СПОРТ - НАУКА И ПРАКСА, Vol.2, Nº3

Transcription

Naučni časopis
ISSN 1821-2077
SPORT
NAUKA I
PRAKSA
Časopis objavljuje originalne naučne i stručne radove,
pregledne članke i patente iz sledećih oblasti:
Teorija sporta
Sportska psihologija
Metodologija
Rekreacija
Sportski trening
Sociologija sporta Kineziterapija
Fitnes i velnes
Sportska medicina
Biomehanika
Menadžment u sportu
Pred/školski sport
Naučni časopis SPORT – NAUKA I PRAKSA, osnovan 2009. godine odlukom Nastavnog veća
Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda
ISSN 1821-2077
Glavni i odgovorni urednik
Prof. dr Ljubiša Lazarević
Urednik časopisa
Prof. dr Dušan Perić
Tehnički urednik
mr Ana Krstić, Visoka sportska i zdravstvena škola
Uređivački odbor
Miladin Radisavljević
Branislav Pokrajac
Joanis Kafentarakis
Nebojša Arsenijević
Saša Jakovljević
Aleksandar Milojević
Nenad Dikić
Milivoje Karalejić
Igor Jukić
Frank Dick
Dane Korica
Zlatko Ahmetović
Nenad Živanović
Nenad Trunić
Nenad Havelka
Aleksandar Naumovski
Christos Kolais
Slobodan Živanić
Mirjana Petković
Radenko Krulj
Sretenka Dugalić
Koordinator
mr Snežana Lazarević, pomoćnik direktora Visoke sportske i zdravstvene škole
Lektura i korektura
Nada Šironja, prof.
Prevod na engleski
Elizabeta Holt, MA, Visoka sportska i zdravstvena škola
Štampa
DTA
Beograd
arsovici@open.telekom.rs
Tiraž 200 komada
Copyright © 2011 by VSZŠ
All rights reserved
Naučni časopis
SPORT –
Vol. 2, №3
Nauka i
Praksa
Mart, 2011.
Sadržaj
KARAKTERISTIKE LIČNOSTI I MOTIVACIJE ZA POSTIGNUĆEM
KOD FUDBALERA I KOŠARKAŠA KADETSKOG UZRASTA
Marijana Mladenović ..................................................................................... 5
FIZIČKА АKTIVNОST KОD ОBОLЕLIH ОD
DIJАBЕTЕS MЕLITUSА
Prеdrаg Lаzаrеvić, Drаgаnа Bubаnjа i Ivаn Bubаnjа . ............................... 17
ОDBRАNА GОLА PRILIKОM IZVОĐЕNJА ЈЕDАNАЕSTЕRCА
Bоrivој Dukić................................................................................................. 25
IDENTIFIKACIJA TALENATA U FUDBALU PREDLOG BATERIJE MOTORIČKIH I PSIHOLOŠKIH TESTOVA –
Irina Radunović............................................................................................. 35
ZNAČAJ TAKMIČARSKE ANALIZE U POBOLJŠANJU
REZULTATA PLIVAČA
Vladan Marković............................................................................................ 55
UPRAVLJANJE RIZIKOM U SPORTU I SPORTSKIM
ORGANIZACIJAMA
Sretenka Dugalić............................................................................................ 65
RIZICI I STRATEGIJE ZA UPRAVLJANJE USLUŽNIM
AMBIJENTOM U SPORTSKOM OBJEKTU
Olivera Melović............................................................................................. 77
ULOGA MEDIJA U KREIRANJU IMIDŽA SPORTSKIH
ORGANIZACIJA
Darko Bošković.............................................................................................. 97
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No3, 2011, str. 5-16
Naučni članak
KARAKTERISTIKE LIČNOSTI
I MOTIVACIJE ZA POSTIGNUĆEM
KOD FUDBALERA I KOŠARKAŠA
KADETSKOG UZRASTA
UDK 796/799:159.923.3
Marijana Mladenović
Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd
Sažetak: Katelova teorija ličnosti decenijama se koristi kao konceptualni
okvir u empirijskim istraživanjima i praktičnom radu sa sportistima. Motiv za
postignućem u sportu važna je dinamička dispozicija koja značajno doprinosi
sportskoj uspešnosti. Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi struktura ličnosti
definisana Katelovom teorijom i motiv sportskog postignuća kod sportista kadetskih selekcija u fudbalu i košarci. Ispitano je 67 sportista, 33 fudbalera i 34
košarkaša. Primenjeni su testovi HSPQ i MSP. Podaci su obrađeni metodama
deskriptivne statistike. Pokazalo se da su značajni rezultati dobijeni na pojedinim dimenzijama Katelovog testa ličnosti i komponentama motiva sportskog
postignuća za poduzorak mladih fudbalera. Na daljim istraživanjima je da se
utvrdi priroda dobijenih nalaza i potencijalni uticaj drugih varijabli koje nisu
kontrolisane u ovom istraživanju.
Ključne reči: dimenzije ličnosti, motiv postignuća, fudbaleri, košarkaši
UVOD
Katelova teorija ličnosti predstavlja značajno i nezaobilazno poglavlje
u istoriji psihologije. Koncept ličnosti koji je razvio Katel uticao je na mnoge
oblasti psihologije, naročito na sportsku psihologiju. Testovi ličnosti proizašli
iz Katelove teorije decenijama su u širokoj upotrebi u istraživanjima i u praktičnom psihološkom radu sa sportistima (Havelka i Lazarević, 1981).
Kada je reč o sportistima kadetskog uzrasta, značajno je 14 dimenzija
ličnosti. To su afektotomija-sajzotomija, kristalizovana inteligencija, ego snaga, temperament, dominacija – submisivnost, surgencija – desurgencija, snaga
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No3
super ega, parmija-trekcija, premsija – harija, koastenija, spokojstvo - samooptuživanje, grupna zavisnost-samodovoljnost, ja-sentiment i nivo ergičke tenzije (Katel, 1978).
Dimenzija ličnosti označena kao afektotomija-sajzotomija ispituje otvorenost, spremnost na saradnju, dobroćudnost, prilagodljivost nasuprot uzdržanosti, rigidnom stavu, skeptičnosti, nepoverljivosti, smanjenoj preferenciji za
komunikaciju. Kristalizovanu inteligenciju Katel je definisao kao sposobnost
za shvatanje ideja, brzinu učenja i rešavanja problema, koja je u velikoj meri
zavisna od kulture u kojoj pojedinac živi. U sportu je sposobnost apstraktnog
mišljenja i brzog mentalnog prilagođavanja i preorijentacije veoma važna za
efikasnost i uspešnost na terenu. Dimenzija ego snage meri postojanost osećanja, zrelost i realnost sagledavanja životnih problema, sklonost uzbuđenju,
nivo tolerancije na frustraciju. Ukazuje na sposobnost integracije nagonskih
težnji i društvenih zahteva, koja se ispoljava kroz mogućnost racionalnog
upravljanja unutrašnjim impulsima i emocijama.
Jedan pol dimenzije temperamenta ukazuje na flegmatičnost, sklonost
razmišljanju, postojanost, mirnoću, a drugi se odnosi na sklonost uzbuđenju,
preteranu aktivnost, nestrpljivost, fluidnu pažnju. Značajna dinamička dispozicija odnosi se na dominaciju, odnosno submisivnost. Za takmičarsku uspešnost značajna je težnja za takmičarskim dokazivanjem, samopotvrđivanjem,
kontrolisanom agresivnošću nasuprot tendenciji ka potčinjavanju, zavisnosti,
poslušnosti, konformizmu. Surgencija ispituje ispoljavanje veselosti, bezbrižnosti, entuzijazma, nivo aktivacije, dok se desurgencija odnosi na uzdržanost,
povlačenje, prisustvo brige, predostrožnost, sporost.
Snagu super ega, Katel određuje kao ‘’pouzdani karakter’’. To je dimenzija ličnosti koja se odnosi na ponašanje determinisano nadličnim ciljevima i
idealima. U osnovi takvog ponašanja su moralni principi koji uslovljavaju ekspresiju ličnih karakteristika kao što su savesnost, odgovornost, osećanje dužnosti, istrajnost. Parmija nasuprot trekciji je dispozicija ličnosti koja ukazuje
na stepen dominacije simpatičkog odnosno parasimpatičkog nervnog sistema.
Dimenzija koju Katel naziva premsija – harija ima izraženu motivacionu komponentu i odnosi se na ‘’meku’’, odnosno, ‘’oštru’’ narav. Koastenija
govori o tendenciji da se bude sam, o ličnoj obazrivosti i zatvorenosti. Suprotni
pol ove dimenzije ukazuje na težnju da se bude u grupi i sa grupom, prihvatanju opštih standarda i postavljanju grupe ispred ličnosti.
Dimenzija označena kao spokojstvo naspram samooptuživanja, opisuje
tendenciju ka osećanju krivice, sklonost nepovoljnim predviđanjima, zabrinutosti i strepnji u svakoj težoj situaciji. Grupna zavisnost nasuprot samodovoljnosti je dimenzija koja govori da li je sportista nesamostalan i nesiguran u
donošenju vlastitih odluka ili zanemaruje tuđe mišljenje jer mu nije potrebna
podrška i pomoć. Dimenziju koju je nazvao ‘’ja sentiment’’, Katel opisuje kao
6‌ +
M. Mladenović: Karakteristike ličnosti i motivacije za postignućem kod fudbalera i košarkaša kadetskog uzrasta
pounutrenost stavova koji su podložni društvenim uticajima i vrednostima, a
ispoljava se kao samokontrola ponašanja i težnji da se ostavi dobar utisak.
Poslednja dimenzija HSPQ testa meri nivo ergičke tenzije.
Motiv za postignućem najčešće se u literaturi određuje kao tendencija da se ulaže napor, da se postigne i ostvari nešto što se smatra vrednim
(McClelland, 1987). Za ispitivanje motivacije sportista nije dovoljno utvrditi
samo nivo opšteg motiva postignuća. Aktivni sportisti sistematski su izloženi
specifičnim sredinskim zahtevima i situacijama i razvijaju dispoziciju ličnosti
koju su Havelka i Lazarević (1981, 1990) odredili kao motiv sportskog postignuća i razvili instrument MSP. Pored motiva sportskog postignuća, skala MSP
meri i stepen emocionalne kontrole i stabilnosti, i sklonost ka emocionalnoj
inhibiciji i nestabilnosti. Neka istraživanja pokazuju da kod aktivnih sportista
uporedo sa većim stepenom motiva sportskog postignuća raste emocionalna
samokontrola i stabilnost, a opada tendencija ka emocionalnoj nestabilnosti.
Cilj ovog istraživanja bio je da utvrdi strukturu ličnosti i strukturu motivacije za sportskim postignućem, kod mladih fudbalera i košarkaša kadetskih
selekcija. Zadatak je bio da se ispita da li postoje neke specifičnosti u strukturi
ličnosti i motivaciji mladih sportista opredeljenih za bavljenje fudbalom, odnosno košarkom.
METOD
Varijable i instrumenti
U istraživanju je ispitivano 17 varijabli: 14 dimezija ličnosti koje je
operacionalizovao Katel u svojoj teoriji i tri komponente motiva sportskog
postignuća kako ih operacionalizuju Havelka i Lazarević.
Dimenzije ličnosti ispitivane su Katelovim upitnikom HSPQ, a struktura motiva sportskog postignuća upitnikom MSP.
Uzorak
Uzorak se sastojao od 67 ispitanika, mladih fudbalera i košarkaša, uzrasta od 13 do 15 godina. Više od polovine ispitanih ima 15 godina (54,5%), dok
je ispitanika starih 14 godina bilo 31,8%, a trinaestogodišnjaka je bilo 13,7%.
REZULTATI
Rezultati su obrađeni metodama deskriptivne statistike. Utvrđivana je
srednja vrednost i standardno odstupanje za dimenzije ličnosti i komponente
motiva postignuća za ceo uzorak i posebno za poduzorak fudbalera i košarkaša. Za svaku dimenziju ličnosti i komponente motiva postignuća ispitivana
je frekvencija raspodele skorova, za ceo uzorak i za poduzorke fudbalera i
+
7
košarkaša. Statistička značajnost dobijenih frekvencija proveravana je hi-kvadrat testom.
Srednja vrednost za ceo uzorak na dimenziji afektotomija-sajzotomija
iznosi 10,7, a standardna devijacija 2,68 (Grafikon 1). Aritmetička sredina za
skorove na dimenziji kristalizovane inteligencije za ceo ispitani uzorak iznosi
7,3. Na Grafikonu 2 može se videti da standardno odstupanje individualnih
skorova na dimenziji inteligencije iznosi 1,46.
Grafikon 1: HSPQ – A (N=67)
Grafikon 2: HSPQ – B (N=67)
Kako se može videti na Grafikonu 3, aritmetička sredina za dimenziju
emocionalne stabilnosti za ceo ispitani uzorak iznosi 11,8 dok je standardno
odstupanje 3,12. Što se tiče temperamenta prosečan skor dobijen za ceo uzorak
je 7,80 dok je standardno odstupanje 4,3 (Grafikon 4).
Grafikon 3: HSPQ – C (N=67)
8‌ +
Grafikon 4: HSPQ – D (N=67)
Na dimenziji dominacija-submisivnost aritmetička sredina za ceo uzorak iznosi 9,8 dok je vrednost standardnog odstupanja 2,95 (Grafikon 5). Kako
se može videti na Grafikonu 6, raspodela skorova na dimenziji surgencija-desurgencija neznatno je pomerena ulevo. Srednja vrednost iznosi 9,0 dok je
SD=3,74.
Grafikon 5: HSPQ – E (N=67)
Grafikon 6: HSPQ – F (N=67)
Srednja vrednost za dimenziju koja ispituje snagu ega iznosi 11,3 a
srednje prosečno odstupanje od te vrednosti je 2,82 (Grafikon 7). Raspodela
skorova na dimenziji parmija-trekcija neznatno je pomerena ulevo. Aritmetička
sredina za ceo uzorak je 11,6 dok vrednost standardne devijacije iznosi 3,17
(Grafikon 8).
Grafikon 7: HSPQ – G (N=67)
Grafikon 8: HSPQ – H (N=67)
Na dimenziji premzija-harija aritmetička sredina za ceo uzorak iznosi 9,0 dok je vrednost standardnog odstupanja 3,26 (Grafikon 9). Grafikon
10 pokazuje raspodelu srednjih vrednosti za dimenziju koastenija-zepisa.
Aritmetička sredina za ceo ispitani uzorak iznosi 8,3 dok je vrednost standardne devijacije 3,46.
+
9
Grafikon 9: HSPQ – I (N=67)
Grafikon 10: HSPQ – J (N=67)
Ispitivanjem dimenzije spokojan - sklon samooptuživanju dobijena
je srednja vrednost od 5,8 i standardno odstupanje od 3,15 (Grafikon 11).
Raspodela dimenzije koja se odnosi na grupnu zavisnost naspram samodovoljnosti neznatno je pomerena ulevo (Grafikon 12). Vrednosti aritmetičke sredine
i standardne devijacije su 7,3 i 2,94.
Grafikon 11: HSPQ – O (N=67)
Grafikon 12: HSPQ – Q2 (N=67)
Raspodela faktora Q3 koji meri ‘’ja-sentiment’’ pomerena je nešto udesno (Grafikon 13). Prosečan skor na ovoj dimenziji je 11,3. Prosečno odstupanje od te vrednosti za ceo ispitani uzorak iznosi 3,08. Kako se vidi iz Grafikona
14, raspodela skorova koji se odnose na nivo ergičke tenzije pomerena je nešto
ulevo. Aritmetička sredina na ovoj dimenziji ličnosti iznosi 6,8. Vrednost standardne devijacije je 2,78.
‌
10
+
Rezultati istraživanja pokazuju da je vrednost aritmetičke sredine za
ceo ispitani uzorak na P komponenti motiva sportskog postignuća iznosi 21,6.
Standardna devijacija iznosi 2,10. Raspodela skorova na varijabli koja se odnosi na stepen emocionalne stabilnosti u takmičarskim situacijama (F+) pomerena je u izvesnoj meri udesno (Grafikon 15). Srednja vrednost za ceo ispitani uzorak na ovoj komponenti motiva postignuća iznosi 10,5 dok je vrednost
standardne devijacije 1,21. Grafikon 15 takođe pokazuje da je distribucija skorova na F- komponenti motiva sportskog postignuća pomerena ulevo. Pokazalo
se da je takva distribucija frekvencija statistički značajna.
MSP – P
MSP – F+
MSP – F-
(N=67)
Grafikon 15.
Vrednosti aritmetičkih sredina i standardnih devijacija za sve ispitivane varijable posebno za poduzorak fudbalera i košarkaša prikazani su u Tabeli
1. Značajnost razlika aritmetičkih sredina dva poduzorka proveravana je t-testom. Na osnovu dobijenih podataka vidi se da postoji neznatno odstupanje
od vrednosti prosečnih skorova za ceo ispitani uzorak. Kako se može videti
u Tabeli 1, statistički značajna razlika dobijena je između mladih fudbalera i
košaraša na dimenziji snage ega.
+
11
Hi kvadrat testom ispitivana je statistička značajnost distribucije frekvencija za svaku dimenziju na HSPQ i MSP. Pokazalo se da je statistički značajna distribucija skorova na dimenziji B za ceo uzorak (hi kvadrat=73,373;
df=8; p<0,01). Za poduzorak fudbalera pokazalo se da je značajna raspodela skorova na dimenzijama A (hi kvadrat=21,818; df=8; p<0,01), C (hi
kvadrat=22,667; df=10; p<0,05), O (hi kvadrat=23,333; df=12; p<0,05) i Q4
(hi kvadrat=24,091; df=11; p<0,05).
Primena hi kvadrat testa ukazuje na statističku značajnost distribucije skorova na F- komponenti motiva postignuća za sve ispitanike (hi
kvadrat=48,000; df=7; p<0,01). Za poduzorak fudbalera pokazalo se da je značajna distribucija frekvencija i na samom motivu sportskog postignuća P (hi
kvadrat=20,091; df=7; p<0,01) .
Tabela 1: Aritmetičke sredine, standardne devijacije i t-test za dimenzije ličnosti na
HSPQ i MSP za poduzorke fudbalera (N=33) i košarkaša (N=34)
DISKUSIJA
Na osnovu dobijenih rezultata na Katelovom testu ličnosti vidi se da
vrednosti aritmetičkih sredina i standardnih devijacija odgovaraju prosecima
tih vrednosti za ispitivani uzrast sportista prema podacima Republičkog zavoda za sport.
Na dimenziji afektotomija-sajzotomija dobijen je manji opseg variranja
skorova nego što je očekivano. Distribucija skorova neznatno je pomerena ka
‌
12
+
pozitivnom polu ove dimenzije, što znači da su ispitani mladi fudbaleri i košarkaši prilagodljiviji, osetljiviji, spremniji na saradnju, pažljiviji prema drugima. Takva zakrivljenost rezlutata koja nema podršku u statističnoj značajnosti
ukazuje na razvojnu specifičnost ispitivanog uzrasta u kojem se javlja veća
socijalna senzitivnost prema vršnjacima i spremnost na konformiranje grupi.
Pokazalo se da je distribucija frekvencija na dimenziji kristalizovane
inteligencije statistički značajna i za poduzorak mladih fudbalera i košarkaša.
Aritmetičke sredine za dva poduzorka odgovaraju očekivanim merama za kadetski uzrast na ovoj dimenziji, ali je opseg variranja pojedinačnih skorova nešto manji. Na Grafikonu 2 koji prikazuje distribuciju frekvencija za ceo uzorak,
vidi se da je raspodela skorova u izvesnoj meri pomerena udesno od srednje
vrednosti. Intelektualni potencijali ispitanika, s obzirom na uzrast, ostavljaju
prostor za dalji napredak.
Kada je reč o emocionalnoj stabilnosti pokazalo se da je statistički značajna raspodela skorova dobijena za poduzorak mladih fudbalera. Aritmetička
sredina za poduzorak fudbalera nešto je viša od očekivane za uzrast, dok je opseg variranja pojedinačnih skorova manji od očekivanog. To znači da ispitani
mladi fudbaleri poseduju zrelost, stabilnost interesovanja, smirenost i mirnoću
potrebne za sportsku uspešnost. Ispitivanje značajnosti razlika između vrednosti aritmetičkih sredina na dimenziji ego snage, pokazalo je ta razlika statistički
značajna u korist mladih fudbalera.
Na dimenziji temperamenta dobijena raspodela skorova odgovara očekivanim merama na ovoj dimenziji i ne dostiže nivo statističke značajnosti.
Dobijena raspodela za ceo uzorak odgovara normalnoj raspodeli kako se može
videti na Grafikonu 4. Aritmetička sredina za poduzorak mladih fudbalera neznatno je pomerena ka flegmatičnom polu, ali je i opseg variranja pojedinačnih
skorova veći. Mladi košarkaši iz ovog istraživanja su nestrpljiviji, skloniji višem nivou uzbuđenja i preteranoj aktivnosti (Tabela 1).
Dominacija je jedna od najvažnijih osobina u takmičarskom sportu.
Prosečne vrednosti za oba poduzorka na ovoj dimenziji nešto su više od očekivanih, mada raspodela pojedinačnih skorova nije statistički značajna. Niža
vrednost standardne devijacije za poduzorak mladih košarkaša govori da su
oni kao grupa skloniji takmičenju i samopotvrđivanju.
Raspodela skorova na dimenziji surgencija-desurgencija nije statistički značajna, ali je nešto malo pomerena ka polu koji označava desurgenciju.
To znači da su ispitanici iz ovog uzorka privrženiji unutrašnjim vrednostima,
staloženiji, ozbiljniji i skloniji razmišljanjima nego što je očekivano za njihov
uzrast.
Rezultati dobijeni za dimenziju označenu kao ‘’snaga super ega’’ nisu statistički značajni, ali aritmetičke sredine za ceo uzorak i za poduzorke
mladih fudbalera i košarkaša nešto su više od očekivane. To znači da među
+
13
ispitanicima ima pojedinaca koji su emocionalno disciplinovaniji, odgovorniji
i postojaniji nego što je očekivano za uzrast kojem pripradaju.
Dobijene vrednosti aritmetičkih sredina na dimenziji parmija-trekcija
odgovaraju očekivanoj vrednosti. To znači da su ispitanici iz ovog istraživanja stidljivi i povučeni, ali i prijateljski raspoloženi, neustrašivi i otvoreni za
nova iskustva onoliko koliko je svojstveno njihovom uzrastu. Opseg variranja
pojedinačnih skorova manji je od očekivanog što se može pripisati veličini
ispitanog uzorka. Slični nalazi proizilaze i na osnovu podataka dobijenih na
dimenziji harija-premsija.
Vrednosti aritmetičkih sredina dobijene na dimenziji koastenija-zepisa odgovaraju vrednosti očekivanoj za ispitivani uzrast. Ispitanici prihvataju
standarde svojih vršnjaka, teže da budu u grupi. Ali, svojstveno adolescentnom
uzrastu je i mislilačko raspoloženje i težnja da se bude sam.
Raspodela skorova na dimenziji spokojan-sklon samooptuživanju statistički je značajna za poduzorak mladih fudbalera. Oni su samopouzdani, veseli, spokojni, bez straha i brige.
Aritmetičke sredine za ceo uzorak, i posebno za ispitivane poduzorke, na dimenziji grupna zavisnost-samodovoljnost ne odstupaju značajno od
očekivane srednje vrednosti, ali su neznatno pomerene ka polu koji označava
grupnu zavisnost. Takva pomerenost skorova može se pripisati činjenici da
ispitanici pripadaju grupnim sportovima, ali i da se nalaze u razvojnoj fazi
kada je izražena okrenutost grupi i težnja za dobijanjem naklonosti grupe i
priznanja.
Iako je raspodela skorova na dimenziji ‘’ja sentimet’’ neznatno pomerena udesno, nije statistički značajna. Analiza ove dimenzije ličnosti posebno
za poduzorke, pokazuje da su ispitani mladi fudbaleri kao grupa više skloni
samokontroli svojih emocija i ponašanja, mada dobijeni rezultati nisu dostigli
nivo statističke značajnosti. Ali, zato se pokazalo da su rezultati na dimenziji
koja meri nivo ergičke tenzije statistički značajni za poduzorak mladih fudbalera. Oni su u celini posmatrano relaksiraniji, mirniji, stabilniji, nefrustriraniji,
ali nekada i tromiji i snižene motivacije.
Analiza motiva sportskog postignuća pokazuje da su dobijene aritmetičke sredine očekivane za komponentu postignuća i pozitivnog emocionalnog
angažovanja u sportu. Međutim, pokazalo se da je statistički značajna srednja
vrednost na motivu postignuća za poduzorak mladih fudbalera. Taj podatak
ima potencijalnu prediktivnu vrednost ako se uzme u obzir da je aritmetička
sredina na varijabli negativnog emocionalnog reagovanja statistički značajno
niža od očekivane. Kod aktivnih sportista uporedo sa razvojem motiva sportskog postignuća i uspostavljanjem emocionalne kontrole i stabilnosti, opada
tendencija ka emocionalnoj inhibiciji i nestabilnosti. To znači da su mladi fudableri iz ovog istraživanja već na nivou kadetske selekcije razvili stabilnu
‌
14
+
motivaciju za postignućem i prevladali negativne emocionalne tendencije u
takmičarskim situacijama.
Statistički je značajna i srednja vrednost na komponenti emocionalne
nestabilnosti i za poduzorak mladih košarkaša. Međutim, opadanje emocionalne inhibicije kod mladih košarkaša nije praćena statističkom značajnošću na
merama motiva postignuća i/ili pozitivnog emocionalnog angažovanja.
ZAKLJUČAK
Dobijene vrednosti na dimenzijama HSPQ i MSP upitnika uglavnom
odgovaraju očekivanim vrednostima za ispitivani uzrast sportista. Pokazalo se
da su dobijene mere na dimenziji afektotomija-sajzotomija, spokojan – sklon
samooptuživanju i dimenziji koja se odnosi na nivo ergičke tenzije, statistički
značajne za poduzorak mladih fudbalera. Ti podaci imaju potencijalnu prediktivnu vrednost ako se tumače u svetlu podataka dobijenih ispitivanjem motiva sportskog postignuća koji ukazuju na značajnost komponente sportskog
postignuća i merama koje ukazuju na opadanje emocionalne inhibiranosti i
nestabilnosti u sportskom kontekstu kod mladih fudbalera.
Podaci dobijeni ovim istraživanjem pokazuju da ispitani mladi fudbaleri i košarkaši poseduju mnoge psihološke karakteristike koje predstavljaju
dobru osnovu za uspeh u kolektivnim sportovima, kao npr: prilagodljivost,
spremnost na saradnju, socijalnu senzitivnost, ali i dominaciju, emocionalnu
disciplinu i odgovornost, opadanje emocionalne inhibiranosti u situacijama
sportskog postignuća.
Pokazalo se da je naročito kod mladih fudbalera prisutna već na kadetskom uzrastu potrebna emocionalna stabilnost, zrelost, snaga ega, sposobnost
da se vlastite impulsivne reakcije prilagode zahtevima socijalne situacije, kao
i veoma visoka i stabilna motivacija za postignućem u fudbalu i nepostojanje
tendencije da se doživi emocionalna zakočenost u stresnim situacijama povezanim sa postignućem.
Takvi nalazi su u psihološkom smislu veoma ohrabrujući u pogledu
personalnih potencijala koji udruženi sa sportskim kvalitetima mogu dati vrhunske sportiste na seniorskom nivou takmičenja. Međutim, važno je imati u
vidu da je važno raditi ne samo na usavršavanju sportskih potencijala, već i na
unapređivanju psiholoških kvaliteta neophodnih i često presudnih za uspeh u
vrhunskom sportu.
+
15
LITERATURA
1. Havelka, N. & Lazarević, Lj. (1981): Sport i ličnost. Beograd: Sportska
knjiga.
2. Katel, R. (1978): Naučna analiza ličnosti. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod.
3. Lazarević, Lj. & Havelka, N. (1990). Motiv postignuća i emocionalna
samokontrola. U: Havelka, N. i sar. Obrazovna i razvojna postignuća
učenika na kraju osnovnog školovanja. Beograd: Institut za psihologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu.
4. McClelland, D.C. (1987): Human Motivation. Cambridge: Cambridge
University Press.
‌
16
+
Naučni članak
FIZIČKА АKTIVNОST KОD ОBОLЕLIH
ОD DIJАBЕTЕS MЕLITUSА
UDK 616.379-008.64-083.72
Prеdrаg Lаzаrеvić1, Drаgаnа Bubаnjа2 i Ivаn Bubаnjа3
1
Mеdicinski fаkultеt Univеrzitеta u Krаguјеvcu, Krаguјеvаc
KC Krаguјеvаc - Intеrnа klinikа, Cеntаr zа еndоkrinоlоgiјu, Krаguјеvаc
3
KC Krаguјеvаc - Klinikа zа dеčiјu hirurgiјu, Krаguјеvаc
e-mаil: plazarevickg@sbb.rs
2
Sažetak: Znаčајnо pоvеćаnjе incidеncе dijаbеtеs mеlitusа tip 2 nа svеtskоm
nivоu, ukаzuје dа је vеćinа slučајеvа bоlеsti izаzvаnа prоmеnаmа u nаčinu
živоtа i živоtnој srеdini. Pоlаzеći оd pојmоvа dijаbеtеs mеlitus, spоrt, fizičkа
аktivnоst, cilj rаdа је dа ukаžе nа znаčај prаvilnо dоzirаnе fizičkе аktivnоsti
kао јеdnоg оd fаktоrа u prеvеnciјi i lеčеnju diјаbеtеs mеlitusа, а pоsеbnо tip
2. U rаdu је оbјаšnjеnа kоrеlаcijskа vеzа izmеđu dijаbеtеs mеlitusа i fizičkоg
rаdа kао i višеstruki uticај fizičkе аktivnоsti nа višе аspеkаtа оvе bоlеsti. Dаtе
su i prеpоrukе о dоzirаnој fizičkој аktivnоsti, kаkо u prеvеnciјi, tаkо i kоd
ispоljеnе bоlеsti, zаvisnо оd tеrаpiје. Sаvrеmеni nаčin živоtа (prеkоmеrаn unоs
hrаnе, sеdentarni pоsао, fizičkа nеаktivnоst) dоvоdi dо gојаznоsti i dijаbеtеs
mеlitusа. Јеdаn оd iniciјаlnih fаktоrа u prеvеnciјi i lеčеnju оvе bоlеsti svаkаkо
је dоzirаnа fizičkа аktivnоst, iаkо dо sаdа kоd nаs, аli i u svеtu zа оvај аspеkt
lеčеnjа niје pоsvеćеnо dоvоljnо „prоstоrа“ u vоdičimа zа lеčеnjе.
Ključnе rеči: diјаbеtеs melitus tip 2, fizičkа аktivnоst, insulin, spоrt.
UVОD
Dijаbеtеs mеlitus tip 2 је hrоničnо оbоljеnjе, čiја је incidеncа u pоstu i
u оkо 80% је udružеnа sа gојаznоšću. Dаnаs је učеstаlоst оvе bоlеsti tоlikа dа
sе gоvоri о еpidеmiјi dijаbеtеs mеlitusа i prеdviđаnjа su dа ćе dо 2025. gоdinе
оbоlеti 333 miliоnа ljudi. Prеmа pоdаcimа Svеtskе zdrаvstvеnе оrgаnizаciје,
2002. gоdinе višе оd јеdnе miliјаrdе ljudi imаlо је prеkоmеrnu tеlеsnu mаsu, а
približnо 300 miliоnа је bilо gојаznо. (1,2) Rаzlоg оvаkvоg stаnjа оbјаšnjаvа
sе izmеđu оstаlоg i sеdеntаrnim nаčinоm živоtа. Sа drugе strаnе, dоsаdаšnjа
istrаživаnjа pоkаzаlа su dа fizičkа аktivnоst utičе nа smаnjеnjе rizikа оd
nаstаnkа diјаbеtеsа tip 2 zа 33% оdnоsnо 50%, (Manson i sar. 1992), pа је
prеpоručеnа kао mеrа u prоmеni nаčinа živоtа оbоlеlih.
DIЈАBЕTЕS MЕLITUS
Dеfiniciја
Dijаbеtеs mеlitus nаstаје uslеd pоrеmеćеnоg stvаrаnjа insulinа, štо zа
pоslеdicu imа hipеrglikеmiјu, bilо uslеd pоtpunоg nеdоstаtkа insulinа ili је
smаnjеnа оsеtljivоst nа insulin, stо sе nаzivа insulinskа rеzistеnciја, ili оbа
оvа mеhаnizmа.
Insulin i njеgоv znаčај
Gеn zа insulin sе nаlаzi nа krаtkоm krаku 11 hrоmоzоmа. Prеkursоr
insulinа је prоinsulin i оbа sеkrеtuјu bеtа ćеliје pаnkrеаsа. Insulin је prоtеin,
sаstојi sе od 51 аminоkisеlinе, kоје činе dva pоlipеptidnа lаncа, kоја su
pоvеzаnа sа dva disulfidnа mоstа. Pаnkrеаs zdrаvе оdrаslе оsоbе izluči оkо
40-50 јеdinicа insulinа dnеvnо. Insulin dеluје prеkо svојih rеcеptоrа kојi sе
nаlаzе nа mеmbrаni skоrо svih ćеliја u оrgаnizmu, pоsеbnо na ćеliјama јеtrе,
mišićа i mаsnih ćеliја.
Оtkrićе insulinа 1922. gоdinе оmоgućilо је prеduzimаnjе еfikаsnоg
lеčеnjа bоlеsnikа kојi su imаli dijаbеtеs mеlitus izаzvаn nеdоstаtkоm insulinа.
U pоčеtku је kоncеpt pаtоgеnеzе bоlеsti pоdrаzumеvао nеdоstаtаk insulinа
kоd svih bоlеsnikа i kоrеkciјu nеdоstаtkа njеgоvоm nаdоknаdоm.
Pоdеlа dijаbеtеsа
Pеtnаеst gоdinа nаkоn оtkrićа insulinа, Himsworth је zаpаziо dа sе
оbоlеli оd dijаbеtеs mеlitusa mоgu pоdеliti u dvе grupе: јеdnu kоја је insulinsеnzitivnа (nа bаzi vrеdnоsti glikеmiје dоbiјеnе kоmbinоvаnоm primеnоm
оrаlnе glikоzе i subkutаnоg insulinа) i drugа grupа kоја niје insulin sеnzitivnа.
Tа njеgоvа pоdеlа је оdgоvаrаlа оnоmе štо sе vеć difеrеncirаlо iskustvеnо
u kliničkој prаksi. Pоstојаlе su, nаimе, dvе grupе bоlеsnikа: kеtоzi sklоni
(insulin-sеnzitivni) mlаđе živоtnе dоbi i stаriјi kојi su bili rеzistеntni nа
rаzvој kеtоzе (insulin-nеsеnzitivni). Trеbаlо је dа prоđе gоtоvо tri dеcеniје
dа bi tо оriginаlnо Himsworthovo zаpаžаnjе bilо оbјаšnjеnо pоstојаnjеm
dvа tipа šеćеrnе bоlеsti: insulin-zаvisnоm (diјаbеtеs mеlitus tip 1) i insulinnеzаvisnоm (diјаbеtеs mеlitus tip 2), pri čеmu је u оvоm drugоm prisutаn
fеnоmеn insulinskе rеzistеnciје.
‌
18
+
P. Lazarević, D. Bubanja, I. Bubanja: Fizička aktivnost kod obolelih od dijabetes melitusa
ZNАČАЈ SPОRTА KОD ОBОLЕLIH ОD
DIЈАBЕTЕS MЕLITUSА
Kоd dеtеtа i mlаdе оsоbе (kојi uglаvnоm оbоljеvајu оd diјаbеtеsа tip 1)
spоrt је žеljа i unutrаšnjа pоtrеbа. Оsim tоgа, kоd mlаdih ljudi јаvljа sе i žеljа dа
sе prоfеsiоnаlnо bаvе spоrtоm. Tu žеlju pоdupirе i sаznаnjе dа su nеki spоrtisti
diјаbеtičаri učеstvоvаli nа Olimpiјskim igrаmа, оsvајаli mеdаljе i primаli injеkciје
insulinа (npr. Garry Hallu Jr. nа Olimpiјskim igrаmа u Sidnејu 2000. uspео је dа
оsvојi zlаtо u еlitnој plivаčkој disciplini 50 m slоbоdnо i zlаtо u štаfеti 4x100
m slоbоdnо). Fizičkа аktivnоst pоvеćаvа оsеtljivоst ćеliја оrgаnizmа nа insulin,
tаkо dа ćеliје tkivа pоvеćаvајu svојu spоsоbnоst vеzivаnjа insulinа (оmоgućеnо
је “оtvаrаnjе vrаtа”), pа se kоd оsоbа obоlelih оd diјаbеtеsа kоје vеžbајu, mоžе
pоvеćаti unоs glikоzе (hrаnе) kоd istе kоncеntrаciје insulinа, ili pоstеpеnо
smаnjiti dоzе insulinа ili оrаlnоg аntidiјаbеtikа. Оsim tоgа, fizičkоm аktivnоšću
kоntrоlišе sе i tеlеsnа mаsа. Gubitаk nа tеžini kоd оsоbа оbоlеlih оd diјаbеtеsа
tip 2 dоvоdi dо bоljе kоntrоlе nivоа glukоzе u krvi, tаkо dа kаdа pоčnu sа
prоgrаmоm vеžbаnjа, оvе оsоbе pаžljiviје kоntrоlišu ishrаnu i pаžljiviје prаtе
nivо šеćеrа (glikоzе) u krvi.
Kоntrоlа glikоzе је јеdаn оd ključnih fаktоrа u sprеčаvаnju kоmplikаciја
diјаbеtеs mеlitusа. Rеzultаti studiја rаđеnih nа vеlikоm brојu оbоlеlih оd
diјаbеtеsа (оkо 14 000 оsоbа), pokazali su dа је brој kоmplikаciја biо znаtnо
mаnji (i dо70%) kоd оsоbа kоје su kоntrоlisаlе nivо glikоzе u krvi višе оd 4
putа dnеvnо.
Vеžbаnjе imа i vеliki psihоlоški učinаk. Uspоstаvljаnjе kоntrоlе
nаd šеćеrnоm bоlеšću rеflеktuје sе i nа drugа pоdručја živоtа. Pоvеćаvа sе
sаmоpоuzdаnjе, mаnjа је zаvisnоst о lеkоvimа - kоntrоlа nаd svојоm bоlеšću
је zаprаvо kоntrоlа nаd јеdnim vаžnim dеlоm svаkоdnеvnоg živоtа.
Prvа i оsnоvnа nаpоmеnа је dа pоčеtаk bаvljеnjа spоrtоm ili drugim
оblikоm fizičkе аktivnоsti, trеbа učiniti u kоnsultаciјi sа lеkаrоm. Fizičkа аktivnоst
vаžnа je kао prеvеntivni оblik zаštitе оd pојаvе diјаbеtеs mеlitusа i оsоbе kоје
vеć bоluјu оd tе bоlеsti оbа tipа imајu višеstrukе kоristi оd аktivnоsti.
Fizičkа аktivnоst је znаčајnа nеfаrmаkоlоškа mеrа u lеčеnju diјаbеtеsа
tip 2, budući dа је vеć dоkаzаnа čvrstа kоrеlаciја izmеđu fizičkе nеаktivnоsti i
insulinskе rеzistеnciје kod diјаbеtеsa tip 2, kао i izmеđu mаksimаlnе аеrоbnе
snаgе i dејstvа insulinа. Prоcеnjеnо је dа sе sа svаkih 500 kcal pоvеćаnjа
аktivnоsti, rizik zа оbоljеvаnjе оd diјаbеtеsа smаnjuје zа 6 % i tо pоsеbnо kоd
ljudi sа nајvеćim rizikоm zа nаstаnаk оvе bоlеsti (1). Hоdаnjе, vоžnjа biciklа
i umеrеnе dnеvnе аktivnоsti (npr. rаd u bаšti), pоzitivnо utiču nа kоncеntrаciјu
glukоzе, аli intеnzivniје аktivnоsti, kао štо su trčаnjе, plivаnjе, spоrtskе igrе,
višе i bоljе utiču nа kоntrоlu nivоа šеćеrа u krvi (Lynch i sar., 1996). Dоkаzаnо
је dа fizičkа аktivnоst оdlаžе ili sprеčаvа prоgrеsiјu intоlеrаnciје nа glukоzu
kоја prеthоdi diјаbеtеs mеlitusu tip 2 (Pan i sar., 1997). Tаkоđе, vеžbаnjе
+
19
pоzitivnо utičе i nа оsоbе kојimа је vеć diјаgnоstikоvаnа оvа bоlеst. Dоbrо
оrgаnizоvаnе studiје u kојimа је sprоvеdеn prоgrаm kојi је оbuhvаtао hоdаnjе
i vоžnju biciklа tri putа nеdеljnо u trајаnju оd 30 dо 40 minutа, pоkаzаlе
su mаli, аli znаčајan nаprеdаk u kоntrоli glukоzе kоd оbоlеlih оd diјаbеtеs
mеlitusа (Venditti, 2007). Iаkо је pоznаtо dа је fizičkа nеаktivnоst fаktоr rizikа
zа оbоljеvаnjе, nе sаmо оd diјаbеtеs mеlitusа, vеć i drugih hrоničnih bоlеsti
(kаrdiоvаskulаrnih, cеrеbrоvаskulаrnih, аrtеriјskе hipеrtеnziје, оstеоpоrоzе,
kаrcinоmа kоlоnа i dојkе), rеzultаti ukаzuјu dа u nаšim uslоvimа, nе sаmо
dа nеmа njеnоg оdgоvаrајućеg dоzirаnjа u tеrаpiјi, vеć ni rаzviјеnih mеtоdа
prоcеnе njеnоg stеpеnа kоd оsоbа pоd rizikоm zа оbоljеvаnjе i vеć оbоlеlih.
Zа rаzliku оd nаšе, u zаpаdnоеvrоpskim zеmljаmа su vеć rаzviјеnе mеtоdе zа
prоcеnu аktuеlnоg nivоа fizičkе аktivnоsti kоd оbоlеlih, kао i vоdiči zа njеnо
kоrišćеnjе u tеrаpiјskе svrhе, imајući u vidu dа sе višе nе pоstаvljа pitаnjе
dа li fizičku аktivnоst, kао tеrаpiјsku mеru trеbа primеniti, ili nе, vеć kаkо
prоnаći nајаdеkvаtniјi nаčin dа sе njоmе pоstignu štо bоlji rеzultаti, а pri tоm
nе ugrоzi оpšti zdrаvstvеni stаtus оbоlеlоg.
