Izložba: NOVI SAD

Ov
as
t
r
a
naj
ena
mer
nopr
a
z
na
.
Umet
nut
aj
enapoč
et
a
kPDFv
er
z
i
j
enovi
nadabi
s
es
t
r
a
ni
c
el
i
s
t
a
l
epor
edu
ka
oi
upa
pi
r
noj
v
er
z
i
j
i
.
B ilten M e sne za j e d ni ce “ L i m a n”
Limanske novine
Broj 4
l
V I 2 0 1 1 . l w w w. m z l i m a n . o r g * m z l @ m z l i m a n . o r g
Liman naš učinimo spokojnim,
kulturnim, mirnim, tolerantnim,
učinimo ga proširenom porodicom našom.
Mir, ljubav i razum neka su među nama.
Poštovani sugrađani,
Četvrti broj Limanskih novina je pred vama. Nadamo se da će vam se on
dopasti i da ćete u njemu naći zanimljive, važne i korisne tekstove. Javite
nam se sa svojim sugestijama kako bi ove novine bile baš po vašem
ukusu. Bez vaše podrške Limanske novine ne mogu da izlaze.
Vaša MZ “Liman”
U ovom broju: O Sunčanom keju
Lim anske novine - b roj 4 - jul 2011 .
1
VESTI između dva broja
VEŽBANJEM
Povodom Dana grada, u Likovnom salonu “Liman naš” Mesne zajednice “Liman” 31. DO BOLJEG ZDRAVLJA
Izložba: NOVI SAD - SLOBODAN GRAD 1748-2011
januara je bila postavljena je izložba:
“NOVI SAD - SLOBODAN GRAD 1748-2011”.
Izložba se sastojala iz više delova. Istorijski arhiv Grada Novog Sada je postavio pet
panoa sa više vernih kopija originalnih dokumenata iz 18. veka a koji govore o statusu
našeg grada iz tog perioda. Tako smo imali priliku da vidimo Zakletvu pravoslavnih
sveštenika, Statut grada, Spisak članova gradske uprave itd. Posetioci izložbe su takođe
mogli da vide i nacrt pečata Novog Sada iz 1748. godine.
Drugi deo izložbe se sastojao od zbirke starih razglednica Novog Sada u vlasništvu
kolekcionara g. Radenkga Gajića. Navodimo njegove reči: “Prvu razglednicu na svetu,
izumeo je Joca Manojlović rodom iz Srbobrana, u Beču, 1871. godine, a koju godinu
kasnije, razglednice su štampane i u Novom Sadu.”
Konačno, u trećem delu izloženi su planovi grada iz perioda od 1745. do 1963. godine.
Izložbu je otvorila mr Gordana Petković viši kustos Muzeja grada Novog Sada.
Umetnički dan dece limanskih vrtića
Pokrajinski
sekretarijat za sport i omladinu u
saradnji sa Gradskom upravom za sport i omladinu,
Fakultetom sporta i fizičkog
vaspitanja, Domom zdravlja Novi Sad, Sportskim savezom Vojvodine i Mesnim zajednicama tokom
proteklih meseci je realizovala projekat:
VEŽBANJEM DO BOLJEG ZDRAVLJA.
Potpuno besplatno, po programima vrhunskih stručnjaka sportske rekreacije, uz
stručnu kontrolu profesora fizičkog vaspitanja i uz obaveznu kontrolu zdravlja svih
polaznika odvijao se ovaj program vežbi:
PILATES - AEROBIK - LATINO.
Vežbalo se na atraktivnim lokacijama
u Gradu (Spens, Dif, Sokolski dom, Slana
Bara, Kulturni centar „Petefi Šandor“, Partizan - Petrovaradin).
Na žalost ovaj program je bio rezervisan
samo za dame, a ne vidimo razlog zašto
je mogućnost vežbanja bila uskraćena i
gospodi. Naravno, ovaj program je više
“ženski”, ali sigurni smo da bi uz malo
ohrabrenja da se prijave za vežbe on
dobrodošao i muškarcima.
Iz naše Mesne zajednice bilo je ukupno
oko 70 prijava za ovaj program.
PP ZAŠTITA
U maju mesecu imali smo veliku priredbu naših malih sugrađana. Nešto pre
12 sati, 17. maja ispred Mesne zajednice
okupilo se stotinak mališana iz limanskih vrtića „Mrvica“, „Veseli vrtić“ i „Kalimero“. Došli su da nam pokažu šta su
u školici naučili. U likovnom salonu MZ
je bila postavljena njihova izložba slika i
crteža na temu „Proleće“.
Ali taman što je dečji performans ispred mesne zajednice uzeo maha, počela
je kiša i šta su izvođači mogli? Popili su
sokiće i vratili se u vrtiće. Ali rekli su da će
nam doći ponovo, kada vreme bude lepše.
Inače, ovu divnu likovnu i scensku
manifestaciju, kratkim, prigodnim govorom, otvorio je Pero Zubac.
Mesne zajdenice “Liman” i „Boško
Buha“ u saradnji sa firmom “Rv commerce” koja se bavi prodajom i servisiranjem vatrogasne opreme,17. aprila
održana izložba i predavanje o Zakonu o
protivpožarnoj zaštiti.
Na promociji je govorio g-din Durkalić,
šef odseka protivpožarne inspekcije,g-đa
Ružica Vajdić, direktorka “Rv commerce”.
Program je privukao veliku pažnju
građana obe mesne zajednice.
NOVO UDRUŽENJE PENZIONERA
Poštovani penzioneri,
Dana 21. juna ove godine, osnovan je
Mesni odbor Udruženja novosadskih ponzinera Mesne zajednice „Liman“.
Odbor Udruženja Vas poziva da dođete u Mesnu zajednicu i učlanite se u Udruženje i tako sebi obezbedite
brojne pogodnosti koje Vam ovo Udruženje pruža: popusti pri kupovini lekova i korišćenju banjskih lečilišta,
popusti u nabavci smrznutog povrća, zimnice, suvomesnatih proizvoda, svežeg mesa, sireva, posteljine….
Sve navedeno možete nabaviti po ceni nižoj od 10 % do 20 % i sa otplatom na više mesečnih rata.
Blagajnik radi svakog četvrtka u prostorijama Mesne zajednice „Liman“ u vremenu od 9 do 12 časova.
2
L i m an s k e n ov i n e - bro j 4 - j u l 2011.
GRADSKE VESTI
LISTOVI I LATICE u MZ
Povodom Dana žena Mesna zajednica
“Liman” je 7. marta organizovala izložbu:
„Listovi i latice“ - unikatna garderoba
ručne izrade Radionice 23
Radionica 23 se nalazi u starom jezgru
grada u autentičnoj građanskoj kući sa
početka prošlog veka. U ponudi Radionice 23 nalaze se šalovi, kape, rukavice,
džemperi, stare košulje,ukrasne tašne i
majice.
Izložba je bila veoma zapažena, a otvaranje je proteklo u prijatnoj atmosferi.
Sem izloženih eksponata videli smo malu
modnu reviju, a uživali smo i u nastupu
naše mlade sugrađanke, Marije Jovišević,
koja nam je na violinčelu virtuozno izvela
nekoliko kompozicija.
OČISTIMO BEĆAR ŠTRAND
U saradnji sa JKP „Čistoća“ Mesna zajednica “Liman” je u četvrtak, 7. aprila ove
godine, organizovala ekološku akciju
OČISTIMO ‘BEĆAR’ ŠTRAND
odziv građanja je bio veoma slab, što
je delimično opravdano organizovanjem čitave akcije u radno vreme, ali zato
su heroji rada bili učenici Osnovne škola
“Jovan Popović” i članovi Veslačkog kluba
“Danubius 1885” koji su se odazvali pozivu naše Mesne zajednice da se pridruže
akciji.
