Hereticus 2009/1-2

Transcription

Hereticus 2009/1-2

HERETICUS
Casopis za preispitivanje proslosti
Vol. VII (2009), No. 1-2
Glavni i odgovrni urednik
prof. dr Jovica Trkulja
Članovi uredništva
mr Srđan Cvetković
Marinko Arsić Ivkov
dr Predrag J. Marković
Dejan Milić
doc. dr Slobodan G. Marković, zamenik glavnog urednika
mr Vladimir Petrović (sekretar)
prof. dr Vladimir V. Vodinelić
Izdavač
Centar za unapređivanje pravnih studija
E-mail: cups@cups.rs • www.cups.rs
Adresa uredništva
Novi Beograd, Goce Delčeva 36, tel/fax: 011/2095-512
www.hereticus.org
Za izdavača
prof. dr Vladimir V. Vodinelić, direktor
Lektura i korektura
Izvršni izdavač
Dosije, Beograd
www.dosije.rs
Tiraž
400 primeraka
Godišnja pretplata: za pojedince 1.200 din., za ustanove 2.000 din.
Ilustracija na naslovnoj strani
Boško Risimović, U slavu Čede Rogana 1953.
© 2009. Centar za unapređivanje pravnih studija
HERETICUS
a magazine for re-examination of the past
Vol. VII (2009), No. 1-2
Editor-in-chief
Prof. Jovica Trkulja
Members of Editorial Board
Srđan Cvetković, MA
Dr. Predrag J. Marković
Dejan Milić
Dr. Slobodan G. Marković, Deputy Editor
Vladimir Petrović, MA (secretary)
Prof. Vladimir V. Vodinelić
Publisher
Center for Advanced Legal Studies
E-mail: cups@cups.rs • www.cups.rs
Editorial Board Address
Belgrade, Goce Delčeva 36, tel/fax: +381 11/2095-512
www.hereticus.org
Za izdavača
Prof. Vladimir V. Vodinelić, Director
Language editing and proofreading
Executive publisher
Dosije, Belgrade
www.dosije.rs
Printrun
400 copies
Front-page illustration
Boško Risimović, Tribute to Čeda Rogan 1953
© 2009. Center for Advanced Legal Studies
H E R E T I C U S
^
^
Casopis za preispitivanje proslosti
Vol. VII (2009), No. l-2
SADR@AJ
Uvodnik
..................................................
5
PREVLADAVANJE PRO[LOSTI – MIT ILI STVARNOST
Joahim Perels
Mit o prevladavanju pro{losti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Petrovi}
Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti . . . . . . . . . . . . .
Jovica Trkulja
Aporije pravnog savladavanja
autoritarne pro{losti u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slobodan G. Markovi}
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije . . . . . . . . . . . . .
Sr|an Cvetkovi}
Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji
i Jugoslaviji 1945–1985 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11
19
35
59
72
Istraìvanja
Predrag Vukasovi}
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Milojica [utovi}
Oslobo|enje Kosova / ili izlazak Srbije na more . . . . . . . . . . . . . 109
Prevodi
Joahim Fest
Biografija Hitlera
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Ogledi
Neven Cveti}anin
Crtica o institucionalnom na~inu razmi{ljanja
kao srì evropskog identiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Jaroslav Ha{ek
Finansijski problem
Tokovi
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Hereticus, -2/2009
Uvodnik
Zbivanja
Vladimir Petrovi}
Prevladavanje pro{losti u Nema~koj 1989–2009 . . . . . . . . . . . . . . 155
Marinko M. Vu~ini}
Izazovi krize i demokratsko dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Pogledi
Du{ko M. êli}
Pogrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Marinko M. Vu~ini}
Instalacija bizarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Ilija Markovi}
Aforizam kao poslednji bedem odbrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
Intervjui
Poruke i pouke srpskog oktobra (2)
Dragana Kuzmanovi}
Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama
.....................
Polemike
Tomislav Krsmanovi}
Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948.
................
178
195
Se}anja
\uro \urovi}
Razmi{ljanje o smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Milovan \ilas
Susret sa Staljinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Dosije
Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
Uvodna napomena (Dejan Mili}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Cenzura takmi~ara u besedni{tvu
Takmi~enje u besedni{tvu (Svetlana Gradinac) . . . . . . . . . . . . . .
Pravilnik o Republi~kom takmi~enju
srednjih {kola u besedni{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prigovor na Pravilnik (S. Avramovi},
J. Trkulja, S. Gradinac, Dejan Mili}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
“Cenzurisano govorni{tvo” – odjek u medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Epilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
243
245
248
250
251
279
Osvrti, prikazi, recenzije
Jovica Trkulja
“Politi~ke uspomene” Dragoljuba Jovanovi}a
2
...............
283
Uvodnik
Miodrag Rai~evi}
Zapis o Dragoljubu Jovanovi}u, knjièvniku . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ratomir Damjanovi}
Logos–Etos–Patos (povodom knjige “Rhetorike techne
– ve{tina besedni{tva” dr Sime Avramovi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ljubomir Petrovi}
Izme|u nauke i politike (Mira Radojevi}, Nau~nik i politika,
politi~ka biografija Boìdara V. Markovi}a, 874–946) . . . . . . .
Miroslav Svir~evi}
Novi pogledi na principe pravde i politi~ke slobode
(F.A. Hajek, Pravo, zakonodavstvo i sloboda) . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Petrovi}
Od bespu}a do puteva i stranputice pravne dràve
(Jovica Trkulja (ur.), Putevi i stranputice
pravne dràve u Srbiji) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Markovi}
Plima restitucije u savremenom svetu (Elazar Barkan, Krivica
nacija, Restitucija i ispravljanje istorijskih nepravdi) . . . . . . . . . . .
290
295
305
310
314
316
In memoriam
@eljko Simi}
Epski lirizam Ksenije Ze~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
Uputstvo za saradnike
.......................................
323
Hereticus, -2/2009
4
Uvodnik
.....................
UVODN I K
.....................
Òokom poslednjih pet godina ~asopis Hereticus se kontinuirano i sistematski bavio problemima suo~avanja sa pro{lo{}u. Ve}ina temata i stalnih rubrika ~asopisa bila je posve}ena pitanjima savladavanja autoritarne
pro{losti. Osvetljeni su razli~iti aspekti ove sloène problematike, kao i putevi i stranputice Srbije u savladavanju zla autoritarne pro{losti. Teme i dileme koje su obra|ivane na stranicama Hereticusa nametale su se snagom
svoje predominacije u sumornoj stvarnosti Srbije. To je pravno-politi~ka
destrukcija i pusto{ koju su za sobom ostavili prethodni autoritarni reìmi, koji u svom malignom nastupu gotovo da nisu ostavili prazan prostor.
Njihove `rtve bili su i ostali gra|ani Srbije, kao i pravo koje je pretvoreno
u slu{kinju politike. Uprkos demokratskim promenama, mi se jo{ uvek nismo ozbiljno suo~ili sa zlom autoritarne pro{losti. Valja nam iza}i na kraj
sa minulim mra~nim vremenima, ovladati pro{lo{}u koja je gospodarila
nama. I dalje }e, ukoliko se ne ovlada njome.
Uredni{tvo Hereticusa je zauzelo stav da je ova zapostavljena pitanja, o kojima se, od Brozove i Milo{evi}eve vladavine do danas, tako malo
govorilo i pisalo, neophodno izneti na svetlo dana. Ova pitanja neophodno
je sagledavati u kontekstu za{tite ljudskih prava. Me|utim, danas se za ta
prava bore oni koji su ih najvi{e kr{ili – biv{i lakeji i beneficijari autoritarnih
reìma, koji su uspeli da operu svoje biografije i proglase se avangardom
demokratije. Oni koji su bili od njih proganjani ponovo su na margini i u
nemilosti. Novim vlastima ni na pamet ne pada da rehabilituju i obe{tete
ljude koje su prethodni autoritarni reìmi progonili. Naprotiv, postigli su
sporazum sa biv{im reìmima o nenapadanju. Zbog toga bi odgovori na
pitanja pravnog savladavanja autoritarne pro{losti zna~ili svojevrsnu optu`nicu i raskid sa totalitarnom politi~kom praksom biv{ih diktatorskih
reìma i njihovih dana{njih recidiva, koji su svojevrsna potvrda kako je
zlo bilo (i ostalo) odoma}eno i sveprisutno.
