetlana Mujanović
Vesna Vlaisavljević