Predsednik Saveta MZ “Liman”, Marko
Vojnović” za Limanske novine kaže:
“Akciju smo, zajedno sa JKP “Čistoća”
organizovali kako bismo učinili da i Bećar
štrand bude prostojno i lepo mesto za
šetnju i boravak. Mi smo Bećarac čistili
i prošle godine, ali eto, opet se nakupilo
raznih otpadaka i đubreta, a dolaze nam
lepi prolećni i letnji dani i red je da i
Bećarac bude čist”.
“Akcijaši” su dobili bockalice, rukavice
i vreće za otpatke, počaćšeni su sokovima
i za sat vremena proglaslili su pobedu nad
nečistoćom Bećarca.
PROMOCIJE
U četvrtak, 12. maja, u MZ je održana
promocija knjige “Teraj kera, lutko moja
bela”. Na promciji su govorile autorka knjige Sonja Bajandićeva Jovanović i urednica izdanja Radmila Gikić, a delove iz
knjige je čitala Olja Vojnović.
TADIĆ I ALIJEV U NOVOM SADU OTKRILI SPOMENIK
KOMPOZITORU HADžIBEJLIJU
Predsednik Republike Azerbejdžan Ilham
Alijev tokom drugog
dana zvanične posete
Republici Srbiji zajedno
sa predsednikom Republike Srbije Borisom
Tadićem, a u prisustvu
gradonačelnika Novog
Sada Igora Pavličića otkrio je spomenik azerbejdžanskom kompozitoru Uzeiru Hadži-bejliju
na keju u Novom Sadu.
Predsednici dveju zemalja izrazili su zadovoljstvo zbog prijateljskih odnosa kao i uverenje da će intenzivnija saradnja u budućnosti biti ostvarena i u oblasti ekonomije. Takođe osvrnuli
su se i na brojne sličnosti Srbije i Azerbejdžana kao i na probleme sa teritorijalnim
integritetom sa kojima su obe zemlje suočene.
- Korak po korak Novi Sad i Srbija dobijaju jedno novo obličje, novi izgled i uveren
sam da ćemo ukoliko nastavimo, ubrzamo čitav ovaj proces obnavljanja i izgradnje
za nekoliko godina dobiti jedno sasvim novo - bolje lice naše zemlje - poručio je
predsednik Tadić.
- Strateško partnerstvo Srbije i Azerbejdžana je još više osnaženo ovom posetom
- rekao je Alijev i dodao da su potpisani mnogi sporazumi koji će se, kako je naveo,
i ostvariti.
- Ambasador Azerbejdžana me je obavestio da je podizanje spomenika slavnom
kompozitoru inicirao lično predsednik Ilham Alijev, a motivisan činjenicom da je
poput Novog Sada i Vojvodine i Azerbejdžan multinacionalna i multikulturalna sredina. Novi Sad je sa velikim zadovoljstvom prihvatio tu ideju i veoma mi je drago što će
spomenik azerbejdžanskog velikana krasiti novosadki kej – rekao je gradonačelnik
Pavličić i naglasio da je Grad spreman i otvoren za partnerstvo i ekonomsku saradnju
sa poslovnim ljudima kao i državnim strukturama Azerbejdžana.
Tokom radova izgradnji spomenika obavljena je rekonstrukcija donjeg dela keja,
kao i radovi na jačanju bedema, postavljene su betonske ploče i klupe, a renovirane
su stepenice i stubovi. Na gornjem delu keja izgrađen je teren obložen granitom
površine 50 m2 sa 14 dekorativnih fontana, opremljenih savremenom fibro-optikom. Memorijal i teritorija oko njega obezbeđeni su svom neophodnom opremom,
uključujući video nadzor i bežični internet, a pešačka zona je napravljena sa stazama
od bele rizle. Zasađeno je zelenilo, posađeno je cveće, dekorativno žbunje i drveće, a
postavljeni su i jarboli sa državnim zastavama Srbije i Azerbejdžana.
Novi Sad, 9. jun 2011. godine
Usvojena Odluka o kućnom redu u stambenim zgradama
Na februarskoj sednici Skupštine grada odbornici su usvojili predlog Odluke o
kućnom redu u stambenim zgradama koji predviđa uvođenje kazni za one koji ga
ne poštuju, kao na primer u slučaju ako stanovi nisu obeleženi brojem, ako glasno
puštaju muziku, u hodniku zgrade drže stvari ili ogrev, tresu tepih sa prozora ili
terase, drže na terasi cveće koje nije obezbeđeno od pada, itd.
Ukoliko u zgradi postoji prostorija za sušenje veša nije dozvoljeno sušenje rublja
na otvorenim delovima zgrade, kao što su prozori, terase, balkoni i lođe; koji su vidljivi sa ulice, ili druge javne površine.
Odredba o pločici na vratima stana se odnosi na broj stana, dok pločica sa imenom nije obavezna.
Predviđene su i kazne za skupštine stanara u visini do 100.000 dinara ukoliko u
zgradi ne postoji spisak svih stanara, ne brinu o održavanju lifta, instalacija i slično.
Čelnici grada smatraju da će novi kućni red omogućiti ugodniji život onima koji
ga poštuju.
Lim anske novine - b roj 4 - jul 2011 .
3
Restoran Play Off
Iako se vodi na adresi Strumička broj 16 svako će vam reći
da se Play Off nalazi na Sunčanom keju. Ta Strumička adresa
je zaostatak iz vremena kada Liman nije ni postojao. Iako se od
drveća koje ga okružuje restoran ne vidi sve dok mu ne priđete
do kapije pravi Novosađani i svi Limanci dobro znaju gde je on.
Smešten je na desetak metara pored nasipa, u lepoj, otmenoj
kući i to je jedina preostala prizemna kuća na Limanu jedan. Sve
ostale su srušene da bi ustupile mesto višespratnicama.
- Kada se gradio Liman sve kuće su eksproprisane pa i ova. Stari vlasnici su dobili nadoknadu i stanove i sve su srušene, sem ove Govori na Milan Todorović, vlasnik restorana
Play Off.
Ova kuća je bila od dobre građe i ispočetka
je nisu dirali već su u nju smestili Upravu direkcije zavoda za izgradnju Limana 1. Kada je Milan Todorović
Liman podignut i ova Uprava napustila zgradu trebalo je da i ona
bude srušena, ali objekat je bio u tako dobrom stanju da im valda
bilo žao i ostave oni taj posao nekom drugom. Onda je u kuću
jedno vreme bila smeštena Jugolaboratorija, pa zatim Ruma-guma itd. Onda je jedno vreme kuća bila potpuno napuštena pa su
se u nju naselili beskućnici koji su je potpuno demolirali. To nam
je, kada smo objekat dobili od grada, bio velik problem. Trebalo
je prvo te beskućnike iseliti i celu kuću renovirati, ali – nastavlja
Todorović, mi ih danju iselimo, a oni noću ponovo dođu u kuću.
Na kraju smo morali da angažujemo obezbeđenje. A sve je bilo
4
L i m an s k e n ov i n e - bro j 4 - j u l 2011.
demolirano: prozori, parketi, vrata, sve.
A bilo je i brojnih drugih problema. Pre svega cela zgrada zvanično nije ni postojala a za ovaj posao trebala nam je
upotrebna dozvola, pa saglasnost Vodoprivrede Srbije jer se objekat nalazi praktično na obali Dunava itd. Uglavnom, sada je
ova zgrada upisana u Generalni urbanistički plan, dakle nije u
planu da se ona ruši.