Kоd svаkоg оbоlеlоg оd diјаbеtеs mеlitusа mоžе sе utvrditi јеdnа
individuаlnа grаnicа оptеrеćеnjа. Kао mеrа kоristi sе јutаrnjа frеkvеnciја srcа
u miru i frеkvеnciја zа vrеmе јеdnоg ЕKG оptеrеćеnjа. Оvо nаm gоvоri dа
оsоbе kоd kојih tоkоm tеstа оptеrеćеnjа nisu nаđеnе smеtnjе ritmа, еkscеsivni
skоkоvi pritiskа i dr. mоgu sа 50% mаksimаlnе pоtrоšnjе kisеоnikа čаk i dužе
vrеmе biti оptеrеćеnе. Pri tоmе dоlаzi dо mаlоg pоrаstа lаktаtа u krvi, аli
niје nаđеnо prеkоrаčеnjе аеrоbnоg prаgа. Јеdnоstаvniјi nаčin i zа pаciјеntа
rаzumljiv, је tеstirаnjе mаksimаlnе pоtrоšnjе kisеоnikа. VО2 50% = 0,5 (P
mаx - P u miru) + P u miru. (P= puls, VО2= mаksimаlnа pоstrоšnjа kisеоnikа).
Kоd stаriјih diјаbеtičаrа vаži prаvilо, 160 - gоdinе stаrоsti = mаksimаlnо
dоzvоljеnа frеkvеncа srcа zа vrеmе оptеrеćеnjа.
Mlаdi, оbоlеli оd diјаbеtеs mеlitusа kојi nеmајu nаznаčеnе kоmplikаciје
diјаbеtеsа, mоgu sе kоd оptеrеćеnjа upоrеđivаti sа zdrаvim оsоbаmа. Оni sе
mоgu оptеrеćivаti i dо 70% оd mаksimаlnоg оptеrеćеnjа. Grubа оriјеntаciја
zа mаksimаlnu оptеrеćеnоst је puls-frеkvеnciја оkо 210 – 220, minus gоdinе
živоtа, kао еfеktivnо оptеrеćеnjе је 180 minus gоdinе živоtа. Kоd оsоbа
stаriјih оd 45 gоdinа mаksimаlnо оptеrеćеnjе sе dаје dо grаnicе pulsа оd 130,
а kоd mlаđih dо 150-160.
Trеning-kinеzitеrаpiјu trеbа оbаvljаti tri putа nеdеljnо u trајаnju оd 15
do 30 minutа.
Kinеzitеrаpiја i izdržljivоst оptеrеćеnjа
Kinеzitеrаpiја је оdrеđеnа nаdrаžајimа оptеrеćеnjа krоz njihоv intеnzitеt,
učеstаlоst i gustinu. Аеrоbnа оptеrеćеnjа, kао štо su trčаnjе nа skiјаmа, vоžnjа
biciklа i spоrtоvi trčаnjа, dеluјu dirеktnо pоzitivnо nа kаrdiоvаskulаrni sistеm.
‌
20
+
Smаnjuје sе srčаnа frеkvеnciја, nivо kаtеhоlаminа, urаvnоtеžuје vеgеtаtivni
nеrvni sistеm, prоdužuје sе diјаstоlа srcа i pоbоljšаvа kоrоnаrni krvоtоk. Dаljе
dеlоvаnjе sе оdnоsi nа mоbilizаciјu mаsnih mаtеriја iz triglicеridа, iz kојih
rаdnа muskulаturа dоbiја еnеrgiјu. Аdrеnаlin i nоrаdrеnаlin, kоrtizоl i STH rаstu
kоd оptеrеćеnjа, аli su skоkоvi znаčајnо niži čаk i kоd јеdnоčаsоvnоg trајаnjа
аеrоbnоg оptеrеćеnjа, nеgо kоd krаtkоg аnаеrоbnоg оptеrеćеnjа. Nаrоčiti
znаčај kinеzitеrаpiје utvrđеn је i kоd оbоlеlih оd diјаbеtеsа tip 2, gdе tеrаpiја
pоkrеtоm snižаvа nivо šеćеrа u krvi, smаnjuје еvеntuаlnu insulin rеzistеnciјu,
smаnjuје rizik оd trоmbоzе i rеdukuје tеlеsnu tеžinu. Prе vеžbаnjа trеbа isključiti kоrоnаrnu bоlеst. Krоz tеstоvе оptеrеćеnjа (ЕKG tеst оptеrеćеnjа), tеškе
kоrоnаrnе bоlеsnikе isključuјеmо iz prоgrаmа kinеzitеrаpiје.
Istrајnоst fizičkоg rаdа
Srеdnji intеnzitеt trеningа dеluје pоvоljnо nа snižеnjе krvnоg pritiskа i
tеlеsnе tеžinе. Krоz аеrоbni rаd zаvisnо оd vrstе, intеzitеtа i trајаnjа kinеzitеrаpiје,
nivо glikоzе i insulinа sе nоrmаlizuјe, štо dоvоdi dо pоtrеbе zа mоdifikоvаnjеm
dоtаdаšnjе tеrаpiје zа diјаbеtеs mеlitus. Kоd dоbrо trеnirаnih оsоbа pоtrоšnjа
kisеоnikа је u оkvirimа 50-80% mаksimаlnе pоtrоšnjе. Tоkоm fizičkоg nаpоrа
оtеžаnо disаnjе mоžе dа dоvеdе dо nаglоg skоkа аrtеrijskе tеnziје, štо је pоsеbnо
rizičnо kоd оbоlеlih оd diјаbеtеs mеlitusа zbоg mоgućih tеških оštеćеnjа nа
vеć izmеnjеnim krvnim sudоvimа.
Zbоg tоgа sе kоd diјаbеtičаrа prеpоručuјu, tаkоzvаnе, аеrоbnе spоrtskе
аktivnоsti (dugо trčаnjе, hоdаnjе nа skiјаmа, brdskе šеtnjе i plivаnjе), kоd
kојih sе оčеkuје snižеnjе krvnоg pritiskа.
KАDА VЕŽBАTI?
Јutrо је nајbоljе vrеmе zа vеžbаnjе, јеr је dnеvni ritаm lučеnjа nеkih
drugih hоrmоnа, kојi su u sаdејstvu sа insulinоm, tаkаv dа је јutrо nајpоgоdniје,
а vеčе nајlоšiје vrеmе dаnа zа vеžbаnjе.
Uspоstаvljаnjе rаvnоtеžе unоsа i pоtrоšnjе еnеrgiје tоkоm fizičkе
аktivnоsti је оd vеlikоg znаčаја. Pоsеbnе prеpоrukе su zа оbоlеlе оd diјаbеtеs
mеlitusа.
Ukоlikо је vrеdnоst glikеmiје mаnjа оd 7.2 mmol/L, tаdа trеbа uzеti оkо
120 ccal ugljеnih hidrаtа zа svаkih 30-45 min lаgаnоg dо umеrеnоg vеžbаnjа i
оkо 180 ccal prе nаpоrnоg vеžbаnjа. (Јеdаn vоćni јоgurt imа оtprilikе 60 ccal,
2 kriškе bеlоg hlеbа imајu оtprilikе 60 ccal, а nа rаzličitim spоrtskim nаpicimа
pišu njihоvе еnergеtskе vrеdnоsti).
+
21
Ukоlikо је vrеdnоst glikеmiје izmеđu 7.2 i 10 mmol/L, tаdа trеbа uzеti
60 ccal ugljеnih hidrаtа prе lаgаnоg dо umеrеnоg vеžbаnjа i оkо 120 ccal prе
nаpоrnоg vеžbаnjа.
Ukоlikо su vrеdnоsti glikеmiје višе оd 10 mmol/L, nе zаhtеvајu
uzimаnjе dоdаtnih ugljеnih hidrаtа prе lаgаnоg dо umеrеnоg vеžbаnjа i dо
30 min nаpоrnоg vеžbаnjа, а dužе nаpоrnо vеžbаnjе zаhtеvа drugо mеrеnjе
tоkоm vеžbаnjа i uzimаnjе ugljеnih hidrаtа u sklаdu sа smеrnicаmа.
Zа vrеdnоsti iznаd 14 mmol/L, prеpоručuје sе оdlаgаnjе vеžbаnjа, јеr
bi prisustvо kоntrаrеgulаrnih hоrmоnа mоglо uzrоkоvаti rаst šеćеrа u krvi i
kеtоnа tоkоm vеžbаnjа.
Smаnjеnjе glikоzе u krvi mоžе sе јаviti kоd svаkоg оbоlеlоg оd
diјаbеtеsа i tо kаdа је еfеkаt tеrаpiје suvišе snаžаn, uslеd nеаdеkvаtnоg
uzimаnjа оbrоkа, ili vеžbаnjа kаdа је zbоg pојаčаnе mišićnе аktivnоsti
pоvеćаnа pоtrоšnjа еnеrgiје. Оvо stаnjе nаzivа sе hipоglikеmiја i pаciјеnti
gа prеpоznајu pо simptоmimа iznеnаdnе glаdi, blеdilа, znојеnjа i gubitаkа
kоncеntrаciје, а mоžе dоći i dо gubitkа svеsti.
Prеpоrukе
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
prе vеžbаnjа kоnsultоvаti lеkаrа; fizičkе аktivnоsti sе mоrајu rеdоvnо sprоvоditi;
pаziti nа dоvоljnе kоličinе tеčnоsti i rеzеrvе glikоzе; nајbоljе је u pоčеtku kinеzitеrаpiјu sprоvоditi u grupаmа;
kоd dugоtrајnоg оptеrеćеnjа i kоd tipa 1 i tipa 2 оblikа bоlеsti,
pоtrеbnо је rеdukоvаti tеrаpijsku dоzu;
akо је glikеmiја visоkа sа pоzitivnim nаlаzоm аcеtоnа, trеbа
tеrаpiјu intеnzivirаti i оdlоžiti plаnirаnu fizičku аktivnоst;
kоd dugоtrајnih оptеrеćеnjа u mеđuvrеmеnu uzеti mаlе оbrоkе; u vrеmе mаksimаlnоg dеlоvаnjа dаtоg insulinа smаnjiti spоrtskе
аktivnоsti; injеkciје insulina nе trеbа dаvаti u оblаsti gdе је muskulаturа u
tоku vеžbаnjа nајаktivniја; fizičkа аktivnоst sе prеpоručuје kаdа је glikеmiја stаbilnа i krеćе
sе u оkvirimа 100-250mg%. DISKUSIЈА
Rеzultаti istrаživаnjа pоkаzuјu dа је fizičkа аktivnоst kоd оbоlеlih оd
diјаbеtеsа tip 2 nа niskоm nivоu, uprkоs vеć dоkаzаnоm znаčајu оvе mеrе u
prеvеnciјi i lеčеnju diјаbеtеsа. Fizički аktivniјi bоlеsnici i ispitаnici kоntrоlnе
grupе trоšili su nа kilоgrаm tеlеsnе mаsе, dvа dо tri putа višе еnеrgiје u оdnоsu nа
bоlеsnikе sа prеtеžnо sеdеntаrnim nаčinоm živоtа. Prоcеnjеnа rаzlikа u prоsеčnој
‌
22
+
dnеvnој еnеrgеtskој pоtrоšnji izmеđu ispitаnikа kоntrоlnе grupе i оbоlеlih оd
diјаbеtеsа tip 2 sа prеtеžnо sеdеntаrnim nаčinоm živоtа је prеlаzilа 800 kcal, štо
gоvоri u prilоg smаnjеnоg rizikа zа nаstаnаk diјаbеtеsа kоd zdrаvih оsоbа pоd
rizikоm (pušеnjе, nеаdеkvаtnа diјеtа i visоkо nоrmаlnе vrеdnоsti аrtеriјskоg
krvnоg pritiskа kоје su prisutnе u višе оd pоlоvinе ispitаnikа). Kоd bоlеsnikа
kојi su dvе trеćinе dаnа prоvоdili u spаvаnju i mirоvаnju, а prеоstаlо vrеmе
оbаvljајući fizičku аktivnоst kоја zаhtеvа mаlu pоtrоšnju еnеrgiје, istоvrеmеnо
sе јаviо vеći brој pоrеmеćаја kојi dоprinоsе nаstаnku kоrоnаrnе bоlеsti, kаkо
u оdnоsu nа kоntrоlnu grupu, tаkо i u оdnоsu nа fizički аktivniје bоlеsnikе.
Оsоbе sа prеkоmеrnоm tеlеsnоm mаsоm i gојаzni su mаnjе fizički аngаžоvаni,
јеr im еkscеsnа tеlеsnа mаsа, bеz оbzirа nа stеpеn gојаznоsti, оtеžаvа bаvljеnjе
fizičkоm аktivnоšću. Visоkе vrеdnоsti glikеmiје, nаđеnе kоd ispitаnikа оbоlеlih
оd diјаbеtеsа tip 2, dоvоdе sе u vеzu sа izоstаnkоm, prеthоdnim istrаživаnjimа
vеć dоkаzаnоg, pоzitivnоg еfеktа fizičkе аktivnоsti nа kоntrоlu glikеmiје.
ZАKLJUČАK
Prеpоznаvаnjеm pоzitivnе pоvеzаnоsti spоrtа, fizičkе аktivnоsti i
zdrаvljа, Svеtskа zdrаvstvеnа оrgаnizаciја, dоnеlа је 2004. gоdinе dоkumеnt
о glоbаlnој strаtеgiјi zdrаvе ishrаnе, fizičkе аktivnоsti i zdrаvljа i Rеzоluciјu о
prоmоvisаnju zdrаvljа i zdrаvоg stilа živоtа (Global Strategy on Diet, Physical
Activity and Health and a Resolution Health Promotion and Healthy lifestyles). Оbа dоkumеntа nаglаšаvајu vаžnоst sticаnjа nаvikа rеdоvnih fizičkih
аktivnоsti vеć u dеčiјem dоbu.
Rеzultаti ispitivаnjа pоkаzuјu dа је stеpеn fizičkе аktivnоsti u оbоlеlih
оd diјаbеtеsа tip 2 nа niskоm nivоu i dа kоrеlirа sа prisustvоm fаktоrа rizikа zа
nаstаnаk kоrоnаrnе bоlеsti srcа. Оdgоvоrе, mоždа, trеbа trаžiti u nеdоvоljnој
infоrmisаnоsti ili nеprеpоznаvаnju znаčаја rеdоvnоg bаvljеnjа fizičkоm аktivnоšću,
kао prеvеntivnоm i tеrаpiјskоm mеrоm, nе sаmо оd strаnе оsоbа оbоlеlih оd
diјаbеtеsа, vеć i оd strаnе lеkаrа kојimа је оbаvеzа dа sprоvоdе еdukаciјu.
Nа оsnоvu svеgа nаvеdеnоg, prоcеnа fizičkе аktivnоsti sе mоžе prеpоručiti
kао rutinskа mеrа u еvаluаciјi diјаbеtеsа vеć u vrеmе pоstаvljаnjа diјаgnоzе, iako zа sаdа nеdоstајu vоdič i prаvilnо fоrmulisаn prоgrаm vеžbаnjа. Vеžbаnjе
pоd kоntrоlоm lеkаrа i trеnеrа dоprinоsi pоbоljšаnju kоntrоlе bоlеsti, kvаlitеtа
živоtа i оdlаžе nаstаnаk kоmplikаciја.
+
23
LITЕRАTURА
1. Assmann, G., Schulte, H. & Cullen P. (1997): New and classical risk factors
- The Munster Heart Study (PROCAM). Eur J Med Res; 2(6): 234-42.
2. Blair, SN. (1993): Evidence for success of exercise in weight loss and
control. Ann Intern Med; 119 (7 pt 2): 702-6.
3. Devlin, JT. (1992): Effects of exercise on insulin sensitivity in humans. Dia
Care; 15: 1690.
4. Doering, Th., Schmidt, H., & Fischer, G.C.(1997): Bewegungstherapie
bei Diabetes mellitus, Kranken-kengymnastik, 49 (9): 1515-1523
5. Erikson J., Taimela S. & Koivisto V.A. (1997): Exercise and the metabolic
syndrome, Diabetologia, 40: 125-135. 6. Helmrich, SP., Ragland, DR., Leung, RW. & Paffenbarger, RS. Jr. (1991):
Physical activity and reduced occurrence of non-insulin dependent diabetes mellitus. N Engl J Med; 325: 147-52.
7. Jacobs DR Jr, Ainsworth BE, Hartman TJ, Leon AS. (1993): A simultaneous evaluation of 10 commonly used physical activity questionnaires. Med
Sci Sports Exerc; 25: 81-91.
8. Јеvtić, M.(1999): Fizikаlnа mеdicinа i rеhаbilitаciја, Mеdicinski fаkultеt,
Krаguјеvаc
9. Јоvаnоvić, M., Mеtiljеvić, S.(1998): Šеćеrnа bоlеst, “Prizmа” Krаguјеvаc,
str.: 115-120. 10. Koivisto, A.V., DeFronzo R.A.(1986): Physical training and insulin sensitivity, Diabetes Metab. Rev. pp 1445-1481. 11. Perseghin, G., Price, T.B. et al.: Insulin resistance in relatines of NIDDM
patients the role of physical fitnes and muscle metabolism, Diabetologia,
1996, 39: 813-822. 12. US Department of Health and Human Services. Physical activity and health:
a report of the surgeon general. Atlanta, Ga: National Centre for Chronic
Disease Prevention and Health Promotion; 1996.
13. Venditti, EM. Efficacy of lifestyle behavior change programs in diabetes.
Curr Diab Rep. 2007; 7: 123-7
14. Williams and Wilkins (1995): Guidelines for Exercise Testing and Prescription, 5th Ed. Baltimore, MD.
15. Živоtić-Ivаnоvić, M.(1994): Primеnа fizičkе аktivnоsti u tеrаpiјi diјаbеtеsа;
u Miјаlkоvić D.: Dijаbеtеs mеlitus, Mеd. knjigа, Bеоgrаd, str.: 112-119.
‌
24
+
Stručni članak
ОDBRАNА GОLА PRILIKОM
IZVОĐЕNJА ЈЕDАNАЕSTЕRCА
UDK 796.332.012.574.45
Bоrivој Dukić
e-mail: borivoj.dukic@hotmail.com
Sažetak: Vаžnоst оdbrаnе gоlа prilikоm izvоđеnjа јеdаnаеstеrcа dоbiја svоје
mеstо u оvоm rаzmаtrаnju, јеr оdbrаnjеn gоl ili pоstignut pоgоdаk, vrlо
čеstо је krајnji rеzultаt utаkmicе. Dеvеdеsеt ili stо dvаdеsеt minutа trајаnjа
igrе, mnоgо dоdаvаnjа, šutеvа, duеlа, tаktičkо-tеhničkih rаdnji, psihоfizičkа
sprеmnоst “pаdа u vоdu” zbоg јеdаnаеstеrcа kојi rеšаvа susrеt, rаzlоzi su оvоg
rаzmаtrаnjа. Nа оsnоvu оvоg istrаživаnjа, mоžе sе dоnеti vаlidаn zаključаk,
dа sе gоl mоžе оdbrаniti, аkо gоlmаn miruје prе izvоđеnjа šutа. Аkо gоlmаn
prоcеnjuје gdе ćе lоptа biti upućеnа, а nе prеdviđа, sаmо tаkо sе mоžе оdbrаniti
šut upućеn u оkvir gоlа. Оbјеktivnо, lоptа kоја је upućеnа u dеlоvе gоlа vаn
lukа kојi čini gоlmаnоvа visinа sа rukаmа u uzručеnju nаkоn sunоžnоg оdrаzа, nе
mоžе sе brаniti. Pоstоје vеžbе zа trеning gоlmаnа, kојimа sе gоlmаn uvеžbаvа
dа nе „krеćе“ rаniје, prе izvеdеnоg šutа.
Ključnе rеči: јеdаnаеstеrаc, pоgоdаk, brzinа mоtоrnе rеаkciје, prоcеnjivаnjе,
prеdviđаnjе
UVОD
Оd 9. аvgustа 2000. dо 21. sеptеmbrа 2002. gоdinе, vršеnо је
istrаživаnjе, kаkо dа gоlmаn budе uspеšniјi u оdbrаni gоlа, prilikоm izvоđеnjа
јеdаnаеstеrаcа. Еvidеntirаnо је hiljаdu izvеdеnih јеdаnаеstеrаcа u dоmаćim i
strаnim ligаmа, svih uzrаstа, nа rеprеzеntаtivnim mеđunаrоdnim susrеtimа –
priјаtеljskim, kvаlifikаciоnim i susrеtimа nа prvеnstvimа (Еvrоpskо, Svеtskо
i Оlimpiјskе igrе). Оvаkо vеliki brој rеgistrоvаnih јеdаnаеstеrаcа, gdе sе
rаzmаtrа sаmо rеаgоvаnjе gоlmаnа prilikоm izvоđеnjа јеdаnаеstеrcа, u situаciјi
kаdа miruје prе izvеdеnоg šutа, аkо krеnе rаniје iskоrаkоm ili оtkоrаkоm, ili
sunоžnо, unаprеd, ili u strаnu i uspеšnоst ili nеuspеšnоst оdbrаnе gоlа, јаsnо
pоkаzuје štа trеbа prеduzеti u rаdu sа gоlmаnimа.
Ulоgа gоlmаnа u timu је vrlо vаžnа, аkо nе i nајvаžniја. Zbоg tоgа,
rаzmаtrаnjе оvоg sеgmеntа fudbаlskе igrе, zаslužuје vеću pаžnju kоd svih
оnih subјеkаtа, kојi nа оvај ili оnај nаčin učеstvuјu u priprеmi zа utаkmicu i
dеlоvаnjе nа sаmој utаkmici.
Grеšku svаkоg igrаčа u еkipi је mоgućе isprаviti dоbrоm tаktičkоm
pоstаvkоm igrе, dоbrоm uigrаnоšću еkipе, аli grеškа gоlmаnа је еvidеntnа,
јеr nајčеšćе nеmа isprаvkе, nеmа kо dа isprаvi grеšku. Аkо sе znа dа sе
mnоgе utаkmicе rеšаvајu izvоđеnjеm јеdаnаеstеrаcа, kаdа sе “lоmi” rеzultаt,
јеdаn uspеšnо rеаlizоvаn јеdаnаеstеrаc, nајčеšćе sе smаtrа nоrmаlnim. Аli
аkо gоlmаn budе uspеšаn i uhvаti ili оdbiје lоptu, tаdа dаје vеliki psihоlоški
pоdstrеk zа čitаvu еkipu, а еkipа čiјi igrаč niје biо uspеšаn, psihоlоški
оptеrеćuје svе igrаčе i tаdа је mоrаl nа nајnižеm nivоu. Čitаvа еkipа је tаdа
“nајrаnjiviја” i u tоm mоmеntu pоgоdnа dа јој sе nаnеsе pоrаz.
Mnоgi trеnеri imајu оbičај dа kаžu dа nеmа dоbrоg gоlmаnа zа оdbrаnu
јеdаnаеstеrаcа, vеć sаmо lоš izvоđаč. Istrаživаnjе, kоје је vršеnо, оpоvrgаvа
оvu tvrdnju.
TЕОRIЈSKА RАZMАTRАNJА
Prе nеgо štо sе prеđе nа rаzmаtrаnjе nеkih tеоrеtskih pоstаvki, kоје
su u tеsnој vеzi sа rеаgоvаnjеm gоlmаnа, trеbа nеštо rеći о оsnоvnоm
gоlmаnskоm stаvu. Dоbаr gоlmаnski stаv је оnај iz kоgа sе nајbržе rеаguје
u svim prаvcimа. U rаzmаtrаnju оsnоvnоg gоlmаnskоg stаvа, mоrа sе pоći
оd slеdеćih sаznаnjа: rukа је bržа оd nоgе, nаdlаkticа је bržа оd pоdlаkticе,
pоdkоlеnicа оd nаdkоlеnicе. Pоkrеt rukоm је brži u оdručеnju, zаtim u
prеdručеnju, pа u zаručеnju i nајspоriјi u uzručеnju. Pоkrеt nоgоm је nајbrži
u оtkоrаku, pа iskоrаku, а nајspоriјi u zаkоrаku.
Оvdе smо čеstо gоvоrili о brzini. А štа је brzinа?
Imа višе dеfiniciја brzinе. Јеdnа glаsi: brzinа је оsоbinа, kоја kаrаktеrišе
čоvеkа spоsоbnоšću dа vrši pоkrеtе ili mоtоrnе rаdnjе, u nајmаnjim dеlоvimа
vrеmеnа.
Pаrаmеtri brzinе su:
• brzinа mоtоrnе rеаkciје
• vrеmе pојеdinаčnоg pоkrеtа
• frеkvеnciја pоkrеtа
Prеmа dоsаdаšnjim ispitivаnjimа, pоkаzаnо је dа sе оni јаvljајu
zајеdnо, а čеstо i оdvојеnо.
‌
26
+
B. Dukić: Odbrana gola prilikom izvođenja jedanaesterca
B r z i n а m о t о r n е r е а k c i ј е је vrеmе kоје prоtеknе оd
pоčеtkа nаdrаžаја dо zаpоčinjаnjа pоkrеtа. Sаstојi sе iz slеdеćih pаrаmеtаrа:
t1 + t2 + t3 + t4 + t5 = T – brzinа mоtоrnе rеаkciје
t1 – pојаvа nаdrаžаја u rеcеptоru, а zаvisi оd rаzdrаžljivоsti rеcеptоrа
i vеštinе kоncеntrаciје. Nа оvај pаrаmеtаr sе mоžе pоzitivnо
dеlоvаti trеningоm.
t2 – prеnоšеnjе signаlа dо cеntrаlnоg nеrvnоg sistеmа. Vеličinа
оvоg pаrаmеtrа је kоnstаntnа i nа nju sе trеningоm mаlо mоžе
dеlоvаti.
t3 – tоk rаzdrаžеnjа krоz nеrvni cеntаr i fоrmirаnjе izvršnоg signаlа. Nа
оvај pаrаmеtаr sе mоžе pоzitivnо dеlоvаti, nаrоčitо pоbоljšаnjеm
tеhnikе. Kоd gоlmаnа – tеhnikа hvаtаnjа, оdbiјаnjа i bоksоvаnjа
lоptе.
t4 – krеtаnjе signаlа оd cеntrаlnоg nеrvnоg sistеmа dо mišićа. Оvај
pаrаmеtаr је kоnstаntаn i nа njеgа sе nе mоžе trеningоm dеlоvаti.
t5 – rаzdrаžеnjе mišićа, prоmеnа nаpеtоsti i zаpоčinjаnjе pоkrеtа. Оvај
pаrаmеtаr је zаvisаn оd snаgе mišićа, kоntrаktivnоsti njеgоvih
vlаkаnа, kооrdinаciоnih spоsоbnоsti i sl. Оn sе mоžе pоbоljšаvаti
trеningоm.
Rаzlikuјu sе prоstе i slоžеnе rеаkciје.
Prоstа rеаkciја је rеаkciја nа unаprеd pоznаtu rаdnju (znаk zа stаrt zа
trku). Slоžеnа rеаkciја је оnа rеаkciја kоја trеbа dа оdgоvоri nа nеprеdviđеni
signаl ili rаdnju drugе оsоbе (šut, dribling). U rаzmаtrаnju оdbrаnе gоlа kоd
izvоđеnjа јеdаnаеstеrcа, еvidеntnа је slоžеnа rеаkciја. Vrеmе slоžеnе rеаkciје
sе mоžе skrаtiti trеningоm, mеtоdоm pоnаvljаnjа, а timе i pоbоljšаti brzinа
rеаgоvаnjа, а kоd gоlmаnа uspеšnоst оdbrаnе gоlа.
V r е m е p о ј е d i n а č n о g p о k r е t а zаvisi оd vеličinе
sаvlаdаnоg prоstоrа. Dа bi sе rаzvilа mаksimаlnа brzinа, pоtrеbnа је sаvršеnа
sinhrоnizаciја svih mišićnih grupа kоје učеstvuјu u pоkrеtu. Trеningоm sе
vrеmе pојеdinаčnоg pоkrеtа mоžе pоbоljšаti.
F r е k v е n c i ј а p о k r е t а је оdrеđеnа u ciklusimа nа sеkundu i
nајvеrоvаtniје је pоvеzаnа sа pоkrеtljivоšću nеrvnоg sistеmа. Trеningоm sе
frеkvеnciја pоkrеtа mоžе pоbоljšаti.
Pri оdbrаni gоlа, kоd izvоđеnjа јеdаnаеstеrаcа, kаkо bi lоptа bilа
uhvаćеnа ili оdbiјеnа, gоlmаn mоrа učiniti slеdеćе:
• dа uоči lоptu (dа је fiksirа)
• dа prоcеni brzinu i prаvаc krеtаnjа lоptе
• dа izаbеrе plаn аkciје
• dа zаpоčnе оstvаrivаnjе plаnа
+
27
Prеthоdnо iznеtо gоvоri о znаčајu nеprеkidnоg i upоrnоg trеningа,
kаkо bi sе pоbоljšаli gоlmаnski kvаlitеti. Nајvišе sе trоši vrеmе nа fiksirаnjе
prеdmеtа (lоptе). Nа skrivеni pоkrеt i fiksаciјu sе trоši 0,175-0,185 sеk., а
nа sаm pоkrеt i kоnvеrgеnciјu 0,03-0,01 sеk. Brzо fiksirаnjе lоptе pоbоljšаvа
uspеšnоst оdbrаnе gоlа. Znаči, gоlmаn, а i fudbаlеr mоrа dоbrо dа vidi.
Kоd оvоg istrаživаnjа, pоvršinа gоlа је pоdеljеnа nа slеdеćе dеlоvе:
• Prvi luk čini pоluprеčnik visinе gоlmаnа u оsnоvnоm gоlmаnskоm
stаvu
• Drugi luk је pоluprеčnik visinе tеlа i оpružеnih ruku u uzručеnju
• Trеći luk је pоluprеčnik visinе tеlа i оpružеnih ruku u uzručеnju
u оdrаzu
Pоvršinа vаn trеćеg lukа dо stаtivа i prеčkе.
• pоvršinа gоlа је …………………………..7,32 h 2,44 = 17,86 m
• pоvršinа prvоg lukа ……………………... r = 1,90 m је 5,67 m
• pоvršinа prvоg prstеnа је…………………………………3,37 m
• pоvršinа drugоg prstеnа је………………………..............6,70 m
• pоvršinа gоlа vаn lukа је…………………...…………… 2,12 m
------------17,86 m
Pоvršinа prvоg lukа bi trеbаlо dа budе brаnjеnа, аkо sе uzmе u оbzir
brzinа mоtоrnе rеаkciје, gоtоvо 100%.
U prvоm prstеnu bi uspеšnоst u оdbrаni gоlа trеbаlо dа budе dо 50%.
U drugоm prstеnu uspеšnоst оdbrаnе bi mоglа biti оkо 20%.
Pоvršinа vаn trеćеg lukа је prаktičnо nеbrаnjеnа.
Kоd еvidеntirаnih hiljаdu izvеdеnih јеdаnаеstеrаcа, imаmо slеdеćе
pоkаzаtеljе:
• u prvi luk upućеne su 122 lоptе
• u prvi prstеn је upućеnо 106 lоpti
• u drugi prstеn upućеne su 294 lоptе
• vаn lukа је upućеnо 412 lоpti u prеčku, stаtivu i vаn gоlа је
upućеnо 66 lоpti
Pоstignuta su 773 gоlа, i tо:
• u prvоm luku 89 gоlоvа
• u prvоm prstеnu 74 gоla
• u drugоm prstеnu 211 gоlоvа
• vаn lukа 399 gоlоvа
‌
28
+
Оdbrаnjеn је 161 јеdаnаеstеrаc (uhvаćеnо је 83, а оdbiјеnо 78 šutеvа):
• u prvоm luku su оdbrаnjеna 33 šutа
• u prvоm prstеnu 32 šutа
• u drugоm prstеnu 83 šutа
• vаn lukа 13 šutеvа
Kаd је gоlmаn mirоvао prе izvеdеnоg šutа, оdbrаniо је 96 јеdаnаеstеrаcа.
• Kаd је gоlmаn rеаgоvао оtkоrаkоm, оdbrаniо је 36 јеdаnаеstеrаcа.
• Kаd је gоlmаn rеаgоvао iskоrаkоm, оdbrаniо је 12 јеdаnаеstеrаcа.
• Kаd је gоlmаn rеаgоvао istоvrеmеnо iskоrаkоm i оtkоrаkоm,
оdbrаniо је 17 јеdаnаеstеrаcа.
• Ukupnо је оdbrаnjеn 161 јеdаnаеstеrаc.
Kаdа је gоlmаn mirоvао prе šutа, rеаgоvао је u prаvcu upućеnе lоptе
227 putа.
Kаdа је gоlmаn učiniо оtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је u prаvcu upućеnе
lоptе 86 putа.
Kаdа је gоlmаn učiniо prеtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је u prаvcu upućеnе
lоptе 47 putа.
Kаdа је gоlmаn učiniо prеtkоrаk i оtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је u
prаvcu upućеnе lоptе 61 put.
Ukupnо је rеаgоvао zа upućеnоm lоptоm 421 put.
Gоlmаn је rеаgоvао 266 putа u prаvcu lоptе, а 574 putа suprоtnо оd
lоptе.
Gоlmаn је rеаgоvао rаniје:
• iskоrаkоm 390 putа
• оtkоrаkоm 602 putа
• mirоvао prе šutа 240 putа
Dеlоvаnjе gоlmаnа iskоrаkоm:
• suprоtnо оd lоptе 115 putа
• u prаvcu lоptе 50 putа
• оdbrаnjеnо 13 šutеvа
Dеlоvаnjе оtkоrаkоm:
+
29
putа.
Istоvrеmеnо dеlоvаnjе iskоrаkоm i оtkоrаkоm:
Kаdа је gоlmаn mirоvао prе šutа, rеаgоvао је nа suprоtnu strаnu 13
Kаdа је gоlmаn učiniо оtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је suprоtnо оd lоptе
286 putа.
Kаdа је gоlman učiniо prеtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је suprоtnо оd
lоptе 112 putа.
Kаdа је gоlman učiniо оtkоrаk i prеtkоrаk prе šutа, rеаgоvао је suprоtnо
оd lоptе 172 putа.
Ukupnо је rеаgоvао suprоtnо оd lоptе 579 putа.
• Kаdа је gоlmаn mirоvао prе šutа, primiо је 126 gоlоvа.
• Kаdа је gоlmаn učiniо оtkоrаk prе šutа, primiо је 300 gоlоvа.
• Kаdа је gоlmаn učiniо prеtkоrаk prе šutа, primiо је 141 gоl.
• Kаdа је gоlmаn učiniо prеtkоrаk i оtkоrаk prе šutа, primiо је 206
gоlоvа.
Ukupnо је primiо 773 gоlа.
Dеlоvаnjе gоlmаnа iz mirоvаnjа (pоslе šutа):
• bеz dејstvа jedan put
• uhvаtiо (оdbiо) lоptu 100 putа
• krеnuо u prаvcu lоptе 124 putа
• krеnuо suprоtnо оd prаvcа lоptе 15 putа
• оdbrаnjеnо 94 šutа
Ukupnо је gоlmаn dеlоvао iz mirоvаnjа 334 puta.
Kоd rеаgоvаnjа gоlmаnа rаniје iskоrаkоm ili оtkоrаkоm, gоlmаn
“trоši” vrеmе zа kоје lоptа prеđе оdrеđеnо rаstојаnjе, tаkо dа gоlmаnu оstаје
mаnjе vrеmеnа zа intеrvеnciјu, štо је čеstо bаš vrеmе, zа kоје kаsni dа uhvаti
ili оdbiје lоptu. Аkо је lоptа upućеnа nа strаnu iskоrаčnе nоgе, gоtоvо је
nеmоgućе dа gоlmаn budе uspеšаn.
Rеаgоvаnjе gоlmаnа 574 putа u suprоtnu strаnu оd mеstа gdе је lоptа
upućеnа је nајpоrаzniје zа trеnеrsku struku.
‌
30
+
Оd 122 upućеnа šutа u prvi luk, 89 gоlоvа је primljеnо, а sаmо 33 šutа
su оdbrаnjеna.
Оd ukupnо оdbrаnjеnоg 161 јеdаnаеstеrcа, gоlmаn је biо uspеšаn 94
putа, kаd је rеаgоvао nаkоn izvеdеnоg šutа. Kаdа је rаniје iskоrаčiо, оdbrаniо
је svеgа 13 šutеvа, а kаdа је оtkоrаčiо оdbrаniо је 39 šutеvа. Kаdа је rеаgоvао
istоvrеmеnо i оtkоrаkоm i iskоrаkоm, оdbrаniо је 15 šutеvа
ZАKLJUČАK
Еvidеntirаni brој m о ž е b i t i n а u č n о v а l i d а n, sа zаključkоm:
gоlmаn ćе biti uspеšniјi u оdbrаni јеdаnаеstеrcа аkо budе mirаn (nе čini pоkrеt
prе izvеdеnоg šutа).
Kоd оdbrаnе gоlа prilikоm izvоđеnjа јеdаnаеstercа gоlmаn čini dvе
grеškе. Prvа је, štо gоlmаn vrši prеdviđаnjе, а nе prоcеnjivаnjе. Tо su dvа
pојmа, kојi sе čеstо pоistоvеćuјu. Rаzlikа је u tоmе štо sе prеdviđаnjе vrši nа
оsnоvu prеthоdnо izvеdеnih rаdnji. Npr: igrаč, izvоđаč јеdаnаеstеrcа uvеk šutirа
u јеdnu strаnu, tаkо dа gоlmаn pоlаzi rаniје u tu strаnu, оčеkuјući dа ćе i tоg
putа igrаč izvеsti јеdаnаеstеrаc uоbičајеnо. Krеtаnjе gоlmаnа, prе izvеdеnоg
šutа, је drugа grеškа kојu оn čini prilikоm izvоđеnjа јеdаnаеstеrcа.
Kоd rеаgоvаnjа gоlmаnа rаniје iskоrаkоm ili оtkоrаkоm, gоlmаn
“trоši” vrеmе zа kоје lоptа prеđе оdrеđеnо rаstојаnjе, tаkо dа gоlmаnu оstаје
mаnjе vrеmеnа zа intеrvеnciјu, štо је čеstо bаš vrеmе, zа kоје kаsni dа uhvаti
ili оdbiје lоptu. Аkо је lоptа upućеnа nа strаnu iskоrаčnе nоgе, gоtоvо је
nеmоgućе dа gоlmаn budе uspеšаn.
Dеvеdеsеt čеtiri оdbrаnjеnа јеdаnаеstеrcа iz mirоvаnjа, nајbоlji su
pоkаzаtеlji, dа sе јеdаnаеstеrci nајbоljе brаnе iz mirоvаnjа, nаkоn izvеdеnоg
šutа. Оvај nаčin brаnjеnjа sе nајbоljе оstvаruје trеningоm.
Оvdе је pоnuđеn јеdаn nаčin trеnirаnjа gоlmаnа, kаkо dа budе mirаn:
trеnеr pоstаvi šеst lоpti nа оkо 17 m оd gоlа. Nа 3 – 4 m izа svаkе lоptе,
nаlаzi sе pо јеdаn igrаč. Istоvrеmеnо svi krеću prеmа lоpti, а šut izvоdi sаmо
јеdаn оd njih, kаkо su sе rаniје dоgоvоrili. Gоlmаn čеkа izvоđеnjе šutа, dа bi
rеаgоvао. Kаdа trеnеr vidi dа gоlmаn miruје, svаki put nаkоn izvеdеnоg šutа,
еliminišе јеdnоg igrаčа i јеdnu lоptu. Zаtim pоmеrа lоptе zа 1 – 2 m prеmа
gоlu i izvоdi vеžbu nа vеć оpisаni nаčin. Tаkо čini svе dоk nе dоđе dо mеstа
izvоđеnjа јеdаnаеstеrcа, kаdа је prеd gоlmаnоm јеdаn igrаč i јеdnа lоptа.
Оvо sе rаdi nа mnоgо trеningа, kаkо bi gоlmаn stеkао nаviku, dа svаki
put rеаguје prеmа lоpti, nаkоn izvеdеnоg šutа. Tаdа ćе mu stеčеni rеflеks biti
blizu uslоvnоg rеflеksа. О оvаkvоm nаčinu trеnirаnjа nајbоljе gоvоri sеntеncа,
kоја glаsi “dа sе utаkmicа trеnirа, а nе igrа”.
+
31
SТАТISТIČKА ОBRАDА PОDАТАKА
SТАТISТIČKА
ОBRАDА
PОDАТАKА
HILJАDU
IZVЕDЕNIH
ЈЕDАNАЕSТЕRАCА
HILJАDU IZVЕDЕNIH ЈЕDАNАЕSТЕRАCА
DЕLОVI GОLА KОЈЕ GОLМАN BRАNI
1. PRVI LUK – VISINА GОLМАNА
2. DRUGI LUK, PRVI PRSТЕN – VISINА UZRUČЕNJА
3. ТRЕĆI LUK, DRUGI PRSТЕN – VISINА ОDRАZА
4. DЕО VАN LUKА
ŠUТ U GОL – 934 LОPТЕ
412 294 106
122
34
14
ŠUТ VАN GОLА – 46 LОPТI
18
ОDBRАNJЕNО – 161 LОPТА
13 83 32
33
PОSТIGNUТО – 773 GОLА
399 211
74
89
RЕАGОVАNJЕ GОLМАNА U PRАVCU LОPТЕ – 421 PUТ
421
RЕАGОVАNJЕ GОLМАNА SUPRОТNО ОD LОPТЕ – 579 PUТА
579
‌
32
+
LITЕRАTURА
1. Bоžеnkо, А. (1986): Rаd sа mlаđim uzrаsnim kаtеgоriјаmа fudbаlеrа,
Spоrtskа knjigа, Bеоgrаd.
2. Dukić, B.(2000): Tеhnički еlеmеnti u fudbаlu, izdаvаč аutоr, Bеоgrаd
3. Јоvić, D. (1967): Vrеdnоst nеrvnо-mišićnе rеаkciје јugоslоvеnskih
spоrtistа, Spоrtskа prаksа 11-12.
4. Pеtrоvić, D.(1987): Fizičkе spоsоbnоsti fudbаlеrа, Јugоslоvеnskа škоlа
fudbаlа, Bеоgrаd.
5. Rаdоsаv, R.(1998): Tеоriја i mеtоdikа fudbаlа, Fаkultеt fizičkе kulturе,
Nоvi Sаd.
6. Rоpеrt, Ј.(1973): Fаktоrskа strukturа brzinskih kvаlitеtа kоd vrhunskih
spоrtistа, Јugоslоvеnski zаvоd zа fizičku kulturu, Bеоgrаd.
+
33
‌
34
+
Stručni članak
IDENTIFIKACIJA TALENATA U FUDBALU
- PREDLOG BATERIJE MOTORIČKIH I
PSIHOLOŠKIH TESTOVA –
UDK 796.332:159.9.072
Irina Radunović
e-mail: irina.ciherean@yahoo.com
Sažetak: Identifikacija talenata je proces testiranja izabranih parametara
pomoću kojih se deca ohrabruju i podstiču da se bave sportovima u kojima
imaju najviše izgleda na uspeh. Za testiranje se biraju oni parametri, na osnovu
kojih se sa najvećim stepenom verovatnoće mogu predvideti budući kapaciteti izvođenja, uzimajući u obzir sadašnji nivo zrelosti i pripremljenosti deteta.
Predmet, a istovremeno i cilj ovog rada je da se na osnovu dosadašnjih stručnih
i naučnih saznanja s jedne strane, kao i aktuelnih mogućnosti koje postoje u
našoj fudbalskoj praksi, s druge strane – predloži jedna objektivna, validna,
prognostički vredna, relativno jednostavna i laka za primenu (ekonomična) baterija testova za identifikaciju talentovanih fudbalskih igrača muškog pola starosti
od 12 do 14 godina. Rezimirajući rezultate dosadašnjih istraživanja i preporuke
vrhunskih stručnjaka u domenu otkrivanja, identifikacije, selekcije i razvoja fudbalskih talenata, u radu je dat predlog jedne ekonomične, ali multidimenzionalne
baterije testova koja bi se koristila u procesu višegodišnje procene i praćenja
mladih igrača predpubertetskog i ranog pubertetskog uzrasta. Baterija “pokriva”
više različitih dimenzija fudbalskog talenta (od fizičkih i fizioloških karakteristika do psiholoških veština i veštine specifične za fudbal), koje su se pokazale kao
uspešni i pouzdani prediktori budućeg fudbalskog izvođenja.
Ključne reči: talenat, identifikacija, fudbal, testovi
UVOD
Talenat je reč koja se često čuje u sportu. Koriste je sportisti, sportski
treneri, roditelji, novinari, menadžeri i ostali. Pri tome, svi misle da talenat ne
treba posebno objašnjavati, jer se samo po sebi razume da je to visok stepen
prirodnih sposobnosti za sport.
Postoji više različitih definicija talenta. Jurgen Kozel (prema G. Stojanović,
2005) talenat opisuje kao „ekstremno složen atribut; genetski determinisan,
složene strukture i podložan sredinskim uslovima“. Preciznije rečeno, talenat
je stepen u kome neka osoba poseduje određene fizičke, fiziološke ili mentalne
atribute koji značajno doprinose uspehu u nekom sportu. Obično se smatra
da talentovan nije onaj pojedinac koji poseduje prosečan stepen svojstava
potrebnih za uspeh u nekom sportu, već onaj koji ta svojstva poseduje u
natprosečnom stepenu.
Nesporno je da među decom i mladima uvek ima onih za koje možemo
reći da su sportski talentovani. Ali, ključno pitanje je kako te talente otkriti,
učiniti to u pravom trenutku i usmeriti ih u one sportove u kojima su njihovi
izgledi za vrhunska dostignuća najveći. Zbog toga ozbiljne stručne i naučne
institucije koje se bave razvojem i unapređenjem sporta u svakoj zemlji,
identifikaciji talenata poklanjaju posebnu pažnju.
Identifikacija talenata je proces testiranja izabranih parametara
pomoću kojih se deca ohrabruju i podstiču da se bave sportovima u kojima
imaju najviše izgleda na uspeh. Za testiranje se biraju oni parametri, na osnovu
kojih se sa najvećim stepenom verovatnoće mogu predvideti budući kapaciteti
izvođenja, uzimajući u obzir sadašnji nivo zrelosti i pripremljenosti deteta.
Brian Grasso (2005) smatra da proces identifikacije talenata čine tri
specifične kategorije:
• identifikacija talenata
• selekcija talenata i
• razvoj talenata
Identifikacija talenata pomaže da se ubrza napredovanje izabranih
talentovanih osoba do elitnog nivoa. Osim toga, kroz proces identifikacije
talenata, trenažni proces postaje ekonomičniji, racionalniji i efikasniji. Mladi
ljudi su zadovoljniji i manje frustrirani, jer su na vreme usmereni u sport koji
najviše odgovara njihovoj psihološkoj prirodi i specifičnim sposobnostima koje
poseduju. Ali, ne treba zaboraviti da bi identifikacija talenata, bez programa za
njihov razvoj, jednostavno bila uzaludno traćenje vremena i sredstava.
Williams i Reilly (2000), Malina, R. (2006), Kluka, D. (2006), kao
i većina drugih istraživača, kada govore o prepoznavanju ili identifikaciji
talenata prave razliku između sledećih pojmova:
а) Otkrivanje (detekcija) talenata
b) Identifikacija (prepoznavanje) talenata
c) Selekcija (izbor) talenata
d) Razvoj talenata
‌
36
+
I. Radunović: Identifikacija talenata u fudbalu - predlog baterije motoričkih i psiholoških testova
Detekcija talenata se odnosi na otkrivanje potencijalnih sportista, odnosno pojedinaca talentovanih za sport koji nisu uključeni u sport. Otkrivanje
talentovanih pojedinaca za fudbal ne predstavlja veći problem, jer je fudbal
popularan sport i igra ga veliki broj dece. Sasvim je drugačija situacija kod
tzv. malih sportova gde je veliki problem dovesti decu u te sportove, odnosno
motivisati ih da se njima bave.
Identifikacija talenata predstavlja proces prepoznavanja aktuelnih
učesnika (sportista) koji imaju potencijale da postanu vrhunski. Suština ovog
procesa jeste prepoznati one pojedince koji su posebno talentovani za sport kojim se bave, tj. već na ranim uzrastima imaju određena svojstva koja ih kasnije
mogu učiniti elitnim igračima. Za ovaj proces od ključne važnosti je merenje
fizičkih, fizioloških, psiholoških i socijalnih svojstava, kao i tehničkih sposobnosti mladih sportista kako bi se na osnovu rezultata tih merenja predvideo
nivo njihovog izvođenja u odraslom dobu.
Razvoj talenata podrazumeva da se talentovanim pojedincima obez
bedi odgovarajuća sredina za učenje i usavršavanje, tako da oni imaju mogućnosti da realizuju svoje sportske potencijale. To je sistematski program
podrške i treninga u okviru koga se identifikacija može pojaviti u različitim
etapama. U poslednje vreme vodeći istraživači na polju sportske nauke svoj
interes su pomerili sa ranijeg naglašavanja važnosti otkrivanja i identifikacije
talenata na pridavanje veće važnosti procesu vođenja, razvoja i usavršavanja
sportskih talenata.
Selekcija talenata obuhvata stalni proces identifikovanja onih pojedinaca koji imaju nivoe izvođenja potrebne za uključivanje u određene klupske,
regionalne ili nacionalne timove ili ekipe. Selekcija uključuje izbor odgovarajućih (najboljih) igrača ili grupa igača za izvođenje zadatka u datom trenutku
(kontekstu).
1. PREDMET I CILJ RADA
Predmet, a istovremeno i cilj ovog rada je da se na osnovu dosadašnjih
stručnih i naučnih saznanja s jedne strane, kao i aktuelnih mogućnosti koje
postoje u našoj fudbalskoj praksi, s druge strane – predloži jedna objektivna,
validna, prognostički vredna, relativno jednostavna i laka za primenu (ekonomična) baterija testova za identifikaciju talentovanih fudbalskih igrača muškog
pola starosti od 12 do 14 godina. Osim činjenice da složenost fudbalske igre
zahteva multidisciplinarni pristup, pri izboru baterije testova za identifikaciju
fudbalskih talenata u obzir se moraju uzeti:
a) određena ograničenja vezana za raspoloživost i dostupnost potrebne
merne opreme i testova,
b) stručnost postojećeg trenerskog kadra,
+
37
c) objektivnost primenjenih testova, njihova diskriminativnost u odnosu na uspešnost u uslovima igre,
d) jednostavnost procedure zadavanja, izvođenja i ocenjivanja, mogućnost
ponovnog periodičnog zadavanja radi praćenja napredovanja,
e) motivaciona vrednost pojedinačnih testova (koliko su interesantni i
motivišu mlade sportiste da daju svoj maksimum).
Baterija je namenjena deci ranog pubertetskog uzrasta, jer su karakteristike koje diskriminiraju talentovane od manje talentovanih igrača na tim
uzrastima donekle ujednačene. Značajno se menjaju kada su u pitanju sportisti