Nastavljaju}i tu ure|iva~ku koncepciju, temu ovog broja Hereticusa
posve}ujemo dilemi da li je savladavanje autoritarne pro{lost mit li stvarnost? U odgovoru na ovo pitanje Joahim Perels iznosi dragocena iskustva
Nema~ke u njenom suo~avanju sa zlom autoritarne pro{losti i mukotrpnom savladavanju njenih te{kih posledica. U toj funkciji je i prevod teksta
Joahima Festa o Hitleru. Vladimir Petrovi} osvetljava probleme i dileme
sa kojima se suo~avaju istori~ari pred izazovom savladavanja pro{losti.
Nakon toga, Jovica Trkulja, Slobodan Markovi} i Sr|an Cvetkovi} kriti-
Hereticus, -2/2009
~ki preispituju konkretne mere koje su u Srbiji preduzete poslednjih osam
godina na planu savladavanja autoritarne pro{losti.
U rubrici “Istraìvanja” Predrag Vukasovi} pi{e o zna~aju i aktuelnosti Hipokratove zakletve, a Milojica [utovi} podse}a na vreme slabljenja
Otomanske imperije, kada je srpski nacionalni pokret nastojao da ostvari
program nacionalnog ujedinjenja, stvaranjem nacionalne dràve srpskog
naroda, osloba|anjem Kosova i pripajanjem matici Srbiji starih srpskih
zemalja i izlazak na more. U rubrici “Ogledi” objavljujemo razmi{ljanja
Nevena Cveti~anina o evropskom identitetu, a u “Tokovima” i danas aktuelnu pri~u Jaroslava Ha{eka. U “Zbivanjima” Vladimir Petrovi} nastoji
da sumira iskustva savladavanja pro{losti u Nema~koj posle ujedinjenja,
u periodu od 989. do 2009. godine, a Marinko Vu~ini} razmatra uticaj
svetske ekonomske krize na demokratske procese.
Nakon “Pogleda” sa prilozima Du{ana êli}a, Marinka Vu~ini}a
i Ilije Markovi}a na aktuelne teme, sledi rubrika “Intervju”, u kojoj objavljujemo razgovor Silvije Nadjivan sa Draganom Kuzmanovi} i time zavr{avamo serijal razgovora na temu “Poruke i pouke srpskog oktobra 2000.
godine”. Tomislav Krsmanovi} polemi{e sa razli~itim stavovima i zabludama o opsegu represije u Jugoslaviji posle Rezolucije Informbiroa 948.
godine. U rubrici “Se}anja” objavljujemo razmi{ljanja \ure \urovi}a o
smrti i podse}amo da je Milovan \ilas posve druga~ije opisao svoj susret
sa Staljinom 944. godine nego pet decenija kasnije.
Po~etkom februara ove godine, Skup{tina Zajednice ekonomskih,
pravno-birotehni~kih i ugostiteljskih {kola uvela je cenzuru na besede o
aktuelnim dru{tveno-politi~kim temama na republi~kim nadmetanjima
srednjo{kolaca iz besedni{tva. Naàlost, poslednjih godina je bilo jo{ primera cenzurisanja mladih besednika i njihovih beseda na takmi~enjima, ili
u medijima. Ove zabrane i represija u {kolama (i medijima) zastra{uju}i
su znak povampirenog jednoumlja, ubedljiv dokaz da kod nas jo{ preovla|uju monolozi mo}nih zasnovani na argumentu snage, a ne na snazi argumenta, na dogmatskoj isklju~ivosti i neargumentovanoj uzurpaciji prava
na jedino ispravno gledi{te. Iz tih razloga jedan broj uglednih stru~njaka
i javnih li~nosti odlu~no se suprotstavio ovim poku{ajima cenzurisanja besednika. Njihovi tekstovi i polemika vo|ena o ovom pitanju ~ini sadrìnu
rubrike “Dosije”.
Rubrika “Osvrti, prikazi, recenzije” ovog puta je veoma bogata. Zapo~inje prikazima Jovice Trkulje i Miodraga Rai~evi}a Politi~kih uspomena
i Medaljona Dragoljuba Jovanovi}a, knjiga objavljen u okviru “Sabranih
dela Dragoljuba Jovanovi}a”. Ratomir Damjanovi} je prikazao knjigu
Sime Avramovi}a, Rhetorike techne – ve{tina besedni{tva, a Ljubomir
Petrovi} studiju istori~arke Mire Radojevi} o profesoru Boìdaru V. Markovi}u kao nau~niku i politi~aru. Tu su i prikazi Hajekove knjige, Pravo,
6
Uvodnik
zakonodavstvo i sloboda (Miroslav Svir~evi}), zbornika radova Putevi i
stranputice pravne dràve (Vladimir Petrovi}) i kontroverzne knjige Elazara Barkana Krivica nacija, Restitucija i ispravljanje istorijskih nepravdi
(Vladimir Markovi}). Broj zavr{avamo tekstom @eljka Simi}a o epskom
lirizmu rano preminule Ksenije Ze~evi}.
U celini uzev, izbor tekstova u ovom broju izraàva te`nju Uredni{tva da presekom kroz dosada{nja saznanja o autoritarnoj pro{losti u
Srbiji podstakne dalja istraìvanja razli~itih aspekata srpske i jugoslovenske autoritarne pro{losti, te doprinese njenom kriti~kom savladavanju.
Uredni{tvo se nada da }e dosada objavljeni tekstovi u Hereticusu o savladavanju autoritarne pro{losti predstavljati solidnu osnovu i svojevrsni
pledoaje za dijalog o ovoj temi, koja ima dalekose`ni zna~aj za tranziciju
iz autoritarnog u demokratski poredak. Otuda dana{nje kriti~ko preispitivanje i prevladavanje autoritarne pro{losti u Srbiji nije samo zna~ajno u
smislu skolasti~kog traktata i juristi~kih nadmudrivanja, ve} je svojevrsna
reafirmacija klju~nih pravno-politi~kih kategorija i koncepata moderne
demokratske pravne dràve i njihovog uzdizanja do istorijske samosvesti
i civilizacijske alternative.
Beograd, jula 2009.
Uredni{tvo
7
Hereticus, -2/2009
8
Uvodnik
Uvodnik
..........................
TEMA
BR
O
J
A
..........................
Prevladavanje pro{losti
– mit ili stvarnost
Bo{ko Risimovi} – Uskrsnu}e, 1969.
9
Hereticus, -2/2009
0
Uvodnik
Mit o prevladavanju pro{losti
UDK 34.3.5:343.(430)"945...
Joahim Perels
profesor politi~kih nauka, Hanover
Mit o prevladavanju pro[losti Rezime: Autor polazi od teze da je najdraì mit Savezne republike Nema~ke
je onaj o uspe{nom pravnom suo~avanju sa vladavinom nacionalsocijalizma. No
ovaj mit ne moè da izdrì niti jednu ozbiljnu proveru. U stvarnosti, krivi~no gonjenje zlo~ina nacionalsocijalisti~kog reìma nije bilo uspe{no. Njegov zaklju~ak
je da je krivi~ni progon nacisti~kih dràvnih zlo~ina – i pored va`nih procesa kao
{to je Au{vic-proces – ostalo samo u naznakama. [ta to zna~i ustavno pravno,
nije te{ko zaklju~iti: Na~elo, po kome su sve grane javne vlasti vezane ustavnim
pravima (~lan , stav 3. Ustava SR Nema~ke) i me|unarodnim pravom (~lan 4.
Ustava SR Nema~ke) nije imalo zapravo nikakvo stvarno vaènje u krivi~nom
gonjenju mnogih nacisti~kih zlo~ina. [to se materijala i dokaza ti~e, bilo je mogu}e
jo{ 950. zapo~eti veliki proces protiv Glavnog {taba bezbednosti Rajha, no uprkos
obimnim predistra`nim radnjama protiv 600 osumnji~enih, ovakav proces nije nikada pokrenut. Sa izuzetkom pojedina~nih sudskih procesa, Hitlerova komandna
centrala je za zlo~ine po~injene nad milionima ljudi, ostala neka`njena.