Znači ovo je relativno stari restoran?
Da, ove godine navršava 25-tu godišnjicu. Restoran je počeo
da radi 16. novembra 1986.
A otkud taj naziv restoranu? Zašto se zove Plej Of?
Pa restoran je u početku bio zamišljen kao mesto za okupljanje
sportista, prvenstveno košarkaša i zatim fudbalera i otuda ovaj
sportski naziv. Restoran je dugo godina bio sponzor Košarkaškog
kluba Vojvodina, pa onda Fudbalskog kluba Vojvodina. Ja sam
bivši košarkaš pa sam i emotivno vezan za sport. Do skora je
tu dolazilo zbilja dosta sportista, ali vremena se menjaju i sada
imamo najviše sportskih veterana, najviše iz kluba Vojvodina.
U ranija vremena tu su dolazili najveći domaći i svetski sportisti, onda kada bi boravili u Novom Sadu na utakmicama ili
na treninzima. Pa, od 86-te do 97-me godine ovde su redovno
dolazili sada već pokojni košarkaš Ćosić, Dražen Petrović, Divac
itd. U to vreme košarkaška reprezentacija je dolazila na pripreme
u Novi Sad i svi su se hranili u Play Offu. Mi smo još tada napravili sportsku ishranu u saradnji sa Institutom za javno zdravlje
Vojvodine i sa nutricionistima prema potrebama sportista, jer se
oni izlažu velikim fizičkim naporima. Tih godina u vreme treninga u Novom Sadu oni su redovno dolazili u ovaj restoran na
ručak i večeru.
A danas? Kako biste opisali danas restoran?
To je porodični restoran u kome se služi dobra hrana. Jelovnik
je internacionalni. Leti rade i naše dve bašte. Mala ima 45, a velika 85 mesta. Unutra je i sala sa 70 mesta. Ali leti, iako je sala klimatizovana, retko ko sedi u njoj. Ovde, napolju, je i po najvećoj
lenjoj vrućini uvek veoma prijatno. Ovo drveće oko bašte pravi
lep hlad, uvek pirka vetrić, blizu je Dunav. Prijatno je. Internacionalni meni prati i internacionalna muzika. Uglavnom je to
muzika iz perioda od 60-tih do 90-tih godina. Ponekad pravimo i posebne muzičke programe, kada, npr. puštamo evergrin
muziku.
A bavimo se i organizacijom svih vrsta proslava: svadbi,
krštenja, rođendane, pravimo razne promocije, prezentacije i
tako dalje.
Sem ljudi iz sporta ko
su vaši gosti?
U vreme letnje sezone doleze nem gosti iz
drugim mesta, a i stranci
kada su u Novom Sadu.
Ali naši tičnični gosti u
najčešće naše komšije.
Ono što mene posebno
raduje to su posete celih
porodica. Mi imamo
dnevni porodični meni
sa dobrim izborom jela i
pristupačnom cenom.
Inače, da dodan, radimo i kućnu dostavu.
Primamo narudžbine i
preko Interneta.
Saša Zorkić
Razgovor sa Mirkom Stikićem
Naš sused: Mirko Stikić
Ponikao u banatskoj ravnici
pre 53 godine u kolonističkom
Lazarevu kraj Zrenjanina.
Mlade dane i osnovnoškolsko
obrazovanje ostvario u rodnom
mestu, gimnaziju u Zrenjaninu.
Ekonomski fakultet završio u
Beogradu.
Novosađanin postao 1983.
godine. Zaposlio se kao pripravnik u Izvršnom veću
Vojvodine. Bio višegodišnji radnik pokrajinskih i
republičkih organa uprave.
Pesme je povremeno pisao od mladosti, ali do zbirke
“Duša na dlanu” nije objavljivao.
U braku sa suprugom Radmilom podiže dva sina studenta Dejana i Bojana.
Inspirisan određenim dešavanjima u svom životu i
u društvu objavio je zbirku “Duša na dlanu” u izdanju
novosadskog “Prometeja” kojom je ušao u svet poezije.
O knjizi: DUŠA NA DLANU
Mirko Stikić pripremio je za štampu
veoma inspirativnu i koherentnu
zbirku pesama pod naslovom „Duša na
dlanu“. Alfa i omega njegovog pevanja
je ljubav, istina, pravda, ljudi i sudbine,
gledajući kroz prizmu mitskih asocijacija. U tom smislu zbirku sačinjavaju
tri ciklusa i to : Tebi ljubavi, Prolaznost
i Pogrešno vreme. Stikić doslovno
vaja poetski tekst, gde se prožimaju osećanja, ličnosti i
događaji iz bliže i dalje prošlosti. Kroz celu zbirku Stikić
vrlo suptilno osvetljava i svoju ličnu situaciju i projekciju sopstvene sudbine. Ono što je poseban kvalitet u poeziji Mirka Stikića je dosledno predstavljanje dramatike
čoveka u ogledalu istine. Da bi postigao taj cilj, pesnik
je pitanje o „zlim ljudima“ i ljudskoj sudbini postavio
i predstavio kao odgovor ličnog stradanja i imaginativnog doživljaja. Prema tome, stvaralačka akcija pesnika
počinje kad traži srž svojih sopstvenih promišljanja i
zamisli, svoje uspone i padove, svojih patnji i bolova. I na
kraju, uprkos surovosti svega, Mirko Stikić je uspeo da
svojim darom nadraste sile zla i postane pesnik.
Dr. Mladen Dražetin
Kada ste se doselili na Liman, tj. od kada ste Limanac?
Stanovnik Limana postao sam leta 2003. godine.
Šta vam se na Limanu sviđa, šta ne?
Otmeni duh koji vlada ovim delom “srpske Atine”, arhitektura, odlična
komunalna opremljenost, izvanredan položaj sa blizinom Štranda, keja,
puno zelenila, buđenje uz cvrkut ptica za mene ima posebnu vrednost.
Ne dopada mi se neodgovornost pojedinaca u vidu bahatosti, bacanja
smeća, opušaka bilo gde, ostavljanje “tragova” kućnih ljubimaca, čime
pojedinci narušavaju duh Limana.
Od kad ste pesnik?
Pomalo, neobavezno, još od mladosti pišem ali u borbi za egzistenciju nisam to uzimao ozbiljno. Odnedavno inspirisan određenim
dešavanjima aktivnije pišem poeziju.
Kako ste došli na ideju da pišete pesme, šta je bio povod?
U trenucima životnog iskušenja, pisanje poezije za mene je predstavljalo bekstvo od surove realnosti, melen na ranu, pupoljak na prolećnu
granu... Stihovima sam pokušao da iskažem neke istine koje na drugi
način možda ne bih mogao
Pište li novu knjigu?
Stihovanje se nastavlja i vezano je za inspiraciju koje ne manjka. Mada
objavljivanje poezije je ekonomski neisplativa rabota ali to je za dušu
prvenstveno.
Dve pesme iz knjige
“Duša na dlanu”
Mirka Stikića
TEBI...
ZABORAVI MOJE IME
Tebi koja si jedina mogla
trpeti me sve ove godine,
tebi jedinoj kažem:
pobeći se ne može od sudbine.
Zaboravi noćas moje ime
Sve nežne reči i poljupce
Sva naša leta, sve naše zime
Zakletve u ljubav i moje lice.
Tebi kojoj srce kuca
nežno, tiho, tiše
znam mogao sam i trebao
pružiti mnogo više.
Zaboravi noćas moje ime
I sve drago što beše još juče
Izbaci iz srca moje rime
i nedaj da te uspomene muče.
