docsadržaj - Nova iransko-islamska civilizacija
download 
Report Transcription
sadržaj - Nova iransko-islamska civilizacija
53/54 SADRŽAJ 2 Reč urednika KULTURA I DRUŠTVO 5 Skup „Islamska revolucija u Iranu kroz ličnost i delo imama Homeinija“ 20 Protestno pismo 23 Iransko računanje vremena Asgar Bahrami FILOZOFIJA I GNOZA 28 Produbljena svežina islamskog verozakona dr Seid Halilović 31 Osvrt na uverenja, ideologiju i LIČNOST I DELO više ciljeve imama Homeinija IMAMA HOMEINIJA Hamid Ansari KNJIŽEVNOST 40 Samospoznaja uz Gospodina iz Širaza Timur Barhon Simuri 46 Poezija: Tri Rumijeva gazela 49 Čistota Mahdi A. Jazdi UMETNOST 56 Iranski bazari Husein Sultanzade 64 Sufizam i muzika Ana Stjelja 70 Uspeh srpskog pozorišta u Teheranu HAFEZOVO Intervju M. Atebbaija sa M. Benkom PREDSKAZANJE VERSKE TEME 73 Čudesni Kur’an Geri Miler 93 Rođenje imama Huseina šejh Abas ibn Muhamed Reza Komi S ČITAOCIMA 99 Kurs persijskog jezika u Teheranu Ivana Gvozdenović NOVA IZDANJA 103 Pripovest o buđenju Hamid Ansari 104 Persijske bajke IRANSKI BAZARI Mahdi Azar Jazdi AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI 105 53. Međunarodni beogradski sajam knjiga 109 Kurs persijskog jezika 110 Promocija knjige „3.000 godina računanja vremena u Iranu“ 111 Delegacija iz Irana u Patrijaršijskom dvoru 113 Promocija časopisa „Nur“ u Valjevu 115 „Persijske bajke“ na festivalu „Pozorište Zvezdarište“ 117 Studenti sa odseka za pozorište i film iz Teherana u Beogradu BEOGRADSKI 117 Delegacija vojvođanskih muslimana u SAJAM KNJIGA Iranu ČASOPIS ZA KULTURU I ISLAMSKE TEME Vol. 17 ● Nº 53/54 GODINA 2008. UDC 008+297 ISSN 1450-555X www.nur.org.yu Glavni i odgovorni urednik Mehrdad Agahi Urednik Aleksandar Dragović nur.urednik@sbb.co.yu Lektura i korektura Mirjana Abdoli Dizajn i likovna oprema Aleksandar Dragović Časopis izlazi tromesečno u izdanju Kulturnog centra Islamske Republike Irana. Mišljenja i gledišta izneta u objavljenim člancima ovog časopisa ne moraju da predstavljaju gledišta Kulturnog centra Islamske Republike Irana. Objavljivanje članaka i ilustracija dozvoljeno je sa obaveznim navođenjem izvora. NUR toplo dočekuje mišljenja i gledišta svojih čitalaca. Adresa redakcije Časopis NUR Poštanski fah 431 11001 Beograd, Srbija Tel: 011/2660-386 011/367-2564 Fax: 011/2666-980 E-mail: nur.urednik@sbb.co.yu U ime Boga, Milostivog, Samilosnog Reč urednika Novi broj časopisa Nur, kao i obično, sledi dugogodišnji koncept u predstavljanju brojnih aspekata iranske kul ture srpskoj čitalačkoj javnosti. Za ovaj broj, odabrali smo sledeće teme: U bloku Kultura i društvo, donosimo izlaganja sa skupa Islamska revolucija u Iranu kroz ličnost i delo imama Home inija koji je, povodom obeležavanja devetnaeste godi šnjice od smrti imama Homeinija, održan na Geoeko nomskom fakultetu „Megatrend” Univerziteta, u junu ove godine. Reformistički pokreti u Iranu: kontinuitet i ra zlike u Islamskoj revoluciji naziv je izlaganja Mohamada Reze Džavadi Jeganea, asistenta na Odseku za sociolo giju Univerziteta u Teheranu; doc. dr Nataša Stanojević je govorila na temu Ekonomska dimenzija Islamske revo lucije, a diplomata i publicista Oliver Potežica o Islamskoj revoluciji. Sledi Protestno pismo koje su muslimanski in telektualci, studenti, umetnici, naučnici i elitni radnici uputili Evropskoj uniji usled klevetničkog stava prema Božijem poslaniku Muhamedu (s.a.v.s.), vređanja islama i širenja mržnje prema islamskim vrednostima. Prilog Iransko računanje vremena i njegova evolucija, autora As gara Bahramija, u prevodu Dejana Spasojevića, govori o preciznom računanju vremena, koje je, još u davnim vre menima, u Iranu bilo zasnovano na naučnim osnovama. U bloku Filozofija i gnoza donosimo dva priloga: prvi je Produbljena svežina islamskog verozakona, dr Seida Hali lovića iz prolegomene knjige “Bitak i pad: antropologija u islamu“, i Osvrt na uverenja, ideologiju i više ciljeve ima ma Homeinija, Hamida Ansarija. U odeljku Književnost donosimo prilog Samospoznaja uz Gospodina iz Širaza, autora Timur Barhon Simurija, o predskazivanju uz pomoć Hafezove poezije, koje se, kao običaj, zadržalo do današnjih vremena u mnogim iranskim porodicama, ne samo kao izraz slavljenja ovog velikog pesnika i prepuštanja vođstvu njegovih stihova, već i kao jedan od uzvišenih i mističnih modela uspo stavljanja odnosa sa onostranim i traženja pomoći od Boga posredovanjem čistih i mudrih osoba, u cilju otkri vanja istine i otklanjanja briga iz života. Slede Tri Ru mijeva gazela, u prevodu Đorđa Ivanovića, i Tri priče Ma hdi Azar Jazdija. Tematski blok Umetnost otvara prilog Iranski bazari, Hu seina Sultanzadea, u kome su izneti društveni kontekst i istorijat bazara od epohe Medejaca do islamskog raz doblja. U prilogu Sufizam i muzika Ana Stjelja piše o mu zici kao izrazu mističkog zanosa. Nakon ponovljenog uspeha srpskog pozorišta u Teheranu, prenosimo inter vju Miroslava Benke koji je, tokom gostovanja sa svojom pozorišnom trupom u Iranu tokom leta, reditelj dao iran skim medijima. U odeljku Verske teme donosimo dva priloga: prvi je Čudesni Kur’an, Geri Milera, a drugi pod nazivom Rođe nje imama Huseina – suština i značaj pobune imama Huseina za opstanak islama, poglavlje iz knjige Kerbela, zemlja tuge i bola, šejha Abas ibn Muhamed Reza Komija. O svom iskustvu tokom tronedeljnog kursa persijskog jezika u Teheranu piše polaznica Ivana Gvozdenović u odeljku S čitaocima. U Novim izdanjima prelistavamo najnovije iz izdava štva Kulturnog centra Irana, o čijim drugim aktivnosti ma, takođe, možete čitati i u bloku Aktivnosti. ČASOPIS ZA KULTURU I ISLAMSKE TEME Vol. 17 ● Nº 53/54 GODINA 2008. UDC 008+297 ISSN 1450-555X www.nur.org.yu KULTURA I DRUŠTVO Skup „Islamska revolucija u Iranu kroz ličnost i delo imama Homeinija” Geoekonomski fakultet Univerziteta „Megatrend”, 4. juni 2008. P ovodom obeležavanja devetnaeste go dišnjice od smrti imama Homeinija, Geoekonomski fakultet Univerziteta „Me gatrend” i Kulturni centar Irana u Beogra du organizovali su skup posvećen liku i delu imama Homeinija, osnivača Islam ske Republike Irana. Prisutne je u ime do maćina pozdravila dr Biljana Stojanović, prodekan za nastavu Geoekonomskog fa kulteta Univerziteta Megatrend. Ona se zahvalila na saradnji u organizaciji skupa direktoru Iranskog kulturnog centra, g. Agahiju, i doc. dr Nataši Stanojević. Na kon što je pozdravila prisutne i najavila izlagače, prodekanka Stojanović je dala reč iranskom ambasadoru u Beogradu, Nje govoj ekselenciji sejjed Morteza Mirhejda Njegova ekselencija sejjed Morteza Mirhejdari, ambasador I.R. Irana u Beogradu riju. Pozdravivši prisutne i zahvalivši se osoblju Univerziteta Megatrend na trudu i zalaganju u organizaciji ovog skupa, Mir hejdari je izrazio nadu da će ovaj skup po služiti kao dobra osnova za produbljiva nje odnosa i dijaloga između dva naroda. „Glavni zadatak leži na današnjim iz lagačima – dr Mohamad Reza Džavadiju, mr Oliveru Potežici i dr Nataši Stanoje vić... Iran poseduje veoma bogatu istoriju. Gospodin Potežica veoma dobro poznaje našu istoriju i predlažem da čujete njego va objašnjenja o našoj istoriji, a njegova prednost je u tome što je u Iranu živeo u burnim godinama, i raspolaže mnogo do brim informacijama. Tokom 2500 godina svoje istorije, Iran je bio suočen sa velikim teškoćama: na metnut nam je veliki broj ratova, tokom kojih smo pretrpeli velika razaranja, i ono što je važno da znate je da se 11. februara 1979. u našoj zemlji dogodio važan doga đaj. Posredstvom sposobnog vođe, čoveka koji je, prema svedočenju istorije, govorio ono što je govorilo 90 odsto iranskog stanov ništva, izvukao je pouku o svemu onome što se dešavalo tokom 2500 godina, brane ći jedno veliko i važno geslo: a to je politika nesvrstavanja – ‘ni Istok ni Zapad’. Šta to znači? Da ćemo sigurno imati odnose i sa istočnim i sa zapadnim blokom, ali na osnovu principa uzajamnog poštovanja, po štovanja političkih, kulturnih, ekonomskih i društvenih normi. Vratio je iranskom na rodu njegov identitet, i to da sam može da Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 5 Učesnici skupa „Islamska revolucija u Iranu kroz ličnost i delo imama Homeinija“ na Geoekonomskom fakultetu Univerziteta „Megatrend“ u Beogradu odlučuje o svojoj sudbini. Većina vas koji ste ovde, i veliki broj ljudi u Srbiji sa ko jima imam kontakte, voleli bi da znaju šta se to dešavalo u Iranu. O svemu što se desi u Iranu, mi sami odlučujemo. Pošto istočni blok više ne postoji, odlučno se protivimo postojanju samo jednog centra moći u svetu. To je bila osnova razmišljanja imama Homeinija. On je govorio o slobodi nemajući na umu samo slobodu iranskog naroda, i bio je uveren da ljudi moraju sa mi da uzmu sudbinu u svoje ruke. O tome se može govoriti veoma dugo i na pose bnim skupovima, a ja ne bih uzimao vre me naših uvaženih predavača. Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji.” Reformistički pokreti u Iranu: kontinuitet i razlike u Islamskoj revoluciji Mohamad Reza Džavadi Jegane asistent na Odseku za sociologiju Univerziteta u Teheranu P re dolaska modernizma, Iran je bio država sa svim specifičnostima jedne istočnjačke monarhije. Kako objašnjava Džon Furan, u protekla četiri veka, Iran je bio jedna od četiri vodeće svetske sile. Iranci se uključuju u modernizam na po četku 19. veka. Nakon ruske vojne inter vencije‚ modernizacija postaje najvažnije 6 pitanje i ključni činilac u tumačenju veli kih istorijskih događaja u ovoj zemlji. Poraz u ratovima sa Rusijom stvorio je potrebu za uključivanje Irana u proces mo dernizacije. Persijski prestolonaslednik i feldmaršal iz dinastije Kadžar, Abas Mir za, a posle njega i nekoliko velikih vezira i premijera (Kaem Maqam Farahani, Amir KULTURA I DRUŠTVO Kabir, Mirza Husein han Sepah Salar), a na kraći period i Naserudin šah, preduzeli su određene mere u cilju modernizovanja zemlje i uvođenje savremenih institucija. Ove mere nise dale neki značajniji rezul tat, a njihov veći uspeh bio je onemogućen prvenstveno zbog pomanjkanja spremno sti u uticajnim društvenim krugovima (kao što su sveštenstvo, dvor i trgovci), koji su, svako na svoj način, ubirali korist iz posto jećeg stanja. Uspeh je dodatno onemogu ćen i zbog verski utemeljenih antagonizama i neslaganja, odnosno otvorenog protiv ljenja zvanične religije određenim stavovi ma, postupcima i tendencijama prisutnim u procesu modernizacije, kao i zbog ru skog odnosno britanskog, protivljenja da Iran zakorači na stazu modernizma. Drugu faza iranskih težnji da krene pu tem modernizma, koja počinje nakon neu speha reformskih mera u kadžarskoj epohi i koju karakteriše težnja određenog broja intelektualaca i sveštenika (među kojima su najistaknutiji Mirza Malkom han i sej jed Džemaludin Asadabadi) za podizanje opšte svesti i široke informisanosti dovodi do pobede konstitucionalističkog pokreta 1909. godine. Osnovni zahtevi konstitucio nalista bili su: uspostavljanje ustavne mo narhije, odvajanje institucija monarhije od vlasti i funkcionisanje zakona. Jedan pam flet izdat pre konstutucionalističke revo lucije nosio je naslov „jedna reč” čime se iskazivalo gledište kako je spas Irana (sa držan) u jednoj reči, a ta reč je bila zakon (ustav). Njegov autor, Mirza Jusef han Mo stašar ad-Doule, nastojao je da protumači francuski ustav trudeći se da pokaže kako u njemu ne postoje nikakve protivrečnosti sa islamom. Hteo je da ubedi sveštenstvo i obične ljude da modernizam nije suprot stavljen islamu, već nasuprot – sve ono o čemu govori modernizam jeste upravo ono o čemu je govorio sam Poslanik isla ma i što je objavljeno u Svetoj knjizi, Ku r'anu. Nakon trijumfa konstitucionalističke re volucije i tokom sastavljanja ustava dolazi do razilaženja, pa tako medeni mesec re volucionara biva veoma kratak. Kamen spoticanja i ključni spor javlja se među pristalicama dva tabora – modernistima i zagovornicima verskog zakona, šerijata. Pristalice modernizma su naginjali opo našanju principa svojstvenih zapadnoj ci vilizaciji i u pisanju ustava se oslanjali na evropske zemlje, bez obzira na stepen nje gove usaglašenosti odnosno suprotstavlje nosti šerijatu. Pristalice šerijata, s druge strane, težili su usaglašavanju ovih zako na sa islamskim učenjima, verujući da tre ba odbaciti zakone koji su suprostavljeni šerijatu. Protivrečnosti i suparništvo koja su usledila poništila su sav trud one grupe intelektualaca koji su težili modernizmu koji nije protivrečan veri kao takvoj (ili su prećutno prelazili preko njihove protiv rečnosti), i u narednim decenijama, ideja reformističkih, na islamu utemeljenih po kreta, stavljena je po strani. Iako su u periodu pre konstituciona lističke revolucije delovale ličnosti kao što su Ahund Zade ili Talbuf, koji su smatrali da, po pitanju protivrečnosti između še rijata i modernizma, prvenstvo treba dati modernizmu i odreći se svih onih verskih elemenata koji su nespojivi sa moderni zmom. Ovo gledište, zbog utemeljenosti vere u iranskom društvu i društvene i po litičke snage sveštenstva, nikada nije ste klo neki veći uspeh. Ipak, u narednom periodu javlja se jedna grupa modernista, u formi demokratske partije, koja se za laže da se kroz postepenu reformu nekih verskih propisa, nespojivih sa razvojem, prokrči put modernizmu. Program demo krata radi „upućivanja zemlje putem ka ravana ljudskog napretka” sastojao se iz sledećih tačaka: (Abrahamian, 131: 1377): borba protiv stranog kapitalizma i unutra šnjeg feudalizma; formiranje snažne na cionalne skupštine; odlaganje osnivanja Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 7 Mohamad Reza Džavadi Jegane asistent na Odseku za sociologiju Univerziteta u Teheranu senata; davanja prava glasa svima; raspi sivanja slobodnih izbora; ravnopravnosti svih građana bez obzira na versku i na cionalnu pripadnost; odvajanje vere od politike; poveravanje institucije zadužbi narstva državi u cilju opšte koristi; bes platno obrazovanje za sve sa posebnim naglaskom na obrazovanje žena; dvogo dišnji vojni rok; ukidanje svih povlastica strancima; industralizacija; stvaranje ne zavisnog i naprednog poreskog sistema; ograničavanje radnog vremena na manje od deset sati; zabrana zaspošljavanja dece i maloletnih lica i raspodela zemlje onima koji je obrađuju. Oštre suprotnosti i neslaganja između revolucionara i rusko-engleski planovi da podele Iran, doveli su Iran, na početku 20. veka, na ivicu raspada. Pobeda Oktobarske revolucije u Rusiji i otkriće nafte u Iranu, otvorili su vrata za britanski uticaj i po vlačenja Rusije. Iran izlazi iz marginalnog položaja i postaje značajan za Veliku Bri taniju. Stabilnost i bezbednost Irana na laze se na dnevnom redu Engleske, a u jeku sukoba tokom 1921. godine Reza han, 8 oficir i komandant per sijske kozačke brigade, izvodi državni udar i po stepeno uz direktnu i in direktnu pomoć Britanije, prvo postaje vojni mini star, zatim premijer, da bi se, najzad proglasio za vrhovnog vladara – pa dešaha. Zbog političke podrške koju je dobijao iz inostran stva i svog des potskog karaktera proisteklog iz njegovog vojničkog men taliteta, Reza han nije bio poželjna opcija za revolucionare. On je skupštinu prei načio u naredbodavnu i marionetsku, a sa političkim neistomišljenicima se obraču navao progonima, hapšenjima a ponekad i brutalnim ubistvima. Osim toga, njegov skorojevićki karakter i pohlepa za zgrta njem bogatstva nelegalnim putem i za strašivanjem zemljoposednika, učinili su ga prezrenijim od bilo kojeg drugog vla dara. U svakom slučaju, njegova sposo bnost da stvori bezbednost i osnovne pre duslove za razvoj, kao i opšta težnja iranskog društva za promenama, navela je većinu intelektualaca i birokrata da za ključe kako sa Reza hanom treba sarađi vati i slediti ga na putu modernizacije. I pored njegovog lokalnog despotizma i neumerene privrženosti strancima, ostale mere Reze hana bile su upravo onakve kakve su modernisti želeli. U ovom periodu religija se posmatra kao ključni faktor zaostalosti, naglašeno je oponašanje Zapada i ukidanje nekih as pekata vere koji nisu u skladu sa mo dernizmom. Reza han uvodi niz mera od KULTURA I DRUŠTVO kojih su najznačajnije zabrana nošenja ve la, protivljenje održavanju verskih rituala oplakivanja i žaljenja (u znak sećanja na mučeništvo šiitskih verskih velikodostoj nika), ukidanje moći sveštenstva u sudo vima, zadužbinama i verskim školama, stvaranje uslova za obrazovanje žena i dru ga ograničavanja institucija sveštenstva. Reza han je, takođe, doneo niz drugih reformskih mera koje su obuhvatile eko nomiju, civilno društvo i kulturu: od osnivanja univerziteta i slanja iranskih studenata na studije u inostranstvo, preko izgradnje hiljade kilometara železničkih i auto-puteva, industrijskih postrojenja i fa brika do stvaranja efikasnog birokratskog aparata i utemeljenja bezbednosti zahva ljujući kojima je iransko društvo u toku njegove dvadesetogodišnje vladavine pri lično izmenjeno. Po rečima Katuzijana, Reza han je izveo i uradio sve ono što su raniji reformatori želeli i hteli, a nisu mo gli da urade. Međutim, mere koje je sproveo Reze han kod većeg dela iranskog društva na išle su na otpor. Nezadovoljstvo merama javilo se među sveštenstvom, trgovcima i ljudima sa bazara, studentima i intelektu alcima, radnicima i verskim i nacionalnim manjinama. Po rečima Abrahamijana: „Da Reza han, usled okupacije Irana od strane saveznika, nije zbačen sa vlasti, bio bi od stranjen u državnom puču ili u nemirima i unutrašnjoj pobuni”. Pad Reze hana označio je nesupešni kraj drugog perioda iranskih nastojanja za modernizacijom, perioda koji je karakte rističan po vraćanju drevnim vrednostima, naglašavanju preislamske prošlosti Irana i ograničavanju uticaja religije na društvo. U sledećem periodu, tokom narednih desetak godina, u iranskom društvu preo vladava komunistički diskurs, koji iz dva razloga veoma brzo nailazi na krah: kao prvo, antireligiozni, komunistički činioci nisu mogli da pronađu pogodno tlo za delovanje u jednom suštinski religioznom društvu kakvo je iransko, i iz tog razloga, u Iranu nikada nije osnovana komunistička partija, već su za nju korišćena druga ime na. Drugo, imperijalistički karakter so vjetske revolucije i pohlepa za iranskom naftom na severu zemlje, potakli su iran ske antipatije i gnušanje prema sovjetskom komunističkom sistemu. Početkom 1330/1960. godine, kao po sledica ranijih neuspeha javlja se novi trend i diskurs koji, za razliku od prvog, uzroke zaostalosti ne vidi u neupehu vla dara, niti, poput drugog to isto vidi u re ligiji; suština ovog novog trenda je u naglašavanju kolonijalizma kao glavnog uzroka zaostalosti i naporima stranih sila da Iran ostane nazadan. Na početku, ovaj diskurs se uobličio kroz pokret za naci onalizaciju iranske naftne industrije, bez oslanjanja na religiju. Postepeno, počeo je da se približava tradicionalizmu i religiji, da bi u govorima imama Homeinija, kao glavni put za izbavljenja i razvoj Irana, bio označen put vraćanja islamu i verskim učenjima. Islamska revolucija je na neki način predstavljala dovršetak dva suštinska po kreta Iranaca u 20. veku: konstitucionali stičkog i pokreta za nacionalizaciju naftne industrije, od kojih se prvi fokusirao na ostvarivanje političkih sloboda i ukidanje lokalnog despotizma, dok je drugi insi stirao na političkoj nezavisnosti, a protiv zavisnosti vladara od stranih sila. Zbog neuspeha oba ova pokreta, sada su ova dva faktora predstavljala dve najvažnije prepreke za stizanja do razvoja, i zbog toga je glavna krilatica u jeku Islamske revolucije glasila „nezavisnost i sloboda”, koji je svoju realizaciju, uz vođstvo imama Homeinija, pronašla u Islamskoj Repu blici. Imam Homeini je sam bio svedok je dnovekovnog nastojanja iranskog naroda, a s druge strane, stavljanjem na najviši ni Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 9 vo institucije sveštenstva, on je u svom govoru naglašavao da ne treba ponavljati greške iz prošlosti, pa je zato razvoj video kao nezavisnost od stranih sila zajedno sa političkim slobodama i takve svoje ideje je promovisao kroz islamske verske te kstove. Diskurs imama Homeinija bio je uspe šan spoj ovih elemenata zbog čega je ve oma brzo naišao na dobar prijem kod Iranaca. Iako je Islamska revolucija u Ira nu bila nastavak društvenih pokreta Ira naca u poslednja dva stoleća, kao što je jedino i logično, ipak, njegov diskurs i tu mačenje sačinjeni od ovih principa, bili su jedinstveni, i on je neprestano insistirao na izvornosti tog tumačenja kako bi spre čio njegovu devijaciju. U istom periodu, u iranskom društvu su se profirirali i drugi stavovi i pogledi koji su bili upereni protiv pahlavijskog režima, kao što su nacionalistički, komu nistički, versko-nacionalistički, zagovor nici oružane borbe i drugi, ali je imam Homeini svoje ciljeve obrazlagao krajnje jednostavno, potpuno jasno i otvoreno, narod je njegova gledišta prihvatao i po državao, što su na kraju bile prinuđene i druge grupe. Primera radi, u odgovoru na pitanje nekog novinara o pregovori ma i sporazumu sa vođama nacionalnog fronta i pokreta za slobodu, on kaže: „... A da se vratimo tim pregovorima, sa gospo dom Bazarganom i Sandžabijem... da, oni su došli i ja sam im govorio o problemima Irana i interesima naroda, i oni nisu izneli nikavo protivljenje.” (Sahife-je Emam, vol. 4, 430) Imamova direktnost i jasnoća u vezi sa islamskom revolucijom, od samog poče tka borbe bila je nešto što je on stalno naglašavao. U poruci iranskom narodu upućenoj 5. mordada 1357. (27. jula 1978. godine), u vreme kada revolucionarni po kret iranskog naroda još nije dostigao vr hunac, on kaže: „Poslednji sveti pokret u 10 Iranu koji je počeo da cveta 15. hordada 1342. (protesti održani 5. juna 1963. godi ne), sto posto je islamski, trijumfovao je samo uz moć i snagu sveštenstva i podr šku velikog muslimanskog naroda Irana, vođen je od strane sveštenstva, bez osla njanja na neki front, ličnost ili grupaciju...” (Sahife-je Emam, vol. 4, 430) Govor i način obraćanja imama Ho meinija odvaja se od drugih iz tog perio da. Za njega su karakteristične ključne krilatice: nezavisnost, sloboda, islamska republika. Ali i drugi segmenti pokreta iranskog naroda i neprestana nastojanje za razvojem, takođe su bili predmet nje govog stalnog naglašavanja i intereso vanja, pa je jedan od razloga njegovog protivljenja pahlavijskom režimu bio ne dostatak plana i koncepta iranskog razvo ja. U razgovoru za Rojters, imam Homeini je rekao: „Hajde da vidimo šta je razlog protivljenja šahovom režimu? To je jedan režim koji je potčinjen Americi i u Iranu sprovodi planove te zemlje, a ti planovi su Iran odveli u propast. Zarad očuvanja ravnoteže (između velikih sila) jedan deo državnog bogatstva je stavio na raspolaga nje Rusima. Šahov režim je u Iranu ugušio sve slobode... Šahov režim, po priznanju satelita u skupštini, štampi i vladi, ogrezao je u iskvarenost i korupciju, a njegovi fun kcioneri su pokrali i proćerdali milijarde državnog bogatstva... Šahov režim je po tpuno uništio nacionalnu ekonomiju. Na tu opasnost u proteklim godinama je više puta upozoravano. Međutim, umesto da se okrene stvarnosti, šah je, trošeći mili jarde dolara agitovao o ‘ekonomskom ču du’ i ‘napretku Irana koji je bez premca u svetu’.“ (Sahife-je Emam, vol. 4, 160) Na drugom mestu, on kaže: „Mohamad Reza šah, u svim aspektima našeg nacio nalnog progresa... nije dozvolio da naš na rod krene putem progresa. Nije dozvolio da naša kultura bude napredna. Našu ar miju je stavio pod nadzor drugih armija. KULTURA I DRUŠTVO Našom armijom upravljaju američki save tnici. Potpuno je upropastio našu nacio nalnu ekonomiju. Iran, čija je poljoprivreda uništena i čija će nafta, koju em obilno troši em obilno poklanja drugima, takođe nestati. Ako Mohamad Reza šah ostane na vlasti, naša zemlja će za nekoliko go dina osiromašiti i nestati. Zato, sve dok on ne ode, naša zemlja ne može ugledati slobodu i progres, i zato on treba da ode.” (Sahife-je Emam, vol. 4, 174) Ovakvi stavovi primetni su u mnogim intervjuima i saopštenjima iz tog perioda, i u isto vreme dok se ovaj trend nastavlja, ponegde postoje i neke razlike u odnosu na ranija imamova gledišta. Islamska re volucija Irana je rezultat ovih razlika koje su postojale i pored kontinuteta celog po kreta. Sada, tri decenije nakon trijumfa Is lamske revolucije u Iranu, postoje dva eks tremna gledišta vezano za njeno tumačenje. Jedno gledište insistira na kontinuitetu i postojanosti, i revoluciju vidi kao konti nuitet ostalih, ranijih pokreta, poričući ulogu imama i njegovo specifično tuma čenje događanja i daljeg održavanja revo lucije. Ovo gledište je čak i promenilo naziv revolucije i preporučuje da se ume sto „Islamska revolucija” upotrebljava na ziv „revolucija (iz) 1979. godine”. Međutim, poricanje mesta i zmačaja imama Home inija i njegove posebne uloge u pobedi revolucije, jeste neispravno tumačenje re volucije. S druge strane, druga tendencija sklo na naglašavanju razlika, nastoji da pređa šnje pokrete iranskog naroda predstavi kao pogrešne i povezane sa kapitalizmom, i samo iransku islamsku revoluciju pri znaje kao jedini autentični i revolucionar ni pokret iranskog naroda. Trujumf islamske revolucije doneo je ostvarenje dve davnašnje želje Iranaca, a to su sloboda i nezavisnost – a onda su našle teškoće. U odnosima sa svetom, an tiimperijalistički karakter revolucije, me šanje Amerike i izbijanje nametnutog rata doveli su do zaoštravanja sukoba Irana i Amerike, što se u narednim decenijama pokazao kao ozbiljno pitanje u celokupnim iranskim odnosima sa inostranstvom. Sa da je tumačenje nezavisnosti veoma širo ko pa se na svaku vrstu stranog prisustva ili saradnje, u Iranu gleda sa nevericom i skepsom, dok je, naravno, taj skepticizam donekle prirodan i razumljiv, ako se ima u vidu ne baš kratak i gorak period po lukolonijalizma u Iranu. Što se sloboda tiče, situaciju je otežalo ponašanje protivnika u periodu nakon re volucije. Oponenti su u nekim prilikama preduzeli oružane akcije kada je, prime nom teorije o likvidaciji imamovih najbli žih saradnika, stradao veliki broj najoda nijih imamovih prijatelja, i sam imam je bio prinuđen da promeni svoje gledište. Sveštenstvo nije trebalo da dobije izvršne nadležnosti, već samo da ima nadzornu funkciju. Zbog toga je imam Homeini, na kon trijumfa revolucije posetio sveti grad Kom. Međutim, zbog nedostatka sluha za imamova gledišta od strane članova vla de, i usled oružanih akcija grupacije „mu džahedini halk” i drugih protivnika, dru štvo se rascepilo na dva pola što je dovelo do ograničavanja sloboda u društvu. Nasleđe koje je imam Homeini ostavio Iranu i svetu, pored osnivanja sistema ute meljenog na tri principa – nezavisnosti, slo bodi i republici sa islamskim konceptom, jesu i njegova gledišta na svetski poredak. Od početka svoje borbe 1341/1963. godi ne, glavne razloge za iransku zaostalost, osim iskvarenih vladara, on je video u dominaciju hegemona sa Amerikom kao njihovim oličenjem. Nakon pobede Islamske revolucije u Iranu, imam Homeini je nastojao da po dručje islamske revolucije proširi izvan granica Irana, prvo na muslimanski svet a zatim i na treći svet (zemlje u razvoju), a u Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 11 sledećoj fazi i na ceo svet. Zbog toga je podržao akciju otimanja talaca iz američke ambasade, godinu nakon izbijanja revo lucije, smatrajući da je taj čin revolucio narniji i od same islamske revolucije. U poslednjim godinama života, ovu misao je nastojao da razvije i proširi u teoriji i praksi, postupcima kao što je donošenje fetve protiv Salmana Rušdija ili upućivanje pisma Gorbačovu sa obrazloženjem i po zivom da primi islam. Rešenje koje imam Homeiji preporu čuje može biti sadržano u ovim, gotovo proročanskim, upućivanjima: „Bože, po dari muslimanima snagu da slome okove vladajućih politika i njihov ugnjetavački poredak, smelost da stvore zdanje uteme ljeno na ljudskoj plemenitosti i podrži ih da se iz pada poniženja vinu do vrhova veličanstva”. Promena svetski dominan tne paradigme je stvaranje građevine utemeljene na izvornoj ljudskoj pleme nitosti. preveo Aleksandar Dragović Islamska revolucija Mr Oliver Potežica Ž elim pre svega da pozdravim sve prisutne, drage prijatelje iz Irana, a posebno profesora Džavadija koji nam je održao jedno vrlo podsticajno predava nje i rasvetlio nam noviju istoriju Irana ukazujući na neke tačke koje su dovele i koje objašnjavaju i današnju situaciju i njenu genezu i koje čine Iran toliko spe cifičnim. Spektakularno rušenje šaha Mu hameda Reze Pahlavija, na koje je upravo podsetio profesor, i islamska revolucija koju je predvodio imam Homeini, ostali su neka vrsta metafore za široku debatu koja je vođena u celom svetu i koja se još uvek vodi, o reformama i modernizaciji. Za debatu koja se vodi i kod nas ovde, o reformama i modernizaciji, za debatu ko ja je beskonačna i traje. Ponekad se o iranskom slučaju besmi sleno zaključivalo da imam Homeini vra ća Iran u srednji vek. Potpuno besmisleno, jer Iran nikada nije doživeo takav napre dak kakav je doživeo posle okončanja ra ta sa Irakom, kada su ostvareni brojni rezultati na ekonomskom, obrazovnom i 12 svim drugim poljima. Sama stvarnost je najbolje opovrgavala te tvrdnje, i sama stvarnost je najbolji sudija svim parolama. Da se vratim na početak onoga što sam hteo još da kažem, ja neću dugo govoriti. Obično su naše slike o imamu Homeiniju, o islamskoj revoluciji, krajnje simplifiko vane, daju se razne ocene, i uglavnom su one iz zapadnih izvora. Meni se desilo da sam, pre nego što sam otišao u Teheran, znao mnogo činjenica o Iranu, i one su uglavnom dolazile ih jednih istih izvora, koji stvaraju određene stereotipe. Mislim da vi, mislim pre svega na studente ovog KULTURA I DRUŠTVO univerziteta, nikako ne smete da budete robovi stereotipa, ni kao budući stručnja ci, ni kao naučnici, ni kao buduće diploma te, ni kao političari, nego treba da, što je moguće više, koristite autentičnih, izvor nih informacija, da ih kritički razmotrite i da o svemu stvarate svoje mišljenje. In ternet nije mišljenje, vi stvarate svoje mi šljenje, a internet je samo jedno pomagalo. Dakle, ne smete da upadnete u zamku za čaranog kruga tih stereotipa koji su stvo reni uglavnom iz dnevno političkih potreba i posledica toga je bila da se daju različite interpretacije i uglavnom negativne kva lifikacije Islamske revolucije u Iranu. Prvo, Islamska revolucija u Iranu, pod vodstvom imama Homeinija, je jedina uspešmo izvedena islamska revolucija u svetu, i prva anti-imperijalistička revolu cija u islamskom svetu. Već sama po sebi, kao takva, ona je neprocenjivi istorijski fenomen. Bez obzira koliko će trajati, da li će trajati, ona je neprocenjivi i jedinstve ni istorijski fenomen. Ona je bila politička revolucija. Dakle, dovela je do promene oblika vladavine. Ukinuta je monarhi ja kao oblik vladavine, i stvoreno je nešto što do tada niko nije poznavao u islamskom svetu, stvorena je islamska republika. Imam Homeini je bio prvi islamski učenjak koji je rekao sda je monarhija kao oblik vlasti nespojiv sa islamom, poričući mnoge islamske učenjake pre toga, i stvo rio je jedinstveni oblik vlasti, Islamsku republiku. Islamska revolucija je bila so cijalna revolucija, ona je bila revolucija ugnjetenih (mostazafina) u borbi protiv ugnjetača, anti-imperijalistička i antiko lonijalna revolucija u specifičnim okolno stima kada se Iran nalazio u polukoloni jalnom odnosu, kako je to profesor dobro rekao, i čak i više od polukolonijalnog odnosa... Ekonomska dimenzija Islamske revolucije Dr Nataša Stanojević Uvod I slamska revolucija u Iranu iz 1979. go dine, dovela je, ne samo do radikalnih promena u kulturnoj i religijskoj sferi iranskog društva, već je, takođe, potpuno preokrenula osnove iranske ekonomije. Tačnije, glavni motiv Islamske revolucije u Iranu su, pored političkih, bili upravo neravnopravni ekonomski odnosi sa ra zvijenim zemljama zapadne Evrope i Sje dinjenim Državama. Slabljenje vere i, s tim povezano, slabljenje nacionalnog identi teta, predstavljali su važan, ali ne glavni uzrok Revolucije. Tome u prilog ide či njenica da su se u šahovu opoziciju, u borbi za revolucionarni islam, ujedinili i sproveli Islamsku revoluciju predstavnici širokog spektra raznih ideologija, od kon zervativnog šiitskog sveštenstva, preko islamskih marksista, do sekularista. Islam nije bio razlog za pokretanje Revolucije, on se, zapravo, samo ispoljio kao najpo godniji zajednički okvir za nacionalno de lovanje svih društvenih slojeva. U kontekstu procvata religije koji je us ledio u iranskom društvu, kao glavne teme su se nametnule verski i kulturni aspekti Revolucije, dok su ekonomski motivi ne kako ostajali po strani. Zbog toga smatram da je ekonomska dimenzija Revolucije te ma kojoj treba posvetiti dodatnu pažnju. Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 13 Novija ekonomsko-politička istorija Irana Tokom novije političke istorije, Iran se razlikovao od većine zemalja u okruženju po tome što je sačuvao svoju formalnu nezavisnost. Naime, nikada nije bio kolonija. Međutim, ekonomska nezavisnost Irana je uvek bila osetljiva na imperijalne planove velikih sila – Rusije, Britanije, Francuske, Amerike. Poslednji šah Muha med Reza Pahlavi, svrgnut Islamskom revolucijom, nije prvi koji je žrtvovao eko nomsku nezavisnost zemlje zarad ličnih ciljeva i dobrih odnosa sa bogatim ze mljama Zapada. Ovakva tradicija iranskih vladara, posebno šahova, uspostavljena je mnogo ranije. Najveću ogorčenost naroda, tokom stotina godina vladavine šahova u Iranu, iniciralo je ustupanje koncesija stranim kompanijama, odnosno monopo la na proizvodnju i izvoz određene vrste robe, što je direktno štetilo iranskoj eko nomiji. Dva novija događaja, duvanski protest 1891–1892. godine i ustavna revo lucija 1905–1911. godine, jasan su odraz nezadovoljstva i bunta iranskog naroda protiv ekonomski neodgovornih vlasti. Povod Duvanskog protesta je bio pokušaj tadašnjeg šaha Nasirudina da jednoj bri tanskoj kompaniji da monopol na prodaju i izvoz duvana. U znak pobune, organizo vani su masovni protesti, kao i bojkot du vanskih proizvoda širom Irana. Šah je, na kraju, udovoljio zahtevima štrajkača. Ovo je, uz ustavnu revoluciju, najmasovniji, ali ne i jedini protest ovog tipa. Sličnim do gađajima, osujećeni su pokušaji vlasti da proda koncesije za razvoj bankarstva, ru darstva, železnice. Vladavina Reze Pahlavija i njegovog sina Muhameda Reze Pahlavija, posle dnjeg iranskog šaha, ostvarila je mešovit uticaj na ekonomiju. Najuočljiviji nega tivni efekti njegove vladavine po iransku ekonomiju tiču se umnožavanja broja kon 14 cesija stranim kompanijama u odnosu na prethodni period. Ove kompanije su ima le monopol na proizvodnju i izvoz mnogih vrsta robe i eksploataciju resursa, čime su se sredstva, više nego ikad, odlivala iz ze mlje. Drugo, u ovom periodu je uvoz iz inostranstva uvećan do krajnjih granica. Iran je pretvoren u tržište za strane proiz vode. Uvozile su se sve vrste robe, bez obzira da li se proizvode u zemlji ili ne. U gradovima se sve, čak i hrana, uvozilo iz inostranstva. Stepen ekonomske zavisno sti je značajno povećan. Pred revoluciju, krajem 70-tih, Iranska privreda se suočila i sa visokom stopom inflacije, što je, uz ostale slabosti, dovelo zemlju na ivicu eko nomske katastrofe. S druge strane, period vladavine Pahla vijevih, poklopio se sa naftnim bumom, čime su se u Iran, kao i druge zemlje iz voznice nafte, slile enormne svote novca. Ovo, svakako, ne spada u šahov doprinos iranskoj ekonomiji, ali je u njegovoj režiji, a uz pomoć novca od izvoza nafte, ostva ren izuzetan stepen modernizacije dru štva. Čitav projekat, nazvan bela revolu cija, podrazumevao je reforme u sistemu obrazovanja, pravosuđa, zdravstva i do veo je do ubrzane urbanizacije. Gradovi su, po veličini, broju stanovnika i arhite kturi, počeli da liče na moderne svetske metropole. Problem bele revolucije je bio u tome što je korist od ovih projekata imala samo malobrojna, ionako već bogata, nova ur bana elita, okupljena oko šaha, dok su siromašni u selima i gradovima postajali još siromašniji. Socijalnom rascepu je po sebno doprinosilo zapostavljanje sela u procesu modernizacije, tako da su poljo privrednici napuštali imanja, selili se u gradove i time povećavali broj gradske sirotinje, dok je poljoprivreda kontinuira no slabila. Nacionalni resursi su korišćeni za luksuzan, ekstravagantan život grad skih elita. Pored ovoga, prihodi od nafte KULTURA I DRUŠTVO su upotrebljeni za modernizaciju naoru žanja i povećanje oružane snage zemlje, koja decenijama nije bila ugrožena ni od čije strane. Iran je, u ovom periodu, bio značajno tržište za prodaju američkog, bri tanskog i francuskog oružja. Ove zemlje su organizovale, obučavale i naoružavale, pored vojske i iransku tajnu policiju (Sa vak). Po rečima jednog istaknutog analitiča ra: „...naftni bum nije značio kraj siroma štva, siromaštvo je samo bilo modernizo vano”.1 Uloga sveštenstva Doc. dr Nataša Stanojević U većini slučajeva buntovnog ispolja vanja težnje iranskog naroda ka ekonom skom i političkom osamostaljenju, važnu ulogu su imale verske vođe. Džamije su najčešće služile kao centri političkog oku pljanja, a verski simboli su uvek korišćeni u ovakvim prilikama, kako bi naglasili ra zliku između nacionalnog, duboko religi oznog, bića iranskog naroda i prozapadno orijentisanih šahova. Tokom duvanskog protesta, narod je verskom proklamaci jom (fatvom), pozvan na bojkot duvan skih proizvoda. Iako je pružalo važnu podršku narodnom otporu, sveštenstvo u Iranu, sve do imama Homeinija, nije ima lo čvrste pozicije u odnosu na šahovu vlast. Često je, zarad sopstvenog opstanka, či nilo brojne kompromise ili, povremeno čak stišavalo nadolazeću buru narodnog nezadovoljstva. Poznat je pokušaj premijera Mosadika iz 1951. godine da iransku privredu osamostali od bogatih zemalja Zapada, nacionalizacijom anglo-iranske naftne kompanije. Sveštenstvo, iako je najpre podržalo ovakav premijerov kurs, kasnije zauzima indiferentan odnos pre ma krupnijim ekonomskim promenama, što je, sasvim sigurno, u značajnoj meri, doprinelo lakšem svrgavanju Mosade kove vlade, koje je usledilo posle dve go dine izuzeno velikog pritiska Sjedinjenih Država. Homeini nije podržavao neodlučnost i trpeljivost sveštenstva u odnosu prema šahovoj vlasti. Mnogo godina pre Islam ske revolucije, u delima imama Homeini ja, njen budući karakter je, pored politi čkog i verskog, određen i kao socijalni i antiimperijalistički. Kao važan motiv Islam ske revolucije, Homeini navodi siroma štvo većeg dela naroda, koje je posledica lošeg upravljanja, ali i odliva sredstava ka vladajućoj strukturi i inostranstvu. Kaže da „sveštenstvo ne sme da ostane nemo u odnosu na pohlepu i tiransku pljačku, kao i na glad ugnjetenih...” Ekonomska dimenzija Revolucije Na narodnom referendumu u aprilu 1979. godine, dakle, samo dva meseca po sle Revolucije, oko 98 odsto učesnika opre delilo se u korist uspostavljanja novog državnog uređenja – islamske republike. Ubrzo je pripremljen novi Ustav, koji je potvrđen na novom referendumu u de cembru iste godine. Vodeći se osnovnim principima islam ske republike po zamisli Imama Homeini ja, prva islamska vlada u Iranu je sprovela Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 15 Proslava godišnjice pobede Islamske revolucije obelešava se 11. februara brojne reforme i potpuno preokrenula bazične pricipe u različitim ekonomskim oblastima. • spreči svaki uvoz koji nije bio ne ophodan, odnosno, uvoz robe za koju je Iran imao proizvodne kapacitete. Ekonomski odnosi sa inostranstvom Unutrašnje ekonomsko uređenje Islamska revolucija označila je kraj ve kovne ekonomske zavisnosti Irana od inostranih kompanija i kapitala. Dosledno prateći sve Homeinijeve zamisli o konce ptu islamske republike, nova vlada je us vojila i primenjivala politiku nazvanu „ni Istok ni Zapad”. Ovaj koncept podvlači da islamska ideologija odbija političke, ekonomske i svake druge odnose zasno vane na eksploataciji. Islamska vlada je, nasuprot tome, nastojala da uspostavi me đunarodne ekonomske odnose zasnova ne na slobodi i jednakosti. Jedan od najvažnijih i prvih koraka ko je je preduzela revolucionarna vlada u po gledu ekonomskih odnosa sa inostran stvom, bilo je da: • ponovo razmotri sve međunarodne ugovore iz sfere ekonomije • da poništi sve one koji su bili za ključeni sa ciljem da eksploatišu iranska dobra uz neadekvatnu nadoknadu Paralelno sa težnjom ka jednakosti i ravnopravnosti na planu međunarodne ekonomije, nastojalo se da se eliminišu odnosi