Klju~ne re~i:
vladavina nacionalsocijalizma, zlo~ini, suo~avanje s pro{lo{}u, pravno prevladavanje pro{losti, pravna dràva, mit
Najdraì mit Savezne Republike Nema~ke je onaj o uspe{nom pravnom suo~avanju sa vladavinom nacionalsocijalizma. No ovaj mit ne moè da izdrì ni jednu ozbiljnu proveru. U stvarnosti, krivi~no gonjenje
zlo~ina nacionalsocijalisti~kog reìma nije bilo uspe{no. [tavi{e: pojam
“zakonskog neprava” (Gustav Radbruh),3 koji se odnosi na kriminalna
Profesor dr Joachim Perels, ro|en 94, studirao je prava, filozofiju, sociologiju
i politi~ke nauke na univerzitetima u Frankfurtu na Majni i Tibingenu. Od 983.
docira, u me|uvremenu je emiritiran, kao profesor politi~kih nauka, na Lajbnicovom univerzitetu u Hanoveru. Autor je brojnih knjiga, izme|u ostalih: Ukla
njanje vladavine nacionalsocijalizma? Linija sporenja u suo~avanju sa Hitlerovim
reìmom (Entsorgung der NSHerrschaft? Konfliktlinien im Umgang mit dem Hi
tlerRegime) i Da li je desni radikalizam marginalan fenomen? (Der Rechtsradi
kalismus – ein Randphänomen?). Prim. prev.
Tekst “Der Mythos von der Vergangenheitsbewältigung” profesora Joahima Perelsa objavljen je u nedeljniku Die Zeit, 6.0.006., Nr. 5.
Gustav Radbruch (878–949) vaì za jednog od najuticajnijih filozofa prava 0.
veka. Radbruh je bio ~ovek svog vremena, veoma angaòvan u politi~kim previranjima sa po~etka 0. veka, cenjen profesor Univerziteta u Kenigsbergu, dekan
11
Hereticus, 12/2009
Joahim Perels
dela nacionalsocijalisti~ke dràve i podrazumeva njihovo sankcionisanje,
u SR Nema~koj je zapostavljen i delimi~no odba~en.
Ova namera da se pravno vrednovanje vladavine nacionalsocijalizma vi{e ne vezuje bezrezervno za ustav, za nesalomivost vaènja ustavnih
prava i za krivi~ni zakonik, posebno je bila nagla{ena pedesetih godina
pro{log veka. U vi{e navrata je sudstvo ~ak preuzimalo pravnu doktrinu
Hitlerovog reìma – sa zastra{uju}im rezultatom: da se unutar savezne republikanske pravne dràve stvorila jedna posebna pravna zona. Ona je u
izvesnoj meri pratila logiku nacionalsocijalisti~kog pojma prava.
Da bi se razumeo ovaj razvoj, neophodno je jo{ jednom baciti pogled
na jednu od najva`nijih studija o pravnoj doktrini nacionalsocijalisti~ke
diktature, koja je i danas vaè}a – na studiju Ernsta Frenkela4 “Dvostruka dràva” iz 94.godine. U ovoj studiji Frenkel opisuje strukture nacionalsocijalisti~kog reìma kao “dràvu mera”5 u kojoj je ukinut veliki broj
pravnih garancija za pojedince. Nacionalsocijalisti~ka dràva je po svom
naho|enju mogla da raspolaè slobodom i imovinom ljudi. U izvr{noj praksi SS-a i Gestapoa, ~esto pokrivenoj sudskom praksom, bezvla{}e “dràve mera” dobilo je svoje jezivo obli~je. Ova dràva se pokazala posebno
svirepom u zlo~inu koji je po~inila nad osobama sa invaliditetom, Jevrejima, Romima i Sintima, nad sovjetskim ratnim zarobljenicima i politi~kim
protivnicima. Ova masovna ubistva su imala utemeljenje u ukidanju prava na ìvot, koje je izvr{no-tehni~ki sprovodio Hitlerov reìm.
Pogre{no bi bilo verovati da je na~in razmi{ljanja u kategorijama
“dràve mera” nestao posle 945. Naprotiv, veliki paradoks Savezne Re-
12
Univerziteta u Kilu; bio je dva puta biran za ministra pravde: 90. i 94. 96.
vra}a se na Univerzitet u Hajdelberg, gde zavr{ava tre}u i poslednju verziju svoje Pravne filozofije. 933. na osnovu Zakona o ponovnom uspostavljanju statusa dràvnih slu`benika biva prvi nema~ki profesor koga je nacionalsocijalisti~ki
reìm otpustio, ne zbog rasne, ve} zbog politi~ke pripadnosti. U toku jednogodi{njeg boravka na Univerzitetu u Oksfordu nastala je njegova, tek 945. objavljena, knjiga Duh engleskog prava. 945. Radbruh se vra}a kao prvi posleratni dekan ponovo u Hajdelberg, gde nastaju njegova ~uvena kasna dela, me|u kojima
i 946. objavljeni esej “Zakonsko nepravo i nadzakonsko pravo” (“Gesetzliches
Unrecht und übergesetzliches Recht”).
Pojam zakonskog neprava: “Kad je pozitivni zakon u toliko nepodno{ljivoj meri
nepravedan, onda on kao zakonsko nepravo mora odstupiti pred pravdom, nadzakonskim pravom”. Prim. prev.
Ernst Fraenkel je postao poznat po svojim delima iz oblasti politi~kih nauka, me|u kojima je Dvostruka dràva (Der Doppelstaat) verovatno najva`nije i na ~ijoj
je prvoj verziji radio sve do emigracije, 938. godine. Frenkel je iskusio u stvarnosti kako funkcioni{e jedna fa{isti~ka dràva, te je mogao da opi{e veliki broj
politi~kih, administrativnih i pravnih procedura koje su bile tipi~ne za funkcionisanje nacionalsocijalisti~kog reìma. Prim. prev.
Teza Ernsta Frenkela bila je da se sistem vladavine nacionalsocijalizma sastoji
iz dva dela: dràve pravila i dràve mera. U dràvi mera po Frenkelu suverena
nema~ka diktatura nalazi svoj pravi izraz. Prim . prev.
publike je bio sadràn upravo u tome da su, bez obzira na vaènje Ustava, pojedini strukturni elementi ovoga na~ina mi{ljenja postali dejstvuju}i u zakonodavstvu, sudstvu i u izvr{noj vlasti. Najpre su nai{le na dobar
prijem sve pravne tvorevine koje su imale za cilj da onemogu}e gonjenje
za dràvne zlo~ine. Na osnovi toga je zakonodavac u okviru amnestije od
949. oslobodio krivice pojedine nacisti~ke zlo~ince, ~ime je proglasio ponovo vaè}im Hitlerovo pravilo amnestije odre|enih nacisti~kih zlo~inaca iz Kristalne no}i 938.
Zakon o amnestiji iz 954. je sledio sli~nu logiku. On nije ni{ta manje nego poku{aj da se odre|ena akta dràvnih mera Hitlerove diktature u~ine sastavnim delom posleratnog pravnog poretka. U svetlu ovog
zakona o amnestiji, ubistva glavnih nacionalsocijalisti~kih aktera se, ako
kazneni okviri za takva dela nisu predvideli vi{e od tri godine zatvora,
preobraàvaju u krivi~ne delikte nare|ene odozgo, bez sopstvene odgovornosti, za koje je krivi~no gonjenje isklju~eno. Kako je to dokazao istori~ar Norbert Fraj,6 na osnovu ovog zakona o amnestiji oslobo|eni su krivi~nog gonjenja nacisti koji su po~inili 44 ubistva, kao na primer ubistvo
gradona~elnika Ahena, koga su Amerikanci doveli na vlast, a koga su
ubili pripadnici SS-a.