Tebi, leptirice bela,
raširenih krila,
upućujem ove reči
ma gde noćas bila.
Zaboravi noćas moje ime
I sve lepo što uz njega ide
Već sutra se nećeš ponositi time
Nedaj da te uplakanu vide!
Kad činilo se da ništa
ne ide kako treba...
Tvoja je ljubav otvarala put
i pružala nadu do neba.
Zaboravi noćas moje ime
Sva putovanja i sva leta
Za koju godinu kad sve umine
Setićeš se uvelog cveta.
Kad spoznah uzaludnost svega,
kad rekoše da sam kriv...
Podrške da nije tvoje.
možda ne bih bio ni živ.
VAŽNA INFORMACIJA
Fond za razvoj komunikacija – CDF je ove godine pokrenuo projekat “Komunikacioni centar – mesna
zajednica”. Projekat, između ostalog, podrazumeva postavljanje veb-sajta svake mesne zajednica Novog
Sada koja to želi. Za sada je projektu pristuplo 40 mesnih zajednica, od ukupno 46. Inače, ovaj projekat
je dobio podršku Gradske uprave za kulturu i Gradske uprave za zaštitu životne sredine.
Sem prostora za svoj veb sajt, svaka MZ u okviru projekta dobija i imejl adresu i forum.
Naša MZ je prihvala ovaj projekat i sadržaj njenog dosadašnjeg sajta će biti prebačen na nov sajt.
Adresa portala mesnih zajednica je www.mesnazajednica.rs, a adresa sajta naše mesne zajednica je:
www.liman.mesnazajednica.rs.
Lim anske novine - b roj 4 - jul 2011 .
5
PROMOCIJA KNJIGE
12. maja ove godine u MZ je oržana promocija knjige “TERAJ KERA, LUTKO MOJA BELA - Vojvođanski
rečnik za panonce početnike“. Objavljujemo izvod iz ove zanimljive knjige i ukratko vas upoznajemo sa
autorkom.
Kaže se:
Sonja Bajandićeva Jovanović
autorka knjige: TERAJ KERA, LUTKO MOJA BELA Vojvođanski rečnik za panonce početnike
Sonja Bajandićeva Jovanović je
rođena u Futogu, odrastala u Novoj Gajdobri, školovala se u Novom
Sadu. Po obrazovanju je biolog,
po zanimanju novinar, a po prirodi optimista. Odrasla uz radio,
najveći deo radnog staža potrošila
u Radio Novom Sadu, a radila je i u
Radio Futogu, Radio Sajmu, Radiju
5, PAN Radiju.
U Novosadskoj novinarskoj školi
pomaže mladima da prečicom
stignu do “majstorskog pisma”
radijskog novinara.
Od 1997. novinar-slobodnjak. Za Almanah pozorišta Vojvodine piše o pozorišnim predstavama, a za svoju dušu o jezičkim,
geografskim i inim lepotama Vojvodine.
Ponosi se Velikom plaketom Radio Novog Sada (1989.) i Zlatnom značkom Kulturno Prosvetne Zajednice Srbije (za 1999.)
Interesuje vas ova
knjiga? Potražite je
u knjižari Solaris
na Spensu, zatim u
knjizari Nublu preko puta gimnazije
Svetozar Marković,
a i u zgradi novosadskog Dnevnika
na IV spratu. Cena? Ne znamo tačno
cenu u knjižarama ali u Dnevniku ona
košta 378 dinara.
Šta one kažu
o
muškarcima
bindzov
drotoš
keša
brezobraznik
drtina
kicoš
vagabunda
duduk
kurmaher
ajmana
vandrokaš
đilkoš
luftika
alaman
vancaga
zaglajtan
njanja
alamunja
vancalaga
zamlata
njonja
aramija
vezana vreća
zvrndov
obešenjak
apač
dzindzov
zgubidan
papučar
balvan
drvendeka
zlotvor
pusta(h)ija
bangaloza
dripac
iroš
pustolina
Šta jedemo
Šta oni kažu ženama
6
Oš Mitre luka?!
Ovo se kaže onome koji u svađi izvuče deblji kraj, naročito
ako je svađu sam izazvao; navodno je neki Mitar hteo da jede
luk govoreći kako mu prija, pa mu je jedan podvalio zdravo
papren lukac tako da je dotičnom Mitru na kraju jelo sasvim
preselo.
Pijanoj snaši, mili deverci!
Ovo se kaže za nekoga ko se podnapije, ali u piću nije gadan,
nego samo ide okolo, pa se grli i ljubi sa svima.
Izreka je nastala, navodno, prema jednoj novoj mladi koja se
malko ućefleisala, pa cele svatove provela ljubeći devere, odnosno, mislila je da su joj deveri svi muški kojih se dokopala.
Podseo ga k’o Silbaš Parage!
Ovo se kaže za nekoga ko priđe nepristojno blizu i ne odmiče
se - kako bi današnja mladež rekla: “Duva mu za vrat”- izraz
je nastao u Silbašu, jer atar Paraga, bukvalno, ulazi u silbaške
jaroše
Novi mesari pod rep kolju!
Ovo je futoška izreka koja komentariše postupke onih koji
misle da od njih svet počinje – naravno, ovde nije reč o politici,
ovo je folklor!
Iz Banata u Bačku, samo je sunce dobro što dolazi!
Ovo je izreka koja je nastala u Bačkoj zbog tradicionalne netrpeljivosti prema komšijama preko Tise, Banaćanima. Kažu
da su nekada iz Banata u Bačku dolazile najsposobnije konjokradice – naravno, bilo je to u doba dok je još bilo pravih,
četvoronožnih, konja u atarima.
damen-kapric
mafiši
đuveč
mućenica
Aljkavuša
Dusa
Poseluša
ajeršpajz
kapuciner
postup(a)onica
Aljkoša
Egeda
Puraška
ajmokac
komlov
pofezne
Aspida
Enga
Reduša
ajnpren-supa
krancle
trganjci
Babuskera
Jezičara
Umetara
barotina
krautflekn
trganjčići
Bećaruša
Kalaštura
Flinta
bećarpaprikaš
krompirača
ćaije
Bočkoša
Karakondžula
Frajla
bundevara
ladnjača
flajšpita
Vižlja
Lucprda
Frakafulja
volovan
lekvartašci
cvibek cušpajz
Devojana
Opajdara
Šindivila
gomboce
lepinjice
cukervaser
Dripica
Opirača
Šmizla
grenadir-marš
listići
čirkepaprikaš
Droplja
Piždra
Šlampara
grilijaš
mamaljuga
šape
Dunda
Piljarica
Šljampoša
gužvara
mandara
šufnudle
L i m an s k e n ov i n e - bro j 4 - j u l 2011.
Dobro jutro komšija!
Početkom septembra Olja
i ja smo se vratili iz Rovinja
gde smo proveli divnih deseta dana kod našeg starog prijatelja
Ljube Boguta, uglednog privrednika. Ljuba je bio direktor Tehnometala i IGM „Stražilovo“, a bio je jedan mandat i predsednik opštinske vlada u Sremskim Karlovcima. Ona zla vremena
odvela su ga u Zagreb, pa i u Rovinj.
Rovinjska riva poznata je kao stara a i nova destinacija brojnih
srpskih turista. Svaki drugi u tim letnjim mesecima činilo nam
se da je bio Novosađanin.
Vratimo iz tog inostranstva u Novi Sad i to pravo na lepi Liman
naš. Srećni sa ukupnim doživljajima, a posebna sreća se uvek javlja kada se vratimo svojoj porodici. Nastavimo naše uživanje u
zagrljaju naročito unuka Jelene i Mije.