stari 15, 16 ili više godina.
2. IDENTIFIKACIJA TALENATA
Potvrđeno je da je dobro planiran i organizovan program identifikacije
i razvoja talenata ključni faktor uspešnog razvoja svakog sporta. Tako je i u
fudbalu. Programi otkrivanja dece talentovane za fudbal, kampovi za mlade
fudbalske talente i škole fudbala, danas su uobičajena praksa svakog profesionalnog kluba prve lige, kao i svakog regionalnog i/ili nacionalnog fudbalskog
saveza. Prednost ranog otkrivanja fudbalskih talenata je ogromna. Što se igrački talenat ranije prepozna, ostaje više vremena da se on uz prvoklasne trenere
bolje obuči i pripremi za vrhunska igračka dostignuća.
Williams i Reilly (2000) identifikaciju talenata u fudbalu opisuju kao
proces prepoznavanja onih pojedinaca koji imaju potencijal da postanu
elitni igrači. To je predviđanje budućeg izvođenja na osnovu merenja fizičkih,
fizioloških, psiholoških i socioloških atributa, kao i tehničkih sposobnosti.
Bez obzira što u nekim zemljama sveta postoji prilično jedinstven,
struktuiran i sistematičan pristup identifikaciji sportski nadarenih mladih osoba, kada je u pitanju fudbal, tehnike i pristupi su veoma različiti. Ako se analizira stručna periodika iz oblasti identifikacije talenata u fudbalu, uočavaju se
velike razlike, kako u metodama identifikacije, tako i u parametrima koji se
procenjuju i smatraju značajnim prediktorima buduće fudbalske uspešnosti.
2.1 Dosadašnja istraživanja
Sportska nauka je otkrivanju, identifikaciji, selekciji i razvoju talenata
uvek posvećivala značajnu pažnju. Takvo interesovanje diktirala je sportska
praksa tražeći odgovore na brojna pitanja: Šta sportistu čini šampionom? Da li
se budući šampioni u nekom sportu mogu otkriti već u ranom uzrastu? Šta je
to sportski talenat? Da li se talenat za sport nasleđuje ili razvija? Postoje li pouzdani prediktori vrhunskog sportskog izvođenja? Da li se može utvrditi jedan
univerzalni model identifikacije talenata u sportu uopšte, ili svaki sport zahteva
utvrđivanje za njega specifičnog modela? Do koje mere proces identifikacije
‌
38
+
talenata u sportu može biti objektivan i pouzdan? Da li je i zašto identifikacija
i razvoj talenata interes svake zemlje? Postoje li uspešni modeli identifikacije
i razvoja talenata? Da li je razvoj i identifikacija sportskih talenata nacionalni
interes svake zemlje? itd.
Više od tri decenije istraživači pokušavaju da daju odgovore na navedena i mnoga druga pitanja. Međutim, jedino se može pouzdano zaključiti da
nema jasnih, potpunih i konačnih odgovora. Bez obzira što se sedamdesetih
godina prošlog veka u proces identifikacije talenata uključuje naučni pristup,
u mnogim zemljama taj proces se odvijao i verovatno se još uvek odvija stihijski, spontano, bez utvrđenog sistema merenja i kontrole. Govoreći o sistemima identifikacije talenata, Kluka (2006) smatra da se oni mogu svrstati u tri
grupe:
1. Sistematski vladini sistemi (pristupi) – Postojali su u zemljama bivšeg sovjetskog bloka i u Kini. Projektovani su od strane sportskih stručnjaka iz
vodećih naučnih institucija datih zemalja.
2. Sistematski nevladini sistemi – Takvi sistemi egzistirali su u više
zemalja, a posebno su bili karakteristični za tenis i plivanje. Oni su uključivali dobro struktuirane programe za različite starosne grupe i razvijenu mikrostrukturu identifikacije i podsticanja napredovanja talenata kroz ustanovljeni
sistem.
3. Nesistematski pristupi – To su donekle slučajni sistemi identifikacije talenata bez posebno razrađenog pristupa. Talenti su se otkrivali na časovima fizičkog vaspitanja (od strane nastavnika), u klubovima (od strane trenera)
ili na neki drugi način, ali nije postojao definisan sistem za njihov dalji razvoj
i praćenje.
Treba napomenuti, da je prema mišljenju većine savremenih sportskih naučnika, bivša Nemačka Demokratska Republika (DDR), imala najsis
tematičniji model identifikacije i razvoja sportskih talenata. Program otkrivanja
talenata koji je postojao u toj zemlji predstavljao je osnovni stub njenog uspeha
na međunarodnoj sportskoj sceni. Taj uspeh je naročito bio vidljiv u individualnim sportovima kao što su: atletika, plivanje, boks itd. U novije vreme, pripremajući se za letnje Olimpijske igre 2000, Australija je u svoj sistem identifikacije i razvoja talenata (TID) ugradila mnoge elemente i pozitivna iskustva iz
DDR sistema. Po pristupu izgradnje kvalitetnog sistema identifikacije i razvoja
talenata, Australija je dodatno bila motivisana činjenicom da među pet vodećih
sportskih nacija (SAD, Rusija, Kina, Nemačka) ona ima najmanji broj mladih, uzrasta od 10 do 14 godina. Dok Kina raspolaže sa približno 120 miliona
mladih uzrasta od 10 do 14 godina, taj broj u Australiji je svega 1.3 miliona.
Zato Australija, daleko više od Kine, zavisi od sistematskog pristupa identifikaciji talenata. Taj proces mora biti ekonomičan, naučno zasnovan i uspešan.
Dok je Nemačka posle ujedinjenja ostavši bez DDR sistema za identifikaciju
+
39
talenata, beležila stalan pad u broju osvojenih medalja na poslednje tri letnje
OI (1992 - 10.6%; 1996 – 7.4% i 2000 – 5.4%), Australija je uz pomoć novog
TID sistema beležila stalan uspon (3.2%; 4.1%; 6.3%: Rutten & Zeimainz,
2004 - prema Kluka 2006).
2.1.1. Struktura talenta za fudbal
Ne čekajući da se na državnom nivou usaglase gledišta i usvoji naučno
fundiran sistem za identifikaciju talenata, veliki profesionalni fudbalski klubovi su godinama razvijali sopstvene sisteme (načine) otkrivanja i razvoja talenata. Oni su traženje i identifikaciju talenata najčešće prepuštali svojim iskusnim
skautima i trenerima. Svoje višegodišnje iskustvo u potrazi za budućim fudbalskim šampionima oni su pretočili u akronime koji odražavaju njihovo shvatanje ključnih determinanti budućeg uspeha. Na primer, fudbalski klub Ajax iz
Amsterdama za skauting mladih talenata koristio je akronim TIPS: tehnika,
inteligencija, ličnost i brzina. Alternativne liste uključuju TABS (tehnika, stav,
ravnoteža, brzina) i SUPS (brzina, razumevanje, ličnost, veština). Iako ovakve procene fudbalskog talenta nisu naučno zasnovane, one ipak daju osnovne
smernice o tome koje su to fizičke, motoričke, tehničke veštine i sposobnosti,
kao i faktori ličnosti bitni za uspešnost u fudbalskom sportu.
Najnovije istraživanje tima japanskih stručnjaka (Nishijama et al. 2001)
takođe se bavilo procenom strukture fudbalskog talenta mladih igrača od strane licenciranih fudbalskih trenera. Ukupno 243 fudbalska trenera procenjivali su važnost pojedinačnih indikatora šest oblasti fudbalskog talenta kod 504
mlada igrača različitog takmičarskog nivoa: telesna građa, fizičke i motoričke
sposobnosti (12 stavki); pojedinačne motorne veštine (12 stavki); pojedinačne taktičke veštine (11 stavki); trenabilnost; inteligenciju i ličnost. Rezultati
kvalitativne i faktorske analize pokazali su da strukturu fudbalskog talenta
mladih, prema proceni trenera, čine tri glavna faktora:
• Faktor fizičke i motoričke sposobnosti (brzina, izdržljivost, snaga,
okretnost, koordinacija);
• Faktor pojedinačnih motornih veština (dribling, dodavanje, prijem
lopte, fizički kontakt, oduzimanje lopte) i
• Faktor pojedinačnih taktičkih veština (brzina procene i odlučivanja,
ofanzivne veštine, defanzivne veštine i razumevanje taktike).
Da bi utvrdili osnovne komponente fudbalskog talenta istraživači su
najčešće kod mladih fudbalera različitog kalendarskog i/ili biološkog uzrasta,
različitog takmičarskog nivoa i nivoa majstorstva, merili antropometrijske, fiziološke (funkcionalne), fizičke, motoričke i psihološke karakteristike. Cilj
takvih merenja bio je da se utvrdi po kojim faktorima se razlikuju mladi igrači
različitog nivoa uspešnosti i da li oni mogu biti pouzdani prediktori njihovog daljeg sportskog razvoja. Takva istraživanja su u početku bila uglavnom
‌
40
+
jednodimenzionalna (meren je samo jedan ili dva prostora). Današnja istraživanja su multidimenzionalna i multivarijantna, jer uvažavaju činjenicu da je
fudbalski talenat veoma složene prirode i da se ne može prepoznati samo na
osnovu intuitivne procene iskusnih trenera, ili merenjem samo antropometrijskih ili nekih drugih pojedinačnih karakteristika, već zahteva analizu mnoštva
fizičkih, fizioloških, motoričkih, sredinskih, socijalnih i psiholoških faktora.
Da je identifikacija talenata u fudbalu i drugim timskim sportovima
složenija nego u individualnim sportovima kao što su veslanje, biciklizam,
atletika, gimnastika, slaže se većina savremenih sportskih istraživača (Reilly
et al., 2000; Williams i Relly, 2000; Hoare, D. i Warr, C., 2000; Vaeyens, R.
et al., 2006; Malina, R. et al, 2007). Oni ističu da je talenat u navedenim individualnim sportovima uspešno povezan sa antropometrijskim, fiziološkim i
motoričkim atributima. U slučaju fudbala, na scenu stupaju i faktori kao što
je smisao za igru, igračka inteligencija (razumevanje taktike, brzina procene i
odlučivanja), faktori tima (koherentnost, kohezivnost), sociološki faktori (porodica, kvalitet i uslovi treniranja), itd.
Nakon opsežnog pregleda literature o istraživanjima u kojima su utvrđivane psihološke karakteristike mladih fudbalera različitog uzrasta, takmičarskog nivoa (uspešnosti) i/ili nivoa veštine, Moriss, T. (2000) je zaključio da
među njima nema saglasnosti u pogledu prediktivne vrednosti pojedinih psiholoških atributa. To je delimično uslovljeno i primenom različitih psiholoških
testova od kojih neki nisu bili dovoljno validni i pouzdani, merenja su često vršena na odraslim elitnim fudbalerima, a utvrđeni psihološki profili su korišćeni kao kriterijumi za identifikaciju mladih talentovanih igrača uzrasta od 12,
14 ili 15 godina. Jasno je da se psihološke karakteristike odraslih fudbalera ne
mogu očekivati kod talentovanih mladih igrača. Još uvek nije dat odgovor da
li iste psihološke karakteristike dovode do uspeha kod mladih i kod seniorskih
igrača, da li one ostaju stabilne u periodu od adolescencije do odraslog doba
imajući u vidu da se upravo za vreme adolecencije odvija najintenzivniji psihološki razvoj i sazrevanje. Po Morissovom mišljenju transverzalna istraživanja
na uzorcima odraslih fudbalera ne mogu da se koriste za identifikaciju talenata
kod adolescenata. Mladim fudbalerima treba obezbediti trening psiholoških
veština, a psihološka istraživanja trebaju biti mnogo obuhvatnija i sofisticiranija. On preporučuje longitudinalna ili kvazi-longitudinalna istraživanja kako
bi se ustanovilo da li su iste psihološke varijable važne za vrhunska izvođenja
kroz proces razvoja i da li psihološke varijable merene tokom adolescencije
mogu predvideti izvanredno izvođenje u odraslom dobu.
Pregledom istraživanja perceptivnih veština fudbalera, Williams (2000)
je zaključio da se uspešni igrači značajno razlikuju od manje uspešnih po svojim sposobnostima. Uspešnije se prisete i prepoznaju obrasce igre, odnosno po
sposobnosti da dešifruju, izvuku i prepoznaju za sport specifične informacije i
+
41
da na osnovu tih ranih signala uspešno anticipiraju dalji tok događaja na terenu. Takođe, između uspešnih i manje uspešnih fudbalera, otkrivene su i razlike
u strategijama vizuelnog pretraživanja terena i u pokretima očiju, a one zavise
da li posmatraju ceo teren (11 na 11 igrača) ili određene mikrosituacije igre
(1 na 1, 3 na 3). On je zaključio da su perceptivne sposobnosti koje su inače
povezane sa prirodom dugoročne memorije igrača, od presudne važnosti za
njihovu sposobnost prostorne ili događajne anticipacije u igri, da ih treba kroz
posebne programe trenirati i koristiti kao indikatore za identifikaciju potencijalnih talenata u fudbalu.
Zanimljivo je spomenuti rezultate studije Falka i saradnika iako je ona
izvedena na mladim vaterpolistima. Generalizacija je moguća jer se radi o
timskom sportu u kome je, kao i u fudbalu, od posebne važnosti proceniti smisao ili osećaj za igru. Ispitujući varijable koje mogu pomoći u procesu selekcije mladih vaterpolo igrača za dalja vrhunska dostignuća u ovom sportu, Falk
i saradnici (2004) su otkrili da je igračka inteligencija, uz većinu plivačkih
zadataka i sposobnost driblinga, predstavljala jedan od najvažnijih prediktora
njihovog daljeg napredovanja. Zato oni preporučuju da se u procesu selekcije
mladih vaterpolista manje koriste plivačke varijable, a da se veći naglasak stavi na procenu njihove igračke inteligencije.
U svom multidisciplinarnom pristupu identifikaciji talenata u fudbalu,
Reilly i sar. (2000) su na uzorku 16 elitnih i 15 subelitnih mladih engleskih fudbalera prosečne starosti 16.4 godine merili 15 antropometrijskih, 8 fizioloških,
3 psihološke i 2 specifične fudbalske varijable. Multivarijantnom analizom su
utvrdili da su najdiskriminativnije od svih mera bile: agilnost, vreme sprinta na
30 m, ego orijentacija (manja ego orijentacija, izrazitija orijentacija na zadatak,
majstorstvo, kvalitet) i sposobnost anticipacije u situaciji 1 na 1. Elitni igrači
takođe su bili i značajno lakši (mršaviji), imali su veću aerobnu sposobnost i
bili su mnogo tolerantniji na zamor. Takođe su bili bolji u driblingu, ali ne i u
šutiranju. Oni su zaključili da se njihova test baterija može uspešno koristiti u
svrhu selekcije mladih igrača za specijalizovane razvojne programe namenjene talentima u fudbalu. Pristup identifikaciji talenata u fudbalu mora biti multivarijantni, tj. baterije testova moraju uključivati antropometrijske, fiziološke
i psihološke mere.
Sa ovom ocenom slaže se i R. Malina (2006) navodeći da su za fudbal
važne sledeće karakteristike:
• fizičke – veličina, muskulatura, kompozicija tela
• fiziološke – aerobne, anaerobne, brzina, snaga
• za sport specifične veštine – kontrola lopte, dribling, dodavanje,
šutiranje
‌
42
+
• perceptivno-kognitivne veštine – anticipacija, vizuelno pretraživanje,
prepoznavanje šablona (obrazaca) igre
• psihološke veštine – veštine borbe, motivacija, pažnja
• „Igračka inteligencija“
Grupa istraživača predvođena Vaeyensom R. i Malinom R. (2006) započela je petogodišnji projekat u Gentu sa ciljem da ustanovi model za selekciju
mladih fudbalera u Belgiji. Oni su jednom godišnje tokom pet uzastopnih godina testirali antropometrijske karakteristike (visina, težina, 11 kožnih nabora,
2 dijametra), funkcionalne sposobnosti (snaga, aerobna izdržljivost, anaerobni
kapacitet), specifične fudbalske veštine (slalom dribling, lob dodavanje, preciznost šutiranja, žongliranje) i biološku zrelost mladih igrača. Osim što su igrači
uzrasta od 12 do 16 godina po kalendarskoj starosti podeljeni u četiri starosne
grupe: 13 god. n=117; 14 god. n = 136; 15 god. n= 138; 16 god. n = 99, oni su
i prema kvalitetu izvođenja i takmičarskom nivou podeljeni u 3 grupe: elitne,
subelitne i neelitne. Za sve igrače je utvrđena biološka, tj. skeletna zrelost, a
razlika između hronološke i skeletne starosti korišćena je kao kovarijat u analizi,
jer su dečaci ubrzane biološke starosti (akceleranti) generalno bolje izvodili nego
dečaci čija se hronološka i biološka starost podudarala (normalni), ili oni čija je
biološka starost kasnila za hronološkom (retardanti). Koristeći metode multivarijantne analize, autori su utvrdili da je identifikacija talenata u timskom sportu
kao što je fudbal složena i zato zahteva multivarijantni pristup. Procena mladih
igrača se usložnjava zbog individualnih razlika u brzini rasta, u funkcionalnim
sposobnostima i motornim veštinama tokom puberteta.
Diskriminativni faktori među mladim igračima varirali su u skladu sa
vremenom i tempom adolescentnog rasta. Status zrelosti (tj. razlika između
skeletne i hronološke starosti) značajno je uticao na antropometrijska svojstva
u svim takmičarskim grupama (elitni, subelitni, neelitni). Biološka zrelost značajno se odrazila i na snagu, kapacitet i fleksibilnost igrača od 14 i 15 godina, kao i na brzinu sprinta i kardiorespiratornu izdržljivost igrača od 15 i 16
godina. Međutim, biološka zrelost značajno je uticala na specifične fudbalske
veštine samo kod 14-godišnjih igrača. Ova studija je pokazala da se elitni i
neelitni mladi fudbalski igrači značajno razlikuju po funkcionalnim sposobnostima i specifičnim fudbalskim veštinama (lobing, dribling, žongliranje).
Brzina i fudbalska tehnika bile su značajne diskriminativne karakteristike kod
igrača od 13 i 14 godina, dok je aerobna izdržljivost bila mnogo važnija kod 15
i 16-godišnjih igrača. Snaga i izdržljivost trupa, adipoziti (suma kožnih nabora), brzina (kružni sprint i 30 m letećim startom) i dribling, takođe su bili važni
diskriminativni faktori kod 15-godišnjih igrača. Dakle, brzina se pokazala kao
diskriminativni faktor između takmičarskih nivoa u okviru sve četiri starosne
grupe, jer su elitni igrači u svakoj od njih imali bolje sprinterske sposobnosti,
dok su razlike bile najočiglednije kod igrača uzrasta od 13 i 14 godina. Autori
zaključuju da identifikacija i razvoj talenata u fudbalu predstavlja dinamički
+
43
proces i u obzir se moraju uzeti različite sposobnosti mladih koji se razlikuju
po brzini sazrevanja i napredovanja.
Navedene studije pokazuju da se identifikacija i razvoj talenata u fudbalu i drugim timskim sportovima usložnjava zbog značajnih varijacija u rastu
i sazrevanju (posebno na mlađim pubertetskim uzrastima), zbog činjenice da
se karakteristike koje pouzdano diskriminiraju talentovane od manje talentovanih pojedinaca menjaju u zavisnosti od starosti igrača, kao i zbog uticaja
nekih drugih varijabli koje je teško kvantifikovati i kontrolisati (osećaj za igru,
igračka inteligencija, koherentnost tima, raspoloživost kvalitetnog trenažnog
procesa itd), ali i zbog činjenice da kvantitativne mere sposobnosti (najčešće
primenjene baterije testova) ne obavljaju dobro posao evaluacije fudbalskih
igrača mlađih od deset godina. Imajući to u vidu Tom Turner OYSAN, direktor za treniranje i razvoj fudbalera, predlaže da se kod igrača od devet i deset
godina i mlađih, procenjivanje talenata ne vrši na osnovu učinka na testovima
pojedinačnih veština, već na osnovu praćenja i posmatranja njihovog ponašanja tokom realne igre. On smatra da procenjivanje snaga i slabosti igrača u
autentičnim okolnostima, ne samo da obezbeđuje informaciju koji igrač može
„stvarno“ da igra fudbal, već takođe trenerima pruža mogućnost da ustanove
one domene koji nedostaju ili su smetnje dobrom izvođenju i daljem napredovanju. Za opservaciju igrača mlađih od 10 godina Turner predlaže utakmice
2 na 2, 2 na 2 + 1, 3 na 3, 3 na 3 + 1, 4 na 4 i 5 na 5. Za procenu igrača od 9
i 10 godina najbolja opcija je takmičenje 5 na 5, dok za igrače starije od 10
godina, utakmice 8 na 8 i 11 na 11 treba koristiti kao dopunu posmatranjima
igre 5 na 5.
Pošto igrači ispod 10 godina nemaju razvijen osećaj za grupnu taktiku,
Turner smatra da prilikom evaluacije njihovog fudbalskog talenta, treneri koji
ih posmatraju tokom „žive igre“, treba da se usredsrede na pojedinačne tehničke i taktičke domene kao što su: Da li igrač razume koji je cilj napada, a koji
odbrane? Da li ima formiran osećaj fudbalskog pravca (direkcije)? Da li igrač
pokušava i uspeva da kontroliše loptu? Da li je igrač opušten kada dribla
loptu? Da li igrač pokušava da koristi različite površine kada vodi ili šutira
loptu? Da li igrač koristi obe noge? Da li igrač napada otvoren prostor? Da li
igrač poseduje tehničke veštine da savlada protivnika i zadrži loptu u posedu?
Da li se igrač premešta i ubacuje u otvoren prostor da bi primio pas? Da li
se igrač prirodno kreće u skladu sa igrom, ili udari loptu i dalje stoji? Da li
igrač postiže golove? Da li igrač prirodno traži mogućnost da postigne gol i da
li ima viziju i tehniku da to učini? Da li igrač pokušava da povrati loptu kada
je ona u posedu drugog tima?
Za procenu igrača starijih od 10 godina, pored navedenih Turner preporučuje još 12 dodatnih kriterijuma. Neki od njih odnose se na razumevanje rasporeda na terenu, mobilnost tokom igre, lakoću prebacivanja sa napada
na odbranu, način skeniranja terena, brzinu igre, odlučivanje i anticipaciju,
‌
44
+
pojedinačne veštine odbrane, grupne veštine odbrane (kako pomaže saigračima i timu), fizičke kvalitete, psihološke kvalitete (koačibilnost, kompetitivnost, intrinsička motivacija, takmičarska orijentacija, sportski ciljevi, ostala
interesovanja) itd.
Ne treba zaboraviti najnovije pristupe identifikaciji talenata i vrhunskom sportskom izvođenju koji koriste genetski bazirane tehnologje. Raspravljajući o ulozi gena u identifikaciji talenata u sportu, Brad
McGregor (2006) navodi niz različitih istraživanja u kojima se procenjuje stepen naslednosti pojedinih antropometrijskih i fizioloških svojstava
važnih za vrhunsko sportsko izvođenje. Ova istraživanja ponovo su pokrenula staru debatu o udelu faktora nasleđa nasuprot faktorima sredine
i vaspitanja. Neki istraživači veruju da postoji „sportski gen“ i da on
može doprineti da se predvidi talenat već u ranom uzrastu. Međutim, ova
teorija nije verodostojna, jer su Perusse i sar. krajem 2002. godine (prema
McGregor, 2006) identifikovali 90 različitih gena koji čine ljudsku genetsku mapu za izvođenje.
Kada se razmatra upotreba genetskih tehnologija u identifikaciji talenata, onda se obično govori u kom stepenu su fizičke sposobnosti i fiziološke
karakteristike determinisane genetskim sastavom (mejk apom). Aerobno izvođenje i VO2max u literaturi se navode kao svojstva koja su visoko genetski
determinisana. Međutim, ne treba zaboraviti da se procena njihove urođenosti kretala od 90% u periodu 1970-ih do današnjih 50% (Hohmann i Seidel,
2003 – prema McGregor, 2006). Isto tako Patel i Greydanus (2002 – prema
McGregor, 2006) ističu da je srčana struktura pojedinca i njegov odgovor na
kardio-pulmonalno vežbanje od 30 do 70% genetski uslovljena. Neki istraživači (npr. Hopkins, 2001) iznose da se sveukupni doprinos genetskih faktora
na izvođenje može proceniti na oko 50% i isto toliko na varijacije u odgovoru
pojedinaca na trening. Ipak, ovakvo gledište 50:50 ne dele svi, navodeći argument da je npr. visina 80% genetski determinisano svojstvo. Iako su genetska
istraživanja u oblasti sporta tek u povoju, danas su na raspolaganju genetske
provere ACTN3 gena koji se nalazi u brzim mišićnim vlaknima. Kompanije
koje sprovode testiranje ACTN3 gena tvrde da mogu pružiti uvid u izbor najpodesnijeg sporta i takmičenja u kome se može ostvariti najbolji rezultat. Bez
obzira na ove činjenice, većina sportskih stručnjaka smatra da je prilično naivno koristiti samo jedan gen kao smernicu za izbor sporta i takmičarskog nivoa, imajući u vidu, ne samo složenu interakciju između gena, već i između
genetike i okruženja.
Genetska istraživanja mogu da se koriste i za individualizaciju trenažnih programa kako bi oni odgovorili genotipu svake osobe. U nekim klubovima već se vrši DNA testiranje onih gena koji su povezani sa treningom. Tako
timovi Manly Sea Eagles ragbi lige (Dennis, 2005 - prema McGegoru, 2006)
kod svojih igrača testiraju 11 gena povezanih sa izvođenjem da bi im sačinili
+
45
trenažne programe koji su prilagođeni njihovom genotipu. Ali, to je samo 11
od 90 identifikovanih gena koji utiču na izvođenje, i njihovo poznavanje ne
može pružiti punu informaciju za adekvatno dizajniranje trenažnih programa.
U zaključku svoga rada o korišćenju genetskih tehnologija u procesu identifikacije talenata, McGregor ističe da su ove tehnologije korisne i da će genetska
istraživanja svakako postati deo sporta. Ostaje da se odgovori na niz etičkih i
drugih pitanja vezanih za njihovu implementaciju i kontrolu.
Gapon, T. (2005) ističe, da se među stotinama različitih faktora koji
se pominju kao determinante uspeha u fudbalu, mogu izdvojiti sledećih osam
koje dosledno navode treneri, fudbalski skauti, sportski psiholozi i drugi:
• strategije vizuelnog pretraživanja – perceptivne sposobnosti
• donošenje odluka
• anticipacija
• motivaciona orijentacija
• šutiranje
• dribling
• aerobna sposobnost i
• anaerobna sposobnost
Ovih osam karakteristika mogu se grupisati u tri specifične kategorije:
psihološke, fiziološke i sposobnosti specifične za fudbal. Među stručnjacima
za fudbal vlada mišljenje da su ipak najvažniji oni faktori koji se odnose na
izvođenje specifičnih fudbalskih veština. Tako Reily i Holmes (Gopon T, 2005)
ističu da su za procenu veštine igre ključne sledeće tri komponente: šutiranje,
kontrola lopte i dribling.
Iako su predmet ovog rada upravo one sposobnosti dece koje se mogu nazvati specifičnim fudbalskim veštinama i koje relativno jednostavno,
dovoljno pouzdano i objektivno mogu proceniti fudbalski treneri uz pomoć svojih stručnih saradnika, sledi kratak opis i onih sposobnosti koje
se smatraju osnovnim psihološkim i fiziološkim komponentama uspeha u
fudbalu.
Dribling je akt pomeranja lopte stopalima ka slobodnom prostoru zaobilazeći odbrambene igrače.
Kontrola lopte je akt kontrolisanja brzine i pravca kretanja lopte tokom driblanja, prijema i šutiranja, što je čin šutiranja lopte nogom ka golu.
Postoji više metoda za procenu kontrole lopte i driblinga, ali je slalom
dribling najpopularniji način. Slalom dribling je dribling cik - cak putanjom
sa loptom oko čunjeva od početne tačke do ciljne linije i nazad. Cilj ove vežbe
je da se zadatak izvede brzo (pošto se vreme meri) i efikasno (pošto se igrač
kažnjava za svaki oboreni čunj).
‌
46
+
Procena veštine šutiranja zahteva da fudbaler šutira loptu sa distance
od oko devet metara prema metama koje su postavljene u okviru gola. Igrač
ima na raspolaganju onoliko lopti koliko ima meta.
Za svaku pogođenu metu dobija nagradne poene. Za procenu individualne tehnike u fudbalu izuzetno su važne sledeće kognitivne karakteristike:
donošenje odluka, anticipacija i perceptivne sposobnosti.
Donošenje odluka u fudbalu predstavlja proces razmišljanja o određenim
akcijama kao što su dribling, dodavanje ili šutiranje, a zatim njihovo izvršavanje. Williams A. M. (prema Gopon, T. 2005) smatra da se mladi, uzrasta od
7 do 9 godina mogu razlikovati kao manje ili više vešti fudbaleri, upravo na
osnovu njihovih sposobnosti donošenja odluka.
Anticipacija predstavlja sposobnost predviđanja (neki to zovu i instinktom) gde će saigrači ili protivnički igrači odigrati sa loptom, ili u kom pravcu
će trčati. Sposobnost da se čita igra i anticipiraju namere protivnika, predstavlja važnu karakteristiku talentovanog fudbalera.
Tokom testiranja sposobnosti anticipacije i donošenja odluka kod fudbalskih igrača pažljivo se prate i analiziraju pokreti njihovih očiju. Pokreti
očiju su presudni za prepoznavanje, analizu i interpretaciju vizuelnih informacija kao što su položaji odbrambenih igrača ili potencijalne zone slobodnog
prostora. Pokreti očiju, tj. strategije vizuelnog pretraživanja su ključ za dobro
odlučivanje i anticipaciju, a definišu se i kao perceptivne sposobnosti.
Identifikacija talenata u fudbalu uključuje i psihološki profil igrača,
odnosno prepoznavanje i analizu karakteristika njihove ličnosti koje utiču na
(olakšavaju ili otežavaju) učenje, trening i takmičenje. Za fudbalera njegova
motivaciona orijentacija u igri predstavlja najvažniju psihološku karakteristiku. Moris ističe da motivaciona orijentacija može biti usmerena na zadatak
(task-orientation) ili na rezultat (ego orientation). Igrač orijentisan na zadatak
fudbalom se bavi iz ljubavi, zato što voli igru samu po sebi, zato što želi da
uči i unapređuje svoju veštinu. Ego-orijentisani igrači fudbalom se bave kako
bi podigli nivo svog samopoštovanja, unapredili svoj socijalni status, potvrdili
sebe kroz pobede. Isto tako, treneri traže one igrače koji poseduju samokontrolu u situacijama stresa i pritiska, koji imaju kontrolu nad svojom pažnjom,
imaju samopouzdanja i u stanju su da se suprotstave svim distraktorima koji
kvare njihovo izvođenje.
Procena fizioloških parametara predstavlja važnu komponentu identifikacije fudbalskih talenata. Dok fudbalski stručnjaci u nekim zemljama, kao
što su Francuska i Danska, smatraju da fiziološkim karakteristikama igrača na
mlađim uzrastima ne treba pridavati posebnu pažnju, u Americi veruju da su
upravo aerobne i anaerobne sposobnosti ključne.
Aerobna sposobnost po mišljenju Suttona (Gopon, 2005) predstavlja sposobnost velikih grupa mišića sportiste da proizvedu maksimalni unos
+
47
kiseonika i održe njegov protok kroz mišiće da bi nastavili naporan rad.
Aerobna sposobnost je integralna komponenta fudbalske sposobnosti, pošto je
kroz fudbalski meč evidentna dominacija kretanja igrača: stvaranje prostora za
saigrače, praćenje protivnika trčanjem i provera prilikom dodavanja. Za procenu aerobnih sposobnosti sportista obično se koristi VO2 sub.max. test.
Anaerobni kapacitet je sposobnost sportiste da radi sa maksimalnim kapacitetom u kratkim vremenskim periodima i da minimizira količinu
mlečne kiseline koja se proizvodi kada se dostigne anaerobni prag, odnosno, insuficijentan nivo kiseonika koji je na raspolaganju mišićima koji
rade. Anaerobna sposobnost je, takođe, integralni deo fudbalskog kretanja
tokom utakmice. Na primer, kada skače na loptu da bi je udario glavom,
igrač mora biti u stanju da u veoma kratkom trenutku ubrza kretanje svoga
tela nagore. Zbog toga, Sutton veruje da vertikalni skok predstavlja najjednostavniji i najefikasniji test za procenu anaerobnih sposobnosti fudbalskih
igrača.
Mada se mišljenja stručnjaka o tome kada treba započeti sa otkrivanjem i identifikacijom talenata za fudbal prilično razlikuju, ipak se najčešće
spominje period od 9 do 12 godine. Aleksić V. i Janković S. (2006) navode
da se početna selekcija u fudbalu odvija od drugog do šestog razreda osnovne
škole (ili od 8. do 10. godine), ali se za nju ne koriste testovi, već je pre u pitanju subjektivna procena „situacione inteligencije, odnosno brzine orijentacije
u različitim situacijama igre, zatim nivo brzinsko-snažnih sposobnosti, tehnike, voljnih osobina, odnosno zalaganja, samopouzdanja, agresije...“ (Aleksić,
V., Janković, S, 2006, str. 365). Već u drugoj fazi selekcije, koju pomenuti
autori nazivaju selekcijom u procesu obučavanja, može se započeti sa primenom testova kojima se otkrivaju potencijalni fudbalski talenti i koji mere one
sposobnosti koje deca tog uzrasta poseduju, ali naravno ne u istom stepenu
razvijenosti.
3. NAJČEŠĆE PRIMENJENE BATERIJE TESTOVA
ZA IDENTIFIKACIJU DECE TALENTOVANE ZA FUDBAL
Pregledom navedenih i drugih istraživanja posvećenih otkrivanju, identifikaciji, selekciji ili razvoju talenata u fudbalu ili srodnim timskim sportovima (naročito radova Rellya i sar., Gapona, Maline i sar, Vaeyensa i sar, Frankla
D., Villiamsa A.), dolazi se do zaključka da najčešće korišćene baterije testova
za procenu fudbalskog talenta igrača od 12 do 14 godina starosti obično pokrivaju sledeće domene:
1. Fizičke karakteristike ili antropometrijski profil – somatotip:
Procenjuje se na osnovu mera telesnih dimenzija (visina, težina, kožni nabori,
dijametri, obim ekstremiteta)
‌
48
+
2. Status zrelosti – odnos kalendarske i skeletne (biološke starosti)
3. Fiziološki profil ili funkcionalne sposobnosti - anaerobne sposobnosti:
a) 505 agility test
b) sprint na 30 m
c) T-Test (speed&agility)
d) ponovljeni sprintevi ili brzinska izdržljivost (300 m trčanja podeljenog na 5 kružnih sprinteva od po 10, 20, 30, 40 i 50 m u sukcesiji)
e) skok u vis iz mesta (eksplozivna snaga).
Fiziološki profil obično ne uključuje ni jedan test aerobne izdržljivosti,
jer ta sposobnost diskriminira igrače po fudbalskoj uspešnosti tek na uzrastima
od 15 i više godina starosti.
4. Veštine specifične za fudbal:
a) Test driblinga
b) Test dodavanja / zaustavljanja
c) Test šutiranja
5. Psihološki profil
a) Motivaciona orijentacija (Ego orijentacija ili orijentacija na zadatak; meri se TEOSQ upitnikom, Duda, 1989);
b) Test sportske takmičarske anksioznosti (SCAT, Martens, 1975)
c) Test psiholoških veština borbe (ACSI, Smith et al, 1994) Test je
za primenu na našoj populaciji preveden u Republičkom zavodu
za sport (Bačanac, 2005) i za njega još uvek ne postoje norme.
6. Perceptivno-kognitivne veštine
Za procenu kognitivnih sposobnosti koje značajno determinišu uspeh u
učenju i izvođenju tehnike i taktike fudbala ne postoje specifični testovi namenjeni proceni tzv. „sportske inteligencije“ (a diskutabilno je da li takva sposobnost uopšte i postoji), već se različiti autori snalaze na razne načine i uglavnom
koriste neke od testova iz domena prostorno-perceptivnog faktora (npr. testove
perceptivne identifikacije, edukacije spacijalnih relacija itd.) i bar jedan test
opšte intelektualne sposobnosti.
Za procenu perceptivno kognitivnih veština samo retki autori koriste testove anticipacije, vizuelnog pretraživanja i prepoznavanja šablona (obrazaca)
igre, dok ih ostali izbegavaju jer su vrlo složeni i zahtevaju posebno obučene