eksploatacije unutar zemlje. Težilo se uspostavljanju ekonomskog sistema koji bi išao u korist najugroženijih slojeva iranskog društva. Ustav Islamske Republike razlikuje ja vnu, privatnu i mešovitu svojinu. Masov nom nacionalizacijom nekoliko hiljada preduzeća i imanja, oduzeto bogatstvo je transformisano u javni sektor. Pri tom je teokratska vlast uspostavila novi odnos između privatne i javne svoji ne. Aktivnosti privatnog sektora su ogra ničene na one ekonomske aktivnosti za ko je država nije bila posebno zainteresovana. Najveća koncentracija privatnog sektora je bila postignuta u trgovini, poljoprivredi, građevinarstvu i malim preduzećima. Novi ustav je podržao povećanje uloge države u privredi i skoro potpuno se od 16 KULTURA I DRUŠTVO rekao koncepta slobodnog tržišta. U isla mu se država smatra bazičnom instituci jom, koja je neozaobilazna u organizaciji funkcionisanja društva, postizanju plan skog materijalnog i duhovnog napretka, pri odbrani zemlje, propagiranju vere i usklađivanju individualnih i opštih inte resa. U okviru promena do kojih je došlo unutar iranskog ekonomskog sistema, iz dvojili smo kao najvažnije promene u ob lasti poljoprivrede i industrije. Promene u oblasti poljoprivrede U odnosu na ostale zemlje u regionu, Iran ima značajne potencijale za poljopri vrednu proizvodnju, dok istovremeno, nedostatak prirodno-geografskih uslova u susednim zemljama, pruža mogućnost Iranu da postane značajan regionalni iz voznik hrane. Iako, ovakva mogućnost, nažalost, ni do danas nije realizovana, ve liki napredak je postignut od strane nove islamske revolucionarne vlasti, vođene Homeinijevom vizijom o ravnopravnosti građana. Iako ne ostvaruje potpuno svoje izvozne potencijale, Iran danas ostvaruje zavidan stepen samodovoljnosti u pogle du proizvodnje hrane. Iranska poljoprivreda je, u pretho dnom periodu, imala nekoliko ključnih slabosti, koje je islamska vlast uspela da prevaziđe. Jedna od njih je, već spomenut, odliv ljudi iz sela u gradove, zbog zapo stavljanja sela i uvoza mnogih poljopri vrednih proizvoda. Ovim migracijama, ne samo što su seoska imanja napuštana, a poljoprivredna proizvodnja se smanjiva la, nego su ovi društveni slojevi, umesto proizvođača postajali novi potrošači pre hrambenih, često deficitarnih proizvoda. U agrarnom sekoru je takođe došlo do raslojavanja. Kako država nije podržala poljoprivrednike, krupniji zemljopose dnici su bili jedini koji su mogli da ulože sredstva u uvoz poljoprivrednih mašina, opreme, pesticida. Tako su, kao i u grado vima, bogati postajali sve bogatiji, dok su sitni poljoprivrednici propadali i napuštali imanja. Islamska vlast je problem ove ne jednakosti rešila preraspodelom zemlji šnog fonda, čime je zemlja dodeljena farmerima koji su želeli da je obrađuju. Prenos vlasništva zemljišta doveo je do relativno brzog oživljavanja proizvodnje, što se smatra jednim od važnijih dostignu ća nove vlasti. Ministarstvo poljoprivrede je predu zelo i neke značajne korake ka smanjiva nju razlike između urbanog i rurarlnog stanovništva. Za poljoprivrednike je uve deno osiguranje od bolesti, invaliditeta, starosti, materijalne štete izazvane sušom i slično. Sredstva su najvećim delom obez beđena iz direktne vladine pomoći. Neke od najvažnijih konkretnih mera koje je islamska vlada preduzela radi oži vljavanja poljoprivrede su sledeće: • u skladu sa islamskim zakonom po stavljene su granice veličine zemljišnog poseda; • sprovedena je agrarna regionaliza cija, tako da su svi problemi poljoprivrede posmatrani kroz posebne geografske us love, naročito klimatske, koji se među sobno veoma razlikuju u jednoj velikoj zemlji kao što je Iran; svaka intervencija ili propis u oblasti poljoprivrede kreirani su u skladu sa specifičnostima regije; • za potrebe poljoprivrede su kon struisani novi i obnovljeni postojeći pod zemni kanali, izgrađene brane različitih vrsta i iskopani bunari različitih dubina prema potrebama, obnovljen drenažni si stem; izgrađeni su brojni irigacioni sistemi; • Centralna banka Irana je u više na vrata uputila sume od nekoliko milijardi riala u seoske zadruge uglavnom za na bavku neophodne opreme, mašina i alata za poljoprivrednu proizvodnju; Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 17 • država je već u prvim godinama pokrenula domaću proizvodnju pesticida, insetkticida, veštačkih đubriva i drugih proizvoda hemijske industrije, potrebnih u poljoprivredi, koji su se do tada uvo zili; • do uspostavljanja proizvodnje, a i kasnije, država je besplatno snabdevala određene kategorije poljoprivrednika po trebnim količinama ovih proizvoda; • velika pažnja je posvećena i ribolo vu, naročito u smislu zasnivanja industrije ribljih proizvoda dobijenih iz Omanskog mora i Persijskog zaliva; • obezbeđena je oprema, postrojenja, objekti i hladnjače, unapređena su posto jeća i izgrađena nova pristaništa i centri za servisiranje ribarskih brodova. Promene u oblasti industrije S obzirom na geografske i klimatske uslove u Iranu, poljoprivredna proizvo dnja nije dovoljna da spreči zavisnost privrede od jedne vrste proizvoda – nafte i gasa. Razvoj industrije koja bi odgovori la na domaću tražnju i obezbedila izvoz, ostao je do danas prioritetni zadatak sva ke iranske vlade. Islamska vlada je već u toku 1979. go dine preduzela mnoge korake ka unapre đenju industrije. U skladu sa teorijskim konceptom islamske republike imama Homeinija, naglasak je stavljen na razvoj domaće proizvodnje, maksimalno osla njanje na sopstvene kapacitete i korišćenje postojećih prednosti koje su izuzetno do bro uočene. Sa tim ciljem uvoz nekih proizvoda je potpuno zabranjen, dok je uvoz nekih drugih samo ograničen ili opterećen veli kim carinskim stopama. Proizvodi čiji je uvoz bio zabranjen su automobili, voće i tkanine. Akcenat je stavljen na hemijsku i pre hrambenu industriju i proizvodnju ručno 18 tkanih tepiha i drugih tradicionalnih iran skih rukotvorina. Navešćemo neka od najznačajnijih dostignuća islamske vlasti u postrevolucionarnom periodu: • Samo u toku 1979. godine izdata su odobrenja za otvaranje skoro 2000 fabrika i radionica. S obzirom da je uvoz iz inostran stva redukovan na minimum, iransko tržište je postalo slobodno za povećanje proizvodnje širokog spektra industrijskih proizvoda; • Veliki značaj je imalo pokretanje he mijske industrije, koja je u poslednjem pe riodu skoro potpuno zamrla zbog poveća nog uvoza iz inostranstva. Za hemijsku industriju Iran ima dovoljno sirovina, a i za hemijskim proizvodima, kako je reče no, postoji velika potreba unutar poljopri vrede. Proizvodnja se unutar ove indus trijske grane za godinu dana povećala sa 35 na 100 tona dnevno. • Značajno je povećana proizvodnja svih vrsta prehrambenih proizvoda. Za ovu industrijsku granu nije bilo potrebno izdvajati dodatna sredstva, niti stimulisati njen razvoj. Dovoljan podstrekač je pred stavljalo oživljavanja sela i zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda. • Rudnici su bili nacionalizovani, ta ko da je u zemlji ostajalo više novca. • Tkačke radionice su više puta fi nansijski podsticane od strane države da povećaju proizvodnju i asortiman robe. Pored toga, do kraja 1979. godine, otvo reno je više od 20 novih prodavnica specijalizovanih samo za ovu vrstu pro izvoda. Tkačima tepiha odobrene su po zajmice (beskamatne), i otvorena mnoga nova radna mesta u ovoj proizvodnoj de latnosti. • Država je potražila stručnu pomoć domaćih naučnika i istraživača pri krei ranju i sprovođenju nacionalnih industrij skih projekata. • Najkrupniji koraci su preduzeti u naftnoj industriji, koja i danas predstavlja KULTURA I DRUŠTVO oslonac iranske privrede. Iranska nafta je oduvek bila meta ekonomskih sila iz svih krajeva sveta. Krajem 19. veka, Viljem Noks Dasi (William Knox D’arcy) dobio je koncesije od tadašnjeg šaha Kajara i for mirao Anglo-iransku naftnu kompaniju za eksploataciju naftnih rezervi. Britanija je imala veći deo prihoda od nafte, a deo koji je pripadao iranskoj državi, auto matski je odlazio na račune londonskih banaka i koristio se za kupovinu vojne opreme i naoružanja koje se proizvodilo u Britaniji. Naftna industrija je naciona lizovana 1952, kada je i stvorena Nacio nalna iranska naftna kompanija. Međutim, kako je Mosadekova vlada zbačena već dve godine kasnije, između 1954. i 1979. godine naftna industrija je radila u okviru konzorcijuma međunarodnih naftnih kom panija, čijih je 60 odsto pripadalo Ame rikancima. Odmah nakon Islamske revolucije, re volucionarni savet je proglasio nevažećim sve međunarodne ugovore kojima se do pušta eksploatacija iranske nafte na ko pnu. Stranim kompanijama je dozvoljena eksploatacija u vodama Persijskog zaliva, naravno samo u saradnji sa Nacionalnom iranskom naftnom kompanijom. Rezultat navedenih intervencija prve islamske vlade bio je da je eksploatacija nafte značajno usporena. U periodu pre revolucije, dnevno se proizvodilo 6 mili ona barela iranske nafte. Da je sa eksploa tacijom nastavljeno po ovoj dinamici, po svim procenama, Iran danas više ne bi imao nafte. Već u toku 1979. godine, proizvo dnja je smanjena na samo 3,5 miliona ba rela dnevno, a u 1980. godini manje od tri. Navedene intervencije, aktivnosti, me re i propisi prve islamske vlde, postavile su izuzetno dobre temelje i obezbedile za mah iranskoj privredi za rekordno kratko vreme. Da je političko stanje u zemlji ostalo nepromenjeno, Iran bi se verovatno jako brzo svrstao u red zemalja sa najbržim ekonomskim razvojem. Međutim, samo godinu dana posle islamske revolucije, dolazi do iračko-iranskog rata, koji je ini cirao Irak. Iran u početku nije bio spre man na adekvatnu odbranu, delom zbog potpuno neočekivanog napada, delom zbog skorašnjih radikalnih unutrašnjih promena. Tako je narednih osam godina koliko je rat trajao, zemlja koja je tek kre nula putem samostalnog razvoja, skoro sve svoje materijalne i ljudske resurse us merila ka odbrani suvereniteta, umesto ka daljem ekonomskom usponu. Zaključak Nasuprot uobičajenom anarhijskom karakteru revolucija, prevrata i drugih oblika smene vlasti neredovnim putem, islamska revolucija nije sprovedena sti hijski. Svaki korak pri njenoj realizaciji, svaki potez buduće vlasti Islamske Repu blike u svim sferama društva, predviđen je u radovima i pismima imama Homeini ja, koje je upućivao svojim saradnicima za vreme izgnanstva. Međutim, ono što iz dvaja islamsku revoluciju od drugih nije samo detaljno razrađena i praktično pri menjiva teorijska osnova. Mnogi pokušaji transformacije društva, bilo samo kroz re forme ili čitave projekte stvaranja novog državnog uređenja, imale su u osnovi ve oma dobre teorijske postavke i dobre na mere, ali su posledice često bile katastro falne. Zato, više nego sam Homeinijev koncept islamske republike, iznenađuje dosledno pridržavanje njegovih uputsta va, kao i nezabeležena disciplina u spro vođenju njegovih zamisli, koju su poka zali ne samo islamska vlada, već i iranski narod u celini. Napomena James Piscatori, Islam in a World of Nation States, Cambridge University Press, 1986. 1 Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 19 Protestno pismo Muslimanskih intelektualaca, studenata, umetnika, naučnika i radnika elitnih pro fesija upućeno Evropskoj uniji usled klevetničkog stava prema Proroku Muhamedu, vređanja islama i širenja mržnje prema islamskim vrednostima Ekselencije, Mi dolepotpisani – naučni, kulturni, umetnički i nevladini radnici, koji gleda mo na globalnu kulturu iz logičke i pravne perspektive – i koji smo duboko zabrinuti i zaprepašćeni necivilizacijskim ponaša njem nekih evropskih vlada, medija i gru pacija, – ovim kulturno i etički motivisanim stavom protestujemo protiv takvog bla ćenja, klevetanja i fašističke anti-islamske propagande i propagande protiv Proroka Muhameda, i pozivamo vas da iskoristite logičku, etičku slobodu i odustanete od svake vrste cenzurisanja i uvrede naspram islama. Takođe vas pozivamo u transpa rentan i otvoreni dijalog u prisustvu svet ske savesti. Duboko smo zabrinuti zbog nedoli čnog i nasilničkog projekta koji se sada sprovodi protiv islama i muslimana u Ev ropi, kojim se izaziva mržnja i strah od ove Božanske religije i započinje psiholo ški rat – što je jasan primer propagandnog terorizma, kulturnog nasilja i kršenja lju dskih prava milijarde i pet stotina miliona muslimana širom sveta – protiv blistave ličnosti velikoga Poslanika Božjeg Muha meda, koji je bio veliki učitelj morala i duhovnosti, apostol ljubavi, trezvenosti i pravde za celokupno čovečanstvo, a što može izazvati nepredvidive i neotklonjive posledice međunarodnih razmera. Ova kultura nasilja i osvete, koja se odvija pod motom „sloboda izražavanja”, kojom se kojim se izazivaju kulturni tero rizam, otrovna osećanja i mržnja preko filmova, romana, karikatura i članaka, ne 20 ma na nišanu samo plemenitog Proroka Muhameda, poslednjeg Božjeg Proroka, nego je povremeno usmerena direktno protiv drugih Božanskih ličnosti kao što su Isus Hristos, Mojsije i Avram. Izjave nekih evropskih zvaničnika, po sebno nemačkog ministra spoljnih poslo va, koji je, govoreći u ime Evropske unije, podržao ove satanske, neetičke, necivi lizacijske činove i zamolio sve evropske medije da blate plemenitog Proroka, po kazuju da stvar nije lična i sporadična. Štaviše, napadanje na islam preokrenulo se u zvaničnu vladinu politiku. Uzimamo sebi slobodu da napišemo ovo pismo pošto nismo sigurni da li je ovaj potez nova politika sa strane Evropske uni je ili predstavlja lična gledišta nekih evro pskih govornika ili državnika koji se izra žavaju pod cionističkim pritiskom. Ako pretpostavimo da je jedini problem s kojim se Evropska unija suočava problem „slobode izražavanja”, u tom slučaju bilo bi umesno ovde odgovoriti na sledeća pitanja: 1. Da li će neetična i nelogična „slo boda” i „sloboda nepoštovanja” i laganje biti u službi „porasta svesti” ili će pre slu žiti diskriminaciji i nasilju? Da li takozvani šampioni slobode dopuštaju takvo pravo drugima na štetu svojih sopstvenih vre dnosti ili ne? 2. Zašto takozvana slobodna Evropa – koja je netolerantna prema kodeksu obla čenja muslimanskih devojaka i potiskuje prava žena, naročito pravo izbora toga da ne budu nage, pravo da očuvaju svoje žensko dostojanstvo i pravo na slobodu KULTURA I DRUŠTVO da se oblače kako žele, – izdaje zakone koji zabranjuju hidžab (islamski zakon obla čenja); Evropa koja ne poštuje slobodu iz ražavanja po novonastalim pitanjima o holokaustu i legitimnosti uzurpatorskog izraelskog režima; Evropa koja je bila uple tena u pljačkanje i masakriranje naroda od Maroka do Egipta, Palestine, Avganistana, Indije, Malezije i Indonezije, sve od 18. ve ka, bilo samostalno ili zajedno sa Sjedinje nim Državama, a tokom proteklih pola veka, vojnom okupacijom ovih zemalja; Evropa koja je započela projekat blaćenja, optuživanja i ponižavanja drugih, umesto da uđe u slobodan i otvoreni dijalog s nji ma – tako lako gazi ne samo po islamskim i ljudskim vrednostima, nego i po tako zvanim evropskim vrednostima? Islam je religija koja poziva čovečan stvo u monoteizam, duhovnost, bratstvo i mir. Međutim, mnogo iznenađuje to što posle dva stoleća pljačkanja i izrabljivanja islamskog sveta, preko novih talasa krsta ša i sekularnih ratova protiv muslimana i drugih ljudskih bića, zapadni državnici nisu spremni da oslušnu reči Proroka Mu hameda bez osvete i predrasude. A zašto ne poštuju prava naroda u Evropi da os lušnu i prosude za sebe? I mada je proces širenja islama na Zapa du i širom sveta možda prouzrokovao za brinutost pape i razbesneo zapadne zva ničnike, cionističke medije i kapitalističke kompanije, ipak, zar nije uvredljivo, poni žavajuće i ne izaziva li uznemirenost u sve tskom javnom mnjenju nedolični metod obuzdavanja islama ili pak neka druga lo gička i etička škola mišljenja po toj stvari? Ako hrišćani i sekularni ljudi Zapada prihvataju islam u mnoštvu, pažnju treba obratiti na korenite razloge za to, umesto da se šire fobija i mržnja prema islamu i nastoji da zaprlja lik plemenitog Proroka Muhameda. Nedolični metodi, bilo da su ih usvojili fašisti ili staljinisti ili čak liberali, osuđeni su na propast. Na isti način kao što ni re čnik koji su koristili Gebels ili Staljin, ili prisilni logori u Sibiru, nisu mogli garan tovati nadživljavanje materijalističke ide ologije, isto tako ni kriza duhovnosti i nihilizam neće se razrešiti rečnikom ne poštovanja koji je Zapad usvojio kad go vori o islamu i muslimanima. Isto tako, množina zatvora sličnih Gvantanamo za tvoru neće biti rešenje krize s kojom se suočava liberalni kapitalistički sistem, ko ji je poslednja materijalistička ideologija zapadnog modernizma. Ukoliko se Evropa stidi istorije svoje re ligije i religioznosti, i ako uspomene na sre dnji vek i na papsku dominaciju, na inkvi ziciju, krstaške ratove, hrišćanske kuće za mučenja, neprijateljstvo prema nauci ili spa ljivanje naučnika muče kolektivnu svest Evrope, treba imati na umu da rešenje ta kvih problema ne leži u vođenju kampanje protiv bilo koje vrste religije i duhovnosti. Evropa ne bi trebalo da se sveti zbog sre dnjevekovnog islamskog razdoblja, jer je islam religija znanja, racionalnosti, ljudskih prava i pravde. Zar nije tačno da istorija savremene evropske civilizacije očigledno posvedočava činjenicu da su se tranzicija Evrope od srednjevekovnog doba i njeno upoznavanje sa savremenim naukama i sa svojom naučnom i verskom renesansom zbili prvi put zahvaljujući njenim konta ktima sa islamskom civilizacijom, prevo đenju savremenih nauka islamskog sveta i upoznavanju Zapada sa islamskim labo ratorijama, univerzitetima, bibliotekama i bolnicama? Sekularna Evropa bi trebalo da ima na umu da ne bi smela pokušati da iznađe opravdanje za nasilje, koje je u prošlosti provodila crkva usled predrasudnih i na glih reagovanja protiv islama. Kako bi Presvetli Kor’an, (koji smatra da je jedan ljudski život jednak životima celokupnoga čovečanstva, i s poštovanjem pominje imena Božanskih proroka kao što Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 21 su Mojsije i Isus Hristos), ili plemeniti Pro rok islama (koji je smatrao fizičko ili čak verbalno nasilje kapitalnim grehom i ubi janje nedužnog lica isto što i neverovanje, i smatrao da razlog za to nije projava isti ne i Božanskog dela, i koji je dobro tretirao hrišćane, Jevreje, kao i zoroastrijance u Me dini usled čovekoljublja i slobode vere i, tako je osnovao najveću civilizaciju sveta u ranim stolećima islama) – mogu li biti eliminisani ili odbijani putem karikatura, činova prljanja ili očiglednih laži? To što muslimani očekuju od vas nije više tolerancija ili čak pluralizam. Upravo, ono što očekuju jeste izvesni stepen učti vosti i objektivnosti. Nažalost, narod u svetu je izgubio veru u međunarodne or ganizacije. Međutim, pribegavanje posto jećim sekularnim, oligarhijskim, dogma tskim pristupima, isključivo ugnjetačkim metodima, korišćenje jezika „ponižavanja i optužbi“ i diktatorske, ratničke discipline koji je usvojio zapadni kapitalistički sistem, samo bi raspalilo plamene ekstremizma. Ako je vaš cilj da sprečavate rapidni na predak islama u nemuslimanskom svetu, pogotovo u Evropi i u Sjedinjenim Drža vama, ili ako je vaša svrha da obuzdate pokret islamskog buđenja među musliman skom omladinom, – u tom slučaju bilo bi bolje da razmotrite mogućnost usvajanja etičkih metoda spekulacije i vođenja dija loga. Tako bi bilo podesnije da ustanovite „slobodu izražavanja” i „slobodu oblačenja” za muslimanske građane u Evropi i da dopustite da se razum suoči s razumom u kulturi dijaloga i logičkog zaključivanja, na taj način transformišući „kulturu” ne poštovanja u kulturu dijaloga i raspravlja nja; pre nego da se bore jedna protiv druge! Zapadna hegemonija ne može se oču vati ni okupacijom Palestine, Iraka i Avga nistana, niti zastrašivanjem Irana i Sirije i drugih muslimanskih naroda, ili vođenjem nasilničkog rata s njima, ili pribegavanjem nelogičkim, neetičkim metodima ili dis 22 kriminatorskom udaljavanju muslimana od naučnog i ekonomskog napretka. Podrška ukazana Salmanu Ruždiju, ne promišljeno objavljivanje nedavne glupe karikature, transformacija „slobode izraža vanja” u „slobodu blaćenja”, i vaspostavlja nje krstaša sa pseudo-sekularnim ciljevima – nisu ništa drugo do znaci potpuno pod grejanog nasilja i kulturnog terorizma. Ume sto zastrašivanja i blaćenja, zar ne bi bilo bolje da se pruža mogućnost predstavni cima islamskog sveta da se angažuju u transparentnom akademskom dijalogu pre ko medija sa njihovim evropskim partne rima u atmosferi poštovanja prema milio nima Evropljana, muslimana i nemuslimana, koji bi saslušali obe strane i sami odlučili i presudili? Naš logički minimalni zahtev od vas jeste da poštujete kulturna prava i kole ktivnu svest Evropljana. Klevetanje svetle ličnosti plemenitog Proroka islama, koji je Božanska milost za celo čovečanstvo, jeste dokaz sekularnog fundamentalizma, sve do isključivanja ra zuma, ljubavi i etike iz svetskih medija i međunarodne politike. Ako je ratovanje unosan posao za ne ke, mi, kao savest intelektualaca i stude nata islamskih univerziteta, predlažemo vladama Evropske unije kao i sekularnoj eliti, naučnicima i verskim ličnostima Ev rope da kontrolišu i obuzdavaju – svim sredstvima – postojeće agresivne i prigu šujuće metode i umesto toga da istupe sa humanim i civilizovanim načinima vođe nja kampanje protiv islama i njegovog ši renja; potez koji bi mogao pomoći da se pripremi put za transparentan dijalog iz među dveju strana na ravnopravnoj osnovi. Da, drugačija reč je moguća; sarađujmo na njenom ostvarenju. Hiljade studenata, intelektualaca, pesnika, pisaca, umetnika, publicista i naučnika iz islamskih zemalja KULTURA I DRUŠTVO Iransko računanje vremena i njegova evolucija Asgar Bahrami Iz dela Đašnhaje Iranijan, Daftare pažuhešhaje farhangi, Teheran, 1383/2004. I z delova tradicije drevnoga Irana, koji su doprli do nas, možemo da zaključimo da računjanje vremena u Iranu ima veoma dug istorijat. Predanja starih pisaca pomi nju postojanje kalendara još iz doba drev nog iranskog proroka Zaratustre, koji je živeo krajem drugog milenijuma pre Hri sta (otprilike od 1200. do 1000. godine pre Hrista)1. Neki od pouzdanih spisa, poput knjige Abu Rejhana Birunija (npr. delo Asa re Albaghije) prenose ova predanja. U ne kima od njih čak se i ispravka kalendara dodavanjem da na na kraju godine dovo di u vezu sa Zaratu strom. Stoga, može se reći, da je u Iranu još u davnim vre menima postojalo precizno računa nje vremena zasno vano na naučnim osnovama. Najsta riji kalendar, o ko me imamo relativno kompletne informacije, potiče iz vremena Ahe menida (otprilike 558–330. godine pre Hrista). Ovaj kalendar, koji se zove stari iran ski ili drevni persijski kalendar, i spadao je u grupu lunarno – solarnih kalendara, bio je zastupljen i u Vavilonu, Mesopo tamiji i današnjem Iraku. Godinu je delio na dvanaest meseci sa po trideset dana, a dani su (osim poslednjeg dana u mesecu) bili označeni brojevima. U drevnim per sijskim natpisima, pisanim klinastim pi smom, mogu se naći imena samo osam meseci. Imena ostalih četiri meseca, nalaze se u verzijama ovih natpisa na elamitskom jeziku (Naghizade, 1358, 112. strana, kao i napomene). Pored svega navedenog, neki drevni latinski izvori jasno govore da su Iranci, sredinom četvrtog veka pre Hrista, imali godinu od 365 dana, što pokazuje da je iranski kalendar tog vremena morao imati solarni karakter (Panajinu, 1990, 659–660 strana). Početak drevnog iranskog kalendara, još od davnina, bio je početak vladavine nekog kralja. Drugim re čima, godine su brojali od početka vladavi ne svakog kralja, a kada su hteli da od rede koja je godina u pitanju, rekli bi godina ta i ta, vla davine tog i tog kra lja. Ovaj način raču nanja vremena trajao je do kraja perioda dina stije Sasanida (651–224. godine pre Hrista) (Biruni, 1367, 238. strana.). Što se tiče dana, oni su, kao što je već rečeno, oz načavani brojevima. Na primer, u natpisu po imenu Bisotun, kralja Darija, koji je je dan od najboljih izvora informacija u vezi ovog kalendara, piše ovako: „...trideseti dan meseca Anamaka beše sa navršio...” Važna karakteristika ovoga kalendara, o kome nemamo neposredne informacije, jeste način ispravljanja kalendara. Ovaj ka lendar, koji je imao dvanaest meseci sa po Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 23 trideset dana, razlikavao se pet celih i je dnu četvrinu dana od astronomske godi ne, pa je tu razliku trebalo nekako smestiti unutar kalendara. Aburejhan-e Biruni nam prenosi Zaratustrinu preporuku o isprav ci kalendara (Biruni, 1377, 72. strana), ali nas ovo predanje – iako istorijski istinito – opet vraća na zaratustrijanski kalendar, koji je postojao zasebno od zvaničnog iranskog drevnog kalendara. Ovoj temi ćemo se, u nastavku, ponovo vratiti. Nakon osvajanja Irana od strane Ale ksandra Makedonskog, i kraja vladavine dinastije Ahemenida, u Iranu je bio u upotrebi makedonski ka lendar, ali, postoji mnogo do kaza koji nam svedoče da stari iranski kalendar nije napušten. Selukidi (305–125. pre Hrista), koji su došli na vlast nakon Ale ksandra, u prvo vreme su se ko ristili vavilonskim kalendarom – naravno, sa makedonskim na zivima – što su prihvatili i Aškenidi (otprilike 247–224. pre Hrista)2, koji su vladali nakon njih. Iz dokumenata preostalih iz tog perioda može se zaključiti da je u upotrebi bio i zaratustri janski solarni kalendar. Takođe, u tom kalendaru se nalaze i po jedini nazivi na parćanskom je ziku, koji, ustvari, potiču iz za ratustrijanskog kalendara (Panajinu, 1990, 660. strana). Zaratustrijanski kalendar Dok govori o Zaratustrinoj preporuci o ispravljanju godine – o čemu će kasnije biti reči – Biruni nam napominje da su Iranci, u to vreme, imali godinu od 365 dana, koja se sastojala od 12 meseci sa po 30 dana, i sa dodatih 5 dana na kraju go dine. Ovaj kalendar je, najverovatnije, sa ponekim ispravkama, postao zvanični za 24 ratustrijanski kalendar. Čak i da je ova informacija verodostojna, ponovo treba istaći da za vreme kralja Darija (522–486. pre Hrista) ovaj kalendar nije bio u zvani čnoj, niti službenoj upotrebi, već je imao verski karakter. Osnovni izvori za istraživanja u vezi ovog kalendara jesu zaratustrijanski teksto vi, naročito Avesta, sveta knjiga zaratustri janaca. Ali, Avesta, kao što nam zaratustri jansko predanje potvrđuje, nije napisana u vreme ovog proroka, nego su je mobedi3 vekovima, sa kolena na koleno, prenosili, da bi, najverovatnije, bila zapi sana tek u vreme Sasanida, ili najkasnije u vreme Aškanida. S druge strane, smatra se da sa mo pojedini delovi Aveste po tiču od samog Zaratustre, dok je za druge delove, u kojima se pominje računanje vremena, te ško odrediti kada su nastali. Stoga se, iz podataka zapisanih u Avesti, ne može zaključiti ka da se ovaj kalendar pojavio, kao ni kada je doživeo prvu prome nu, niti kakva je ona bila. Zaratustrijanski verski ka lendar imao je, najverovatnije, 12 meseci sa po 30 dana. U Avesti se nalaze nazivi svih 30 dana, dok je od naziva meseca ostalo samo osam. Ovaj solarni kalendar sa pridodatih pet dana, prihva ćen je od strane Sasanida, ali, nije imao verski karakter. Oni su imali drugi kalen dar, kome su, svakih 120 godina, dodavali jedan mesec, kako bi nadoknadili zaosta tak od jedne četvrtine dana na godišnjem nivou. Razlog za ovakvo njihovo postupanje, umesto uobičajene prestupne godine, ka da se svake četvrte godine doda jedan dan, treba tražiti u njihovom verskom na hođenju. Abu Rejhan Biruni piše da Iranci smatraju da se meseci mogu dodavati, ali, KULTURA I DRUŠTVO povećavati broj dana nije dobro. Biruni navodi i drugi razlog za ovakvo postu panje: Iranci, za svaki dan, imaju posebne obrede, kao što je pominjanje imena bo žanstva kome je taj dan posvećen, i čije ime nosi, a kraljevi iz dinastije Sasanida su za svaki dan imali poseban cvet, na pitak i pesmu, tako da bi povećanje broja dana narušilo taj poredak (1377, 71. stra na). Neki autori navode i druge razloge: pošto Iranci razlikuju srećne i nesrećne dane, mogli bi se dogoditi da oni zamene mesta, pa da srećni dani postanu zlosrećni, a takođe, nouruz ne bi bio prvog dana u mesecu (Ma'sudi, 1374, 1. tom, 555. strana). Stoga su Iranci svakih 120 godina do davali trinaesti mesec godini, a taj mesec je, u stvari, bio neki mesec iz godine, samo što se ponavljao. Dani tog meseca su, opet, imali uobičajena imena. Ovakva ispravka godine u starim rukopisima naziva se ve liki behizak. Behizak ima značenje srećan, blagosloven. Te godine su, obično, organi zovali veliko slavlje, čiji su troškovi izno sili milion dinara. Takođe, te godine kralj ne samo da nije ubirao porez od svojih po danika, nego ih je, čak, i darivao (Biruni 1377, 70-71. strana; Naghizade 1357, 15-16. strana). Čak i ako bi se za vreme tog meseca po redak u zemlji poremetio, mere bi se od lagale za neko drugo vreme. Ponekad se dešavalo da se nakon 240 godina dodaju dva meseca, ili, da se mesec doda i pre navršenih 120 godina, kao što se desilo za vreme Jazdegarda prvog (399–421. godi ne), što je ujedno bio i poslednji put kada se ovakav vid ispravljanja godine prime nio (Biruni 1377, 72. strana). Ali, kao što smo već rekli, sa kalenda rom od dvanaest meseci sa po trideset dana, do godine od 365 dana, ne uzimaju ći u obzir jednu četvrtinu dana, ostaje još 5 dana koje treba negde smestiti. Ovih pet dana, koje se u zaratustrijanskom kalenda ru nazivaju mali behizak, ukradena petica, dodatih pet... dodaju se između dvanaestog meseca i prvog meseca nove godine. Kod ispravke kalendara dodavanjem jednog meseca svakih 120 godina, dešava se da, zbog pomeranja meseci u godini, i mali behizak pada u različito vreme, tako da su tih pet dana dodavani na kraju različitih meseci u godini (Nabii, 1381, 112-113. stra na), s tim, da se u godini kada se dodaje veliki behizak, a u smislu izbegavanja greške, oni dodaju mesecu koji se ponavlja, i nakon sledećih 120 godina, oni se opet nalaze na istom tom mestu (Panajinu, 1990, 662. strana). Po svoj prilici, za vreme Hosra Anušir vana (531-579) ovih pet dana je dodato nakon meseca abana, a nakon svrgnuća dinastije Sasanida (651), njihovo mesto se više nije menjalo, te su oni, od islamskog perioda sve do vremena Abu Rejhana Bi runija, dodavani na kraju meseca abana. Ovih pet dana se, po Avesti, zovu: ahu navadgah, aštudgah, espantmadgah, vo hukhšatragah, vahšatavaištagah (Purda vud, 1336, Abunaser Ghami, 1375, 107 strana). Nazivi meseca zaratustrijanskog kalen dara su istovetni sa imenima koje imaju u sadašnjem iranskom kalendaru (naravno, sa razlikom u izgovoru), i svaki dan je nosio ime nekog zaratustrijanskog božan stva. Ovu temu ćemo kasnije podrobno izložiti. Ali, pre nego što nastavimo da se bavimo promenama iranskog kalendara u islamskom periodu, moramo nešto reći o godišnjim dobima. Kao što se u različitim delovima Ave ste može pročitati, u drevnome Iranu go dinu su delili na dva dela: zimu, koja je trajala deset meseci, i leto od dva meseca. Takođe, u pojedinim periodima, zima je trajala sedam meseci a leto pet. Postoje i dokazi o podeli godine na dva dela po šest meseci. Postoje još jasniji dokazi, koji nam svedoče da je u nekim vremenima godina deljena na šest nejednakih delova, Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 25 koje su nazivali gah,4 a na kraju svakog perida slavljeni su praznici po imenu ga hanbar, i trajanju od pet dana. I, na kraju, u pojedinim drevnim spisima pominju se četiri godišnja doba, čija su imena: vahar 5, hamin 6, patiž 7 i zemestan 8 (Naghizade 1357, 44-45. strana). U početku islamskog perioda, zvani čno je bio u upotrebi lunarni kalendar, a godine su se brojale od preseljenja islam skog proroka iz Meke u Medinu. Uprkos tome, narod je i dalje koristio iranski ka lendar. Kao što je već ranije rečeno, u drevnome Iranu – od perioda dinastije Aškanida, pa na dalje – godine su se, uobičajeno, raču nale od vremena dolaska nekog kralja na vlast. Ali, nakon propasti dinastije Sasa nida i smrti poslednjeg kralja te dinastije, Jazdegarda trećeg (632–651), iranski zara tustrijanci su nastavili da računaju godine od početka vladavine tog kralja (po neki ma od njegove smrti), tako da zaratustri janci u Iranu i Indiji (u Indiji sa pojedinim izmenama), još uvek, za verske potrebe, broje godine na taj način, koji se zove jaz degardi. U ovome kalendaru, u kome je, još pre vremena Jazdegarda, došlo do po remećaja prilikom ispravljanja godine, de sile su se određene izmene, koje su morale biti ispravljene, što je kasnije i učinjeno. Još od drevnih vremena, noruz je bio na početku astronomske godine, ali, ne slaganje između prave godine i postojećeg kalendara, učinilo je da se početak godine pomeri od njegovog pravog mesta, to jest, prolećne ravnodnevnice. Ovo će, u islam skoj eri, stvoriti određene društvene pro bleme, čijem će se rešavanjima pristupiti u različitim vremenskim periodima. Temelj tom poslu učinjen je u vreme Džalaludin Malek-šah Seldžuka (465–485) i njegovog čuvenog vezira Nezama Mulka, uz pomoć nekoliko istaknutih naučnika, među koji ma je bio i Omer Hajjam. U ovom kalen daru, poznatom kao Džalalov kalendar, 26 KULTURA I DRUŠTVO noruz je padao prvog farvardina. Tako đe, izračunato je da godina iznosi 365 da na, 5 sati, 49 minuta... Godinu je činilo 12 meseci od po 30 dana, a pet dana je doda vano na kraju meseca esfanda. Radi nado knade razlike do prave godine, koja je iznosila blizu 6 sati, svake četvrte ili pete godine, na osnovu Hajjamove tablice, na kraju godine je dodavan jedan dan. Mese ci tog kalendara su bili isti oni meseci dre vnog iranskog kalendara, s tim što se vre me računalo od preseljenja proroka iz Meke u Medinu (Biršak, 1367, 200-201. strana). Ovaj kalendar, i pored svojih znatnih prednosti, nije baš bio prihvaćen, te je pre trpeo izmene. Napori Ghazan-hana (694– –703. lunarne godine), da ustanovi i ozva niči kalendar po imenu hani ili ghazani (sa turskim nazivima godine i meseci), ni su urodili plodom, tako da je ovaj lunarni kalendar, za sve vreme svoga postojanja, imao relativno zvaničan karakter (Akrami, 1380, 73. strana). Do lunarne 1329, odnosno 1289. solar ne godine, događaji su se beležili na os novu lunarnog kalendara. Ali, krajem te godine, Narodna skupština je donela od luku da u zvaničnu upotrebu uđe Džala lov solarni kalendar. Meseci su imali nazi ve zodijačkih znakova, a godine su, opet, dobijale ime po životinjama. Ovakvo sta nje je postojalo do 1344. lunarne/1304. so larne/1925. godine po Hristu. Iste te godi ne, jedanaestog dana meseca farvardina, Skupština je uvela, kao zvanični, iranski solarni kalendar, sa iranskim nazivima za mesece, koji je i danas u upotrebi. Dvadeset i četvrtog esfanda, solarne 1354. godine, Skupština je donela odluku da se godine računaju od dolaska na vlast Kralja kraljeva, Kira velikog, i naložila svim vladinim službama da se toga pridržavaju. Islamskom revolucijom (meseca bahmana, 1357. solarne godine) ovo računjanje vre mena je zvanično, a i praktično, ukinuto. Treba reći da ovakvo računjanje vremena, čak ni u tom kratkom periodu, sem poje dinačnih slučajeva, nije imalo širu upotre bu (Abdollahi, 1990, 671-672. strana). Na osnovu člana 18. Ustava Islamske Republike Iran (usvojen 1358. solarne go dine, ispravljen 1368), za početak zvani čnog računjanja vremena uzima se pre seljenje proroka iz Meke u Medinu. U upotrebi su oba kalendara, i solarni i lu narni, s tim što se u državnim službama koristi solarni. (Ustav...151. strana). preveo Dejan Spasojević NAPOMENE Vreme i mesto Zaratustrinog življenja bili su, 1 2 3 4 5 6 7 8 i ostali, jedan od najdiskutabilnijih problema iranistike. Teorije iz drevnih vremena život ovog iranskog proroka smeštaju u period od šest hiljada do šest stotina godina pre Hrista. Danas, uzimajući u obzir mnogo pouzdanije arheološke i filološke dokaze, iranisti su se složili da vreme njegovog života smeste u period od 1200. godine do 1000. godine pre Hrista, ali, što se tiče mesta gde se ovaj pro rok pojavio, još uvek postoje suprotstavljena gledišta. Teorija o tome da se pojavio u Aza rbejdžanu potpuno je odbačena, ali, još uvek ga smeštaju u različite oblasti: od Horasana u centralnoj Aziji do Balkha u Avganistanu i Sistana na jugoistoku današnjeg Irana. Kao što vidimo, kraj dinastije Seleukida ne podudara se sa početkom vladavine Aške nida. Razlog neslaganja je sledeći: nakon osvajanja vlasti Aškenida u severnim obla stima Irana, prošlo je više od jednog stoleća dok dinastija Selukiana nije doživela krah i dok teritorije pod njenom upravom nisu, postepeno, pridružene ostalim zemljama pod vlašću dinastije Aškenida. Mobed – zaratustrijanski sveštenik (prim. prev.). Gah na persijskom znači vreme, period (prim. prev.). U savremenom persijskom jeziku bahar, proleće (prim. prev.). U savremenom persijskom jeziku tabestan, leto (prim. prev.). U savremenom persijskom jeziku pajiz, jesen (prim. prev.). u savremenom persijskom jeziku, takođe, zemestan, zima (prim. prev.). Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 27 FILOZOFIJA I GNOZA Produbljena svežina islamskog verozakona 1 Dr Seid Halilović U situaciji u kojoj je poslerenesansni Zapad ostvario nezapamćeni napre dak na raznim poljima nauke i kulture, što sigurno nijedan pravedan promatrač ne sme da ne ubroji u pozitivne posledice pojave novog zapadnog poretka, musli manski narodi su po svojim zemljama, svuda, mogli da sagledavaju izraze pasi viteta i potlačenosti svoje versko – nacio nalne osobnosti. Mi ovde nemamo name ru da načinjemo staru raspravu da li je to stanje dolazilo kao rezlutat nemirnog i ni kad zasićenog duha zapadnjačkog kolo nijalizma, ili pak uskogrudosti određenih verskih ultrakonzervativaca koji su stazu modernog prosperiteta viđali posve su protnom svojim statičnim, i u nekim na vratima, suvoparnim pogledima. Umesto tih rasprava, uočićemo da je, u jednom takvom ambijentu, naravno ne posve upe čatljivom u svim krajevima muslimanskog sveta, onom sloju muslimana koji je bio, s pravom, željan prosperiteta i koji nije mo gao tek tako lako da se pomiri sa gle dištima klera, najpre padalo na pamet da za svoju zaostalost okrivi upravo verničku uskogrudost, a onda i svu onu tradiciju koju su klerici propagirali. Prema ovom pogledu, kojeg mi, ovde, nazivamo eks tremnim modernizmom, bilo je potrebno da se odbaci sva islamska pravna tradicija da bi se pristupilo procesu modernizacije i svestranog napretka. Dosta je očigledno da ovaj oblik musli manskog modernizma raste na istom tlu na kojem je, u osamnaestom veku, odgajan i deizam. Deizam, u najkraćim crtama, „do pušta da je Bog prauzrok i tvorac sveta, 28 ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božiji uticaj na tok sveta, naročito ne pri znaje neko božansko otkrivenje”2; otuda se ovo mišljenje daje kao ideologija u pre ciznom značenju te reči. U stvari, poslere nesansnim filosofima koji su redukovali realnost u okvire osetnog mundus senzi bilisa, naravno, neće preostati drugo nego da za sve metafizičko, kao što je otkro venje, kažu da je čudo i nemoguće; samim tim, oni su morali da diskredituju i sve verozakonske norme jer, jednostavno, one dolaze odozgo. Sve je ovo, a najpre to da se realnost ograniči na osetne objekte, inkoherentno u odnosu na načela institucije teomonisti čkog mudroslovlja. Islamska duhovnost, bezrezervno, nalaže da se sve dimenzije i svi mundusi egzistencije moraju uzimati kao jedna celina od koje se ne može otki nuti i sagledati nezavisno nijedan delić: „i nije naređenje Naše sem jedna – kao treptaj okom”3. Drugim rečima, svi postupno in tenzificirajući horizonti su toliko međuso bno isprepleteni da se nigde ne može po vući jasna linija koja bi odvajala, primera radi, verozakon (šarî’at, kod nas: šerijat) od duhovne staze (tarîkat), ili duhovnu sta zu od transcendentne Realnosti (hakîkat). Odvajanje senzibilnog, odnosno materijal nog sveta od imaginalnog i inteligibilnog bi bilo isto toliko apsurdno koliko i zapu štanje verozakonskih normi u okviru ne kakvog deizma, ili da kažemo u okviru procesa modernizacije i postizanja pro speriteta i napretka. Jedan od najslavnijih baštenika doktri na islamske gnose, Sejid Hajder Amoli FILOZOFIJA I GNOZA Eto, njegovo verovanje u skrovito je (umro oko 787/1385.) je, u dosta navrata, sa velikom odvažnošću podvlačio da ter realno i to je šarî’at; a što je razotkrio i mini šarî’at, tarîkat i hakîkat, zapravo, ma iznašao raj i pakao i Prestolje – to je hakîkat; nifestuju i razotkrivaju isti realitet, ili da te njegovo isposništvo u ovozemaljskom kažemo jednu nerazdvojivu celinu koju životu, nespavanje i što je trpio velike že prepoznajemo pod nazivom šar’ ili šarî’at đi – to je tarîkat. A šar’ obuhvata sve, bu u opštem smislu, sa značenjem svega ono dući da je šar’ poput celog badema koji ga sa čim se susrećemo u veri. On u svom sadrži i jezgro i ulje i ljusku. Celi badem je monumentalnom delu Džâmi’ al-asrâr va kao šarî’at, a jezgro mu je kao tarîkat i ulje manba’ al-anvâr (Knjiga koja obuhvata taj kao hakîkat. Na isti način se opisuje i kla ne i iz koje ističu svetlosti) piše ovako: njanje / namaz: namaz je služenje (hidmat) „Šarî’at je ime koje ukazuje na staze božije i približavanje (kurbat) i pripajanje (vuslat). i obuhvata njihove osnove i grane, dopu Služenje je šarî’at, približavanje tarîkat i štenja i naredbe, lepo i lepše. Tarîkat je da pripajanje hakîkat, dok termin namaz obu se u svemu tome zauzme za ono u čemu hvata sve.4” Već bismo mogli da zaključimo da nas je najveći oprez, što je najlepše i najčvršće; objašnjenja slična ovom na jer svaka staza koju čo vedenom uvode u promi vek proputuje najlepše i šljanja o trima stepenima najčvršće naziva se ta Islamska duhovnost, ili domenima jedne celine rîkat, bilo da se radi o bezrezervno, nalaže da između kojih vlada odnos kazivanju, delatnosti, ili se sve dimenzije i svi egzoteričnog i ezoteričnog; o nekoj osobini ili sta mundusi egzistencije hoćemo da kažemo da je nju. A hakîkat je da se moraju uzimati kao jedna jezgro verozakona duhov prikaže nešto snagom celina od koje se ne na staza, kao što je jezgro razotkrivanja, sagleda može otkinuti i sagledati duhovne staze transcen vanja, osećanja ili izna nezavisno nijedan delić. dentna Realnost. Ljuska, laženja toga. Otuda se ovde, ima dvojaku korist kaže: šarî’at je da Mu ro za jezgro, jer predstavlja buješ, tarîkat je da se na đeš u Njegovom prisustvu i hakîkat je da nužnu preliminariju snagom koje će se Ga osvedočiš / sagledaš. I kaže se: šarî’at prisutpiti jezgru, dok istovremeno, ona ču je da podigneš naredbu Njegovu, tarîkat je va jezgro; drugim rečima, kada god ljuska da se podigneš naredbom Njegovom i bude povređena istog časa će se i jezgro hakîkat je da se podigneš Njime. Sve ovo povrediti. Markantni predstavnik gnosti osvedočava govor Verovesnika, blagoslo čke škole sjajnog Ibn Arabija, Abdurazak vio Bog njega i porodicu Njegovu, Hari Kašani (umro 736/1335.) u svojoj Istilâhât satu kada mu je kazao: ’O Harisatu, kako as-sûfija (Terminologija sufija) ističe: „Sva si ojutrio? Reče: Ojutrih kao vernik – real ko egzoterično znanje štiti ezoterično zna no. Pa on, blagoslov na njega, reče: Sve nje koje mu je jezgro – da se ono ne izopači, realno ima svoju realnost / hakîkat, pa šta kao što šarî’at čini za tarîkat i tarîkat za je hakîkat tvog verovanja? Kaza: Videh pri hakîkat; jer onome kome stanje njegovo i padnike / stanovnike raja kako se pose tarîkat njegov ne budu zaštićeni šarî’atom, ćuju i pripadnike / stanovnike pakla kako izopačiće se stanje i izvrnuti tarîkat u strast, se međusobno pomažu i videh Prestolje hir i nagovore satane; a onome ko ne do Gospodara moga jasno. Kaza, mir na nje kuči, snagom tarîkata, hakîkat i ne čuva ga time, izopačiće se hakîkat i on će se izvrnuti ga: Pogodio si, pa prioni uz to!’ Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 29 u jeres i bezboštvo.”5 Nadalje, odnos iz među promatrana tri stepena se ne zao kružava na rečenome, jer kako je i Sejid Hajder Amoli podcrtavao, čitava vera je samo jezgro vere i u njoj se ne mogu raz lučiti dve dimenzije od kojih će jedna pred stavljati ljusku, a ona druga jezgro. Ovim želimo da istaknemo to da nas svi se gmenti vere, u svakom trenutku, upućuju ka jezgru. Naravno, to ne znači da Posla nikov namaz i namaz jednog njegovog običnog sledbenika imaju jednake efekte, jer ne može se opovrgnuti činjenica da ve ra ima različite stadijume / dimenzije od kojih su neki dublji od drugih, ali nećemo prenebregnuti ni to da je celokupna vera, ipak, jedna celina. U stvari, upravo ovo spoljašnje upražnjavanje rituala klanjanja nas dovodi do najdubljih stupnjeva vere; ili da kažemo ovako: vera je sve svoje ši rine i dubine raskrinkala upravo u vero zakonu i otuda postoje šarî’atski namaz i tarîkatski namaz, kao i hakîkatski namaz. Ovde ne može da se ne podsetimo na sa kralnu predaju „Namaz je približavanje (kurbân) za svakog bogoštovatelja”6 i iz reku „Namaz je uzašašće (mi’râdž) verni kovo”7 u vezi sa drugim stepenom, te u poslednjem slučaju na predaju „Klanjač se došaptava sa svojim Gospodarom”8, kao i na zlatni iskaz Zapovednika vernih, sveegzistencijalnog vođe Alija, sina Abu Taliba: „Ne bijah robovao Gospodaru ko jeg nisam video”9. Ove i slične predaje su dovoljan dokaz da i sama vera prihvata i potvrđuje tri prizivana stupnja. Nedostižni poznavalac tradicionalnih shvatanja islam sko – iranskog mudroslovlja u prošlom veku, alame Tabatabai u poslanici Risâla al-vilâja piše o tome kako je upitao svog učitelja o tome gde je u namazu skriveno duhovno proputovanje, te se toliko ističe da ono donosi čoveku blaženstvo, pa mu je učitelj kazao: „Gde to u namazu nema duhovnog proputovanja?” Ovaj simboli čan odgovor, zapravo, poručuje da je sam 30 namaz duhovno proputovanje, samo je po trebno da to ti shvatiš; i sve verozakonske naredbe su duhovno proputovanje, samo treba to da shvatiš! U svetlu prethodnih objašnjenja posta je jasno i neprikosnoveno da verozakonske presude nipošto nisu isprazne, jer sve uvo de u duhovnu stazu, pa onda u transcen dentnu Realnost. Primera radi, naredba da se mora slediti Valij (Sveegzistencijalni staratelj) u svim dimenzijama života nipo što nije nekakav isprazan imperativ, jer vernik u srži svog sleđenja vrhovnog ju riste sagledava kako se pruža sami princip ontološkog teomonizma, što za njega oz načava najviše uživanje. Odmah da napo menemo da ovo važi za instituciju vero zakonskih propisa kada se oni generalno uzimaju u obzir i to ne isključuje potrebu da se izvedu adaptacije (džarh va ta’dîl) u slučaju pojedinačnih jurističkih paradoksa. NAPOMENE Preuzeto iz prolegomene knjige „Bitak i pad: an- tropologija u islamu”; autor dr Hamid Parsanija; s persijskog preveo i prolegomenu napisao dr Seid Halilović; Beograd: Metaphysica, 2007. 2 Prema Leksikonu stranih reči i izraza; Milan Vujaklija; Beograd: Prosveta, 1996; str. 193-194. 3 Kur’ansko poglavlje al-Kamar, stih 50. 4 Džâmi’ al-asrâr va manba’ al-anvâr; u izadnju Anri Korbena i Osman Jahje; Teheran, 1989; str. 344-345. 5 Istilâhât as-sûfija; Teheran: izdavačka kuća Hekmat, 1381. sol; str. 116. 6 Ovo predanje je preneto od zapovednika vernih u knjizi Nahdž al-balâga („Staza rečitosti”, koja je prevedena i kod nas) str. 494., kao i od sveegzi stencijalnog vođe, Alija ar-Rida, sina Muse, u zbir ci Kâfî, tom 3, str. 265. 7 Videti objašnjenja alame Madžlisija u njegovoj encik lopedijskoj zbirci sakralnih predanja Bihâr al-anvâr, tom 81, str. 255. 8 Bihâr al-anvâr, tom 68, str. 216. Ovde spomenuti iskaz, sveegzistencijalni vođa, Sadik prenosi od Verovesnika, a isto predanje u obliku: „Klanjač se, kada klanja, došaptava sa svojim Gospodarom” je doneto u ’Avâlî al-la’âlî, tom 4, str. 111. od Verovesnika. 9 Al-Kâfî, tom 1, str. 97. i str. 138; Bihâr al-anvâr, tom 41, str. 15. 1 FILOZOFIJA I GNOZA Osvrt na uverenja, ideologiju i više ciljeve imama Homeinija 1 Hamid Ansari S ada, kako se ovo štivo pred vama, pra teći životni put imama Homeinija, bli ži poslednjim danima njegovog života, poželjno bi bilo da se osvrnemo, iako kra tko i sažeto, na najznačajnije aspekte nje gove misli i ideologije. Neosporno je da se jasna i potpuna predstava o imamovim osnovnim verskim principima i ciljevima može steći proučavanjem njegovog celo kupnog opusa – pisane zaostavštine i go vora – i fokusiranjem na njegovo praktično ponašanje. Imam Homeini bio je šiitski musliman koji je čvrsto verovao u jedinstvo islama, bez obzira na raskole unutar njega. On je verovao da je postojanje ovog jedinstva nužno radi suprotstavljanja kolonijalistima i neprijateljima islama. Pozivima na jedin stvo posvećen je značajan deo u porukama i govorima imama Homeinija. Njegova svetost imam je odbacivao sva ki pokret koji bi vodio razbijanju redova muslimana i dominaciji kolonijalnih sila. Donošenjem jedinstvenih odluka i zalaga njem za, odnosno proglašenjem „nedelje jedinstva” u muslimanskom svetu na dan Poslanikovog (s.a.v.s.) rođenja, kao i svo jim uzastopnim porukama, on je izložio praktične načine za ostvarenje šiitsko-su nitskog jedinstva. U celom periodu svo jega vođstva, on se protivio svim poku šajima koji bi mogli dovesti do podela i razdora između ove dve najbrojnije grane islama. Imam Homeini je smatrao da verovanje u Jednog Boga, i u verovesništvo Poslanika islama (s.a.v.s.), i verovanje u Kur’an Ča sni kao večnu povelju upute, i prihvatanje suštinskih pravila i odredbi poput moli tve, posta, davanja milostinje, hadža i dži hada predstavljaju solidne osnove za us postavljanje praktičnog jedinstva među sledbenicima svih pravaca u islamu i za njihovo dizanje protiv mnogoboštva i ne prijatelja vere. Imamov reformistički pokret i njegove poruke nisu bili namenjeni isključivo iran skom društvu i ostalim muslimanskim zemljama. On je verovao da se primor dijalna ljudska priroda zasniva na vero vanju u Jednog Boga, milosrđu, potrazi za istinom i pravdom, te ukoliko se opšti nivo svesti poveća, a zlo koje dolazi od ljudskog ega i spoljašnjih demona obuzda i oslabi, tada će se svaka ljudska zajednica okrenuti potrazi za Bogom i življenju u okruženju koje obiluje pravičnošću i mi rom. Iz tog razloga, u većini svojih javnih Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 31 poruka imam je pozivao potlačene zemlje podrazumeva pokoravanje Bogu. Po ovo trećeg sveta i ugnjetene nacije da ustanu me principu niti jedan pojedinac nema protiv ohologa sveta. Nakon pobede Is prava da drugoga čoveka primora da mu lamske revolucije, imam Homeini je otvo se pokori. Štaviše, ovaj verski princip uči reno izneo ideju o osnivanju „Svetske nas principu ljudskih sloboda, što će reći partije ugnjetenih”, i istu ideju dosledno da nijedan čovek nema prava da pojedin odbranio. Prvo sveopšte okupljanje me ca, zajednicu ili narod liši slobode, da im đunarodnih oslobodilačkih pokreta odi nameće zakone, da njihovo ponašanje gralo se upravo u Iranu za vreme ruko upravlja prema svojim ličnim ubeđenjima vodstva imama Homeinija. koja su uopšte uzev nesavršena, niti da Imam Homeini je često isticao da je postupanje drugih usmerava prema svo Islamska revolucija neprijatelj imperijali jim ličnim prohtevima ili nahođenjima. stičkim ciljevima čelnika i vladajućih stru Dalje, na osnovu ovoga principa mi veru ktura Sjedinjenih Američkih Država, Za jemo da je određivanje pravila za napre pada i (bivšeg) Sovjetskog Saveza, a ne dak čovečanstva jedino u Božijim ruka narodima tih zemalja koji su i sami žrtve ma, kao što verujemo da su i zakoni neokolonijalizma. Geslo imama Homeinija postojanja i stvaranja od Njega proizašli. bejaše borba protiv tiranina i ustajanje u Sreća ljudska i usavršavanje njegovo i odbranu ugnjetenih, te je če ljudskih zajednica, takođe, za sto imao običaj da kaže: „Mi vise od pokoravanja Božijim „Čovekovo poniženje niti drugima činimo nasilje, ni zakonima, koji su čovečan i pad dolaze usled ti ćemo trpeti nasilje drugih.” stvu dostavljeni od strane obespravljenja Kako bi se stekla jasnija Božjih poslanika (s.a.v.s.). predstava o verskim ubeđe Čovekovo poniženje i pad njegovog i usled njima imama Homeinija, ne njegovog pokoravanja dolaze usled obespravljenja bi bilo zgoreg pogledati ka njegovog i usled njegovog drugim ljudskim kav je odgovor on dao do pokoravanja drugim ljudskim bićima.” pisniku lista „London Tajms” bićima. Stoga, čovek se mora koji mu je o istima postavio dići protiv tih okova i lanaca niz pitanja. koji ga sputavaju i suprotstaviti se onima „Moje je ubeđenje, kao i svih ostalih koji nas guraju u ropstvo, i mi moramo muslimana, sadržano u istim onim stavo osloboditi i sebe i društvo kako bismo svi vima koje Kur’an sadrži ili u onima koje postali dostojne sluge Božije i kako bi se je izrekao Poslanik islama (s.a.v.s.) i pra pokorili Njemu. Upravo iz tog razloga vedni predvodnici nakon njega. Koren i naše društvene norme i propisi otpočinju suština svih tih ubeđenja, koja jesu naša od suprotstavljanja despotskim i koloni najdraža i najdragocenija verovanja, je jalnim silama. Pored toga, iz ovoga prin ste jednoboštvo. U skladu sa ovim prin cipa vere i iz verovanja u Božije jedinstvo cipom, mi verujemo da je Stvoritelj sveta mi crpimo nadahnuće da su svi ljudi je i svih bića u univerzumu uključujući i dnaki pred Bogom, On je Stvoritelj sviju, čoveka Jedan i Jedini Uzvišeni Bog Koji i svi su stvorenja i sluge Njegove. Ovo je sve zna i sve može, i da Njemu sve tvari i princip ljudske jednakosti po kome jedina sve što postoji pripada. Ovaj nas princip razlika među ljudima i jedina prednost uči da pokorni budemo jedino pred silom jednih nad drugima proizilazi iz njihovih Božijom i da se nijednome čoveku ne po vrlina, bogobojaznosti i čistoće, od is vinujemo sem ako povinovanje njemu ne krivljivanja i grešenja. Stoga, boriti se 32 FILOZOFIJA I GNOZA mora protiv svega što ovakvu jednakost je svoje sledbenike savetovao: „Dobro pri poremeti i u društvo uvede jalova i bez pazite da ne pomešate Kur’an Časni i spa siteljsku veru islama sa nekom od onih umna razlikovanja.” Imam Homeini je imao običaj da kaže: lažnih, od ljudi izmišljenih i otpadničkih „U islamu, merilo je Božije zadovoljstvo, škola!” Na drugom mestu rekao je: „Gla a ne zadovoljstvo pojedinaca. Mi odme vni problem muslimana jeste to što su na ravamo pojedince prema istini, a ne istinu stranu odložili Časni Kur’an i stali se oku prema pojedincima. U nas je aršin pravi pljati pod tuđim barjacima … Šiizam ko čnost i istinitost.” Njegova svetost imam ji jeste revolucionarna škola i koji jeste je smatrao da je ljudskoj prirodi usađenu nastavak pravovernog islama Poslaniko ljubav prema apsolutnom savršenstvu ko vog, kao i sami šiiti što su, oduvek je bi ja pripada jedino i samo Bogu. Jedino je vao izložen podmuklim napadima tirana On Taj Koji je izvor svog savršenstva i i kolonijalista.” Što se tiče njegovih motiva i ciljeva svih moći. Imam je često svoje sledbenike podsećao: „Univerzum jeste (mesto) Bo njegovog ustanka i borbe, imam Homeini žijeg prisustva; dakle, ne sagrešite u pri je često isticao da: „Celokupan naš cilj sustvu Boga! … Ničega se ne bojte do Bo jeste islam.” Imam je Islamsku revoluciju smatrao odrazom večnog ustanka imama ga i oslanjajte se jedino na Boga.” Huseina (a.s.) na dan ašure, Njegova svetost imam je koji bejaše dignut kako bi se filozofiju verovesništva sma „Svi su braća i islam spasio iz kandži izopa trao sredstvom za uputu ljudi svi su jednaki. čenih zavojevača. On je na u teozofiju (spoznaju Boga), Čast leži u vrlini i glašavao kako: „Islam nije koje pokreće ljudsku sposo vera jednog određenog naro bnost traganja za savršen smernosti i u što stvom i kojim se anulira sva dostojnijem karakteru da; on ne priznaje nikakve ra zlike između Turaka, Iranaca, tama, vrši reforma društva i i u ispravnom Arapa, ne-Arapa. Islam pri uspostavlja jednakost i prav vladanju.” pada svima, i rasa, pleme, je da, te je često i govorio: „Cilj zik ili boja kože u ovoj reli slanja verovesnika jeste da izbavi iz tame ljudski moral, njihov ego, giji nemaju nikakvu vrednost. Svi su njihove duše i njihova tela. Ono teži da braća i svi su jednaki. Čast leži u vrlini i ukloni svu tminu, i na njeno mesto unese smernosti i u što dostojnijem karakteru i svetlost.” Često je govorio: „Nema druge u ispravnom vladanju.” Imam Homeini je mučeništvo na Bo svetlosti do Svemogućeg Boga, sve drugo je tama!” žijem putu video kao večnu slavu, kao Imam Homeini je islam smatrao peča ponos svetaca, kao ključ za sreću i tajnu tom nebeskih vera i najuzvišenijom i naj pobede. On je prizivanje mučeništva po potpunijom školom Božanske upute. On smatrao kao rezultat ljubavi prema Bogu. je naglašavao: „Islam je najviši stepen ci O mučeništvu i njegovoj suštini i vre vilizacije … Zakoni islama su napredni, dnosti, imam je rekao sledeće: „Kakve su potpuni i sveobuhvatni … U islamu po neznalice srebroljupci i svi oni neupućeni stoji samo jedan zakon, a to je Božanski koji vrednost mučeništva očekuju da na zakon.” Imam je islam smatrao religijom i đu na stranicama univerzuma, i njegov opis bogosluženja i politike, te je često napo traže u pesmama, herojskim poemama i minjao: „Islam je i sam bio jedan od os poeziji, a da bi ga dosegli pomoć traže u nivača velikih svetskih civilizacija.” On umetnosti mašte i u tomovima zabeležene Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 33 Imam Homeini u hramu Fatime Masume u Komu misli!... Daleko od toga; rešenje ove zago netke nije moguće naći drukčije do kroz ljubav!” Primenjujući ovakvu logiku, imam je rekao i sledeće: „Kažem vam, braćo ver nici, ako budemo izbrisani sa lica zemlje od strane zlikovačkih ruku SAD i Sovjet skog Saveza, i ako našu crvenu krv časno prolivši, sretnemo se sa Bogom našim, mno go će nam bolje biti no da živimo raskošno pod crvenom zastavom crvene armije Isto ka ili crne armije Zapada.” Imam Homeini bejaše bogonadahnuti filozof i gnostik, stručnjak verozakona, verski autoritet (mardža’) i istovremeno i vođ Islamske revolucije, i osnivač Islamske Republike Irana. On je bio upoznat sa na čelima zapadne filozofije, a takođe u po tpunosti je vladao principima i temama logike i islamske filozofije, i to u oba njena pravca – i peripatetičkom i iluminativnom. Možda bi se slobodno moglo reći da je imamovo filozofsko shvatanje donekle na 34 ginjalo ka iluminativnoj teozofiji ili da je u neku ruku bilo blisko eklektičkom stilu Božanskog mudraca Mola Sadre, no sa iz vesnim razlikama i posebnim obeležjima: imam Homeini je filozofiju podučavao na najvišim stupnjevima čitavih 15 godina. On je sledio filozofiju kao sredstvo za spo znaju stupnjeva i položaja realnosti egzi stencije i postojećih bića, te je tako na njegov filozofski pogled na zbilju po stojanja i jedinstvo bića (vahdat al vudžud) i njegove nivoe dubok uticaj izvršila nje gova škola gnoze. Gnoza imama Homeinija (erfan) temelji se na kur’anskim odlomcima, na preda jama velikana religije i savršenom znanju Božijih odabranika, a u okvirima svete vere islama. On je bio protivnik negativne gnoze koja je veru i religiju svodila na ritualno spominjanje Boga i bajanje, i koja se zalagala za življenje u izolaciji, izbe gavajući društvenopolitičke odgovornosti. Imam je verovao da je samospoznaja te melj spoznaje Boga i da su duševno pro čišćenje od moralne iskvarenosti i poroka i sticanje vrlina preduslovi za spoznaju Boga; takođe, da dostizanje istinske spo znaje i uzvišenih moralnih položaja nije drukčije moguće osim sleđenjem pravca kojim su pozivali i sami sledili veliki ve rovesnici i Božiji ‘dokazi’ na zemlji. Dakle, imam Homeini se protivio putevima i asketskim stremljenjima koja su izašla iz okvira verozakona i verskih pravila, i pre zirao kvazi-pobožnost i licemerni misti cizam. Imam Homeini je verovao da u rizi čnim prostranstvima velikog džihada, tj. kon stantnoj borbi protiv niskih pobuda ega, u „duhovnom putovanju” (sejr va suluk), i prelaženjem doline „četvorostrukog pu tovanja” (asfar-e arbae), polaznik na du hovno putovanje mora pomoć potražiti kod istinskih duhovnih učitelja i onih koji poseduju istinsko unutarnje otkrovenje (kašf), a ne u onima koji se pretvaraju da FILOZOFIJA I GNOZA takvo iskustvo poseduju. Nadalje, jedinka se mora čvrsto držati vrhovnog staratelj stva (velajat-e ozma) koje predstavlja lađu spasenja, dok je sve ostalo put u zastra njivanje. Čista duša imama Homeinija, njegov uzvišeni duh i njegov uspešan put kroz praktične stadijume duhovnog puto vanja najbolji su dokaz ispravnosti ovoga puta. Na ovome putu imam Homeini je dostigao takav duhovni položaj i iskusio takav stepen intuitivne unutrašnje spo znaje i nestajanja u Bogu da bi se uznemirio čak i na sam pomen bilo čega što bi zvu čalo kao Haladžev 2 povik „Ja sam /stva ralačka/ istina ”, ali ne zbog toga što su ograničeni umovi kojima je gnoza bila strana izopštili one koji bi se usudili da takvo što tvrde, već iz razloga što su oni, u širini postojanja, bivali svedoci stvari iza Istine te su polagali pravo na samosvest i duhovno posredovanje. Nasuprot tome, po viđenju imam Homeinija, jedino Sve mogući Bog predstavlja Svetlost (nur) dok je sve ostalo tama, a tama je nepostojanje svetlosti i nepostojanje jeste nebiće, dok je postojanje ništa drugo do manifestacija Boga (hak) i ničega drugog osim Njega. Pored toga što je prilično vladao filo zofijom, gnozom, egzegezom, etikom i te ologijom, imam Homeini je takođe bio i izvrstan stručnjak za jurisprudenciju i nje nu metodologiju koje je predavao punih 30 godina na najvišim stupnjevima. U da našnje vreme, pored brojnih knjiga iz ob lasti jurisprudencije i njene metodologije koje je imam napisao, dostupno je i na desetine predavanja i kurseva koje je dr žao, a koje su prikupili i objavili njegovi studenti. Jedna od naročitih karakteristika koje se pripisuju imamovoj školi jurispru dencije (fikh), jeste to da je on verovao kako fikh i usul poseduju posebnu vrstu izvornosti, i u procesu izvođenja propisa, izbegavao je da filozofske, gnostičke i teo loške stavove dovodi u vezu sa odredbama fikha. Imam Homeini je istraživački aspekt jurisprudencije i njene metodologije sma trao preduslovom za sticanje deduktivnog gledišta, i verovao je da faktori vremena i mesta igraju odlučujuću ulogu u neovi snom rasuđivanju u islamskom pravu, te da zanemarivanje istih vodi ka nesposo bnosti poimanja i odgovaranja na svako dnevna tekuća pitanja. On je dalje verovao kako istraživački aspekt fikha ne znači či njenje deduktivnog procesa konvencional nog idžtihada nestabilnim. Stoga je isticao da bi teološke škole trebalo da se pridr žavaju tradicionalnog fikha u značenju zaštite načina i metoda bogobojaznih pre daka u izvođenju propisa, a da bi od stupanje od istoga vodilo jeresi i nesreći i predstavljalo ozbiljnu pretnju. Njegova svetost imam je želeo da se teološke škole reformišu i izmene unutar ovih okvira koje je on prvi ustanovio. Izdavanjem re volucionarnih odluka, imam je otvorio put za promenu ugla gledanja i njegovo proširenje na vitalna i suštinska društvena pitanja, te je tako iznova udahnuo život zaboravljenim poglavljima fikha, i time za pravo dokazao neizostavni uticaj faktora vremena i prostora. Imam Homeini je rekao: „Sa stanovišta istinskog stručnjaka verozakona, vlada jeste primenjena filozofija celokupnog fi kha u čitavom opsegu ljudskoga života. Vlast predstavlja praktične aspekte vero zakona u suočavanju sa čitavim spektrom društvenih, političkih, vojnih i kulturnih poteškoća. Fikh jeste stvarna i sveobu hvatna teorija starateljstva nad čovekom od kolevke pa do groba.” Na osnovu ovakvih gledišta imam Ho meini je razvio teoriju „formiranja islamske vlasti na osnovu vladavine fakiha (stručnjaka verozakona sa sposobnošću samostalnog odlučivanja) u periodu skrivenosti poslednjeg imama”, te je godinama nastojao da istu sprovede u delo. Iako je povodom teorije o vladavini pravnika (velajat-e fakih), ne vezano za razilaženja u stavovima koja su Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 35 postojala o stepenu autoriteta najučenijeg zasnuje i da predvodi jedan od najpo pravnika (vali-je fakih), postojao konsenzus pularnijih oblika državnih ustrojstava. U mišljenja šiitskih stručnjaka verozakona, ovom obliku vlasti, za razliku od svih po njene dimenzije, pak, još uvek nisu bile stojećih političkih sistema u svetu, nakon istražene u zadovoljavajućoj meri, te nje određivanja vođe i sprovođenja izbora na praktična implementacija nije mogla narod ne prepušta odgovornost drugima, biti ranije sprovedena u delo, iz razloga niti on biva prepušten samome sebi, već što se za to još nisu bili stekli svi potrebni je njegovo prisustvo na sceni upravljanja uslovi. Zahvaljujući tome, imam Homeini islamskim društvom i učešće u krojenju je bio prva ličnost koja je posle nekoliko sudbine islamskog sistema zagarantovano vekova uspela da oformi versku vlast za kao obavezujuća verska dužnost. Po ima snovanu na vođstvu dovoljno kvalifikova mu Homeiniju, stubovi islamske vlasti po nog stručnjaka za verozakon, mudžtehida. čivaju na uzajamnoj naklonosti i poverenju Za ovakvo prevođenje bili su potrebni između naroda i ispravnog rukovodstva. sledeći preduslovi: duševno pročišćenje, U vezi s tim, imam je rekao sledeće: „Sva razboritost i veština upravljanja i sposo ki fakih (stručnjak za versko pravo) koji bude postupao samo bnost vođenja društva, voljno, biće uklonjen iz hrabrost, pravičnost i stručnost u poznavanju organa uprave... Vođa i „Vođa i rukovodstvo u islamskog verskog za rukovodstvo u velikim velikim nebeskim religijama, kona i Božanskih pro nebeskim religijama, uključujući i islam, nisu pisa. Imam je često uključujući i islam, ni nešto što je vredno samo po imao običaj da kaže: su nešto što je vredno sebi da bi čoveka, ne daj „Islamska vlast jeste samo po sebi da bi čo vladavina Božanskog veka, ne daj Bože, na Bože, navodili na oholost i zakona nad ljudima.” vodili na oholost i uobraženost.” Po imamovom vi uobraženost.” Upravo đenju, islamska vlast, usled ovakvog stava, pored suštinskih razli imam Homeini je rekao ka u ciljevima i idealima, od savremenih i ovo: „Ako bi me slugom nazvali, bolje bi političkih sistema se razlikuje i u pogledu bilo no da me zovu vođom. Vođstvo nije organizacije i fundamentalnih principa. to što je bitno; bitna je služba; islam nas Prema njegovoj teoriji, „većina” dobija le je obavezao da služimo!... Ja sam brat gitimnost na osnovu „istine” (hak), pa ti iranskog naroda i sebe smatram njihovim me nužnost uvođenja velajata kao vlada slugom i vojnikom... U islamu, jedna vine kompetentnog pravnika, zavisi od stvar vlada, a to je zakon. Zakon je isto postojanja uslova za njega, uključujući tako vladao i u vreme Poslanika (s.a.v.s.); opšte priznavanje i prihvatanje od strane Poslanik ga je sprovodio.” Obraćajući se javnosti, što se sprovodi putem direktnog vladama koje sebe smatraju apsolutnim prirodnog odabira, ili kroz izbore od stra vlastodršcima i iznad naroda, imam Ho ne vodećih stručnjaka nacije. meini je rekao: „Vlada je mala grupa ljudi Usled svega navedenog, veza između koja ima da služi narodu. Pomenuti vla vodstva i islamske vlasti sa narodom po dari ne shvataju da vlada mora služiti prirodi stvari je duboka i zasnovana na narodu, a ne vladati nad narodom... Svest verovanju, i upravo zahvaljujući tome je naroda, njegovo učešće u, saradnja sa i imam Homeini i bio u mogućnosti da nadzor nad vladom koju sam odabere, 36 FILOZOFIJA I GNOZA njemu je samom najbolja garancija za bile mnogobrojne, promenljive i suprot očuvanje stabilnosti društva.” Razlike iz stavljene. Prirodno, u takvim okolnostima među ove teorije u pogledu vlasti i na nacija koja iz bilo kojeg razloga poseduje cionalnog suvereniteta sa teorijom koja moćnija oruđa ili sredstva, nametanje svo vladu i suverenitet, čak i u najdemokra je nadmoći nad slabijim nacijama smatra tičnijim političkim sistemima, definiše is svojim legitimnim pravom. Jer, ekstremni ključivo u opsegu „moći”, njenih instru nacionalizam nije ništa drugo do nadmoć menata i potreba i otuda moć smatra jedne rase, boje kože, jezika, geografskog najvažnijim temeljem društvene stabilno položaja ili istorijskog značaja. Na osnovu sti, i više su nego očigledne. Imam Ho istorijski dokumentovanih dokaza imam meini je rekao: „Velika sila ne može se Homeini je bio uveren da je propagiranje održati a da nema osnovu u narodu.” Ra „nacionalizma i etnokratije” kao i osni spad naizgled moćnog komunističkog si vanje pokreta poput panarabizma, pan stema s jedne strane i sa druge trajanje i turkizma, paniranizma i sličnih u zemlja uvećanje stabilnosti poretka Islamske Re ma trećeg sveta i islamskim zemljama, publike Irana i uprkos neprijateljstvu sa zapravo rezultat istraživanja i nastojanja kolonijalističkih sila strane postojećih najve da u te zemlje unesu ćih svetskih sila i uprkos podele, da izazovu ra nametnutom osmogodi „Vođstvo nije to što je zdore, te da name šnjem ratu, najbolji su bitno; bitna je služba; tnu svoju dominaciju. dokaz i svedočanstvo o islam nas je obavezao da Imam je imao običaj ispravnosti imamove te služimo! Ja sam brat da kaže: „Plan velikih orije. iranskog naroda i sebe sila i njihovih poma Očigledno je da sta gača u zemljama tre vovi imama Homeinija o smatram njihovim slugom i ćeg sveta jeste da ove islamskoj vlasti i položaju vojnikom...” slojeve muslimanskog i ulozi naroda u njoj ne društva nahuškaju je maju nikakvih dodirnih dne na druge i da po tačaka sa takozvanim „na cionalizmom” kakav je prisutan u ostalim dele ove vernike kojima je Svemogući Bog političkim kulturama sveta, već da je za podario duh bratstva, te da ih nazovu nji pravo dijametralno suprotan istom. Naci hovim etničkim imenima, to će reći, turs onalizam, kada se javi u obliku ideologije, ka nacija, arapska nacija, kurdska nacija pored svoje praktične nemoći, još se i za i tome slično, pa čak i da ih jedne sa vršava antitezom vrednosti. A to iz ra drugima zavade do neprijateljstva. To je zloga što, kada se stvari posmatraju iz upravo suprotno pravcu islama i Časnog ovoga ugla, ako bi nacionalističke tenden Kur’ana.” I zbog toga je imam Homeini cije svakog pojedinačnog naroda bivale izjavio i sledeće: „Naš je pokret prvo is predstavljane kao utemeljene i odbranjive lamski pa tek onda iranski.” Po viđenjima imama Homeinija, uspo činjenice, to bi značilo da stabilnih činje nica i vrednosti nema, već da se one ne stavljanje istinskog mira u svetu u prisu prekidno menjaju i variraju u skladu sa stvu osionih despotskih sila i uz prihva brojem nacija i geografskih i političkih tanje njihovog postojanja i dominacije nije granica koje se prekrajaju. Samim tim bi i ništa više od neostvarive zamisli. On je interpretacije činjenica, vrednosti i pitanja imao običaj da kaže: „Svetski mir i zdra poput pravde, mira i slobode isto tako vlje usmereni su ka zbacivanju osionih, i Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 37 sve dok ti lišeni kulture i dominacije že stupanja na scenu bivale gažene izdajstvi ljni organizmi na zemlji budu postojali, ma dinastije Pahlavi i njihovih saveznika. smerni neće doći u posed zaveštanja koje Kao rezultat toga, ovo je društvo postalo im je Svemogući Bog podario... Onaj dan sklono ravnodušnosti. Priča se kako su biće blagoslovljen za nas kada se domi imama za vreme petojunskog ustanka 1963. nacija svetskog grabljivca nad našom ne godine, u tim turobnim uslovima društve dužnom nacijom i nad ostalim ugnjetenim ne represije, njegovi prijatelji zapitali po nacijama sruši i ukloni, i kad svaka na moću koje to sile on želi da pokrene i da cija svoju sudbinu u sopstvenim rukama uspostavi vladavinu pravde. Imam je ta bude držala... Sjedinjene Američke Države da pokazao na kolevku sa novorođenčetom. mogu nas poraziti, ali našu Revoluciju ne I, odista, petnaest godina kasnije upravo mogu, i iz tog razloga sam ja uveren u je iranska muslimanska omladina bila gla našu pobedu. SAD ne shvataju pojam mu vni akter na poprištima ustanka. Imam Homeini je duhovnu usredsre čeništva!” Njegova svetost imam je naglašavao te đenost, borbu protiv strasti i neprekidno meljnu ulogu kulture i često je imao običaj duševno pročišenje od svih čulnih poriva tokom čitavog života, smatrao predu da kaže: „Kultura je izvor sve sreće ili slovom za dostizanje istinskog sve bede … ono što jednu naciju savršenstva, i verovao da izgrađuje jeste autentična odgoj mora da bude pre kultura … Trbuh i hleb i dmet pažnje od ranog voda nisu ono najbitnije; „Kultura je izvor detinjstva, pa čak i da bi najvažnija je stvar lju sve sreće ili sve majka trebalo da pazi dska čast … Čovek ne bede … ono što jednu na odgoj deteta još u može da bude čovek do naciju izgrađuje fetusnom periodu, te kle god nastavi da ži jeste autentična je govorio: „Nijedno vi u senci mitraljeza, zvanje nije do te mere topova i tenkova, ne mo kultura …” uvažavanja vredno kao že postići svoje humani materinstvo … Majčino stičke ciljeve … Morate se je krilo prva škola detinja.” truditi da svojim rečima i pe Obraćajući se javnim učiteljima, rima odagnate mitraljeze, i da ot vorite prostor peru, znanju i nauci.” Imam imam Homeini je rekao sledeće: „Obratite Homeini je odricao i bezvrednim smatrao pažnju. Nauk iz osnovne škole daleko je umetnost koja je u službi kolonijalizma. bitniji od onog na univerzitetu, jer se men Takođe je odricao i „larpurlartizam”3. Imao talni razvoj odvija u detinjstvu … Učitelji je običaj da kaže: „U islamskom mistici su poverenici kojima su između svega os zmu umetnost predstavlja jasan prikaz talog ljudska bića poverena … Svi uspesi pravde, časti i poštenja. Ona je odraz tu i sve bede korene vuku iz škole, a učitelji ge izgladneloga naroda koji je anatemisan su ti koji u rukama drže ključ.” Imam Ho meini je poučavanje smatrao pozivom Bo od strane silnih i bogatih.” Što se sfere obrazovanja tiče, imam žjih poslanika, a najvažnija obaveza učite Homeini je bio uzoran profesor i u teoriji lja, pored podučavanja redovnim naukama, i u praksi. Zahvaljujući svojim obrazovnim je upućivanje zajednice ka Allahu. Imam Homeini je ljudski rod nazivao metodama uspeo je da, kao pionir velikog verskog pokreta, stvori društvo u kojem jezgrom svih bića u univerzumu. On je su kultura i vrednosti sve do njegovog govorio: „Čovek je čudo koje se može ra 38 FILOZOFIJA I GNOZA zviti ili u Božansko ili u đavolje stvorenje … Pravilnim obrazovanjem čovečanstva, čitav se svet reformiše.” Smatrao je da va spitanje i unutrašnje pročišćenje imaju prioritet nad školskim podučavanjem. On je verovao da nauka, i pored sve svoje uz višene pozicije, ukoliko nije praćena unu trašnjim pročišćenjem, nije ništa drugo do oruđe koje služi đavoljim ciljevima; upra vo kako je i rekao: „Znanje je u nečasnom umu daleko štetnije no neznanje!” Jedna od izuzetnih osobina imama Ho meinija bilo je to što su njegove reči bez izuzetka bile zasnovane na njegovim uve renjima i na istinoljublju, kao i to što je on sam pre svih drugih činio upravo onako kako je i propovedao. Imamov način ži vota bejaše savršen primer asketizma, za dovoljstva i jednostavnosti, a taj njegov životni stil nije se odnosio samo na period pre no što je postao vođa, već je verovao da životni standard vođe mora biti na is tom nivou ili čak i niži od standarda naj prostijeg sloja populacije. Tokom celog svog veka ostao je veran asketskom načinu ži vota. Iako je napisan i objavljen izvestan broj knjiga na temu ovog aspekta imamo vog života, ipak, dimenzije njegove privr ženosti asketizmu i skromnom životu u najvećoj meri su još uvek ostale neistražene. Imam Homeini je bio pristalica, ili bo lje rečeno, duboko je verovao u pridrža vanje rasporeda, disciplinu i red u životu. On je imao običaj da tačno određene sate svakoga dana i noći provodi u bogoslu ženju i pobožnim radnjama, molitvama i recitovanju stihova iz Časnog Kur’ana. Še tnja uz obraćanje Bogu i razmišljanje bili su još jedna stavka na njegovom dnevnom rasporedu. Čak i kada mu je bilo skoro 90 godina, on je i dalje bio jedan od najvre dnijih svetskih političkih vođa. On se nije odricao radosti službe na putu uzdizanja islamskog društva i rešavanja njegovih problema, pa čak ni pod najnepovoljnijim mogućim okolnostima. Pored toga što je svakodnevno čitao važnije vesti i zvanične izveštaje u dnevnoj štampi, i što je slušao vesti na radiju i lokalnoj televiziji, imam Homeini je po nekoliko puta dnevno slu šao i vesti i analize stranih medija na per sijskom jeziku, kako bi mogao i lično da se uveri u procese propagandnih aktiv nosti neprijatelja Revolucije, te kako bi bio u stanju da iznađe načina da se sa is tom izbori. Nagomilane dnevne aktivnosti i česti sastanci sa čelnicima islamskog si stema imama nisu mogli sprečiti da odr žava kontakte sa običnim građanima, koje je on nazivao suštinskom vrednošću islam skog pokreta. Detalji sa više od 3.700 sa stanaka koje je u godinama nakon trijumfa Revolucije upriličio sa običnim građanima zabeleženi su u dvotomnoj knjizi pod na slovom Mahzar-e nur [Prisustvo svetlosti]. Ovime se nedvosmisleno ukazuje na ima movo duboko interesovanje za ljude i po vezanost sa ljudima svoga vremena. On nikada nije doneo niti jednu odluku koja bi uticala na sudbinu ljudi, a da prethodno nije sa njima o istoj iskreno porazgovarao. Imam je građane smatrao najpouzdanijim izvorom za saznavanje činjenica. prevela Milena Radulović NAPOMENE Iz knjige Pripovest o buđenju – osvrt na ideološku, intelektualnu i političku biografiju imama Home inija (od rođenja do preseljenja na drugi svet), Kul tuni centar Irana u Beogradu, 2008. 2 Husein ibn Mansur, poznatiji kao Haladž, sufija iz 3. veka po lunarnoj hidžri (preminuo 309. g, odno sno 922. g.n.e.). Bio je uhapšen i godinama je bo- ravio u zatočeništvu zbog svojih ubeđenja, sve dok ulema nije donela odluku po kojoj se on osuđuje na smrt. Kažnjen je sa hiljadu udaraca bičem, šake i stopala su mu odsečeni, a telo mu je na kraju spa ljeno i bačeno u reku Tigar (kod Bagdada). Optužbe koje su ga teretile, a koje su svima ostale duboko ure zane u sećanje, jesu da je u mističnom zanosu uzvi knuo „An-al-Hak”, što znači „Ja sam Istina Božija.” 3 Larpuprlartizam, „umetnost radi umetnosti” – estetski smer zasnovan na tezi da su stil i umetnička dela sama sebi svrha i da im nisu potrebna objašnjenja ili pravila. 