Krenem do Rode-Jagode da obavim neminovan jutarnji pazar.
Sretne me komšija Đura, predsednik zgrade Drage Spasić 10. Redovni, kurtoazni pozdrav i pitanje gde smo bili i gde smo dobili
tako tamnu boju. Đuru je posebno zanimalo, do detalja, zato što
je i on u tim istim zlim vremenima došao u Novi Sad iz okoline
Vukovara.
- Predsedniče, reče Đura, vidite šta nam rade? I pokaže mi na
ogradu Vodovoda a ono imam šta videti. Postavili su iskošene
metalne nosače dužine 30 santimetara. Dodaje Đura, „Oni će tu
da postave bodljikavu žicu. Hej bre predsedniče ovaj naš Liman
ličiće na logor.“
Đurino upozorenje shvatio sam najozbiljniuje i kao mesna
zajednica odmah smo reagovali. Uputili smo pismo Branku
Bjelajcu, generalnom direkoru Vodovoda i tražili odgovor šta
se tu zapravo događa. Čvrsto su nas uveravali pogotovu njihov
PR, da neće biti postavljena bodljikava žica, već neka druga vrsta
obezbeđenja gradske, narodne imovine od lopova i vandala. Nije
prošlo ni desetak dana, a opet nam Đura javlja: „Stavljaju bodljikavu žicu!“
Na suprot svih naših blagovremenih protesta
i upuzorenja nikla je ograda od bodljikave žice,
oko „vrela našeg limanskog“. Naružiše naš lepi
ambijent.
- E bre ljudi, opet smo se obratili direktoru
Bjelajcu, šta radite, zar od toliko tehničko
Piše:
tehnoloških dostignuća (optički kabel, kamere)
Marko Vojnović
vi nam naružte ambijent!
Branko Bjelajac nas je pismom uverio da je to privremeno
rešenje. Nadamo se da će tako i biti. Čekamo ih! Verujemo im!
Pogotovo zbog toga što sa JKP „Vodovod i kanalizacija“ imamo
dobre odnose.
Mesna zajednica kao asocijacija građana neće dozvoliti da to
tako ostane zbog naših građana, a i brojnih turista koji svakodnevno šetaju ovim lepim našim kejom. Ukoliko u razumnom
roku ne promene ogradu pozvaćemo građane na proteste, a
ako ne bude bilo efekta spremni smo da sami skinemo to ruglo,
bodljikavu žicu.
Svesni smo mi da je u ovo naše tegobno vreme ovo sitan problem u gomili brojnih društvanih nevolja i problema. Ali one koji
dobiju poverenje građana moramo držati u kursu da sve ono što
rade bude usklađeno sa interesima nas građana. To pogotovo
moraju da shvate u svim JKP gde često imamo bahatosti i osornog ponašanja.
E to i takvo ponašanje kod nas više neće moći proći i staćemo
mu na put.

Iz starog kuvara: O postavljanju stolova
Nije dovoljno da jelo bude dobro i ukusno zgotovljeno, nego je
važna stvar da sto bude lepo, ukusno postavljen, okićen cvećem i
ukrašen lepim tortama i sitnim poslasticama i da su salveti lepo
savijeni. Postavljanje stolova zavisi mnogo od inteligencije i ukusa onoga koji ga postavlja.
Stolovi se zastiru lepim, čistim i modernim čaršavima. Na
sredini stola meće se lepo milije ili stolni trčuljak. Zatim se ređaju
tanjiri. Tanjiri treba da su u dovoljnom rastojanju jedan od drugog, kako gosti pri jelu ne bi smetali jedan drugome. Obično se
meću dva-tri tanjira; dva velika, a na velike dođe mali i to samo
onda kada ima predjelo. Ima ko ređa toliko tanjira, koliko ima
jela; no to nije estetično. Obično se upotrebljeni tanjiri kupe i
dalje se donose drugi, odnosno menjaju.
Recimo za predjelo treba uvek mali tanjir, za druga jela veliki.
Sad između velikih tanjira ponovo treba mali za kolače itd. Da
se dole metnu mali tanjiri, pa veliki, pa opet mali, i zatim opet
veliki, bilo bi bez ukusa i čovek ne bi mogao jesti, jer bi se drmali,
jednom rečju nema smisla.
Dalje, desno od tanjira meće se nož, sečenica okrenuta tanjiru, levо viljuška, gore pred tanjire mala viljuška i mali nož, i,
ako je potrebna, mala kašika ili, ako je potrebna, i velika kašika.
Kako će se postaviti zavisi od toga, šta će biti za jelo i prema tome
se udešava postavljanje. Sasvim je pojmljivo, ako ima predjelo i
pečenje, da su nepotrebne kašike itd. – Dalje, čaša za vino i čaša
za vodu metnu se pred svaki tanjir, i to mala na desnu stranu.
Ako ima dve vrste vina, metnu se dve čaše vinske.
Tanjiri, čaše i ceo pribor za jelo treba da je uzorno čist. Najlakše
se nečistoća vidi na belim porcelanskim tanjirima i na čisto belim čašama, pa se za gozbe samo ovaki sudovi preporučuju. Pri
postavljanju hvataju se tanjiri za krnju ivicu unutrašnjeg dela,
kašike, viljuške i noževi pri postavljanju uvek se hvataju za onaj
deo koji se pri upotrebi nalazi u ruci, a nipošto se ne smeju hvatati prstima za onaj deo koji dolazi u usta ili se njime seče. Čaše se
uvek samo spolja hvataju, ne smeju se iznutra prstima hvatati. Ne
sme se duvanjem u čašu ili na tanjir brisati ga ili čistiti.
Vrlo je dobro da je po jedan slanik za svake dve osobe. U slaniku neka je sitna bela so, obično sa malom kašičicom od kosti.
Na stolu treba da ima i čačkalica. Danas ima od stakla i drugih
metalnih sprava gde se drže čačkalice; i to je dobro da je za svake
dve osobe po jedna čašica ili sudić s čačkalicama i po jedan slanik. Slanik i čačkalice se meću pored čaša.
Ko nema sprave za čačkalice, neka metne čačkalice više tanjira
pred malom viljuškom i nožem. Vino i voda dođe gore i dole na
stolu, a po potrebi i nasred stola.
Hlebac ce obično meće pored salveta uz tanjih, bilo desno od
tanjira ili levo, gore ili dole, ili se služi. To zavisi od domaćice.
Vrlo je dobro da se u istoj ručaonici nalazi jedan veći sto, gde
svaka uredna domaćica spremi još koju viljušku, nož i kašiku,
ako bi koji gost slučajno ispustio na zemlju, da se ima pri ruci
čista radi zamene; dalje na tom stolu treba da ima koji salvet,
ako bi koji gost prosuo vino ili vodu, pa da se drugim čistim salvetom pokrije dotično pokvašeno mesto. Na sve to mora uredna
domaćica paziti. Uredna domaćica mora paziti da li je gost bio
poslužen, da li je uvek imao hleba, vidna, vode. Nezgodno je da
gost čeka ili da ište ovo ili ono. Kad se služi i oko stola, služi se s
leve strane; kad se kupe tanjiri, kupe se s desne strane. Služiti oko
stola nije laka stvar, za to treba okretnosti i veštine.
Mnogo bi se dalo pisati o ovim stvarima, ali hoću da sam što
kraća, da se knjiga nako ne širi možda nepotrebnim stvarima.
Postavljanje stolova je stvar ličnog ukusa i savremenosti.
Pribor ne mora biti srebrn, samo neka je čist.