trenere, psihologe i druge stručnjake koji bi ih konstruisali tako da zadovoljavaju sve kriterijume dobrih testova. Na primer, za test anticipacije potrebno
je da se pripreme video klipovi (filmići) u kojima su prezentovane simulacije
+
49
igre 1 na 1, 3 na 3, 6 na 6, 11 na 11. Obično ti testovi sadrže po 30 takvih video
klipova, a od fudbalera se traži da anticipiraju pravac protivnikovog driblinga,
pasa, trčanja ili nešto drugo. Slično je i sa sposobnostima „čitanja igre“ za čije
merenje je, takođe, potrebno mnogo veštine i znanja, jer za tako složenu veštinu nije lako konstruisati dobar, objektivan, diskriminativan i validan test.
4. PREDLOG BATERIJE TESTOVA ZA PROCENU
FUDBALSKOG TALENTA DECE OD 12 DO 14 GODINA
Imajući u vidu rezultate dosadašnjih istraživanja u domenu identifikaciije dece talentovane za fudbal (koji su se testovi najčešće koristili i koji
imaju najbolju prognostičku vrednost) s jedne strane, kao i stanje u našoj
sportskoj praksi s druge strane (raspoloživost i dostupnost pojedinih testova,
složenost i ekonomičnost procedura merenja, stručnost kadra koji bi obavljao merenje itd.), predlaže se jedna baterija testova za procenu fudbalskih
talenata kod igrača uzrasta od 12 do 14 godina. Ova baterija ne treba da
bude glomazna, već naprotiv lako primenljiva, ekonomična i jednostavna
za primenu. Istovremeno, testovi iz njenog sastava treba da pokriju sve relevantne domene fudbalskog talenta, da budu prognostički vredni, objektivni,
pogodni za ponovnu primenu (retest, praćenje) i zanimljivi (motivišući) za
same učesnike.
Bateriju testova za procenu fudbalskog talenta kod naših igrača starosti
od 12 do14 godina, čine sledeći testovi:
Fizičke karakteristike ili antropometrijski profil
Procenjuje se na osnovu merenja telesnih dimenzija:
• telesna visina
• telesna masa
Fiziološki profil ili funkcionalne sposobnosti – anaerobne sposobnosti:
• 505 Agility test
• sprint na 30m
• T-Test (speed&agility)
• test brzinske izdržljivosti (300m trčanja podeljenog na 5 kružnih
sprinteva od po 10, 20. 30, 40, 50m u sukcesiji)
• vertikalni skok iz mesta (eksplozivna snaga)
Testovi veština specifičnih za fudbal:
• dribling
• dodavanje/zaustavljanje
• šutiranje
Testovi psihološkog profila i kognitivnih sposobnosti
Izbor se prepušta proceni stručnjaka (trenera i psihologa).
‌
50
+
5. ZAKLJUČAK
Kao što je već istaknuto, identifikacija talenata predstavlja sastavni deo
i početni korak u stvaranju budućih vrhunskih fudbalskih igrača. Identifikacija
talenata omogućava da trenažni proces bude ekonomičniji (isplativiji) i efikasniji, tako što će se samo talentovanijim igračima obezbediti najoptimalniji
uslovi za rad i napredovanje. Na netalentovane ili nedovoljno talentovane pojedince neće se trošiti dragoceno vreme i novac.
Da bi proces procene fudbalskih talenata bio što objektivniji,
potrebno je da on bude naučno fundiran i, pre svega, multidisciplinaran. Složenost fudbalskog talenta i činjenica da faktori koji diskriminiraju talentovane od manje talentovanih igrača, variraju u zavisnosti od
vremena i tempa njihovog adolescentnog rasta i sazrevanja, zahteva da
proces identifikacije bude sistematski, dinamičan, multidimenzionalan i
longitudinalan.
Rezultati istraživanja su pokazali da se merenjem samo jednog
domena (fizičkog, antropometrijskog, fiziološkog, psihološkog ili nekog
drugog), ne mogu uspešno predvideti budući nivoi takmičarskog izvođenja fudbalera u odraslom dobu. Zato je potrebno da baterija za procenu
fudbalskog talenta kod mladih igrača sadrži testove koji procenjuju njihove fizičke i fiziološke karakteristike, biološku zrelost, veštine specifične za fudbal, psihološke karakteristike i veštine borbe, perceptivno
kognitivne veštine.
Longitudinalnim merenjem i praćenjem različitih dimenzija fudbalskog talenta povećaće se prognostička vrednost izabrane baterije testova i
tako smanjiti procenat pogrešno identifikovanih i/ili pogrešno odbačenih
talenata. Usled slabe prediktivne vrednosti primenjenih testova, ili usled
zanemarivanja činjenice da neki posebno nadareni igrači kasnije sazrevaju pa se njihov talenat može identifikovati tek na kasnijim kalendarskim
uzrastima.
Rezimirajući rezultate dosadašnjih istraživanja i preporuke vrhunskih stručnjaka u domenu otkrivanja, identifikacije, selekcije i razvoja
fudbalskih talenata, u radu je dat predlog jedne ekonomične, ali multidimenzionalne baterije testova koja bi se koristila u procesu višegodišnje
procene i praćenja mladih igrača predpubertetskog i ranog pubertetskog
uzrasta. Baterija “pokriva” više različitih dimenzija fudbalskog talenta
(od fizičkih i fizioloških karakteristika do psiholoških veština i veštine
specifične za fudbal), koje su se pokazale kao uspešni i pouzdani prediktori budućeg fudbalskog izvođenja. Istovremeno, trudili smo se da izabrani testovi budu relativno jednostavni za primenu, pogodni za višegodišnja
uzastopna merenja i da već poseduju proverene metrijske karakteristike.
+
51
Pri primeni ove ili neke druge slične baterije testova namenjene identifikaciji sportskih talenata, treba imati u vidu činjenicu da na njenu efikasnost
(prognostičnu vrednost) značajno utiče kvalitet trenažnog programa u koga su
potencijalni sportski talenti uključeni. Jer, identifikacija talenata je samo jedan
korak u vrlo složenom i odgovornom procesu otkrivanja, razvoja, usmeravanja i selekcije mladih osoba koje poseduju potencijale za buduća ili aktuelna
vrhunska izvođenja. U tom procesu podjednaka pažnja mora se posvetiti, ne
samo razvoju specifičnih fudbalskih veština, fizičkih i fizioloških sposobnosti,
već i psihološkim karakteristikama i veštinama bez kojih ni jedan, ma koliko
talentovan pojedinac, ne može postati vrhunski fudbalski igrač.
LITERATURA
1. Aleksić, V., Janković, S. (2006): Fudbal: Istorija-Teorija-Metodika. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Branmil.
2. Bačanac, Lj. (2001): Karakteristike intelektualnih sposobnosti sportista
sportskih igara. Magistarska teza, Beograd: FSFV.
3. Duda, J. (1989): Relationship Between Task and Ego Orientation and the
Perceived Purpose of Sport Among High School Athletes. Journal of Sport
& Exercise Psychology, 11, 318-335.
4. Falk, B., Lidor, R., Lander, Y, Lang.B. (2004): Talent Identification and
early development of elite woter-polo players: a 2-year folow-up study.
Journal of Sports Sciences, 22 (4), 347-335.
5. Gopon, T. (2005): Talent Identification and Development in Professional
Club Soccer. http//www.osysa.com//TalentID
6. Grasso, B (2005): The kids are Alright. http://www.IYCA.org
7. Hoare, D.G., Warr, C.R. (2000): Talent identification and women’s soccer:
An Australian experience. Journal of Sports Sciences, 18, 751 -758.
8. Kluka, A.D. Long-term athlete development: Systematic talent identification.
http://www.kennesaw.edu/wls
9. Malina, R. (2006). Growth, maturation and physique of youth soccer
players. http://www.usyouthsoccer.ogr.doc
10. Malina, R., Ribeiro, B., Aroso, J., Cumming, S. (2007): Characterstics of
youth soccer players 13-15 years classified by skill level. British Journal
of Sports Medicine. http://www.bmjjournals.com
‌
52
+
11. McGregor, B. (2006): The Use of gene-based technologies for talent identification in high-performance sport. http://www.sportecoach.com.au
12. Morris, T. (2000): Psychological characteristics and talent indentification
in soccer. Journal of Sports Sciences, 18, 715 -726.
13. National Talent Search Program – What is it? http://www.ais.org.au
14. Nishijima, T., Hisaoka, Y., Suzuki, H., Otsuka, K., Matsumoto, M. (2001):
The structure of soccer talent assessment by coaches. Japan Journal of
Sport Coaching, http://www.taiiku.tskuba.ac.jp
15. Reilly, T., Bangsbo, J., Franks, A (2000): Antropometric and physiological
predispositions for elite soccer. Journal of Sports Sciences, 18, 669-683.
http://www.acessmylibrary.com
16. Reilly, T., Williams, A. M., Newill, A., Franks, A. (2000): A multidisciplinary approach to talent identification in soccer. Journal of Sports Sciences,
18, 695-702.
17. Stojanovic, G (2005): Talent Identification and its Role in Tennis.
http://www.ausport.gov.au
18. Tom, T. (2000): How to Assess Soccer Players Without Skill Tests. USYSA
workshop in Chicago 1999.
19. Vaeyens, R., Malina, R. M., Janssens, M., Van Renterghem, B., Bourgois,
J., Vrijens, J. and Philippaerts R. M. (2006): A multidisciplinary selection
model for youth soccer: The Gent Youth Soccer Project.
http://www.bjsm.bmj.com/cgi/content
20. Williams, A. M., Reilly, T. (2000): Talent identification and development
in soccer. Journal of Sports Sciences, 18, 657-667.
21. Williams, A. M. (2000): Percceptual skill in soccer: Implications for
talent identification and development. Journal of Sports Sciences, 18,
737-750. http://www.acessmylibrary.com
+
53
‌
54
+
Stručni članak
ZNAČAJ TAKMIČARSKE ANALIZE U
POBOLJŠANJU REZULTATA PLIVAČA
UDK 797.2.012.42
Vladan Marković
Visoka sportska i zdravstvena škola
e-mail: zlatnidelfin@sbb.rs
Sažetak: Plivački sport u svetu ima veliku popularnost što se ogleda učestvovanjem
preko sto zemalja na Olimpijskim igrama. U Srbiji plivački rezultati ne prate trend
napretka u svetu, osim nekoliko talenata koji drže korak sa svetskom elitom. Razlozi
su dobro poznati: 1. nedostatak uslova (funkcionalnih olimpijskih bazena), 2. stručnih trenera, 3. finansijskih sredstava za programe vrhunskih plivača, itd. Rezultat u
plivanju uslovljen je simbiozom različitih faktora: a) trenutna fizička i funkcionalna
pripremljenost, b) tehnika plivanja, c) psihološka priprema, d) taktička priprema, e)
spoljašnji uslovi na takmičenju, plivački kostim, način merenja vremena itd. Takmičarska analiza trke olakšava plivačima i trenerima da svaku trku sagledaju po, takozvanim, segmentima trke. Savremena metodologija omogućava prikupljanja podataka relevantnih takmičarskih parametara (za svaku trku), verodostojno registrovanje
rezultata ispitivanih parametara i njihovu adekvatnu analizu i obradu (u svakoj trci za
svakog plivača posebno). Ovakva analiza predstavlja idealnu mogućnost za korekciju greške i sugestiju kako da se, u narednom periodu poprave nedostaci. Taktička
priprema za nastup, razvija se i usavršava u procesu treniranja. U toku tog procesa
i treneri i plivači imaju mogućnost da izaberu najefikasniju pripremu za nastup na
takmičenju.
Ključne reči: takmičarska analiza, plivačke discipline, sportska selekcija, plivačka tehnika, startna faza, faza okreta, dužina zaveslaja, frekvencija zaveslaja, plivačka strategija
UVOD
Dostignuća u sportu pokazuju stalno poboljšanje rezultata u svim uzrasnim kategorijama sportista i na svim nivoima takmičenja pa se nameće pitanje: kolika je granica čovekovih motoričkih sposobnosti? Taj stalni progres u
rezultatu sportista uslovljen je i napredovanjem naučnih istraživanja, dolaženjem do novih naučnih saznanja u raznim oblastima, sve većom međunarodnom konkurencijom na velikim takmičenjima i postizanje sve boljih rezultata
(usled poboljšanja uslova rada, metoda treninga, tehničkih dostignuća u sportu, popularizaciji sporta i sportskih takmičenja kod mlade populacije i njihovo
uključenje u sistematski trenažni proces).
Vrhunski sport u poslednjim decenijama beleži veliki kvalitativni i
kvantitativni skok. Taj trend nije posledica slučaja već plod uske saradnje kineziologije sa ostalim naučnim i tehničkim saznanjima. Uz kineziološke parametre deluju i ostali činioci kao što su: morfološki, motorički, funkcionalni i
prihološki.
Uspeh u svim sportskim disciplinama, pa tako i u plivanju, zavisi od niza povezanih faktora kao što su: biomotoričke sposobnosti, kognitivne i konativne funkcije, motivaciona struktura, pedagoški procesi obučavanja, optimalan i duže vremena sprovođen trening, odgovarajuće antropometrijske dimenzije, odnosno morfološka struktura i građa. Na uspešnost u plivanju, uz uticaj
specifične težine, rasporeda centara težišta i potiska, zatim antropometrijskih
veličina (visine, dužine ekstremiteta, pokretljivosti zglobova, rasporeda mišićne mase), te vitalnog kapaciteta, utiču još mnogi faktori, čije je delovanje
prisutno ali ne i lako merljivo.
Faktori koji utiču na rezultat plivača mogu da budu:
– trenutna fizička i funkcionalna pripremljenost,
(optimalno stanje pripremljenosti- sportska forma),
– tehnika plivanja (efikasan stil plivanja),
– psihološka priprema (voljno, motivaciono pripremljen i psihički stabilan sportista),
– taktička priprema (najracionalnije rasporediti snagu tokom trke i
iskoristiti svoje prednosti i analizirati kinetičke parametre u trci),
– spoljašnji uslovi na takmičenju, plivački kostim, način merenja vremena itd.
Navedeni kriterijumi utiču na rezultat u različitim odnosima, u zavisnosti od individualnih (psihofizičkih) sposobnosti plivača.
Poboljšavaju se i socio-ekonomski uslovi koji utiču na bolju pripremljenost sportista u kondicionom, tehničkom i taktičkom smislu, menjaju se
uslovi treninga, usavršavaju metode i sredstva trenažnog rada, vrši se stalna
kontrola i selekcija. Sve to, pokazuje da se radi o kontinuiranom pronalaženju
novih mogućnosti u cilju postizanja što boljih rezultata i rekorda.
Postizanje vrhunskih sportskih rezultata u plivanju u direktnoj je zavisnosti od dužine sportskog staža (po nekim ruskim i australijskim trenerima,
period od 8 do 10 godina je potreban da bi se došlo do vrhunskog rezultata).
‌
56
+
V. Marković: Značaj takmičarske analize u poboljšanju rezultata plivača
Ipak, prerano usmerenje trenažnog procesa ka vrhunskom sportskom
rezultatu dovodi do ranog rezultata (u određenoj starosnoj kategoriji) i može nepovoljno da utiče na dužinu sportskog staža (srpski sindrom). Prerano
insistiranje na sportskom rezultatu, odgovornost za stalni napredak rezultata,
naročito u periodu stabilizacije (kod ubrzanog rasta oko 14 godina kod devojčica, a 16 godina kod dečaka, dok kod usporenog oko 16 godina kod plivačica,
i 18 godina kod plivača), može da dovede do zasićenja i preranog napuštanja
plivanja. To bi svaki trener i roditelj, kao faktor velikog uticaja na tok karijere
plivača, trebao da zna i da obuzda preterane ambicije koje mogu da deluju
limitirajuće i negativno na sportski razvoj mladog čoveka - plivača.
PROBLEMI RAZVOJA VRHUNSKOG PLIVANJA
U SRBIJI
Rezultati u plivanju koji se ostvaruju u našoj zemlji, nisu napredovali kao u nekim zemljama Evrope i sveta (Americi, Australiji, Kini, Italiji,
Mađarskoj, Sloveniji), a za stanje rezultata u Srbiji postoji više uzroka:
1. nedostatak većeg broja zatvorenih bazena u mnogim sredinama koji su u funkciji za takmičarsko plivanje;
2. nedovoljno masovna i kvalitetna plivačka baza;
3. mali broj kvalitetnih seniorskih plivača;
4. nedovoljna finansijska podrška Saveza i Kluba za stvaranje vrhunskih plivača;
5. nedovoljan broj stručnog trenerskog kadra, kao i drugih pratećih
lica potrebnih u „timu“ vrhunskog sportiste;
6. neusmerenost dece i omladine kroz školski i rekreativni sport na
plivanje, itd.
Potvrda prethodne analize plivanja u Srbiji je i komentar našeg superstara Milorada Čavića, koji živi i u kontinuitetu trenira u Americi i Italiji, da
posle osvojene srebrne olimpijske medalje na OI u Pekingu i nekoliko meseci
provedenih u treniranju na bazenima u Srbiji, nema uslova i stručnog rada za
vrhunske rezultate i da je neophodno da se u narednom periodu to promeni kako bi se u skorijoj budućnosti pojavilo mnogo više mladih talentovanih plivača, koji bi mogli da naslede njega i ostale srpske učesnike Olimpijskih igara.
Takmičarska analiza plivača
Potreba za detaljnijom analizom trke plivača rasla je sa popularnošću i porastom kvaliteta plivačkog sporta i radi postizanja što boljih rezultata (u sve oštrijoj konkurenciji na takmičenju) morala se koristiti naprednija
tehnologija.
+
57
Merna elektronika daje informacije o prolaznim vremenima (na svakoj dužini bazena) i meri konačno vreme. „Prolazna“ vremena su oduvek bila
dobrodošla plivačima (a i upućenijim gledaocima) za bolje praćenje toka trke.
Ipak, većina tehničkih elementa koji obeležavaju trku su „prikrivena“ i potreba
za detaljnijom takmičarskom analizom i njihovom identifikacijom se pokazala
kao nužna. Iz tih statističkih analiza jasno se vidi u kojim delovima trke i u
kojim elementima su neki plivači bolji od drugih. Odštampana analiza ovog
izveštaja, pored konačnog vremena sa prolazima, sadrži i: vreme starta, okreta,
čistog plivanja, finiša, analizu stila plivača preko dužine, frekvencije i broja
zaveslaja.
Poslednjih 15 godina takmičarska analiza postaje regularna analitička
procedura na svakom većem takmičenju. Svrha takmičarske analize je da
pokaže treneru i plivaču jasan i detaljan sadržaj svake trke na takmičenju.
Ona pokazuje u kojim delovima trke i u kojim parametrima su neki plivači
bolji od drugih. Razlog korišćenja ovih analiza kod trenera vrhunskih plivača
je da:
1. istražuju i kasnije progresivno unapređuju takmičarski model
plivača,
2. identifikuju (analizom parametara u svakoj fazi trke) i poprave slabosti u takmičarskom izvođenju (unapređivanjem tehnike, njenih
elemenata i taktike trke),
3. porede parametre između plivača u trci, plivačkih takmičenja i
takmičara, koji se takmiče na različitim takmičenjima u različito
vreme,
4. identifikuju promene napretka ovih parametara i same takmičarske
strategije npr. brži okreti kao posledica promene pravila, ili nove
tehnike koju plivač izvodi,
5. obezbede treneru informaciju koja mu pomaže u izboru najbolje
strategije za pobedu plivača, npr. eliminisati slabosti u trci kroz
trening - u toku vežbanja može se odrediti optimalan odnos dužine
i frekvencije zaveslaja u pojedinim delovima trke,
6. determinišu važne aspekte svake discipline ponaosob. Neka od
istraživanja bazirana na takmičarskoj analizi, pokazuju treneru
preko ovih parametara, gde treba da se koncentriše da bi poboljšao
rezultat plivača (npr. na 100 m leđno 1994. god. na Svetskom
prvenstvu).
‌
58
+
Sistem koji je usklađen sa mernom elektronikom pokazuje, startnu reakciju i prolaze na svakom okretu koji će biti uvršteni u takmičarsku analizu.
Startna faza počinje od startnog signala do prolaska plivačeve glave
kroz zamišljenu liniju na 15 m od startnog zida. Informacija o startnoj fazi u
trci pokazuje za koje vreme će plivač stići do 15 m (granica u svim tehnika do
koje je dozvoljeno ronjenje) od trenutka davanja starta. Za takmičarsku analizu,
koja je rađena na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. od strane Australijskog
instituta za sportska biomehanička istraživanja, korišćen je australijski format
za prikazivanja rezultata analize (Mason i Cossor, 2000.).
Pri startu, informacije su sadržavale:
– vreme koje je prošlo pri napuštanju startnog bloka,
– vreme pri fazi leta,
– vreme ronjenja i
– vreme koje je prošlo do dolaska plivača na 15 m.
Na kvalitet izvođenja ovih faza pri startu, veliki uticaj ima i “starter”
na takmičenju kao i sam pripremni (startni) položaj plivača na bloku uoči
davanja starta. Distance od 7.5 m ispred zida okreta i 7.5 m posle okreta,
određuju fazu okreta.
Faza finiša počinje na 5 m od cilja pa do trenutka dodira elektronske
ploče. Ostali delovi trke (bez faze starta, okreta i finiša) su poznati kao faza
slobodnog plivanja. Rezultati u plivanju za vreme starta, okreta i faze finiša
su izraženi u sekundama i koriguju se sa 1/50 sec. Što su kraći ovi parametri
ukupan rezultat je bolji.
Na inicijalnim individualnim merenjima, koja se rade nakon završene
trke - svaki start, okret i faza finiša su ponovo analizirani zbog individualne prosečne brzine za vreme te faze. Ovo se radi zbog međusobnog poređenja plivača
kroz ove faze kao i kroz fazu slobodnog plivanja. U upoređivanju brzine svake
faze, startna faza je dugačka 15 m, kao i faza okreta. Vreme u fazi finiša počinje
da se meri od trenutka kad glava prođe zamišljenu liniju na poslednjih 5 m do
dodira elektronske ploče i brzina faze finiša se računa kao vreme u poslednjih 5
m, tj. 4,5 m (pošto ruke prve dodiruju ploču oko 0,5 m ispred glave).
Informacije sadržane u fazi slobodnog plivanja uključuju i: dužinu zaveslaja (u metrima), frekvenciju zaveslaja (zaveslaj po minuti), specifičnu
plivačku brzinu (m/s) i indeks efikasnosti.
Dužina zaveslaja je put koje telo pređe za vreme jednog ciklusa zaveslaja (od kad desna ruka krene u zaveslaj dok se ista ne položi na vodu posle
faze retropulzije).
+
59
Frekvencija zaveslaja se računa, kao broj zaveslaja (ciklusa) ostvarenih za jedan minut u toku faze slobodnog plivanja. Frekvenciju ne treba
mešati sa brojem zaveslaja, koji predstavlja broj ciklusa koji se ostvari u
fazi slobodnog plivanja u datoj deonici.
Specifična brzina plivača je definisana kao dužina puta koju plivačeva
glava pređe za jednu sekundu i meri se u toku faze slobodnog plivanja.
Svaka faza slobodnog plivanja (izuzev kod kraul stila koji plivaju duže od 400 m) traje 18,5 m, osim prve koja je 10 m i poslednje koja je 20 m. U
slučaju disciplina kraula dužih od 400 m, svaka faza slobodnog plivanja ima
35 m, osim prve koja ima 27,5 i poslednje koja ima 37,5 m.
Dužina i frekvencija zaveslaja su dva parametra koja determinišu plivačku brzinu. Povećavanje frekvencije zaveslaja u sekundama, i dužine zaveslaja u metrima, povećava brzinu plivanja u m/s. Da bi plivao brže, plivač mora
povećati frevenciju i/ili dužinu zaveslaja.
Indeks efikasnosti zavisiće od povećanja plivačke brzine uz povećanje
dužine zaveslaja u toku faze slobodnog plivanja. Indeks efikasnosti je veći ako
se pliva sa dužim zaveslajima, manjom frekvencijom, nego sa većom frekvencijom i kraćim zaveslajima koji postižu specifičnu plivačku brzinu. Indeksi
efikasnosti se mogu koristiti za poređenje faza slobodnog plivanja među plivačima u određenim tehnikama u različitom vremenu trke ili u različitim dužinama disciplina za koncept trke. Kao što imamo plivačku progresiju tokom
trke, tako imamo i smanjenje indeksa efikasnosti tokom trke. Ovo pokazuje da
postoji velika povezanost između rezultata trke plivača i prosečnog indeksa
efikasnosti u trci. Bolji rezultati imaju veći indeks efikasnosti i obrnuto. Iz
ovog razloga indeks efikasnosti se može uzeti kao relevantni parametar u poređenju faza slobodnog plivanja između dva plivača. Efikasnost se računa za
svaku tehniku posebno i ne treba se međusobno porediti.
Preko prosečnih tabličnih informacija u svakom aspektu trke, obezbeđena je interpretacija vrednosti plivačkih performansi u toku cele trke. Ona je
sadržana u vrednostima prosečne dužine zaveslaja, frekvencije, prosečne brzine i indeksa efikasnosti u fazi slobodnog plivanja, kao i u fazi okreta.
U poređenju prosečnih vrednosti slobodnog plivanja, svaki interval ove
faze se razlikuje u odnosu na distancu plivanja i delove trke. Prosečne vrednosti ovih parametara u tabličnom proračunu se prikazuju za svaki deo trke.
Totalno vreme bi trebalo izjednačiti sa aktuelnim rezultatom trke, za svakog
plivača. Svaka varijacija rezultata će se pokazati upravo u izlaznom rezultatu
takmičarske analize (Tabela 1).
‌
60
+
Tabela 1. Prikaz takmičarskih parametara na 100 m slobodno- OI Atina, 2004.
Ova informacija sadrži za svaku disciplinu određeni izveštaj o analizi
trka plivača (brzine u svim fazama trke) i tablični prikaz objašnjenih parametara svih takmičara u finalu i polufinalu.
Analiza faze slobodnog plivanja pokazuje promenu parametera dužine
i frekvencije zaveslaja, kao i specifičnu brzinu plivanja u plivačkom konceptu
(Grafikon 1).
Grafikon 1. Zavisnost frekvencije zaveslaja od brzine i dužine deonice
+
61
Ovaj grafikon zaista identifikuje zašto i u kojim delovima trke su pobednici bili uspešniji od ostalih plivača, daje bržu identifikaciju o slabostima
kod svakog plivača kroz prezentiranu strategiju u fazi slobodnog plivanja ili
pokazuje prezentiranu strategiju koja nije ispunjena.
Iz sadržaja ovog tabelarnog prikaza možemo zaključiti koje vreme je
izgubio svaki plivač u odnosu na drugog, u različitim aspektima trke. Podaci
u tabelarnom prikazu, takođe omogućavaju da se kvantifikuju performance različitih plivača u trci i porede različite faze u trci između plivača. Individualno
analizirani izveštaji omogućavaju za svakog plivača kvantifikovanu komparaciju između faza u trci.
ZAKLJUČAK
Svrha takmičarske analize je da pokaže trenerima, uz detaljne informacije, postignuća njihovih plivača na takmičenju i ukaže na propuste koje bi
trebalo ispraviti u budućem radu, da pomogne treneru da plivačima u različitim
disciplinama osmisli optimalnu i uspešnu strategiju u trci. Da bi plivači postigli
najbolje rezultate na glavnom takmičenju, moraju poboljšati vremena izvođenja elemenata u trci, koji su za datu disciplinu naučno prediktovani i ogledaju
se u visokim vrednostima faze starta, okreta i brzine slobodnog plivanja. Ove
analize trenerima omogućavaju definisanje takmičarskih modela plivača, tako
što će se brzina faze slobodnog plivanja održavati tokom trke na što većem
nivou, postignutim optimalnim odnosom dužine i frekvencije zaveslaja.
Ovakva kombinacija takmičarskih parametara je važna i individualna
za svakog plivača, i treneru može poslužiti da naknadno isplanira najoptimalniju kombinaciju dužine i frekvencije zaveslaja za buduća takmičenja. Zadata
dužina i frekvencija zaveslaja treba da bude relativno konstantna tokom faze
slobodnog plivanja u toku cele trke.
Posle trke, takmičarska analiza se, takođe, koristi da proveri da li je
planirana strategija, tj. taktika realizovana i da identifikuje sve slabosti u plivačkom izvođenju.
LITERATURA
1. Australian Institute of Sports, Biomechanics Departmant (1998): Biomechanical analysis, 1998 World Swimming Championship, Perth, Australia
2. Boomer,W. L(1996): Competitive Swimming. Lecture presented at the
University of Texas-Austin, Austin
3. Bidrman, J. (1998): Training a champion: Swimming Technique 37(1):10-13.
‌
62
+
4. Bidrman, J. (1997): Penny Heyns: The making of a Olympic champion.
Swimming Technique 33(4):18-21.
5. Cappaert, J. (1993): Biomechanical Analysis of the Swimming Events in
the 1992. Summer Olympic Games. Peport, published and distibuted by
USA Swimming, Colorado Springs
6. Competition Analyses of Swimming Events, Olimpic Games Atlanta 1996,
IOC, Subcomision on Biomehanical and Phyziology, Atlanta, Georgija, USA
7. Colwin, M. C. (2001): Swimming into 21st century. Leisure Press, Champaign, Illinois
8. Competition Analyses of Swimming Events, Olimpic Games Atina 2004,
IOC, Subcomision on Biomehanical and Phyziology, Atina
9. Craig, A. B., Skehan, J.A. Pawelczyk, and W. L. Boomer (2003): Velocity,
stroke rate, and distance per stroke during elite swimming competition.
Medicine and Science in Sport and Exercise 17 (6): 625-634, 1985
10. Ernest W. Maglischo: Swimming fastest. Human kinetics, USA
11. Maglischo, W. E. (2003): Swimming fastest. Mayfield Publishing Company,
Toronto
12. Marković, V. (2007): Uticaj antropometrijskih dimenzija na rezultate plivača. Magistarski rad. FFK, Beograd
13. Marković, V. (2010): Analiza šest plivačkih disciplina muškaraca na olimpijskim igrama u periodu 1992-2008, Doktorska disertacija, Alfa Univerzitet-fakultet za menadžment u sportu, Beograd
14. Meškovska, N., Popovski, D., Tufekdžijevski, A. (1999): Struktura na nekoi
biomehanički parametri i relacija na uspešnosta vo disciplini 100 delfinženski na SP vo Pert 1998. godina. Kongres na sportski pedagozi, Ohrid
15. Meškovska, N. (2000): Vlijaneto na nekoi biomehanički parametri vrz rezultatite vo individualnite disciplini od ženskoto plivanje na OI vo Atlanta
1996. godina. Magisterski trud, FFK, Skopje
16. Sydney Olimpic Games 2000, Biomechanical Analysis (Australian format), Medical research Commision in Sport Science, Biomehanical Depr.,
Australian institut of Sport, Sydney
17. Zaciorsky, V.M., N.Zh. Bulgakova, and N.M. Chaplinsky (1979): Biomechanical analysis of starting technique in swimming. In International Series
on Sport Sciences.Vol.8, Swimming III, edited by J. Terauds and E.W.
Bedingfield, 199-206. Baltimore
+
63
‌
64
+
Stručni članak
UPRAVLJANJE RIZIKOM U SPORTU I
SPORTSKIM ORGANIZACIJAMA
UDK 005.334:796/799
Sretenka Dugalić
Visoka sportska i zdravstvena škola
e-mail: sretenkad@beotel.net
Sažetak: Upravljanje rizicima je strategija koja se doskora implementirala
isključivo u finansijskim organizacijama. Savremeni tržišni uslovi, nastali kasnije koji su osobito pogodili otvorene korporacije, iziskuju transparentno poslovanje, kao preduslov naporima za efikasnije upravljanje ukupnim resursima
bilo koje, a time i sportske organizacije. Kako i one sve više počinju da posluju
na tržišnim principima, višestruko se izlažu brojnim rizicima, te tako raste i potreba da se u sportskom biznisu obrazuju kompetentni sportski menadžeri koji bi
kreirali, implementirali i procenjivali primerene strategije za upravljanje, ako je
moguće, svim rizicima koji nastaju. Sve veća izloženost sportskih organizacija
dejstvu bezbrojnih rizika, iznedrila je i novo specijalističko područje u okviru sportskog menadžmenta: upravljanje rizicima i njihovu kontrolu. Teorijski
postulati i savremena preduzetnička filozofija stvorili su okvir za selektivnu
primenu strategija upravljanja rizicima, koje se primarno bave rizikom ostvarenja poslovnog rezultata, a posledično i finansijskog rezultata u sportskom
biznisu.
Ključne reči: rizici, upravljačke strategije, obrazovni apekti
UVOD
Izučavanje pojave i refleksije rizika ukazuje da oni, između ostalog,
značajno ovise o obimu i načinu plasiranja sredstava. Očekivanja sportskih
menadžera da se ostvari neki nivo prinosa, bez prethodnog početnog kapitala, i reinvestiranja u jačanje tehnološke i tržišne osnove, ponekad u sportu
rezultira gubitkom. Pri tome se zanemaruje princip transparentnosti, i ne ukazuje dovoljan značaj pokazateljima uspešnosti poslovanja kao što su brzina
obrtaja kapitala i njegova prosečna cena, što dovodi do toga da se uloženo ne
povrati. Neefikasna alokacija oskudnih resursa dodatno je izložena rizicima
svojstvenim sportu kao što su: povređivanje sportista i ispadanje iz daljeg sistema takmičenja, neizvesnost rezultata, lobiranje, povećani bezbedonosni rizik takmičara usled političkog i drugih pritisaka i sl.
Istraživanja oboljenja i povreda koje zahtevaju lečenje, provedena u
jednom fudbalskom klubu u Srbiji pokazala su sledeće: infekcije gornjih disajnih puteva u trajanju od 2 do 5 dana, i ostala oboljenja 1 - 2 dana. Najčešće su
povrede nogu, ispred povrede kičme, glave i ruku. Među pojedinačnim povredama najčešće su kontuzione povrede (oko 55%), dok je broj bezkontaktnih
mnogo niži od kontaktnih. Za pohvalu je ovakvo precizno vodjenje evidencije,
ali koliko klubova u zemlji zaista vodi dokumentaciju o rizicima kojima su
izloženi sportisti i posetioci.
Kada je u pitanju organizovanje sportskih manifestacija od međunarodnog značaja, velika neizvesnost pozitivnog ishoda često obeshrabri one koji
žele da se kandiduju za organizatore. Ali, nerealno je očekivati da će se sve
aktivnosti oko sportskih događaja odvijati uspešno same po sebi, po inerciji, ili
bez ikakvih neželjenih poteškoća ili posledica. U radu su prikazani neki veoma
važni obrazovni i upravljački aspekti rizika koji (pored finansijskih i marketinških) imaju odlučujuću ulogu za uspeh bilo koje grane sporta, organizacije
ili manifestacije.
U praksi postoje tri pojavne forme rizika: pojedinačni (npr. kod kandidature za organizovanje velikih sportskih manifestacija), profesionalni (npr.
konstantnog uvećanja sportskih performansi i s tim u vezi praga za ostvarenje
sportskog rezultata), i opšti rizik koji se vezuje za tzv. ’višu silu’ koju pored
sve izraženijih prirodnih katastrofa, sve češće čine teroristički napadi i slična
nepredviđena dešavanja.
Poslovni rizik u sportu se najčešće vezuje za: rizik odustajanja od posla,
strategijski i operativni rizik, rizik koji proističe iz zakonske regulative zemalja, kamatni i kursni rizik, rizik naplate potraživanja, rizik likvidnosti, politički
rizik zemalja domaćina sportskih događaja, pravni rizik, rizik vezan za talenat
kao redak ljudski resurs, vremenski rizik (otkazivanje događaja usled lošeg
vremena), rizik povezan sa finansijskim uslugama i sl., a u krajnjoj liniji se svi
oni iskazuju i mere putem finansijskog rizika.
Nematerijalni rizici se obično dovode u vezu sa gubitkom poslovnog
ugleda (imidža, referenci, kvalifikovanosti, kompetencija...), pri čemu se retko
analiziraju posledice negativnog imidža na sport, sponzore i sportiste. Imidž je
preterano glorifikovan, i kada sportska organizacija nije dobro pozicionirana,
ima očiglednih problema oko isporuke kvalitetne igre i satisfakcije retkim posetiocima sportskih događaja, govori se o posedovanju čak „sportske marke“,