1 Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 39 KNJIŽEVNOST Samospoznaja uz Gospodina iz Širaza Timur Barhon Simuri I ranski misticizam i ogroman entuzija zam usredsređen na iranske duhovne izvore, učinio je da mnogi pripadnici iran skog naroda širom sveta traže okrilje ve likog Hafeza, rečitog pesnika persijskog jezika iz Širaza, posežu za njegovom podr škom tako što, čitajući njegovu poeziju, analiziraju svoje psihičko stanje i prepu štaju se vođstvu stihova, kako bi na taj na čin umirili svoja srca. Naziv za ovaj čin je „Hafezov znamen”. Znamen u rečniku ima značenja: sreća (optimizam), predviđanje i predskazanje, kao i proricanje dobre i loše budućnosti koje se u tom slučaju naziva i gatanjem i pogađanjem sreće. Ljudi posredstvom zna mena postaju svesni nekih budućih doga đaja. Ovaj čin je, osim toga, izvodljiv ot varanjem i nekih drugih knjiga kao što su sve knjige poezije Mevlana Dželaladin Ru mija (Moulavi). Ipak, predskazivanje uz Hafezovu knjigu je uobičajenije i raširenije. Predskazanje Hafeza, uzvišenog pesni ka i tragaoca, oduvek je i jedan od vidova zabave naroda Irana na večernjim pose lima, naročito u dugim večerima zimske kratkodnevice, od kojih je najduža noć „Šab e Jalda”. Ovaj hvale vredan čin je, isto tako, uobičajen u mnogim iranskim porodicama širom sveta jer i oni govore persijski. O čovekovoj potrebi za prekognicijom, doktor Aleksis Karel u knjizi „Čovek, ne poznato biće” kaže da Bog usmerava ka ko u oblasti misterije, tako i u oblasti pr venstva egzistencije i čovekove kreativnosti: da li smatraš da si nebitno stvorenje? Ti, u čijem je biću skriven veliki svet! Zaplete 40 nosti čovečanstva, materijalne i duhovne forme njegove egzistencije toliko su sve prisutne da ih nije moguće dosegnutii čul nim putem. Iz istog ovog razloga čoveku je neophodan čvrst odnos sa onostranim kako bi mogao da sazna stvari koje nisu predvidljive i objašnjive, otkloni svoje bri ge i strahove i nađe svoj mir Zaokupljenost ljudi predskazivanjem, jeste priča o težnji ljudskih bića za uzvi šenim i o njihovoj potrebi za istraživanjem kompleksnosti života i otklanjanjem nesi gurnosti iz života pojedinca i društva pu tem znanja i duhovnosti. „Estekhare”, ili Hafezovo predskaza nje, jedan je od uzvišenih i mističnih mo dela uspostavljanja odnosa sa onostranim i traženja pomoći od Boga putem čistih i mudrih osoba, kako bi se otkrila istina i otklonile brige iz života. Prema predanju časnog Poslanika, prorok je voleo predska zivanje, dok je pesimizam i loša predska zanja koje u našoj kulturi nazivaju crnom magijom – strujom koja se negira u ter minologiji monoteizma i meditacije – od bacivao. Štaviše, svoje prijatelje je upo zoravao da se čuvaju nagađanja i loših prognoza i da izbegavaju terminologiju negativne struje. Zašto predskazujemo? Predskazanje razrešava dilemu neodlu čnog čoveka, koji u sebi nosi sumnju i uz nemirenost, a čoveka izbavlja iz nestabil nog stanja u kome se nalazi. Kao što je već rečeno, ljudsko biće je komplikovano stvo renje koje se jedino putem komunikacije KNJIŽEVNOST Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 41 sa nesaznatljivim univerzumom ili nema terijalnim svetom, izbavlja od strahova i nalazi potpuni mir. Napor da se pronađe odgovor na neko nerešeno pitanje, ili težnja za pronalaže njem puta za izlazak iz pometenosti koji vodi u pravcu komfora i udobnosti, pone kad ostaju bez rezultata. U takvim uslo vima, pojedinci tragaju za sagovornikom, poverljivim drugom i podrškom koji bi mo gli da ih izvedu iz zbunjenosti i neizve snosti. Hafezovo predskazanje (estekhare) može pojedinca da oslobodi takve situacije i podari mu duhovni mir. Estekhare (Hafezovo predskazanje) je, u stvari, prijem pozitivnog toka iz ono stranog sveta i može biti dubok i postojan. Čak i ako odgovor Hafeza na našu nedo umicu ne bude pozitivan, Estekhare čini da se u nama osnaži motivacija za delova njem i napor da se nađe put rešenju. Kratka istorija predskazivanja U iranskoj kulturi predskazivanje ima veoma dugu prošlost i obnavljalo se u ve kovima pre Hafeza. Kako je Hafez u je dnoj od svojih pesama ukazao na ovu temu: Hafezov mauzolej u Širazu 42 KNJIŽEVNOST Zbog tuge i rastanka nemoj tužan biti, sinoć predskazah da spasitelj će stići. Stremljenje duha ka onostranom i ka otkrivanju misterije jedne više egzisten cije, a samim tim i prevazilaženje zastoja i zabluda, bilo je u pozadini razvoja čove čanstva Ova osobina se kasnije pojavila u ob liku sklonosti prema predskazivanju. Me đu ostalim narodima i plemenima sveta, takođe postoji ova navika. Primer duha starih Rimljana jeste pesni štvo Vergilija, latinskog pesnika na kome počiva književnost epohe, premunulog 70. godine pre Hrista, čiji je grob u Italiji. Među Irancima, omiljeni i sveti čin jeste predskazivanje (estekhare) i prema Kur’anu i prema Hafezovoj knjizi. To što je danas manje osoba koje su čule za ime Gospodina iz Širaza, a zanemaruju njego vo pesništvo tokom predviđanja u krugu porodice, ne ukazuje na dobar pravac. Nekoliko istorijskih primera Hafezovog predskazanja Moatamdaldolah Ferhad Mirza, stric šaha Naser Aladina, imao je posebnu sklonost ka Gospodinu Hafezu. Obično je petkom s večeri i praznikom izjutra odla zio u obilazak groba poštovanog Hafeza. Jedne jako sušne godine u doba njegove vladavine, pojavio se u Širazu, a kiša nije pala izvesno vreme. Ljudi su u pustinji molili za kišu, ruku podignutih u molitvi. Moatamdaldolah je potražio odgovor u pesništvu Poštovanog: da li će tokom nje govog hodočašća pasti kiša, ili ne. Odgo vor je stigao: Aleksandru vodu ne daju. Primenom sile to se postići ne može. Moatamdaldolah je znao da tokom nje govog hodočašća neće pasti kiša. Drugi put je u Hafezovom pesništvu potražio odgovor na ovo pitanje: da li će na dan ašure, padati kiša? Gospodin je dao ovakav odgovor: Glasu kišnih kapi nadam se, koji, ukoliko svetlosti iz mnoštva glasova nestalo je, iz mog uma ponovo doći će. Moatamdaldolah je znao da će na dan ašure, pasti kiša i obradovao se. Odmah je u srcu odlučio da će, ako se ovo predska zanje obistini i na dan ašure padne kiša, počasni spomenik na njegovom grobu za meniti za veći i lepši i da će za grobnicu Gospodinovu sagraditi i jednu malu pro storiju od metala. Na dan ašure pala je obilna kiša. Moatamdoldalah je, međutim, zaboravio svoj zavet. Jednog prazničnog jutra, kada je kre nuo na hodočašće Hafezovom grobu, po tražio je predskazanje u njegovoj poeziji. Gospodin Hafez se prisetio zaboravljenog obećanja i ovako rekao: Dolazak peharnika praznik srećnim može učiniti Ono što obećao si, ne možeš zaboraviti. Priča se, isto tako, da su, otkako se Go spodin Hafez upokojio, njegovi protivnici bili prepreka muslimanima da spale čisto telo njegovo. Kako su razlike između Ha fezovih protivnika i pristalica rasle, došlo je do toga da i jedni i drugi traže pred skazanje u njegovom pesništvu i šta god bi kao rezultat dobili, oni bi u skladu sa tim postupali. Tako su otvorili knjigu Go spodinovu i dobili ovaj stih: Hafezovog društva nemoj se kloniti. Iako u greh utonuo je, on u raj odlazi. Čitanjem ove pesme iz Hafezove knji ge stihova, njegovi protivnici su se posti deli i odustali od sukoba. Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 43 Ritual predviđanja iz knjige Hafezovog pesništva Iako je predskazivanje (estekhare) po moću Hafezove poezije veoma jednostav no, postoje tačno zadati uslovi koji se obi čno poštuju. Traženje odgovora iz Hafezove knjige, treba da započnemo u ime Boga i posvećenjem pozdrava i blagoslova ča snom Poslaniku i njegovoj čestitoj familiji, te da otpevamo prvu suru Kurana gromko, u pobedničkom duhu nebeskog pesnika. Zatim se obratimo Gospodinu rečima: „O, Hafeze od Širaza! Ti svaku tajnu proničeš, ja za odgovorom tragam. Zami sli se nada mnom! Iskazano poštovanje i sudbina, dobra i loša, zaklinje te svime što živi (svakako sa koncentracijom i ova ploćenom namerom u srcu): meni, koji sam iza zavese nepoznatog, jasno zapo vedi!” Tada, zatvorenih očiju i sa potpu nom predanošću, otvorite Hafezovu knji gu i pročitajte stihove. Ono što je bitno kod predskazivanja po Hafezu (ono što je bitno za Estekhare) jeste da, u pogledu pouke stihova, osetite emociju. To je u prvi mah dovoljno. Me đutim, što su vaš duhovni mir, usredsre đenost i poznavanje persijske književnosti veći, doćićete do više rezultata iz brojnih značenja skrivenih unutar pesme i prime nićete ih u životu. Iz istog razloga, od izu zetnog značaja je uspešno tumačenje po ezije koje će u ovoj oblasti narednog broja časopisa biti predstavljeno sa više objašnjenja. Ako ste u stanju da stihove predska zanja pročitate smireno i skoncentrisani na značenje, do vas će doći čudesno du hovno iskustvo (čudesno raspoloženje), a vaša tuga i potištenost će se povući. Uko liko ste u stanju da ovu poeziju čitate ve drim tonom i sa melodijom iranskih gla sova, čitajte je spokojno za sebe i prisutne i cela grupa će postići fino, mistično ra spoloženje i atmosferu. Ako u vašem dru štvu postoji neka osoba koja je u stanju da 44 vaš glas prati na nekom od iranskih mu zičkih instrumenata, kao što su sitar, iran ska gitara, ili santur, vaše duhovno uži vanje i saznanje biće ustostručeni. Pre nego što sam pisao o gornjoj temi, odlučio sam da zatražim od Gospodina Hafeza da me uputi: kako se nositi sa pro blemima u ponašanju koji postaju prepre ka duhovnim vezama nas Iranaca u ino stranstvu. Gospodin mi je podario stihove koje i ja vama poklanjam. Nadam se da će mo, inspirisani i obogaćeni nebeskim reči ma velikog Hafeza, razviti naše međusobno srdačne odnose i truditi sa da jedni drugi ma pomažemo i međusobno sarađujemo: Ej ti, karaktera čistog i ozbiljnog! Manu lukavstva što je drugi u greh neće upisati ti nemoj imati! Ako ja dobar ili loš sam, ti idi, svoj budi! Svako, na kraju, iskustvu svome blagodari. Tragati za stihom, dužnost je koju va ma prepuštam, da ga nađete u Hafezovoj poeziji i pročitate sa izuzetnim duhovnim uzbuđenjem. Duboke uvide duhovnog sve ta Hafezovog pesništva, njegove misli i nazore, potrebno je upoznati. Isto tako, tre ba se postepeno upoznati sa terminologi jom i kontekstom koje je u poeziji Hafez upotrebljavao asketski uzdržano, krijum čarski kamuflirano, diskretno razuzdano, manastirski smerno i slično (na način pu stinjaka, krčmara, čarobnjaka, nevaljalca, isposnika i slično), da bi se od poezije Go spodina Hafeza dobila blistava proniclji vost i duboko poimanje. Više od Hafezove poezije, intelektualno uživanje i saznajna dobit jeste u zalaganju da se upozna kon tekst (u zalogu upoznavanja sa kontekstom) koji se tiče njegove poezije. Sa većim razu mevanjem Hafeza i čitanjem Hafezove po ezije dolazimo do obilja dubokog duhov nog mira. U narednom broju ćemo vam u ovoj oblasti o tome više govoriti. KNJIŽEVNOST Jedan gazel od Hafeza Stasiti princ, rumenih usana čiji treptaj oka osvaja sve, prođe zanesen i na mene, ubogog, pogled baci. Reče: — Hej, lučonošo svih pesnika zlatoustih! Dokle ćeš željan biti srebra i dukata?! Rob moj postani i imaćeš sve od zlata. Ne budi jadan, od zrna manji. Dobrotu neguj da pokatkad, u samoći, do sunca stigneš, idući krugom sudbine svoje. Svetu se ovom ne priklanjaj, već uzmi vrč vina! Sreću i hrabrost kušaj i uživanja fina. Kazao mi je krčmar stari čiji duh vetar je povoljan: — Reči ne troši sa onim ko je veroloman! Okrilje prijatelja potraži, neprijatelja se kloni! Od đavola beži, čovek Božji postani! Govorio sam sa jutarnjim povetarcem u poljima lala – – sva je livada, od krvi žrtava, crveni pokrov postala. — Hafeze! — reče. — Samo za mene i tebe ovo nije tajna! Priče svoje, pesniče, ispredaj o rumenilu vina i slasti sa usana. [Za neke od tema ovog teksta korišćena je Knjiga znamena (predskazanja; estekhare) celokupnog Hafezovog pesništva. Priredio: Timur Barhon Simuri] prevela Zorana Janković Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 45 Poezija: Tri Rumijeva gazela Izgled vara Rep, masti pun, siromah je jedan našao, Svakog je jutra njime brkove svoje mazao. Među plemstvo je odlazio, te im je govorio: „U kakvoj sam hrani masnoj, u društvu, uživao!” Potom je brkove svoje milovao, Znak da u njih pogledaju im je davao: „Evo potvrde istinitosti mojih tvrđenja, Evo znaka ukusne hrane jedenja!” Siromahov stomak mu nečujno odgovori: „Neka Bog lukavstvo lažova razori! Obmana nas tvoja, oboje, na vatru postavi, Neka brkove tvoje masne odnesu vetrovi! Hej prosjače, da nije ružnog hvalisanja tvog, Već bi primili milost nekog milostivog. da se pojavnost mane i izopačenja malo izgubi, Za nju lek lekar neki našao bi.” Stomak dušmanin brkova siromahovih postade, Unutra, ruku sklopljenih, moliti stade: „Hej Gospode, žigoši ove niske obmane Da se ka nama milost plemenitih pokrene!” Molitvi dobi udovoljenje stomak, A potreba preka razvi pobede barjak. „Pošto si preljubnik i idolopoklonik”, kaza Bog Istiniti, „Tek kad me budeš pozvao, Ja ću prihvatiti.” Molitvi se odlučnoj perdaj ti, Na kraju On će te spasiti! Pošto stomak sebe Uzvišenom predade, Mačka dođe i rep onaj ukrade. Počeše da je jure, ona pobegne, A siromahov sin preblede zbog straha od kazne. Dečačić je među društvo ono otišao, Ugled hvalisavca onog uništio. „Rep onaj što, jutrom”, dečak je govorio, „Usne si, i brkove svoje mastio, Ukrala je mačka dok je prolazila, odjednom, Trčao sam za njom, ali napor nije urodio plodom.” Prisutni se, iz neverice, počeše smejati, 46 KNJIŽEVNOST Ali im se milost, u komešanju, ponovo povrati. Pozvaše siromaha, sitim ga učiniše, Zrno milosti u njega posadiše. Pošto je siromah naklonost poštenja plemenitih video, Sluga je bezsujetni poštenja postao. Ljubav Počuj o Lokmanu što beše rob čistoti, Danju i noću beše u okovima pronicljivosti! Gospodar ga je njegov, u zadacima prethodnim, Od potomaka svojih smatrao boljim. Jer Lokman, iako u ropstvu rođen, Duhovnik je bio i od strasti oslobođen. Kralj svetom čoveku tom jednom rekao je: „Potraži nešto od ove velikodušnosti moje!” „O kralju, zar te nije stid!”, Lokman kaza ukorivši ga, „Da meni ovako govoriš? Uzvišeniji budi od ovoga! Roba imam dva, oni niski su, Ali njih dvojica vladari nad tobom su!” „Ko su oni? Greška to je!” „Jedan bes, a drugi požuda je.” Kad se iznosila pred gospodara hrana, On je nekog slao za tragom Lokmana Da bi Lokman u hrani prvi uživao, A posle tek gospodar u onome što je sluga probao. Ono što je Lokman jeo, gospodar bi i hvalio, Onu hranu koju nije jeo, gospodar bi odbacio. Lokman je uvek jeo bez srca i apetita. Beše među njima povezanost nezasita. Jednom je dinja na poklon gospodaru bila donešena. On naredi: „Zovite mi mog rođenog Lokmana!” Isekoše krišku, Lokman ju je uzeo, Poput šećera ili meda ju je pojeo. Tako ugodna mu je bila da mu je gospodar i dalje davao, Sve dok broj krišaka do sedamnaest nije stigao. Kriška jedna osta, gospodar reče: „Ovu ću ja da pojedem, Koliko je slatka ova dinja da otkrijem.” kada je krišku zagrizao, od gorčine njene telo mu se oduzelo, Jezik mu je pun plihova postao, a grlo gorelo. Usled gorčine, neko vreme van sebe je bio, „Hej dušo moja, i svete, Lokmanu se obratio, Kakva je ovo postojanost, čemu ova izdržljivost, Ili je tebi život postao mrskost?” Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 47 „Ja sam iz darežljive ruke tvoje”, reče Lokman, „Toliko pojeo da sam od stida dvostruko zahvalan. Jednu gorku stvar sa dlana tvog, sramota me je Da ne pojedem, hej gospodaru spoznaje! Svi delovi mene iz milosti tvoje Iznikli su, zrna su za mamce i klopke tvoje. Ako se zbog jedne gorke stvari žalim, Neka se prašina stotinu drumova pruži po delovima mojim! Ruka tvoja samo zadovoljstva slatka mi je pružala, Gorčinu u dinju ovu osoba koja li je stavila?” Kroz ljubav gorčina slatkom postaje, Kroz ljubav bakar zlatom postaje, Talog postaje čist kroz ljubav, Bolovi postaju lekoviti kroz ljubav, Kroz ljubav mrtvi oživljavaju, Kroz ljubav kraljevi se porobljavaju! Apsurd milsorđa Čovek je jedan, danju, kružio sa svećom Okolo bazara, srcem ispunjenim ljubavlju i zanosom. „Hej čoveče”, zapita ga znatiželjnik jedan, „Šta to tražiš, te ulaziš u svaki dućan? Za čim si to postao tragalac sa svećom tom Usred bela dana? Kakvom se to šališ šalom?” Ovaj odgovori: „Čoveka tražim svugde Što duhom životnim živ postade. Ima li čoveka talvog?” „Bazar se puni Ljudima, hej mudracu nesputani!” „Što hrli dvema stazama, želim čoveeka, Besa stazom i stazom pohlepe, istog ternutka, Čoveka doba besa i doba požude. Takav je gde? Željan takvog čoveka, tumaram ovde i onde. U svetu, gde je čovek sa ovakvim slučajem, Da za njega dušu svoju žrtvujem?” preveo Đorđe Ivanović 48 KNJIŽEVNOST Čistota Mahdi A. Jazdi Iz knjige Persijske bajke – sveže priče iz starih knjiga, Kulturni centar I. R. Iran, Beograd, 2006. P oslanik Božiji Muhamed je savetova nje veoma cenio, i svojim prijateljima ga je uvek preporučivao. I on sâm se, u onim stvarima u kojima nije otkrovenjem zapovest primio, sa svojim prijateljima savetovao, i dobar savet je uvek prihvatao. Kao što je poznato, u bici za Medinu Mu hamed je poslušao savet Salmana Persi janca da iskopa rovove, baš kao što ga je poslušao i u mnogim drugima stvarima. Među njegovim prijateljima bejaše je dan čije reči bejahu veoma dobre i odme rene. Više puta se dogodilo da je prilikom raznih savetovanja Poslanik reči tog ver nog čoveka navodio: „Kao što kaže...” Jedan Poslanikov prijatelj poče da za vidi tom čoveku: „Srećan li je taj čovek či je reči Poslanik smatra mudrima!” Jednog dana Poslanik je svoje prijatelje veri podučavao: „Svakome ko četrdeset da na, Boga radi, svoje namere, pobude, želje i dela čistima bude držao, izvor mudrosti će na jeziku iz srca poteći.” Te reči obradovaše onog čoveka u ko me se zavist bejaše pojavila: „Pronašao sam ključ mudrosti. Nakon toga će i iz mojih usta mudre reči poteći, koje će drugi po minjati, i kojima ću se ponositi.” On ode i četrdeset dana se posta pridr žavaše, i Bogu ugodna dela činjaše. Okre nuo se onome što je bilo dobro, a klonio svega što je loše. Nakon četrdeset dana on vide da mu još uvek nije izvor mudrosti na jeziku potekao, i da mu nikakve nove i izuzetne misli na pamet ne padaju. On ode da se požali Poslaniku: „Više puta si tog i tog vernog čoveka po dobru pomenuo i njegove mudre reči pohvalio, pa se u mom srcu javi želja da i ja kao on budem. Jednog dana si rekao da će onome ko četrdeset dana, Boga radi, svoje name re, pobude, želje i dela čistima bude držao, izvor mudrosti na jeziku iz srca poteći. Ta ko sam i ja četrdeset dana, namera, pobu da i želja čistih, Bogu ugodna dela činio. Naravno, Bog od svoga sluge ne traži više nego što su njegove mogućnosti, tako da sam i ja u granicama svojih mogućnosti to činio. Zašto od izvora mudrosti na mom jeziku nema ni traga?” Poslanik mu reče: „Ja sam o čistoti pri čao. Rekao sam: Ako neko četrdeset dana svo je namere, pobude, želje i dela čistima drži, Boga radi, a ne ako, radi nagrade, četrdeset dana Bogu ugodna dela čini. Čiste namere i želje su samo ako sve što neko čini, čini Boga radi, Bogu da ugodi, a ne da bi ne kakve koristi od toga imao. Ti sve što si činio, činio si zato što si želeo da ti čudesne reči poteku. Nema sumnje da ćeš ti za svo ja dobra dela biti nagrađen, ali izvor ne čijih mudrih reči jeste čistota njegova.” Čistota, čistota. Čistota je stvar kojoj ni đavo ništa ne može. I sâm đavo priznaje da one koje su čisti ne može na kriv put da navede. Ali, dela onih koji delaju radi neke nagrade i koristi, nikada ne mogu da budu poput dela onih koji su čisti, ma koliko da ih svojim delima podražavaju. Pitanju prikladan odgovor U ta davna vremena radio nije posto jao, kao što ne beše ni štamparija, papira nije bilo baš puno a i pismenih ljudi bejaše malo, tako da su se vesti i objave prenosile Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 49 uglavnom usmeno. Njih su, kao i vladareve zapovesti i odluke, naro du prenosili glasnici i kuriri. Oni bi ljude sazivali na neki veliki trg, ili ispred džamije, ili bi se zaustavljali svuda gde bejaše puno ljudi i govo rili: „Čujte i počujte i k znanju pri mite, vladareva zapovest je... vladar poručuje da... zvanična vest je... pri sutni nek izveste odsutne...” Ali, ovi glasnici vesti i naredbe nisu baš uvek verno prenosili; ili su nešto dodavali, ili su nešto izosta vljali, pa su se pojav ljivali razni problemi. Jednog dana vladar jednog gra da upita nekog mudrog i učenog čoveka kako ovaj problem da reši. Učenjak mu reče: „Stvar je u tome da neki posao ne može svako da obavlja. Oni koji vestima nešto do daju ili oduzimaju za taj posao nisu stvoreni.” Vladar reče: „Glasnika i kurira nema baš malo, svi su se oni za ovaj posao sami prijavili i on im se do pada.” „To što se on njima sviđa nije dovoljno”, odvrati učenjak, „njih tre ba iskušati. Na ovaj posao treba postaviti one koji nemaju naviku da govore više ili manje nego što je potrebno.” „Ali kako možemo unapred da ih prepoznamo?”, upita vladar. „Njih ćemo prepoznati tako, što će oni, ako ih nešto upitamo, dati odgovor shodan pitanju. Oni koji u odnosu na postavljeno pitanje, daju manje ili pak više informacija nego što je traženo, neće ni vesti i naredbe verno preneti”, objasni učenjak. Izbor iz Mesnevije, minijatura, isfahanski stil 50 KNJIŽEVNOST Vladar potom dade učenjaku odrešene ruke da pripremi ovaj ispit, i da odabere jednu grupu ljudi. Učenjak pripremi upitnik, i u dogovo reno vreme dobrovoljci za glasnike i ku rire se pojaviše. Bejaše im napomenuto: „Ko ne može da pruži odgovor koji je shodan postavljenom pitanju, neka se ne prijavljuje.” Upitnik je imao deset pitanja, i onaj ko je pravilno odgovorio na sva, bio je primljen, a svako ko je pogrešio, bio je odbijen. Dođe tako red na jednog učenog i ob razovanog čoveka, koji je umeo lepo da govori. Učenjak ga upita: „Imaš li ženu?” „Imam ženu i dvoje dece”, odgovori ovaj. „Nisi primljen”, reče mu učenjak. „Ej, učeni čoveče, nezaposlen sam i pa re su mi potrebne, ovaj posao mi se sviđa i sposoban sam da ga obavljam. Zašto ni sam primljen, imaš li nešto protiv mene?”, upita ga kandidat. „Ne, nemam ništa protiv tebe”, reče učenjak, „mi hoćemo odgovor koji odgo vara pitanju, a tvoj odgovor nije bio takav. Pitao sam te da li imaš ženu? Mogao si da kažeš da ili ne, mogao si da kažeš imam že nu, i da posle toga ćutke čekaš sledeće pita nje. Ali ti si odgovorio: ‘Imam ženu i dvoje dece.’ Da li sam te ja bilo šta o deci pitao?” „Nemoj da si strog”, kandidat će na to, „niti sam ja od Mojsija bolji, niti si ti od Boga viši. U Kur‘anu stoji da je Mojsije, kada ga je Bog upitao: ‘Šta ti je to u ruci?’ umesto da kaže: ‘Štap’, mnogo duži odgo vor dao: ‘Ovo je moj štap, na njega se os lanjam, sa njim lišće za moje ovce tresem i još mi za mnoge druge poslove služi.’ Bog ga nije ispitivao zašto pitanju prikladan odgovor nije dao. Budi pravedan, ništa loše nisam rekao, samo sam jedno obja šnjenje više dao.” Učenjak reče: „To su bili Bog i njegov poslanik, oni su jedan drugog mnogo bo lje razumeli i mnogo mudriji su bili. Mi tražimo glasnika, i kako možemo da bu demo sigurni da će ljudima vest verno da prenese onaj ko nije u stanju da odgovori kako treba na jedno pitanje? Naša dela, de la nemoćnih slugu Božijih, ne mogu se po rediti sa delima Boga i Njegovog poslanika.” „Zašto ne mogu?”, upita kandidat, „Bog je, takođe, od Mojsija hteo da Mu poruke prenosi.” „Eto vidiš, vidiš?”, reče učenjak, „do šao si ovde da odgovaraš na moja pitanja, a sada ti propituješ više od mene. To nije u skladu sa našim pravilima. Ali, ako baš hoćeš da znaš, znam i ja ponešto, ne znam baš sve, ali... Rekoh da su oni nešto drugo i za to imam puno razloga: kao prvo, Bog sve zna, znao je kakav je Mojsije i tim pi tanjem ga nije proveravao, već je to pitanje imalo sasvim drugu svrhu. Ja tebe ne po znajem, i tim pitanjem sam te proveravao. Trebalo je samo da daš odgovor shodan pitanju, a nisi. To je jedna razlika. Drugo, Bog je Mojsija već bio odabrao. Pre tog pitanja, On mu je rekao da ga je za Svog poslanika izabrao, dok mi tebi po stavljamo pitanja da bismo videli da li ćeš biti primljen na ovaj posao, ili ne. To je druga razlika. Treće, Bog je znao šta je u Mojsijevoj ruci, a ja sam te pitao nešto što nisam znao. To je treća razlika. Četvrto, Bog je kasnije imao posla sa tim štapom, koji se u aždaju pretvorio, dok mi sa tvojom ženom nemamo ništa, nego sa tobom. To je četvrta razlika. Peto, Mojsije je pričao o štapu, o kome ga je Bog i pitao, a ti si pričao o svojoj deci, iako te ništa o njima nismo pitali. Šesto, Bog je Mojsija samo to jedno pi tanje pitao, dok ih mi imamo deset, i pi tanje o deci je drugo, a ti si ih pomešao. To je šesta razlika. Sedmo, Bog je tražio poslanika za Svo je poslanice, ja, pak, ne radim za sebe, već po tuđem naređenju sa tobom razgovaram. Tuđoj se zapovesti potčinjavam i istrage se plašim. To je sedma razlika. Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 51 Osmo, Bog je Mojsiju brata dao, da mu u tom poslu pomaže, a mi hoćemo samog da te šaljemo vesti da prenosiš. Deveto, Mojsije se nalazio u Svetoj do lini, i bio je u pocepanoj obući, dok se ti nalaziš u mojoj kući, koja nije sveto mesto i došao si u cipelama. Deseto, kad je Bog Mojsiju rekao da baci štap, on je odmah poslušao. Kada sam ja tebi rekao da nisi primljen, ti se nisi po vinovao, nego si počeo da prigovaraš, a to je možda, takođe, bilo iskušavanje tvoje poslušnosti i potčinjenosti. Jedanaesto, sve što je Mojsije činio, či nio je Boga radi, i ni od koga nije tražio platu ili nagradu, baš kao i ostali poslanici Božiji. Ti, pak, hoćeš da budeš primljen u službu i da za to primaš platu. Dvanaesto, ti sebe, koji si bez posla i koji za posao moliš, sa Mojsijem porediš, sa mnom se svađaš, prigovaraš mi, ispi tuješ me i neosnovano optužuješ da imam nešto protiv tebe. Kako li ćeš tek sutra, ako te u službu vladarevu primimo, sa si rotim i nezaštićenim narodom da postupaš? Da li ti je dosta, ili želiš još da čuješ za što mi sa njima ne možemo da se poredi mo, i zašto nisi primljen?” Čovek reče: „Dosta je, u pravu ste, mno go sam pričao, bio sam drzak, preterao sam. Čini se da ja nisam za taj posao stvoren. Bolje je što se ovako završilo.” „Odlično!”, reče učenjak, „jasno je da ipak imaš malo pravednosti. Vidiš li da nemam ništa protiv tebe? Ti si pogodan za neki drugi posao. Zaista, šteta bi bilo da ti postaneš glasnik ili kurir. Ti si oštrouman i pravedan, i kada nam zatreba neko za posao istražitelja i ispitivača, ili za poli cijsku službu, izvestiću te, pa ti dođi da te za taj posao iskušamo.” Suština problema Jednog dana mazga dođe do kamile i reče: „Dragi učitelju, došla sam da Vas o 52 jednom veoma važnom problemu za sa vet upitam i da svoje mane ispravim.” „Kako želite, mada ja nisam toliko zna čajna”, odvrati kamila, „ali, naravno, onaj ko uistinu želi savet da čuje, lako može iz svega nauk da izvuče.” „Naravno”, složi se mazga, „ja znam da sreća pripada u usud onome ko nije nadmen i samoljubiv, i koji se, kada kod sebe neki problem pronađe, sa mudrijim od sebe savetuje i sebe ispravlja, pa svaki dan sve bolji i omiljeniji biva. Mislim da ste Vi jedina osoba koja može da mi po mogne.” „Hvala Vam, nemojte činiti da se ose ćam posramljeno”, reče kamila, „ja mudra nisam, ali, dobro, imam nešto iskustva koje bi možda moglo da bude korisno.” „Ne, nikako, Vi ste naš vođa, i svi o Va šoj umešnosti i razboritosti govore. Vi ni sa kim niste u neprijateljstvu, i ja znam da Vi uvek govorite istinu kada neko od Vas savet zatraži. Ja znam da ste Vi veoma bla gorodni i da možete dobro da me uputite kako svoje mane da ispravim”, reče mazga. „Vi ste veoma dobri”, reče joj kamila, „ali iznositi svoje mišljenje o tuđem pona šanju je vrlo težak posao, niko nema str pljenja da sluša svoju kritiku. Kada neko me na njegove mane ukažeš, to se uvek loše završi, i koliko god da si dobroname ran i da govoriš istinu, on opet misli da imaš nešto protiv njega, pa ti postane ne prijatelj.” „Možda je tako kada su glupe i samo ljubive osobe u pitanju”, reče mazga, „ali ako mi na moje mane ukažete, ja ne samo da neću biti povređena, nego će to još i da me razveseli, jer ću tako moći svoje ne dostatke da ispravim.” „Odlično. Ja u Vašem izgledu nikakve mane ne vidim, recite mi koji je Vaš pro blem?”, upita kamila. Mazga poče: „Moj problem je sledeći: kada hodam veoma se brzo spotaknem i na lice padnem. Evo, baš jutros dok sam KNJIŽEVNOST Strana iz Bajsongorieve „Šahname” (timuridski period) Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 53 nosila teret, noga mi je o kamen zapela i pala sam. Onda me je čovek, koji me je go nio, opsovao i rekao kako ja ne umem da hodam, dok kamile to odlično znaju. Sada želim da znam kakav to problem postoji u mom hodu, i zašto padam? Zašto se ka mila nikada ne spotakne i ne padne, dok ja veoma često padam?” „Taj Vaš problem vrlo brzo i lako može da se reši”, reče kamila, „vidite draga, uz rok Vašeg spoticanja i padanja jeste žurba. Žurba mnoge poslove pokvari. Mi kamile mirno hodamo i ne žurimo. Put za koji je potrebno sat vremena mi ne prelazimo za pola sata, prevelika žur ba uzrok je mnogih nevolja. Mislim da ćete i Vi uspešno da hodate, ako, poput kamile, malo spo rije budete hodali. Eto, to je razlika između kamile i mazge.” „Baš ste mi mnogo po mogli”, reče mazga, „ne, problem nije u tome, po grešili ste. Šta to pričate, Vi mislite da mazge ne umeju da hodaju, pa ja već deset godina svetom putu jem. Brzo ići i brzo stići nije pro blem, morate glavni razlog da pro nađete.” „Ne znam”, nastavi kamila, ”to je ono što mi je palo na pamet, nisam imala na meru da Vas kritikujem. Izvinjavam se ako sam Vas uvredila. Ali, nešto drugo mi je palo na pamet, a to je pažnja i opreznost. Vidite, draga, mi kamile smo pomalo pro nicljive i dalekovide. Kada krećemo na put, mi naš put, dokle god nam pogled dopire, dobro proučimo, uzimamo u ob zir gde je rupa, gde kamen, gde je neravno, a gde ravno, vrlo pažljivo proučimo situ aciju, pa tek onda krenemo, glavu držimo visoko, ali nam nije u oblacima. Moje je mišljenje da bi i mazga, kad bi malo dalje gledala, i put malo pažljivije osmatrala, 54 bolje znala gde nogom treba da kroči, ka ko ne bi o rupu zapela, ili se o kamen spo takla, i da bi sve prepreke uspešno prola zila. Kada neko hoda, treba nestašluka da se okane, treba na sve strane da gleda, tra vu i drveće treba da zaboravi, sva svoja čula treba na posao da usredsredi i opre zno da hoda. Neopreznost i nestašnost mnogo problema stvaraju.” „Ne, nije ni to”, reče uvređena mazga, „moguće je da Vi imate nešto protiv mene kad mi takve zamerke postavljate. I ja gle dam u put kad hodam, nisam slepa, su štinu problema treba da pronađete, moje padanje sasvim drugi uzrok ima.” „Ne znam”, reče opet kamila, „to je ono što mi je palo na pa met, nisam imala nameru da Vas kritikujem. Izvinjavam se ako sam Vas uvredila. Ima još nešto što bi mo glo da bude uzrok Vašeg padanja. Vidite draga, ka da neko izabere jedan put i ne može da ga promeni, mora svoje misli sa svo jim delima da usaglasi. Vaš i moj posao je da hodamo i da nosimo, mi ne možemo poput maj muna vragolije da izvodimo, ili kao pas da čuvamo, ili poput lava i leoparda da lovimo. Kamila je usaglašena sa po slom koji ima, i trudi se da bude trpeljiva i srećna. Jedna kamila, iako je prilično ve lika, uvek je poslušna i pokorna, i svoj po sao obavlja, nikada se ne žali i ne pokazuje da je nezadovoljna, i nikada se ne buni. Ali mazga je nezadovoljna i nezahvalna, ne trudi se da svoj posao voli i sa njim da se usaglasi, ponekad zamišlja da je lav ili leopard, i hoće da napadne, nekad zami šlja da je konj pa hoće da trči i prepreke da preskače, nekad opet misli da je mačka pa neće ništa da radi. Zbog toga se čini da je samoljubiva i gorda, i zato joj kad padne ne praštaju. Ako kamila slučajno jednog KNJIŽEVNOST dana padne, pomaziće je i reći: ‘Sirotica, sigurno je veoma umorna’, jer znaju da kamila nije lenja i ćudljiva. Ali, kad mazga padne za nju kažu da je ćudljiva i tvrdo glava, i da opet nešto izvodi, jer su to kod nje već videli. Moje je mišljenje da treba usaglašenosti i pokornosti da se naučite, i više nećete imati problema.” Ove reči uvrediše mazgu, koja reče: „Za što me i dalje vređate? Vi ste ćudljiva i nestašna. Zašto ne pomenete osvetolju bivost kamila i njihovo klaćenje prilikom hoda, kao u pijanca? Kažete mi da se mo ram usaglašenosti i pokornosti naučiti? Znači moram svakom ko me uzjaše stopa la da ljubim i pesme da pevam? Svakako, meni je nošenje tereta odvratno, ali ga no sim, šta mogu? Ne znam šta Vi imate pro tiv mene kad mi tolike mane pronalazite? Pitala sam Vas samo koji je razlog što pa dam, a Vi mi tu pričate stvari koje nikakve veze sa tim nemaju. Ako ste shvatili koji je osnovni uzrok i u čemu je suština pro blema, Vi recite, a ako li pak ne znate, re cite da ne znate i da skratimo priču. Zašto i dalje pričate besmislice?” Kamila shvati da mazga nije spremna da prihvati svoje mane i svoje ponašanje popravi. Nije došla da čuje savet i da ga prihvati, nego je došla da pronađe izgovor za svoje padanje, i da nekoga drugog okrivi za to što ne ume dobro da hoda, a sebe bez ikakve mane da prikaže. Kamila u sebi reče: „Učini je srećnom, pa nek ide dalje sa tom svojom sujetom, nemoj da je neprijateljem svojim napraviš.” Ona stoga reče: „Draga mazgo, verujte mi da nisam htela nikakve pridike da Vam držim. Re kla sam samo ono što mi na pamet beše palo, oprostite ako sam Vas slučajno uvre dila, sigurno sam pogrešila. Postoji još ne što, što je možda uzrok Vašeg problema, a zašta Vi niste nimalo krivi!” „Aha, šta je to?”, upita mazga. „Vi sigurno znate da su imena mazga i kamila strana. Nas tako ovde zovu, dok su naša persijska imena drugačija i vrlo su slična”, reče kamila. „Naravno da znam!”, odvrati mazga. „Bravo! Vaše znanje je sjajno!”, pohvali je kamila pa nastavi dalje, „sigurno Vam je poznato i to da se naša imena na per sijskom pišu skoro isto, moje ime ima sa mo tri tačke više od Vašeg.” „Naravno da mi je poznato!”, odgovori opet mazga. „E pa, draga moja, mislim da smo sada stigle do problema, koji je, po mom mi šljenju, glavni uzrok što kamile nikada ne padaju, dok mazge to često čine. Reklo bi se da su te tri tačke osnovni razlog, a mi tu ne možemo ništa da učinimo. Krivi su ljudi koji moje ime pišu sa tri tačke više, dok Vaše pišu sa tri tačke manje!”, objasni kamila. Mazgu to oraspoloži, pa veselo reče: „Tačno tako, to je suština problema. To je osnovni i istinski uzrok. Takođe, mi tu ni šta ne možemo da učinimo. Bravo za ka milu, i svaka joj čast, kada tako dobro ume da pronađe u čemu je problem. Vidite li sada, te tri tačke nikakve veze sa proble mom nisu imale, a upravo su one glavni krivac. Zaista je istina da Vi sve znate i da ste nezlobive. Ja sam znala da moj hod nikakve mane nema, i da me bez ikakvog razloga grde kada padnem!” Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. preveo Dejan Spasojević 55 UMETNOST Iranski bazari Husein Sultanzade B azar je u prošlosti smatran najvažni jom komunikacijskom osom i urba nim prostorom u iranskim gradovima. To je zbog toga što su se glavni i stalni bazari u svakom gradu obično formirali duž naj značajnijeg puta i gradskog jezgra koje je počinjalo od gradskih kapija i nastavljalo se do njegovog središta. Drugim rečima, postojao je glavni put duž kojeg se obra zovao prostor za trgovinu, a ponekad i za proizvodnju iz čega je postepeno nicao bazar. Razlog postepenog formiranja ba zara je taj što je većina iranskih gradova nastala iz sela, a samo mali broj gradova je nastao kao posledica planiranja i proje ktovanja. Na osnovu postojećih pismenih doka za pretpostavlja se da istorijat građenja bazara seže najmanje nekoliko hiljada go dina pre naše ere. Do početka savremene epohe, bazar je bio organski i nedeljivo Centralni deo grada i bazar iz XIV veka 56 povezan sa ostalim gradskim celinama, da bi, dolaskom modernog doba, usled razvo ja gradova, izgradnje ulica sa pristupom za vozila i postavljanja normi za gradski način života, ta povezanost postepeno po čela da slabi. Gradski položaj bazara, okolnog pro stora i centara koji se nalaze duž njega, s jedne strane, i društveni značaj i uloga ko ju su zanatlije i ljudi sa bazara imali na život grada, s druge strane, uticali su da se bazar ne posmatra samo kao ekonomski i trgovački prostor, već i kao prostor za mnoge društvene aktivnosti, kao što je održavanje nacionalnih i verskih svetko vina i praznika. Zbog toga je bazar u vre me održavanja obreda oplakivanja1 dobi jao poseban izgled. Međutim, društvena uloga i funkcija bazara nije ograničena samo na pomenuto; često su ljudi sa bazara, posebno u islam skoj epohi, obrazovali najznačajnije zana tske i društvene organizacije koje su, po sebno u velikim gradovima, ustajale protiv nepravednih vlasti i tlačiteljskih vladara. Stalni i pokriveni bazari su zbog svojih fizičkih karakteristika prolaznicima i ku pcima pružali željeni i odgovarajući pro stor. Pokrivenost bazara uzrokovala je da njihov unutrašnji prostor leti bude svežiji, a zimi topliji od spoljašnjeg. Prolaznici su bili zaštićeni od vremenskih neprilika – sunca, vetra i kiše, zbog čega su ljudi tamo provodili jedan deo svog slobodnog vre mena. U ovom tekstu, ukratko ćemo uka zati na istorijat i neke društvene, funkci onalne i fizičke karakteristike bazara, kao i na upravljanje, bezbednost i neke regu UMETNOST lative vezane za bazar. U drugom pogla vlju biće reči o nekim funkcionalnim ka rakteristikama bazara. Društveno-istorijski kontekst Definicija reči bazar Bazar označava mesto kupoprodaje i izlaganja robe. Sama reč je veoma stara i postojala je u nekim starim iranskim jezi cima. U srednjem persijskom jeziku ova reč je imala oblik vazar i upotrebljavala se u izvedenicama kao što su vazarg (sa ba zara, koji pripada bazaru, trgovački, ba zarski); vazargan (trgovac)2; u parćanskom jeziku reč se koristila u obliku važar3. Ova persijska reč ušla je i u jezike nekih zemalja koje su imale trgovačke odnose sa Iranom, kao što su Turska, neke arapske i evropske zemlje. Dehkhoda navodi da reč bazar potiče od pahlavijske reči vakar. Francuska reč bazar preuzeta je iz portugalskog jezika u koji je došla iz persijskog.4 U persijskom jeziku bazar označava mesto gde se oba vlja kupoprodaja, i mada se ova reč danas više upotrebljava za stalne, glavne i stare bazare kakvi su postojali u starim istorij skim gradovima, u prošlosti je korišćena u čistom obliku u značenju mesta kupopro daje, ponekad u prostom obliku, a pone kad sa prefiksima ili sufiksima. Reč bazar u persijskom jeziku ima široko značenje i koristi se da označi prometno i krcato me sto; značaj i važnost/kredibilitet, ljudi i slično tome. Istorijat bazara Od drevnih vremena do epoha Medejaca Pozadina naselja čija je ekonomija bila zasnovana na proizvodnji rukotvorina i trgovini seže i do deset hiljada godina unazad. Neka istraživanja pokazuju da je jedno od naselja koje se zasnivalo na ga jenju žitarica i stočarstvu, i koje je u je dnom periodu iz nomadskog prešlo u sedelački način života, naselje u blizini Kermanšaha, čija starost datira od pre 9000 godina.5 U Iranu je otkriveno mno go takvih lokaliteta koji su se bavili pro izvodnjom rukotvorina: brdo Zage kod Kazvina (kraj VII i početak VI milenijuma), brdo Silk na jugozapadu Kašana (VI mile nijum), brdo Hasanlu na jugozapadu je zera Orumije (VI milenijum), brežuljak Eblis u oblasti Kermana (V milenijum), brdo Jahja 225 kilometara od Kermana (V milenijum pre n.e.), Habis (Šahdad), u po dručju Kermana (IV mil. pre n.e.), Šahre Suhte (u prevodu: spaljeni grad) u Sistanu, (III mil. pre n.e.), i ilamitska naselja (IV mil. pre n.e.) u kojima su pronađena broj na svedočanstva o postojanju radionica za rukotvorine i prostora za trgovinu.6 Na brdu Silk kod Kašana, pronađen je sedef koji su njegovi stanovnici koristili za ukrašavanje i dekoraciju. Nakon broj nih ispitivanja utvrđeno je da ovaj sedef potiče iz Persijskog zaliva, i da su ga u ovu oblast doneli trgovci. Razvoj trgova čkih odnosa u tom periodu (IV milenijum pre naše ere, približno), doveo je do ino vacije pečata, koji je korišćen za pečaćenje nekih vrsta posuda za transport roba. To je omogućilo da se trgovački odnosi oba vljaju lakše i sa više preciznosti.7 Otkriveni su ostaci i dokazi koji ukazuju na posto janje trgovačkih veza između brda Jahja kod Kermana sa oblastima Persijskog za liva u trećem milenijum pre n.e.8 Šahr-e Suhte, u blizini delte reke Hir mand9 koja je u periodu između III i II milenijuma pre nove ere bio veoma zna čajno naselje, može se smatrati jednim od najstarijih poznatih gradova u kome je postojala dinamična proizvodna aktivnost. U periodu između 3200. i 2100. godine pre nove ere to je bio naseljen i kultivisan grad koji je u zenitu svog razvoja brojao 5500 stanovnika. U to vreme smatralo se Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 57 da je broj stanovnika jednog grada veoma bitan. Ovaj grad je nestao u velikom po žaru nakon čega je najverovatnije usledila poplava, i mnogi predmeti koji su tokom nekoliko hiljada godina ostali ispod sloja pepela i soli ostali su sačuvani sve do da nas. Njegovi stanovnici su se bavili grnča rijom, tkanjem, obradom metala, rezbare njem kamena i proizvodnjom mastila. Mnoge aktivnosti i zanatske četvrti bi le su koncentrisane u posebnom kraju u zapadnom delu grada, koji je nazvan „za natske radionice.” Izgleda da je i manja oblast u istočnom delu grada bila name njena za slične aktivnosti. Jugozapadno od centralnog brda, na 2,5 kilometara od glavnog gradskog jezgra otkriven je drugi prostor u kome su otkriveni ostaci grnčar skih radova. Prostorna podela grada bila je uređena na osnovu vrste proizvodnih i trgovačkih delatnosti i može se reći da se bazar, ili trgovačko-proizvodno područje, kao samostalna oblast u gradu postepeno približila svom finalnom izgledu. Ilamitska civilizacija smatra se jednom od najsjajnijih autohtonih iranskih civili zacija koja je trajala između IV milenijuma pre n.e. skoro do sredine I veka naše ere. Ilamiti su koristili jednu vrstu piktogra fskog pisma10 koje se razvilo i usavršilo kroz nekoliko faza. Zapažen procvat ova civilizacija doživela je u III i II milenijumu pre nove ere, kada je, prema, nekim iz vorima imala 32 grada. Jedan od najstarijih i najznačajnijih bio je Suza (Šuš) u kome su pronađeni ostaci koji pripadaju razli čitim istorijskim periodima, među kojima su i simboli o pravim ulicama od kojih su neke bile široke i do devet metara. Prona đen je i određen broj prostornih celina kao što su škole, trgovačke kuće i magacini u kojima su čuvani trgovački dokumenti, kompleks sa 50 soba i 10 dvorišta u vlasni štvu nekog Tamati Varaša, koji je pose dovao hiljadu grla stoke i veliku zemlju, i koji je trgovao sa Bahreinom. 