Adenauerova vlada je tako|e preuzela elemente pravne nacionalsocijalisti~ke doktrine. U Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima iz 950.
utvr|eno je da je mogu}e osuditi u~esnika u dràvnoteroristi~kom delu
koji se poziva na pravo diktature ako to delo “u trenutku njegovog izvr{enja po op{tim, od civilizovanih naroda priznatim osnovnim pravima,
podleè krivi~nom gonjenju” (~lan 7, stav ). Ova, takozvana Nirnber{ka klauzula, koja se nadovezuje na zakon br. 0 Kontrolnog saveta iz
decembra 945., postala je 95. u Nema~koj nevaè}a zahvaljuju}i rezervi Savezne vlade. Signal je bio nedvosmislen: nacionalsocijalisti~ki pravni sistem ne sme biti stavljen pod sumnju sa stanovi{ta povrede principa
pravne dràve. Time je u osnovi ostao da vaì. Upravo to su i zahtevali
branioci u Nirnber{kom procesu.
Ukidanje ka`njivosti dràvnih zlo~ina bilo je 968. ~ak znatno pro{ireno. Nema~ki parlament je Krivi~nom zakoniku dodao jo{ jednu odredbu (paragraf 50, stav ), po kojoj se razlikuju obele`ja dela i obele`ja
koja se odnose na po~inioca. Po tome su administratori uni{tenja progla{eni samo za tzv. pomaga~e u vezi sa delom ubistva onim po~iniocima koji su navodno bili jedini pravi gospodari zlo~ina na licu mesta. Za pomaga~e zlo~ina je vaìlo zastarevanje posle 5 godina – sa posledicom da je
Norbert Frei (955) je poznati nema~ki istori~ar. On predaje noviju i modernu
istoriju na Fridrih [iler Univerzitetu u Jeni. Veoma je zapaèna bila njegova habilitaciona teza koja se bavila politikom suo~avanja sa pro{lo{}u u eri Konrada
Adenauera. Prim . prev.
13
Hereticus, 12/2009
Joahim Perels
odgovorna vlast Glavnog {taba bezbednosti Rajha7 bila u najve}oj meri
oslobo|en krivi~nog gonjenja.
Justicijar SS-a Verner Best zahteva
amnestiju za politi~ke krivce
Ova, tada nova verzija paragrafa 50, stava Krivi~nog zakonika,
kasnije je protuma~ena kao “oma{ka”; tada{nji ministar pravde, Hajneman, nije nikada shvatio pravu nameru tog poku{aja. U su{tini, ova nova
verzija na odre|en na~in je povezana sa onom kategorijom u vezi sa ekskulpiranjem dràvnog zlo~ina koju je po~etkom pedesetih godina razvio
Verner Best.8 On je u Glavnom {tabu bezbednosti Rajha bio zaduèn za
8
14
Glavni {tab bezbednosti Rajha (RSHA) osnovan je 939. godine, kada je zapo~eo Drugi svetski rat, a osnovao ga je vo|a SS-a Hajnrih Himler, tako {to je u
jednu instituciju spojio tajnu policiju i tajnu slu`bu. [tab je bio jedna od glavnih institucija Rajha i brojao je oko 3.000 zaposlenih. Osnivanjem [taba za bezbednost Rajha Hajnrih Himler je krunisao svoje napore da potpuno osamostali
nacionalsocijalisti~ki izvr{ni aparat.
Opseg zaduènja [taba bezbednosti (RSHA) protezao se od policijsko-bezbednosnih do informativnih zadataka. Me|u njima su bila i hap{enja “politi~ki labilnih” osoba. Specijalne jedinice SS-a, koje su bile pod komandom [taba, u okupiranim oblastima su imale zaduènje da iskorene “sve neprijateljske elemente
Rajha i Nema~ke”. U Poljskoj, a kasnije i u Sovjetskom Savezu, to je zna~ilo planske masakre dràvnih i kulturnih predstavnika ovih zemalja, posebno katoli~kih
sve{tenika i komunisti~kih funkcionera, kao i Roma i Jevreja. Putem propagandnog {irenja nacionalne mr`nje ciljano su izazivani pogromi. U Sovjetskom Savezu [tab je sprovodio tzv. “akcije ~i{}enja” protiv sovjetskih komunista i Jevreja.
Preko 500.000 ljudi bili su `rtve ovih akcija.
U okviru referata IV [taba, SS-ober{turmbanfirer Adolf Ajhman, sinonim zlo~inca za pisa}im stolom, vodio je administrativni deo “kona~nog re{enja jevrejskog pitanja”. Unutar Nema~ke [tab je imao sudski nedodirljiva i nekontrolisana ovla{}enja da se obra~unava sa svim “rasnim” protivnicima Rajha, Jevrejima
i “Ciganima”. Prim. prev.
Karl Rudolf Werner Best (903–989), doktor pravnih nauka, {ef policije, Generalmajor SS-a i nacionalsocijalista. Poznat je u istoriji kao planer pu~a koji je
izvela Nacionalsocijalisti~ka nema~ka radni~ka partija (NSDAP) 93, kasnije
kao zamenik Rajnharda Hajdriha te kao upravnik nema~ke okupacione vlade u
Danskoj. Kao zamenik Rajnharda Hajdriha bio je i glavni pravni savetnik Gestapoa. U ovoj funkciji je uklonio sve osnove demokratskog policijskog prava time
{to je uveo da o “preventivnom pritvoru” odlu~uje isklju~ivo kriminalisti~ka policija bez ikakvog sudskog naloga, te je ustanovio instrument pomo}u koga je Gestapo po slobodnom naho|enju slao ljude u koncentracione logore bez ikakvog
vremenskog ograni~enja, ali iza legalne fasade.
Po Bestovom mi{ljenju, policija je imala za zadatak da uklanja “simptome bolesti” iz “narodnog tela”, da hapsi dràvne neprijatelje, a postupanje Gestapoa je
bilo legalno sve dok je pratilo volju vo|stva.
Od 7. septembra 939. do . juna 940. bio je rukovodilac Slu`be (uprava i
pravni sistem) Glavnog {taba za bezbednost Rajha i u toj funkciji sau~esnik u masovnom ubistvu Jevreja i poljskih intelektualaca.
pravno utemeljivanje planiranih i izvedenih nasilnih akcija i radnji. Best
je zahtevao da se tzv. politi~ka ka`njiva dela nacionalsocijalisti~kog dràvnog aparata potpuno amnestiraju zato {to ne po~ivaju na nekoj li~noj
kriminalnoj motivaciji.
Ova konstrukcija na{la je svoj izraz i u promeni Krivi~nog zakonika
iz 968., po kojoj su po~inioci koji su krivi~no delo “po~inili za pisa}im stolom” privilegovani. To {to je SS-justicijar Best uop{te bio u stanju da sa
ovakvom konstrukcijom uti~e na osloba|anje od ka`njavanja za zlo~ine
koje je po~inio Glavni {tab bezbednosti Rajha posle 945. pokazuje koliko je veliki bio uticaj jednog na~ina mi{ljenja, koji je, uprkos Ustavu i njegovom zna~aju, sistematski negirao vezanost dràve pravnim poretkom.
Ta tendencija da se centralne norme nacionalsocijalisti~kog nasilja
ne podvrgnu sumnji bila je realizovana i u sudskoj praksi. U slu~ajevima takozvane “rasne sramote” nacionalsocijalisti~kom sudstvu je sudska praksa
u na~elu priznala punova`nost, ~ak i u pogledu o{trine kazni. Istovremeno
su dràvni tuìoci tuma~ili okupacioni teror Vermahta u okviru dràvne
mo}i diktature i time opravdavali povrede me|unarodnog javnog prava.
Savezni sud SR Nema~ke je godinama potvr|ivao legalnost proterivanja
Sinti i Roma sve do 943. Tako je politi~ki otpor Ditriha Bonhefera, Hansa fon Donanija i admirala Kanarisa, zbog tzv. pravnog suvereniteta nacionalsocijalisti~ke dràve, najvi{i krivi~ni sud obeleìo Kainovim ìgom
protivpravnosti. Da jedan “o~igledno name{teni proces bude prihva}en
kao ispravan”, pisao je tada{nji predsednik Saveznog suda Ginter Hir{,
“predstavlja mra~no poglavlje istorije nema~kog pravosu|a, i kao takav
}e ostati i zapisan.”