Iz kuvara gospđe Sofije Mirković,
Kuvar je štampan 1913. u Petrovaradinu.
Lim anske novine - b roj 4 - jul 2011 .
7
ljudi i ulice
SUNČANI KEJ
Sunčani kej je najpopularnije šetalište
u celoj Vojvodini, bar koliko je nama
poznato. Svake godine stotine hiljada ljudi prođe njim. Nema ni jednog
Novosađanina koji nije prošetao kejom.
Dolaze na njega iz svih delova grada. Pa
i gosti našeg grada rado se prošetaju po
njemu.
Sunčani kej ima svoj život. Preko
zime on drema, a probudi se u proleće s
prvim toplim danima. Ujutro na njemu
pojave se džogeri. Malo kasnije mlade
mame iznesu svoje bebe na svež vazduh
i prve zrake Sunca. Sa njima izmešaju
se babe i dede sa unucima. Onda penzioneri zauzmu klupe da okrenu koju
partiju šaha, onako pre ručka. Uveče
je najživlje. Kao neka lenja reka, hiljade
ljudi šetaju kejom i uživaju u mirisu Dunava.
Sunčani kej je dugačak oko tri kilometra, ali našoj mesnoj zajednici od
toga pripada samo pola i to ona lepša
polovina. Lepša je jer se s obe strane keja
nalazi nešto zanimljivo. Sad ćemo o tome.
Kada krenete od mesta na kome se Sunčani kej uliva u našu
mesnu zajednicu, sa njegove desne strane nalazi se nadaleko
čuvena gradska plaža Štrand. Svi znaju da je to najlepša rečna
plaža na kontinentu, ako ne i šire. Ima mnogo Novosađana koji
bi se na ponudu da leto provedu na nekom drugom mestu samo
nasmejali. Neki su na Štrandu odrasli, tu su naučili da plivaju,
da se druže, igraju karte, naučili su sve veština s loptom, neki su
zatim na Štrand doveli svoju decu, a kasnije i unuke. Leti, kada
Sunce upali i upeče nema prijatnijeg mesta od Štranda.
(O Štrandu pročitajte kratku priču na zadnjoj strani novina)
Na Štrand se nastavlja Veslački klub „Danubius 1885“. Ovaj
broj u nazivu je godina osnivanja kluba! O ovom čuvenom klubu
već smo pisali u našem prošlom broju.
Na klub se naslanja vrlo prijatan restoran „Cesla“, a onda
počinje čuveni Bećar štrand ili kraće Bećarac. Danas je Bećar
Uređivanje Sunčanog keja, jun 2011.
štrand izgubio nekadašnju popularnost, ali nekada, pre nekoliko decenija, ta plaža je bila omiljeno mesto za kupanje i u
tome je bio velika konkurencija Štrandu. Na njega su dolazili,
kao što mu i ime kažu bećari, ali i svi drugi kojima stroga pravila
ponašanja na zvaničnoj plaži, ali i mondenski karakter gostiju,
nisu odgovаrali.
Sa leve strane keja nalazi se nekoliko stambenih zgrada i to
od boja 33 do 39. Dalje od toga je odeljenje javnog komunalnog
preduzeća koje omogućava život u gradu: Vodovod. A posle Vodovoda ide Đačko igrališтe, kafe Index, pa parkić Novosadskog
univerziteta koji tek čeka da bude uređen kao što treba. Uopšte,
cela obala od Štranda do Keja žrtava racije treba da se uredi.
A zapravo, nešto na tome se već radi. Povodom 100 godina
od otvaranja Štranda ceo nasip keja se popločava... uostalom, siA. Zorkić
gurno ste to već i sami videli.
Sunčani kej, brojevi zgrada:
33, 35, 37 i 39.
Sunčani kej ima samo četiri stambene zgrade. Ulica je dugačka oko tri kilometra. Pola Sunčanog keja nalazi se u našoj
mesnoj zajednici - od mosta Sloboda do Keja žrtava racije.
Sunčani kej
8
L i m an s k e n ov i n e - bro j 4 - j u l 2011.
KNJIGA
Godine riže i soli
Kim Stenli Robinson
I
storija
modernog
sveta
je, u velikoj meri, istorija
hrišćanske Evrope. Ova
kultura, više nego bilo koja pre
nje, uticala je na oblikovanje
gotovo svakog regiona na planeti. Robinson u svom romanu
postavlja jednostavno pitanje:
kako bi se svet razvijao da takva
Evropa nikada nije postojala?
Odgovor je kompleksna slika
mašte, stvarne istorije i različitih
kultura.
Roman počinje ulaskom u
zečiju rupu i tačkom gde stvarna prošlost dobija potpuni zaokret.
U 14. veku, epidemija kuge ne ubija trećinu populacije Evrope,
već briše kompletne nacije. Izvidnica mongolske horde stiže na
teritoriju mađarskog kraljevstva i zatiče prazna sela i gradove.
Budućnost čovečanstva ostaje na američkim urođenicima, Kini,
Indiji, Japanu i islamskim nacijama.
Robinson priča ovu priču kroz perspektive sedam glavnih
likova, koji se reinkarniraju iz života u život. Svaka inkarnacija
stavlja ih u drugu vremensku i geografsku tačku nove istorije
sveta.
Sposobnost pisca da stvara i prati složene sisteme dobro je
poznata još od Marsove trilogije.
Zato nije čudno da ovaj roman sadrži neverovatan opseg
tema, a Robinson ne zapostavlja ni jednu: od odnosa između
nacija, istraživanja, nauke i oružanih sukoba, pa sve do različitih
kulturoloških standarda, pitanja građanske slobode i feminizma,
Godine riže i soli zaista izgledaju kao stvarna, sažeta istorija.
Tempo romana se menja sa svakim poglavljem. Početak,
tačnije beg mongolskog ratnika kroz opustošene predele sasvim je drugačiji od kasnijih etapa priče, gde neke prate ključne
događaje, poput obraćanja samuraja savezu severnoameričkih
plemena koji označava rađanje nacije, a druge analiziraju individualne potrebe za slobodom u razvijenom društvu.
Jedini stvarni problem naracije jeste distanciranost likova, što
je rezultat Robinsonovog prebacivanja istih ljudi u druga tela.
Ovim potezom identifikacija sa njima je otežana, a čitanje zapravo napaja želja da se sazna više o ovom očaravajućem svetu.
Za razliku od većine drugih romana na temu alternativne istorije, Godine riže i soli su suptilna, slojevita priča bez preterane
dramatičnosti. Kroz reinkarnaciju ljudi, Robinson nam pokazuje
kako se i svet svaki put ponovo rađa; zajedničko za njih jeste želja
da svaka nova verzija bude bolja od prethodne.
Ivica Milarić,
pisac i novinar iz Novog Sada.
FILM
Thor
Uzbudljiva fantazija
A
ko ste gledali
trejler ovog filma
ne verujte mu, film
je mnogo bolji. Pre
svega, vrlo je zabavan.
Ali ne zabavan kao
što je zabavna neka
kabaretska predstava. Ne, ovo je ozbiljna filmska fantazija,
majstorski urađena
u svakom elementu,
sa neočekivanim zapletima i zanimljivim i maštovitim rešenjima. Kao takav
ovaj film je zabavan.
Svaka njegova scena pleni vam pažnju a svaka je samo zagonetan uvod u sledeću. Zbog svega toga film se gleda netremice.
Dijalozi su spontani i zanimljivi, ponekad nenametljivo duhoviti. Ponekad služe da gledaocima pruže objašnjenje potrebno
za dalje praćenje filma, ali na tako prirodan način da ta namena
dijaloga nije upadljiva.