58 Razvoj trgovinske razmene i društve nih odnosa u II milenijumu pre nove ere u Ilamu dostigao je takav stepen da su po stojali precizno propisani sudski zakoni i društvene regulative za upravljanje dru štvom; postoji podatak da je princ iz Suze po imenu Ada Pakšo pre Hamurabija iz dao nalog da se na kamenoj ploči uklešu pravni propisi i postave na glavni trg pre stoničkog bazara. U centru Duravantaša (II milenijum pre nove ere, prema Avesti), južno od Suze, u blizini svetog hrama nalazile su se radio nice za proizvodnju i prodaju poklona od zlata, srebra i mesinga, kao i grnčarije, iz čega se može zaključiti da se deo bazara proširio do centra grada. Postoji mali broj podataka o ilamitskim gradovima. Arheološkim iskopavanjima u sumerskom gradu Uru (II mil. pre n. e.), koji pripada istom istorijskom razdoblju kao i ilamitska civilizacija, utvrđeno je da su u naseljenom delu grada postojali kori dori sa dućanima duž obe strane čiji su neki delovi bili pokriveni nastrešnicom. Ovi koridori se mogu smatrati drevnim primerkom bazara linearnog oblika. U dru gom delu ovog grada pronađeni su ostaci UMETNOST Koridor u starom bazaru trgovačkog kvarta gde su postojala dobro organizovana i uređena zanatska udruže nja (esnafi), kao što su predelačka, boja džijska i vunovlačarska. Bazar od perioda Medijaca do početka islamske epohe Prema nekim legendama i istorijskim predanjima, u nekim od prvobitnih arijev skih naselja, postojali su bazari za hranu i druge potrepštine. U jednom delu legende o Džamšidu11 u Vendidadi12 stoji: „Kada je Džamšid izgradio četvorougaonu pećinu za stanovanje ljudi u dužini jednog konjskog trga i drugu četvorougaonu pećinu za krave koje daju mleko u dužini jednog konj skog trga... u njemu je podigao bazar u kome je bio zeleniš, povrće i hrana koja se ne kvari... Tu je podigao kuće sa sobama i stubovima, zi dovima i bedemima...” U Vendidadi se pominju razne vrste zanatskih radionica kao što je kovačka, staklarska, za proizvodnju srebra i zlata, topljenje metala, kao i neka pravila koje se odnose na radno vreme. U brojnim nase ljima koja su postajala pre Medejaca ili is tovremeno sa njima, kao što je brdo Ha sanlo u Azerbejdžanu (X i IX vek pre n.e.), pronađeni su tragovi radionica za preradu metala i grnčarije. Osim toga, trgovci u nekim medejskim naseljima radili su na regularan način, i u njihovim gradovima prostor bazara bio je uređen veoma dobro. Radi što efikasnijeg upravljanja širo kim prostranstvom kojim su vladali, Ahe menidi13 su organizovali efikasan admini strativni aparat, i u cilju lakše trgovinske razmene, kovali su zlatni (darik) i srebrni (sejkal) novac. U nekim tekstovima koji se odnose na ovaj period pominju se razne vrste poreza kao što je taksa za ulazak kroz gradsku kapiju, porez za bazar i ta ksa koja se plaća u luci. Iz natpisa sa bareljefa u Persepolisu sa znajemo da su radnici, zanatlije i svi koji su radili na izgradnji ovog kompleksa pri mali određenu nadoknadu, prema stepe nu i vrsti stručnosti. Društveno-ekonom ske okolnosti iz tog perioda govore o formiranju nekih gradova u kojima je ba zar smatran za važan, javni prostor i kr cato i frekventno mesto. Moguće da je zbog toga Gaznefun napisao da su mesta za obrazovanje u posedu vlasti bila uda ljena od bazara. U vreme parćanske dinastije (238. g. pre n.e. – 226. g. n.e.) ekonomija zemlje se zasnivala na poljoprivredi i trgovini. Parćanski grad Dura Parćanska vlast je bila svesna značaja po ložaja iranske trgovine i držala je trgovin ski monopol nad mnogim robama između istoka (Kina i Indija) i zapada (Rim, Grčka i druga područja). Parćani su na glavnim trgovačkim putevima izgradili nekoliko grad ova, a duž važnih puteva su podi gli stajališta neophodna za prolazak trgova čkih karavana kao što su karavansaraji, magacini i bazari. Grad Dura-Arupus pred stavlja značajan primer parćanskog grada u kome je mesto bazara, prema gradskom planu u periodu od 165. do 256. godine sasvim očigledno. Na osnovu plana grada u obliku šahovske table, bazar i javni trg Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 59 bili su formirani pored glavnog gradskog jezgra koje se protezalo od jedne do druge gradske kapije. U vreme Sasanida14 iran sko društvo je ubrzano napredovalo u ur banizaciji. U tom periodu, klasa dvorskih tajnika, koja je stekla značajnu moć, for mirala je društvenu klasu, pa je broj klasa sa tri (sveštenstvo, vojska, radnici i zemljo radnici) porastao na četiri. U ovom razdo blju, podignut je veliki broj gradova i razvili su se trgovinski odnosi Irana sa susedima, pa je bazar postao važan grad ski prostor. Klasa prodavaca i trgovaca sa bazara,15 u ovom periodu osniva uređena esnafska udruženja, o čemu svedoče neki sačuvani dokumenti, i neke zanatlije (proizvođači srebra, mastila i metala), kao i drugi pri padnici bazara dobijaju starešinu. U nekim dokumentima i tekstovima koji se odnose na ovaj period, govori se o postojanju bazara i trgova u nekim sasani dskim gradovima. Bazar u islamskoj eri U islamskoj epohi dolazi do ekspanzije života u gradovima pa se tako šire i ra zvijaju mnogi manji, stari gradovi, a u ne kim delovima zemlje, prvenstveno u po graničnim i komunikacijski važnim, nastaje jedan broj novih gradova. U nekim novo izgrađenim gradovima poput Kufe i Basre planira se otvoreni prostor za bazar, na koji prodavci i trgovci početkom dana od laze da izlažu svoju robu na mestu koje nađu gde ostaju do večeri. Drugim rečima, planirao se prostor u obliku mesta za pro daju u kome nije postojalo fiksno mesto za prodavce, međutim, postepeno i usled razvoja ovih gradova, dolazi do izgradnje prostora u obliku dućana čime se u poje dinim delovima grada oblikuje stalni bazar. Iz postojećih istorijskih izvora, od kra ja I veka po hidžri pa nadalje, u mnogim novoizgrađenim i manje-više svim starim gradovima, postojali su stalni bazari sa ure đenim prostorom. U njima je svaki zanat bio zastupljen u jednom delu glavne ulice ili nekoj od sporednih, i svaka vrsta robe je bila izložena na jednom određenom me stu. Kada je Hadžadž, 85. godine po lu narnoj hidžri, podigao grad Vaset, za sva ki zanat zastupljen na bazaru odredio je odvojen, poseban koridor. Doduše, esnaf ske celine na bazaru i grupisanje majstora za svaki zanat jednih pored drugih, u Ira nu ili arapskim zemljama, seže u period pre islama. Prvi vek hidžre se ne smatra zlatnim periodom u razvoju gradskih bazara u Iranu, jer se do tada nije formirala nijedna jaka iranska vlast koja bi mogla na željen način da osnaži stubove života i gradsku strukturu. Počev od trećeg veka, dolaskom na vlast lokalnih dinastija, dolazi do pro Privremeni bazar na Trgu Nakše đahan u Isfahanu 60 UMETNOST cvata ekonomskih aktivnosti usled čega dolazi i do vidnog urbanog razvoja. Dina stije Tahirida (875–999), Dejlamida (?) i Sa manida (875–999) bile su prve iranske di nastije koje su načinile efikasne korake u pravcu državnog napretka. I u periodu Gaznevida (962–1187) i Seldžuka (1037– –1194), zahvaljujući postojanju snažne vla sti, ekonomija države je u procvatu, kada iranska umetnost i kultura postaju pre dmet pažnje. U istorijskim izvorima koji se odnose na period od IV do VI veka lu narne hidžre, mogu se pronaći mnogi po daci o porastu proizvodnje različitih ru kotvorina u gradovima, pa čak i nekim većim selima, i o njihovom izvozu u ino strane gradove. Na primer, pamučna tka nina iz Kazruna je bila toliko na ceni da je preprodavana u udaljene oblasti islam skog sveta i do deset puta, a da pri tom njena ambalaža nije ni otvarana, već je bio dovoljan pečat i oznaka radionice iz Ka zruna u kojima je bila izrađivana. Prenosi se da je u malom gradu po imenu Tun u petom veku po hidžri postojalo oko četiri stotine radionica za izradu tkanine. U ovom periodu ubrzano se razvijaju bazari u velikim gradovima. Kada je u V veku posetio Isfahan, Naser Hosro je pre neo kako je u njemu bilo dvesta menja čnica, a menjači novca su, takođe, i u Basri imali važnu ulogu u gradskoj ekonomiji. Usled mongolske najezde u VII veku, mnogi gradovi bivaju sravnjeni sa ze mljom, a privreda zemlje ulazi u fazu sta gnacije. U periodu Ilhanida (1256–1388), nekolicina iranskih ministara i naučnika, među kojima je Hadže Rešidudin Fazlu lah, izvršili su društveno-ekonomske re forme. On je u blizini Tabriza podigao grad Rab’ Rešidi sa hiljadu kuća, hiljadu i pet stotina dućana, dvadest četiri karavan-saraja, brojnim džamijama, školama, ha mamima, radionicama, bojadžijskim ra dnjama, kovnicama novca i radionicama za izradu papira. U periodu dinastije Timurida (1369– –1507) u nekim oblastima zemlje, posebno u istočnom delu, dolazi do ekspanzije i razvoja bazara u gradovima kao što su Samarkand, Buhara, Merv, Herat i Ma šhad, u čijoj blizini se, takođe, podižu broj ne građevina kao što su karavan-saraji16, džamije i škole. Karavan-saraj u Madaršahu Sigurnost koja je stvorena u periodu dinastije Safavida (1502–1736) i razvoj u odnosima Irana sa inostranstvom doveo je do razvoja spoljne trgovine što je unapre dilo proizvodnju različitih vrsta proizvo da. Procvat unutrašnje i spoljašnje trgovi ne i prometa, doveo je do razvoja urbanog života i širenja gradova. Bazari u velikim gradovima kao što su Isfahan, Tabriz, Ma šhad, Kazvin i Širaz značajno se šire, a po red starih koridora grade se i novi, i pored svakog bazara niče karavan-saraj. Po na logu šaha Abasa I (1587–1629), 1011. godi ne po hidžri, počinje izgradnja velelepnog trga u Isfahanu po imenu Nakše đahan (sa da Mejdan-e emam, Imamov trg), i grandio zne džamije na njegovoj južnoj strani, kao Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 61 Timče, zasvođeni deo bazara namenjen za posebnu vrstu robe kao što su tepisi i nekoliko koridora bazara i nekoliko ka ravan-saraja na severnoj strani. Šarden pominje podatak da je u vreme dinastije Safavida u Isfahanu postojalo 1800 kara van-saraja i dve kapije; međutim, po sve mu sudeći, ova cifra uključuje i neka dru ge trgovačke objekte. Tabriz je, posle Isfahana, bio drugi naj značajniji grad u ovom periodu. Poznati putopisac Evlija Čelebija posetio je ovaj grad u prvoj polovini XVII veka, u vreme vladavine šaha Safija (1629–1642), i zabe ležio da u njemu ima 7.000 dućana, 270 ka ravan-saraja i hanova. U periodu nakon Safavida, nije bilo zna čajnijih pomaka u pravcu širenja gradskog prostora i bazara, izuzimajući napore Ka rim-hana (1750–1779), vladara Zend dina stije (1750–1794), koji je u Širazu preduzeo važne aktivnosti. Po njegovim instrukci jama u tom gradu projektovan je veliki bazar i izgrađeno nekoliko karavan-sara 62 ja koji se sada ubrajaju u vredna istorijska zdanja. U periodu vladavine dinastije Kadžar (1794–1925), Teheran se, kao prestonica ze mlje, razvija i širi velikom brzinom i tada se glavni gradski bazar, koji je počeo da se formira u vreme Safavida, širi duž cen tralnog gradskog prostora koji se završava glavnom kapijom, i dodaju mu se brojni prolazi i karavan-saraji. Fath Ali šah17 u kompleksu bazara podiže centralnu dža miju. U ovom periodu dolazi do značajnih koraka u nekim gradovima i bazari u nji ma se razvijaju uporedo sa porastom bro ja stanovnika. U periodu o kome je reč, na proces ši renja bazara u najvećoj meri su uticale dve važne ekonomske i jedna značajna grad ska promena. Kao prvo, privredna razme na između Irana i drugih zemalja, posebno Rusije, ali i nekih evropskih zemalja, do vela je do ulaska strane robe na iransko tržište i u nekim sektorima nanela štetu iranskim proizvodima. Ožen Fulandan je zabeležio podatak o mnoštvu strane robe u Tabrizu i to da je trgovina cicom, filcom kao i proizvodnja svilene tkanine pala u ruke Engleza, navodeći da je broj tkačnica u Kašanu, usled dolaska engleske robe, znatno smanjen. Iranski izvori pominju štetu koju su iranski proizvođači pretrpeli pod uticajem ulaska stranih roba, kao i zatvaranje nekih proizvodnih centara u zemlji. I izvoz mno gih roba zapao je u krizu, npr. govori se da je proizvodnja duvana u Isfahanu sa 300.000 kesa spala na 5.000, jer je ova roba pala u ruke grupe stranih hrišćanskih tr govaca. Druga promena se odnosi na osnivanje jednog broja fabrika kao što su barutane, fabrike za proizvodnju oružja, topova, te kstila, svile, papira, kristala, sapuna, pa muka, kanapa i konca i štamparije. Njihov urbanistički položaj nije bio bez uticaja na strukturu bazara, jer su neki od njih, zbog UMETNOST urbanisitčkih, bezbednosnih i komunika cionih razloga, sagrađeni izvan bazara, i na taj način, uloga bazara, kao jedinstvenog privrednog središta postepeno je počela da slabi. I nedostatak državne podrške iranskim investitorima i industrijalcima uzrokovao je da oni ne mogu da izdrže konkurenciju stranih proizvođača u odgo varajućem i prikladnom napretku. Važna promena u gradskoj strukturi u ovom periodu značajno i odlučujuće je uticala na promenu u bazarima i to najviše na izgradnju pasaža i pravih ulica. Od vre mena Kadžara u modu ulazi izgradnja pravih i projektovanih ulica za prolazak kolica i održavanje zvaničnih verskih ob reda. U takve ulice spadaju ulica Bab-e Ha majun i Naser Hosro. Pojava automobila i značaj pristupa vo zila raznim delovima grada, kao i prome na u načinu distribucije placeva, uslovili su pojavu i projektovanje pravih ulica u novim delovima grada, a zatim i izgradnju pravih ulica u starim. Prvo su duž ulica izgrađeni novi gradski, birokratski i dr žavni simboli grada, zatim dućani i trgo vački prostor. Time je struktura većine bazara, kao stabilnog prostora pretrpela stagnaciju, a koridori i trgovačke četvrti su se rasuli ili koncentrisali duž ulica i po celom gradu. Bazari su se uglavnom pre obrazili u stari i istorijski prostor; neki koji se nalaze u velikim i naseljenim gra dovima su i dalje aktivni i živahni, dok su neki drugi, a posebno bazari u manjim i slabo naseljenim gradovima, postepeno izgubili aktivnosti i postali oronuli i na pušteni. preveo Aleksandar Dragović NAPOMENE Obredi oplakivanja i žalovanja u Iranu održavaju se u znak sećanja na žrtve masakra na Kerbeli... 2 Porušani, Iradž, Važe-je bazar, Danešname-je đahan-e eslam, Maqale-je bazar, s. 305. 1 Ibid, s. 305. Dehkhoda, Loghatname-je Dehkhoda; Allame Ali Akbar Dehkhoda (1879-1959) poznati iranski lin gvista i autor najobimnijeg rečnika persijskog jezika u preko 50 tomova. 5 Bahnam Isa, Nakhostin đame’eha-je ensani dar sarza min-e Iran,Honar va mardom, s. 89 6 Negahban, Ezatullah, Šahrnešini va šahrsazi az hezare čaharom ta hezare avval miladi, Tehran, Džahad-e danešgahi, 1365, s. 30. 7 Giršman, Roman, Iran az aghaz ta eslam, Tehran, Bangah-e tarđome va našr-e Ketab, v. 4, 1355, s. 26. 8 Kavešhaje tape Jahja, Bastanšenasi va honar-e Iran, 1349, s. 56. 9 Reka Hirmand (takođe se koriste nazivi Helmand, Helmend, Helmund; latinski Erymandrus) je najduža reka u Afganistanu. 10 Ilamitski jezik je nesrodan sa susednim semitskim, sumerskim i indo-evropskim jezicima, koristio je klinasto pismo koje je bilo prilagođeno akadskom pismu. 11 Džamšed, Džamšid ili Džam u srednjem i novom persijskom, ili Jima u avestanskom, je mitološka ličnost iranske kulture i tradicije. U tradiciji i fol kloru, Džemšid se opisuje kao četvrti najveći kralj nepotvrđene dinastije Kejanijan. Na ovu ulogu je već nagovešteno u zoroastrijanskoj svetoj knjizi (npr. Jašt 19, Vendidad 2), gde se pojavljuje u avestinskom jeziku Jima (Kshaeta) „blistavi” i od koga je izvedeno ime Džemšid. Džemšid je opšte iransko i zoroastrijansko ime. 12 Vendidad ili Videvdat je zbirka tekstova okviru većeg pregleda Aveste. Međutim, za razliku od drugih tekstova Aveste, Vendidad je sveštenički zbornik zakona, a ne liturgijski priručnik. 13 Persijsko carstvo (Staropersijsko ili Ahemenidsko carstvo) je bila država, sa političkim centrom u današnjem Iranu, koja je pod vlašću dinastije Ahe menida od 550. do 330. god pre n. e. predstavljala dominantnu državu na prostoru Bliskog istoka. 14 Sasanidsko carstvo ili Sasanidska Persija je naziv za državu, sa političkim centrom u današnjem Iranu, koja je pod vlašću dinastije Sasanida od 226. do 651. godine predstavljala dominantnu silu na Bliskom istoku. Sasanidsko carstvo se ponekad naziva i Novopersijsko ili Drugo persijsko carstvo kako bi se razdvojilo od Staropersijskog ili Ahe menidskog carstva (550.–330. god. pre n.e.). 15 Bazari, odnosi se na osobe koje imaju posao na bazaru kao što su prodavci, trgovci na veliko, raznosači robe, trgovački posrednici, dileri... 16 Karavan-saraj je prenoćište za trgovce, a ponekad se koristi i kao skladište. U tom delu mogu biti i kancelarije; ekonomska celina sa radnjama i mesto prebivališta trgovaca. 17 Fat‘h Ali šah Kadžar, drugi vladar dinastije Ka3 4 džar. Vladao od 1797. do 1834. godine. Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 63 Sufizam i muzika – Muzika kao izraz mističkog zanosa – Ana Stjelja S ufizam je kao islamska, filozofsko-re ligijska doktrina negovao više oblika umetnosti koje su vremenom izašle iz okvi ra same biti duhovnosti i religioznosti i stekle veliku, i danas postojeću, slavu. Je dan od tih oblika bila je i muzika. Da bi se prodrlo u ovaj, izuzetno važan, aspekt su fijske prakse, trebalo bi ga pre svega sta viti u kontekst islama. Naime, u islamu se muzika, kao ispoljavanje verskog ushiće nja, smatrala prihvaćenom samo u formi koja je dostojna same vere i nijedna druga forma muzike nije bila prihvaćena. To je, načelno govoreći, klasična verska muzika arapskog, persijskog i turskog podneblja. Ovome treba pridodati i indijski uticaj, ali onog dela koji pripada muslimanskom sve tu1. Razlog iz kog verska muzika predsta vlja jedinu prihvatljivu formu, potiče iz vrlo konzervativnog i tradicionalnog shva tanja, koje je, recimo, zastupao Ibn Tajmija, po kome, bilo koja muzika osim verske, po buđuje nedolične strasti koje proizilaze iz negativnih ekstatičkih stanja u koje se, slu šajući ili izvodeći ovu muziku, dolazi. Ova problematika ispunjavala je stranice broj nih naučnih knjiga u kojima se nastoji da se razluči da li je dozvoljeno koristiti melo diju u religijskom kontekstu. Po ovom pita nju se mišljenje naučnika širom islamskog sveta, od Iraka, Egipta, Indije pa čak i Tur ske, mahom razlikuje. Iako neki muliman ski teolozi zastupaju stanovište da pojedini hadisi direktno govore o zabrani muzike dok drugi te hadise tumače drugačije, ipak u Kur’anu ne možemo naći mesto na kome se eksplicitno govori o zabrani upotrebe muzike ili njenom štetnom uticaju2. 64 Dr Luis Al-Faruki u svom članku ‘’Še rijat o muslimanima i muzičarima’’ govori da se radi o osetljivoj temi i po pitanju termi nologije. Jedna od njenih zamisli bila je da pokaže šta se u islamu ne smatra muzi kom, pa tako grupiše: kuranske melodije, pozive na molitvu, melodije hodočašća, ode, duhovne pesme sa uzvišenim tema ma, kao nešto što ne spada u muziku ali je zbog svog sadržaja dopušteno i može se slušati. S druge strane, karavanska, vojna i svetovna muzika smatraju se muzičkom umetnošću i dozvoljene su, dok osećajne pesme, koje takođe pripadaju ovoj grupi, nisu dopuštene islamskim zakonom. Po pi tanju etimologije, reč muzika se u arapskom vokabularu javlja kao: mūsīqī (mūsīqā), ghinā i semā. Prva dva termina su prepra vljeni oblici koji su došli iz grčkog jezika i vezuju se za značenje „nauka o muzici” ili „muzička umetnost”, reč ghinā znači pe vanje, dok je semā više vezana za moralno-religijsko rasuđivanje nego za muzičku teoriju i praksu. Čuveni islamski teolog Gazali namerno izbegava upotrebu reči mūsīqī iako je za njeno postojanje znao. Razlog je taj što po njemu ta reč označava muzičku umetnost a ne umetnost muzike ili muziku kao takvu. Da bi konkretizovao pojam same muzike kao produkta ume tnosti, u svojoj knjizi upotrebljava reč ghinā ili pevanje ili ako je u pitanju instrumen talna muzika pojam malāhī. Takođe, zavi sno od potrebe, Gazali se služio i izrazima: muzika za zabavu ili lahw, melodija lahn ili zvuk sawt 3. Gazali je mnogo više zain teresovan za slušaoca nego za onog ko stvara muziku i to je jedan od razloga UMETNOST zašto izbegava reč mūsīqī. Naposletku, on je izbegava i zbog moralnih vrednosti a to je, čini se, najvažnije4. Prvi islamski teoretičar muzike koji je takođe smatran i prvim islamskim filozo fom bio je Kindi (870). Za njega se pretpo stavlja da je prvi napisao nešto značajnije o muzici kao vidu ispoljavanja zvuka. On je pisao o melodiji, ritmu, kompoziciji. Kin di je, naravno, muziku posmatrao očima filozofa te je tako, muziku istraživao kao nauku, dovodeći je u vezu sa astralnim fenomenima, prirodnim elementima, go dišnjim dobima, telesnim navikama i na ravima. Većinom je svoju teoriju bazirao na antičkom, ponajviše pitagorejskom shvatanju muzike koje je bilo povezano sa matematičkom naukom5. Drugi islamski filozof koji je, poput Kindija, zagovarao pitagorejske ideje među islamskim filozo fima, bio je Ikhfan Al-Safa, koji je smatrao da postoji veza između muzike i muzike sfera u vidu mističkih stepenica koje vode do višeg sveta pri čemu muzika izvršava najuzivišeniju funkciju. Treći pripadnik pi tagorejske škole islamskih filozofa je Ka tib, koji je bio eklektičan pisac i koristio se idejama pitagorejaca, Kindija kao i Farabi ja, i zagovarao ideju o spiritualnoj muzici, koja se razlikuje od populističke6. Farabi zauzima značajno mesto u nizu islamskih teoretičara muzike jer se on bavio priro dom muzike i melodijom kao njenim po reklom. Bavio se istraživanjem muzike i s njene teorijske ali i sa praktične strane. Kaže da termin mūsīqī na arapskom znači al-alhan ili melodije. Takođe, razlikuje pri rodnu od veštačke muzike. Već pomenuti islamski teolog, Gazali, takođe je, razvijao teoriju o muzici ali se ona najviše odnosila na mistički obred semu. On je govorio o načinu sprovođenja i značaju seme. O mu zici i njenom uticaju govorili su i mnogi drugi islamski filozofi i mistici kao i oni koji su se, mnogo vekova kasnije, bavi li islamom i islamskim misticizmom, jer je za njih, proučavanje muzike u konte kstu duhovnosti i religioznosti bilo neza obilazno. Muzici je, u sufizmu kao sastavnom delu islama, pridavana posebna pažnja, što nije ništa začuđujuće ako se imaju u vidu ostale religije. U svakoj od njih, muzika zauzima veoma značajno mesto, njom se čak ponekad i manipuliše u cilju pridobi janja vernika, ili u nameri da se religijsko štivo vernicima učini što pitkijim i pristu pačnijim. I u hrišćanstvu, pravoslavnom i katoličkom, judaizmu, budizmu, hindu izmu i drugim manjim religijskim siste mima, glas i melodija čine važan aspekt duhovnosti i religijske prakse. Jedna od osobenosti sufizma je da je na neki način rehabilitovao muziku koja je smatrana na činom za postizanje uspenja duše do vr hovne istine dok, kao što je već pomenu to, ortodoksni krugovi nikada na muziku nisu gledali sa simpatijama mada je nisu ni potpuno odbacivali7. Pripadnici islam skog misticizma, poznati kao derviši ili sufije, su u nameri da dosegnu mistički za nos pribegavali muzičkom izrazu, bilo da je u pitanju pevanje, sviranje instrumenata ili ples uz muziku, a sve kako bi se što više približili Bogu. Utoliko je njihova mu zika uzvišenija jer je plod čistog srca i duše ispunjene beskrajnom ljubavlju pre ma Bogu. Muzika u sufizmu je vrlo dina mična jer prati određeni put koji, što se više bliži kraju, počinje da poprima eksta tička svojstva. Za razliku, recimo, od bu dističkog monaha koji nepomično sedi u jednoj pozi, meditira i na taj način opšti s Bogom u cilju potpunog prepuštanja, su fija pleše, okreće se u krug prateći zvuke instrumenata, glasno izgovara Božansko ime i to onoliko puta koliko je potrebno da se njegovo telo i um odvoje od ovo zemaljskog sveta i predaju ekstazi u kojoj, nešto slično onoj erotskoj, sufija doživlja va potpuno sjedinjenje sa Bogom. Kroz sufijsku muziku se, nešto slično antičkoj Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 65 tragediji, doživljava katarza, i to ona spiri tualna, do koje se dolazi kroz mistički ob red semu. Koliko je muzika u sufizmu važna go vori ova anegdota zapisana u persijskoj hagiografiji: Jednom je naš učitelj Mevlana rekao ovo: „Muzika je škripa vrata raja!” Tada je neki glupan prokomentarisao: „Ja ne volim škripu vrata!” Mevlana je odgovorio: „Ti čuješ vrata kada se zatvaraju ali, ja, ja ih čujem kada se otvaraju!”8 Mevlana Dželaledin Rumi je jedan od najznačajnijih islamskih mislilaca i persij skih pesnika, najobrazovanijih i najcenje nijih sufija koji je kao rodonačelnik dervi škog reda mevlevija bio istinski posvećen muzici, plesu i recitovanju poezije. I sam pesnik, voleo je poeziju i ono što je ona u stanju da nam saopšti, voleo je muziku i uživao u sviranju muzičkih instrumenata rebaba i neja koji su bili izuzetno melodi čni i lirični i najpogodniji za izražavanje onih najskrivenijih osećanja koje je i kao književnik nastojao da prenese. Rebab je žičani instrument koji je nastao negde u 8. veku i širio se islamskim zemljama, Se verne Afrike, Dalekog istoka, pa čak i Ev rope. Zanimljivo je da je ovaj instrument najsličniji balkanskim guslama, a da se koristi u persijskoj, indijskoj, arapskoj kao i arapsko-andaluzijskoj muzici. Nej je in strument koji se susreće u persijskoj, tur kmenskoj i zapadnoazijskoj muzici, a svi rači neja pojavljuju se čak i na zidovima egipatskih piramida, što samo potvrđuje da se ovaj instrument svirao u kontinuitetu oko pet hiljada godina, što ga, ujedno, či ni jednim od najstarijih instrumenata i pretečom moderne flaute. Priča o neju kao instrumentu koji razotkriva Božan sku tajnu ne potiče od Mevlane. Po Hel mutu Riteru, ta priča je preislamska i 66 potiče sa Bliskog istoka, iz jednog mesta blizu Konje, i glasi: Poslanik kralja Gordiona, Mida, zakleo se da neće otkriti kraljevu tajnu ali je pod teretom te tajne otišao na obližnje jezero u nameri da je saopšti mirnoj vodi. Tajnu je čula i trska, koja je rasla pored jezera, tako da je, kada je neko ubrao trsku da načini flautu, ta tajna bila otkrivena. Postoji i islamska verzija ove priče koja se nalazi kod Sana’ija. Kako bilo, nej ostaje Božanski instrument u čijem se zvuku na lazi duša koja večito žudi za svojim do mom u Božanskoj večnosti 9. Za rebab, koji je, takođe, bio Mevlanin omiljeni in strument, smatra se da proizvodi zvuke ljubavi, Božanske privlačnosti, pa se čak i upoređuje sa Voljenim. Njegove su žice nervi koji reaguju kada ih dotaknu prsti Voljenog. I rebab, kao i nej, stavljeni su u kontekst ljubavi pa tako i muzika koju prozvode jeste muzika ljubavi zaljublje nog, odnosno derviša, prema Ljubljenom, odnosno Bogu. Mevlana je tu ljubav pre ma muzici prenosio i na svoje učenike, a oni kasnije na svoje. Mevlevije su i za Me vlaninog života ali i kasnije voleli da za sviraju, da zapevaju recitujući uglavnom stihove iz njegovog „Divana” i „Mesnevije”. I danas se u oblastima Pakistana, Turske i drugih zemalja Istoka mogu pronaći sufije ili pak umetnici koji izvode sufijsku mu ziku. Pored rebaba i neja, koristi se i bu banj koji svojom ritmičnošću prati kružno kretanje derviša prilikom izvođenja seme. Bubanj, kao i drugi instrumenti, ima fun kciju da derviše uznese do nivoa ekstaze a pre svega da dušu ispuni blagotvornim plodovima koji imaju Božansko poreklo. Muzika, dakle, nije bila sredstvo zabave, već sredstvo dostizanja Božanske milosti, lepote i najviše istine. To samo potvrđuje koliko se muzika duboko ukorenila u svest, ne samo onih koji su imali to zadovoljstvo UMETNOST Ghafarzadeh Homa, Mrtva priroda, akvarel da tu muziku izvode već i onih koji su u njoj uživali. Sufije su duboko verovale u moć muzike, čak su smatrale da ta moć leži, ne samo u činu izvođenja seme već i u odeći u kojoj se ona izvodi. Pored seme, koja se više oslanja na ples nego muziku, još jedan zanimljiv vid mu zičkog izražavanja, jeste tarab. Ekstatički koncept nazvan tarab nema poseban pre vod sa arapskog jezika i odnosi se na mu zičku emociju koja se izražava najčešće solo pevanjem ili recitovanjem poezije. Tradicionalno, pevač je praćen malim in strumentalnim orkestrom koji se zove takht, a sve to u okvirima melodijskog si stema maqam. Razvoj izvedbe taraba zavi si od mnogo faktora kao što je tačno izgo varanje teksta, precizna intonacija kao i ispravno izvođenje melodijskog ritma qafla. Tarab zavisi i od interakcije između peva ča i slušalaca sammi’a koji tokom izvedbe reaguju na muziku pokretima ruku ili gla som, a to se naročito ispoljava u pauzama koje nastupaju nakon melodijskog ritma. Posebno je zanimljivo da se kroz ovaj in teraktivni odnos između pevača i sluša laca razvija emocija koja se razmenjuje i prelazi na sve prisutne slušaoce. Harmo nični odnos između pevača i reči koje iz govara dok peva, takođe je, važan, jer pe vač uvek mora da peva sa iskrenošću sidq i da samim tim proizvodi iskrenu emociju koju je dužan da prenese i na slušaoce10. S obzirom na to da muzika ispunjava srca verujućih i u njima pobuđuje odre đene strasti koje nekada mogu proizvesti ekstazu u kojoj do izražaja može doći i ona nečista i tamna strana ljudske svesti, razumljivo je da je nekim ortodoksnim is lamskim krugovima bila trn u oku. Boja zan tih slojeva da se vera ne uprlja neka kvom kreativnom veštinom sa sumnjivim Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 67 Muzika u funkciji sakralnog: oglašavanje poziva na molitvu u svetilištu u Mašhadu uticajem i posledicama po verujuće, ili da se, pak, vernici ne odvedu na pogre šan put, potpuno je opravdana. Mada, možda je baš muzika ta koja može poslu žiti kao način da se islam približi ostatku sveta i da se lakše razume. Ako je muzika ta koja spaja ljude i koja čini da se naiz gled različiti svetovi približe, onda muzi ka sufizma može biti most koji će spojiti Istok i Zapad i koja će sve one temeljne i, u islamskom svetu ukorenjene, ideje i ver 68 ske poruke, na naprefinjeniji i najpoetski ji način preneti na veliki broj ljudi, bez obzira s kog kontinenta dolazili ili koju veru ispovedali. To se, između ostalog, uklapa i u glavne ideje islamskog misti cizma, koji, između ostalih, proklamuje humanizam, bratsku ljubav među svim ljudima, bez obazira na na veru, rasu i naciju. Može se zaključiti da je muzika sufi zma, koja je pre sve bila izraz mističkog UMETNOST zanosa, imala primenu ne samo u doba kada je sufizam bio čvrsto utemeljen već i danas, kada se u muzici sveta mogu čuti zvuci rebaba, neja, bubnjeva i to sve ode nuto u novo ruho popularne muzike. Mo žda je baš iz tog razloga muzika bila jedan od najuspelijih vidova sufijskog stvarala štva, jer muzika sama po sebi ne poznaje granice, štaviše, pretpostavlja asimilaciju različitih uticaja, različitih naroda i njiho vih osobenosti. Muzika je univerzalna ume tnost čiji je jezik svima razumljiv i dostu pan. A jezik sufijske muzike je melodija, ona koja nastaje u srcima derviša koji se putem nje uzdižu do samih vrhova Božan skog postojanja gde se, kada stignu, uliva ju u more verujući koji, kada osete slasnu ljubav Boga, nestaju u njemu. Ta je melo dija duše ispunjena zvucima ljubavi, ve čne i nepresušne. O toj savršenoj muzici duše pevaju i Mevlanini stihovi: Bog uzima sviralu od trske, i duva. Svaka nota je jedna potreba koja izbija iz jednog od nas, jedan žar, jedan čežnjivi nespokoj. Priseti se usana s kojih je vijugavi mirisni dah potekao da bi nota ostala čista. Ne pokušavaj da je okončaš. Budi svoja nota. Pokazaću ti da je to savršeno dovoljno. Popni se noću na krov u ovom gradu duše. Neka se svi popnu na svoje krovove i pevaju svoje note! Pevajte gromko! 11 LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. NAPOMENE Seyyed Hossein Nasr, Sufi Essays, New York, 1972. Fadlou Shehadi, Philosophies of music in Medieval Islam, Leiden-New York Köln, 1995. Gilbert Rouget, Brunhilde Biebuyck, Music and Trance among the Arabs, Čikago, 1985. Žan Ševalije: Muzika i igra u sufizmu, Sufizam (priredili Darko Tanasković i Ivan Šop), Beo grad, 1981. Annemarie Schimmel, The Role of Music in Isla mic Mysticism, Istanbul, 2001. Michael Frishkopf, Tarab (Enchantment) in the Mystic Sufi Chant of Egypt, Kairo, 2001. Mevlana Dželaludin Rumi, Jedno Sve (prepevali Aleksandar Đusić i Aleksandar Ljubiša), Beo grad, 2007. Seyyed Hossein Nasr: Sufi Essays, New York, 1972, str. 20. 2 Fadlou Shehadi: Philosophies of music in Medieval Islam, Leiden-New York Köln, 1995, str. 10. 3 Gilbert Rouget, Brunhilde Biebuyck: Music and Trance among the Arabs, Čikago, 1985, str. 256-257. 4 Ibid. Fadlou Shehadi: Philosophies of music in Medieval Islam, Leiden-New York Köln, 1995, str. 15. 6 Ibid. , str. 8. 7 Žan Ševalije: Muzika i igra u sufizmu, Sufizam (pri redili Darko Tanasković i Ivan Šop), Beograd, 1981, str. 187. 8 Annemarie Schimmel: The Role of Music in Islamic Mysticism, Istanbul, 2001, str. 10. 9 Ibid. , str. 14. 10 Michael Frishkopf: Tarab (Enchantment) in the Mystic Sufi Chant of Egypt, Kairo, 2001, str. 233. 11 Mevlana Dželaludin Rumi: Jedno Sve (prepevali Aleksandar Đusić i Aleksandar Ljubiša), Beograd, 2007, str. 197-198. 1 Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 69 Uspeh srpskog pozorišta u Teheranu Intervju Mohammada Atebbaija sa Miroslavom Benkom za iranske medije, povodom gostovanja Opere i Teatra Madlenianum iz Beograda i Art Centra Bread and Plays iz Stare Pazove u Iranu sa Benkovom autorskom predstavom „Oslikano injem“ T urneja je, na poziv iranske strane, bi la upriličena od 22. avgusta do 3. se ptembra 2008. godine sa predstavom Mi roslava Benke „Oslikano injem” (Painted in Frost), u koprodukciji Opere i Teatra Madlenianum i Art Centra Bread and Plays. Predstava je odigrana 12 puta na velikoj sceni Gradskog pozorišta u Teheranu. Atebbai: Kakvi su Vaši utisci vezani za nastup tokom gostovanja u Iranu; kako će oni biti viđeni u Srbiji? Benka: Kada je u pitanju kultura i ume tnost, naši mediji, novine, radio i TV, su korektni i sa zadovoljstvom plasi raju svaku vest o uspehu naših ume tnika u inostranstvu. Kada smo sa mojom autorskom predstavom „Hleba i igara” (Bread and Plays) nastupali na 24. Međunarodnom pozorišnom festi valu Fadžr, 2006. u Teheranu, i bili nagrađeni, u Srbiji je vest odjeknula izvanredno. O Festivalu su informisali mnogi mediji. Po povratku u Srbiju govorio sam za novine, radio i TV. Voleo bih da tako bude i ovaj put. Kada je u pitanju moja autorska pred stava „Oslikano injem” (Painted in Frost) radi se o fizičkom teatru koji se obraća publici telesnom ekspresijom, monu mentalnim, snažnim slikama, punim skrivenih simbola, neodoljivom muzi kom i emocijama... Atebbai: Vi se sada spremate da gostujete u Teheranu, imate li neka očekivanja u pogledu toga kako će Vaš komad biti primljen od strane tamošnje publike? 70 Benka: Nadam se da će moja predstava „Oslikano injem” dobro biti primljena u Teheranu, ali to nikada ne mogu pre cizno da ocenim. Tako je bilo u Tehe ranu i sa prijemom publike moje pred stave „Hleba i igara” (Bread and Plays). Na kraju, na završnoj svečanosti na velikoj sceni u Vahdat Hall u Teheranu su usledile ovacije. Slična atmosfera je bila kada smo gostovali sa ovom pred stavom u Beogradu, Sarajevu, Ljublja ni, ali i u Kairu i drugim gradovima... Velika umetnost progovara univerzal nim jezikom, snažnim emocijama i razumljiva je na svim kontinentima – to je odgovor za kojim stalno tragam. U svom traganju za teatarskim izra zom uvek se trudim da pronađem nešto specifično, da pronađem jedinstve nu – samo svoju sliku sveta i plasiram je gledalištu. Trudim se da u prvih pet minuta trajanja predstave uhvatim kon centraciju publike i uvučem je u tok predstave. Osim postojanja osnovne priče, koja ne mora uvek da bude u prvom planu, trudim se da moje pred stave progovaraju jezikom simbola i scenskih metafora. Da vodim predsta vu na nekoliko nivoa... Atebbai: Koliko Vam je poznata iranska kul tura uopšte, i posebno iransko pozorište? Benka: Velika umetnost se inspiriše živo tom i anticipira stvarnost. U okviru svog teatra imam razumevanje i za obi čnog, malog čoveka. Trudim se da nje gov karakter fokusiram, uzdignem na UMETNOST Miroslav Benka ispred Gradskog pozorišta u Teheranu [U pozadini se vidi reklamni pano za predstavu „Oslikano injem“ (Painted in Frost)] jedan viši nivo i plasiram u gledalište. U pozorištu je važno da postavim pra vo pitanje u pravom trenutku nad kojim ćemo se uzajamno zamisliti... To je suština pozorišta. Iransku kulturu sam upoznao deli mično listajući enciklopedije i zahva ljujući internetu. U poslednje vreme prostudirao sam jedinstvenu knjigu o Persepolisu koju sam dobio na pokon od prijatelja Iranca. Ali sve više je upo znajem zahvaljujući gospod inu Mehr dad Agahiju, direktoru Kulturnog centra Islamske Republike Irana u Beogradu i gospodinu Aleksandru Dra goviću, glavnom urednik u časopisa NUR, koji vredno i mudro uređuju ovu publikaciju. Najveće saznanje, koje sam otkrio upravo zahvaljujući ovom časo pisu, je drevni pisac kosmičkih dimen zija, mislilac i mistik, Mevlana Dže laluddin Rumi, kojeg je UNESCO 2007. godine proglasio za jednog od najvećih mislilaca sveta. Voleo bih da radim predstavu po njegov om delu Mesnevija i da pokušamo da je pla siramo čitavom svetu. To su vrednosti o kojim mora i treba da sa-zna čitavo čovečanstvo. Na taj način ćemo postati bolji, bliži jedni drugima. Dostojevski Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 71 je rekao: „Lepota će spasiti svet!” – nesumnjivo, mislio je na duhovnu lepotu. Mudraci će spasiti svet, dobrota, plemenitost, ljubav i razumevanje među ljudima. A najveća lepota je u našim različitostima o kojima su govorili najveći umovi sveta. Različitosti proši ruju vidike, otvaraju horizonte, ople menjuju i obogaćuju čovečanstvo! Atebbai: Recite nam nešto o tome kako ste uradili predstavu „Oslikano injem” i o samom postupku. Da li je ona izvedena u Srbiji ili nekoj drugoj zemlji? Benka: Za moju autorsku predstavu „Osli kano injem” (Painted in Frost) sam pisao scenario oko šest meseci, a sama relizacija je trajala tri meseca. Inspira cija je bila sledeća priča koju mi je ispričala moja majka o seoskom slikaru – živopiscu, koji je nasred sela razapi njao svoj slikarski štafelaj i slikao crkvu. Kada je došao rat, fašisti su u crkvu sa grupom seljana zatvorili i nje govu ljubav i dugli je u vazduh... odmah po oslobođenju, u selo su pristigli oslobodioci – boljševici, a slikar je još uvek, na istom mestu razapinjao šta felaj i slikao crkvu sa nagorelim anđelima na nebu... Prebili su ga skoro na smrt. Kada se slikar oporavio, nje govi najbliži su ga smestili u invalidska kolica, a on je i dalje nastavio da slika isti prizor sa istim žarom. Jedne noći, počeli su da ga posećuju davno zabora vljeni preci, njegova neprežaljena lju bav obrasla u šiblje i drugi likovi sa njegovih slika. Došli su da ga izbave iz ovozemaljskih muka, da ga povedu sa sobom i sahrane za života. Predstava je realizovana u kopro dukciji sa jednim od najlepših srpskih pozorišta Opera&Theatre Madlenianum iz Beograda i naseg Art centra Bread amd Plays iz Stare Pazove. Igrali smo je u Beogradu i Staroj Pazovi na tamo 72 šnjem i našem redovnom repertoaru, nastupali na Međunarodnom pozori šnom festivalu INFANT u Novom Sadu, a osim Teherana očekuje nas tur neja po Evropskoj uniji, u oktobru pred stavićemo se ponovo i u Kairu... Atebbai: Kako biste opisali srpsko pozorište iranskoj publici koje o njemu ima sasvim malo informacija? Benka: Prava, ozbiljna publika je svuda ista i ona na jedan neverovatan način prepoznaje ozbiljne vrednosti. Beograd ima već pedesetak godina jedan od naj boljih pozorišnih festivala sveta, BITEF, koji je zašao u petu deceniju svog postojanja. Na njemu su nastupala naj veća svetska imena savremenog teatra: Piter Bruk (Peter Brook), Ježi Grotovski (Jerzy Grotowski), Tadeuš Kantor (Tade us Kantor), Anatolij Efros (Anatoly Efros), Valerij Fokin (Valery Fokin), Đorđo Stre ler (Giorgo Strehler), Robert Vilson (Robert Wilson), Pina Bauš (Pina Baush) i drugi velikani savremenog teatra. Zahvaljujući i tradiciji staropersijskog pozorišta, a danas teheranskom Među narodnom Fadžr festivalu, smatram da se iranskoj publici otvora prozor u svet teatra. Kada sam 2006. godine (sa svojom predstavom Bread and Plays) boravio u Teheranu na spomenutom festivalu, studentima tamošnjeg Fakul teta dramskih umetnosti održao sam radionicu i shvatio da Iran poseduje jedan veoma ambiciozan i snažan mlad ljudski potencijal koji se sastoji iz ogro mne, neopisive želje za saznanjem... To je u meni izazvalo emocije! Zato se veoma radujem što ću se ponovo sresti sa iranskim prijateljima, sa tamošnjom publikom. Da, mislim da mogu tako da kažem. Pravim prijateljima!... Ostali su mi u pamćenju vaši studenti, pre divna publika, iranska gostoljubivost i ljubaznost koja seže do neprijatnosti. UMETNOST VERSKE TEME Čudesni Kur’an Geri Miler (Gary Miller) N e nazivaju Kur’an čudesnim samo muslimani, koji ga cene i zadovoljni su njime; i nemuslimani ga, takođe, nazi vaju čudesnim. U stvari, čak ga i ljudi koji mnogo mrze islam nazivaju čudesnim. Ono što iznenađuje nemuslimane koji ga detaljno ispituju je to da im Kur’an ne izgleda kao nešto što su očekivali. Pret postavljaju da je pred njima jedna stara knjiga koja je došla pre četrnaest vekova iz arapske pustinje, i očekuju da ona to i bude – stara knjiga iz pustinje. A onda, ot krivaju da ona uopšte ne liči na ono što su očekivali. Pored toga, jedna