koja nema nikakvu tržišnu vrednost.
Svaki rizik ima svoju cenu, koju uvećava obim kapitala neophodnog
da amortizuje njegovo negativno dejstvo. Uz proklamovanu deregulaciju i
‌
66
+
S. Dugalić: Upravljanje rizikom u sportu i sportskim organizacijama
značajnu ispoljenost sporta konkurentskom pritisku, on postaje jos složeniji,
pa su logični napori sportskih menadžera da se na sve pojavne forme rizika u
sportu odgovori adekvatnim strategijskim rešenjima.
Donošenje, implementacija i kontrola strategija za upravljanja rizicima je
u delokrugu rada top menadžmenta, a ove aktivnosti iziskuju kontinuiran proces.
Kako sportske klubove uglavnom svrstavamo u male organizacije, nije isplativo
da se za sve poslovne funkcije organizuju sektori i angažuje kompetentan ljudski
resurs, što osobito pogađa upravo delokrug upravljanja rizicima.
Upravljanje rizicima se sprovodi putem više etapa koje se podvode
pod: identifikaciju rizika, procenu rizika, kontrolu rizika i finansiranje rizika,
tj. metode njihovog pokrića. Kako sportske organizacije u celom svetu posluju
na tržišnim, konkurentskim principima, ili zbog zaoštravanja uslova privređivanja (transformacija, tranzicija zemalja) silom prilika svoju sportsku ponudu
predstavljaju tržištu; u budućnosti će biti prisiljene portfolio riziku posvetiti
dužnu pažnju ili će prosto nestati sa sportske scene.
Smatra se da je za efikasno upravljanje rizicima potrebno imati: sposoban personal, podelu zaduženja, jasna pojedinačna zaduženja i jačanje odgovornosti. Praksa pokazuje da u sportskim organizacijama u Srbiji (i kod organizovanja značajnih sportskih manifestacija evropskog ranga) ovi parametri
i izostanak rezultata nisu predmet analitičkih procesa, a najviše upravljačke
strukture nisu niti obučene za provođenje strategija za upravljanje rizicima.
S tim u vezi na upravnim (ili nadzornim) odborima ostaju ključni elementi kao što su: struktura odbora (organizaciona forma, kontrola, revizija),
procedura izveštavanja o rizicima, obrazovanje i ekspertiza, i procesi u odboru koji periodično, putem formalnih pomagala vrše funkcije upravljanja
rizicima.
Neuspesi sportskih organizacija pokazuju da nema efikasnog upravljanja rizicima, ili se ne poznaje rizik koji se preuzima. Čak i kada je upravljanje
rizicima u delokrugu rada menadžera, ispostavlja se da ih oni ne razumeju, da
su upravni ili nadzorni odbori neefikasni ili nemaju implementirane procese
upravljanja rizicima, niti se na njihovom razvijanju radi.
RIZICI SVOJSTVENI SPORTSKOM OBJEKTU I
SPORTSKOJ MANIFESTACIJI
Savremeni oblici sportskog biznisa obavljaju se u uslovima nesigurnog i
promenljivog okruženja, u kojem dominiraju neizvesnost i s njom povezani poslovni rizik (od neuspeha, nepredviđenih gubitaka, povreda i sl.). Neizvesnost
je situacija u kojoj potpuno ili delimično nedostaje informacija o mogućim
stanjima objekta i okruženja. Uzroci neizvesnosti su različiti i brojni: složenost
ekonomskih odnosa, politički i međunarodni uticaji, ponašanje ljudi, naučno+
67
tehnički progres, uticaji prirodnog okruženja... Suprotno od neizvesnosti, rizik
predstavlja stepen sigurnosti (odnosno nesigurnosti) sportske organizacije u
realizaciji svog cilja. Rizik je šansa (verovatnoća, opasnost) neželjene štete,
gubitka ili odstupanja od cilja, povezana s konkretnim poslovnim poduhvatom
(odlukom). Neizvesnost se povezuje s objektivnom realnošću/stvarnošću, a
rizik sa konkretnom realnošću poslovanja i radu sportske organizacije u kojoj
sportski menadžeri donose svoje poslovne odluke.
Rizik je složena, stalna, neizbežna i neizvesna pojava, sadržana u svakoj
ljudskoj i poslovnoj aktivnosti. On se u sportu može smanjiti uvođenjem bolje
organizacije, kontrolom kvaliteta, unapređenjem i racionalizacijom poslovanja,
pravilnim izborom ljudskih resursa (kadrova) i njihovim stalnim obrazovanjem
i obukom, zaštitom na radu i drugim merama. Menadžment nastoji da izbegne
rizik, ili da ga svede na najmanju moguću meru, pa se prilikom izbora
između rizika i moguće koristi, odlučuju za njihovu optimalnu kombinaciju
(alternativu). Pri tome se podrazumeva mogućnost merenja ili ocene rizika,
koji se nikad ne mogu apsolutno isključiti, a koji u manjoj ili većoj meri mogu
ugroziti poslovanje sportske organizacije ili realizaciju projekta (izgradnja
sportskog objekta, organizovanje sportske manifestacije, život i zdravlje ljudi,
materijalna ili moralna šteta, itd.). Kontinuiranim proučavanjem i analizom
mogućih rizika, može se doći do raznih saznanja o merama i radnjama koje se
mogu preduzeti u cilju smanjenja rizika i nesigurnosti projekta.
Koristan način donošenja odluka je da se neka aktivnost sagleda putem
generičkog procesa donošenja odluke. Prva faza obuhvata stalni monitoring
sredine, okruženja i tekućih operacija u organizaciji. Na određenom stepenu
istraživanja dolazi do prepoznavanja problema i javlja se potreba da se donese
jedna ili više odluka, koje upućuju na suštinu problema koji se rešava. Problemi
se mogu prepoznati kao pretnje ili mogućnosti (reaktivni/proaktivni). Mogu se
izraziti u odnosu na slabosti organizacione sposobnosti koja zahteva ispravke,
ili posebne snage koje bi se mogle iskoristiti. Dalja identifikacija alternativa
i njihova evaluacija su iterativni proces koji obuhvata istraživanje i snimanje
procesa radi suženja lista alternativa koje se razvijaju i procenjuju po fazama.
Da bi se upravljalo neizvesnošću, donosioci odluka se trude da uproste
proces odlučivanja i stvore pretpostavke za željeni nivo neizvesnosti, tako što
razmatraju neku uprošćenu verziju kao model komponenti za odlučivanje. To
se često čini intuitivno ili neformalno, koristi se procena, pretpostavke, dedukcija ili samo praktično iskustvo. Za važne odluke (gde vreme i drugi resursi
dopuste), mogu se koristiti i formalni procesi (modeli) podrške odlukama, koji
uključuju razne eksplicitne dokumentovane modele. Oni pomažu na različitim
stepenima procesa donošenja odluka. U sportskoj teoriji i praksi se izučavaju
izvori neizvesnosti koji igraju važnu ulogu u upravljačkoj strukturi procesa
donošenja odluka. Njihova pojavna forma mogu biti: politički rizik, kreditni
rizik, inflacioni ili valutni rizik, kamatni/kursni rizik, vremenski rizici (rizik
‌
68
+
probijanja rokova), rizici skrivenih mana sportskog objekta, rizik ostvarenja
poslovnog, finansijskog rezultata, ili preduzetnički rizik, ekonomski rizik, rizik osiguravanja dodatnih izvora finansiranja, bezbedonosni rizik kojem su
izloženi učesnici sportske manifestacije, i mnogi drugi.
Prema Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim
priredbama, i Evropskoj konvenciji o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca
na sportskim priredbama, donesenoj 1985. od strane Evropskog saveta, postoje
veoma određene obaveze u pogledu tehničkih normativa u standarda za sportske objekte u kojima se sportske manifestacije održavaju. Organizator sportske
priredbe dužan je prema zakonu, a u saradnji sa ministarstvom nadležnim za
održavanje javnog reda i mira, da omogući nesmetano odvijanje sportske priredbe, obezbedi sigurnost svih posetilaca kao i preduzimanje mera za predupređenje i onemogućavanje izbijanja nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim
priredbama, uključujući i priredbe sa povećanim rizikom. Postavlja se pitanje,
zašto su i pored usvajanja ove Konvencije, retki posetioci na domaćim sportskim
događajima i dalje izloženi dejstvu brojnih rizika, kada organizatorima stoje na
raspolaganju još brojnije upravljačke strategije pomoću kojih se oni mogu izbeći, umanjiti ili se njihovo dejstvo odložiti.
PRAĆENJE RIZIKA I KREIRANJE
UPRAVLJAČKIH STRATEGIJA
Izučavanjem rizika pre samog početka izgradnje sportskog objekta ili
projektovanja događaja, mogu se izbeći direktni gubici, zbog nezadovoljstva
učesnika projekta i gubitka reputacije same sportske organizacije i organizatora
projekta (događaja). Realnim sagledavanjem rizika stiče se poverenje svih
učesnika i saradnika da će posao biti završen uspešno i stvaraju se uslovi za
prevazilaženje problema do kojih može doći tokom realizacije. Procena rizika
je postupak kojim se vrši merenje veličine rizika koji može izazvati određeni
gubitak ili neuspeh, a takođe i uticaj pojave rizika na posmatrani projekat.
Da bi se izvršila adekvatna kvantifikacija i analiza rizika, utvrđuje se koje
ulazne informacije treba sakupiti kao i koji su njihovi izvori. U zavisnosti
od tipa projekta (prijateljska utakmica, derbi), uslova u kojima se izvodi
(postojeći rivalitet među igračima i navijačima), veličine (kapacitet sportskog
objekta), učesnika u njegovoj realizaciji (raspoloživi ljudski resursi), potrebnih
finansijskih sredstava, kao i drugih činilaca (anonimne prijave, pisanje medija,
pretnje nasiljem, i dr.) zavisi mogućnost i način prikupljanja potrebnih
informacija, kao i izbor odgovarajuće strategije za upravljanje rizikom. Kvalitet
prikupljenih ulaznih informacija za odlučivanje i procenu rizika značajno
doprinose izboru odgovarajuće strategije za upravljanje rizikom.
Prethodna iskustva organizatora, menadžera i saradnika na istim ili
sličnim projektima imaju velikog, ali ne i presudnog značaja. Zato menadžeri u
+
69
sportskim objektima nastoje da predvide, kontolišu i smanje posledice mogućih
rizika uzimajući u obzir sve prethodne činjenice kao i realno stanje. U tom
smislu, upravljanje rizikom podrazumeva identifikaciju rizika, kvantifikaciju
i analizu rizika, definisanje i primenu strategije upravljanja rizikom i kontrolu
sprovodenja odgovora na rizik.
Identifikacijom rizika se bliže definiše spisak specifičnih rizika u okviru
projekta izgradnje sportskog objekta ili održavanja sportskog događaja. Ovo se
može postići postavljanjem kompleta pitanja koji pomažu da se rizik razume u
projektnim ili tehničkim izrazima. Svi zaposleni u objektu podjednako snose
rizik, a najbolja zaštita je dobro obučen personal. Rizični događaji u sportskom
objektu se klasifikuju prema izvoru ili uzroku nastajanja, a zatim se rangiraju
prema mogućnostima uspešnog upravljanja reakcijama. Svi rizični događaji
neće uticati na projekat, već samo neki od njih, koji su povezani sa ostvarenjem
finansijskog rezultata. Zato, pored uticaja pojedinih značajnih rizičnih doga
đaja, posebno treba uzeti u obzir kombinaciju više rizičnih događaja koja
može imati izuzetno ozbiljan uticaj na rezultate projekta. Sportski menadžeri,
u saradnji sa ostalim upravljačkim i tehničkim osobljem treba da vrši sledeće
projekcije rizika: utvrđivanje skale koja odražava uočenu verovatnoću rizika,
opisivanje posledica rizika, procenu uticaja rizika na projekat, i evidentiranje
celokupne tačnosti projekcije rizika, da ne bi došlo do nesporazuma.
Nakon identifikacije rizika i njegove procene, vrši se evidentiranje rizika
gde se u obzir uzimaju dva kriterijuma: jačine uticaja i frekvencije ponavljanja.
U tu svrhu se izrađuju matrice koje vode čvrstim podacima za upravljački proces,
putem kojih je moguće evidentirati sve uočene rizike (Dugalić, 2007, str. 156).
Obrada rizika vrši se na osnovu izvršene identifikacije i analize rizika
koji se u realizaciji projekta očekuju. Tako se dobiju informacije o vrstama
rizika koji postoje, o tome gde i kada se mogu očekivati, koja je verovatnoća
nastajanja rizika, koji je stepen izlaganja riziku kao i način upravljanja i
kontrole rizika.
U praksi se razlikuju dva osnovna metoda upravljanja rizikom:
kontrola rizika (Risk Control), i finansijska kontrola rizika (Risk Financing).
Metodu kontrole rizika čine: izbegavanje i smanjenje rizika. Kada se uzmu
u obzir i finansijski aspekti koriste se još metode: zadržavanje i prenošenje
(prevaljivanje) rizika.
Pošto se dobije relativno jasna slika o tome šta se u pogledu rizika može
očekivati, treba planirati i formulisati određene aktivnosti kojima bi se smanjila
verovatnoća ostvarenja rizičnih događaja i mogućnosti nastajanja štetnih i
neželjenih događaja. Planiranje reakcije je proces formulisanja strategija za
upravljanje rizikom, odnosno pronalaženje i definisanje upravljačkih akcija u
projektu kojima bi se mogući gubici od rizičnih događaja sveli na najmanju
moguću meru. Neki autori strategije upravljanja rizicima objašnjavaju pla
‌
70
+
niranjem reakcije putem mogućih strategija kao što su: predupređenje ili sma
njivanje rizika, prebacivanje (prevaljivanje) rizika, izbegavanje ili ignorisanje
rizika i kontigentno planiranje.
Strategija predupređenja (smanjenja) rizika tokom izgradnje sportskog
objekta ili održavanja sportskog događaja, predstavlja upravljačku strategiju kod
koje se vrše određene izmene u poslovanju radi smanjenja ostvarenja rizičnog
događaja i njegovog uticaja na poslovanje. Na bazi saznanja o mogućim rizičnim
događajima do kojih se dođe u postupku identifikacije i analize rizika, pronalaze
se i definišu one promene u poslovanju koje će bitno doprineti smanjenju rizika.
Ove izmene mogu biti vezane za vremenski plan poslovanja, angažovanje po
jedinih vrsta resursa, budžet poslovanja sportskog objekta, poslovne specifikacije,
pojedine nabavke, traženi kvalitet... Bitno je da ove izmene ne utiču značajnije
na definisane ciljeve projekta sportske manifestacije, a da bitno doprinose sma
njenju neizvesnosti i rizika u poslovanju.
Menadžment sportskog objekta, koristi brojne strategije za upravljanje
rizicima nastupanja neželjenih događaja (nereda, tuče, loma inventara), a
jedna od njih je i strategija za upravljanje masom, tj. gomilom (crowd management). Strategija upravljanja masama razmatra sledeće elemente (Farmer,
Mulrooney, Ammon.1996.):
• vrsta i tip sportskog događaja (prijateljska, derbi...),
• sportski objekat i okruženje (lokacija, razmeštaj navijača, prilazi
stadionu...)
• postojeći rivalitet među igračima i navijačima (poznati izgrednici,
visok rizik),
• pretnje nasilja (anonimne prijave, pisanje medije...),
• plan za hitne intervencije (zbrinjavanje, evakuacija povređenih,
bezbedno napuštanje objekta),
• planovi o broju i rasporedu navijača (gomile na prilazima objektu,
tribinama), i
• plan raspoređivanja redarske službe i razvođenje publike.
Predupređenje rizika vrši se putem poslovne procedure, koja podrazumeva postojanje formalnog dokumenta, u kojem su definisani načini postup
anja u uslovima nastanka rizika i smanjenja odgovornosti. Rizik je nemoguće pokriti tokom 24 časa, ali se podelom odgovornosti (vlasnik, zaposleni,
publika, pokrovitelji, zakupci, takmičari) provodi sprovođenjem odredbi ovog
i drugih dokumenata (uputstva za korišćenje liftova, kućni red, postupanje
sa opremom, ponašanje u slučaju opasnosti itd). Svi zaposleni u sportskom
objektu i svi učesnici sportskog događaja moraju biti upoznati sa pravilima
standardne poslovne ili operativne procedure. Pre održavanja događaja, šef za
bezbednost mora podneti na uvid ocenu potencijalnog nastupanja rizika, i plan
za otklanjanje rizika u vidu formalnog dokumenta.
+
71
Neke neželjene događaje je moguće izbeći poštovanjem propisanih
pravila, održavanjem sistema (zaštita od požara, elektroinstalacionih i kvarova
na kanalizacionoj mreži, redovan servis opreme...), posebno ako se deo objekta
daje u zakup (precizno preduzimanje sigurnosnih mera, investicionog i tekućeg
održavanja). Dugogodišnjim praktičnim iskustvom, prema broju posetilaca i
dužini njihovog zadržavanja na servisu, izbeći će se rizici koji proizilaze iz
zadržavanja posetilaca (gužve, kontrolisana prodaja ponuđene hrane i pića),
komfornosti pokrovitelja (sigurnost poznatih ličnosti, sedišta, dodeljenog
personala) kod neplaniranog zadržavanja, sigurnost zaposlenih (mere zaštite
na radu), takmičara (zakonske odredbe) i samih sportskih aktivnosti (za ko
je pravne radnje snosi vlasnik). Elementi standardne poslovne procedure
su pored plana za upravljanje masom još: plan upravljanja alkoholiziranim
masama, medicinski planovi, plan upravljanja krizom i evakuacijom u slučaju
opasnosti, plan upotrebe parkinga i kontrole saobraćaja itd.
Nadoknada (kompenzacija) zaposlenima je strategija zadržavanja rizika. Zaposlenima se daju bonusi i nadoknade štete raspoloživim sredstvima, za
požrtvovanje ili odricanje u okviru njihovog delokruga rada, u vidu troškova
lečenja ili eventualno gubitka radne sposobnosti, nadoknade za pretrpljeni bol
i strah, vršenje odgovornog posla i sl. Takođe se planiraju i kazne (penali) za
nesavesno poslovanje ili neizvršavanje posla.
Prebacivanje (prevaljivanje) rizika predstavlja strategiju kod koje se
nastoji osloboditi rizika ili smanjiti rizik u sportskom objektu tako što će se deo
ili ceo rizik prebaciti na drugu stranku ili osobu. To se vrši klauzulom ugovora
putem kojih se oslobađa od nekih obaveza koje nosi rizik, ili se ugovorom rizik
prebacuje na drugu stranku, koja je sada odgovorna za upravljanje rizikom.
Takođe moguće je zaključiti ugovor o osiguranju od rizičnih događaja i tako
smanjiti štetu koju njihovo ostvarenje može doneti. Mogu se planirati brojne
akcije za npr. smanjenje rizika uništavanja imovine, ali takođe, moguće je
napraviti ugovor o osiguranju sportskog objekta od štete ili osiguranju objekta
od požara i time nadoknaditi eventualne gubitke. Strategija prevaljivanja ri
zika u objektu teži da se rizik prebaci na drugoga, npr. putem osiguranja kao
najčešćom formom, preko osiguravajućih društava, koja na sebe preuzimaju
obavezu isplate gubitka, u slučaju da do njega dođe. Oblici osiguranja u sport
skom objektu mogu biti: samoosiguranje, osiguranje od lične odgovornosti i
osiguranje imovine.
Osiguranje od lične odgovornosti je oblik osiguranja svojstven sportskim menadžerima. Ako dođe do povređivanja (učesnika sportskog događaja,
od sportista preko publike) usled (ne)preduzetih mera obezbeđenja od strane manadžera u sportskom objektu, druga strana (povređeni) može zahtevati
pravno obeštećenje. Odredbe ugovora o osiguranju se odnose na (ne)preduzete aktivnosti menadžera sa posledicama fizičkog povređivanja (materijalnog
oštećenja), gubitka ugleda ili psihičkih trauma.
‌
72
+
Najveći broj osiguranih slučaja na sportskim objektima (imovini) odnosi se na izloženost: požaru, udaru groma, vandalizmu, zlonamernim kvarovima, tuči, eksplozijama (podmetnutim, parni kotlovi), posledicama pušenja i
olujnim vetrovima. Ukoliko je broj izlaganja rizicima veći (vizuelna kontrola
se teže postiže kod većih objekata i fluktuacije), može se koristiti osiguranje po
svim rizicima. Pored pobrojanih, ova klauzula može da uključi kolapse, noćne
provale, zamrzavanje i pucanje vodovodnih cevi, rušenje objekta i sl. Ali redovno habanje i štete, zemljotresi, plavljenje i opšta dotrajalost konstrukcije ne
mogu biti predmet ugovaranja (tzv. viša sila).
Sportski objekat u kojem se održavaju sportske manifestacije ima teren
gde se obavlja sportska aktivnost (takmičenje, sportska igra), i uređen prostor
za smeštaj gledalaca (tribine), odnosno prostor uz sportski teren ako objekat
ne poseduje tribine. Organizator sportske priredbe dužan je prema zakonu, u
saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove javnog reda i mira, da obezbedi njeno nesmetano održavanje, kao i preduzimanje mera za predupređenje
i onemogućavanje izbijanja nasilja i nedoličnog ponašanja. Radi sprečavanja
nastanka ovih rizika preduzimaju se mere kojima se deluje direktno na sam
izvor rizika. Prema utvrđenom riziku, od organizatora se traži da preduzme
mere zaštite prema potencijalno ugroženim licima koja će prisustovati sportskoj manifestaciji. Mere koje se preduzimaju na sportskim priredbama, a koje je organizator dužan da ispoštuje, su obezbeđenje odgovarajuće redarske
službe, ili angažovanje pravnog lica ili preduzetnika radi obavljanja poslova
fizičkog obezbeđenja i održavanja reda na sportskoj priredbi.
Mere za predupređenje rizika su mere kojima se ne deluje na sam rizik,
odnosno na izvor ugrožavanja, već mere koje od organizatora traže da omogući
potencijalno ugroženim licima odgovoran odnos prema opasnostima koje prate sportske priredbe: upozorenja na rizik, zabrane, obaveštenja i uputstva...
Kod slučajeva povećanih i atipičnih rizika, organizator je dužan da vrši
kontrolu i otklanja rizik koji potiče od sportskog objekta i opreme, kontroliše
i otklanja rizike koji potiču od sportske aktivnosti, vrši izbor sposobnih sportista i utiče na njihovo ponašanje. Dakle, organizator je dužan da preduzme sve
mere za smanjenje, predupređenje i sprečavanje nastanka rizika na sportskim
objektima i njihovoj okolini (Dugalić, 2005, str. 216).
OBRAZOVANJE SPORTSKIH MENADŽERA ZA
UPRAVLJANJE RIZICIMA
Obrazovanje menadžera za upravljanje rizicima, u svetu, a i Srbiji sve
više dobija na značaju. U vezi s tim, održavaju se brojni seminari koji imaju
za cilj upoznavanje sa rizicima, njihovo prepoznavanje, merenje i sl. sa ciljem
kreiranja adaptibilnih rešenja i strategija za upravljanje neželjenim događajima.
+
73
Specijalistička područja se uglavnom razvijaju prema osnovnim grupama njihovih pojavnih formi: tržišni, kreditni i operativni, i prema organizacijama,
primarnom mestu akcionog delovanja menadžera: finansijski sektor i preduzeća. Sportski menadžeri mogu crpeti znanja iz ovih oblasti, pre svega: pravila
za implementiranje upravljanja rizikom, (ne)materijalne komponente potrebne
za uspostavljanje i implementaciju, ulogu linijskih menadžera u procenjivanju
rizika, ciljeve portfolia, upotrebe osnovnih mehanizama transfera rizika, razvijanje internih modela, upravljanje inputima za modele analize rizika, kontrolu
internih informacija i sl.
U novije vreme, pokušaj da se ova znanja apliciraju na sport, iznedrio
je brojna teorijska i praktična istraživanja, koja su rezultirala bogatom, primerenom literaturom. Takođe, u okviru institucija visokog obrazovanja u oblasti
sporta i rekreacije, razvijaju se i akredituju nastavni planovi namenjeni budućim sportskim menadžerima, koji ih osposobljavaju u okviru osnovnih ili
specijalističkih znanja.
Područja koja se izučavaju su: donošenje odluka i upravljanje rizicima,
akcioni planovi za hitno medicinsko zbrinjavanje učesnika, razvoj i implementacija planova za opštu bezbednost i zbrinjavanje posetilaca, tehnički apekti
zaštite koji proističu iz napajanja energijom, neželjena dejstva koja potiču od
opreme, rekvizita i same infrastruktue, zaštitu dece i omladine od prekomerne
izloženosti fizičkom i psihičkom naporu, izloženost dopingu i sl. (Spengler,
Connaughton, Pittman, 2006).
Takođe, menadžeri u sportu mogu crpeti znanja iz ove oblasti putem
brojnih radionica koje se putem elektronskih formi, odvijaju širom sveta.
Institucije visokog obrazovanja koje školuju trenerski kadar, akredituju nastavne planove koji se odnose na planiranje i upravljanje rizicima koji potiču
iz svakodnevnog bavljenja sportom, bilo personalnih ili onih koje prouzrokuje
oprema, sportski objekat, ili događaj kao što su pružanje prve pomoći, nadzor ili vođenje evidencije. U okviru sportskog menadžmenta razvijaju se nova specijalistička područja koja se bave bezbedonosnim rizicima, izloženosti
sportista zamoru usled putovanja, formiranje nadzornih odbora, finansijskim
aspektima kod ugovaranja, zakupa i organizovanja specijalnih događaja i mogućim gubicima u poslovanju.
Osnovna područja osposobljavanja za upravljanje rizicima u sportu
su: profesionalno bavljenje rekreacijom, strategijsko upravljanje i upravljanje sportskim organizacijama. Sportski menadžeri koji imaju afinitet za oblast
upravljanja rizicima, i apsolviraju ove edukativne procese, mogu se profesionalno baviti planiranjem ili konsaltingom. Kako se sve veći broj nekadašnjih
sportista okreće trenažnim procesima i preduzetništvu, pokretanje sportskih
škola i kampova, osnivanje teretana, klubova i preduzeća u okviru sporta, primarno nameće i imperativ ovladavanja strategijama za upravljanje svim rizicima koji se pojavljuju u savremenoj sportskoj praksi.
‌
74
+
Po uzoru na razvijene zemlje (SAD), mogu se zajedničkim naporom
službi unutrašnje bezbednosti i univerziteta, sistemski razvijati programi za
unapređenje sigurnosti sporta i smanjenje rizika kroz planirano upravljanje istima. Takvi su oblici saradnje ostvareni između National Centar for Spectator
Sport Safety and Security (NCS4) i The University of Southern Mississippi,
u čijoj se organizaciji održavaju seminari širom zemlje koji popularišu ovu
oblast i deluju preventivno. Podizanjem svesti stanovništva i multidisciplinarnim akademskim obrazovanjem stručnjaka iz oblasti predupređenja, politikama i procedurama za upravljanje masama, evakuacijom i pojavom neželjenih
događaja u sportu, doprinosi se značajnije većem interesovanju kako posetilaca, tako i populacije za sigurno bavljenje sportom.
ZAKLJUČAK
Koristi koji se stiču implementacijom strategija za upravljanje rizicima
kod izgradnje sportskih objekata, tekućem upravljanju ili organizovanju sportske manifestacije su višestruke:
• bolja posećenost sportskih manifestacija,
• viši prihodi za organizatore,
• veća bezbednost za sportiste, posetioce, sponzore, delegate, zaposlene...
• niži troškovi kroz smanjenje izdataka za nadokandu štete,
• efikasnije upravljanje organizacijom, sportskim događajem i procesima,
• usklađenje sa zakonskim normama, regulativom i drugim formalnim zahtevima (ugovaranje), te
• sticanje pozitivnog imidža u javnosti.
Sve navedeno opravdava pojačane zahteve za implementacijom strategija kojima će se rizici preduprediti, umanjiti ili prevaliti na druge. Efikasno
upravljanje rizicima u sportu može obezbediti samo kompetentan, obučen
sportski menadžment. Koristi od obrazovanja takvih stručnjaka mogu imati
svi sportisti, sportske organizacije, kao i sport i društvo u celini.
LITERATURA
1. Dugalić, S. (2005): Finansijski i marketinški aspekti strategija u sportu.
Beograd. VŠST
2. Dugalić, S. (2007): Menadžment sportskih objekata. Beograd. VSZŠ
3. Farmer, J., Mulrooney, A. & Ammon, R. (1996): Sport Facility Planning
and Management. Morgantown, FIT Inc.
4. Spengler, J., Connaughton, D. & Pittman, A. (2006): Risk Management in
Sport and Recreation. Champaign, IL. Human Kinetics.
+
75
‌
76
+
Naučni članak
RIZICI I STRATEGIJE
ZA UPRAVLJANJE USLUŽNIM AMBIJENTOM
U SPORTSKOM OBJEKTU
UDK 005.334:796/799 ; 725.8
Olivera Melović
e-mail: imelovic@yahoo.com
Sažetak: U radu se razmatraju mogući rizici pri upravljanju uslužnim ambijentom sportskog objekta i odgovarajuće strategije za upravljanje rizikom. Da
bi se uspešno poslovalo neophodno je identifikovati, kvantifikovati, kontrolisati i upravljati rizikom koji se javlja pri upravljanju uslužnim ambijentom
sportskog objekta. Uslužni ambijent utiče na ponašanje, očekivanja i percepciju korisnika usluga o isporučenoj usluzi. Zadatak mu je da na najbolji mogući
način prenese poruku o sportskom objektu i pruženoj usluzi, da skrene pažnju
izdvajanjem od drugih, da izazove efekte povećanja želje korisnika da se usluga proba i da pomogne sportskom objektu da kreira odgovarajući imidž. Cilj
istraživanja ukazuje na neophodnost i hitnost ulaganja u sportske objekte i
unapređenje njihovog uslužnog ambijenta. Komparativnom analizom organizacije sportskog događaja na sportskom objektu u svetu i kod nas, u radu se
skreće pažnja na rizik upravljanja uslužnim ambijentom i njegov značaj za
uspešnost poslovanja sportskog objekta.
Ključne reči: rizik, strategija, upravljanje, uslužni ambijent, sportski objekat.
1. UVOD
Postojeći oblici biznisa obavljaju se u uslovima nesigurnog i promenljivog okruženja, u kojem dominiraju neizvesnost i s njom povezani poslovni
rizik (od neuspeha, nepredviđenih gubitaka i sl.), gde je neizvesnost situacija u
kojoj potpuno ili delimično nedostaje informacija o mogućim stanjima objekta i okruženja. Suprotno od neizvesnosti, rizik predstavlja stepen sigurnosti
(odnosno nesigurnosti) organizacije u realizaciji svog cilja. Rizik je šansa (verovatnoća, opasnost) neželjene štete, gubitka ili odstupanja od cilja, povezana
s konkretnim poslovnim poduhvatom (odlukom). Neizvesnost se povezuje s
objektivnom realnošću/stvarnošću, a rizik sa konkretnom realnošću poslovanja i radu organizacije u kojoj menadžment donosi poslovne odluke. Obim
neizvesnosti u svakoj situaciji donošenja poslovnih odluka je veoma izražen i
značajan pa je neophodno sagledati generički proces donošenja odluka. Prva
faza u procesu donošenja odluke obuhvata stalni monitoring sredine, okruženja
i tekućih operacija u organizaciji. Na određenom stepenu istraživanja dolazi do
prepoznavanja problema i javlja se potreba da se donese jedna ili više odluka,
koje upućuju na suštinu problema koji se rešava.
Odnos faza u procesu odluke i neizvesnosti opisao je Radović, D (2009,
str. 145) kao i set svega onog što spada u domen procesa donošenja odluka
u uslovima rizika, s aspekta uloge menadžmenta. Rizik ne znači neki sigurno nastupajući negativan efekat, on je negativno procenjena posledica, čije je
ostvarenje neizvesno. Menadžeri koji upravljaju sportskim objektom tokom
svakodnevnog poslovanja ili pri organizovanju sportskog događaja susreću se
sa brojnim rizicima koji se definišu u 1. fazi, tzv. identifikaciji rizika.
Izučavanje rizika prethodi kreiranju strategija upravljanja rizikom radi uspešnog poslovanja sportskih objekata. Ono pre samog početka projekta
osigurava projekat i od direktnih gubitaka, zbog nezadovoljstva svih učesnika
projekta i gubitka reputacije same sportske organizacije i organizatora projekta
(događaja). Realnim sagledavanjem rizika stiče se poverenje svih učesnika i
saradnika na projektu da će on biti završen uspešno, i stvaraju se uslovi za
prevazilaženje problema do kojih tokom njegove realizacije može doći.
Procena rizika predstavlja postupak kojim se vrši merenje veličine rizika koji može izazvati određeni gubitak ili neuspeh, a takođe i uticaj pojave rizika na posmatrani projekat. Da bi se izvršila adekvatna kvantifikacija
i analiza rizika projekta, potrebno je utvrditi koje ulazne informacije treba
sakupiti kao i koji su njihovi izvori. U zavisnosti od tipa događaja (prijateljska
utakmica, derbi), uslova u kojima se izvodi (postojeći rivalitet među igračima
i navijačima), veličine (kapacitet sportskog objekta), učesnika u njegovoj
realizaciji (raspoloživi ljudski resursi), potrebnih finansijskih sredstava, kao i
drugih činilaca (anonimne prijave, pisanje medija, pretnje nasiljem...) zavisiće
mogućnost i način prikupljanja potrebnih informacija, kao i izbor odgovarajuće
strategije za upravljanje rizikom. Kvalitet prikupljenih ulaznih informacija za
odlučivanje i procenu rizika značajno doprinosi izboru odgovarajuće strategije
za upravljanje rizikom.
Prethodna iskustva organizatora, menadžera i saradnika na istim ili sličnim projektima, imaju velikog, ali ne i presudnog značaja. Zato menadžeri
nastoje da predvide, kontolišu i smanje posledice mogućih rizika pri realizaciji
nekog projekta (događaja), uzimajući u obzir sve prethodne činjenice kao i
realno stanje.
‌
78
+
O. Melović: Rizici i strategije za upravljanje uslužnim ambijentom u sportskom objektu
2. STRATEGIJE UPRAVLJANJA RIZIKOM I
SPORTSKI DOGAĐAJ – (Risk Strategy)
Događaj je specifično osmišljena ponuda ograničenog trajanja u čijoj
osnovi se nalazi odgovarajuća ideja, koja se sa zajedničkim angažovanjem
izvršilaca i materijalnih sredstava odnosno primenom menadžerskog “znamkako” na tržištu, ispoljava kao originalna idejna ponuda (Tepić, 2009, str 4).
Sportski događaji su planirani događaji, tipa mega događaj (pr. Olimpijske
igre, Svetsko prvenstvo u fudbalu), sportski Hallmark događaj (Vimbldon teniski turnir), glavni/specijalni događaj (prepoznatljive sportske utakmice), koji
mogu biti profitnog i neprofitnog tipa. Prema mestu i načinu organizovanja
oni se razlikuju kao: događaji u zatvorenom i otvorenom prostoru, na zemlji,
u vodi i vazduhu, sa redovnim i periodičnim rasporedom održavanja, javni i
privatni događaji, profesionalni i amaterski događaji, i oni sa definisanom i
slobodnom strukturom takmičenja. Ove podele sportskih događaja su značajne
za izučavanje, jer njihove specifičnosti i međusobne razlike proizvode različite
faktore rizika promenljivog intenziteta, pa ih je zato neophodno iscrpno istražiti i obrazložiti.
Organizovanje bilo kojeg događaja ima za cilj da kod posetilaca pri
percepciji događaja izazove neka osećanja, primarno pozitivna osećanja i
osećaj zadovoljstva. Kod sportskih događaja taj osećaj u velikom broju zavisi
od rezultata takmičenja. Problem nastaje kad očekivani rezultat izostane, tad
na scenu stupaju drugi faktori na koje menadžeri treba da obrate pažnju. Jedan
od tih faktora je sama usluga u sportskom objektu (servicescape) i uslužni
ambijent (facility). Lojalnost posetilaca događaja postiže se pozitivnom precepcijom kvaliteta usluga, korporativnim imidžom organizatora i očekivanom