Pravne tvorevine koje su pravnici upotrebljavali u vezi sa nacionalsocijalisti~kom eutanazijom, zlo~inima u koncentracionim logorima i
pokretnim vojnim komandama za egzekucije, svodile su se na poku{aje
ograni~avanja krivi~nog gonjenja dràvnih zlo~ina i slabljenja veze izme|u povre|enog pravnog dobra i sankcije za te povrede. Ovo strukturno
umanjivanje kazne za dràvne, organizovane masovne zlo~ine, obezvre94. Best je postao rukovodilac uprave Vojnog glavnokomanduju}eg {taba u
Francuskoj, gde je, izme|u ostalog, potpisao “Prvo nare|enje mera protiv Jevreja”, po kome je izvr{eno masovno okupljanje Jevreja u okupiranim zonama i ~ime
su postavljene legalne osnove za kasniju masovnu deportaciju. Dalja nare|enja
su imala za cilj oduzimanje imovine Jevrejima, odnosno deportiranima.
946. Best je svedo~io u Nirnber{kom procesu u funkciji predstavnika Gestapoa.
948. Best je u Kopenhagenu bio osu|en na smrt zbog svojih zlo~ina po~injenih
u Danskoj. Kazna je u àlbenom postupku smanjena na dvanaest godina zatvora. 95. Best je na pritisak nema~kih vlasti pomilovan i izru~en SR Nema~koj,
te na urgenciju tada{njeg ministra pravde Tomasa Delera, oslobo|en.
969. ponovo je uhap{en i 97. godine u Berlinu optuèn za ubistvo 8.73 osobe
u Poljskoj. Iste godine je pu{ten zbog nesposobnosti da u~estvuje u procesu. Te
godine je proces zbog njegove navodne nesposobnosti i prekinut. Prim. prev.
15
Hereticus, 12/2009
Joahim Perels
|ivanje dràvnopravnih standarda uop{te, tada{nji glavni dràvni tuìlac
Fric Bauer,9 koji je predstavljao neku vrstu pravne savesti Republike, svojevremeno je prokomentarisao re~ima “da mu to skandalozno nalikuje
na karikiranje `rtava”.
înjenica je da su visoki funkcioneri nacionalsocijalisti~ke ma{inerije za masovna ubistva – kao {to su: zamenik komandanta logora u Majdaneku, a|utant komandanta logora Au{vic, vo|a nacionalsocijalisti~ke
trupe za eutanaziju i komandanti specijalnih jedinica – progla{eni najobi~nijim pomaga~ima dela koje je neko drugi po~inio, za koje su samo Hitler, Himler i Hajdrih odgovorni. Stru~njak za krivi~no pravo Jirgen Bauman0 je povodom pravne konstrukcije “pomaga~a”, zastupljene u svim
procesima nacionalsocijalisti~kim zlo~inima, izjavio da je stvorena jedna
slika o Tre}em Rajhu po kojoj se nema~ki narod sastojao od Hitlera i 60
miliona njegovih pomaga~a. Od 6.497 pravosna`nih presuda u procesima
protiv nacisti~kih zlo~ina, prema najnovijim statistikama Centrale za rasvetljavanje nacisti~kih zlo~ina u Ludvigsburgu, samo njih 66 su presude na doìvotnu kaznu zatvora. Oni koji su bili u slu`bi specijalnih jedinica Glavnog {taba za bezbednost Tre}eg Rajha, u preko 90% slu~ajeva
9
0
16
Fritz Bauer (903–968) je bio nema~ki sudija i dràvni tuìlac koji je imao odlu~uju}u ulogu u zasnivanju i sprovo|enju tzv. Au{vic-procesa. Bauer, doktor prava i ~lan Socijaldemokratske partije Nema~ke, zbog svoje politi~ke pripadnosti
i jevrejskog porekla bio je uhap{en i suspendovan sa dràvne du`nosti. 935. je
emigrirao u Dansku, a zatim u [vedsku, gde je zajedno sa Vilijem Brantom osnovao i vodio novine Socijalisti~ki tribun.
949. Bauer se vra}a u Nema~ku, gde postaje generalni tuìlac u Braun{vajgu, a
956. dràvni tuìlac pokrajine Hesen, {to je bio do svoje smrti 968.
Bauer je uspeo da spoji pojedina~ne optu`be i da zapo~ne Au{vic-procese 963.
On je 960. izraelskoj tajnoj slu`bi Mosad dojavio da se Adolf Ajhman krije u
Argentini, zato {to je sumnjao u nema~ko sudstvo.
Fric Bauer je svoj ìvot posvetio izgradnji demokratskog nezavisnog sudstva, konsekventnom krivi~no-pravnom gonjenju nacionalsocijalisti~kih zlo~ina i reformi
kaznene politike. Bez Frica Bauera i njegovog upornog anga`mana Au{vic-procesi nikada ne bi bili sprovedeni.
Unutar posleratnog nema~kog sudstva, Fric Bauer je bio osporavan i tu se ose}ao, kako je jednom sam izjavio, kao u egzilu.
Istra`ni postupak koji je Fric Bauer po~eo u vezi sa planskim sprovo|enjem eutanazije odmah posle njegove smrti je bio obustavljan. Prim. prev.
Jürgen Bauman (9–003), profesor pravnih nauka na Univerzitetu u Tibingenu i prominentni ~lan nema~ke Liberalne stranke (Freie Demokratische Partei).
Prim .prev.
Centrala pokrajinske uprave pravde za rasvetljavanje nacionalsocijalisti~kih zlo~ina, u javnosti poznata kao Centrala u Ludvigsburgu, zaduèna je za prikupljanje
informacija za dràvne tuìoce koji istraùju nacisti~ke zlo~ine. Centrala je osnovana 958. i tek je njenim osnivanjem u SR Nema~koj zapo~elo sistematsko krivi~no gonjenje zlo~ina. Centrala u Ludvigsburgu je vodila preko .000 istra`nih
postupaka protiv pripadnika Vermahta. Nijedan istra`ni postupak nije rezultirao
optu`bom, ve} se od svih odustalo. Prim .prev.
ozna~eni su kao pomaga~i, odnosno sau~esnici: oni, navodno, nisu li~no
bili po~inioci, nego su to bili neki drugi.
Proces protiv Hitlerove centralne komande
nije nikada vo|en
Pravde radi, mora se naglasiti da se brojnim poku{ajima da se nacionalsocijalisti~koj diktaturi naknadno obezbedi pravni legitimitet suprotstavila mala grupa politi~ara, sudija i krivi~ara. Pre svih politi~ar Jozef Miler (Hri{}ansko-socijalna unija pokrajine Bavarske, CSU) i Oto
Hajnrih Greve3 (Socijaldemokratska partija, SPD), rukovodioci Centrale u Ludvigsburgu: Adalbert Rikerl i Alfred [trajm,4 te krivi~ari Ginter
[pendel i Herbert Jeger moraju ovde biti pomenuti.
Savezni ustavni sud je tako|e u cilju osude nacisti~kog reìma utemeljio merilo koje je eksplicitno kriti~ko prema diktaturi. Pedesetih godina Savezni ustavni sud je proglasio dràvne slu`benike Tre}eg Rajha
sastavnim delom nacisti~kog reìma, ~ija je o{trica vi{estruko bila uperena protiv protivnika Hitlera, te da su sva njihova prava kapitulacijom te
dràve izbrisana.
Ali iznena|uju}a ve}ina profesora ustavnog prava i sudija Vrhovnog
suda, koji su li~no bili nosioci ideja starog reìma, odlu~no su odbacili poziciju Saveznog ustavnog suda. Objektivni i nadideolo{ki pogled na mehanizme Hitlerove vlasti u nema~kom pravnom sistemu nije imao ve}inu.