od prvih stva ri koju neki ljudi pretpostave je to da bi ona, kao jedna stara knjiga iz pustinje, tre balo i da govori o pustinji. I zaista, Kur’an govori o pustinji – neki njegovi ajeti opi suju pustinju – ali on, takođe, govori o mo ru i opisuje kako izgleda morska oluja. Pre nekoliko godina, do nas u Torontu je dospela priča o čoveku koji je bio na tr govačkom brodu i živeo na moru. Neki musliman mu je dao prevod Kur’ana da pročita. Taj mornar nije znao ništa o isto riji islama, ali je bio zainteresovan da pro čita Kur’an. Kada je dovršio čitanje, vratio ga je muslimanu i upitao: „Taj Muhammed, da li je bio mornar?” Bio je impresioniran time koliko je precizno Kur’an opisao mor sku oluju. Kada mu je rečeno da je Muha mmed zapravo živeo u pustinji, to mu je bilo dovoljno. Prihvatio je islam na licu me sta. Bio je toliko impresioniran kur’anskim opisom jer je doživio morsku oluju i znao je da je, ko god je napisao taj opis, morao i sam doživjeti morsku oluju. Opis „talasa, a nad njim talasa, a nad njim oblaka” nije bilo ono što bi neko napisao zamišljajući morsku oluju, nego je to napisao neko ko je znao kako je izgledala morska oluja. To je jedan primer kako Kur’an nije vezan za određeno mjesto ili vreme. Sigurno je da naučne ideje koje su izražene u njemu ne izgledaju kao da su nastale u pustinji pre četrnaest vekova. Mnogo vekova pre početka Muhamme dovog poslanstva, postojala je jedna veo ma poznata teorija atomizma koju je ra zradio grčki filozof Demokrit. On i njegovi sljedbenici su pretpostavljali da se mate rija sastoji od sitnih, neuništivih i nede ljivih čestica koje se nazivaju atomi. Arapi su, takođe, prihvatali taj isti koncept; u stvari, arapska reč zerret (persijski zarre) obično se koristila za najmanju česticu po znatu čoveku. Danas je moderna nauka otkrila da se i ova najmanja čestica mate rije, ili atom, koji ima ista svojstva kao i njegov element, može podeliti na svoje sastavne delove. To je nova ideja koja se razvila u prošlom veku; ipak, veoma je in teresantno da je ova informacija bila za beležena u Kur’anu koji kaže: „On (tj. Allah) je Svestan težine atoma na nebe sima i na zemlji, pa čak i onoga što je manje od toga...” Bez sumnje, pre četr naest vekova je ova izjava morala zvučati neobično, pa čak i jednom Arapinu. Za njega je zerret bila najmanja stvar koja postoji. I zaista, ovo je dokaz da Kur’an nije zastareo. Još jedan primer onoga što bi neko mogao da očekuje u jednoj „staroj knjizi” i što se tiče zdravlja i medicine, jesu za stareli lekovi ili načini lečenja. Različiti Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 73 Stranica Časnog Kur’ana ispisana vrstom pisma poznatim kao mohaqaq (14. vek) istorijski izvori tvrde da je Poslanik davao neke savete o zdravlju i higijeni, ali većina tih saveta se ne nalaze u Kur’anu. Na prvi pogled, nemuslimanu ovo može izgledati kao nemarna omaška. Oni ne mogu razu meti zašto Allah nije „uključio” u Kur’an 74 takve korisne informacije. Neki muslima ni pokušavaju da objasne ovaj nedostatak sledećim argumentom: iako su Poslaniko vi saveti bili razumni i primenljivi u vre menu u kojem je živio, Allah je zahvaljuju ći Svojoj bezgraničnoj mudrosti znao da VERSKE TEME će kasnije doći do medicinskog i naučnog napretka koji bi učinili da Poslanikovi sa veti izgledaju zastareli. Kada dođe do ka snijih otkrića, ljudi bi mogli reći kako se te informacije ne slažu sa onim što je dao Poslanik. Stoga, budući da Allah nikada ne bi dao priliku nemuslimanima da tvr de kako postoje kontradikcije u Kur’anu ili Poslanikovom učenju, On je u Kur’an uključio samo informacije i primere koji će izdržati ispit vremena. Ipak, kada čovek počne da proučava stvarne istine Kur’ana kao Božije objave, cela stvar ubrzo dobija pravu perspektivu, a greška u takvoj argumentaciji postaje ja sna i razumljiva. Moramo razumeti da je Kur’an Božija objava, a kao takva, sve in formacije u njoj su Božanskog porekla. To su Allahove reči koje su postojale pre stva ranja sveta i tako im ništa ne može biti dodato, podmetnuto ili izmenjeno. U su štini, Kur’an je postojao i bio kompletan pre stvaranja Poslanika Muhammeda, ta ko da on ne može nikako sadržati bilo kakve Poslanikove reči ili savete. Doda vanje takvih informacija očigledno bi se suprotstavilo svrsi zbog koje Kur’an po stoji, kompromitovalo njegov autoritet i učinilo ga neautentičnim kao Božansku objavu. Kao rezultat toga, u Kur’anu nema ni kakvih „narodnih lekova” za koje bi neko mogao tvrditi da su zastareli, niti ima bilo kakvih ljudskih stavova o tome šta je do bro za zdravlje, koja je hrana najbolja ili šta će izlečiti ovu ili onu bolest. U stvari, Kur’an spominje samo jednu stvar koja se tiče medicinskog lečenja i koju ne može niko osporiti. On tvrdi da med poseduje lekovito dejstvo. Naravno, ja ne mislim da postoji osoba koja se sa tim neće složiti! Ako neko pretpostavi da je Kur’an pro izvod ljudskog uma, onda će on očekivati da u njemu pronađe nešto od onoga što se odvijalo u umu čoveka koji ga je „sasta vio.” U stvari, određene enciklopedije i razne druge knjige tvrde da je Kur’an pro izvod halucinacija koje je Muhammed pro življavao. Ako su te tvrdnje istinite, ako je zaista Kur’an nastao iz nekih psiholoških problema u Muhammedovom umu, onda bi dokazi za to morali biti vidljivi u samom Kur’anu. Da li postoje takvi dokazi? Da bismo odredili da li postoje ili ne postoje, moramo prvo odrediti šta se događalo u njegovim mislima u to vreme, a onda po tražiti te misli i razmišljanja u Kur’anu. Poznato je da je Muhammed imao jako težak život. Sva njegova deca su umrla pre njega, osim jedne ćerke, a imao je i su prugu koja mu je bila jako draga i značajna, i koja je umrla pre njega u veoma kritičnom periodu njegovog života. U stvari, ona je morala biti velika žena zbog toga što je Muhammed, kada je primio prvu objavu, uplašen pobegao kući k njoj. Sigurno je da ni danas nećete lako pronaći Arapina koji će reći: „Toliko sam se uplašio da sam otrčao kući svojoj ženi.” Oni jednostavno nisu takvi. Pa ipak, Muhammed se sa svo jom suprugom osećao dovoljno sigurnim da učini takvo nešto. Eto koliko je uticajna i jaka žena ona bila. Iako ovi primeri pokazuju samo neko liko tema koje su morale biti u Muhamme dovim mislima, oni su dovoljno jaki po svom intenzitetu da dokažu moj stav. Kur’an ne spominje ni jednu od ovih stva ri, ni smrt njegove dece, ni smrt njegove voljene saputnice i supruge, ni njegov strah od prvih objava koje je na tako predivan način podelio sa svojom ženom – ništa od toga; ipak, ove stvari su ga morale povre diti, smetati mu i zadavati mu bol i tugu za vreme perioda njegovog psihološkog razmišljanja, toliko da bi oni, kao i druge stvari, bili evidentni ili makar spomenuti u tekstu Kur’ana. Jedan zaista naučni pristup Kur’anu je moguć, jer Kur’an nudi nešto što ne nude druge svete knjige, niti, uostalom, druge religije. To je ono što naučnici zahtevaju. Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 75 Danas postoje mnogi ljudi koji imaju neke ideje i teorije o tome kako svemir funkcioniše. Ti ljudi su svuda oko nas, ali naučna zajednica se ne trudi čak ni da ih posluša. To je zbog toga što u poslednjem veku naučna zajednica zahtevala test au tentičnosti. Oni kažu: „Ako imate neku teoriju, nemojte nas sa njom zamarati uko liko zajedno sa njom ne donesete i način na koji bismo mogli da dokažemo da li ste bili u pravu ili ne.” Takav test je upravo razlog zbog koje ga je naučna zajednica poslušala Ajnštajna početkom ovoga veka. On je došao sa no vom teorijom i rekao: „Ja verujem da sve mir funkcioniše ovako; a evo i tri načina koji će pokazati da li možda nisam u pra vu!” Onda je naučna zajednica njegovu teoriju podvrgla testovima i ona je u roku od šest godina prošla sva tri. Naravno, to ne dokazuje da je on bio velikan, ali do kazuje da je zaslužio da ga poslušaju jer je rekao: „Ovo je moja ideja; a ako želite da dokažete da nisam u pravu, uradite ovo ili probajte ono.” To je upravo ono što Kur’an ima – testove autentičnosti. Neki su stari i već su dokazani kao istiniti, a neki i danas postoje. U suštini, on tvrdi: „Ako ova knjiga nije ono što tvrdi da jeste, onda sve što treba da uradite jeste ovo ili ono, kako biste dokazali da nije u pravu.” Naravno, za hiljadu i četiri stotine godina, niko nije uspeo da uradi „ovo ili ono” i tako se Kur’an i dalje smatra istinitim i autentičnim. Predlažem vam da sledeći put kada uđete u diskusiju o islamu sa nekim, a on tvrdi da poseduje istinu, a da ste vi u mraku, ostavite sve ostale argu mente po strani i prvo postavite ovo pi tanje: „Postoji li ikakav falsifikacioni test u tvojoj religiji? Da li u tvojoj religiji po stoji nešto što će dokazati da nisi u pravu ako ja tebi mogu dokazati da to postoji – bilo šta?” Mogu vam odmah obećati da ljudi neće imati ništa – nikakav test, nika kav dokaz, ništa! To je zbog toga što oni 76 okolo ne propovedaju ideju da ne samo da treba da predstave ono u što vjeruju, nego bi takođe trebalo da drugima pruže priliku da dokažu kako oni nisu u pravu. Ipak, islam to čini. Savršen primer toga kako Kur’an pruža čoveku priliku da pro veri njegovu autentičnost i „dokaže da ni je tako” nalazi se u njegovom četvrtom poglavlju. Da budem iskren, bio sam za čuđen kada sam prvi put otkrio ovaj iza zov. Allah kaže: „A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Allaha, sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti.” (Žene, 82). Ovo je otvoren izazov nemuslimani ma. U suštini, on ih poziva da pronađu grešku. Pored ozbiljnosti i teškoće ovog izazova, samo njegovo postavljanje, na prvom mestu, nije u ljudskoj prirodi i nije u skladu sa čovekovom ličnošću. Student neće polagati ispit na fakultetu i, nakon što ga završi, napisati u dnu ispitnog pa pira poruku ispitivaču i reći: „Ovaj rad je savršen. U njemu nema nijedne greške. Na đite makar jednu ako možete!” On to je dnostavno neće uraditi. Taj profesor ne bi zaspao dok ne bi pronašao grešku! Pa ipak, to je način na koji Kur’an prilazi ljudima. Još jedan interesantan stav koji Kur’an stalno iznova ponavlja jeste njegovo save tovanje čitaoca. Kur’an obaveštava toga čitaoca o raznim činjenicama i onda ga sa vetuje: „Ako želiš da saznaš više o ovome ili onome, ili ako sumnjaš u ono što je re čeno, onda treba da upitaš one koji imaju znanje.” Ovaj stav takođe začuđuje. Nije uobičajeno da jedna knjiga koja dolazi od nekoga ko nije obrazovan o geografiji, bo tanici, biologiji, itd., diskutuje o tim tema ma, a onda savetuje čitaoca da upita one koji znaju ako u bilo šta sumnja. U svakoj epohi, bilo je muslimana koji su sledili savet Kur’ana i došli do začuđu jućih otkrića. Ako pogledate radove mu slimanskih naučnika pre mnogo vekova, pronaći ćete da su puni citata iz Kur’ana. VERSKE TEME Ta dela tvrde da su naučnici istraživali na tome i tome mestu, tražeći nešto. Oni po tvrđuju da je razlog zbog kojega su tražili baš na tome mestu bio taj da ih je Kur’an uputio u tome pravcu. Na primer, Kur’an spominje čovekovo poreklo i onda kaže či taocu: „Istraži ga!” On mu daje nagoveštaj gde da istražuje, a zatim kaže da o tome čovek treba više da sazna. To je nešto što današnji muslimani većinom previde – ali ne uvek, kao što ćemo ilustrovati sledećim primerom. Pre nekoliko godina, jedna grupa ljudi iz Rijada u Saudijskoj Arabiji, skupila je sve ajete iz Kur’ana koji su govorili o em briologiji, o razvoju ljudskog bića u materici. Oni su rekli: „Evo šta Kur’an kaže. Da li je to is tina?” U suštini, oni su prihvatili savet Kur’ana da upitaju ljude koji znaju. Oni su odabra li, tako se desilo, jednog nemuslima na koji je profesor embriologije na Uni verzitetu u Torontu. Njegovo ime je Kejt Mur (Keith Moore), on je autor udžbenika o em briologiji i svetski stru čnjak iz te oblasti. Pozvali su ga u Rijad i rekli, „Evo šta Kur’an kaže o va šoj nauci. Da li je u pravu? Šta nam možete reći?” Dok je bio u Rijadu, ponudili su mu svu pomoć koja mu je bila potrebna u pre vođenju i svu saradnju koju je zatražio. Bio je toliko iznenađen onim što je otkrio da je izmenio svoje udžbenike. U stvari, u drugom izdanju jedne od njegovih knjiga, koja se zove „Pre nego što smo se rodili,” u drugom izdanju o istoriji embriologije, on je dodao neki materijal koji nije bio u prvom izdanju, zbog onoga što je prona šao u Kur’anu. I zaista, ovo pokazuje da je Kur’an bio ispred svog vremena i da oni koji u njega veruju znaju ono što drugi lju di ne znaju. Imao sam to zadovoljstvo da intervjui šem dr Kejta Mura u jednom televizijskom programu, i opširno smo razgovarali o ovome – prikazivali smo i slajdove, i tako dalje. On je spomenuo da neke stvari koje Kur’an tvrdi o razvoju ljudskog bića nisu bile poznate do pre trideset godina. U stva ri, on je rekao da je jedna određena činje nica – kur’anski opis ljudskog bića kao ugruška zakačenog kao pijavica (‘alaqa) – u jednom trenutku njemu bila nepoznata. Ali, kada ju je proverio, pronašao je da je istinita i tako ju je dodao svojoj knjizi. Rekao je: „Nisam se toga nikada setio!” i otišao je u odsek zoologije gdje je zatražio fotografiju pi javice. Kada je otkrio da je izgledala baš kao i ljudski embrion, odlu čio je da uključi obe slike u jedan od svo jih udžbenika. Dr Mur je, takođe, na pisao knjigu o kli ničkoj embriologiji i kada je objavio tu in formaciju u Torontu, ona je izazvala pravu po metnju u celoj Kanadi. To je bilo na naslovnim stranicama nekih časopisa širom Kanade, a neki od naslova su bili dosta smešni. Na primer, jedan naslov je glasio: „Začuđujuće otkri će u jednoj drevnoj knjizi!” Iz ovog pri mera je bilo očigledno da ljudi nisu jasno razumeli o čemu se tu radilo. U stvari, jedan novinar je upitao profesora Mura: „Zar ne mislite da su možda Arapi znali za ove stvari – za opis embriona, njegovo pojavljivanje i kako se menja i raste? Mo žda nisu bili naučnici, ali su možda pre duzeli neka njima svojstvena okrutna ispi tivanja – možda su kasapili ljude i istražili te stvari?” Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 77 Profesor je odmah objasnio novinaru da je propustio jednu veoma važnu činje nicu – svi slajdovi embriona koji su bili pokazani i prikazani na filmu, došli su od slika koje su snimljene pod mikroskopom. Rekao je: „Nema značaja da li je neko po kušao da otkrije embriologiju pre četrnaest vekova, oni to nisu mogli videti!” Svi ku r’anski opisi pojavljivanja embriona govo re o čestici koja je toliko sićušna da bi je oko videlo; stoga je potreban mikroskop da bi se to videlo. Pošto je taj aparat pro nađen tek pre nešto više od dvesta godina, dr Mur se narugao: „Možda je pre četr naest vekova neko tajno imao mikroskop i sproveo ovo istraživanje, ne praveći ni gde ni jednu grešku. Onda je nekako na učio Muhammeda i ubedio ga da te infor macije stavi u svoju knjigu. Onda je uništio opremu i zauvek sačuvao tajnu. Verujete li u to? Ne bi trebalo, osim ukoliko ne do nesete neki dokaz, jer je to tako besmislena teorija.” U suštini, kada je bio upitan kako objašnjava ove informacije u Kur’anu, dr Mur je odgovorio: „To je mogla biti samo Božija objava.” Iako se u prethodno spomenutom pri meru čoveka koji istražuje informacije iz Kur’ana radi o jednom nemuslimanu, to je i dalje verodostojno jer je taj čovek jedan od onih koji su upoznati sa temom koja se istražuje. Da je neki laik tvrdio da je ono što Kur’an tvrdi o embriologiji istinito, onda ne bismo morali nužno prihvatiti njegovu reč. Ali, zbog visokog položaja, velikog ugleda i autoriteta koje ljudi daju naučnicima, prirodno se pretpostavlja da ako oni istražuju neku temu i dođu do za ključka koji se zasniva na tom istraživanju, onda je njihov zaključak ispravan. Jedan od kolega profesora Mura, Mar šal Džonson (Marshall Johnson), bavio se geologijom na Univerzitetu u Torontu. Po stao je veoma zainteresovan za činjenicu da su kur’anske izjave o embriologiji tako tačne, tako da je upitao muslimane da sa 78 kupe sve što je bilo u Kur’anu a odnosilo se na njegovu specijalnost. Ponovo su lju di bili veoma začuđeni zbog otkrića. Pošto se u Kur’anu govori o velikom broju tema, sigurno bi trebalo mnogo vremena da se svaka od njih iscrpi. Za ovu diskusiju je dovoljno da kažemo kako Kur’an daje ve oma jasne i koncizne izjave o raznim te mama, dok u isto vreme savetuje čitaoca da proveri autentičnost tih izjava istražu jući te teme uz pomoć naučnika. A kao što smo pokazali, Kur’an se pokazao kao auten tičan. Bez sumnje, postoji stav u Kur’anu koji se nigde drugo ne može naći. Intere santno je kako Kur’an, kada daje neku in formaciju, obično kaže čitaocu: „Ovo ra nije nisi znao.” I zaista, ne postoji nijedan drugi sveti tekst koji tvrdi nešto slično. Svi ostali drevni spisi i tekstovi koje ljudi imaju daju mnogo informacija, ali uvek uz to navedu odakle dolaze te informacije. Na primer, kada Biblija diskutuje o dre vnoj istoriji, ona kaže da je ovaj kralj živeo ovde, onaj se borio u određenoj borbi, ne ki drugi je imao toliko i toliko sinova, i ta ko dalje. Ali, ona uvek govori da, ukoliko želite dodatne informacije, treba da proči tate knjigu toga i toga, jer odatle podaci po tiču. Za razliku od tog koncepta, Kur’an čitaocu daje informacije i tvrdi da su te in formacije nešto novo. Naravno, uvek je prisutan savet da se date informacije istra že i da se njihova autentičnost proveri. In teresantno je da takav koncept nikada ni su dovodili u pitanje nemuslimani pre četrnaest vekova. I zaista, Mekanci koji su mrzeli muslimane i koji su s vremena na vreme slušali takve objave koje su tvrdile da donose nove informacije, ipak nikada nisu ustali i rekli: „To nije novo. Mi znamo odakle je Muhammed dobio te informacije. Učili smo to u školi.” Nikada nisu uspeli osporiti autentičnost Kur’ana, jer je on zaista i bio nešto novo! Sledeći savet koji im je Kur’an dao da istra žuju nove informacije, grupa muslimana VERSKE TEME Stranica Časnog Kur’ana u mohaqaq pismu (16. vek) Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 79 je za vreme Omerovog hilafeta bila posla na da pronađe zid Zul-Karnejna. Pre obja vljivanja Kur’ana, Arapi nisu nikada čuli za jedan takav zid, ali su uspeli da ga pro nađu zbog toga što ga je Kur’an opisao. On se nalazi u Durbendu u današnjem So vjetskom Savezu. Ovde moramo naglasiti da, iako Kur’an iznosi istinite tvrdnje o mnogim stvarima, to i dalje ne mora da znači da se radi o Bo žijoj objavi. Na primer, telefonski imenik sadrži tačne informacije, ali to ne znači da je on Božanska objava. Pravi problem leži u tome da čovek mora izneti neki dokaz o izvoru kur’anskih informacija. Akcenat je na čitaocu. Niko ne može osporiti autentičnost Ku r’ana bez dobrih dokaza. Ako bi se desilo da neko pronađe grešku, to bi mu dalo za pravo da odbaci Kur’an. Upravo na to nas Kur’an po ziva. Jednom mi je prišao jedan čo vek nakon što sam održao neko pre davanje u Južnoj Africi. Bio je vrlo ljut zbog onoga što sam ja rekao i rešio: „Večeras ću otići kući i pronaći grešku u Kur’anu.” „Naravno”, rekao sam. „Česti tam. To je najinteligentnija stvar koju si mogao izreći.” Zaista, ovaj pristup bi tre balo da koriste muslimani kada prilaze onima koji sumnjaju u autentičnost Kur’ana, jer sam Kur’an nudi takav isti izazov. Na kon što prihvate izazov i otkriju da je istinit, ljudi će neizbežno poverovati u Kur’an jer ga neće moći odbaciti. U stvari, Kur’an će pobuditi njihovo poštovanje zbog toga što su oni sami potvrdili i proverili njegovu autentičnost. 80 Još jedna važna činjenica koja se uvek mora iznova ponavljati je to da, ukoliko je neko u nemogućnosti da sam objasni fe nomen kao što je autentičnost Kur’ana, to ne znači da on mora prihvatiti postojanje toga fenomena ili nečije drugo objašnjenje. Da budem određeniji, ako neko ne može da objasni nešto, to ne znači da on mora prihvatiti tuđe objašnjenje. Ipak, čovekovo odbijanje da prihvati tuđa objašnjenja vraća teret dokazivanja na njega samoga, da on individualno nađe rešenje. Ova te orija se može primeniti na mnoge stvari u životu, ali se na najlepši način slaže sa kur’anskim izazovom, jer stvara teškoće onome ko kaže: „Ne verujem u to.” Čim odbije, čovek je dužan da sam nađe objašnjenje ukoliko smatra da su tuđi odgovori neadekvatni. U stvar i, u jednom kur’anskom ajetu koji se često po grešno prevodi na engleski, Allah spominje čoveka kojemu je istina objašnjena. On je zan emario svoju dužnost jer je, nakon što je čuo novu in formaciju, otišao a da je nije proverio. Dru gim rečima, krivac je onaj koji čuje nešto i ne proveri da li je to istinito. Od čoveka se očekuje da sortira sve informacije i odluči šta se treba odbaciti od njih, a šta je po trebno sačuvati i od čega se kasnije može izvući neka korist. On ne može dopustiti da mu informacije budu pomešane u gla vi. One se moraju postaviti na određeno mesto i treba im se kasnije vraćati. Na pri mer, ako je informacija i dalje neprovere na, onda čovek mora odrediti da li je bliža istini ili laži, ali ako su sve činjenice već VERSKE TEME iznesene, onda se treba apsolutno odlučiti koja je od te dve opcije ispravna. No, čak i ako neko nije siguran u istinitost neke in formacije, i dalje je neophodno da ih re gistruje pod firmom „nisam siguran.” Iako ova poslednja opcija izgleda beskorisna, u stvari je korisna za donošenje kasnijeg konačnog zaključka i nateraće osobu da je u najmanju ruku zapamti, istraži i razmisli o njoj. Ova bliskost sa informacijom će čoveku dati izvesnu „granicu” kada dođe do daljih istraživanja i novih informacija i saznanja. Važno je da se čovek suoči sa činjenicama, a ne da ih jednostavno odbaci zbog svoje nezainteresovanosti. Prava sigurnost u istinitost Kur’ana je evidentna u samopouzdanju koje njime dominira, a to samopouzdanje dolazi od jednog drugog pristupa problemu, od is crpljivanja raznih alternativa. U suštini, Kur’an tvrdi: „Ova knjiga je Božije otkro venje; ako ne verujete u to, onda, šta je to?” Drugim rečima, čitalac se poziva da smisli neko drugo objašnjenje. Evo jedne knjige sastavljene od papira i mastila. Oda kle ona dolazi? Ona tvrdi da je Božija ob java; ako nije, onda – gde je njen izvor? Interesantna je činjenica da još niko nije ponudio zadovoljavajuće objašnjenje. U stvari, sve alternative su iscrpljene. Kao što su to utemeljili nemuslimani, ove alter native se u suštini svode na dve međuso bno isključive škole mišljenja, koje insisti raju na jednoj ili na drugoj alternativi. S jedne strane, postoji jedna velika gru pa ljudi koja je proučavala Kur’an stoti nama godina i koja tvrdi: „U jedno smo sigurni – taj čovek, Muhammed, mislio je da je Božiji poslanik. On je bio lud!” Oni su sigurni da je Muhammed s.a. nekako bio obmanut. S druge strane, postoji jedna druga grupa koja tvrdi: „Zbog ovih doka za, jedina stvar koju znamo zasigurno je ta da je taj čovek, Muhammed, bio lažov!” Ironija je u tome da ove dve grupe nikada nisu uspele da se dogovore bez neslaganja. U stvari, mnoga dela o islamu obično se oslanjaju na obe teorije. Ona započinju ti me što kažu da je Muhammed s.a. bio lud, a završavaju tvrdnjom da je on bio lažov. Oni nikada nisu uspeli da shvate da nije mogao da bude to oboje! Na primer, ako je neko lud i zaista mi sli da je Božiji poslanik, onda on ne sedi do duboko u noć i ne planira: „Kako ću sutra prevariti ljude da pomisle da sam poslanik?” On zaista veruje da je poslanik, i veruje da će mu odgovor biti dat kroz objavu. U stvari, veliki deo Kur’ana obja vljen je kao odgovor na pitanja. Neko bi postavio Muhammedu s.a. neko pitanje, a onda bi došla objava sa odgovorom. Si gurno je da, ako je neko lud i veruje da će mu anđeo staviti reči u usta, kada mu ne ko postavi neko pitanje, on misli da će mu anđeo dati odgovor. On to zaista misli za to što je lud. On neće nikome reći da malo pričeka a onda se obratiti svojim prijate ljima i upitati ih: „Zna li iko odgovor?” Takav tip ponašanja je karakterističan za nekoga ko ne veruje da je poslanik. Ono što nemuslimani odbijaju da prihvate je činjenica da ne može biti i jedno i drugo. Neko može biti ili lud, ili lažov. Može biti samo jedno ili nijedno, ali sigurno ne mo že biti oboje! Akcenat je na činjenici da su ove dve lične osobine bez sumnje među sobno isključive. Sledeći scenario je dobar primer vrste kruga u kojemu se nemuslimani stalno vrte. Ako upitate jednoga od njih odakle dolazi Kur’an, on će vam reći da on dolazi iz uma ludog čoveka. Onda ga vi upitate, ako je zaista došao iz njegove glave, gde je onda dobio informacije koje su u njemu sadržane? Sigurno je da Kur’an spominje mnoge stvari sa kojima Arapi nisu bili upoznati. Dakle, kako bi objasnio činjenicu koju ste mu izneli, on menja svoj stav i kaže: „Dobro, možda i nije bio lud. Možda mu je neki stranac doneo te informacije. Dakle, lagao je i rekao ljudima da je Božiji Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 81 poslanik.” U tome trenutku ga morate upi tati: „Ako je Muhammed bio lažov, odakle mu onda samopouzdanje? Zašto se pona šao kao da je zaista mislio da je poslanik?” Konačno sateran u ćošak, kao mačka, on brzo izbacuje prvi odgovor koji mu pada na pamet. Zaboravljajući da je već iscrpio tu mogućnost, on tvrdi: „Dobro, možda on nije bio lažov. Verovatno je bio lud i zaista je mislio da je poslanik.” I tako on ponovo započinje uzaludni krug. Kao što smo ranije spomenuli, postoje mnoge informacije koje se nalaze u Kur’ anu čiji izvor se ne može pripisati nikome drugome do Allahu. Na primer, ko je oba vestio Muhammeda o zidu Zul-Karnejna, koji se nalazi na stotine kilometara prema severu? Ko mu je pričao o embriologiji? Kada ljudi sakupe činjenice poput ovih, ako nisu voljni da njihovo postojanje pri pišu Božanskom izvoru, oni se automatski oslanjaju na pretpostavku da je neko do neo Muhammedu te informacije i da ih je on upotrebio da prevari ljude. Ali, ova te orija se lako može oboriti sa jednim je dnostavnim pitanjem: ako je Muhammed bio lažov, odakle mu onda samopouzda nje? Zašto je nekim ljudima rekao u lice ono što drugi ne bi nikada mogli reći? Ta kvo samopouzdanje potpuno zavisi od njegove uverenosti da poseduje Božansku objavu. Na primer, Poslanik s.a. je imao jednog strica koji se zvao Ebu Leheb. Taj čovek je toliko mrzeo islam da je imao običaj da prati Poslanika s.a. kako bi ga uterivao u laž. Ako bi Ebu Leheb video Poslanika s.a. kako priča sa nekim stran cem, sačekao bi da se oni rastanu a onda bi mu prišao i upitao: „Šta ti je rekao? Da li je rekao da je ovo crno? E, pa, ovo je be lo. Da li je rekao da je jutro? E, pa, sada je noć.” Verno je govorio upravo suprotno od onoga što bi čuo da govore Muhammed s.a. i muslimani. Ali, otprilike deset godi na pre nego što je Ebu Leheb umro, o nje mu je objavljeno jedno kratko poglavlje u 82 Kur’anu. Ono je jasno govorilo o tome da će Ebu Leheb otići u vatru (tj. u pakao). Drugim rečima, potvrdilo je da on nikada neće postati musliman i da će stoga biti zauvek osuđen. Tokom čitavih deset go dina, sve što je Ebu Leheb morao da kaže bilo je: „Čuo sam da je Muhammedu obja vljeno da se ja nikada neću promeniti, da nikada neću postati musliman i da ću biti bačen u paklenu vatru. E, sad hoću da po stanem musliman. Kako vam se to sviđa? Šta sad mislite o vašoj Božanskoj objavi?” Ali, Ebu Leheb to nikada nije uradio. A to je upravo bilo ono što bismo očekivali od njega, budući da je uvek pokušavao da protivreči islamu. U suštini, Muhammed s.a. je rekao: „Mrziš me i želiš da završiš sa mnom? Evo, reci ove reči i sa mnom je svršeno. Hajde, reci ih!” Ali, Ebu Leheb ih nikada nije izgovorio. Deset godina! Za sve to vreme nije prihvatio islam ili čak postao blagonaklon prema njemu. Kako je Muhammed s.a. mogao sa sigurnošću znati da će Ebu Leheb ispuniti kur’ansko proročanstvo, ako zaista nije bio Božiji po slanik? Kako je mogao biti tako samou veren da dâ nekome rok od deset godina da diskredituje njegovu tvrdnju o poslan stvu? Jedini odgovor je taj da je Muha mmed zaista bio Božiji poslanik, jer, da bi uputio tako riskantan izazov, morao je bi ti potpuno siguran da poseduje Božansku objavu. Još jedan primer Muhammedovog sa mopouzdanja o svom poslanstvu i o tome da su i on i njegova poruka pod Božijom zaštitom, možemo pronaći u hidžri. Kada je Muhammed napustio Meku i sakrio se sa svojim drugom Ebu Bekrom u pećini za vreme planskog iseljenja muslimana u Medinu, njih dvojica su jasno videli ljude koji su došli da ih ubiju i Ebu Bekr je bio uplašen. Uistinu, da je Muhammed bio la žov, falsifikator i čovek koji je pokušavao da prevari ljude kako bi oni mislili da je on Božiji poslanik, čovek bi mogao očekivati VERSKE TEME Stranica Časnog Kur’ana ispisana kaligrafskim stilovima mohaqaq, sols i nash (17. vek) da on u takvoj situaciji kaže Ebu Bekru: „Hej, Ebu Bekre, pogledaj ima li neki stra žnji izlaz u ovoj pećini.” Ili: „Sakrij se u onaj tamo ćošak i budi miran.” U stvari, ono što je Muhammed zaista rekao Ebu Bekru oslikava njegovo samopouzdanje. Rekao mu je: „Smiri se! Allah je uz nas i On će nas sačuvati!” Dakle, ako znamo da je on obmanjivao ljude, onda se moramo upitati, odakle mu Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 83 takav stav? U stvari, ovakvo ponašanje Jevreja koji su bili prisutni, rekli su puni uopšte nije karakteristično za nekoga ko nepoverenja: „Ovo je sotona. Sotona mu je lažov ili falsifikator. Kao što je već re je pomogao!” Ova se priča stalno ponavlja čeno, nemuslimani se stalno vrte u krug i uvežbava u crkvama širom sveta i ljudi pokušavajući da pronađu izlaz. Neki po zbog nje liju gorke suze uz reči: „O, da sam kušavaju da objasne otkrića u Kur’anu bez samo ja bio tamo, ne bih bio tako glup kao njihovog pripisivanja pravom uzroku. S ti Jevreji!” Ironija leži u tome da ti ljudi jedne strane, oni će reći ponedeljkom, sre rade upravo ono što su ti Jevreji radili, jer dom i petkom: „Taj čovek je bio lažov.”, a kada im za samo tri minuta pokažeš jedan s druge strane, utorkom, četvrtkom i su mali deo Kur’ana, sve što imaju da kažu botom: „On je bio lud.” Oni odbijaju da je: „Da, to je sotonino delo. Tu knjigu je na prihvate činjenicu da oba rešenja ne mogu pisao đavo!” Zbog toga što su saterani u biti tačna; ipak, koriste oba izgovora da ćošak i ne mogu pronaći nikakav pametan objasne informacije u Kur’anu. odgovor, pribegavaju najkraćem i najotr Pre otprilike sedam godina, jedan sve canijem izgovoru kojega se mogu setiti. štenik me je posetio kod kuće. U sobi u Još jedan primer koji govori o tome kako kojoj smo sedeli, bio je jedan primerak su ljudi pribegavali ovom izgovoru može Kur’ana na stolu, okrenut se pronaći u objašnjenju naslovom na dole, tako da Mekanaca što se tiče izvo sveštenik nije znao o kojoj ra Muhammedove poru „A zašto oni ne razmisle se knjizi radi. Usred disku ke. Oni su govorili: „Đa o Kur’anu? Da je on od sije, pokazao sam na Kur’ voli Muhammedu donose nekog drugog, a ne od an i rekao: „Ja verujem u Kur’an!” Ali, baš kao i za Allaha, sigurno bi u tu knjigu.” Gledajući u svaki drugi prigovor, Kur’ njemu našli mnoge Kur’an, ne znajući o kojoj an daje odgovor. protivrečnosti.” je knjizi reč, on je odgovo Jedan ajet iz Kur’ana rio: „Kažem ti, ako ta knji glasi: „I oni kažu: Zaista, ga nije Biblija, onda je si njega su opseli džinni, ali gurno delo nekoga čoveka.” Rekao sam: on (Kur’an) je samo opomena svetovima.” „Dopusti da ti kažem nekoliko stvari o toj Ovako Kur’an daje odgovor na jednu ta knjizi.” Za samo tri ili četiri minuta ispri kvu teoriju. U stvari, postoje mnogi argu čao sam mu nekoliko stvari koje se nalaze menti u Kur’anu koji pobijaju teoriju da u Kur’anu, i nakon ta tri ili četiri minuta, su đavoli doneli objavu Muhammedu s.a. on je potpuno promenio svoje mišljenje i Na primer, u 26. suri, Allah kaže: „Kur’an izjavio: „U pravu si. Tu knjigu nije napisao ne donose šejtani (đavoli), nezamislivo čovek. Napisao ju je đavo!” Uistinu, takav je da oni to čine; oni to nisu kadri, oni stav nije baš najbolje rešenje, iz mnogih nikako ne mogu da ga prisluškuju.” Na razloga. Kao prvo, to je prebrz i otrcan još jednom mjestu, Kur’an nas savjetuje: zaključak. To je prinudni izlaz iz neugodne „I kada izgovaraš reči Kur’ana, traži za situacije. Na primer, postoji jedna poznata štitu od Allaha od prokletoga šejtana priča u Bibliji koja navodi da je jednoga (sotone).” Dakle, zar je ovo način na koji sotona dana Isus podigao jednog čoveka iz mr tvih i kako su to videli neki Jevreji. Čovek piše knjigu? On kaže čoveku: „Pre nego je bio mrtav četiri dana, a kada je Isus na što pročitaš moju knjigu, zamoli Boga da išao, samo je rekao: „Ustani!”, i čovek je te sačuva od mene.” To je vrlo čudno. Za ustao i odšetao odatle. Videvši to, neki od ista, čovek bi i mogao napisati nešto tako, 84 VERSKE TEME ali da li je to mogao učiniti sotona? Mnogi može se istražiti i utvrditi kao istinito. Po ljudi ne mogu da se odluče po ovome pi što su činjenice takav problem za mitoma tanju. S jedne strane, oni tvrde da sotona na, kada psiholog pokuša da izleči čoveka ne bi uradio nešto ovako čak ni kada bi koji pati od takvog poremećaja, on ga stal mogao, jer mu Bog ne bi dozvolio. S druge no suočava sa činjenicama. Na primer, ako strane, oni veruju da je sotona samo malo je neko mentalno bolestan i tvrdi da je niži od Boga. U suštini, oni pretpostavlja engleski kralj, psiholog mu neće reći: „Ne, ju da đavo verovatno može učiniti sve ti nisi kralj. Ti si lud.” On to jednostavno ono što Bog čini. Kao rezultat toga, kada neće učiniti. Umesto toga, suočiće ga sa oni čitaju Kur’an, koliko god da su zapa činjenicama i reći će: „U redu, ti kažeš da njeni njegovim čudesnim istinama, i dalje si engleski kralj. Reci mi onda gde je danas insistiraju na tvrdnji: „Ovo je došlo od đa kraljica? A gde ti je glavni savetnik? Gde vola!” Hvala Bogu, muslimani nemaju ova ti je straža?” Kada čovek upadne u nevolju kav stav. Iako đavo može imati nekakve u pokušaju da se suoči sa tim činjenicama, sposobnosti, one se ne mogu ni približiti pokušaće da pronađe izgovore i reći će: Allahovim sposobnostima. Ni jedan mu „Uh... kraljica... otišla je kod njene majke. sliman ne može biti musliman ukoliko u Uh... glavni savetnik... znate, on je umro.” ovo ne veruje. Poznato je i među nemu Na kraju će biti izlečen, jer se neće moći slimanima da đavo može suočiti sa činjenicama. Ako lako pogrešiti, i moglo bi psiholog nastavi da ga su se očekivati da bi napravio očava sa dovoljnim brojem „O ljudi, greške čak i kada bi pisao činjenica, na kraju će se čo došlo vam je upozorenje knjigu. Jer, Kur’an kaže: vek suočiti sa realnošću i od vašeg Gospodara, i „A zašto oni ne razmisle reći: „Izgleda da ja i nisam lek za ono što je u o Kur’anu? Da je on od ne kralj Engleske.” srcima, i uputa i milost kog drugog, a ne od Allaha, Kur’an prilazi svakome za vernike.” sigurno bi u njemu našli ko ga čita na isti način na mnoge protivrečnosti.” koji psiholog leči pacijenta U uskoj vezi sa izgovo obolelog od mitomanije. rima kojima pribegavaju nemuslimani u Postoji jedan ajet koji kaže: „O ljudi, do uzaludnim pokušajima da objasne neob šlo vam je upozorenje (tj. Kur’an) od va jašnjive ajete iz Kur’ana, nalazi se još je šeg Gospodara, i lek za ono što je u srci dan izgovor koji se obično koristi u kom ma, i uputa i milost za vernike.” Na prvi binaciji dve teorije – da je Muhammed s.a. pogled, ova izjava izgleda nejasna, ali nje bio lud, i da je bio lažov. Osnovna premisa no značenje postaje jasno kada ga čovek ovih ljudi je da je Muhammed bio lud, i sagleda u svetlu prethodno spomenutog kao rezultat svoje iluzije, lagao je ljude i primera. U suštini, čovek se leči od svojih obmanuo ih. U psihologiji, za to postoji zabluda čitanjem Kur’ana. On je kao tera naziv – mitomanija. To znači da neko laže pija. On doslovno leči ljude u zabludi tako i zaista veruje u svoje laži. Nemuslimani što ih suočava sa činjenicama. Stav koji kažu da je Muhammed s.a. patio od mi preovlađuje u Kur’anu je sledeći: „O ljudi, tomanije. Ali, jedini problem koji postoji vi kažete to i to o ovome; ali, šta je sa tim u ovoj pretpostavci je taj da čovek koji i tim? Kako možete da kažete ovo kada boluje od mitomanije ne može da se suoči znate ono?” I tako dalje. Kur’an primorava sa činjenicama, a čitav Kur’an počiva na čoveka da uzme u obzir ono što je bitno i činjenicama. Sve što je zapisano u Kur’anu značajno, a u isto vreme ga leči od jedne Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 85 Stranica Časnog Kur’ana u nash pismu i dekorisana pozlatom (16/17. vek) 86 VERSKE TEME od zabluda – te da se činjenice koje je Allah izložio čovečanstvu mogu odbaci ti neosnovanim teorijama i izgovorima. Upravo je suočavanje ljudi sa činjenicama ono što je privuklo pažnju mnogih nemu slimana. U stvari, postoji jedan veoma intere santan tekst o ovoj temi u Novoj katoličkoj enciklopediji (New Catholic Encyclopedia). U jednom članku o Kur’anu, katolička cr kva tvrdi: „Kroz vekove, ponuđene su mnoge teorije o poreklu Kur’ana... Danas nijedan razuman čovek ne prihvata nije dnu od ovih teorija.” Eto kako prastara katolička crkva, koja postoji tolike vekove, odriče te uzaludne pokušaje da se objasni Kur’an. I zaista, Kur’an je problem za ka toličku crkvu. Ona tvrdi da je on Božja ob java, tako da je katolici proučavaju. Sigur no je da bi oni voleli da pronađu dokaz da Kur’an to nije, ali ne mogu. Oni ne mogu da pronađu praktično rešenje. Ali, u naj manju ruku, pošteni su u svom istraživa nju i ne prihvataju prvo neadekvatno ob jašnjenje koje naiđe. Crkva tvrdi kako već četrnaest vekova nije ponuđeno razumno rešenje. U najmanju ruku, ona priznaje da temu Kur’ana nije lako odbaciti. Sigurno je da su drugi ljudi mnogo manje pošteni. Oni na brzinu kažu: „Ah, Kur’an je došao odavde. Kur’an je došao odande.” Ali, oni čak ni ne ispitaju verodostojnost onoga što u većini slučajeva tvrde. Naravno, ta kva izjava katoličke crkve postavlja obi čnom hrišćaninu neke teškoće. Možda on ima neke sopstvene ideje o poreklu Kur’ ana, ali kao pojedinac i član crkve, on ne može postupati po svojoj teoriji. Takvo postupanje kosilo bi se sa pokornošću, odanošću i lojalnosti koje crkva zahteva. Zahvaljujući svom članstvu, on mora pri hvatiti ono što katolička crkva izjavljuje bez postavljanja pitanja i slediti njeno uče nje kao deo svoje dnevne rutine. Dakle, ako čitava katolička crkva u suštini govori: „Ne slušajte te nepotvrđene izveštaje o Kur’anu!”, šta se onda može reći za islam sko gledište? Čak i nemuslimani priznaju da u Kur’anu postoji nešto – nešto što tre ba priznati – pa zašto su onda ljudi tako tvrdoglavi i zauzimaju odbramben i ne prijateljski stav kada muslimani donesu tu istu teoriju? To je sigurno tema za razmi šljanje za one koji imaju razuma – tema za produbljavanje za one koji razumeju! Nedavno je jedan vodeći intelektualac katoličke crkve, po imenu Hans, prouča vao Kur’an i izneo svoje mišljenje o ono me što je pročitao. Taj čovek je poznat već neko vreme i veoma je poštovan u kato ličkoj crkvi, a nakon pažljivog ispitivanja, prijavio je ono što je pronašao i rekao: „Bog je govorio čoveku preko toga čoveka, Muhammeda.” Ponovo takav zaključak do lazi iz nemuslimanskog izvora – vodećeg intelektualca katoličke crkve lično! Ne mi slim da se papa sa njim slaže, ali bez ob zira na to, mišljenje jedne takve poznate i uvažene javne ličnosti mora imati neku težinu u odbrani muslimanskog stava. Nje mu se mora odati priznanje jer se suočio sa realnošću – da Kur’an nije nešto što se može olako gurnuti u stranu i da je Bog autor njegovih reči. Kao što je očigledno u ranije spomenutoj informaciji, sve mogu ćnosti su iscrpljene, tako da šansa da se pronađe neka druga mogućnost odbaci vanja Kur’ana ne postoji. Jer, ako ta knjiga nije Božija objava, onda je varka; a ako je varka, onda se čovek mora zapitati koji je njen izvor i gde nas to ona vara. I zaista, pravi odgovori na ova pitanja bacaju pra vo svetlo na autentičnost Kur’ana i uću tkuju ogorčene i neprihvatljive tvrdnje ne vernika. Sigurno je da, ako ljudi žele da insistiraju na tome da je Kur’an varka, oni moraju izneti dokaze da potkrepe takvu tvrdnju. Teret dokazivanja je na njima, a ne na nama! Čovek nikada ne treba da razrađuje neku teoriju bez dovoljnih po tvrđujućih činjenica; tako ja njima govo rim: „Pokažite mi gde me to Kur’an vara! Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 87 Pokažite mi, ili mi u protivnom nemojte govoriti da je on varka!” Jedna interesantna karakteristika Kur’ ana je njegov stav prema začuđujućim fe nomenima koji se ne odnose samo na pro šlost, nego i na moderno doba. U suštini, Kur’an nije stari problem. On je problem čak i danas, naravno problem za nemusli mane. Jer, svaki dan, svaka sedmica, sva ka godina donosi sve više dokaza da je Kur’an sila sa kojom se treba izboriti, tako da se njegova autentičnost ne može više osporavati! Na primer, jedan kur’anski ajet glasi: „Zar ne znaju nevernici da su ne besa i zemlja bili jedna celina, pa smo ih Mi raskomadali, i da Mi od vode sve ži vo stvaramo? I zar neće verovati?” (Vero vesnici: 30). Ironija je da su baš za ovu in formaciju 1973. godine Nobelovu nagradu dobila – dva nevernika. Kur’an otkriva po reklo svemira – kako je nastao od jedne ce line – a čovečanstvo nastavlja da potvrđuje ovu Božiju objavu, čak i do današnjih da na. Pored toga, u činjenicu da je život na zemlji nastao od vode nije bilo lako uveriti ljude pre četrnaest vekova. I zaista, da ste pre 1400 godina stajali u pustinji i rekli ne kome: „Sve ovo, vidiš (pokazujući na se be), sačinjeno je najvećim delom od vode”, niko vam ne bi verovao. Dokaz za to nije bio dostupan sve do pronalaženja mikro skopa. Morali su sačekati da se otkrije ka ko se citoplazma, osnovna supstanca u ćeliji, 80 odsto sastoji od vode. Bilo kako bilo, dokaz je došao, a Kur’an je još je dnom izdržao test vremena. Što se tiče testova autentičnosti koje smo ranije spomenuli, interesantno je da napomenemo da se oni takođe odnose i na prošlost i na budućnost. Neki od njih su se koristili kao primeri Allahove sve moći i znanja, dok drugi stoje otvoreni kao izazovi sve do današnjih dana. Jedan pri mer onih prvih je izjava koju Kur’an daje o Ebu Lehebu. Ona jasno pokazuje da je Allah, Koji poznaje skrivene stvari, znao 88 da Ebu Leheb nikada neće izmeniti svoje stavove i prihvatiti islam. Zato je Allah od redio da će on biti osuđen na večni pakao. Takva sura je u isto vreme bila pokazatelj Allahove Božanske mudrosti kao i upozo renje onima koji su bili kao Ebu Leheb. Jedan interesantan primer drugog tipa falsifikacionih testova koji su sadržani u Kur’anu jeste ajet koji spominje odnos iz među muslimana i Jevreja. Ajet veoma mudro ne govori o odnosima između po jedinaca, pripadnika obe religije, nego go vori o ukupnom odnosu između dve gru pe ljudi u celini. U suštini, Kur’an tvrdi da će se hrišćani uvek bolje odnositi pre ma muslimanima nego Jevreji. I zaista, pu ni uticaj takve izjave može se osetiti samo nakon pažljivog razmatranja pravog zna čenja takvog ajeta. Tačno je da su mnogi hrišćani i mnogi Jevreji postali muslimani, ali u celini, jevrejska zajednica se smatra za ljutog neprijatelja islama. Pored toga, veoma mali broj ljudi shva ta na šta poziva takva otvorena izjava Kur’ana. U suštini, to je šansa da Jevreji dokažu kako je Kur’an lažan i da nije Bo žija objava. Sve što treba da urade jeste da se organizuju, ponašaju se lepo prema mu slimanima nekoliko godina a zatim da ka žu: „Šta sada kaže vaše sveta knjiga o oni ma koji su vam najbolji prijatelji na svetu? Jevreji ili hrišćani? Pogledajte šta smo mi Jevreji učinili za vas!” To je sve što oni tre ba da urade kako bi oborili autentičnost Kur’ana, ali to nisu učinili za čitavih 1400 godina. Ali, kao i uvek, ponuda još uvek važi! Svi primeri koje smo do sada dali o ra znim pristupima Kur’anu bez sumnje su bili subjektivni po svojoj prirodi. Ali, po stoji još jedan pristup, među ostalima, ko ji je objektivan i čija je osnova matematika. Vrlo je začuđujuće koliko Kur’an postaje tačan ako podatke skupimo zajedno i na pravimo nešto što bi se moglo nazvati li stom dobrih pogodaka. Matematički govo VERSKE TEME reći, to se može objasniti koristeći primere pogađanja i predviđanja. Na primer, ako neka osoba ima pred sobom dva izbora, od kojih je jedan ispravan, a drugi neispra van, a onda izabere jedan od njih zatvo renih očiju, onda će šansa da pogodi onaj dobar biti jedna polovina, ili jedanput u dva pokušaja. U suštini, on ima jednu od dve šanse, jer može odabrati neispravnu odluku, ili može odabrati onu ispravnu. Ako se sada ta osoba nađe u dve situacije (znači, može odabrati ono ispravno ili ono pogrešno u situaciji broj jedan, a mo že takođe odabrati ono ispravno ili ono pogrešno u situaciji broj dva), te ako za tvori oči i bira, šanse da će odabrati is pravne stvari ovoga puta su samo jedna četvrtina. Sada on može izabrati obe ispra vne stvari jednom u četiri pokušaja, jer sada postoje tri slučaja u kojima će izabrati nosno, jedan od prva dva slučaja iz prve situacije pomnožen sa jednim od druga dva slučaja iz druge situacije). Nastavljajući ovim primerom, ako ta ista osoba sada ima tri situacije u kojima treba da naslepo po gađa, onda će biti u pravu samo u jednoj osmini slučajeva, ili ½ puta ½ puta ½. Još jednom, šanse da će izabrati ispravnu stvar u sve tri situacije su se smanjile i iznose samo jednom u osam kombinacija. Moramo razumeti da, kako se broj kom binacija povećava, smanjuju se šanse da se svaki put napravi ispravan izbor, jer su ova dva fenomena međusobno proporcio nalna. Ako sada primenimo ovaj primer na Kur’an i ako načinimo listu svih tema o kojima je on dao tačne izjave, postaje vrlo jasno da to sve nisu mogla biti samo slepa i slučajna pogađanja. Teme koje se u Ku pogrešne stvari, a samo jedan slučaj u ko jem će izabrati obe dobre stvari. Da se iz razimo jednostavnije – on može napraviti pogrešan izbor u situaciji broj jedan, a za tim pogrešan izbor u situaciji broj dva, ILI može napraviti pogrešan izbor u situaciji broj jedan, a zatim napraviti ispravan iz bor u situaciji broj dva, ILI može napraviti ispravan izbor u situaciji broj jedan, a za tim napraviti pogrešan izbor u situaciji broj dva, ILI može napraviti ispravan izbor u situaciji broj jedan, a zatim napraviti is pravan izbor u situaciji broj dva. Naravno, jedini slučaj kada on može biti potpuno u pravu jeste onaj poslednji, kada bi tačno pogodio u oba slučaja. Šanse da sve po godi tačno postale su manje jer se povećao broj situacija u kojima treba da pogađa, a matematička jednačina koja predstavlja takav scenario je ½ pomnožena sa ½ (od r’anu raspravljaju su zaista brojne, tako da šanse da bi neko pogađajući napisao toli ko istinitih stvari postaju praktično nika kve. Ako postoji milion načina da Kur’an iznese pogrešan podatak, a da on i dalje iznosi samo tačan, moramo zaključiti da nije moguće da je neko samo pogađao. Sle deća tri primera tema o kojima je Kur’an tačno izneo podatke zajedno pokazuju ka ko Kur’an nastavlja da ruši sve prepreke. U šesnaestoj suri, Kur’an spominje da ženka pčele napušta svoj dom kako bi sa kupila hranu. Čovek može pogoditi i reći: „Pčela koju vidite da okolo leti može biti ili mužjak ili ženka. Hajde da probam da pogodim: ženka je.” Postoji samo jedna šansa od moguće dve da će pogoditi. Eto, desilo se da je Kur’an bio u pravu. Ali, ta kođe se desilo da to nije bilo ono u šta je većina ljudi verovala u vreme kada je Kur’an Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 89 Stranica Časnog Kur’ana u nash pismu sa prevodom na persijski u nastaliq pismu (17. vek) bio objavljen, ljudi nisu tako raz mišljali. Možete li razlikovati mu šku od ženske pčele? Za to je potreban stručnjak, a stručnjaci su otkrili da mužjak pčele nika da ne napušta svoj dom u po trazi za hranom. Na primer, u Šekspirovoj drami „Henri Četvr ti” neki likovi diskutuju o pčela ma i spominju da su one vojnici koji imaju kralja. Eto, tako su ljudi razmišljali u Šekspirovo vreme, da su pčele koje vidimo kako lete muškog pola i da ima ju kralja. Danas znamo da to ni je tačno. To su sve ženske pčele koje imaju kraljicu. Modernoj na uci je trebalo dosta vremena da ovo otkrije, mi to znamo tek ne kih trista godina. Na našoj listi slepih pogodaka, po pitanju pče la, Kur’an je imao 50 odsto šan si da pogodi, i pogodio je. Osim diskusije o pčelama, Kur’an takođe diskutuje i o Sun cu i njegovom kretanju kroz sve mir. Čovek opet može probati da pogodi pravo stanje. Kada se Sunce kreće kroz svemir, postoje dve opcije: ono se može kretati kao kamen koji je neko ba cio, i može se kretati samo po sebi. Kur’an tvrdi ovo drugo, da se ono kreće samo po sebi, i koristi glagol sabaha koji opisuje to kretanje. Kako bismo čitaocu omogućili da bolje razumije značenja ovog arapskog glagola, daćemo sledeći primer. Ako je čo vek u vodi, a glagol sabaha se upotrebi za njegovo kretanje, može se shvatiti da on pliva, krećući se sam od sebe, a ne kao re zultat neke direktne sile koja na njega vrši 90 uticaj. Stoga, kada se ovaj glagol koristi za kretanje Sunca kroz svemir, to ne znači da ono nekontrolisano plovi kosmosom kao da ga je neko bacio. To jednostavno znači da se Sunce okreće i rotira dok putuje. Eto šta Kur’an tvrdi – a da li je to bilo lako otkriti? Da li bilo koji obični čovek može tvrditi da Sunce rotira? Samo moderna astronomska oprema može projektovati Sunce na površinu stola tako da ga kasnije čovek može gledati, a da ga ne zaslepi. Ovim procesom je otkriveno ne samo da Sunce na svojoj površini ima tri pege, ne VERSKE TEME go i da se one pomeraju svakih dvadeset i pet dana. Ovo kretanje se naziva rotacija Sunca oko svoje ose i ono dokazuje da se Sunce, kako je Kur’an izjavio pre 1400 go dina, zaista okreće dok plovi svemirom. Vraćajući se još jednom na temu slepih po godaka, šanse da se tačno pogode obe te me – pol pčela i kretanje Sunca – iznose je dan prema tri. Pre četrnaest vekova, ljudi verovatno nisu mnogo razumeli vremenske zone, a kur’anske izjave o tome su veoma začuđu juće. Slika jedne porodice koja doručkuje dok sunce izlazi i druge koja uživa u ve černjem svežem zraku, zaista je nešto če mu se čovek divi čak i u moderno doba. I zaista, pre četrnaest vekova, čovek nije mo gao preći više od petnaest kilometara dne vno i doslovno su mu bili potrebni meseci da otputuje od Indije do Maroka. Najve rovatnije je on mislio, dok je večerao u Maroku, kako njegova porodica daleko u Indiji takođe u tome trenutku večera. To se dešavalo zbog toga što čovek nije mo gao biti svestan da je prešao nekoliko vre menskih zona u toku svoga puta. Kur’an je o ovome fenomenu davno govorio, zbog toga što on predstavlja reči Sveznajućeg Boga. U jednom interesantnom ajetu on kaže da, kada istorija čovečanstva dođe do svog kraja i stigne Sudnji dan, to će se de siti u jednom trenutku, i taj će trenutak za teći neke ljude za vreme dana, a neke u toku noći. To jasno ilustruje Božansku mudrost i Njegovo predznanje o postojanju vremen skih zona, premda to otkriće nije postojalo pre četrnaest vekova. Jasno je da ovaj fe nomen nije očigledan ili iskustven, te je ova činjenica sama po sebi dovoljna kao dokaz autentičnosti Kur’ana. Opet se, po posle dnji put, moramo vratiti na našu listu sle pih pogodaka zbog sadašnjeg primera, a šanse da neko tačno pogodi sva tri pretho dno spomenuta primera – pol pčela, kret anje Sunca i postojanje vremenskih zona – iznose samo jedan prema sedam! Sigurno je da bi, kada bismo nastavili u nedogled sa ovim primerom, sastavlja jući sve dužu i dužu listu slepih pogoda ka, verovatnoća postajala sve veća i veća sa svakim proširivanjem tema o kojima treba pogađati. Ono što niko ne može os poriti je sledeće: verovatnoća da je nepi smeni Muhammed tačno pogodio hiljade i hiljade podataka ne čineći niti jednu gre šku toliko je velika da bilo koja teorija o njegovom autorstvu Kur’ana mora biti pot puno odbačena, a to moraju učiniti čak i najljući neprijatelji islama! Zaista, Kur’an očekuje ovakvu vrstu izazova. Bez sumnje, ako čovek kaže nekom drugom čoveku do lazeći u stranu zemlju: „Ja znam tvog oca. Ja sam ga sreo,” verovatno će čovek iz te zemlje posumnjati u reč pridošlice i reći: „Ti si upravo došao ovamo. Kako možeš poznavati moga oca?” Kao rezultat, on će ga ispitivati: „Reci mi, da li je moj otac vi sok, nizak, crnomanjast, bledog tena? Ka ko on izgleda?” Naravno, ako posetilac nastavi da na sva pitanja tačno odgovara, skeptik neće imati drugog izbora nego da kaže: „Izgleda da stvarno poznaješ moga oca. Ne znam kako ga poznaješ, ali izgleda da je ipak tako.” Situacija je ista sa Kur’anom. On tvrdi da dolazi od Onoga Koji je sve stvorio. Dakle, svako ima pravo da kaže: „Ubedi me! Ako je Autor ove Knjige zaista stvorio život i sve što postoji na nebesima i na zemlji, onda bi On morao znati o ovo me, o onome, i tako dalje.” I nakon istraži vanja Kur’ana, svako će neizbežno otkriti iste istine. Pored toga, mi svi pouzdano znamo jednu stvar: mi ne moramo svi da budemo eksperti i da potvrdimo ono što Kur’an tvrdi. Čovekov iman (vera) raste kada on nastavlja da proverava i potvrđuje istine koje su sadržane u Kur’anu. A on tre ba da to radi čitavoga života. Neka Allah svakoga uputi do istine. Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. prevela sa engleskog Nataša A. Jevtović 91 Rođenje imama Huseina 1 Suština i značaj pobune imama Huseina za opstanak islama Šejh Abas ibn Muhamed Reza Komi S veti pokret i ustanak imama Huseina, jedno je od najslavnijih poglavlja isto rije islama i u isto vreme jedna od najvećih tragedija u istoriji ljudskog roda. Neupo rediva žrtva koju je učinio imam Husein, unuk Allahovog poslanika (s.a.v.a.), na dan ašure (10 muharem 61. godine po hi džri), te čvrstina, postojanost i odlučnost – osobine koje je on neprestano pokazivao od vremena ubistva svog blaogoslovljenog oca, imama Alija, preko ubistva njegovog brata, imama Hasana, do dana svog šeha deta, u najmanju ruku su putokazi iskrene vere i uverenosti u uspeh svoje misije. Učenjaci, prenosioci i sakupljači pre dnja (muhadisi) i istoričari, donekle se ra zilaze kada je u pitanju datum, mesec i godina rođenja imama Huseina. Jedni tvr de da je rođen trećeg dana meseca šabana, ili petog dana istog meseca, ili petog dana meseca džumade’l-ula, četvrte godine na kon iseljenja (hidžre). Drugi smatraju da je rođen krajem meseca rebiu’l-evvela, treće godine nakon hidžre. Tako, šejh Tusi, u svom delu Tahzib, šejh Šehid’l evvel, u svom delu Durus, i šejh Bahai, u Tavziha’l Makasid, jednodušno potvrđuju i prihva taju predanje sikatul islam (islamskih auto riteta dostojnih poverenja), šejha Kulejnija, da je imam Džafer as-Sadik rekao: Allah, Uzvišeni, poslao čestitke Svome po slaniku Muhamedu (s.a.v.a.), u vezi zače ća i rođenja imama Huseina, uz izraze sa učešća u bolu zbog njegovog šehadeta (mučeništva). Kada je Poslanikova ćerka, Alijeva supruga i Huseinova majka, ha zreti Fatima Zahra (a.s.) obaveštena o to me, bila je ožalošćena i tužna, nakon čega je objavljen sledeću ajet: ...Majka ga njegova tegobno nosi i tegobno rađa! A njegovo nošenje i njegovo dojenje trideset meseci traje. (Kur’an, al-Ahkaf, 15) Uobičajeni period trudnoće je devet me seci, te ni jedno dete rođeno sa šest meseci ne može preživeti, osim poslanika Isa (a.s.), i imama Huseina.3 Šejh Saduk, putem svo ga lanca prenosilaca, navodi od Saffije bin ti Abdu’l Mutalib, da je rekla: „Kada je imam Husein rođen, negovala sam njegovu majku. Prišao mi je plemeniti Posla nik (s.a.v.a.), i rekao: ’O tetka! Donesi mi i daj mi moga sina.’ Odgovorila sam mu da ga još nisam okupala, našta je on rekao, ’Zar ćeš ga ti kupati? Allah, Uzvišeni ga je već okupao i očistio.” „Razlika između (rođenja) imama Hasana, i začeća imama Huseina, bila je jedan tuhr (pe riod čistote između dva uzasopna mese čna pranja), dok razlika između njihova dva rođendana iznosi šest meseci i deset dana.” 2 Drugom predajom prenosi se da je Sa fija rekla da je potom dete predala Posla niku, te da je on stavio svoj jezik u njegova usta, te da ga je imam Husein počeo lizati. Safija je rekla: U delu Manaqib, Ibn Šahr Ašub, pre noseći iz dela Kitab al-’Anvar, kaže da je „Videla sam da mu Poslanik nije dao ništa osim mleka i meda. Dete je potom obavilo ma 92 VERSKE TEME lu nuždu, a Poslanik ga je poljubio među oči i zaplakao, i predajući mi ga rekao: ’O dragi sine, Neka Allah prokune ljude koji će te ubiti’. Ponovio je to tri puta. Upitala sam ga: ’O, ti koji si mi draži od mojih roditelja! Ko će ga ubiti?’, a on je odgovorio: ’Odmetnička i tlačiteljska grupa koja će izrasti iz Beni Umejja.’” Prenosi se da je Poslanik potom prou čio ezan u desno uvo imama Huseina, a ikamet u levo. Imam Ali Zejnu’l Abidin pre nosi da je plemeniti Poslanik lično proučio ezan i ikamet u uši imama Huseina istoga dana kada je rođen. Osim toga, prenosi se da je sedmoga dana po njegovom rođenju obavljena akika, i da su u to ime žrtvovane dve prelepe bele ovce, od koje je jedan but zajedno sa zlatnim ešrafijama (vrsta zla tnog novca) dat babici. Detetu je odsečena kosa, a srebro u iznosu njene težine pode ljeno u ime sadake, a potom je da detetovu glavu stavljen miris. Islamski autoritet vredan poverenja, šejh Kulejni, prenosi da se imam Husein nije hranio mlekom svoje majke hazreti Fa time (s.a.), niti bilo koje druge žene. Kada bi bio gladan donosili su ga Poslaniku (s.a.v.a.) koji mu je davao svoj palac da ga sisa. Imam Husein bi sisao njegov palac i bio bi sit dva ili tri dana. Tako su imam Huseinovo meso i krv deo mesa i krvi ple menitog Poslanika (s.a.v.a.). Šejh Tusi, u delu Misbab, prenosi da je Kasim ibn Abu Ala’a Hamedani, zastu pnik imama Alija an-Nakija, dobio pisanu izjavu imama al-Mahdija, a.s. u kojoj je pi sano sledeće: „Naš gospodar imam Husein ibn Ali, ro đen je u četvrtak, trećeg dana meseca šabana, zato postite taj dan, i činite dovu počevši sa ’O Allahu! Molim Te u ime onoga koji je rođen ovog dana’ (i nastaviti svojim rečima i za svoje potrebe).” Sejjid Ibn Tavus u delu Malhuf, tvrdi da nije bilo anđela na nebesima koji nije čestitao Poslaniku (s.a.v.a.) rođenje ima ma Huseina, i izrazio mu svoje žaljenje i saušešće u njegovom bolu zbog njegove smrti, te su mu otkrili nagradu čuvanu za imama. Pokazali su mu mezar imama Hu seina, i Poslanik je činio dovu: O Allahu! Odreci se onoga ko se odrekne Huseina, nadvladaj onoga ko nadvlada Huseina, i ne daruj izobiljem onoga ko se obraduje i okoristi njegovom smrću.4 O nekim vrlinama imama Huseina Vrline imama Huseina nesumnjive su i neporecive, a kula njegove časti i uznosi tosti, svetli poput trajnog svetionika, koji brodovima ljudskih duša izgubljenim u magli ovog sveta ukazuje na put časti i či stote. U svim stvarima on je iznad drugih ljudi, uzvišen i na istaknutom mestu. Ne ma nikoga među njegovim sledbenicima i ostalim, a da ne hvali i ne ceni njegovu milostivost, izvanrednost i nadmoć. Naj razumniji i najosećajniji među muslima nima prepoznaju istinu, dok je neznalice samo doteruju i glačaju. A kako i ne bi, kada je njegova poštovana ličnost sa svih strana okružena plemenitošću, istaknuta pojava pleni pogled ne dopuštajući mu da skrene makar za zerru, a iz njegove unu trašnjosti izbija lepota, i to ne poriče nije dan musliman. Njegov deda je Muhammed al-Mustafa (Odabranik, s.a.v.a.), njegov otac je imam Ali al-Murteza, njegova baka je hazreti Hatidža, njegova majka je hazre ti Fatima az-Zahra, brat mu je imam Ha san, Časni, njegov stric Džafer at-Tajjar, a njegovo potomstvo čisti imami Poslani kovog doma (Ehl’l Bejt, s.a.), od odabra nika iz roda Bani Hašim. Rečeno je u je dnom stihu: Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 93 „Tvoja divota i sjaj vidljiva je svima, osim onima koji ni mesec ne mogu videti, osim slepima.” U delu Ziajarat Nahija imama Mahdija, slavi se i hvali izvanredna ličnost imama Huseina sledećim rečima: „Izvršio su dužnosti i odgovornosti najve ćom spremnošću. Čuven po darežljivosti, oba vljao si namaze u najdubljoj tmini noći. Tvoj put bi čvrst, (ti bi) najblagonakloniji među stvo renjima, najveći među potomcima, plemenit rodom i lozom i znakovit precima, i ti imaš uzvišeno mesto i nebrojene (druge) vrline. Ti bi hvale vredne ćudi, vrlo darežljiv. Ti bi uz držan, trezven, na Allaha oslonjen, blagona klon, uman i učen, strog. Šehid (mučenik pao na Božijem putu), sa milostan, Allahu posvećen, voljeni od tvojih sledbenika, strašan (nevernicima). Ti si sin Allahovog Poslanika (s.a.v.a.), i donositelja Kur’ana Časnog. I oružje narodu. Istrajan na putu pokornosti (Allahu), zaštitnik zaveta i saveza. Mrzeo si put prekršitelja i grešnika. Poveritelj potrebitih i onih koji su u nevolji. Onaj koji je produžavao ruku i sedždu (moleći se). (Ostao si) uzdržan od ovoga sveta, uvek si ga posmatrao očima onoga koji će ga skoro na pustiti.” Njegova hrabrost Prenosioci predanja i pouzdani auto riteti u toj oblasti govore da, kada je imam Husein odlučio da ode u Irak, Ubejdulah ibn Zijad5 je rasporedio svoje trupe jednu iza druge ispred njega, a odredio je i snage koje će ga ubiti. Pripremio je trideset hilja da naoružanih vojnika (pešaka i konjanika) da ga slede u grupama, jedna za drugom, te da ga opkole sa svih strana. Reki su mu: „Ili ćeš se pokoriti naredbama sina Zijado vog i položiti zavet na vernost Jezidu 6 ili se spremi za borbu, u kojoj će se rasparati jetre i 94 Gholami Mahmood, Blagoslovi, ulje na platnu presecati žile kucavice, slati duše gore, i bacati tela u zemlju dole.” Međutim, sledeći stope svog plemeni tog dede, imam Husein je odbio da se pre da. On predstavlja primer samopoštovanja, časti i dostojanstva ljudima, i radije je pri hvatio časnu smrt pod mačem, nego sra motni život pod vlašću tlačitelja i ugnje tača. On lično, njegov brat i drugi članovi porodice ustadoše u odbranu vere i pri hvatiše smrt, radije nego predaju Jezidovoj tiraniji. Grešna i zla vojska okrenu se od njih i nemoralni grešnici počeše odapinjati strele na njih. Ali imam Husein ustade kao čvrsta planina i ništa nije moglo oslabiti ni promeniti njegovu odlučnost. Njegove noge na zemlji svog mučeništva bejahu čvršće nego temelji planina, a njegovo srce nije uzdrhtalo od straha pred bitkom ili smrti. Poput njega, i njegovi sledbenici su očiše se sa snagama Ubejdulaha ibn Zija da, i ubiše i raniše mnoge. A sami nisu VERSKE TEME umirali pre nego što bi pobili i ranili mno ge, i pomogoše im da okuse smrt revnošću Hašimita. I niko od Hašimita ne učini še hadet pre nego što mnoge svoje protivni ke baciše na tlo i ubiše ih zabijajući oštrice svojih mačeva u njihova tela. Imam Hu sein i sam je napadao neprijatelje poput besnog lava, svojim moćnim mačem oba rajući ih na zemlju. Pripovedač navodi re či nekog čoveka koji je gledao svojim oči ma i kasnije pričao: „Tako mi Allaha! Nikada nisam video ne koga poput njega, ko je izgubio sinove, rođake i drage prijatelje, i uprkos svemu, njegovo srce bilo je snažno i spokojno, a noge čvrsto na ze mlji. Tako mi Allaha! Nikada nisam video ni koga poput njega pre, a ni posle njega.” Njegova borba bila je nalik borbi ple menitog Poslanika (s.a.v.a.) u bici na Be dru, dok je njegova neustrašivost, čak i pred brojnijim neprijateljem, i sa manje sa boraca, nalikovala onoj njegovog oca, ima ma Alija, u bitkama Sifin i Džemal. Imam Mahdi u delu Zijarate Nahija kaže: „I (oni) odlučiše da te napadnu. Ti ustade (opremljen) strelom i mačem. I ti porazi i u bekstvo nagna vojsku grešnika. I bi opkoljen u prašini bitke i borio si se sa Zulfikarom takvom revnošću kao da je s tobom Ali, opunomoćenik. Pa kada neprijatelji videše da si pribran i mi ran, bez straha i uznemirenosti, počeše kovati planove i postavljati zamke, i počeše se boriti podlo i lukavo. Prokletnik (Omer ibn Sa’ad), zapovedi svojoj vojsci da ti preseče snabdevanje vodom. I svi razvezaše svoju svirepost da bi te ubili, a ustručavahu se da ti izađu na put. Ga đaše te strelama i pružaše uzalud svoje ruke prema tebi. Ne priznaše tvoje pravo, niti uzeše za greh tvoje prijatelje udariti mačem (i) oplja čkaše tvoju imovinu. A ti podnese muke (bitke) čvrsto i suzdržano, tako da su i anđeli nebeski bili zadivljeni tvojom strpljivošću. Potom te neprijatelji opkoliše sa svih strana, i ranjavahu te. I odeliše te od tvoje porodice, i nikoga nije ostalo da ti pomogne. Odbijao si ih s ustraj nošću i strpljenjem od svojih žena i dece, dok te ne oboriše s konja, i ti siđe na zemlju, ranjen. Konji te izgaziše svojim kopitama. Svirepa voj ska obruši se na te svojim mačevima. Samrtni znoj pojavi se na tvome čelu, i na tvojim ru kama, a noge se uvijaše levo i desno, i ispra vljaše. Pogledao si na svoju čeljad i imovinu, na svoj bol nisi mislio gledajući najmilije.” Njegovo znanje Treba imati na umu da je znanje Ehl’l Bejta (Poslanikova čista porodica), nada hnuo Allah, Uzvišeni, te da oni nisu imali potrebu za sticanjem znanja od bilo koga drugog. Njihovo današnje znanje je isto kao i u prošlosti (bez izmena). Njima ne treba poređenje, razmišljanje o rešenju problema, i oni ne pretpostavljaju, dok je njihovo razumsko poimanje daleko ispred svih ljudskih bića. Onaj ko pokušava da sakrije njihovu izvanrednost poput onoga je koji pokušava da sakrije Sunce. Mora se imati na umu da oni prikrivaju veliki deo svog znanja i (duhovnog) stanja. Oni isti nu dohvataju i shvataju u osamljenosti bogosluženja (ibadet), i u tome su puno bolji od svojih prijatelja. Nije im potrebno vreme za razmišljanje pred onima koji bi da se okoriste, i onima koji bi da ih slušaju, niti se uznemiravaju, niti pokazuju sla bost. Obazrivi su i smotreni u svojim ra spravama i neuporedivi u svom vremenu. U istaknutosti i dostojanstvu, od prvog do poslednjeg, od početka do kraja, oni samo potvrđuju jedan drugog. Kada otvo re usta da progovore, ostali ućute. Kada govore, svi slušaju. Niko ih ne može do stići (na njihovom uzvišenom duhovnom položaju) niti težnje da ih nadiđu mogu biti ispunjene, i niko im ravan nije u nji hovim poslovima i delima. Oni su pose dnici takvih osobina, jer im ih je podario Stvoritelj Istiniti Gospodar, objavljujući da Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 95 Keihani Mohammad, Bez naslova, akvarel ih je On „očistio od svake nečistoće”. On, Uzvišen je On, izričito je istakao njihovu pohvaljenost i nadmoć, i On ih je učinio nezavisnim od dokaza i poređenja. Stoga oni kažu: „Mi smo deca Abdu’l Mutalibova, gospo dara ljudi.” Prenosi se da je jednog dana ćerka Ple menitog Poslanika hazreti Fatima az-Zahra (s.a.) odvela svoje sinove, imama Hasana i imama Huseina, svome ocu, Allahovom Poslaniku Muhammedu (s.a.v.a.), koji je bio ozbiljno bolestan (od koje je i preselio). Tražila je od plemenitog Poslanika (s.a.v.a.) da ih podari nečim (od svojih osobina) što će imati i nositi kao nasleđe. Poslanik (s.a.v.a.) je na to odgovorio, „Hasan će ljudima ulivati strahopoštovanje i imaće moju nadmoć, a Husein će naslediti moju darežljivost i hrabrost.” 96 Poznato je da je imam Husein voleo da služi svoje goste i ispunjava želje ljudima, te da se vrlo prijateljski odnosio prema rodbini. Darivao je siromahe i potrebite, davao onima koji su tražili, oblačio neo bučene, obilazio rodbinu, hranio gladne, vraćao dugove zaduženih, milovao siro čad, i pomagao one kojima je pomoć bila potrebna. Kada god bi dobio neku vre dnost, delio bi je drugima. Uistinu, oni su okeani nadahnuća i ob laci puni kiše. Dobra dela koja su činili nasleđe su njihovih časnih predaka. Oni su dobru ćud prihvatili kao Božanski Zakon i način prihvatanja i potvrde velike poča sti, jer oni bejahu plemeniti sinovi pleme nitih očeva. Oni su bili gospodari narodi ma, odabrani među ljudima, prvaci Arapa, suština dece Ademove (a.s.), vladari ovog sveta, upućivači za budući svet, Allahov dokaz Njegovim robovima, i Njegovi po verenici i namesnici na ovom svetu. Svaka istaknutost dokazana je i pokazana njima. Ostali su učili darežljivost od njih i opo našali njihov način. Kako ne bi osetio toga bogatstva onaj koji je stao (na bojno polje da položi svoj život), i kako ne bi smatrao stvari ovog sveta bespotrebnim onaj ko je skupio (poputninu) za budući svet. Nema nikakve sumnje da će onaj, ko je spreman da žrtvuje svoj život (na bojnom polju), imati učešća u tom blagostanju. Hoće li on da, onaj ko je odbacio zadovoljstvo ovog sveta, mariti za stvari prolazne vrednosti? Pesnik reče: „On je darežljiv prema sebi, kada su i velikodušni škrti jer darežljivost samožrtvovanja vrhunac je velikodušnosti.” Kaže se da darežljivost i hrabrost doje mleko iz istih prsa (idu jedno s drugim). Tako je svaka velikodušna osoba hrabra, a svaka hrabra je i darežljiva, i te stvari se podrazumevaju. VERSKE TEME Njegova rečitost, samoodricanje, skromnost i pobožnost Što se tiče rečitosti, vrlosti, skromnosti i pobožnosti imama Huseina, ako bismo samo o tome govorili, daleko bismo nad mašili ograničenja ove knjige. Umesto to ga ćemo navesti nekoliko predanja o lju bavi i naklonjenosti plemenitog Poslanika (s.a.v.a.) prema njemu. Šejh Muhamed ibn Šah Ašob u svom delu Manaqib, navodi od Ibn Omera da je jednog dana plemeniti Poslanik (s.a.v.a) se deo na minberu držeći govor okupljenim ljudima. Iznenada imam Husein pođe pre ma njemu, a noge mu se upetljaše u ko šulju i on pade i poče plakati. Plemeniti Poslanik (s.a.v.a.) siđe sa minbera, podiže ga i reče: „Neka Allah ubije šejtana! Uistinu, ovo je drago i ’čarobno’ dete. Tako mi Onoga u Čijoj ruci je moj život! Ne znam kako sam sišao sa minbera.” U delu Manaqib, Abu’s-Sadat, hvaleći Poslanikovo potomstvo (Ehl’l Bejt) preno si od Jezida ibn Zijada da je jednog dana plemeniti Poslanik (s.a.v.a.) izašao iz kuće svoje supruge Aiše (r.a.) i prolazeći pored kuće hazreti Fatime (s.a.) čuo imam Huse ina da plače. On reče: „O Fatima! Znaš li da mi Huseinov plač zadaje veliki bol?” Navodi se u delima Manaqib, u Sunenu Ibn Madže i Faeq Zamahšerija, da je jednog dana plemeniti Poslanik (s.a.v.a.) prolazio ulicom i video Huseina da se igra sa ne kom decom. Poslanik ispruži svoje blago slovljene ruke i pokuša da ga dohvati, ali imam Husein poče da trči kako bi mu po begao. Poslanik se poigra s njim i na kraju ga uhvati. Potom mu stavi jednu ruku pod bradu, a drugu na glavu i poljubi ga govoreći: „Husein je od mene, i ja sam od Huseina. Allahu, budi prijatelj onome ko voli Huseina. Uistinu, Husein je jedno od plemena Beni Izraela.” 7 U delu Manaqib, navodi se preko Abdu’r Rahmana ibn Abu Lejla, da je on rekao: „Jednog dana, sedeli smo oko plemenitog Poslanika (s.a.v.a.), kada je imam Husein do šao i počeo skakati i igrati se po Poslanikovim blagoslovljenim leđima. Drugovi se pridigoše da ga skinu sa Poslanikovih leđa, ali Poslanik reče: ’Pustite ga.’” U istoj knjizi navodi se od Lejsa ibn Sa’ada da je jednog dana plemeniti Posla nik (s.a.v.a.) predvodio zajedničku moli tvu, dok je imam Husein, koji je još bio dete, sedeo pored njega. Kada je Poslanik pao na sedždu, Husein je seo na njegova leđa i počeo ga udarati nogama uzvikujući ’hil, hil’ (poput zvuka teranja konja u ga lop). Poslanik ga je skinuo sa svojih leđa svojim blagoslovljenim rukama, poseo ga pored sebe i ustao. Potom ponovo, kada je Poslanik pao na drugu sedždu, dogodilo se isto, dok je Poslanik završio molitvu. U istoj knjizi navodi se iz dela Tafsir Nakkaš od Ibn Abbasa da je on rekao: „Jednog dana sedeo sam u društvu pleme nitog Poslanika (s.a.v.a.), dok je njegov sin Ib rahim (r.a.) sedeo na njegovom levom kolenu, a imam Husein na desnom. Poslanik ih je lju bio obojicu naizmenično. U tom trenu spusti se Džibrail sa objavom. Kada se objava zavr šila, plemeniti Poslanik (s.a.v.a.) reče: ’Džibrail mi je došao od moga Gospodara i obavestio me da Uzvišeni Allah šalje selame i da je On rekao da ova dva dečaka neće ostati zajedno, nego će jedan biti otkup za drugog.’ Poslanik je pogledao Ibrahima i počeo pla kati govoreći: ’Njegova majka je robinja, ako on umre, niko osim mene neće osetiti bol. Ali Husein je Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 97 sin Fatime i moga rođaka Alija i moje meso i moja krv, ako on umre ne samo Ali i Fatima, nego ću i ja osetiti ogroman bol. Zato više vo lim da me boli samog, nego da boli Alija i Fa timu. Zato, O Džibraile! Neka Ibrahim umre, jer ja za njega žrtvujem Huseina.’” Ibn Abas kaže da je nakon samo tri da na Ibrahim preselio na bolji svet. Nakon toga, kad god bi plemeniti Poslanik (s.a.v.a.) video Huseina, ljubio bi ga i privlačio se bi. Govorio bi: „Neka moj život bude žrtvovan za njega za kojega sam žrtvovao svoga sina Ibrahima.” „Ako bi danas izašli kao pobednici – to ni šta novo ne bi bilo; jer pobeda je uvek naša bi la; čak i ako bi savladani bili, pobeda bi naša bila, jer je istina uvek pobedonosna, bilo da su njeni ljudi pobednici ili pobeđeni.” „Ovim putem idemo hrabro i gordo, jer za strah i kukavičluk mi ne znamo. Šta činiti ako je određeno da šehidi postanemo, a drugima vlast tako da prepustimo?” „U ovom životu stvari tako stoje da nakon što napadne i uništi jednu grupu, smrt se vra ti da opet napada i uništi i drugu.” „Sudbina gura prema smrti plemenite mla diće ove generacije porodice Hašim na isti na čin kako je to činila i sa njihovim prošlim ge neracijama.” „Ako bi kraljevi na zemlji bili besmrtni, onda bi i mi, vladari džennetskog kraljevstva, živeli zauvek. I ako bi časne i pobožne osobe nastavile da zauvek žive, mi, koji smo izvor plemenitosti i svake vrline, zauvek bi živeli.” „Recite onima koji se raduju nevolji koja nas je danas zadesila: ’Vreme za vašu nevolju bliži se, i tada ce vas velika nesreća snaći.’” 98 NAPOMENE Preuzeto iz: Kerbela, zemlja tuge i bola, (naslov ori ginala: Nafasu’l mahmum, relating to the heart rending tragedy of Karbala), Šejh Abas ibn Muhamed Reza Komi, izdavač: UG Ustahana – tekija Mesu dija, Kaćuni; preveo Edin Kukavica, uz redakcij sku obradu NUR-a. 2 Ovde se podrazumeva minimalni period čistote, koji iznosi deset dana. Imam Hasan rođen je 15. rama zana. Osim toga, prenosi se da razlika između godine rođenja imama Hasana (godina bitke na Bedru, odnosno druga godina po hidžri) i godine začeća imama Huseina, ne podrazumeva period tahra, tahareta (čistoće), te je zato, prema predaji, imam Husein, u materici svoje majke ostao ravno šest meseci. 3 Autor kaže da se gornji ajet odnosi na imama Huseina, i poslanika Jahja (Jovan Krstitelj), a ne na poslanika Isa (Hrista), jer su njihovi životi umno gome slični, a period trudnoće njihovih majki je identičan. Prenosi se da je poslanik Jahja u mate rici svoje majke ostao šest meseci kao i imam Husein. Prenosi se da je Ummi Fazl, supruga Abasa ibn Abdu’l Mutaliba, Poslanikovog strica, koja je dojila imama Huseina, govorila neke stihove kojima ga je slavila, u prilog ovoj tvrdnji. 4 Ibni Šahr Ašub piše u svom delu Manaqib, da je jednog dana Džibrail sišao i video hazreti Fatimu (s.a.) kako spava, dok je imam Husein plakao. Dži brail je seo i tešio i zabavljao dete dok se hazreti Fatima (s.a.) probudila, a Poslanik ju je zbog toga ukorio. Sejjed Hašim Husein Bahrani navodi u delu Madinatu’l Ma’ajiz, od Šarhabila ibn Abu Aufa, da je, kada je imam Husein rođen, (jedan) anđeo od anđela sa najvišeg dženneta (raj) sišao do Velikog mora i dozivao sve između nebesa i zemlje: ’O robovi Allahovi! Obucite odeću tuge i žalosti, i pla čite, jer sin Muhammedov, (s.a.v.a.), leži obezglavljen, potlačen i nadvladan.’ 5 Ubejdulah ibn Zijad, Jezidov namesnik Kufe. Nje govom naredbom, i naredbom njemu nadređenog Jezida, imam Husein je ubijen na Kerbeli. 6 Jezid ibn Muavija, jedan od najpokvarenijih i naj surovijih ljudi u istoriji islama. Neposredno je odgovoran za pokolj na Kerbeli. Rođen je 25. godine po hidžri. Kao ljubimce je držao i sa njima se igrao pse i majmune i nije verovao u Sudnji dan. Vla dao je muslimanima tri godine. U prvoj je ubio imama Huseina, u drugoj je počinio pokolj u Poslanikovom gradu Medini, gde je naredio ubistvo oko 10.000 muslimana, a u trećoj je napao i raz rušio Kabu. 7 Dvanaest plemena Beni Izraela, pominju se u Časnom Kur’anu: ’A i u Mojsijevom narodu ima jedna zajednica koja istini upućuje i prema istini presuđuje! A Mi smo njih u dvanaest plemena na zajednice raz delili...’ (al-A’araf, 159-160). 1 VERSKE TEME S ČITAOCIMA Tronedeljni kurs persijskog jezika u Teheranu Ivana Gvozdenović T renutak kada sam prvi put ugledala Teheran, sigurna sam, neću nikada za boraviti. Razlog putovanja u prestonicu Ira na bio je tronedeljni kurs persijskog jezi ka, koji je, osim moje koleginice Bojane i mene, pohađalo još pedesetak polaznika iz evropskih i azijskih zemalja. Dok je u autobusu kojim smo krenule iz Istanbula većina putnika spavala, ja sam pospanim pogledom posmatrala nizove malih kuća kraj puta i pusta polja obasjana jutarnjim suncem. Iznenada sam sa blagog uzvišenja preko koga je autobus u tom trenutku pre lazio, spazila u daljini grad. Iako sa te uda ljenosti nisam mogla dobro da sagledam njegovu veličinu, niti sam znala koliko nam je još sati puta do Teherana preostalo, obratila sam se Bojani rečima: „Pogledaj, mislim da je ovo Teheran”. Bile smo uzbu đene i odjednom vrlo nestrpljive. Kako je vreme odmicalo, grad je u našim očima postajao sve veći, a mi sve svesnije da smo konačno nadomak cilja. U Teheran smo stigle oko devet časova ujutru. Bio je petak, neradni dan u Iranu. Sve je bilo mirno, a ulice skoro prazne. Vozeći se ka studentskom domu u kome smo bile smeštene, posmatrala sam bele i sive višespratnice, neke čak vrlo neobičnih oblika. U ruci sam nervozno stiskala parče papira sa adresom doma, ne verujući da sam konačno tu. U zemlji tako bogate is torije i kulture, kojoj sam se do juče divila samo na slikama. Ispred doma nas je do čekala gospođica Ganđi, koja je sve vreme trajanja kursa brinula o devojkama – nas trideset pet. Odvela nas je do naše sobe koju smo delile sa devojkom iz Rusije. Kako Grupa polaznika Kursa (Ivana Gvozdenović je druga sdesna) s profesorom Bakhtijarijem u učionici Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 99 se dom nalazi na krajnjem severu grada, uz planine, prvo što sam ugledala sa pro zora jesu upravo ti goli, sivi vrhovi kao pravi kontrast nestvarno plavom nebu. Predavanja, koja su počela već slede ćeg dana, držali su nam profesori sa Uni verziteta „Šahid Behešti”, jednog od naj boljih u zemlji. Časove smo imali svakog dana, ali smo dva puta ipak bili oslobođeni nastave, i to onda kada su u Iranu bili ver ski praznici. Svakog dana nakon predava nja i kraćeg odmora, naši ljubazni doma ćini vodili su nas u obilazak znamenitosti Teherana. Jedno od prvih mesta koje smo posetili bila je palata Golestan iz perioda dinastije Kadžar. Sve nas je zadivio predivan vrt ali i unutrašnji i spoljašnji zidovi palate, bogato oslikani portretima kadžarskih kra ljeva i scenama iz njihovog života. Prvog petka po našem dolasku, Iranci su proslavljali mab`as, sećanje na dan kada je Muhamed postao Božji poslanik. Tog da na obišli smo kompleks Sadabad, smešten u velikom, lepo uređenom parku. Tu smo osim palate iz vremena dinastije Pahlavi, obišli i galeriju slika poznatog iranskog slikara Farščijana. Nakon posete ovom kompleksu, za sve polaznike kursa organizovan je ručak u tradicionalnom restoranu „Ferešte”. Od mah nas je osvojio izuzetno prijatan ambi jent ovog restorana, predodređen isklju čivo za uživanje. Svuda oko nas bili su veliki akvarijumi sa najneobičnijim vrsta ma riba, kavezi sa kanarincima i zelenilo koje je atmosferu činilo još prisnijom. Zi dovi su bili oslikani scenama sa reljefa u Persepolisu, a u jednom uglu stajala je i statua Darija. Konobari obučeni u tradicio nalnu nošnju, najpre su nas poslužili ča jem. Nakon toga nam je u zemljanim po sudama poslužen abgušt – staro iransko jelo pripremljeno od ovčetine i kuvanog povrća, uz koje se obavezno jede sangak, hleb pečen na kamenu. 