satisfakcijom posetilaca. Uzevši u obzir karakteristike sportskog događaja posmatrano kroz kratkoročnost ponude, gde su odnosi organizatora i posetioca u
uslužnom susretu određeni trajanjem događaja, programom, komunikacijom
organizatora, odnosno izvršioca i posetioca događaja; uviđaju se visoki rizici
poslovanja sportskih objekata. Uslužni ambijent je prostor gde se pruža usluga
(sportski objekat gde se odvija događaj), prodaje proizvod, prostor u kom se
susreću ponuđači (organizator), sportisti, rekreativci i gledaoci, i mesto u kome
se posetilac odlučuje da li će ponoviti kupovinu, ponovno koristiti uslugu ili
posetiti sportski objekat.
2.1. Upravljanje rizicima (Risk managеment)
Kada se govori o riziku i o upravljanju rizicima u sportskom objektu,
nezaobilazno je pominjanje faktora koji nastaju u toku poslovanja i doprinose
postojanju rizika u toku realizacije ciljeva poslovanja. Razlikujemo tri ključna
faktora rizika: rizični događaj, verovatnoća rizika i veličina gubitka.
+
79
Upravljanje rizikom kod organizovanja teniskih turnira je formalni proces koji obuhvata stalnu i sistematsku identifikaciju, predviđanje i procenjivanje faktora rizika, pripremu i planiranje odbrambenih akcija i reakcija koje
mogu doprineti smanjenju rizika. Upravljanje rizikom obuhvata pronalaženje
preventivnih mera radi smanjenja rizika koji mogu nastati na teniskim terenima. Pri tome se obavezno razmatraju i analiziraju troškovi vezani za ove preventivne mere i akcije i vrši procena da li je opravdano učiniti tolike troškove
radi smanjenja, ali ne i eliminisanja, rizika, koji nastaju. Cilj upravljanja rizikom je da se, što je moguće više, smanje negativni uticaji koji mogu ugroziti
tok poslovanja, kao i da se iskoriste sve mogućnosti za uspešnije i racionalnije
izvođenje poslovnih aktivnosti u sportskoj organizaciji. U tom smislu, upravljanje rizikom podrazumeva identifikaciju rizika, kvantifikaciju i analizu
rizika, definisanje i primenu strategije upravljanja rizikom i kontrolu sprovodenja odgovora na rizik.
Identifikacija rizika obuhvata spisak specifičnih rizika u okviru projekta izgradnje teniskih terena ili odvijanja teniskog turnira. Jedan od najboljih
metoda za razumevanje svakog od rizika je korišćenje kompleta pitanja koji
pomažu planeru da razume rizik u projektnim ili tehničkim izrazima. Osnovni
rizici se uključuju u dnevno poslovanje, a menadžeri ih razmatraju, prate i
operišu sa merljivim faktorima. Rizični događaji u sportskom objektu se klasifikuju prema izvoru ili uzroku nastajanja, a najčešće se rangiraju prema mogućnostima uspešnog upravljanja reakcijama.
Tabela br. 1. Primer klasifikacije vremenskog rizika putem 25-matrične šeme
uzimajući u obzir tenis kao sport i pravac delovanja
‌
80
+
Nakon identifikacije rizika i njegove procene vrši se evidentiranje rizika, koje je moguće npr. putem kriterijuma: jačine uticaja i frekvencije ponavljanja. U tu svrhu se izrađuju matrice koje vode čvrstim podacima za upravljački
proces, putem kojih je moguće evidentirati sve uočene rizike (Dugalić, 2007,
str. 156).
Obrada rizika vrši se na osnovu izvršene identifikacije i analize rizika
koji se u realizaciji projekta očekuju. Pre svega, dobiju se informacije o vrstama
rizika koji postoje, o tome gde i kada se mogu očekivati, koja je verovatnoća
nastajanja rizika i koji je stepen izlaganja riziku kao i nači upravljanja i kontrole
rizika.
Razlikujemo dva osnovna metoda upravljanja rizikom: kontrola
rizika (Risk Control) ili izbegavanje rizika i smanjenje rizika; i finansijska
kontrola rizika (Risk Financing) ili zadržavanje rizika i prenošenje rizika.
Pošto na taj način dobijamo jednu relativno jasnu sliku o tome šta se u pogledu
rizika u projektu očekuje, treba planirati i formulisati određene aktivnosti
kojima bi se smanjila verovatnoća ostvarenja rizičnih događaja i mogućnosti
nastajanja štetnih i neželjenih događaja. Planiranje reakcije predstavlja
proces formulisanja strategija za upravljanje rizikom, odnosno pronalaženje
i definisanje upravljačkih akcija u projektu kojima bi se mogući gubici od
rizičnih događaja sveli na najmanju moguću meru. Planiranje reakcije obuhvata
nekoliko mogućih strategija kao što su: predupređenje ili smanjivanje rizika;
prebacivanje (prevaljivanje) rizika; izbegavanje ili ignorisanje rizika; i kontigentno planiranje.
2.2. Strategija predupređenja (smanjenja) rizika
Smanjenje rizika tokom održavanja teniskog turnira je strategija kojom se vrše određene izmene u poslovanju radi smanjenja ostvarenja rizičnog
događaja i njegovog uticaja na poslovanje. To znači da se, na osnovu saznanja
o mogućim rizičnim događajima do kojih se dolazi u postupku identifikacije
i analize rizika, pronalaze i definišu promene u poslovanju, koje će bitno
doprineti smanjenju rizika. Ove izmene mogu biti vezane za vremenski plan
poslovanja, angažovanje pojedinih vrsta resursa, budžet poslovanja sportskog
objekta, poslovne specifikacije, pojedine nabavke, ili traženi kvalitet delova i
celog projekta organizacije teniskog turnira. Bitno je da ove izmene ne utiču
značajnije na definisane ciljeve sportske manifestacije, a da bitno doprinose
smanjenju neizvesnosti i rizika u poslovanju. Menadžeri koriste brojne
strategije za upravljanje rizicima nastupanja neželjenih događaja (nereda,
tuče, loma inventara), a neke od tih strategija su i upravljanje masom, tj.
gomilom (crowd management), standardna operativna procedura, i nadoknada
(kompenzacija) zaposlenima. Strategija predupređenja nereda na teniskim
+
81
terenima izazvanih od strane mase posetilaca nije značajna kao npr. u fudbalu,
ali kod određenih političkih rizika (Davis Cup, susret Hrvatska-Srbija u Splitu
2010), ili slučajnih elementarnih nepogoda (jaka kiša, požar), potrebno je
pripremiti i ove planove.
2.3. Strategija prevaljivanja (transfer) rizika
Prebacivanje rizika je strategija kojom se nastoji osloboditi ili
smanjiti rizik u teniskom objektu tako što će se deo rizika ili ceo rizik
prebaciti na drugu stranku ili lica. To se vrši tako što se izmenom ugovora
oslobađamo nekih obaveza koje nosi rizik, ili se ugovorom rizik prebacuje na drugu stranku, koja je sada odgovorna za upravljanje rizikom u
projektu. Takođe moguće je zaključiti ugovor o osiguranju od rizičnih
događaja i tako smanjiti štetu koju njihovo ostvarenje može doneti. Mogu
se planirati brojne akcije za npr. smanjenje rizika uništavanja imovine,
ili napraviti ugovor o osiguranju sportskog objekta od štete ili osiguranju objekta od požara i time nadoknaditi eventualne gubitke. Oblici
osiguranja u sportskom objektu su: samoosiguranje, osiguranje od lične
odgovornosti, i osiguranje imovine.
2.4. Strategija izbegavanja (ignorisanja) rizika
Ova strategija obezbeđenja se koristi kada postoji saznanje o riziku i
njegovom intenzitetu i procena da aktivnosti na njegovom izbegavanju neće
predstavljati nesrazmerno veliki trošak. Znači i pored saznanja o mogućem
nastupanju rizičnog događaja i njegovom uticaju na događaj, ne preduzima
se nikakva akcija, već se rizik ignoriše računajući da se rizični događaj neće
ostvariti ili da je mala verovatnoća njegovog ostvarenja. Izbegavanje znači da
se izvori rizika uklone ili da se ne aktiviraju. Prednost ove metode je u verovatnoći da rizik neće nastati ukoliko se njegov izvor nikada ne aktivira. Ovaj
metod ima ograničenja jer se svi rizici ne mogu izbeći (npr. rizik terorizma,
poplave koja je prirodni događaj, ili oluje, pa i građanske odgovornosti iz upotrebe opasnih stvari).
3. R
EZULTATI ISTRAŽIVANJA DOBIJENI
KOMPARATIVNOM ANALIZOM
Praktična primena faza i strategija upravljanja rizicima svojstvenim
sportskom događaju prikazana je na sledećim slučajevima (uzet je po jedan
primer iz međunarodne i domaće sportske prakse).
‌
82
+
3.1. C.S. Teniski turnir Vimbldon
Vimbldon (Wimbledon) je najstariji i najprestižniji teniski turnir koji
se često smatra nezvaničnim šampionatom sveta. Jedan je od četiri Gren slem
takmičenja i jedini koji se od osnivanja 1877. igra na istoj podlozi. Osnivač
Vimbldona je privatni klub The All England Lawn Tennis and Croquet Club.
The Lawn Tennis Championship Meeting turnir - potpada pod zajedničku upravu osnivača (AELTC) i asocijaciju teniskih profesionalaca (LTA). AELTC
je privatni klub osnovan 1868. kao neprofitna organizacija. Kao domaćin ovog
teniskog turnira LTA obezbeđuje finansijska sredstva za razvoj tenisa u Velikoj
Britaniji, i kroz smanjenja poreza.
Komitet za upravljanje i razni oblici pododbora se brinu o svim glavnim
aspektima turnira, kao što su ugostiteljstvo, finansije, teniski tereni, informacione tehnologije, prenos i emitovanje programa, marketing, raspored igre, prodaja karata, prevoz... Rad ovih pododbora podržan je od strane sedam članova
LTA sa punim radnim vremenom i rukovodioca kluba osoblja. Klub je smešten
u Church Roadu od 1922, a turnir je jedino Grand slam takmičenje koje se igra
na travi. Klub se sastoji od 19 travnatih terena (uključujući Centralni teren i
Teren broj 1), pet terena sa crvenom šljakom, tri terena sa kontinental glinom,
jedan sa američkom glinom i pet zatvorenih terena (dva Greenset Velvelux i tri
Greenset Trophy). Godine 1979, tribina Centralnog terena podignuta je 1m da
se obezbedi prostor za još 1088 mesta. Iste godine izgrađen je novi Salon na
severnoj strani Centralnog terena za vlasnike obveznica (vrednosnih papira).
Naredne godine stari kompleks Terena broj 1 bio je obnovljen i proširen na
severnu i južnu stranu i povećan kapacitet terena za 1250 mesta.
Deo Aorangi parka je preuređen u teniske terene 1982. da bi se dobilo više prostora u toku prvenstva. Izgradnja istočnog dela Centralnog terena
počela je 1985. godine. Ovaj ogroman poduhvat obezbedio je preko 800 dodatnih mesta i dodatni prostor za komentatorska mesta (medije), novi smeštaj
za administrativne radnike, redizajnirani muzej... Godine 1986, izgrađena su
nova dva sprata paviljona u delu Aorangi parka. Godine 1991, severna zgrada
Centralnog terena je proširena na sever da obezbedi veći prostor za smeštaj
vlasnika obveznica, muzej, kancelarije, prodavnice, biblioteku i klub objekata. Dugoročni plan kluba je da se tereni stalno poboljšavaju. Tereni br. 11 i
br. 12 su srušeni i rekonstruisani za potrebe teniskog turnira. Pored toga postavljena je eksperimentalna SoftB tvrda podloga. U Aorangi parku postoje 22
travnata terena za treninge, pre i za vreme prvenstva, i dva akrilna terena. Ceo
prostor, uključujući parking kluba, pokriva više od 42 ha. Osim Centralnog
terena i Terena broj 1, svi tereni se koriste tokom cele godine od strane kluba, LTA, sponzora, i igrača. Travnati tereni se koriste od maja do septembra,
osim Centralnog terena i Terena broj 1, koji se koriste samo za prvenstvo.
Tereni se povremeno koriste od strane jednog broja klubova i organizacija za
+
83
organizovanje raznih događaja i turnira. Za potrebe takmičenja u Dejvis kupu
povremeno se koristi Teren broj 1. Poslednje takmičenje između V. Britanije i
Austrije na Terenu broj 1 bilo je u septembru 2008.g.
Pripreme za prvenstvo počinju odmah nakon prethodnog turnira.
Uočavaju se poboljšanja i implementiraju se u program za sledeće prvenstvo od strane Komiteta za menadžment. Između prvenstva, klub ima redovne sastanke sa predstavnicima lokalne opštine, (londonska opština Merton),
i drugim zainteresovanim stranama, za razmatranje nastalih problema tokom
dve nedelje, i pronalaženje rešenja. Održavanje terena, obnavljanje trave na
Centralnom terenu i Terenu br. 1 počinje odmah posle prvenstva, a drugi tereni
se održavaju tokom avgusta i septembra. Na Centralnom terenu i Terenu br. 1
ponovo se seje trava, skoro svake godine, gde je to potrebno, što je moguće
pre, nakon prvenstva.
Upravljanje gomilom (Crowd management): Udruženje Vimbldona
Honorary Stewards je odgovorno za upravljanje masama i deluje kao
«domaćin» za publiku, upućuje, obaveštava, pomaže i daje uputstva za
posetioce. Pripadnici policije stoje u redovima (unutar i van terena), nadzor
sedišta gledalaca vrši se uz pomoć volontera, a celokupnoj bezbednosti u
Londonu doprinose još i vatrogasne brigade.
Vimbldon u 21. veku
Da se zadrži vođstvo napravljen je dugoročni plan 1993, koji će poboljšati kvalitet događaja za gledaoce, igrače, funkcionere i društvo u celini. Prva
faza plana je završena za prvenstvo 1997, u koji su uključeni u izgradnju u
Aorangi parku novi Teren broj 1, centar za emitovanje, dva pomoćna travnata
terena i tunel za povezivanje Church Roada i Somerset puta. Druga faza uključila je uklanjanje starog kompleksa Terena broj 1 da bi se napravilo mesta za
novu Milenijum zgradu, obezbedilo povećanje objekata za igrače, prostor za
funkcionere i članove, kao i proširenje na zapad štanda (tribine za gledaoce)
Centralnog terena za 728 dodatnih mesta. Faza 3 - javno otvaranje nove zgrade
Muzeja, a zatim razvoj novog Centralnog terena ka istoku i severu zgrade,
da bi bili bolji uslovi za publiku, povećanje kapaciteta za sedenje na 15.000,
izgradnja krova na povlačenje, za prvenstvo 2009. modernizacija Centralnog
terena je bila potpuna. Tokom godina, Klub je stalno bio svestan potrebe da se
obezbedi poboljšanje objekta i terena u skladu sa tempom i potrebama modernog sporta. U poslednjih nekoliko godina ulagalo se mnogo da bi se ostvarili
bolji uslovi za igrače, gledaoce, zvaničnike i medije.
‌
84
+
3.2. C.S. Serbia Open
Maja 2009. Serbia Open postao je prvi domaći ATP turnir, koji
se održava u Beogradu na rekonstruisanim teniskim terenima “MilanGale Muškatirović” u blizini ušća, mestu na kome se Sava uliva u Dunav.
Novoizgrađeni centar, smešten na prostoru od 3 ha, ima pet terena - centralni,
kapaciteta 7000 mesta, dva manja sa 1000 i 500 sedišta, kao i još dva terena
koja su namenjena za treninge učesnika turnira. Kapacitet tribina ove godine
proširen je za još 1000 mesta i sada iznosi 10.000 sedišta. Teniski kompleks na
Dorćolu izgrađen je u izuzetno kratkom roku po veoma visokim standardima,
koji prevazilaze ATP turnire iz serije 250. Turnir 2009, proglašen je od strane
ATP organizacije za najbolje organizovan turnir u kategoriji ATP World Tour
250, kako zbog izuzetne organizacije i odlične atmosfere, tako i zbog kvaliteta
učesnika. Nijedan turnir iz iste kategorije, u koju spadaju turniri u Moskvi, Los
Anđelesu, Londonu, Beču, nema učesnika koji je plasiran među prvih 5 igrača
na ATP listi, kao što je slučaj beogradskog turnira. Serbia Open 2010 je jedan
od najznačajnijih novijih sportskih događaja u zemlji, a osim kvalitetnih igrača,
snaga turnira su posetioci kojih je 2009, bilo više od 100.000. Zbog posetilaca
turnir i postoji, zbog svakog pojedinca koji voli tenis, sport, zdrav život, zbog
svih porodičnih ljudi, studenata, zbog onih najstarijih, ali i najmlađih kojima
su posvećeni posebni sadržaji. Radi veće posećenost i popularizacije turnira,
organizator je ove godine omogućio da ulaz u selo i praćenje svih mečeva,
osim na glavnom terenu, budu besplatni.
Osim teniskih mečeva, publika može da uživa u velikom broju aktivnosti
u promo selu. Organizovane su zabave, promocije, koncerti, predstave i nagradne
igre. Karte za ulazak na centralni teren mogle su se kupiti na biletarnicama Card
servisa (www.tickets.rs), kao i na mestu održavanja turnira. Ove godine uneto
je mnogo promena u promo selo. Posađeno je 120 breza, postavljena je izlivena
figura N. Đokovića, sagrađena je nova fontana u centralnom delu promo sela, a
iza centralnog terena čitav jedan deo preuređen je za zabavu dece. Duž promo
sela, postavljeno je nekoliko video bimova tako da se mečevi na centralnom
terenu i terenima 1 i 2 mogu pratiti, iako niste na tribinama. Otvorena je i nova
prodavnica u okviru teniskog kompleksa, koja je smeštena pored centralnog
terena, gde se mogu kupiti proizvodi marke ,,Head“, oprema marke ,,Sergio
Tacchini“, razni suveniri koji nose natpise ,,Novak“ i ,,Serbia Open“.
Organizacija dosadašnjih teniskih turnira na području Srbije obavezuje
na iscrpniju obradu ove problematike, sa ciljem da se veoma brzo, učeći iz
iskustava drugih i teorijskih izvora, unapredi poslovanje kako bi turnir postao
posećeniji i ekonomski što isplativiji za organizatora i bezbedniji za učesnike i
posetioce. Naime, kako se njihov broj, kao i broj sponzora, pripadnika medija
i drugih učesnika bude povećavao, poslovni procesi će postati složeniji, pa je
+
85
upravljanje rizicima za sportske menadžere pravi profesionalni izazov. Stečena
znanja na bazi studija slučaja mogu biti veoma korisna za izučavanje, kao i za
samu primenu i savremenu sportsku praksu.
4. DISKUSIJA
Istraživanje u radu je bilo usmereno ka rizicima poslovanja i odgovarajućim strategijama za upravljanje uslužnim ambijentom u sportskom objektu,
a kao studija slučaja uzeta je organizacija teniskog turnira u različitim regionima, koje karakterišu značajne ekonomske, kulurne i društvene razlike. Cilj
istraživanja je bio da se uočene razlike ispitaju međusobno i u svetlu teorijskih
postulata, kako bi se izveli korisni zaključci, a iskustva poslužila za organizovanje sličnih projekata na višem nivou i u drugim, raznim oblastima srpske
sportske prakse. S tim u vezi, iz prikupljene materije mogu se akcentovati sledeći aspekti rizičnosti:
4.1. Ocena političkog i kreditnog rizika u Srbiji
Uzimajući u obzir politički rizik, Srbija sa rejtingom DB4d, se
svrstava u zemlje sa umerenim rizikom poslovanja (što znači umereno-visoka
nestabilnost i veliki gubici u poslovanju), koji u samom startu udaljavaju sve
potencijalne ulagače od naše zemlje, a samim tim i naših organizacija, bilo
da su sportske ili privredne. Postala je praksa da se u organizaciji svetskih i
evropskih šampionata, zemljama u razvoju, kao domaćinima, traže garancije
vlada i slična pokrića rizika. Međutim, na primeru Grčke, koja je utemeljila OI,
i članica je EU, može se zaključiti koliko je sa aspekta menadžmenta politički
rizik teško i respektabilno proceniti.
Ocena kreditnog rizika vrši se na više načina, a jedan od njih je metoda
„5C”, koja uključuje isto toliko indikatora. Primenom ove metode, u sportskim
organizacijama u Srbiji, može se lako uočiti da je njihov kreditni rizik veliki,
jer se kao instrument obezbeđenja `del kredere` rizika javlja nekvalitetna
imovina.
4.2. Procena inflacionog ili valutnog rizika i
primeri moguće zaštite
Kad govorimo o inflacionom ili valutnom riziku promena intervalutarnog
kursa smanjila bi ili povećala sposobnost svakog sportskog projekta za otplatu
duga. S obzirom na nestabilnost kursa dinara u odnosu na evro, javio bi se
veliki rizik nemogućnosti otplate kredita. Rizik se smanjuje kada sportski
menadžeri ugovaraju obaveze u istoj valuti u kojoj se ostvaruju prihodi i to u
‌
86
+
uslovima stabilnih cena. U zemljama koje se nalaze u tranziciji, a koje imaju
režim plivajućeg deviznog kursa, kao u Srbiji, ili režim koji naginje ka ovom
režimu (lagano rukovođeni kurs), a koji karakteriše oscilacije i trend deviznog
kursa kako u pravcu apresijacije (rasta), tako i depresijacije (pada) domaće
valute, od izuzetnog značaja je pitanje zaštite ulagača (hedžing) od promena
deviznog kursa. Naime, realno niko ne može biti u stanju da sa izvesnošću
predvidi pravac ili promenu deviznih kurseva, ali je ipak moguće zaštititi
se od rizika promene deviznog kursa. Ovo se posebno odnosi na subjekte u
spoljnotrgovinskom poslovanju, kao što su izvoznici i uvoznici, ali kako je u
sportu svojstvena međunarodna uključenost i konkurencija, sportski menadžeri
moraju respektovati i ovaj rizik.
4.3. Rizik probijanja vremenskih rokova i
budžeta za izgradnju
Poznato je da je većina sportskih objekata u Srbiji starijeg datuma izgradnje pa im je potrebna rekonstukcija, modernizacija i/ili ponovna izgradnja.
Tada se pored pomenutih rizika javlja i rizik probijanja vremenskih rokova i
budžeta za izgradnju, rekonstrukciju ili modernizaciju objekta, skrivenih mana zbog tipične neposlovnosti i slično, što povećava troškove finansiranja izgradnje samog objekta. Zbog sveopšte nestabilne situacije u zemlji, neretko se
dešava velika fluktuacija zaposlenih, štrajkovi i obustave rada (nezadovoljstvo
zbog neisplaćenih dnevnica) kod izvođača radova, te se zbog manjka kontrole,
mogu desiti razni propusti pri izgradnji objekta. Takođe uzrok skrivenih mana
objekta mogu nastati zbog lošeg kvaliteta ugrađenih elemenata. Da bi se smanjili rizici koji mogu nastati zbog skrivenih mana, nastoji se dobiti od izvođača
radova i projektanta (ugovornom obavezom) što duži garancijski rok.
4.4. Rizik ostvarenja poslovnog rezultata,
ekonomski rizik i metod finansijske poluge
Rizik ostvarenja poslovnog rezultata (preduzetnički, finansijski rizik)
je rizik sa kojim se susreće svaki sportski menadžer i preduzetnik. Finansijsko
prognoziranje i programiranje je primer strategije za predupređenje finansijskog
rizika koja se može koristiti u upravljanju sportskim objektima. Ekonomski
rizik predstavlja manju ili veću neizvesnost u vezi sa očekivanim ishodom poslovne aktivnosti. Taj rizik može biti poslovni i finansijski. Leveridž je jedna
od metoda pomoću koje se procenjuju efekti poslovanja uz prisustvo fiksnih
rashoda. Postoji poslovni, finansijski i kombinovani leveridž. Finansijski leveridž u svom poslovanju koriste profitno orijentisane sportske organizacije,
kombinovanjem više izvora finansiranja i putem stope prinosa, i predstavlja efikasnost upotrebe tuđeg kapitala. Jednom dosegnuta, ova efikasnost se prenosi
+
87
i na efikasnu upotrebu sopstvenog kapitala, čime se prosečna cena ukupnog
upotrebljenog kapitala smanjuje u budućnosti zbog kontinuirane efikasnosti
(Dugalić, 2005, str. 160).
U domaćoj praksi se može čuti da sportske organizacije treba da koristite i druge izvore, ali ako nemaju sopstveni kapital, ove efekte nikada neće
ostvariti. Sportske organizacije kod nas nemaju mogućnosti korišćenja finansijskog leveridža zbog nemogućnosti korišćenja efekata više izvora finansiranja, posebno putem kredita. Razlog tome je što ne može da se izda hipoteka i
garancija za pokriće ’del kredere rizika’, na objekat koji je u društvenoj svojini, i nerešeni imovinsko-pravni odnosi (sportski objekti u Srbiji su neretko
izgrađeni na nacionalizovanoj zemlji).
Primer uspešne primene finansijskog leveridža je rekonstrukcija terena na Dorćolu, SC „M.G. Muškatirović“, kao najveći teniski turnir u Srbiji
koji predstavlja kombinaciju privatnog sektora, lokalne i republičke uprave.
Rekonstrukcija teniskih terena finansirana je iz budžeta Republike Srbije, grada Beograda i opštine Stari grad. Samo Republika Srbija je za uređenje teniskih terena i pomoćnog objekta izdvojila 40 mil.RSD, sa ciljem korišćenja tih
terena za Univerzijadu. Grad je za potrebe turnira izdvojio sredstva iz budžeta
i zakupio montažne tribine za desetak hiljada posetilaca, a Direkcija za građevinsko zemljište je uredila prilaze i parking oko Sportskog centra.
Uzimajući u obzir napred izložene visoke rizike poslovanja u Srbiji,
može se reći da je kompanija Family Sport veoma hrabro i pametno ušla u
ceo projekat. U prethodnom prilogu se vidi da se koristi kombinacija različitih
izvora finansiranja što povećava verovatnoću uspeha celog projekta, organizacije teniskog turnira i smanjuje verovatnoća nastupanja nekih od pobrojanih rizika. Dakle, u proceni efekata poslovanja u sportu, mogu se koristiti prednosti
leveridža (poslovnog, finansijskog ili kombinovanog).
4.5. Procena rizika sigurnosti i bezbednosti posetilaca
Lica koja upravljaju teniskim terenima i organizatori sportskog
događaja imajući u vidu sve rizike kojima je izložena organizacija turnira
preduzimaju sve moguće kombinacije zaštite od nastanka rizika. Pri tome se
koriste strategije izbegavanja, prevaljivanja i preduzimanja mera za smanjenje
rizika i preduzimanje mera za sigurnost i bezbednost posetilaca. U isto vreme
poklanja se velika pažnja udobnosti posetilaca tokom posete i boravka na
teniskom turniru, unapređujući ponudu kako bi njihov boravak bio što duži na
prostorima teniskog objekta, formirajući takvu ponudu sportskih usluga koje
će izazvati potpuno zadovoljstvo kod posetilaca, čak i ako finansijski rezultat
izostane. Ovakva dugoročna orijentacija i profesionalni pristup će pomoći
ostvarenju svih ciljeva, uz rizike koji će se vremenom umanjivati. Iako su
‌
88
+
takmičenja na teniskim terenima poprilično bezbedna i sigurna, tj. sklonost
publike ka agresivnom ponašanju na teniskim turnirima je manja nego na
fudbalskim utakmicama, mere bezbednosti posetilaca u svakom slučaju se
moraju sprovoditi. Setimo se nemilog događaja kada je napadnuta i ubodena
na terenu naša teniserka Monika Seleš.
Primer 1. Incident koji je šokirao svet tenisa 30.4.1993.: U četvrt finalu, u meču između M. Seleš i Magdalene Malejeve, u Hamburgu 38-godišnji gledalac, Gunter Parhe, opsesivni obožavalac Štefi Graf, nožem je gađao
Moniku u kičmu, između lopatica. Ona je ubrzo odvedena u bolnicu, fizički se
oporavila za nekoliko nedelja, ali napad je ostavio veće, psihološke ožiljke.
Profesionalnom tenisu se nije vratila sledeće dve godine, a i kada je to učinila,
takav savršen sklad fizičkih i psihičkih performansi potreban za vrhunski tenis, nije više bilo moguće povratiti. Napadač nije dobio zatvorsku kaznu
zbog psihičkog stanja, ali je dobio uslovnu dvogodišnju kaznu sa obaveznim
psihološkim lečenjem. Zbog ovog incidenta su pojačane mere sigurnosti na
teniskim turnirima (8).
Primer 2. Na Otvorenom prvenstvu SAD u tenisu (US OPEN 2009)
održanom od 31.8. do 13.9.2009. u Nju Sitiju, u toku odigravanja teniskog
meča između Rafaela Nadala i Gaela Monfisa, jedan od obožavatelja R.
Nadala je utrčao na teren i poljubio ga. Javnost je sa simpatijama reagovala
na ovaj incident, jer se završio bez loših posledica po učesnike, prvenstveno
za R. Nadala.
Ovakvi i slični incidenti ukazuju da i u teniskim sportskim takmičenjima
postoje rizici bezbednosti za učesnike, ali srećom vrlo retko. Oni nose poruku
menadžmentu teniskog turnira na posledice koje mogu da izazovu nepreduzimanje odgovarajućih mera bezbednosti, smanjenja ili predupređenja rizika.
Učenje iz iskustva drugih isplativije je nego učenje na sopstvenim greškama.
4.6. Značaj uslužnog ambijenta i strategije za
uvećanje poslovnog rezultata
U svetu postoje tendencije da se sportski događaji, u ovom slučaju teniski turnir, iskoristi kao mogućnost stvaranja dodatnih izvora sredstava za
unapređenje organizacije turnira kroz ulaganje i unapređenje ponude sportskih
proizvoda i usluga, i unapređenje mesta gde se vrši distribucija ili isporuka
usluge, kroz tzv. fizički uslužni ambijent teniskih terena (facility). U delu rada
posvećenom Vimbldonu, može se videti koliko je menadžment i uprava ulagala, i posvećivala pažnju: obnovi i rekonstrukciji teniskih terena, povećanju
kapaciteta tribina za sedenje na Centralnom terenu i Terenu broj 1, doterivanju
i povećanju parkinga, izgradnji muzeja, posebnih loža za funkcionere i VIP goste, izgradnji pokretnog krova na Centralnom terenu (za slučaj kiše). Sve ovo
+
89
ukazuje koliko menadžment i uprava Vimbldona posvećuje pažnju krajnjem
potrošaču usluge (posetiocima, saradnicima).
Proizvodi koji se nude na teniskim kompleksima imaju svoje specifičnosti, kao što su unikatnost (neponovljivost) istog proizvoda i neopipljivost
(sportski doživljaj fizički je nemoguće dotaći). Njihovi korisnici proizvoda
na teniskim kompleksima su navijači i ljubitelji tenisa, televizijski pretplatnici, godišnji pretplatnici i članovi klubova, mediji, sponzori, oglašivači, kupci
rekvizita, sportske odeće i obuće... Svako od navedenih korisnika ima svoje
motive za korišćenje proizvoda/usluge, i uglavnom su različiti, a zajednički
motiv svih je bogat, sadržajan, pun i celovit sportski doživljaj. Osnovna ponuda sportskog proizvoda/usluge proizilazi iz kreiranja sportskog doživljaja, što
u stvari predstavlja ,,bitnu korisnost“ ili ,,srž“ sportske ponude za svakog potencijalnog korisnika (što kupovinom karte dobija posetilac). Navijači ispunjavaju potrebu za razonodom, zabavom, pripadanjem grupi, kroz ličnu satisfakciju, uvažavanje od drugih... Oglašivači, izveštači i sponzori vide mogućnost
pristupa velikom broju gledalaca (ciljna populacija, potencijalni korisnici). To
je i ujedno prvi nivo proizvoda/usluge.
Drugi nivo proizvoda/usluge čini ,,osnovni proizvod“ koji se pravi radi bitne koristi; to je sportski događaj (teniski meč Novaka, Troickog,
Tipsarevića...). Treći nivo sportskog proizvoda je ,,očekivani proizvod“, ono
što kupac očekuje da dobije kupovinom proizvoda: sportski rezultat, kvalitetan
tenis, sportsku navijačku atmosferu, prijatan dekor teniskih terena, prihvatljivu
i pristupačnu cenu ulaznice, hrane i pića u objektu, i udoban smeštaj. Četvrti
nivo proizvoda uzimajući u obzir vrednost za kupca predstavlja tzv.,,obogaćeni
proizvod“ putem koga se kupcima ispunjavaju želje iznad njihovih očekivanja.
Kreirani imidž sportista pojedinaca ili teniskog turnira ima jak uticaj na sve
zainteresovane strane za sportski proizvod ili uslugu (kupovinom karte mogućnost dobijanja poklona, slikanje sa poznatim teniserima, nenajavljen dolazak
poznatog muzičara, sportiste kao gosta večeri). Dolazak Nika Bolitijerija na teniski turnir Serbia Open izazvala je veliko interesovanje teniske javnosti, kako
u Srbiji, tako i u svetu. Proizvodi s imidžom su osobito privlačni za sponzore
koji ga transferišu ka sebi putem ugovornih aranžmana.
Peti nivo proizvoda i usluge je tzv. ,,potencijalni proizvod“ koji predstavlja sve moguće promene i obogaćivanja proizvoda u budućnosti, stvarajući
na taj način prepoznatljivu sportsku marku. Njeno kreiranje je veoma dug i
iscrpljujući put. Samo veliki sportski klubovi ili pojedinci imaju sposobnost
kreiranja sportskog doživljaja, organizovanja sportskog događaja, ostvarivanje
vrhunskih sportskih rezultata, čime stvaraju visok nivo identiteta i imidža, i
na osnovu svega toga prepoznatljive marke proizvoda ili usluge. Na primer:
Marku čini ime marke (Vimbldon), znak (logo ljubičasto-zelene boje), zaštitni
znak (bela oprema tenisera) i pravo svojine (isključivo pravo prodaje proizvoda sa znakom Vimbldona).
‌
90
+
Kada se radi o sportskim uslugama koje se isporučuju na teniskom
kompleksu na koje ima uticaj fizički uslužni ambijent teniskih terena (facility),
uključujući i ljudski faktor koji isporučuje uslugu, za korisnike usluga (posetioce), bitna su tri elementa:
• lako stizanje do mesta gde se nalazi sportski objekat (blizu centra
grada, blizina značajnih saobraćajnica, mogućnost korišćenja različitih prevoza),
• prijatnost i udobnost boravka u teniskom kompleksu, i oko teniskog kompleksa,
• odgovarajuća usluga u teniskom kompleksu.
Fizički uslužni ambijent teniskih terena i objekata na njima (facility), čini
kapacitet tribina, izgled i prostorni raspored, raspored i dizajn opreme, korišćenje
boja, svetlosnih efekata, muzike...Od toga, kako će posetioci percipirati ceo
teniski kompleks, zavisiće i njihova sledeća poseta. Ako su posetioci teniskog
turnira percipirali visok nivo kvaliteta usluge (ѕervicescape), može se očekivati da
su zadovoljni i celim teniskim kompleksom, što kod posetioca proizvodi želju za
ponovnom posetom teniskog turnira, a time i sportskog objekta. Nasuprot tome,
ako su posetioci teniskog turnira percipirali niži nivo ili lošiji kvalitet usluge,
manji je stepen zadovoljstva kod posetilaca, biće i manja želja za ponovnom
posetom tog teniskog turnira i objekta. Odluku o ponovnoj poseti teniskom
turniru posetilac će doneti na osnovu percipiranja prethodnog iskustva, fizičkog
uslužnog ambijenta, ambijentalnih uslova, aktuelnosti sporta, specifičnosti igre,
i nivoa doživljenog uzbuđenja tokom praćenja sportskog takmičenja.
Prema nekim istraživanjima, utvrđeno je da će jedna osoba svoje
pozitivne utiske o nekom sportskom događaju, proizvodu ili usluzi, podeliti sa
još najmanje tri osobe; međutim, takođe je utvrđeno da će svoje nezadovoljstvo
podeliti, u proseku sa jedanaest osoba (Krstić, 2009, str. 26, 27). Rezultati ovih
istraživanja jasno pokazuju da je pozitivna usmena komunikacija, word of mouth ili živa reč (od usta do usta) značajna, jer utiče na promociju proizvoda
i usluga sportske organizacije zbog višeg kredibiliteta i pouzdanosti, samim
tim i na rizik poslovanja koji se javlja kod loše sprovedene organizacije i
nedovoljno dobre usluge. Ovaj oblik promocije proizvoda i usluga je teško
kontrolisati, ali je njegov potencijal velik, što bi menadžeri trebali znati
iskoristiti i doprineti jačoj izgradnji imidža sportske organizacije, njenih
proizvoda i usluga. Menadžeri moraju stalno imati na umu da se sa poverenjem
potrošača ili korisnika usluga ne isplati poigravati.
Efikasno privlačenje i zadržavanje korisnika proizvoda i usluga isk