Film je i bajkovit i sentimientalan i duhovit i groteskan,
ponekad surov, ponekad nežan, a konačno veoma moralan.
Arhitektura vanzemvaljskog grada je fascinantna,
uzbuđujuća, maštovita. Pejsaži su očaravajući i oduzimaju dah.
Likovi su jednostvani ali svaki važniji tokom filma doživljava
metamorfozu svojih shvatanja, a i svog karaktera. Efekti kojih
ima na pretek u ovom filmu su vrhunski i nedostižni za kinomateografije van SAD. Ali vrednost filma se ne zasniva na njima.
Oni samo doprinose gledljivosti.
Gluma je, naravno, kao i u svim velikim američkim filmovima odlična. Režija? Ne razumem se u režiju, montažu, u filmske
trikove, ali siguran sam da je sve u ovom filmu krajnje profesionalno urađeno i ne verujem da bi moglo biti bolje. Uostalom,
da nije tako film ne bi bio ni zanimljiv, ni razumljiv.
Svaki film ima šablon pa i ovaj. Ali šablon kod Thora nećete
odmah prepoznati. Ono što u nekoj sceni očekujete, neće se dogoditi. Ili hoće samo mnogo kasnije nego što očekujete.
Dakle: preporuke za ovaj film!
Film je režirao Kenneth Branagh, irski glumac i reditelj,
do sada poznat po adaptacijama Šekspira. Od ove godine biće
poznat po filmu Thor.
Glumci: Chris Hemsworth, Anthony Hopkins i Natalie
Portman.
Film traje 114 minuta, a koštao je oko 150 miliona dolara
(otprilike pola cene jedne standardne misije na Mars)
Film je dobio vrlo dobre ocene publike. Na sajtu Rotten Tomatoes za trenutno ima ocenu 6,7 / 10
Podjednako se sviđa i devojkama i momcima, nešto više
mlađim i nešto manje starijim gledaocima (preko 45 godina),
ali razlika nije velika.
Saša Zorkić
Lim anske novine - b roj 4 - jul 2011 .
9
SUNCE
Došlo je leto, čuvajte se sunca. Sunca se ne treba bojati, ali kada je god moguće izbegavajte duži boravak na suncu. Sunčeva
svetlost i zraci jesu neophodni za život, ali ono što nam je neophodno je 10-15 minuta boravka na suncu - nedeljno.
U tabeli dole su prikazani intervali UV indeksa, maksimalno vreme boravka na suncu, mere zaštite i siguran zaštitni SPF faktor.
UV indeks
Maksimalno vreme
Zaštita
SP faktor
1-2
60 min
Naočare za sunce, zaštitne kreme koristiti jedino na snegu i
planinama
8 svaki sat
3-5
40 min
Naočare za sunce, zaštitne kreme ili odgovarajuća svetla odeća,
šešir. Oko podneva potražiti senku
15 svaki sat
6-7
25 min
Naočare za sunce i kreme, zaštitni faktor min 15. Odgovarajuća
svetla odeća, šešir i izbegavati boravak na suncu u periodu od
11 do 14 sati
25 svaki sat
8-10
15 min
Isto kao gore, ali uz više opreza
40 svaki sat
11+
10 min
Na suncu boravite samo ako morate, uz maksimalnu zaštitu
40 svakih pola sata
UV indeks meri intenzitet celokupnog UV zračenja koje stiže na površinu Zemlje. Vrednost UV indeksa počinje od nule i može
imati sve veće celobrojne vrednosti. Kako raste intenzitet zračenja sa Sunca, UV indeks postaje sve veći i veći. Sa porastom UV
indeksa smanjuje se i vreme koje je potrebno da sunčevi zraci izazovu opekotine na koži.
SPF (Sun Protective Faktor). Ovaj faktor izražava se skalom od 1 do 60. SP faktor označava vreme potrebno da koža izgori, što
je veći SP faktor UV zracima je potrebno više vremena da izazovu promene. Na primer ako je SPF 50 i koži bez zaštite potrebno
10 min da izgori, nakon upotrebe kreme sa ovim zaštitnim faktorom ovo vreme produžiće se na 10 x 50 = 500 minuta. Ovde
treba biti naročito obazriv – ovo vreme služi samo za izražavanje stepena zaštite. Krema vam ne omogućava da na suncu boravite tih 500 minuta i da ne izgorite, već vam samo garantuje da će efekti zračenja u onih 10 minuta biti 50 puta manji!
Milan Milošević
SAVETI za negu cveća
Fikus
Ficus elastica
Najstarija biljka iz porodice fikusa je gumeno drvo (ficus elastica) koji se i kod nas najviše gaji pod imenom fikus.To je sobno
drvo koje krase krupni zeleni ili zeleno beli, šatirani listovi. Čini
se, podjednako se uzgaja i fikus bendžamin, razgranat i lako
povijen žbun bogato obrastao sitnijim zelenim ili zeleno belim šatiranim listovima. Biološka osobina je da u zimu biljka
odbaci deo listova tako da ta pojava ne treba da zabrine.
Sve vrste su osetljive na promaju i jako sunce te prilikom odabira mesta gde ćete ga držati o tome povedite posebnu brigu.
Kod nas to je tipična kućna biljka i potrebna mu je sobna temperatura. Tokom proleća i leta traži češće ali ne preobilno zalivanje, najbolje u podložak. Đubri se povremeno a najbolja su
10
L i m an s k e n ov i n e - bro j 4 - j u l 2011.
tečna đubriva za
biljke s ukrasnim
listovima, dakle
ne cvetnice, koje
se rastvori u vodi
i direktno zaliva
u saksiju.
Pošto je poreklom iz tropskih
šuma ne podnosi suv vazduh.
Zbog toga ga
povremeno treba tuširati. Pošto
je to velika biljka
najbolje je da se
u kadu stavi poBenjamin
suda (lavor) i u
nju saksija u kojoj se zemlja zaštiti najlonom a kompletna biljka duže tušira blagim mlazom tek smlačene vode. Na mesto
se vrati kada se svi listovi osuše.“Kupa“ se leti, ali i zimi,ako je
vazduh suv i topao.
Biljka ne voli promenu položaja i kada se vraća sa „kupanja“
treba je staviti na staro mesto i paziti da je uvek ista strana
okrenuta izvoru svetlosti. Stoga je najbolje na saksiji tu stranu
obeležiti flomasterom ili na drugi način ali tako da obeležje
ostane trajno.
Presađuje se jednom u dve godine, najbolje u proleće. Ako
se tada prekrati podstiče se grananje a od prekraćenog dela,
ukoliko imate sreće možete ožiljavanjem u mekoj vodi (kišnici)
dobiti noviju biljku.
Dipl. inž. Svetlana Mujanović
Žena u trendu
Moda, modni trendovi, lepota, nega… Šta je ove sezone
moderno u sferi ulepšavanja?
Šta je sa dlačicama?
„Negovano žensko telo je uvek moderno, to je vanvremenski.
Ako pričamo o tenu, još uvek je moderno biti preplanuo, naravno ne kao pre par godina kada su ulicama šetale “ugljenisane”
devojke, nego je cilj dobiti jedan odmeren, fino nijansiran, tamniji ten. U takvom slučaju osoba izgleda zdravo, zato je to i dalje
moderno” - kaže Sofija Nedić iz salona lepote „Exotic” koji se
nalazi u ulici Braće Ribnikar 25b.