U zaklju~ku, mora se re}i da je krivi~ni progon nacisti~kih dràvnih
zlo~ina – i pored va`nih procesa kao {to je Au{vic-proces – ostao samo u
naznakama. [ta to zna~i za ustavno pravno, nije te{ko zaklju~iti: Na~elo
po kome su sve grane javne vlasti vezane ustavnim pravima (~lan , stav
3
4
Josef Müller (898–979), ~lan Parlamenta Vajmarske republike i prvi predsednik Hri{}ansko-demokratske partije posle Drugog svetskog rata, sin bavarskih
seljaka koji je postao doktor prava i otvorio advokatsku kancelariju 97. u Minhenu. U vreme nacionalsocijalizma Miler se pridruìo katoli~kom otporu, te je
kao advokat branio pred sudom brojne protivnike nacisti~kog reìma. Zbog poku{aja svrgavanja Hitlera sa vlasti, Miler biva 943. uhap{en i deportovan u koncentracioni logor Buhenvald, a potom, sa ostalim uhap{enim ~lanovima pokreta
otpora, me|u kojima je bio i Ditrih Bonhefer, u koncentracioni logor Flosenbirg.
Oslobo|enje je do~ekao u koncentracionom logoru Dahau. Posle rata Miler se
vratio svom pravni~kom pozivu i politici. Od 947. do 95. Jozef Miler je bio
ministar pravde pokrajine Bavarske. Prim . prev.
Otto Heinrich Greve (908–968), pravnik i istaknutu ~lan Socijaldemokratske
partije. Greve je od 955. do 958. predsedavao komisijom Bundestaga za obe{te}enje `rtava nacionalsocijalizma. Prim. prev.
Adalbert Rückerl je preko dvadeset godina bio na ~elu Centrale u Ludvigsburgu, gde ga je 986. zamenio Alfred [trajm. Oba ova velika pravnika su uloìla
svoj ìvot u proces pravnog prevladavanja pro{losti, naàlost bez velikog efekta.
Glavni dràvni tuìlac Alfred Streim je naglasio da je politika SR Nema~ke kriva za neuspelo krivi~no gonjenje nacisti~kih zlo~inaca. Prim. prev.
17
Hereticus, 12/2009
Joahim Perels
3. Ustava SR Nema~ke) i me|unarodnim pravom (~lan 4. Ustava SR Nema~ke) nije zapravo imalo nikakvo stvarno vaènje u krivi~nom gonjenju
mnogih nacisti~kih zlo~ina.
[to se materijala i dokaza ti~e, bilo je mogu}e jo{ 950. zapo~eti
veliki proces protiv Glavnog {taba bezbednosti Rajha, no uprkos obimnim predistra`nim radnjama protiv 600 osumnji~enih, ovakav proces nije nikada pokrenut. Sa izuzetkom pojedina~nih sudskih procesa, Hitlerova komandna centrala je za zlo~ine po~injene nad milionima ljudi ostala
neka`njena.5
Joahim Perels
MYTH ON OVERCOMING THE PAST
Summary
The author’s starting point is the dearest myth of the Federal Republic of
Germany about the successful surmounting of the National Socialist regime. However, this myth cannot sustain any serious testing. In reality, the criminal prosecution of crimes committed by Nazi regime was not successful. The author concludes that the criminal prosecution of the Nazi crimes, regardless of the important
trials such as the Auschwitz trials, was just a token. It is not hard to conclude
what is the constitutional law – principle according to which all branches of power are bound by constitutional law (Article , paragraph 3 of German Constitution) and international law (Article 4 of the German Constitution). This did
not have any significance in criminal prosecution of many Nazi crimes. In regard
to material and evidence it was possible already in 950 to initiate a great number of proceedings against the leadership of the Third Reich. Although extensive
pre-trial measures were taken against 600 suspects these proceedings were never
initiated with the exceptions of few trials. Thus, Hitler’s accomplices were not punished for crimes committed against millions of people.
Key words:
5
18
National Socialist regime, crimes, facing the past, legal overcoming
of the past, Rechtsstaat, myth
Prevela dr Jelena Voli}-Hellbusch, predava~ za nema~ki jezik i koordinator Centra za nema~ke studije na Pravnom fakultetu Univerziteta Union.
Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti
UDK 930.3:174
Vladimir Petrovi}
Institut za savremenu istoriju, Beograd
ISTORIÂRI PRED IZAZOVOM
PREVLADAVANJA PRO[LOSTI
Od monumentalne i antikvarne ka kriti~koj istoriografiji
Rezime: Autor analizira genezu prevladavanja pro{losti u razvojnoj i upo
rednoj perspektivi, sa posebnim osvrtom na izazov koji ovaj koncept predstavlja
za istoriografiju. Isti~e polimorfnost koncepta, koji je predugo vezivan isklju~ivo za
nema~ko posleratno iskustvo, premda su njegovi osnovni postulati znatno stariji,
a njegove savremene manifestacije daleko prevazilaze ne samo granice Nema~ke,
ve} i disciplinarne barijere razli~itih dru{tvenih nauka. Namera je autora da ozna~i
razmere otpora na koje koncept suo~avanja sa pro{lo{}u nailazi u evropskim isto
riografijama, a posebno u postkonfliktnim dru{tvima poput onih na prostoru biv
{e Jugoslavije. U tekstru su skicirani klju~ni metodolo{ki aspekti, kao i politi~ke
implikacije ove averzije prema vrednosnom odre|enju spram nedavne pro{losti.
Nagla{ena je potreba za prevazilaènjem te tenzije i odgovornim integrisanjem
koncepta prevladavanja pro{losti u tokove savremene istoriografije.
Klju~ne re~i:
prevladavanje pro{losti, savremena istoriografija, monumentalna,
antikvarna i kriti~ka istorija
Prevladavanje pro{losti:
skica za nacrt jednog koncepta
Koncept kojem je ovaj temat posve}en jedan je od onih ~ije je zna
~enje intuitivno jasno, ali izmi~e preciznoj definiciji. Prvi put ga je jasno
artikulisao Teodor Adorno u eseju “[ta zna~i: ‘rad na pro{losti‘” (1959).
Polaze}i od pretpostavke da je posleratno nema~ko dru{tvo duboko i traj
no traumatizovano poraznim iskustvom nacisti~ke diktature i Drugog svet
skog rata, Adorno je naglasio potrebu za stalnim preispitivanjem nedav
ne zle pro{losti u cilju oja~avanja demokratskih vrednosti nove dràve i
ponovne izgradnje moralnog konsenzusa njenih gra|ana. Nema~ki izraz
1
^lanak je deo rada na projektu Instituta za savremenu istoriju “(Ne)uspe{na in
tegracija – (ne)dovr{ena modernizacija: Me|unarodni poloàj i unutra{nji razvoj
Srbije i Jugoslavije 191 – 1991”, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki
razvoj Republike Srbije (projekt br. 147039).
Teodor Adorno, “[ta zna~i ‘rad na pro{losti‘”, Re~, 57 (000), 49–57.
19
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
koji je Adorno upotrebio, Aufarbeitung der Vergangenheit, te{ko je preve
sti na druge jezike. Prora|ivanje pro{losti ili rad na pro{losti bi verovatno
bio zadovoljavaju}i prevod, smisaono blizak drugoj nema~koj kovanici,
Vergangenheitsbewältigung, koja bi imala zna~iti prevladavanje pro{lo{}u.
Obe re~i su u{le u englesko govorno podru~je pojednostavljanjem, prevo
de se naj~e{}e kao obra~unavanje sa pro{lo{}u (dealing with the past) ili
suo~avanje sa pro{lo{}u (facing the past).
Lingvisti~ka difuzija umnogome je posledica strukturnog prilago|a
vanja koncepta, koji je u raznim sredinama prihva}en na razli~ite na~ine,
primerene potrebama dru{tava koja su iskusila veoma razli~it istorijski raz
voj i ~ija je kohezija razjedana razli~itim manifestacijama zla. Tako se u
srpskom jeziku, pored suo~avanja, koristi i termin prevladavanje pro{losti,
mada se sa pro{lo{}u u javnom diskursu ~e{}e razra~unava i obra~unava,
{to ukazuje na odre|ene te{ko}e u prihvatanju osnovnog zajedni~kog po
riva ovog koncepta. On se, uprkos veoma sloènim konceptualizacijama,
u biti oslanja na nekoliko jednostavnih humanisti~kih postulata ne dozvo
liti nepravdama i zlo~inima da potonu u zaborav, ne nalaziti im kontekstu
alna opravdanja, ne podre|ivati pisanje i mi{ljenje nacionalnom interesu,
dati glas `rtvama istorije, ne dozvoliti da je pi{u pobednici.