100 Uveče je u domu za nas pripremljen zanimljiv program. Jedan od profesora je čitao najlepše stihove posvećene Proroku Muhamedu, nakon čega smo uz posluže nje uživali u tradicionalnoj muzici. Tri mlada Iranca su svirajući setar, tombak i santur, pevali Hafezove stihove. Već sledećeg dana, imali smo priliku da u predivnom zdanju Gradskog pozori šta u Teheranu, pogledamo predstavu „Bi žan i Maniže”. U ovom komadu, čija je radnja zasnovana na jednoj od persijskih legendi, zapravo je ispričana univerzalna priča o dvoje mladih i zaljubljenih i svim preprekama sa kojima se susreću na putu ljubavi. Scenografija je bila vrlo jednostav na, ali su zato kostimi glumaca bili bogato ukrašeni i veoma verno nam dočarali duh stare Persije. Kroz čitavu predstavu pro vlačili su se setni zvuci tradicionalnih persijskih instrumenata, pa je odlična po stavka glumaca osim izvanrednog gluma čkog, pokazala i svoje plesačko umeće. U jednom od sluga na dvoru persijskog kra lja, prepoznala sam momka koji je one ve čeri tako divno svirao santur. Na kraju smo imali tu čast da nam se lično pokloni reditelj ove predstave, gospodin Mahmud Azizi. Najznačajnija ličnost novije iranske istorije svakako je imam Homeini, vođa Islamske revolucije. Iranci ga izuzetno po štuju, što se može videti na svakom kora ku. U to smo se uverili i kada smo posetili njegovu kuću u Teheranu. Sobu u kojoj je pokojni imam proveo svoje poslednje da ne mogli smo da posmatramo samo kroz staklo jer ulaz u nju nije dozvoljen. Pored kuće se nalazi hoseinija u kojoj je imam često držao govore, a u kojoj smo mi po gledali film o životu i delu ovog velikog čoveka. Na zidovima susedne prostorije bile su izložene najlepše fotografije imama Homeinija. Tu je u jednom uglu za malim stolom sedeo kaligraf, profesor Eskandar. On je više od jednog sata, vrlo strpljivo, S ČITAOCIMA svakome od nas na parčetu papira ispisi vao imena različitim kaligrafskim stilovima. Nekoliko dana pre završetka kursa, po setili smo i Mauzolej imama Homeinija koji se nalazi na putu između Teherana i Koma i još uvek je u izgradnji. Tog dana u Iranu je bio praznik – rođenje poslednjeg šiitskog imama Mahdija. Rečeno nam je da će biti održana ceremonija u kojoj ćemo i mi na neki način učestvovati. U jednom trenutku su se svi prisutni okupili oko gro bnice, a jedan od desetak vojnika koji su se postrojili ispred nas objavio je početak. Predvođeni dvojicom vojnika koji su no sili venac od cveća, i svi ostali vojnici kre nuli su svečanim hodom ka imamovoj grobnici. Naša grupa bila je odabrana da ih sledi. Za mnoge od nas, bili su to veoma dirljivi trenuci čemu je najviše doprinela pesma posvećena pokojnom imamu a čija mi se melodija tako duboko urezala u se ćanje. Svaki dan nam je bio ispunjen različi tim sadržajima jer su se naši domaćini za ista potrudili da u Teheranu vidimo ono što je najlepše i najzanimljivije. Tako smo, između ostalog, posetili Nacionalni muzej Irana, obišli najlepše teheranske parkove, Veliki bazar, Nacionalnu biblioteku, vozi li se telekabinom do vrha Točal, a obišli smo i susedni gradić Rej. Ipak, poseban doživljaj predstavljali su razgovori sa običnim ljudima na ulici, u prodavnici, u parku, na autobuskoj sta nici... Iranci su po prirodi veoma prijatni, veseli i ljubopitljivi, naročito prema stran cima. U mnoštvu tih zanimljivih ljudi, po sebnu pažnju svakako zaslužuju teheran ski taksisti. Po pričljivosti i radoznalosti slični beogradskim kolegama, ali po ve štini ubeđivanja daleko iznad njih. Kada smo odgovorile na uobičajeno pitanje oda kle dolazimo, jedan od njih nas je upitao da li je zvanični jezik u Srbiji engleski, drugi nas je pak pitao kakvo je trenutno stanje u Gruziji, dok je treći nadmašio prethodnu dvojicu i sva naša očekivanja. Zapevao je „Hotel California”, hit grupe „The Eagles”!!! Pevao je to sa takvim žarom da je u trenucima najvećeg zanosa sklapao oči i podizao ruke sa volana stiskajući ih u pesnice. Zbog toga smo, iako nam je na stup ovog neobičnog taksiste bio neiz merno zanimljiv i simpatičan, ipak pože lele da se on što pre završi. Rastali smo se uz osmehe i obećanje raspevanog Iranca Polaznici Kursa na Imamovom trgu u Isfahanu (u pozadini je palata Ali Kapu) Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 101 da će za sledeći put pripremiti pesmu na srpskom jeziku. Svi smo se posebno radovali odlasku u Isfahan u kome smo proveli četiri dana. Prvo što smo obišli, bio je most Siose na reci Zajande, sa koga smo uživali u pre divnom zalasku sunca. Sledećeg dana obi šli smo Palatu četrdeset stubova, kao i čuveni Imamov trg koji je već duže vreme pod zaštitom UNESCO-a. Na njemu se na lazi nekoliko lepih zdanja poput džamije Šejha Lotfolaha, Imamove džamije i Palate Ali Kapu koje smo, takođe, posetili. Uveče smo obišli još stari kameni most, Khadžu. Tu smo, na obali reke, svi zajedno večerali a zatim pevali pesme, svako na svom je ziku. U naredna dva dana posetili smo i Džamiju petka, jermensku katedralu Vank, Vrt ptica i isfahanski bazar. Iz ovog starog grada, otišli smo puni utisaka, a u povra tku smo svratili i u Kašan. Tu smo najpre bili u vrtu Fin, a zatim smo obišli i dve stare trgovačke kuće. Jedna od njih je kuća trgovca Buruđerdisa, nekada najbogatijeg čoveka u Kašanu i okolini. Zavirili smo u svaki kutak kuće i uživali šetajući prostra nim vrtom kraj starih stabala nara i brojnih vodoskoka. Nakon ručka u restoranu, upu tili smo se ka Teheranu. Nekoliko narednih dana posvetili smo spremanju ispita koje smo svi sa uspehom položili. Kurs je zvanično završen cere monijom dodele diploma, prilikom čega je svako od nas na poklon dobio zbirku najlepših pesama Sohraba Sepehrija, je dnog od najcenjenijih savremenih iran skih pesnika. Kada je došao dan našeg odlaska iz Irana, obuzelo nas je neko neobično ose ćanje. Radovale smo se povratku u Beo grad i susretu sa našim porodicama. Is tovremeno, bile smo tužne ne samo zbog toga što napuštamo ovu divnu zemlju u kojoj smo provele nezaboravnih trideset dana, već i zbog činjenice da se rastajemo sa našim novim prijateljima koje smo ta mo stekle. Sa većinom njih verovatno za uvek. Gospođica Ganđi izašla je ispred doma kako bi se pozdravila sa nama pre nego što uđemo u taksi. Tek tada, kada smo se snažno zagrlile, krenule su i prve suze. Sećam se da sam na putu do autobuske stanice, kao da ih prvi put vidim, upijala pogledom sve zgrade, parkove i male tr gove kraj kojih smo bezbroj puta prošle. U jednom trenutku, sa radija se začula ne ka pesma tužnih tonova u čijem sam te kstu razaznala samo jednu reč – Teheran. Kasnije smo u autobusu kojim smo krenule za Istan bul upoznale mnogo zanim ljivih i dragih ljudi. Tokom čitavog puta mogla se čuti iranska muzika uz koju su mnogi ne samo zapevali, već na naše veliko iznenađenje i zaigrali. Zbog toga smo imale osećaj da se još uvek nalazimo u Iranu. Tek kada se na ulazu u Istanbul začula pesma sim boličnog naziva „Zbogom pri jatelji”, kao da smo se trgle i shvatile da je našem, tako želj no iščekivanom putovanju, Ivana Gvozdenović sa gospodinom Mahmudijem, došao kraj. profesorom Bakhtijarijem i gospođicom Gandi nakon dodele diploma 102 S ČITAOCIMA NOVA IZDANJA Pripovest o buđenju Osvrt na ideološku, intelektualnu i političku biografiju imama Homeinija – od rođenja do preseljenja na drugi svet Hamid Ansari Prevod: Milena Radulović Izdavač: Kulturni centar I. R. Irana u Beogradu K ulturni centar pri Ambasadi Islamske Republike Irana u Beogradu objavio je Pripovest o buđenju, knjigu koja pruža „uvid u ideološku, intelektualnu i politi čku biografiju imama Homeinija”. Autor knjige o životu i delu osnivača Islamske Republike Iran je Hamid Ansari, a delo je s engleskog jezika prevela Milena Radu lović. U knjizi su, kako je naveo autor u predgovoru tog dela, izloženi pojedini upečatljivi i značajni trenuci iz života ima ma Homeinija, od rođenja do smrti, „u sa žetoj, ali analitičnoj formi”. Autor se uzdržao od detaljnog opisi vanja događaja, iznošenja dokumenata i prenošenja Homeinijevih reči, vodeći ra čuna da ipak ne propusti nijedan događaj koji je bio važan za imamov život ili za njegov pokret i stavove. „U prikazivanju toka događaja u životu imama Homeinija, u ovoj studiji, poseban naglasak stavljen je na izvornost njegove misli, prioritet mo ralnog usavršavanja i duhovnog pročišće nja, kao i uticaj duhovne i intelektualne dimenzije njegove ličnosti na njegov život i borbu”, naveo je Hamid Ansari. Stručni recenzent prevedenog rukopi sa u poređenju s originalom na persijskom jeziku bio je Aleksandar Dragović. Prevo dilac je u fusnotama objasnio i određen broj reči i izraza koji se odnose na odre dnice kao što su kultura islama, Iran i is lamska gnoza, kako bi čitaoci stekli što bolji i potpuniji uvid u tekst. U knjizi Hamida Ansarija, kao što kaže i njen podnaslov, život i delo imama Ho meinija se posmatraju i objašnjavaju u kon tekstu burnih zbivanja u Iranu u toku 20. veka. Ova knjiga, stoga, u nekim svojim delovima podseća na uzbudljivi roman o čoveku čiji je sam život bio revolucija u ime vere. Knjiga se neobično lako čita, ob jašnjenja su nenametljiva i prirodno pro izilaze iz sleda događaja, dajući nam novu sliku o delovanju imama Homeinija. U naj manju ruku, srpska čitalačka publika sada ima mogućnost da kritički razmotri svoja dosadašnja saznanja o Iranu ili je, makar, dobila priliku da napravi poređenje sa ra nijim knjigama o imamu Homeiniju i iran skoj islamskoj revoluciji. Knjiga je obogaćena mnoštvom (ukupno 65) kolornih i crno-belih fotografija koje potkrepljuju tekst ili ga dopunjuju doda tnim sadržajima. Na četiri polutabaka ilu strovani su razni periodi života imama Ho meinija. Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 103 Persijske bajke Sveže priče iz starih knjiga Mahdi Azar Jazdi Drugo izdanje – latinično Prevod: Dejan Spasojević Izdavač: Kulturni centar I. R. Irana u Beogradu D rugo – latinično – izdanje knjige „Per sijske bajke – sveže priče iz starih knjiga”, autora Mahdi Azar Jazdija, u pre vodu Dejana Spasojevića, pojavilo se dve godine nakon prvog – ćiriličnog – izdanja. Ovo je, inače, drugi naslov ovog renomi ranog iranskog pisca za decu i omladinu u izdanju Kulturnog centra I. R. Irana u Beogradu. Njegova prva knjiga, „Dobre priče za dobru decu”, objavljena je još 1997. godine. „Persijske bajke” sadrže poučne priče, basne i bajke iz bogate riznice persijskog književnog nasleđa. Ispričane razumlji vim i jednostavnim jezikom i prilagođe ne svim uzrastima, priče iz ove zbirke, u najboljem maniru pripovedačke tradicije istoka, prenose univerzalna i vanvremen ska značenja. Priče otkrivaju narodnu mu drost istoka i velikih persijskih mistika, nastalu u rasponu od nekoliko vekova i protkanu pretpoznatljivim simbolima i alegorijama. U posebnom delu na kraju knjige data su objašnjenja o tome kako su nastale pojedine izreke. Mahdi Azar Jazdi rođen je 1923. go dine u predgrađu Jazda, u pobožnoj poro dici. Pohađao je versku školu u rodnom gradu. Od detinjstva, uz učenje, pomaže ocu u poljskim poslovima, a potom uči i mnoge zanate – građevinski, tekstilni... Kasnije postaje pomoćnik u jednoj knji žari, gde otkriva jedan sasvim nov svet, svet knjiga i priča. Počinje aktivno da se 104 bavi čitanjem, učenjem iz knjiga i prou čavanjem. Svo znanje je stekao na taj na čin, kao samouk, bez formalnog obrazo vanja. Knjižaru i rodni grad Jazd napušta 1943. godine i odlazi u Teheran. Počinje da radi kao knjižarski pomoćnik, a kasni je postaje redaktor u štampariji. U to vre me počinje da piše za decu, ostajući veran tom žanru i danas, svrstavajući se u red najpoznatijih i najomiljenijih iranskih pi saca za decu. NOVA IZDANJA AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI Pedeset treći Međunarodni beogradski sajam knjiga 20–26. oktobar 2008. godine Kulturni centar I. R. Irana je i ove go dine učestvovao na Međunarodnom saj mu knjiga u Beogradu. Predstavljeni su, pored novih i aktuelnih izdanja, i raniji naslovi i publikacije koji su tokom prote klih godina izašli u izdavaštvu Centra. Celokupno izdavaštvo Kulturnog centra Irana, od njegovog osnivanja pa do danas, bilo je na srpskom jeziku, što je znatnom broju domaćih ljubitelja i poklonika knjige tokom niza godina omogućivalo kontakt sa tekovinama persijske civilizacije, jedne od najstarijih na svetu, i istovremeno, ola kšavalo im sticanje saznanja o savreme nim strujanjima u modernom Iranu. Štand Iranskog kulturnog centra, kao i uvek, bio je dobro posećen. Pažnju pose tilaca privukla su izdanja na srpskom je ziku, časopis „Nur”, veliki broj bogato ilu strovanih monografija o iranskoj kulturi, posteri sa reprodukcijama čuvenih per sijskih minijaturista, unikatni i kaligra fski perfektno dekorisani primerci Časnog Kur’ana, rukotvorine, umetnički predme ti, muzika, filmovi i drugo. Ovogodišnji međunarodni beogradski sajam knjiga, održan pod motom „Dva veka Velike škole”, otvorio je akademik Dragoslav Mihailović, jedan od najznačaj nijih savremenih srpskih pisaca. U ime Ja pana, zemlje počasnog gosta Sajma, prisu tne je pozdravio japanski pisac Nacuki Ikezava. Na 53. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga učestvovalo je 820 izlagača iz zemlje i inostranstva. Izlagači su se pred stavili na štandovima u halama I i XIV Be ogradskog sajma, na površini od 20.000 kvadratnih metara. Interesovanje za štand Kulturnog centra I. R. Irana bilo je veliko kao i svake godine Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 105 Promocija knjige „Pripovest o buđenju – Osvrt na ideološku, intelektualnu i političku biografiju Imama Homeinija – od rođenja do preseljenja na drugi svet” 25. oktobar 2008. godine Beogradski sajam knjiga Najnovija izdanja Kulturnog centra I. R. Irana privukla su pažnju raznih profila posetilaca Pored Japana, kao zemlje počasnog go sta, na 53. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga učestvovali su izdavači iz Ka nade, SAD, Kine, Irana, Rusije, Italije, Ve like Britanije, Francuske, Nemačke, Polj ske, Švajcarske, Španije, Portugala, Austrije, Izraela, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Her cegovine, Crne Gore, Makedonije, Brazila, Angole. Prvi put na Beogradskom sajmu knjiga učestvovali su izdavači iz Danske i Ukrajine. Pored izdavača iz inostranstva, na 53. međunarodnom beogradskom saj mu knjiga učestvovao je i veliki broj au torskih agencija iz Francuske, Italije, Tur ske, Kanade, Ukrajine, Grčke, Rusije i Nemačke. Nagrada „Dositej Obradović” – godišnja nagrada stranom izdavaču sa kontinuira nim i jasnim doprinosom u objavljivanju i promociji srpske književnosti pripala je izdavačkoj kući „Gaia Editions” iz Bordoa. Školski dan, 23. oktobar 2008. godine, organizovano je posetilo više od deset hi ljada učenika, nastavnika, studenata i pro fesora. 106 Na ovogodišnjem beogradskom sajmu knjiga, Kulturni centar I. R. Irana u Beogra du promovisao je svoje najnovije izdanje, knjigu iranskog autora Hamida Ansarija Pripovest o buđenju – Osvrt na ideološku, in telektualnu i političku biografiju imama Ho meinija – od rođenja do preseljenja na drugi svet. Promociji održanoj u sali za promocije „Borislav Pekić” prisustvovao je veliki broj posetilaca koji su pokazali izuzetno inte resovanje za ovo delo, prvo takve vrste na srpskom jeziku. Prisutne je u ime Kulturnog centra I. R. Irana pozdravio Aleksandar Dragović, istakavši da se delo Hamida Ansarija nu di kao građa za multidisciplinarna prou čavanja, i da je zbog toga teško odrediti njen žanr; i da, zato, ima dodirne tačke sa mnogim oblastima, kao što su geopoliti ka, politikologija religije, istorija religije, itd. Zato je, kao prvo delo te vrste na sr pskom jeziku, njen značaj više nego oči gledan. Reč je zatim uzeo iranski ambasador u Beogradu, Njegova ekselencija Mirhejdari. On je istakao da je vrednost dela „Pripo vest o buđenju” u tome što objašnjava do gađaje koji su bili uzrok i doveli do iz bijanja Islamske revolucije u Iranu. Budući da takvih dela na srpskom govornom po dručju nije bilo, utoliko je vrednost An sarijeve knjige veća, jer ona kao takva otvara vrata za upoznavanje srpskog čita laštva i javnosti sa modernom istorijom Irana, što će, kako je istakao, pružiti bolji uvid u te događaje i produbiti razumeva AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI nje između dva naroda. Njegova ekselen cija Mirhejdari se zahvalio svima koji su učestvovali u realizaciji ove knjige. Direktor Kulturnog centra I. R. Irana, g. Mehrdad Agahi, zahvalio se prisutnima koji su došli na promociju. On se takođe, zahvalio svima koji su učestovali u pri premi ovog dela. „Izbijanje Islamske revolucije u Iranu 1979. godine predstavlja jedan od najva žnijih globalnih događaja u 20. veku; re volucije koja, zajedno sa njenim vođom i idejnim tvorcem, i dalje vrši uticaj na sa vremeni svet. Ovu veličanstvenu i jedin stvenu revoluciju nije moguće shvatiti bez poznavanja njenog harizmatičnog lidera i idejnog tvorca. Ove godine, u znak obe ležavanja devetnaestogodišnjice od prese ljenja imama Homeinija na drugi svet, Kul turni centar Irana u Beogradu je objavio delo Hamida Ansarija ‘Pripovest o buđe nju’ koje predstavlja sažetu političku i in telektualnu biografiju imama Homeinija”, rekao je g. Agahi. O postupku prevođenja, utisku koji je na nju ostavilo ovo delo i iskustvu upo znavanja sa ličnošću imama Homeinija, govorila je Milena Radulović. „Zahvaljujem gospodinu direktoru što mi je ukazao poverenje time što mi je po verio prevod ove knjige, i svima koji su mi pomogli u prevodu, čime je omoguće no adekvatno predstavljanje jednog veli kog čoveka kakav je bio imam Homeini. U ovoj knjizi, na prvom mestu, kao što i sam autor kaže, prikazana je politička i ideološka biografija, čiji obim prevazilazi sadržaj knjige, jer su izostavljeni mnogi istorijski detalji i komentari. Date su samo osnovne ideje, koje na najbolji mogući na čin objašnjavaju čitavu ideologiju koja je pratila Islamsku revoluciju i Islamsku Re publiku, koje je započeo i osnovao ajatolah Homeini. Kada se pomene Iran, čitav svet ima asocijaciju na imama Homeinija koji je najzaslužniji što je jedna ovakva zemlja postala ono što jeste. O imamu Homeiniju može mnogo toga da se kaže, a u ovoj knjizi je dosta toga i rečeno. Volela bih da pročitam samo jednu rečenicu iz knjige kojom je autor opisao imama Homeinija: ‘Jedna od izuzetnih osobina imama Ho meinija bilo je to što su njegove reči bez izuzetka bile zasnovane na njegovim uve renjima i na istinoljublju, kao i to što je on sam pre svih drugih činio upravo onako Veliki broj posetilaca pokazao je izuzetno interesovanje za knjigu Hamida Ansarija Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 107 Prisutnima se obratila i prevodilac dela, Milena Radulović kako je i propovedao.’ Upravo ova činje nica, da je ono što je propovedao i sam ra dio, čini ga velikim i čini ga značajnim ne samo za Iran, nego i za čitav svet. Ja se na dam da će ova knjiga pomoći da se srpska publika što bolje upozna sa Iranom, i su štinom Irana kao islamske republike i re volucijom imama Homeinija o čemu, pret postavljam ne zna dovoljno. Zahvaljujem.” Potom je reč uzeo Oliver Potežica, di plomata i publicista. „Knjiga iranskog autora Hamida Ansa rija Pripovest o buđenju – Osvrt na ideološku, intelektualnu i političku biografiju imama Ho meinija – od rođenja do preseljenja na drugi svet pokazuje da iranska islamska revolu cija i život i delo njenog vođe, imama Ho meinija, ostaju aktuelni i zanimljivi za či talačku publiku i danas, 20 godina posle smrti imama Homeinija i blizu 30 godina posle rušenja omraženog režima šaha Mo hameda Reze Pahlavija. Naša saznanja o istorijskim zbivanjima u Iranu krajem se damdesetih godina 20. veka (kao i o Iranu uopšte) su neadekvatna i nedovoljna, os 108 tajući uglavnom zarobljena u dihotomnim (crno-belim) pojmovima i predrasudama simplifikovanih političkih studija i pristra snog novinskog izveštavanja. Na našem jeziku nije bilo nijednog dela iranskih au tora o samom imamu Homeiniju i feno menu iranske islamske revolucije. Jednom rečju, nismo znali kako sami Iranci vide zbivanja iz svoje novije istorije i šta oni misle o imamu Homeiniju. U takvim okolnostima, knjiga Hamida Ansarija predstavlja izuzetno zanimljivu studiju za sve one koje zanima istorija i sadašnjost Irana, kao i dinamična zbivanja u islamskom svetu. Persija, današnji Iran, bila je zemlja koju su drugi ljudi još od najstarijih vremena doživljavali kao veli ku misteriju. Ali, ne treba da zaboravimo, pri tome, da je poznati filozof istorije i is toričar, Arnold Tojnbi, uvrstio Iran među dvadesetak stubova ljudske civilizacije. Ova knjiga, prezentovana na tradicio nalnom Sajmu knjiga u Beogradu krajem oktobra 2008. godine, pokazuje nam zbog čega je poznati francuski iontelektualac, Rože Garodi, tvrdio da je imam Homeini dao novi smisao života Irancima, kao i šta znači koncept ‘vraćanja sebi’, odnosno oču vanja sopstvenog identiteta i samopoštova nja. Bez pretencioznosti, utemeljući svoje zaključke na istorijskim činjenicama (od ko jih su mnoge bile nepoznate našoj čitala čkoj publici), Hamid Ansari nas ubedljivo dovodi do zaključka da je život imama Ho menija, pun burnih zbivanja i zapleta, bio i izraz i potvrda njegove vere i zalaganja za prava ‘ugnjetenih na zemlji’, da upotre bimo taj čuveni izraz Franca Fanona. Istorija savremenog Irana se ne može razumeti bez poznavanja života vođe iran ske islamske revolucije, imama Homeinija. Isto kao što se ni život imama Homenija, velikog islamskog učenjaka (mudžtehida) ne može razumeti bez poznavanja burnih istorijskih događaja u Iranu tokom 20. veka.” AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI Svečano otvaranje kursa persijskog jezika 16. oktobar 2008. godine, Muzej Jugoslovenske kinoteke Povodom početka kursa persijskog jezika za 2008/09. godinu, Kulturni centar Irana je or ganizovao svečanost u Muzeju jugoslovenske kinoteke na kome su prisustvovali polaznici kursa i prijatelji iranske kulture. Nakon pozdravne reči, skupu se obra tio iranski ambasador u Beogradu, Njego va ekselencija sejjed Morteza Mirhejdari: „Dame i gospodo, drago nam što ima mo prijatelje koji vole iransku kulturu i civilizaciju. Nadamo se da članovi kultur nog odeljenja vaše Ambasade u Teheranu budu isto ovoliko aktivni. Svakim danom boravka u vašoj zemlji, srećniji sam što stičem veća saznanja o vašim običajima, vašem narodu, ponašanju, gostoprimstvu, vašoj kulturi uopšte. Koristim priliku da se zahvalim profesoru Božoviću i ostalim članovima Društva prijateljstva koji svo jim radom doprinose ovom cilju, i drugi ma koji su nam u ovome pomogli. Takođe nam je veoma drago zbog velikog zala ganja i angažovanja Iranskog kulturnog centra, a posebno njegovog direktora, g. Agahija, što smo uspeli da dovedemo le ktora za persijski jezik koji govori i en gleski i koji, zajedno sa ostalima Irancima koji poznaju srpski, može da vam pomo gne u učenju persijskog jezika, što će, sva kako, pomoći da se što bolje međusobno upoznamo. Hvala.” O svojim iskustvima učenja persijskog jezika, persijskoj kulturi i boravku u Iranu na jednomesečnom kursu govorio je Petar Janačković Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 109 Potom se prisutnima obratio direktor Iranskog kultrunog centra, g. Mehrdad Agahi: „U ime Boga Milostivog, Samilosnog; želim da izrazim dobrodošlicu svima koji ste doši na skup povodom početka novog ciklusa za učenje persijskog jezika. Pre ot prilike sedam meseci, na početku iranske Nove godine, završen je prvi semestar kur sa persijskog jezika. Jednom ili dva puta godišnje imamo priliku da se sretnemo i družimo, što je ujedno i dobra prilika da se stari polaznici kursa upoznaju sa no vim. Kurs koji sada počinje trajaće do kra ja decembra. Kao što je rekao ambasador Mirhejdari, ove godine, hvala Bogu, u Be ogradu imamo profesora persijskog jezika koji će držati predavanja na Filološkom fakultetu i uporedo sa tim predavati i na kursu koji organizuje Kulturni centar. Na dam se da će to pomoći daljoj promociji persijskog jezika kao mosta za povezivanje i međusobno upoznavanje naših kultura. Hvala.” Skup je pozdravio cenjeni orijentalista prof. dr Rade Božović, koji je ukazao na značaj učenja jezika, u ovom slučaju per sijskog, koji, kao i srpski, pripada indoev ropskoj porodici jezika, posebno u svetlu sadašnjih geopolitičkih i civilizacijskih okolnosti. O svojim iskustvima učenja persijskog jezika, persijskoj kulturi i boravku u Iranu na jednomesečnom kursu govorili su po laznici kursa Đorđe Ivanović i Petar Jana čković. Svečanost je završena je projekcijom filma Sedam lica persijske civilizacije. Promocija knjige „3.000 godina računanja vremena u Iranu” 3. oktobar 2008. godine, Vršac U organizaciji prirodnjačkog društva „Gea” iz Vršca, 3. oktobra 2008. godine, u svečanoj sali skupštine Opštine Vršac, odr žana je promocija knjige „3.000 godina ra čunanja vremena u Iranu”, autora Dejana Maksimovića. U prisustvu članova i prijatelja priro dnjačkog društva „Gea”, kulturnih radni ka, predstavnika lokalnih medija, pred stavnika astronomskih i drugih udruženja, Promociji knjige „3.000 godina računanja vremena u Iranu” prisustvovali su kulturni radnici, predstavnici lokalnih medija, astronomskih i drugih udruženja 110 AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI promociju je otvorio autor Dejan Maksi mović, koji je govorio o svojim interesova njima za kalendarske sisteme Irana i po vodu za sastavljanje jedne ovakve knjige. O samoj knjizi govorio je jedan od re cenzenata, dr Milan S. Dimitrijević, koji je između ostalog rekao: „Maksimovićeva knjiga je značajan do prinos siromašnoj, šturoj i površnoj lite raturi na srpskom jeziku o kalendarima drugih kultura i po prvi put omogućava čitaocu da, sledeći uputstva na našem je ziku, lako pretvara datume razmatranih kalendara u gregorijanske i obrnuto.” U ime Kulturnog centra I. R. Irana u Beogradu, skupu se obratio Aleksandar Dragović, urednik časopisa za kulturu i islamske teme „Nur”, koji je istakao da je vreme kao fenomen jedna od kategorija kojom se Bog zaklinje u svetoj knjizi, Kur’anu, i upravo u svetlu te činjenice treba sagledavati i razmatrati kolosalne doprinose muslimanskih naučnika u sa stavljanju kalendara i uopšte doprinos koji je islamska civilizacija dala na tom polju. U nastavku promocije Dejan Maksi mović je održao predavanje o kalendaru Omera Hajjama kao „najbolje uređenom i najtačnijem (...) koji je u istoriji čovečan stva bio u upotrebi”. Na kraju programa, Aleksandar Dra gović je predstavio časopis „Nur”, trome sečnik za kulturu i islamske teme. Delegacija iz Irana u Patrijaršijskom dvoru 30. jun 2008. godine, Beograd U ime Njegove svetosti patrijarha srp skog, g. Pavla, Njegovo visokopreosve štenstvo, mitropolit crnogorsko-primorski, g. Amfilohije, ugostio je u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, 30. juna 2008. godine, visoku iransku delegaciju, predvođenu vi sokim muslimanskim sveštenikom i pro Visoki muslimanski sveštenik i prodekan Islamskog univerziteta u Komu, g. sejjed Abolhassan Navab i Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije dekanom Islamskog univerziteta u Komu, g. sejjed Abolhassan Navabom, u pratnji g. Mirze Ali Baratija, gđe Rogaje Abbasian Nighje, Njegove ekselencije Mirhejdarija, ambasadora Islamske Republika Irana u Beogradu i g. Mehrdad Agahija, direktora Kulturnog centra Islamske Republike Ira na u Beogradu. Na početku srdačnog razgovora vi sok opreosvećeni mitropolit pozdravio je uvaž ene goste pozdravom vere i lju bavi, a zatim i izrazio radost što ih je primio u duhovnom središtu Srpske pra voslavne crkve, koju je ustanovio sveti Sava, za koga je ostalo zapisano da je prilikom hodočašća u Svetu zemlju po setio kalifa u Damasku. Svetog Savu je kalif nazvao čovekom Božjim zbog nje gove vere. Visokopreosvećeni je istakao da susret hrišćanske vere i islama traje vekovima. Dar je Božji što smo svi pri padnici vere u Jednog Boga i što veru jemo u Sudnji dan. U ime Jed nog Boga, Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 111 Iransku delegaciju na čelu sa hodžat’lislam Navabom prilikom posete Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu primio je dekan fakulteta, Njegovo preosveštenstvo episkop bački, dr Irinej Bulović, sa saradnicima Mitropolit je gostima poželeo dobrodo šlicu i ugodan boravak u Srbiji, a državi Iranu uspeh i napredak u svim ovoze maljskim iskušenjima. G. sejjed Abolhassan Navab, visoki mu slimanski sveštenik i prodekan Islamskog univerziteta u Komu, istakao je da mu je drago što je došao u Srbiju. On je naglasio da delegacija dolazi iz grada Koma, koji je centar šiitskih muslimana i u kome je os novan Univerzitet na kome se istraživači i profesori bave svim svetskim religijama. U okviru izdavačke delatnosti Univerzitet je na persijski jezik preveo i objavio 20 na slova o hrišćanstvu. Univerzitet, koji je je dinstven u celom svetu, osnovan je sa ciljem da se prouče religije koje potiču od Avra ma, ali i sve ostale. Zadatak Univerziteta je da se prilikom proučavanja religija os tvari dijalog koji će pomoći svima da se uspostavi mir u svetu, da se istakne moral i pravednost u savremenom društvu. Hodžat’lislam Navab je istakao: „Mi smo u Islamskoj Republici Iranu pre tri deset godina započeli međureligijski dija log. Velike sile nisu zadovoljne ulogom re ligije u svetu i od samog početka, pravac 112 Božanskih religija i pravac velikih sila se jasno razlikovao – religija je bila za ljude i obraćala se njima, i zbog toga su velike si le i moćnici ovog sveta uvek nastojali da religija ne igra nikakvu ulogu u životima ljudi. Zato je naša obaveza teška – da vra timo religiju u živote ljudi.” Hodžat’lislam, Navab, u nastavku raz govora je pozvao visokopreosvećenog mi tropolita Amfilohija u posetu Islamskoj Republici u cilju sveobuhvatnog međure ligijskog dijaloga. Visokopreosvećeni mitropolit Amfilo hije je istakao da je dijalog u prirodi sva kog čoveka, da je naš dijalog sa Bogom naša vera, tako da bez vere i nema istin skog dijaloga. Mitropolit je citirajući apo stola Pavla naglasio da je potrebno da ta vera bude i delotvorna. Suživot naroda na ovim prostorima je u istoriji imao i do bre i loše trenutke, a posebno se u novije vreme ističe odnos Albanaca prema Srbi ma na Kosovu i Metohiji i nedavni gra đanski rat, koji se dogodio na podsticaj velikih sila. Iste one sile koje su započele krvoproliće u Iraku, počele su i na Kosovu, a sada se pretnje upućuju i Iranu, i one AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI su uverene da se problemi mogu rešiti na siljem i pritisicima. Hodžet’lislam Navab je sa svojom de legacijom posetio i Pravoslavni bogoslov ski fakultet gde ih je primio dekan, Njego vo preosveštenstvo episkop bački, dr Irinej Bulović, sa svojim saradnicima. Na poče tku srdačnog razgovora, dekan Bogoslov skog fakulteta, vladika bački, Irinej, po želeo je dobrodošlicu gostima iz Irana i upoznao ih sa istorijatom, nastavom i stu dijama na Bogoslovskom fakultetu. „Mi imamo dug istorijat upoznavanja sa islamom, budući da nekoliko vekova ži vimo na istim prostorima sa muslimani ma”, rekao je vladika bački i dodao: „Zbog toga smo zainteresovani da vodimo dija log sa svetom islama.” Tokom razgovora, iznet je predlog o mogućim oblicima saradnje između Kul turnog centra Irana i Bogoslovskog fakul teta, kao što je saradnja sa časopisom „Nur”, ili zajedničko organizovanje ili učešće na skupovima religijskog sadržaja. Hodžet’lislam Navab se zahvalio de kanu Bogoslovskog fakulteta na izlaganju i objašnjenjima, i istakao da je duboko po znavanje dve strane uključene u dijalog osnova i preduslov za njegov uspeh. „U svetom gradu Komu, u Iranu, osno vali smo Univerzitet na kome izučavanje hrišćanstva kao jednog od predmeta traje i do 7 godina”, rekao je Navab i dodao: „Na postdiplomskim studijama Univerzi tet pohađa oko 300 studenata, a takođe, štampali smo oko sto naslova koji se bave raznim religijama.” Na kraju razgovora, hodžet’lislam Na vab je izrazio želju za nastavak započetog dijaloga kroz saradnju sa Kulturnim cen trom Irana, i pozvao rukovodstvo Bogo slovskog fakulteta da poseti Islamsku Re publiku. Promocija časopisa „Nur” u okviru „Događanja u dvorištu” 26. jun 2008. godine, Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović”, Valjevo Nakon učestalih poziva Matične bibli oteke „Ljubomir Nenadović” iz Valjeva da Kulturni centar Irana u okviru „Doga đanja u dvorištu”, jedinstvene kulturne Direktorka Matične biblioteke„Ljubomir Nenadović” iz Valjeva, Zorica Milinković, pozdravila je prisutne koji godinama prate manifestaciju „Događanja u dvorištu” Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 113 Aleksandar Dragović (desno), urednik časopisa „Nur”, i saradnik časopisa, Dejan Spasojević manifestacije u srpskim bibliotekama, pred stavi časopis „Nur”, 26. juna održana je promocija ovog časopisa koji se preko Ma tične biblioteke već dugi niz godina di stribuira u Valjevo i koji u njemu ima svo je čitalaštvo. Direktorka biblioteke, Zorica Milinko vić, pozdravila je prisutne koji godinama prate „Događanja u dvorištu” upoznavši ih sa saradnjom sa Kulturnim centrom Ira na u Beogradu. Ona je najavila veče dru ženja sa časopisom „Nur”: „Valjevska publika odana duhu ‘Dvo rišta’, ima priliku da sazna mnogo više o drevnoj persijskoj civilizaciji, kulturi, obi čajima i poeziji Irana. U svetu punom za tvorenosti i nerazumevanja, časopis ‘Nur’, u izdanju Kulturnog centra Irana u Beo gradu, predstavlja dragocen most za pri bližavanje kultura i naroda. Prezentujući velike teme savremene civilizacije i članke o velikanima islamske kulture, on značaj no doprinosi međusobnom razumevanju i približavanju Istoka i Zapada, islamske i hrišćanske ‘hemisfere’.” Časopis je predstavio Aleksandar Dra gović, urednik časopisa „Nur”. On se naj pre osvrnuo na dugogodišnje odnose iz 114 među Irana i Srbije i u tom svetlu i na otvaranje Kulturnog centra Irana u Beogra du 1990. godine, kada je pokrenut časopis „Nur”. Iniciajtivu za pokretanje „Nura” treba potražiti u svetlu iranskih nastoja nja da ovom delu Balkana, koji sa Iranom ima mnoge dodirne tačke i sličnosti, pre zentuje različite aspekte iranske kulture i civilizacije. Dragović je rekao: „Tromesečnik za kulturu i islamske te me izlazi u kontinuitetu od 1991. godine, i već duže vreme je jedini i relevantni ča sopis na ovim prostorima koji se generalno bavi filozofijom i duhovnošću Istoka, a po sebno iransko-islamskom, kao i različitim aspektima iranske civilizacije. Do sada su izašla 52 broja ovog časopisa koji se distri buira i u republike bivše SFRJ. Značajan deo njegovih tekstova čine prilozi iz pera domaćih autora koji obuhvataju širok te matski spektar, od međureligijskog dijalo ga, preko komparativne religije, do poezi je i proznih radova.” Dragović je dalje govorio o tehničkim, vizuelnim i ostalim karakteristikama ča sopisa, specijalnim izdanjima (ukupno tri), o načinu distribucije i saradnje: „Opšti je utisak da je srpska čitalačka javnost, u po AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI plavi globalne kulture iz koje, u najrazli čitijim vidovima, provejava negacija sa kralnih prinicpa i vrednosti, imala malo prilike da stekne temeljnija saz nanja o iranskoj kulturi i njenom bitno sakralno, relevacijskom i religijskom pog ledu na svet. Zato časopis ‘Nur’ ima svojevrsnu misiju upoznavanja srpske kulturne jav nosti sa dometima, vrednostima i kara kteristikama kulture koja spada u jednu od četiri kolevke ljudske civilizacije. Kon cept časopisa ‘Nur’ svojim tematskim blo kovima je prilagođen ovakvom sagleda vanju i promišljanju, i mi ćemo se truditi da u svakom broju objavimo nešto iz bo gate riznice iransko-islamskog kulturnog nasleđa.” Kroz spontano prikazivanje slajdova sa naslovnim stranama časopisa, urednik „Nura” upoznao je prisutne sa različitim aspektima iranske kulture kao što su sli karstvo, muzika, umetnost, filozofija, knji ževnost... O časopisu je govorio i njegov saradnik, Dejan Spasojević. „U zaglavlju ‘Nura’ stoji da je to časo pis za kulturu; podsetimo se da reč kultu ra dolazi od rečui kult, što znači služenje (Bogu, naravno). Tradicija, nas uči da se Bogu može služiti na razne načine: kad nešto napišemo, otpevamo, odsviramo, na slikamo, istkamo... I, zaista, sve se to u ‘Nuru’ i nalazi: književost, muzika, isto rija, religija, slikarstvo, persijski tepisi, mi nijature, rukotvorine, i još mnogo toga, a sve u cilju da se svet učini lepšim, odnosno da se služi Bogu”, rekao je, između osta log, Dejan Spasojević. Promocija je završena spontanim raz govorom sa publikom. Promoter je od govarao na najrazličitija pitanja i opšti je utisak da su prisutni te večeri u „Dvorištu” uspeli da razbiju makar mali deo predra suda vezanih za Iran. Na kraju promocije, direktorka biblio teke, Zorica Milinković, je rekla: „Dogadanja u dvorištu” je najprepo znatljivija kulturna manifestacija pri va ljevskoj Biblioteci. Počev od 1987. godine, ova manifestacija kontinuirano se odvija svakog leta. To je u suštini svojevrsna knji ževna tribina koja je u svojoj biti imala ide ju da se u ambijentu letnje opuštenosti i otvorenog prostora dovode najznačajniji knji ževnici i da se, uz prezentovanje njihovog književnog opusa, stvori navika otvorenog i konstruktivnog razgovora. U toku dvade set godina, koliko „Dvorište” traje, u nje mu je boravilo preko stotinu najvažnijih pi saca, mislilaca, filozofa i umetnika, ali isto tako i književnih kritičara, tumača umetno sti i kulture, antropologa i hermeneutičara. Tokom svih ovih godina, „Dvorište” je za držalo kurs odgovornosti, autentičnosti, vre dnosti, traganja i osluškivanja. „U nadahnutom razgovoru, u kome su svi uživali, saznali smo za nas nezamislive pojedinosti o povezanosti srpskog i iran skog naroda, naših kultura, epova, mito va, kuhinja, itd. Listajući stranice ovog časopisa shvatamo koliko smo neuki i ne upućeni i koliko je velika potreba za bo ljim upoznavanjem, a ovakvi susreti su dobra prilika za to.” Persijske bajke na 6. Dečjem pozorišnom festivalu „Pozorište Zvezdarište” 10–17. april 2008. godine, Beograd Na 6. Dečjem pozorišnom festivalu „Po zorište Zvezdarište” koji predstavlja najbo lja scenska ostvarenja u pozorišnoj produ kciji za decu na području Srbije i zemalja u okruženju, Kulturni centar Irana je pred stavio knjigu „Dobre priče za dobru de cu”, novo izdanje iranskih narodnih bajki, uz video prezentaciju lutkarske predstave Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 115 „Ćelavi heroj”, iranskog lutkarskog pozo rišta „Jabukovo drvo”. U okviru pratećeg programa „Svuda u svetu kao kod kuće” deci iz predškolskih ustanova sa Opštine Zvezdara prezento vano je nekoliko priča i bajki iz ove knjige. Publika je imala priliku da uživa u nada hnutoj animaciji Nade Petković, učenice Nada Petković VI Beogradske gimnazije, koja je hiljadu godišnju mudrost persijske književne tra dicije pretočila u neposrednu i spontanu prezentaciju koja je na momente neodo ljivo podsetila na srpske narodne priče i bajke. Prisutne u sali Opštine Zvezdara, koja je osnivač ovog festivala, pozdravio je di rektor Kulturnog centra I. R. Irana, g. Me hrdad Agahi, koji se zahvalio na velikoj posećenosti i istakao: „Stičući znanja o drugim kulturama, imamo priliku da saznamo i upoznamo one koji su samo fizički daleko od nas; takođe, na taj način upoznajemo i sami sebe. Jedan od način tog upoznavanja je ste kroz neprolazna književna dela koja postoje u tradiciji svakog naroda, a kon kretno, i kada se radi o književnoj tradiciji Irana, možemo uočiti znatne sličnosti sa srpskom književnom baštinom, posebno u oblasti dečje i pripovedačke književnosti.” Ovogodišnji festival „Pozorište Zvezda rište” održan je pod sloganom – SVUDA U SVETU KAO KOD KUĆE – kao pod setnik na to da je ova godina u Savetu Ev Najmlađa publika uživala je u festivalskim sadržajima 116 AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI rope proglašena godinom multikultural nosti. U skladu sa tim, kroz predstavljanje raznih kultura i zemalja u pratećim pro gramima, organizatori festivala nastojali su da deci približe ne samo ideju o po stojanju raznih kultura dalekih zemalja, kao što su Kina i Meksiko, već i da budu prikazane neke univerzalne vrednosti ko je postoje u svakoj kulturi. Studenti sa Katedre za pozorište i film Teheranskog univerziteta umetnosti u Beogradu 12–16. novembar 2008. godine, 4. Festival internacionalnog studentskog teatra Delegacija vojvođanskih muslimana u poseti Islamskoj Republici Iran 13–20. novembar 2008. godine U organizaciji Kulturnog centra I. R. Irana, u periodu od 13. do 20. novembra 2008. godine, delegacija muslimana iz Be očina i Novog Sada posetila je I. R. Iran. Tom prilikom, oni su boravili u Teheranu, Komu i Mašhadu, gde su obavili nekoliko razgovora sa predstavnicima islamskih in stitucija i razgovorali o mogućnostima stu diranja na iranskim univerzitetima i drugim oblicima saradnje. Na 4. Festivalu internacionalnog stu dentskog teatra (FIST), koji je u organizaciji Fakulteta dramskih umetnosti Univerzite ta u Beogradu održan od 12. do 16. no vembra 2008. godine, beogradskoj publici predstavili su se studenti sa Katedre za pozorište i film Teheranskog univerziteta umetnosti. Univerzitet umetnosti u Tehranu osnovan je 1960. godine, sa odsecima za slikarstvo, grafiku, konceptualnu ume tnost, fotografiju, pozorište, film i dra maturgiju. Katedra za pozorišne i filmske studije ovog univerziteta predstavlja jednu od najvažnijih pozorišnih katedri, a uje dno, i prvu na kojoj se održavaju filmske studije. Pred publikom iz Srbije i drugim uče snicima festivala, iranski studenti su u Fil mskom studiju 2, 13. novembra premijerno izveli komad „Mulan” u režiji Nilufar Ra fi i uz koreografiju Muhamed Sadek Fadai Farda i Marzi Bahrami. Jedna od tema razgovora tokom pose te bila je i ekonomska i kulturna saradnja opština Beočin i Novi Sad i predstavnika iranskih institucija. Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008. 117 118