“Od kada žene nose kratke delove odeće od tada, a verovatno i doveka, biće moderna ženska koža bez dlaka. U našem
salonu radimo depilaciju, a od skora i novu metodu - epilaciju
šećernom pastom, koja se posebno preporučuje zato što manje iritira kožu, a učinak je mnogo bolji i dugotrajniji. I, što je
najvažnije, ne dolazi do oštećenja korena dlake jer se one u ovom
slučaju čupaju u smeru rasta pri čemu se izbegava veliki problem
urastanja dlačica.”
Koliko je zapravo sunčanje u solarijumu korisno?
Nokti kao modni detalj
„Sunčanje u solarijumu se odvija u visoko kontrolisanom
okruženju. Lampe za sunčanje emituju veoma pažljivo izbalansiran spektar ultraljubičastog (UV) zračenja. Dokazano je da
sunčanjem utičemo na brojna poboljšanja stanja organizma, pod
uslovom da su lampe u solarijumu od proverenog proizvođača i
da je strogo kontrolisan njihov kvalitet i trajnost. Naravno, kao
i u svemu, ni pri sunčanju ne treba preterivati, preporučuje se
maksimalno dva tretmana nedeljno. Postoje situacije kada je
određenim osobama zabranjen odlazak u solarijum, ali pravilno edukovana osoba u takvim situacijama klijentu zabranjuje
sunčanje.”
„Ako govorimo o tome šta je moderno u domenu estetike noktiju, onda je to definitivno ove sezone špicasti oblik nokta. Ako
želite da privučete pažnju na svoje nokte, izaberite manikir sa
jakim kontrastom. Ove godine apsolutni hit je polumesec manikir, koji je jedan od upečatljivijih i u svetu poznatih. Kombinovan sa špicastim oblikom nokta biće pun pogodak ove sezone.“
- dodaje Sofija.
SLIKA broja
Uređenje Sunčanog keja početkom
juna meseca ove godine
Stiga jesen u Mesnu zajednicu
Lim anske novine - b roj 4 - jul 2011 .
11
Citat
“Malo ljudi je sposobno da
staloženo iznese stavove koji se
razlikuju od predrasuda njihovog
društvenog okruženja. Većina ljudi
čak nije sposobna ni da formira
takve stavove.
Albert Ajnštajn
Few people are capable of expressing with equanimity opinions
which differ from the prejudices
of their social environment. Most
people are even incapable of forming such opinions.
Albert Einstein
Ove novine sa dodatnim materijalom
potražite na našem sajtu na adresi:
www.mzliman.org/ln/br4.htm
štrand
Dolazi od nemačke reči Strand koja u prevodu znači: plaža. U vreme otvaranja gradske plaže u Novom Sadu je živelo puno Nemaca čiji je naziv za plažu danas sačuvan u
njenom imenu. Evo sad o Štrandu (preuzeto sa sajta Gradskog zelenila)
Najlepša plaža na Dunavu, novosadski “Štrand” zvanično je svoje kapije otvorio 1911.
godine, mada su Novosađani na tom mestu davno pre toga koristili čari Dunava.
Krajem 19. veka bila su popularna Štenglova dunavska kupatila, tzv. “švimšule”, ili
škole plivanja. Na Dunavu su bili postavljeni splavovi sa buradima vezanim za balvane,
bilo je i oko 100 kabina. Kupaći kostimi koji su tada paradirali Štrandom ni malo ne
liče na ono što se danas može videti na plaži. Više su sakrivali, nego što su otkrivali.
Interesantno je da se uz ulaznicu dobijao kupaći kostim, koji je morao da poštuje stroga
pravila. Već tada, Štrand je imao organizovanu stražarsku i spasilačku službu, a bili su
angažovani i učitelji plivanja. Iz tog doba postoje zapisi i o mnogim divljim plažama s
obe strane Dunava koje su pohodili oni kojima je Štrand bio daleko, ili nisu imali za
ulaznicu.
Dvadesetih godina dvadesetog veka na Štrandu se već nešto menja. Iščezla je podela
na ženska i muška kupališta, kupaći kostimi su sve više i više mamili poglede i uzdahe.
Nikle su kafanice, sportski tereni, ljuljaške, a čula se i muzika.
Veliki drveni restoran koji se nalazio na centralnom platou izgoreo je pedesetih godina prošlog veka. I Miloš Crnjanski se u svojim posetama Novom Sadu rado vraćao
Štrandu i navodio ga kao najveću znamenitost grada na Dunavu.
Dugo godina do Štranda je vozio tramvaj “Trčika” koji je imao lokomotivu i tri vagona i polazio je iz Železničke ulice.
UKUSAN SLADOLED OD JAGODASTOG VOĆA
Tokom maja i juna bašte, tržnice i marketi puni su sezonskog jagodastog voća
(jagode, maline...) Ali,
ono svežinu zadržava,
čak i u frižideru, svega
dan-dva i nakon toga
pusti sok, „ugmili“
i ukućani ga nerado
jedu. Zbog toga vam
se dešava da voće, iako
nije pokvareno, bacite.
Predlažemo vam da to
ne činite već od njega napravite ukusan i hranljiv sladoled.
Za ovu poslasticu su vam potrebni: Ostaci voća iz frižidera, malo oraha, šlaga po
potrebi i šećera po ukusu.
Priprema:
Svaku vrstu voća pojedinačno usitnite u blenderu, čoperu ili mikseru i
prespite u manje plastične posude koje
se mogu zatvoriti. Ukoliko u ostavi imate oraha ispržite šaku-dve, krupno ih
samenljite ili sitno iseckajte i dodajte
podjednake količine u usitnjeno voće. Po
PITALICA
Sastojci:
Za ovu poslasticu su vam potrebni:
- Ostaci voća iz frižidera,
- malo oraha,
- šlaga po potrebi i
- šećera po ukusu.
ukusu dodajte i šećer. Pripremite šlag i
njega ravnomerno raspodelite u posude
sa voćem i blago promešajte da bi se sve
sjedinilo. Pripremljene posude možete
pojedinačno staviti u zamrzivač i napraviti više vrsta sladoleda ili uzeti veću
plastičnu posudu koja se takođe može
zatvoriti i u nju naizmenično sipajte po
malo od svake vrste sladoleda .
Pre posluživanja kugle ukrasite
rendanom čokoladom.
Ovakvu poslasticu možete pripremiti
od svih vrsta voća s tim što se jabučasto
mora oljuštiti i odstraniti semenke. Isto
važi i za breskve, šljive, kajsije, kivi...
Recept pripremila
Svetlana Mujanović
PITALICA - REŠENJE
Kada se slova pravilno poređaju
dobiju se nazivi sledećih ulica:
a) grpićaesdas - drage spasić
b) rgraškooskfu - fruškogorska
c) čktmsaiur - strumička
d) tšrdan - štrand
e) snčjenaiku - sunčani kej
12
Prema tome rešenje je:
d) štrand
Reč “štrand” nije naziv ulice (veš gradske plaže, a i mesare preko puta naše
Mesne zajednice.
L i m an s k e n ov i n e - bro j 4 - j u l 2011.
Svaki red, osim jednog, sadrži naziv
neke ulice u Mesnoj zajednici “Liman”
ali sa promenjenim redosledom slova.
Koji red ne sadrži naziv ulice?
a)
b)
c)
d)
e)
grpićaesdas
rgraškooskfu
čktmsaiur
tšrdan
snčjenaiku
Rešenje potražite na dnu strane.
Bilten MZL
izdavač:
Mesna zajednica “Liman”
Drage Spasić 1
Novi Sad
www.mzliman.org
kontakt:
 (+381 21) 455 098
 mzl@mzliman.org
Urednik:
Aleksandar Zorkić
uređivački odbor
Marko Vojnović, predsednik
Svetlana Mujanović
Vesna Vlaisavljević