ljučivo zavisi od nivoa kvaliteta proizvoda ili usluge, zadržavanjem tog nivoa
ili unapređenjem, obezbeđivanjem trajne korisnosti za potrošače (posetioce).
Kvalitetnom uslugom i prijatnim ambijentom u kome se usluga pruža,
organizator teniskog turnira i svi zaposleni, žele da pošalju poruku svim
+
91
posetiocima i saradnicima da im je stalo do njih i njihovog mišljenja. Menadžeri
turnira posebnu pažnju moraju posvetiti obuci zaposlenih tzv. prvoj liniji ili
izvršiocima koji ostvaruju neposredni kontakt sa posetiocima (kod kupovine
karata, obezbeđenje na ulazu, osoblje kod prodaje hrane i pića unutar teniskog
kompleksa). Prvi utisak kod posetilaca može biti i presudan. Veoma veliku
pažnju menadžment teniskog turnira treba da posveti stilu odevanja zaposlenih,
vrednosnom sistemu, stavovima, merilima i normama ponašanja tzv. obeležjima
kulture teniskog turnira i samog događaja. Zaposleni moraju biti svesni težine
zadatka i odgovornosti koju nose dok izvršavaju svoje zadatke. Na taj način sam
turnir dobija na značaju, jačanjem sopstvenog imidža. Na osnovu tih karakteristika može se izgraditi posebnost i jedinstvenost turnira, kako u svojoj zemlji,
tako i u svetu.
Na primer: Tokom teniskog turnira na Vimbldonu, teniseri mogu nositi
samo belu opremu. Takođe, na turniru se ne mogu nositi ni majice bez rukava,
a skupljači loptica nose ljubičasto-zelenu opremu u bojama koje su zaštitni
znak turnira. Vimbldon je svoju jedinstvenost pokazao i kroz poseban specijalitet jagoda sa šlagom.
Po ugledu na Vimbldon, menadžment Serbia Opena mogao bi svoju
posebnost izgraditi na specijalitetu kao što su maline sa šlagom, jer je poznato
da je Srbija značajan izvoznk malina na svetsko tržište. Menadžment teniskog
turnira Serbia Opena trebalo bi da poradi na izgranji imidža, mada se može
reći da se imidž N. Đokovića prenosi i koristi za popularizaciju ovog teniskog
turnira. Trebalo bi pronaći neku posebnost sa ovih prostora koja bi označila i
promovisala turnir. Da su organizatori Serbia Opena shvatili veliki značaj fizičkog uslužnog ambijenta pokazale su promene u promo selu. Ono što je veliki izazov za menadžere i organizatore jeste zatvoriti finansijsku konstrukciju, a
da pri tome cene usluga koje se pružaju na teniskom kompleksu i tokom turnira
budu prilagođene i pristupačne standardu posetilaca. Primer teniskog turnira
Serbia Open predstavlja pozitivan primer pokušaja u Srbiji, uspešne primene
savremenih upravljačkih koncepta, afirmaciju sportskog menadžmenta, mesto
primene i povezivanja teorijskih znanja i prakse, kao i primenu znanja stečenih
iz iskustva drugih.
4.8. Stanje i značaj infrastrukture u postizanju i
promovisanju sportskih rezultata
Teniski tereni na Dorćolu, jedan su od sportskih objekata u čiju se rekonstrukciju ulagalo poslednjih nekoliko godina. Ali, u Srbiji postoji veliki
broj sportskih objekata u koje se godinama nije ulagalo. Postojeći kapaciteti
sportskih objekata u Srbiji su ili zastareli ili nedovoljno iskorišćeni (u svetu,
sportski objekti su ekonomski isplativi ako su funkcionalni najmanje 200 dana u godini), dok je državna briga o sportskim objektima izostala (Dugalić,
‌
92
+
2007, str. 16). Nedostatak institucionalne i finansijske podrške i kontrole samo
produžava agoniju i beznadežnost situacije sa sportskim objektima. Za većinu sportskih objekata u Srbiji nije jasno regulisan vlasnički status, i njima
’gazduju’ neprofitne organizacije. U vođenju poslovnih knjiga postoje velike
mogućnosti malverzacija i raznih političkih uticaja. Tokom dugog veka njihovog postojanja nije postojala praksa da se jedan deo zarađenih sredstava
(akumulacija) izdvaja za rekonstrukciju postojećih objekata, i dugo godina se
nije reinvestiralo u sport.
U svetu, pa i u Srbiji postoji tendencija razvoja modernih fitnes centara,
kod kojih se posvećuje velika pažnja opremanju fizičkog uslužnog ambijenta (facility) i unapređenju usluga u objektu (ѕervicescape). Ovu praksu treba
primeniti i na ostale sportske objekte. 2008. godine napravljena je Strategija
razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2009 do 2013, gde je od tri strategije jedna posvećena razvoju i unapređenju sportske infrastrukture. Ovom
Strategijom definisan je cilj u oblasti sportskih objekata kroz stvaranje uslova
za sistemsko planiranje i adaptaciju i njihovo finansiranje. Prema toj Strategiji
u toku 2009. neophodno je prvo izvršiti analizu stanja sportskih objekata u
Republici Srbiji. Tokom 2010. obaviti i objaviti kategorizaciju sportskih objekata (Ministarstvo omladine i sporta, Republički zavod za sport, Ministarstvo
prosvete). Na osnovu kategorizacije sportskih objekata definisati prioritete za
adaptaciju, i plana izgradnje sportskih objekata u periodu od pet godina; kao i
stvaranje jedinstvene mreže sistema evidencije sportskih objekata u R. Srbiji
u toku 2011. g.
5. ZAKLJUČAK
Ostvarenje vrhunskih rezultata u sportu (analiziranih na primeru tenisa)
uslovljavaju veoma kritični faktori koji čine materijalno-tehničku bazu: ulaganje, infrastrukturu, masovnost, obuku i obrazovanje sportista i zaposlenih,
kao i kvalitetan program razvoja sportske grane.
1. Ulaganja u sportsku infrastrukturu - kao jedan od važnih faktora
za sticanje konkurentske prednosti uviđa se značaj i neophodnost većeg iskorišćenja kapaciteta postojećih sportskih objekata, rekonstrukcije i izgradnje
savremenijih. Pored neophodnosti ulaganja u sportsku infrastrukturu, uviđa se
potreba uvođenja promena u poslovanju sportskih objekata. Jasno definisanje
vlasničke strukture nad sportskim objektima ima za cilj privlačenje investitora,
(tj. koncentraciju kapitala) i podizanje efikasnosti poslovanja sportskih organizacija. Obezbeđenjem različitih izvora finansiranja za održavanje kontinuiteta poslovanja sportske organizacije, stvaraju se mogućnosti za primenu finansijske poluge, tj. efikasne upotrebe tuđeg kapitala, posebno sopstvenog kapitala. Sportski menadžeri svojim teorijskim znanjem, stečenim tokom procesa
+
93
obrazovanja, sposobnostima i veštinama, sprovodeći ih u praksi i korišćenjem
prednosti finansijskog leveridža treba da obezbede povećanje efikasnosti upotrebe kapitala ostvarenog putem sportskog biznisa. Prednosti finansijskog
leveridža koriste profitno orijentisane sportske organizacije u ekonomski razvijenim zemljama.
2. Ulaganja u struku - konkurentska prednost u sportu može da se
ostvari putem obuke i obrazovanja. U Srbiji početkom 21. veka primenom
Bolonjske deklaracije na sistem obrazovanja u sportu, učinjeno je dosta u pravcu razvoja i obrazovanja stručnjaka u sportu (menadžeri) i sportskih stručnjaka. Stručni menadžerski i trenerski kadar u Srbiji, školuje se u okviru Visoke
sportske i zdravstvene škole, Fakulteta za menadžment u sportu, i drugih.
3. Popularizacija tenisa kao sporta - Zahvaljujući uspesima srpskih
tenisera, u muškoj i ženskoj konkurenciji, može se konstatovati da je veliki
broj dece putem škole tenisa uključen u trenažne programe. Neophodno je
izgraditi strategiju dugoročnog ostajanja mlađe populacije u tenisu, i stvaranje
uslova za izgradnju teniskih centara, po ugledu na teniski centar N. Bolitijerija
u Nemačkoj, ili teniski centar Ž. Enan u Belgiji. Izgradnjom bar jednog teniskog centra sprečio bi se odlazak mladih talenata sa naših prostora, što bi
pružilo mogućnosti za stvaranje konkurentske prednosti Srbije u odnosu na
ekonomski razvijenije zemlje. Poznato je da su ekonomski razvijene zemlje
uvoznice retkog ljudskog resursa (sportskog talenta) koji jedini stvara profit,
obezbeđujući im uslove za rad i šansu za nadmetanje. Formiranjem i razvojem
takvih sportskih centara stvorili bi se uslovi i za afirmaciju sportskog menadžmenta. Mladi, sposobni i obrazovani sportski menadžeri dobili bi mogućnost
da primenom savremenih upravljačkih koncepata obezbede efikasno poslovanje takvih centara, dok bi stručno osposobljeni teniski treneri dobili mogućnost
rada sa mladim talenatima. Znači, konkurentsku prednost, Srbija bi mogla da
ostvari i na osnovu ljudskih resursa, odnosno obrazovanog i obučenog ljudskog kadra.
4. Ulaganje u istraživanja u sportu - Pored ulaganja u infrastrukturu i
sportske talente, neophodna su ulaganja u istraživanje u svim oblastima sporta,
koje je od strane države veoma dugo zanemareno. Formiranjem bogate baze
podataka o sportskoj infrastrukturi (broj sportskih objekata, godinja gradnje,
vrsta i tip objekata) obezbedile bi se neophodne informacije za izradu strategije razvoja i unapređenja sportske infrastrukture. Poređenjem sa uspešnim
državama u svetu, (iako je jaz između velikih svetskih sila i ekonomski nerazvijenih zemalja primetan i u sportu), vrlo lako se mogu uočiti sopstvene
razvojne mogućnosti, a to su ulaganja u infrastrukturu i istraživanje u svim
oblastima sporta. Time bi bio ostvaren preduslov za uključenje u konkurentsku
trku sa ekonomski razvijenijim zemljama.
‌
94
+
5. Unapređenje sportskih usluga u sportskim objektima - Sportski
menadžeri koji upravljaju sportskim objektima posebno moraju pokazati svoje
sposobnosti, znanja i umeća formiranjem kvalitetne i privlačne ponude sportskih usluga u njima, posebno tokom sportskog događaja, odnosno teniskog turnira, jer se konkurentska prednost može steći i putem kvalitetne i jedinstvene
ponude i usluga. Procena pružene usluge vrši se na osnovu prošlih i očekivanih
rezultata, (postojeća tražnja i ponuda, i procenjena ponuda), što menadžerima
daje informacije za buduće aktivnosti. Na osnovu tih informacija uočavaju se
mesta za unapređenje i razvoj buduće usluge, što doprinosi profitabilnom poslovanju, kreiranju promena tj. usluga koje će zadovoljiti nove javne i lične
potrebe. Zadatak sportskih menadžera je da pravilno i na vreme uoče razvojne
mogućnosti, i prevedu ih u odgovarajuću strategiju, koju će implementirati u
uslužni proces.
Da bi domaće sportske organizacije rezultatima svog poslovanja parirale sportskim organizacijama u ekonomski razvijenim zemljama, neophodno je
da se ponašaju po modelu organizacija koje uče, sistemski razmišljaju, imaju
zajedničku viziju, neguju timsko učenje i timsku kulturu, kontinuirano se usavršavaju i uče - uče na sopstvenim i tuđim greškama čime se tako obezbeđuju ključni faktori za efikasno poslovanje svake sportske organizacije. U tom
smislu, veliki značaj za organizacije ima `benčmarking` (učenje po modelu
boljih) ili prikupljanje korisnih informacija o drugima koji su bolji jer primenjuju superiornije procese rada. Poređenje (komparacija) sa najboljima u grani,
prikupljanje informacija i znanja kako oni postižu visoke sportske i poslovne
rezultate, i pronalaženje načina kako postati organizacija sa visokim poslovnim rezultatima, omogućava i pomaže u pronalaženju odgovarajuće strategije
za postizanje još boljih rezultata u odnosu na najbolje, i time stvaranje konkurentske prednosti.
Imajući u vidu postojeće stanje većine sportskih objekata u Srbiji, čija
izgradnja datira još iz prošlog veka, može se zaključiti da postoje veliki rizici
za upravljanje uslužnim ambijentom i veliki rizik primene bilo koje strategije
za upravljanje njima.
+
95
LITERATURA
1. Dugalić, S. (2005): Finansijski i marketinški aspekti strategija u sportu,
Beograd, VSZŠ
2. Dugalić, S. (2007): Menadžment sportskih objekata, Beograd.VSZŠ
3. Krstić, A. (2009): Komunikacija, PR i mediji u sportu - skripta, Beograd,
VSZŠ
4. Melović O. (2010): Završni rad: Rizici i strategije za upravljanje uslužnim ambijentom u sportskom objektu. Beograd. VSZŠ
5. Tepić, N. (2009): Seminarski rad: Upravljanje rizikom. B. Luka. Univerzitet za poslovne studije
6. Zakon o sportu, Službeni glasnik RS 52/96, 101/2005.
7. Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Službeni glasnik RS 67/2003, 101/2005.
8.
9.
10.
11.
12.
http://sr.wikipedia.org/sr/Monika_Seleš
www.wimbldon.com
www.serbiaopen.rs
www.mos.gov – Strategija razvoja sporta 2009 – 2013.
www.mnje.com/IX/143-150.pdf, Radović, D. Magistarski rad, Fakultet za
pomorstvo Kotor, Univerzitet C. Gore, Rizik kao fenomen privređivanja i
projekt menadžmenta, mart 2009.
‌
96
+
Naučni članak
ULOGA MEDIJA U KREIRANJU IMIDŽA
SPORTSKIH ORGANIZACIJA
UDK 659.4:796 ; 658.8:796 ; 659.23
Darko Bošković
e-mail: darko.boskovic88@gmail.com
Sažetak: U cilju uspešnog funkcionisanja na tržištu, svaka sportska organizacija mora permanentno da komunicira sa svojim okruženjem. S obzirom na
njihov značaj i veliki uticaj na javnost, mediji su nesumnjivo jedan od faktora
uticaja na uspešnost rada svake sportske organizacije. Namera autora ovog
rada je da definiše medije kao ciljnu grupu koja je važan pokretač javnosti;
zatim da definiše imidž organizacije kao personalizaciju ukupne predstave
sportske organizacije, da objasni način formiranja i izgradnje imidža i na kraju
da definiše pozitivne i negativne aspekte uticaja medija na imidž sportske organizacije. Zbog svoje moći i uticaja, mediji jesu jedna od najvažnijih ciljnih
grupa sportskih organizacija. Preko njih može da se deluje na najširu javnost,
ali i na pojedince, za organizaciju posebno značajne. Iz tog razloga, u radu je
detaljno i na primerima objašnjena uloga medija u kreiranju imidža sportskih
klubova i organizacija.
Ključne reči: mediji, imidž, sportske organizacije, etika, profesionalizam.
1. UVOD
Odnosi sa medijima nekada su podrazumevali samo odnose sa štampanim medijima. Razvojem sredstava javnog informisanja obogaćeni su i odnosi
sa medijima kroz rast njihove moći i uticaja. To se pre svega odnosi na televiziju i internet. Informacije koje prenose mediji, iako po svojoj prirodi sekundarne, za primaoca postaju primarne, s obzirom da nije u mogućnosti da se
neposrednim iskustvom uveri u njihovu tačnost. Zavisnost ljudi od medijskog
informisanja dovela je do pomalo ekstremnog stava da se ono što se nije pojavilo u medijima – nije ni dogodilo. Značaj medija za rad sportske organizacije
trebalo bi da zavisi od njene delatnosti. Međutim, danas, u 21. veku, teško da
neka ozbiljna organizacija može da priušti izostajanje medijskog prisustva u
njenom okruženju. Nezavisno od sporta kao grane, mediji imaju veliku ulogu
u formiranju stavova javnog mnjenja i stvaranja određenih društvenih vrednosti. Oni u globalnom smislu predstavljaju jedan od najznačajnijih fenomena
modernog društva i prisutni su u svim oblastima društvenog života. U tom pogledu, mediji moraju da imaju ne samo pravo na slobodno i nezavisno izveštavanje i pristup svim informacijama od javnog značaja, nego i određenu društvenu odgovornost. Mediji direktno ili indirektno utiču na formiranje javnog
mnjenja, omogućavaju i otvaraju mogućnost da se društvo u celosti pozabavi
širokim spektrom pitanja i problema vezanih za oblast medijskog izveštavanja
o sportskim organizacijama i događajima, i dešavanjima oko njih. Ono što je
neophodno znati, jeste da informativna uloga medija i masovnih komunikacija
u sportu i sportskim organizacijama nije zastupljena samo u dnevnim i periodičnim okvirima, već je veoma bitna i kao nasleđe mlađim generacijama, pre
svega budućim sportskim radnicima i novinarima.
Što se tiče imidža sportske organizacije, on se može definisati kao slika koju o organizaciji imaju njene ciljne grupe. Imidž se takođe može okarakterisati
i kao percepcija u korelaciji sa kvalitetom usluga koje organizacija pruža, njenim proizvodima i načinom komuniciranja. Svrha izgradnje imidža sportske organizacije je pridobijanje naklonosti i simpatija javnosti za organizaciju i njene
proizvode i usluge. Mediji predstavljaju ciljnu grupu sportske organizacije,
koja je najzaslužnija za kreiranje imidža, zahvaljujući svojoj masovnosti. Osim
toga, povezuju se i sa postizanjem publiciteta, odnosno obezbeđuju medijsku
pokrivenost. Kako bi se postigao pozitivan imidž, neophodno je da organizacija obuhvati medije svojim programom odnosa s javnošću. Svrha ovog rada je,
pre svega, da opiše trenutnu težinu uloge medija na stvaranje slike sportske
organizacije koja se predstavlja javnosti. 2. POJAM IMIDŽA I IDENTITETA
Imidž svake organizacije je njena slika u javnosti, odnosno percepcija
povezana sa kvalitetom usluga i proizvoda, kao i kvalitetom komunikacije.
Drugim rečima, imidž je personalizacija ukupnog lika organizacije, što se može
preslikati na domaće sportske organizacije, posebno na one koje privlače veliki
broj članova, simpatizera i pristalica. Želja za što većim ugledom u široj javnosti radi pridobijanja, stvaranja novih poslovnih prilika i poboljšanja rezultata,
zahteva od sportskih organizacija izgradnju što boljeg imidža kroz adekvatno
ponašanje prema korisnicima proizvoda i usluga, dobavljačima, distributerima,
partnerima i naravno medijima. S obzirom da je većini sportskih organizacija
kod nas, imidž poslednjih godina drastično narušen, za njegovo unapređenje
neophodna je primena odgovarajućeg ljudskog znanja i iskustva. Preduslov za
to je osnovno poznavanje značenja i značaja korporativnog imidža.
‌
98
+
D. Bošković: Uloga medija u kreiranju imidža sportskih organizacija
Korporativni identitet je u stvarnosti organizacije njena jedinstvenost i
personalnost. Konkretno, to je ono što članovi organizacije veruju da je realna
slika organizacije. Najvažnija uloga identiteta jeste pozitivni uticaj na reputaciju, odnosno ugled organizacije, na osnovu čega se stiče prvi utisak o organizaciji. Na osnovu njega se organizacija identifikuje u javnosti, odnosno prema
kupcima, partnerima i ostalim ciljnim grupama. Izgradnja samog identiteta,
aktivnost je koja omogućava kvalitetnije međusobno razumevanje organizacije i njenih ciljnih grupa, kroz razne vidove uređivanja prezentacija, pakovanja,
radnih prostorija, vozila, uniformi, rekvizita i obeležja.
Negativne posledice nedovoljno kvalitetnog identiteta, mogu se personifikovati kroz slabije finansijsko poslovanje i krizu sportskih rezultata, kao i
nezainteresovanost sponzora, što je za mnoge sportske organizacije u Srbiji bilo fatalno. Da bi se to izbeglo, potrebno je adekvatno planiranje identiteta koje
bi obuhvatalo i najsitnije detalje, kao što su: štampanje, dekoracije prostora i
vozila, odevanje osoblja, dizajniranje u vezi sa fizičkom identifikacijom i dr.
Naravno, bez sportskih rezultata sve ovo dolazi u drugi plan, ali na
dugi /duži/ rok može predstavljati pravu konkurentsku prednost u poslovanju. Proučavanje, odnosno istraživanje identiteta, podrazumeva raščlanjivanje
njegovih delova i sagledavanje njihovog uticaja na organizacione, ali i takmičarske delove neke sportske organizacije. Istraživač identiteta prvo treba da
sakupi sve izvore, kako unutar organizacije (spisak igrača, rang liste, godišnji
izveštaj o poslovanju, press clipping), tako i van nje (izveštaj statističkih zavoda, tabele, rezultati, izveštaj istraživačkih agencija).
Bitna stvar za istraživanje identiteta je podrška top menadžmenta, ali i
stručnog štaba. Stavove sportista i zaposlenih treba proveriti neposredno (učešćem na radnim sastancima i razgovorima...), jer se klasičnim intervjuima može steći iskrivljena slika.
Tip vlasništva neke organizacije u sportu, takođe može bitno odrediti
njen identitet. Kao što je poznato, većini naših sportskih klubova se ne može
odrediti jasna vlasnička struktura i tu je kreiranje bilo kakvog identiteta znatno
teži posao. Zato promena vlasništva može bitno da promeni identitet neke organizacije, i tu će ležati najveći izazov za naše klubove posle završetka procesa
privatizacije u sportu.
Što se tiče vrsta identiteta, postoje: (V. Filipović, M. Kostić, S. Prohaska,
2003, str. 182-186) unitarni identitet, identitet komercijalnih imena i diversifikovani identitet.
Kako bi se kreirala slika tj. imidž o jednoj sportskoj organizaciji, potrebno je analizirati određene podatke kao što su:
• mesto organizacije na rang listi ili tabeli,
• prednost nad konkurentskim organizacijama,
• pozicija na tržištu,
+
99
•
•
•
•
•
sistem vrednosti i ponašanje zaposlenih,
odnos i komunikacija organizacije i simpatizera, ali i obrnuto,
interna komunikacija i odnos sa medijima,
društvena odgovornost i odnos sa lokalnom samoupravom, i
odnos sa sponzorima, poslovnim partnerima, donatorima, distributerima i vladinim institucijama.
Važnost reputacije sportske ličnosti Za samo unapređenje imidža jedne sportske organizacije, neophodno
je i eksploatisanje lika i dela neke poznate ličnosti ili proslavljenog sportiste
kao dela organizacije. Važnost imidža takvog pojedinca, ogleda se u gladi masovnih medija za poznatim ličnostima i tzv. zvezdama. Zahvaljujući dobrim
delom i njima, sportisti postaju ličnosti šou biznisa, postaju idoli čijom analizom privatnog života (privatnosti) mediji takvu ličnost preporučuju kao uzor
običnim ljudima, posebno mladim. Na taj način, na snazi je prava „rasprodaja“
sportiste, koja je veoma često organizovana združenim dejstvima medija i PR
službe sportske organizacije ili kluba čiji je sportista član. Od te saradnje koristi mogu imati: klub, mediji i igrač.Osim sportista, u centru pažnje sportske
javnosti često se mogu naći i čelnici, tj. funkcioneri sportske organizacije ili
kluba. Međutim, u Srbiji i njenom okruženju, ovakve ličnosti sporta uglavnom
su zastupljene u negativnom kontekstu.
Sportski treneri, kao možda i najvažnija kategorija sportskih radnika
u savremenom sportu, predstavljaju veoma važnu kariku u izgradnji imidža
sportskih organizacija, kao i sporta uopšte. Domaći treneri su često u senci
sportskih funkcionera i, samim tim, u izvesnom podređenom položaju u klubu
u kojem su zasnovali radni odnos. Bez obzira na razloge koji su doprineli ovakvom odnosu između medija i trenera, činjenica je da se takav odnos direktno
odražava i na imidž organizacije u kojoj trener radi.
Imidž ovakvih sportskih ličnosti, ne zasniva se često na stvarnim činjenicama, već i na uverenju i iluzijama koje takve osobe stvaraju o sebi samima.
Uspešni sportisti, na primer, znali su dobro da izgrade sliku o sebi, zahvaljujući adekvatnom korigovanju ponašanja, načinu odevanja i stilu komunikacije.
Takav imidž se može menjati, ali njegova promena zahteva usklađeni i permanentni napor, za koji su zaduženi stručnjaci za stvaranje imidža, odnosno imidž
dizajneri, koji svojim znanjem iz oblasti estetike, psihologije i sociologije doprinose kvalitetu te promene. S druge strane, pozitivan imidž se zastrašujućom
brzinom može pretvoriti u negativan. To je naročito vidljivo kada štampa objavi neki skandal o poznatim ličnostima iz sveta sporta.
‌
100
+
Osim uloge ovih kategorija ličnosti u izgradnji imidža sportske organizacije kod medija, važnu ulogu u izgradnji imidža ima i reputacija zemlje
porekla sportskog kluba ili organizacije. Međuzavisnost između sportske organizacije i zemlje porekla postoji kada sportsko-marketinške dimenzije imidža
zemlje (istorija sportskih rezultata, infrastruktura, mladi talenti i stručnjaci...)
predstavljaju i bitnu karakteristiku za ocenjivanje konkretnog kvaliteta i
reputacije određene sportske organizacije. Ta međuzavisnost može biti: (D.
Mihajlović, S. Ristić, I. Bojičić, 2007, str. 325) povoljna, nepovoljna, neutralnog odnosa, povoljne neutralnosti i nepovoljne neutralnosti.
3. POJAM MEDIJA U SPORTU Mediji imaju veliku ulogu u formiranju stavova javnog mnjenja i
stvaranja određenih društvenih vrednosti. U tom pogledu mediji moraju da
imaju ne samo pravo na slobodno i nezavisno izveštavanje i pristup svim informacijama od javnog značaja, nego i određenu odgovornost.
Sportsko novinarstvo u Srbiji podelilo je sudbinu celokupnog novinarstva u državi. Kao učestao razlog ovakvog stanja je slab urednički rad sa
mlađim novinarima, kao i stalni pritisak uredništva da ozbiljan i odgovoran rad
bude zamenjen senzacionalizmom. Na taj način se proizvodi jedan eksplozivni
hibrid sporta i politike, gde su retorika, jezik i stil neprekidno na ivici skandala. U tom pogledu, sportsko izveštavanje u elektronskim medijima i dnevnim
novinama danas je veoma slično političkim izveštavanjima. Sve ovo kao posledicu može da ima narušavanje imidža domaćih sportskih klubova.
Mediji su, takođe, u situaciji da preuveličavaju ili sužavaju dimenzije
sportskog uspeha ili neuspeha, i da u različitom svetlu oslikavaju navijača. Iz
ovih osobina medija u savremenom demokratskom društvu, proizilazi da oni
daju informacije o sportskim događajima, rezultatima i akterima, bilo da se radi
o igračima, mnogobrojnim posrednicima, organizatorima, sponzorima i finansijerima. Oni su u stanju da produže trajanje određenog događaja, govoreći ili
pišući danima i nedeljama o događaju koji je trajao tek nekoliko minuta ili sati.
3.1. Uloga štampe u kreiranju imidža
Dnevne novine predstavljaju najznačajniji segment štampe. Neke od
prednosti dnevnih novina su masovnost, mogućnost lokalnog delovanja i veliki izbor. Problemi i negativne strane su, međutim, retko čuvanje, letimično
čitanje i loš kvalitet.
+
101
Za razliku od dnevne štampe, osnovne karakteristike stručnih časopisa
su: pokrivanje šireg prostora, održavanje pažnje određene ciljne grupe odnosno javnosti (u ovom slučaju sportske), štampa na kvalitetnom papiru, duža
trajnost itd... Oglašavanjem u ovakvim stručnim magazinima, sportska organizacija ima direktnu korist stvaranjem povoljnog imidža o sebi kod određenih
ciljnih grupa (klupske novine). Ovakav vid specijalizovanog štampanog medija
predstavlja direktan put prenosa poruka do ciljne grupe. Poput specijalizovane
sportske rubrike u dnevnoj štampi, klupski časopisi se obraćaju određenoj grupi čitalaca i već su prilagođeni njihovim potrebama i interesima. U pojedinim
slučajevima, često uživaju veće poverenje kod čitalaca nego dnevne novine,
jer detaljnije informišu javnost o aktivnostima kluba koji predstavljaju. Jedina
mana ovakvih časopisa je subjektivnost, mada se to u odnosu na svest ciljne
grupe i očekuje.
Jedan od primera domaćeg klupskog časopisa je glasilo navijača
Partizana, list „Izaberi Partizan“. Osnovan je pre tri godine i koncipiran na
takav način da svako ko voli i simpatiše Partizan mora u njemu da se pronađe.
Oslanja se, pre svega, na tekstove i izveštaje o aktuelnim dešavanjima u fudbalskom klubu, kao i ostalim klupskim sekcijama. Osim toga, akcenat se stavlja i na intervjue sa sportistima i članovima kluba, rezultate seniorskih i mlađih
kategorija, ali i na navijačke izveštaje i fotografije. Poseban vid funkcionisanja
ovog medija je i mogućnost da sami čitaoci budu kreatori uređivačke politike.
Tačnije, čitaocima je omogućeno da kroz slanje slika, pisama, izveštaja ili sugestija redakciji, budu deo časopisa i na taj način unaprede njegov rad.
Ono što posebno povećava rejting časopisa, a samim tim i rejting kluba, jeste postojanje internet prezentacije časopisa, koja je znatno unapredila
kvalitet uredništva. Zahvaljujući tome, uspešno je organizovan i on-line butik
klupskih i navijačkih rekvizita, čime je omogućena veća dostupnost proizvoda
sa prepoznatljivim vizuelnim identitetom kluba. Osim toga, na sajtu postoji i
arhiva izveštaja sa utakmica iz prethodnih sezona, uz neizostavnu foto galeriju,
a redakcija se trudi da najsvežije montirane video klipove objavi na društvenoj
mreži YouTube. Uz sve ove pogodnosti, kao deo časopisa, tu je i zvanični forum
sa sportskim i navijačkim temama, putem koga čitaoci lista, odnosno navijači
Partizana, mogu da razmenjuju utiske i mišljenja vezana za voljeni klub.
3.2. Uloga radija u kreiranju imidža
Širi se na sve društvene segmente i poseduje ga većina ljudi. Glavne
prednosti slanja poruka putem radija su :
• ljudski glas – zbog neposrednog dejstva, iskrenosti i individualnosti,
• donedavno najbrže sredstvo glasovnog obaveštavanja,
‌
102
+
• veći psihološki efekti – ostavlja se jači utisak na recipijenta,
• radio poruke i prenosi se mogu slušati tokom celog dana.
Što se tiče nedostataka ovog medija, odbojnost se najčešće stvara zbog:
predugih poruka za emitovanje, naglih prekida emisija i česte agresivnosti u
porukama.
Objavljivanje vesti se može vršiti i direktno sa audio kasete, koja se
može poslati radio stanici. U ovom slučaju su zastupljena dva oblika poruke,
odnosno poruke koje je snimio neidentifikovani spiker, ili glas identifikovanog
spikera što je mnogo bolji oblik prenosa dostavljenog materijala.
Što se tiče važnosti koju radio kao medij ima u stvaranju i kreiranju
imidža jedne sportske ustanove, najbolji oblik promocije jedne takve organizacije je klupski radio. Konstantno pokrivanje svih klupskih utakmica i najsvežije informacije o klupskim aktivnostima putem radijskog signala, veoma
je značajno prilikom obaveštavanja ciljnih grupa, ali je takođe povoljno i za
saradnju sa sponzorima, kroz davanje prostora za reklamiranje. Možda jedini
pravi primer takvog radija kod nas predstavlja MIP radio na frekvenciji 93,7
FM, inače deo medijskog spektra fudbalskog kluba Partizan. Radio postoji
deset godina i spada u red slušanijih stanica. Pokriva šire područje Beograda i
okoline, za šta poseduje regionalnu licencu. Radi se o muzičko-sportskoj radio
stanici koja, osim promocije Partizana, slušaocima nudi i kvalitetnu muziku
svetske i domaće produkcije, koja je posebno zastupljena u noćnom terminu.
Osim direktnih prenosa svih utakmica FK Partizan u zemlji i inostranstvu, MIP
radio je pokrivao dosta važnih muzičkih događaja u Srbiji. 3.3. Uloga televizije u kreiranju imidža Televizija je, kao masovni medij, postala pogodno sredstvo za slanje
reklamnih poruka velikih svetskih korporacija i multinacionalnih kompanija
za vreme trajanja prenosa najatraktivnijih sportskih događaja, ali i pokrivanja aktivnosti poznatih sportskih klubova i organizacija. Klupske televizije
u savremenom sportu počinju da zauzimaju važno mesto u izgradnji imidža
i identiteta najvećih i najkvalitetnijih sportskih kolektiva u Evropi, najčešće
fudbalskih klubova. Jedan od primera iz inostranstva je i model televizije koji poseduje fudbalski klub Arsenal, protivnik Partizana u grupnoj fazi Lige
šampiona.
Arsenal TV je sportski TV kanal, posvećen praćenju fudbalskog kluba
Arsenal iz Engleske. Bio je deo Setanta Sports paketa, sličan drugim kanalima
iz istog paketa, kao što su: Celtic TV, Rangers TV i LFC TV. Televizija je zvanično pokrenuta 14. januara 2008, na kanalu SKY.Sam kanal sadrži: snimak
svake Arsenalove utakmice u svim takmičenjima, ekskluzivne intervjue sa
osobljem i igračima, direktan prenos utakmice Arsenalovih rezervnih igrača i
+
103
prijateljskih utakmica prvog tima, dešavanja sa Akademije Arsenala i utakmica
Dama Arsenala, najsvežije novosti, podsećanje na čuvene Arsenalove utakmice i dokumentarce bazirane na klupskoj istoriji.
U našoj zemlji, jedini poznati primer klupske televizije je TV CITY 1,
televizija fudbalskog kluba Partizan. Program televizije je sportsko-muzičkog
karaktera, traje neprekidno 24 sata, uz odložene prenose utakmica kluba.
Značajno mesto zauzimaju i snimci velikih istorijskih utakmica iz sportskog
arhiva, sportske vesti i sportski dnevnik, intervjui sa sportskim velikanima i legendama kluba, ali i sa mladim i perspektivnim sportistima iz Srbije, uzdanicama
Partizana. Strateški plan televizije jeste da uskoro satelitskim signalom pokrije
jugoistočnu Evropu i Balkan. Uzimajući u obzir da je ova televizija nastala tek
pre nekoliko godina, jedna od glavnih zamerki je i sam njen naziv, koji je, prema
mišljenju autora rada, prilično bezličan i bez dodirnih tačaka sa Partizanom.
Ipak, s obzirom da je u pitanju jedina klupska televizija u Srbiji, pored postojećeg
potencijala, tu je i veliki prostor za ekspanziju i napredak, što bi bilo od izuzetne
koristi za čitav fudbalski klub, ali i za domaći fudbal uopšte.
3.4. Uloga Interneta u kreiranju imidža
Internet pruža drugačiji način da se iskusi (sagleda) sport. U sportu se
najčešće koristi za praćenje novosti (vesti, rezultata), za pregled ili preslušavanje
prenosa utakmica (već odigranih, ali i prenosa uživo), za edukaciju (sportski blogovi, edukativni sajtovi), za sportsko klađenje (on-line kladionice), razmenu
podataka, komunikaciju itd. Internet omogućava ljubiteljima sporta virtuelni
pristup sportu u realnom vremenu, kao i specifičan način interakcije sa samom
sportskom organizacijom, ali i sa ostalim ljubiteljima sporta.
Istraživanja pokazuju da korisnici upotrebljavaju nove tehnologije
(internet), kako bi zadovoljili svoje emotivne i kognitivne potrebe. One su kategorizovane kao: potreba za informacijama, potreba za zabavom (razonodom),
potreba za socijalizacijom (druženjem-udruživanjem). Interaktivni medij kao
što je Internet, pruža pojedincima pristup ogromnoj količini lako dostupnih informacija (rezultati, statistike, komentari, igrice, forumi, četovanje, fan grupe,
itd), njihovo praćenje, ali i mogućnost aktivnog učestvovanja. Pojedincu pruža
razonodu, ali i određeni vid socijalizacije (udruživanja).