Sama ideja nije tako nova. Eti~ki uvidi u nedavnu pro{lost motivisa
ni didakti~kim pobudama, u veoma razli~itim oblicima, dodu{e, nastaju u
najrazli~itijim dru{tvenim okolnostima. Nalazimo ih u delima poput Kratkog izve{taja o uni{tavanju Indija Bartolomea de las Kazasa, ili Optuùjem
Emila Zole.3 Ova pregnu}a odudaraju od drugih dru{tvenih kritika svojim
osnovnim usmerenjem ka za{titi ugroènih pojedinaca od dràvne samo
volje. Te{ko je uspostaviti koherentnu vezu izme|u njih, budu}i da u ovoj
oblasti, po @aku Murònu, “ne moè biti re~i o postojanju istorije potraì
vanja prava, ve} samo fragmenata istorije. Oni su sazdani od plime i oseke,
trenutaka pobede i poraza, dugih razdoblja tokom kojih se postignu}a na
planu prava ~ine kona~nim, pa do drugih, dugotrajnih faza poni{tavanja.”4
Me|utim, vi{e od tri veka koja dele Las Kazasov izve{taj od Zolinog tek
sta iznedrila su novi istorijski kvalitet. Na izmaku devetnaestog i po~etku
dvadesetog veka nastala je nova dru{tvena grupa, nazvana intelektualcima,
koja se samoodre|ivala kroz odre|ene obaveze prema dru{tvu, i izme|u
ostalih vrednosti prigrlila i odbranu osnovnih ljudskih prava.
Ambiciozno zami{ljena, ideja je ubrzo propala. Progutala su je dva
svetska rata, nacionalizam i komunizam, masovni pokreti ~ijem su nastan
ku i razvoju intelektualci doprinosili ne manje, a verovatno i vi{e, od dru
3
4
20
Bartolome de las Kazas, Kratak izve{taj o uni{tavanju Indija, Filip Vi{nji}, Beo
grad 00; Emil Zola, Optuùjem: ~lanci i ostali materijal u vezi sa Drajfusovom
aferom, Rad, Beograd 1955.
@ak Muròn, Ljudska prava, Plato, Beograd 1998, 3.
gih dru{tvenih grupa.5 Me|utim, zajedno sa njom nestao je i ~itav jedan
poredak, a dubina katastrofe koju je danas te{ko premeriti, a u kojoj se
Evropa nalazila 1945, donela je i neke promene. U posleratnom periodu
potpisan je niz me|udràvnih ugovora koji su definisali i potvrdili neo
tu|ivost ljudskih prava. Ti potpisi nisu zna~ili mnogo: u drugoj polovini
0.veka, u svetu koji se ubrzano delio na dva geopoliti~ka i ideolo{ka po
la, stradalo je nasilnom smr}u vi{e ljudi nego u njegovoj prvoj polovini.
Slab, ali ipak nekakav napredak, sastojao se tome {to su ponegde prepo
znati kao `rtve ozakonjenog bezumlja, a ne kao neprijatan, nuàn danak
na oltaru nacionalne, rasne ili klasne dràve. Ako se nije mnogo postiglo
na polju za{tite neotu|ivih ljudskih prava, pone{to je ipak u~injeno u iz
gradnji univerzalnog konsenzusa da je rat zlo, da je ubijanje zlo~in, da je
patnja nedopustiva. U kontekstu borbe da se pone{to od ovog konsenzu
sa nametne surovom jeziku politike, zna~ajno mesto pripada i konceptu
prevladavanja pro{losti.
Ne ~udimo se {to je koncept prvi put teoretski fundiran u poslerat
noj Nema~koj. Materijalno i duhovno uni{tena zemlja pro{la je kroz kra
tak period nametnute denacifikacije, zamenjen ubrzo politikom blagosti,
koju je inaugurisao Konrad Adenauer.7 Takva Nema~ka nije bila po{te
|ena od podozrivosti, ne samo spolja, ve} i iznutra. Ekonomsko blagosta
nje, koje }e Jirgen Habermas docnije podsme{ljivo nazvati generatorom
nacionalizma nema~ke marke, i odsustvo otvorenih nacionalisti~kih istu
pa, nisu uverili ni mnoge nema~ke intelektualce da je obra~un sa nasle|em
r|ave pro{losti okon~an. Adornovoj inicijativi pridruìli su se tako i drugi
glasovi, osnaèni smenom generacija, pa se imperativ preispitivanja pro
{losti ustalio u nema~kom politi~kom diskursu.8 Ta potraga za odrìvim
identitetom, za adekvatnim kolektivnim se}anjem, za primerenom pro{lo
5
7
8
Klasi~na studija o ovom pitanju: Julies Benda, Izdaja intelektualaca, Politi~ka
kultura, Zagreb 1997. Na doma}i teren ovu tematiku seli Jovica Trkulja (prir.),
Intelektualci u tranziciji, Skup{tina op{tine Kikinda, Narodna biblioteka Jovan
Popovic, Kikinda 003.
Depresivne slike o ovoj statistici je je sakupio i analizirao Matthew White, Historical Atlas of the 20th century, http://users.erols.com/mwhite8/warstat8.htm,
(pristupljeno 5.3.00.)
Detaljno o Adenauerovoj politici i njenom odnosu prema nacisti~koj pro{losti:
Norbert Frei, Adenauer’s Germany and the Nazi past: the politics of amnesty and
integration, Columbia University Press, New York 00.
Snagu istorijskih argumenata u politi~kim raspravama u Nema~koj dobro oslikava
Helmut Debil, Niko nije oslobo|en istorije: Nacionalsocijalisti~ka vlast u debatama u Bundestagu, Samizdat B9, Beograd 00. Nakon ujedinjenja dve Nema~ke
nastupio je novi talas suo~avanja sa pro{lo{}u, ovoga puta nacisti~kom i komu
nisti~kom. O nastavku ovog trenda svedo~i niz su|enja, kao i izve{taj komisije
opunomo}ene od Bundestaga: Getrennte Vergangenheit, gemeinsame Zukunft.
Bericht der Enquette-Kommission. Aufarbeitung von Geschichte und Folgen der
SED-Diktatur in Deutschland, DTV, München 1997.
21
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
{}u, jo{ uvek je ìvo diskutovana. Nema~ko dru{tvo zarad svoje budu}no
sti ne dozvoljava da se odre|ene teme iz pro{losti normalizuju, istorizuju
i prepuste zaboravu.
U me|uvremenu, koncept je umnogome nadrastao razmere Nema~
ke. Pokret za ljudska prava je prihvatio ideju razra~unavanja sa problema
ti~nim istorijskim periodima kao jedan od osnovnih zahteva, {to je dovelo
do preispitivanja mnogih op{tih mesta u okvirima nacionalnih istoriogra
fija. Pitanja kolaboracije sa nema~kim okupacionim snagama potresala
su Francusku, pitanja odgovornosti za rat u Vijetnamu, Hiro{imu, istre
bljenje Indijanaca i rasnu segregaciju postala su deo ameri~ke politi~ke
i istoriografske scene. Proces poznat pod imenom “tre}i talas demokrati
zacije”, koji je zahvatio Latinsku Ameriku i ju`nu Evropu tokom sedam
desetih godina, kao i borba za za{titu ljudskih prava u okviru sovjetskog
bloka, definitivno su pruìli globalni, trajni zamah konceptu suo~avanja
sa pro{lo{}u.9 Komisije za istinu i niz su|enja najavile su dinamiku koja
}e nakon 1989. zahvatiti mnoge postsocijalisti~ke zemlje. Koncept suo~a
vanja sa pro{lo{}u je tako dobio i svoju pravnu dimenziju, uobli~enu poj
mom tranziciona pravda, i time se iz sfere intelektualne debate preselio i
u politi~ku arenu i u sudnice, u kojima doskora{nji mo}nici odgovaraju za
zlo~ine koji su im decenijama ulazili u opis radnog mesta.10 Prevladavanje
pro{losti se od apstraktnog koncepta prelilo u aktivnost usmerenu ka otva
ranjima arhiva tajnih slu`bi, lustraciji, rehabilitaciji, su|enjima i drugim
na~inima da se utvrdi odgovornost za kr{enja ljudskih prava iz nedavne,
pa i davnije pro{losti. Skupa uzev, fenomen suo~avanja sa pro{lo{}u prav
nim ili vanpravnim sredstvima danas je tipi~an za demokratska dru{tva, i
sva je prilika da }e se taj trend nastaviti u budu}nosti. Pro{lost tako posta
9
10
22
O konfliktnim se}anjima na Drugi svetski rat u Francuskoj: Henry Rousso, The
Vichy syndrome: history and memory in France since 1944, Harvard University
Press, Cambridge, Mass, 1991. O probijanju koncepta ljudskih prava u ameri~
kim sudnicama i istoriografiji vidi Vladimir Petrovi}, “Law and social sciences in
the struggle against discrimination. Brown vs. Board of Education in the United
States Supreme Court”, Hereticus 3–4 (008), 147–17.