Internet sajtovi, između ostalog, omogućuju distribuciju kontrolisanih
poruka i informacija. Ove poruke možda nemaju toliku snagu kao one koje se
prenose lično (face to face), ali ipak, mogućnost da isporuči kontrolisanu poruku (informaciju) masovnoj publici, i da prikuplja povratne informacije od
velikog broja ljudi (posetilaca), čini Internet sajt veoma vrednim alatom za
odnose sa javnošću.
‌
104
+
S obzirom da je u savremenoj komunikaciji umesto monologa sve
više zastupljen dijalog između sportskih klubova i organizacija, društveni
mediji polako preuzimaju primat kao posrednik u tom odnosu. Kao što je
poznato, društvene medije najviše koristi mlada populacija, u kojoj postoji veliki broj fanova i poštovalaca sportskih klubova, reprezentacija i organizacija.
Međutim, u poslednje vreme uticaj društvenih mreža se širi i na ostale generacije, pretvarajući ovakve medije iz zabavnog u poslovno sredstvo.
Pogled na skorašnju istoriju razvoja i transformacije iz Web 1.0 u
Web 2.0 može se objasniti u kratkim crtama. Za Web 1.0 se može reći da se
uglavnom radi o jednom načinu za čitanje i pisanje članaka i informacija. To
znači da određeni brend, osoba, ili kompanija prave sajt i ubacuju sadržaj.
Upotrebom Web 2.0 neke stvari su se drastično promenile.
Web 2.0 je participativan, konverzacijski, socijalni i decentralizovan
veb. Od mnogih novih pogodnosti, najvažnije su mogućnosti lakše komunikacije ljudi, generisanje i podela multimedijalnih sadržaja preko Interneta
bez problema. Generalno je vidljiva transformacija i napredak, od samostalnih
do niza zajedničkih, participativnih aktivnosti, omogućivši upotrebu novih vidova aplikacija, platformi, tehnologija i metodologija u konverzaciji.
Sportska organizacija može da postane prava medijska atrakcija,
kreiranjem ekskluzivnog multimedijalnog sadržaja. Na taj način organizacija
ostavlja širok društveni otisak i ostvaruje konekciju sa navijačima. Klubovi
i organizacije postaju dostupniji, i u mogućnosti su da promovišu sponzore,
imajući autentičnu interakciju direktno sa svojim poštovaocima i fanovima,
stvarajući akumulativni uticajni efekat.
Definisanje Web 2.0 aplikacija:
1. Sajtovi i platforme za društveno umrežavanje (Facebook, My space...)
2. Generisani korisnički sadržaj (YouTube, Wikipedia...)
3. Platforme za ocenu, označavanje i socijalni bookmarking
4. Platforme za mikroblogovanje
Odnos sa navijačima kroz društvene medije doživeo je pravu renesansu kroz novi vid autentičnosti. Klubovi, sportisti i čitave lige i takmičenja
podižu veo nedodirljivosti i postaju transparentniji, stvarni i autentični za njihove fanove uz pomoć ovih platformi. Fanovi mogu da zavire iza aure popularnosti i da dobiju šansu za sklapanje on-line prijateljstva sa profilima omiljenih
klubova i sportista.
+
105
4. ETIKA I PROFESIONALIZAM MEDIJA KAO
FAKTOR KREIRANJA IMIDŽA U poslednje vreme, mediji su iz sfere informisanja prešli u sferu skandala, gde su sve manje važni etički kodeksi novinarstva. Kad god se u razgovoru spomene izraz „medijska etika“, sigurno će mnogi sa podsmehom reći
da je to oksimoron. Predavači medijske etike već su naviknuti na zbunjene
poglede i nevericu, u trenutku priznavanja da se bave nečim što deluje kao besmisleni akademski trud. Dilema „istina ili etika“ takođe predstavlja nešto sa
čime se većina novinara svakodnevno suočava. Iako je „istina“ verovatno najstariji i najcenjeniji etički princip civilizacije, u novinarskoj profesiji postaje
veoma rastegljiv pojam. Takođe, početkom dvadesetog veka, u etici medijskog
izveštavanja pojavio se novi pojam - privatnost. Ovaj pojam je doneo nove
probleme i nesuglasice između novinara i izveštača sa jedne strane, nasuprot
ličnostima i organizacijama koje su tema medija.
Profesionalizam i etika u medijima, morali bi da se nađu na početku
priče, u trenutku kada vlasnik medija zapošljava novinara da radi taj posao.
Trebalo bi da se podrazumeva da vlasnik medija, bez obzira da li je u pitanju
privatnik ili država, prilikom zapošljavanja vodi računa o profesionalnosti
svojih zaposlenih. Međutim, očigledno je da je u datom trouglu (profesionalizam i etika u delatnosti, zahtevi tržišta i stvaranje profita) došlo do izvesnih
devijacija u novinarstvu. Stvaranje i gomilanje profita, u jednom trenutku su
postali jedino merilo i kriterijum za poslovanje, pred kojim su profesionalizam
i etika u novinarstvu ustuknuli. Šteta profesionalnom novinarstvu počela je da
se nanosi početkom devedesetih, a sve je naročito kulminiralo u prethodnoj
deceniji, u vreme formiranja vlasništva nad medijima, kada je novinarskom
delatnošću dominirala politika povlađivanja izabranim političkim interesnim
grupacijama. Odlučujući kriterijum za zapošljavanje, sada je vlasnicima medija postala podobnost na račun sposobnosti. U poslednjih nekoliko godina,
rame uz rame uz politiku, uticaj na medijske sadržaje ostvaruje i industrija
oglašavanja. Razlog za to je činjenica da je u Srbiji još uvek u toku faza komercijalizacije medija, u kojima se medijski sadržaji prilagođavaju oglašivačima,
jer vlasnici medija od njih prihoduju najviše novca.
Ipak, možda je najgore od svega to što u potrazi za skandalima koji
povećavaju gledanost ili tiraž ne postoje pravila, a žrtve skandala se praktično
i ne biraju. Na žalost, slična situacija je i u sportu. Upravo su najpoznatiji
sportisti i sportski radnici najčešće na udaru medija, posebno ukoliko rezultati
zakažu. Jedan od najsvežijih primera je i učešće fudbalske reprezentacije na
Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Posle neuspeha u grupnoj fazi, uz objektivne novinarske kritike igre na terenu, u novinama je osvanula informacija da
su pojedini srpski fudbaleri konzumirali alkohol i cigarete veče pred utakmicu
‌
106
+
sa Nemačkom. Uz naznaku da su snimak i fotografije fudbalera preneti sa
ruskog Internet portala pod naslovom „Pili, pušili, pa Srbiju srušili!“, objavljen je članak u listu Press i drugim domaćim novinama tabloidnog karaktera.
Konkretno u listu Press, navodi se da su petorica fudbalera zatečeni veče pred
utakmicu u konzumiranju štetnih supstanci, prilikom gledanja jedne fudbalske
utakmice u hotelskoj sobi. Ipak, naši mediji nisu izuzetak kad je ova problematika u pitanju.
Engleski mediji se često ističu po beskrupuloznosti kada je u pitanju
iskazivanje javne kritike engleskih sportista i sportskih radnika. Povodom
toga su na udaru medija bili pojedini fudbaleri, kao i selektor Engleske,
Fabio Kapelo. Posebne probleme mediji su zadavali golmanu reprezentacije,
Robertu Grinu, kada su autori naslova u engleskim novinama dali sebi oduška
u kritikovanju njegove greške, zbog koje engleski tim nije savladao Sjedinjene
Američke Države u prvoj utakmici na Prvenstvu. Nekoliko provokativnih
naslova osvanulo je dan posle utakmice; jedan od očiglednijih „Ruka od
ilovače“ (Hand of Clod), ukrasio je naslovne strane dva tabloida, News of the
World i Sunday Mirror.
5. STUDIJA SLUČAJA:
„UTICAJ MEDIJA U NEGATIVNOM IMIDŽU
FK PARTIZAN TOKOM BOJKOTA NAVIJAČA“ Partizan je kroz istoriju dokazao da je jedan od najtrofejnijih klubova u
ovom delu Evrope. Uspesi na sportskom planu tokom postojanja SFRJ, doneli
su Partizanu status jednog od klubova koji su činili nekadašnju proslavljenu
veliku četvorku, kao i zavidan evropski ugled. Raspad velike države, opšta
društvena kriza, ali i uspesi Crvene Zvezde, uzdrmali su i ugrozili već izgrađeni
imidž crno-belih, imidž kluba bez nacionalnih razlika, i sa univerzalnošću i
urbanošću njegovih navijača. Sreća u nesreći bila je činjenica da uprkos, po
mnogima, krizi klupskog identiteta, potencijalna konkurencija, osim „velikog
rivala“, nije ni postojala.
Uz „večitog rivala“, zadržana je neka vrsta monopola nad sportskom
javnošću i medijima, u odnosu na ostale klubove i organizacije. Na medijsko eksploatisanje kluba, skoro da i nije uticala kriza rezultata u evropskim
takmičenjima. U to vreme, ali i za vreme bivše Jugoslavije, na čelnim pozicijama u klubu bili su predstavnici državnih institucija, i to je u neku ruku bio
garant dobrog ugleda i konstantne medijske pokrivenosti. Na žalost, ugled
u domaćim okvirima tokom devedesetih, nije se preslikao u evropskim okvirima. Loš tretman u UEFA, u tom periodu preslikao se i u tretmanu naših
klubova u stranim medijima, gde su se uz Partizan najviše spominjali ispadi
+
107
njegovih navijača. Povratkom nekih starijih igrača, dolaskom prvih stranaca u
tim i stručni štab, klub stvara novu osnovu, koja će doprineti prvom plasmanu
kluba na najveće klupsko evropsko takmičenje, Ligu šampiona. Međutim,
poboljšanje imidža nije bilo dugog daha. Ubrzo posle najvećeg uspeha kluba u
novijoj istoriji, usledila je kriza, verovatno najveća u istoriji kluba. Porazom od
Artmedije, u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2005. godine, počeo je najteži
period, kako za poslovanje kluba, tako i za njegov imidž. Od tada su se poklopile neke negativne pojave za Partizan, kako u javnosti i medijima, tako i
među najvernijim navijačima. Na udaru medija i ostatka javnosti najčešće su
bili funkcioneri kluba, a jedan od najbolnijih primera takvog odnosa jeste i
serija tekstova u listu Tabloid, od kojih je kasnije nastala i knjiga „Sjaj i beda sportske mafije“, autora Milorada Brkića. Osim što se knjiga bavi opštim
pitanjima malverzacija u sportu, jedan veći deo tekstova posvećen je i sumnjivom poslovanju rukovodstva Partizana. Spomenuti su sumnjivi transferi
igrača još s kraja 80-ih i početka 90-ih godina, a moglo je da se čita i o osnivanju firmi različitih delatnosti pod Partizanovim imenom, kao i o utaji poreza
i nameštanju rezultata...
Upravo u delu knjige koji govori o transferima igrača s početka 90-ih,
pominju se agencije preko kojih se prodaja obavljala. Postoje i brojni primeri
sličnih transfera fudbalera u tom periodu, koji su detaljno opisani u člancima
lista Tabloid, i koji su obuhvaćeni u knjizi. Osim prodaje igrača, Tabloid se
bavio i pojedinim evropskim utakmicama Partizana. Tako su, na primer, u
odlomku knjige, odnosno članku lista Tabloid broj 27, od 14. marta 2005,
iznete informacije o, navodno, planirano izgubljenoj revanš utakmici Partizana
protiv Rome, u Kupu UEFA, oktobra 1988. godine. Kao posebnu aferu, knjiga
beleži nagradnu igru „Džoker“, koju je organizovao FK Partizan. Tabloid tvrdi
da je lutrija, u kojoj su kao glavne premije predviđena dva stana i jedan lokal
u Beogradu, nameštena. Tabloid se u to vreme bavio i novijim aferama u vezi
sa FK Partizan. Tako, na primer, list pod brojem 26, iz marta 2005, govori o
transferu tada najtalentovanijeg fudbalera Partizana, Simona Vukčevića. Za
mladog fudbalera koji je bio i povremeni reprezentativac, interesovali su se
najveći, i finansijski najmoćniji klubovi, međutim, „najbrži“ u dovođenju ovog
igrača bio je ruski Saturn, koji je u to vreme bio jedanaesta ekipa u ruskom
prvenstvu. Prema navodima lista, ceo transfer je pripreman dugo i bio je držan
u strogoj tajnosti, sve dok ruski klub vest o transferu nije objavio na svom
sajtu. Rusi su, kao deo te vesti, objavili da će Vukčević za četvorogodišnji ugovor dobiti pola miliona evra, dok će Partizan kao obeštećenje prihodovati 3,5
miliona. Izvori bliski klubu tvrde da je samo pola godine ranije za Vukčevića
bilo nuđeno čak 8 miliona, ali je Uprava tu ponudu odbila. U daljem tekstu se
postavlja pitanje zašto je posle svega prihvaćena, po svemu sudeći, nepovoljna
ponuda Saturna?
‌
108
+
U tom periodu, pisanje i bavljenje funkcionerima Partizana bilo je sve
učestalije, ali i sve negativnije. Tako se, kao jedan od niza tekstova, pojavio
tekst Slobodana Georgijeva posvećen Žarku Zečeviću, pod nazivom „Zeka u
tamnoj šumi“. Tekst govori o čitavom radnom veku Zečevića, posle završetka
sportske karijere. Predstavljena je klasična retrospektiva njegovog poslovanja kao generalnog sekretara FK Partizan, od samog početka sezone 1984/85.
Naime, navodi se da je posle njegovog dolaska u klub, Partizan ponovo postao
„bitan“ klub, ali ne toliko zbog rezultata, koliko zbog dovođenja igrača. Kao
osnov za takvu tvrdnju, navodi se povezanost sa ljudima iz tadašnjeg državnog
vrha, koji su i sami imali pojedine funkcije u klubu. Na osnovu toga, Zečević je
gradio pravu „imperiju“, osnivajući razna preduzeća, zajedno sa drugim funkcionerima kluba i sportskog društva. U tekstu se mogu pročitati i informacije
vezane za Zečevićevo potkupljivanje navijača, odnosno vođa navijačkih grupa, koji su često bili neizostavni deo svake Partizanove delegacije i ekspedicije
u inostranstvu. Aludiranje na njegova poznanstva sa ljudima iz podzemlja, u
tekstu je na kraju povezano i sa kasnijim bojkotom svih Partizanovih utakmica
na domaćem terenu.
Svi ovi navodi i informacije, koji su samo mali deo tadašnjeg izveštavanja
o krizi FK Partizan, znatno su doprineli rušenju višedecenijskog imidža i ugleda
kluba. Možda najbolju analizu takvog stanja u klubu, dala je sportska redakcija
B92, 19. jula 2007, pod naslovom „FK Partizan – godina nulta“, gde je veoma
detaljno opisan put kluba, od plasmana u Ligu šampiona, do sezone 2007-2008,
kada je bojkot navijača prekinut ostavkom generalnog sekretara Žarka Zečevića.
U kratkim crtama je prikazano poslovanje kluba po sezonama, gde se vidi koliko je pala vrednost tima tokom krize sa navijačima i javnošću. Čitava kriza je
nanela nemerljivu štetu, kako imidžu kluba, tako i njegovom poslovanju uopšte.
Generalno, to su bili najteži momenti u istoriji FK Partizan.
6. STUDIJA SLUČAJA:
„MEDIJSKA PREZENTACIJA USPEHA KK PARTIZAN“
Osim fudbalskog kluba sa burnom istorijom, u porodici JSD „Partizan“,
postoji i sekcija koja se može po mnogo čemu istaći kao posebna. Reč je o košarkaškom klubu „Partizan“, čijom tradicijom se retko koji sportski kolektiv
može pohvaliti. O uspesima, istorijskim pobedama, ali i emotivnim porazima
napisano je i objavljeno mnogo toga. Razlog za to su najviše uspesi kluba u
košarkaškoj Evroligi, takmičenju u kome KK „Partizan“ ima ubedljivo najmanji budžet i ulagačke mogućnosti. Uprkos tome, dobri rezultati su postali
konstanta koja traje, što se retko može primetiti ne samo u domaćem sportu,
već i u našoj državi uopšte. Taj rezultatski kontinuitet su prepoznali i mediji,
počev od onih sportskih, pa sve do najtiražnijih dnevnih novina, najposećenijih
+
109
internet portala, kao i najgledanijih televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Početak te medijske opservacije je bio na SOS kanalu u emisijama košarkaškog novinara Vladana Tegeltije. U njegovim kolumnama na sajtu Kosarka.
rs se jasno može primetiti sa koliko poštovanja neki novinar može da se odnosi prema uspesima nekog sportskog kolektiva. Kao ilustracija tog odnosa
mogu se prikazati njegove kolumne posle pobede Partizana protiv izraelskog
Makabija u Tel Avivu u četvrtfinalnoj seriji Evrolige, objavljene 24.3.2010.
godine pod naslovom „Nokia on silent“, aludirajući time na naziv hale u kojoj
nastupa Makabi (Nokia Arena). U samoj kolumni se mogu pronaći isključivo
hvalospevi na račun košarkaša, stručnog štaba, rukovodstva i prijatelja kluba,
uz obavezno podsećanje na neka stara slavna vremena.
Slična kolumna se pojavila i povodom konačnog plasmana Partizana
na završnom turniru Evrolige (Final Four), objavljena 2. 4. 2010. godine uz
naslov „Nezapamćeno“. Ipak, možda najveće pohvale za neku sportsku organizaciju mogu biti kada se u nekim dnevnim novinama njen rezultat uzima
kao formula uspeha u svim ostalim profesijama i privrednim granama, ali i
u državnim poslovima takođe. Sa tim u vezi, u regionalnim dnevnim novinama „Južne vesti“ pojavila se kolumna Srđana Pešića sa naslovom „Hleba
i Partizana“ od 8. 2. 2010. godine u kojoj se uspeh Partizana poistovećuje sa
doživljajem prisustva na Oktobar festu u Minhenu i ukidanjem viznog režima
za građane Srbije. Možda i najbolja promocija nekog kluba, može da bude
isticanje njegove bogate istorije. U slučaju KK „Partizan“ postoje brojni takvi
tekstovi i analize. Jedan od mnogih je objavljen u listu „Blic“ 26. 4. 2010.
godine uz naslov „Koševi uz zvuk sirene za radost nacije“. U tekstu je, naime,
predstavljena simbioza istorijskih koševa Partizana i reprezentacije Srbije na
velikim takmičenjima. Veličajući ovim tekstovima, ali i televizijskim emisijama i analizama uspehe KK „Partizan“ u protekle dve decenije, mediji značajno
doprinose nadogradnji već pozitivnog imidža koji ovaj klub poseduje. Na taj
način klub preko medija šalje poruku čitavom društvu da se svaki trud ipak na
kraju isplati.
7. FAKTOR MEDIJSKOG IZVEŠTAVANJA
O NASILJU U SPORTU U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji je postalo veoma popularno da
se u sportskim izveštajima, koji su prepuni novinarskih komentara i zaključaka, uspostavlja žanrovska mešavina sporta i nasilja. Izvori informacija, poput
političke ili rubrike posvećene kriminalu, često se navode kao poverljivi i pouzdani. Takvi izvori dolaze od strane navodno poznatih i viđenih, a u stvari
anonimnih lica. Osim njih, u prvi plan često dolaze advokati, razni predstavnici ili zastupnici, kao i članovi porodica, kada su u pitanju suđenja zbog nasilništva i huliganizma na sportskim događajima. Mediji veoma često učestvuju
‌
110
+
u relativizaciji, ne samo raznih oblika nasilja, nego i njihovog zakonskog sankcionisanja. S druge strane, oni su odgovorni za medijski linč sportskih klubova
zbog nasilničkog ponašanja njihovih navijača, iako se zna da je za njihovo
ponašanje pre svega nadležna policija i tužilaštvo.
Kampanje poput suprotstavljanja nasilju i promovisanju nasilja u sportu, svakako mogu da utiču da jedan deo medija prestane da kao glavnu vest
navodi skandiranje nekih navijača, i da se aktivnije uključi u stvarno rešavanje
ovog problema. Poštovanje etičkog novinarskog kodeksa, ne samo kada su
sport i nasilje koje ga okružuje u pitanju, stvar je o kojoj bi najviše trebalo da
vode računa sami novinari, odnosno njihova profesionalna udruženja. U prilog tome, obavljeno je istraživanje udarnih informativnih emisija najgledanijih
televizija u Srbiji. Ključne reči bile su: „nasilje“, „nasilje i fudbal“, „nasilje i
košarka“, „nasilje i navijači“. Analizirane su TV stanice: RTS 1, TV Pink, TV
B92, TV Foks, TV Studio B i TV Košava. Pojam
Nasilje
Fudbal
Košarka
2006
128
21
18
2007
273
48
23
2008
143
18
5
Tabela 1: Istraživanje informativnih emisija
(Darko Bošković)
Nasilje u sportu je, bez sumnje, jedan od najsnažnijih generatora trenutnog lošeg imidža domaćih sportskih klubova i organizacija uopšte. Vrlo je
karakteristično kako se porast nasilja u sportu, a posebno u fudbalu i košarci,
direktno odražava na broj tekstova o nasilju. Da bi se stvari dovele u red, a
društvo u stanje civilizovanosti i normalnog života, neophodno je da mediji
budu ne samo nezavisni, nego i da profesionalna udruženja novinara nametnu
etički novinarski kodeks koji bi zabranjivao toliko davanje medijskog prostora
nasilju u sportu.
Postavljaju se pitanja da li su savremeno novinarstvo ili savremeni sport
ostali bez sopstvene strasti i katarze, pa im senzacije nasilja moraju u tome pomoći, i da li je nasilničko ponašanje navijača zamena za promociju sportskih
organizacija kroz sportske podvige i uzbudljiva nadmetanja. Mediji, svakako,
ne mogu da izmisle nerede i nasilje koje prati naše najveće sportske kolektive.
U realnosti je teško zamisliti da bi i sami sportski klubovi planirali navijačka
nasilja, na uštrb svog izgrađenog imidža i identiteta. Postoji, međutim, prilično
vidljiva veza između medijskog potenciranja navijačkog nasilja i sportista koji
lako posežu za nasiljem na sportskim borilištima, i odnosa sportskih organizacija, kao i celokupnog društva prema ovom fenomenu. Kao primer za to, može
se navesti presuda za slučaj pokušaja ubistva policajca Trajkovića, na utakmici
+
111
Crvena zvezda – Hajduk, koja je izazvala reakcije navijača, kako u samom sudu, tako i na tribinama. Mediji, počev od onih na internetu, pa do elektronskih i
štampanih, kao da su jedva dočekali da najave opasnost od reakcije navijača na
sledećim utakmicama, gurajući u drugi plan sam fudbalski klub i njegove rezultate. To je ono što izaziva posebnu zabrinutost kod naših klubova i sportskih
organizacija, čiji se trud za povećanje ugleda kroz sportske rezultate i razne
marketinške kampanje može veoma brzo uzdrmati ustoličavanjem huligana
kao glavne karakteristike klubova čiji su oni navijači.
Ne ulazeći u istinitost i opravdanost objavljivanja ovolikog broja negativnih tekstova, televizijskih snimaka i izveštaja, nesumnjivo je da se davanjem tolikog prostora huliganskom nasilju narušava slika ne samo klubova kao
institucije, već i zdravog pogleda na domaći sport uopšte.
8. ZAKLJUČAK Kreiranje nečijeg imidža, koji se može formirati iako se ništa ne preduzima, predstavlja zahtevan i dugotrajan posao koji iziskuje, kao i kod svake
druge poslovne aktivnosti, jasnu podelu poslova i nadležnosti. U manjim organizacijama se odlučuje da jedna osoba bude nadležna, kako za odnose sa
medijima i kreiranje imidža, tako i za marketing i oglašavanje. U ozbiljnim
organizacijama to nije praksa. Konsultant često može biti angažovan od strane
organizacije da kreira imidž saglasan identitetu (ili nešto malo bolji). Za tu
svrhu mora, pre svega, izvršiti analizu trenutne situacije, koja podrazumeva
i sliku koju o organizaciji imaju mediji, kao najznačajniji deo javnosti. Osim
toga, važnost pokretanja sopstvenih glasila i medija, takođe je važan faktor
koji dizajneri imidža moraju uzeti u obzir. Nezaobilazna tačka u izgradnji
imidža, koja je takođe objašnjena u radu, jeste i prezentacija organizacije na
svim većim društvenim mrežama, pre svega zbog mlađe i obrazovanije populacije, koja je i najviše zainteresovana za svaki vid potrošnje.
Osoblje zaduženo za izgradnju imidža, na samom početku mora
doneti odluku da li će bordu organizacije, tj. njenom top menadžmentu, izložiti
realno stanje, ili će se ulagivati i prezentovati ono što se očekuje po svaku
cenu. Imajući u obzir kakvu reputaciju imaju domaće sportske organizacije u
javnosti i medijima, sadašnje i buduće ljude zadužene za odnose sa medijima i
kreiranje imidža ne očekuje nimalo lak posao.
‌
112
+
LITERATURA 1. Blek, Sem (2003): Odnosi s javnošću, Klio, Beograd.
2. Gašović, Milan (2004): Sportski marketing, IntermaNet, Beograd.
3. Dramond, Džon i Bil, Bejn (2001): Poslovna etika, Klio, Beograd.
4. Dugalić, Sretenka (2007): Menadžment sportskih objekata, Visoka škola
za sport, Beograd.
5. Kastratović, Edita (2004): Osnove menadžmenta s menadžmentom u sportu, Institut za razvoj malih i srednjih preduzeća, Beograd.
6. Katlip, Skot M., Alen H. Senter i Glen M. Brum, (2006): Uspešni odnosi
s javnošću, Službeni glasnik, Beograd.
7. Koković, Dragan (2004): Sport i mediji, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad.
8. Krstić, Ana (2008): Komunikacija, PR i mediji u sportu (skripta), Visoka
škola za sport, Beograd.
9. Filipović, Vinka; Kostić, Milica i Prohaska, Slobodan (2001): Odnosi s javnošću: Poslovna komunikacija, poslovni imidž, profesionalno ponašanje,
FON-Menadžment, Beograd.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
www.facebook.com/pages/Belgrade-Serbia/KK-Partizan
www.daily.co.uk
www.guardian.co.uk
www.partizan.rs
www.pressonline.rs
www.tv.arsenal.com
www.b92.net
www.mirror.co.uk/sunday-mirror
www.blic.rs
www.kosarka.rs
www.juznevesti.com
+
113
‌
114
+
UPUTSTVO ZA AUTORE
Naučni časopis SPORT - NAUKA I PRAKSA je zvanična publikacija
Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda. U njemu se objavljuju originalni naučni, stručni i pregledni članci, kao i patenti iz oblasti korespondentnih
sa naukom o sportu i zdravlju. Svi radovi podležu dvosturko zaštićenoj recenziji (identitet recenzenata i autora su međusobno nepoznati do objavljivanja
rada). Materijali koji su predati redakciji ne mogu biti objavljeni ni u jednoj
drugoj publikaciji.
Svi autori su odgovorni za podatke koje iznose u radu i obavezni su da
se pridržavaju standarda u vezi sa dizajniranjem teksta i interpretacijom rezultata. Materijali se pripremaju i dostavljaju redakciji isključivo u elektronskoj
formi. Za pisanje se obavezno koristi MS Word tekst procesor, latinični font
Times New Roman, 12pt. Radovi se pišu na srpskom jeziku i njihov obim ne
sme da prelazi 15 stranica, uključujući sve tabele, grafičke ilustracije i popis
literature. Prilikom pisanja teksta, koristi se jednostruki prored između redova,
a sve četiri margine (gornja, donja, leva i desna) iznose po 3 cm.
Da bi časopis bio dostupan i međunarodnoj javnosti, redakcija je donela
odluku da časopis bude štampan dvojezično, pa je neophodno da autori dostave i verziju svog rada na engleskom jeziku.
STANDARDI ZA PISANJE RADOVA
Početna strana
Na početnoj strani (koja se ne numeriše) potrebno je navesti: NASLOV
RADA, ime i prezime svakog autora, njegovo (njihovo) naučno zvanje, instituciju u kojoj radi(e), adresu, telefon i e-mail.
Druga strana
Na drugoj strani (posebna strana koja se ne numeriše) neophodno je
napisati SAŽETAK (ABSTRACT) rada, dužine od 150 do 200 reči. Sažetak
mora da sadrži precizno definisan predmet i cilja rada, najkraći opis primenjenog istraživačkog postupka i najbitnije rezultate do kojih se došlo. Sažetak se
dostavlja na srpskom i engleskom jeziku.
Ispod apstrakta navode se Ključne reči (Key words). Njihov broj ne
sme da bude veći od 5.
Struktura teksta
Tekst rada započeti na novoj strani. Sve strane sa priloženim materijalom (od 1. do, maksimalno, 15.) se numerišu.
Za originalne naučne radove, obavezni su sledeći elementi: 1. Predmet rada, 2. Metod, 3. Rezultati istraživanja, 4. Diskusija, 5. Zaključak i Literatura.
* Kako se piše UVOD
- Precizno definisati predmet istraživanja i povezati ga sa širim naučnim okvirom u odnosu na aktuelnost i važnost problema.
- Dati kraći pregled važnijih dosadašnjih istraživanja koja su direktno
ili indirektno vezana za problem istraživanja. Pomenute bibliografske
izvore navesti u literaturi.
- Radi lakšeg praćenja teksta manje upućenim čitaocima, bilo bi dobro
dati i kratko objašnjenje osnovnih pojmova.
- Svi navedeni elementi predstavljaju jedinstvenu celinu (odeljak).
* Kako se opisuje METOD
- Neophodno je dati detaljan opis metodološkog postupka, definisati
uzorak ispitanika i objasniti opservirane varijable.
- Svaki korišćeni instrument (anketni list, intervju, skalu, test i sl.) obavezno prikazati integralno ili ilustrovati u skraćenoj verziji. Postupak
testiranja može se ilustrovati i prikladnim fotografijama.
- U najkraćem se osvrnuti na izbor statističkih procedura i primenjeni
aplikacioni program.
* Kako se interpretiraju REZULTATI ISTRAŽIVANJA
- Koncizno prezentirati glavne rezultate kratkim i jasnim objašnjenjem.
- Poželjno je, radi veće preglednosti, koristiti tabele i grafičke
ilustracije.
- U okviru ovog dela moguće je izdvojiti više odeljaka u zavisnosti od
prirode i složenosti podataka.
- Ukoliko se koriste manji odeljci, obavezno ih je precizno nasloviti.
* Šta bi trebalo da donese DISKUSIJA
- Komentarisati rezultate u odnosu na očekivanja i dosadašnja
istraživanja.
- Dati objašnjenja rezultata (zablude, dileme, projekcije, implikacije i sl.).
‌
116
+
* Šta sadrži ZAKLJUČAK
-Ukratko opisati istraživanje, a zatim koncizno, taksativnim nabrajanjem, saopštiti glavne rezultate do kojih se došlo.
-O
svrnuti se na eventualne mogućnosti praktične primene dobijenih
rezultata.
* Kako se sastavlja LITERATURA
-K
oristiti APA model referenciranja (http://www.apa.org/journals/
webref.html)
* * *
Ukoliko je rad napisan u vidu preglednog članka (Review), dozvoljeno
je odstupanje od strukture predložene za tekst izvornih istraživačkih radova.
Autor strukturu prilagođava sadržaju pripremljenog materijala, vodeći računa
o pravilnom obeležavanju celina (odeljaka i pododeljaka). Princip numerisanja
je isti kao kod izvornih radova (1. XXXX, 2. YYYY, 2.1. Yyyy, 3.2. Yyyy....).
Neophodno je svaku tvrdnju, novu klasifikaciju ili sintezu dosadašnjih saznanja
zasnovati na rezultatima dosadašnjih istraživanja. Osnovu za pisanje preglednih članaka, dakle, trebalo bi da predstavlja bibliografsko-spekulativni metod.
Dizajniranje i obeležavanje tabela
- Tabele moraju biti jednostavne i pregledne.
- U tabelama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane u tekstu.
- U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date u tabelama.
- Tabele je neophodno numerisati (na primer: Tabela 1, Tabela 2.).
-P
rilikom obeležavanja tabela, nakon numeracije, neophodno je napisati koje podatke ona sadrži.
- Numeracija i naziv se pišu iznad tabele.
- Tabele se dosledno (uvek na isti način) numerišu i obeležavaju.
- Tabele predstavljaju sastavni deo teksta.
Dizajniranje i obeležavanje grafičkih ilustracija
- Tekst je poželjno opremiti prikladnim slikama, grafikonima, dijagramima i sl.
-U
grafičkim ilustracijama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane
u tekstu.
-U
tekstu je neophodno pozvati se na podatke date na grafičkim
ilustracijama.
+
117
- Grafičke ilustracije je neophodno numerisati (npr.: Slika 1, Grafikon 1.).
- Prilikom grafičkih ilustracija, nakon numeracije neophodno je napisati
koje podatke ona sadrži.
- Numeracija i naziv se pišu ispod grafičke ilustracije.
- Grafičke ilustracije se dosledno (uvek na isti način) numerišu i
obeležavaju.
- Grafičke ilustracije predstavljaju sastavni deo teksta.
Način referenciranja bibliografskih izvora po APA modelu
- Bibliografski izvori se navode po abecednom redu. Kriterijum za redosled navođenja je prezime prvoimenovanog autora.
- Svaki bibliografski izvor se numeriše.
- U preglednim člancima, u kojima je korišćena obimnija literatura,
citati se mogu obeležavati i rednim brojevima reference navedene u
literaturi.
Primer za radove u periodičnim publikacijama (časopisima, biltenima…)
Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina): Naslov rada. Naziv
časopisa, volumen (broj), strane
manović, Đ., Milošević, M., Dopsaj, M. & Peric, D. (2006): Modeling
A
variability of the assigned level of force during isometric contractions
of the arms extensor muscles in untrained males. Facta universitatis –
Series: Physical education and sport, 4 (1), 35-48
rimeri za neperiodične publikacije (udžbenike, monografije, skripta,
P
knjige…)
Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina): Naslov rada. Mesto
izdavanja: Izdavač
Koen, M. & Nejgel, E. (1982): Uvod u logiku i naučni metod. Beograd:
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
rimeri za poglavlja u neperiodičnim publikacijama (udžbenicima,
P
monografijama...)
Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina): Naslov poglavlja. U:
A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik, Ime knjige (str. xxx-yyy). Mesto
izdavanja: Izdavač
‌
118
+
uczkó, L., Rátz, T. (2007): Trailing Goethe, Humbert, and Ulysses –
P
Cultural Routes In Tourism, In: G. Richards, Cultural Tourism – Global
and Local Perspectives. New York: The Haworth press, Binghamton
(pp. 131-148)
rimeri referenci objavljenih u zbornicima radova sa kongresa i
P
simpozijuma
Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina): Naslov poglavlja. U:
A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik (Eds.), Naziv konferencije, kongresa ili simpozijuma (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdavač
Perić, D. (2003): Factorial structure of modern basketball. In A.
Naumovski (Ed.), International conference of sport and physical education (pp. 256-260). Skopje: Faculty of physical culture
* * *
edakcija će insistirati na ispunjavanju svih standarda u vezi sa dizaR
jniranjem teksta, dok će kompetentni recenzenti izvršiti stručnu analizu
izloženih rezultata.
Sve materijale slati na e-mail: anakrstic@vss.edu.rs
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
796/799
SPORT - nauka i praksa : naučni časopis /
glavni i odgovorni urednik Ljubiša Lazarević.
- Vol. 1, no. 1 (2009)- . - Beograd (Toše Jovanovića 11) :
Visoka sportska i zdravstvena škola, 2009- (Beograd : DTA).
- 23 cm
Polugodišnje. - Naslov i tekst u obrnutom smeru
na engl. jeziku; Naslov na obrnutoj nasl.
strani: Sport - Science & Practice
ISSN 1821-2077 = Sport - nauka i praksa
COBISS.SR-ID 168491020
+
119

СПОРТ - НАУКА И ПРАКСА, Vol.2, Nº3

Transcription

Similar documents

mflprk - SportScience

Kaj vsebuje usteklenicena voda?

5. ek "Mi li na ce"

Часопис бр 3

Часопис бр 5

Часопис бр 4

Irep 120531 Report Monte Negro Sport Centres

Hotel Palisad

NOVI IS 300h

Menadžment u sportu

pogazimo predrasude! - Football for Equality

NOVI NX 300h

JAHR 3-2011.indd

A sad u Rio po sedam medalja!

strani pravni život - Institut za uporedno pravo

Curriculum - Kineziološki fakultet

smiraj za još 520 nevinih srebreničkih žrtava