Komisije za istinu i pomirenje su istraène u Priscila B. Hayner, Unspeakable
truths: confronting state terror and atrocity, New York, 000. O pravnom suo~ava
nju sa pro{lo{}u: Aleksandar Molnar, “Pravno savladavanje totalitarne pro{losti”,
Re~, 5 (00), 149–1. O globalnom zaokretu ka suo~avanju sa pro{lo{}u Palu
ma Aigullar et alia, The politics of memory : transitional justice in democratizing
societies, Oxford University Press, Oxford, 001. O tranzicionoj pravdi vidi Neil
Kritz, Transitional Justice. United Institute of Peace Press, Washington, D.C,
1995; John Borneman, Settling Accounts: Violence, Justice and Accountability
in Postsocialist Europe. Princeton University Press, Princeton, N.J, 1997; James
McAdams (ed.): Transitional Justice and the Rule of Law in New Democracies,
University of Notre Dame, Notre Dame, 1997; Ruti Teitel, Transitional Justice,
Oxford University Press, Oxford 000; Jon Elster, Closing the Books: Transitional
Justice in Historical Perspective, Cambridge University Press, New York 004.
je tema kojom se bave pravnici, politi~ari, novinari, sociolozi, pa i sve{te
nici. Uprkos tome, sa te{ko}om bi se me|u stvaraocima ili promoterima
ovog koncepta na{la imena istori~ara.
Istori~ari i otpor prevladavanju pro{losti
Za ve}inu profesionalnih istori~ara sintagma prevladavanje pro
{losti naj~e{}e ne zna~i vi{e od politizovane, nenau~ne fraze. Mahom ne
znaju, ili ne èle da znaju, da je re~ o sloènom konceptu koji zavre|uje
ozbiljnu pa`nju. Ovo odsustvo interesovanja ravno je paradoksu, imaju}i
u vidu da su upravo istori~ari obu~eni, pozvani i pla}eni da se sa pro{lo
{}u svakodnevno suo~avaju. Paradoks postaje jo{ manje shvatljiv ako se
uzme u obzir da su reakcije retkih istori~ara koji su se upustili u su{tinu
koncepta uglavnom kriti~ki nastrojene ili otvoreno odbojne. Nije naime
isprva sasvim jasno o kakvoj se pro{losti radi i kakvo se prevladavanje tra
ì. Koncept postaje ne{to jasniji kada se razjasni da se radi o kriminalnoj
pro{losti, o nizu zlo~ina po~injenih za vreme autoritarnih reìma, u mir
nodopskim uslovima ili u ratu. Me|utim, ovo obja{njenje te{ko da moè
umanjiti animozitet. Neki razlozi su o~evidni i ne zahtevaju dublju analizu.
Mnogi istori~ari su dali i li~ni i profesionalni doprinos izgradnji upravo ta
kve pro{losti, i od njih se ne moè o~ekivati da se druga~ije no negativno
i sa nipoda{tavanjem odrede prema konceptu suo~avanja sa njom.11 Drugi
rezonuju da se radi o doga|ajima koji prete`no nemaju veze sa njihovim
uìm profesionalnim opredeljenjem te jednostavno nemaju neposredan
razlog da se za temu zainteresuju.
Ukoliko polje interesovanja istori~ara nije nedavna dràvna represi
ja, rat ili diktatura, prevladavanje pro{losti ne izgleda kao naro~ito bitan
koncept. Ukoliko jeste, sva je prilika da }e koncept biti radije okarakteri
san kao opstrukcija nau~nom saznanju nego kao smisleno pregnu}e. Ova
neobi~na me{avina politi~kih i metodolo{kih otpora potvr|uje se istorijski
u gotovo svim primerima. U Nema~koj je Adornova inicijativa nai{la na
pre}utnu osudu istoriografije, shva}ena ~ak kao napad na poziv istori~a
ra. Nedemokratska ube|enja su se branila zaklanjanjem iza na~ela objek
tivnosti i apoliti~nosti. Tek je neposrednom dràvnom intervencijom,
otvaranjem novih instituta i katedri osvojen novi intelektualni prostor i
zapo~eta su temeljna istraìvanja istorije Tre}eg Rajha.1 Ne bez borbe.
11
1
Kontinuiteti nema~ke istoriografije nacisti~kog i posleratnog perioda postaju tek
u poslednje vreme predmet istraìvanja nema~ke istorije istoriografije: Rüdiger
Hohls, Konrad H. Jarausch, Versäumte Fragen: deutsche Historiker im Schatten
des Nationalsozialismus, Deutsche Verlag, Stuttgart 000.
Me|u novim institucijama, nastalim nakon Drugog svetskog rata, na{li su se In
stitut za savremenu istoriju u Minhenu, Institut za evropsku istoriju u Majncu,
Institut za me|unarodno istraìvanje ud`benika Georg Ekert i brojne katedre za
23
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
ûveni Historikerstreit (sva|a istori~ara) iz 198. samo je jedna od bu~ni
jih konfliktnih epizoda izme|u prista{a i protivnika suo~avanja sa pro{lo
{}u. U Nema~koj se ta napetost ogledala jo{ tokom {ezdesetih godina, u
napadima usmerenim na rezultate istraìvanja Frica Fi{era o uzrocima Pr
vog svetskog rata.13
Kritika nije dolazila samo od istori~ara. Na sli~an na~in i u isto
vreme je i nema~ki pravnik Ernst Forstof kritikovao doprinos saradnika
minhenskog Instituta za savremenu istoriju sudskom procesu ~uvarima
iz Au{vica. Forstof je ovu sudsku upotrebu rezultata istorijskog istraìva
nja okarakterisao “forenzi~kim istoricizmom” i “nasiljem nad istorijom.”
I van Nema~ke, prvi poku{aji istori~ara da se sa lo{om pro{lo{}u obra~u
naju pomaù}i pravni sistem izazvali su burne reakcije, u kojima je te{ko
razdvojiti umesni metodolo{ki oprez od politi~ki motivisanog napada. Sa
takvih je pozicija Hana Arent kritikovala strategiju tuìla{tva na Ajhma
novom su|enju, u okviru koje je ameri~ki istori~ar Salo Vitmajer Baron
ve{ta~io svojim izve{tajem o me|uratnim jevrejskim zajednicama u Evro
pi i njihovom uni{tenju.14 Od tada je svaki poku{aj istori~ara da doprine
su suo~avanju sa pro{lo{}u po pravilu podloàn ozbiljnoj kritici. Ipak, sa
novim trendovima u istoriografiji, pomeranjem njenog fokusa od dràve
ka dru{tvu, a zatim i od dru{tva ka pojedincu (studije roda, postkolonijal
ne studije, istorija svakodnevnog ìvota, mikroistorija), u~vrstila se ideja
da bi istori~ar mogao {togod pomo}i u procesu suo~avanja sa pro{lo{}u
i rasvetljavanju okolnosti pod kojima su ljudska prava kr{ena i ugroàva
na. Ameri~ki istori~ari su svedo~ili kao ve{taci u nizu slu~ajeva vezanih za
rasnu i polnu diskriminaciju. Tenzija ni u ovim slu~ajevima, koji se uglav
13
14
24
noviju i savremenu istoriju u nema~kim univerzitetskim centrima. Vi{e o kontek
stu u kojem su nastali u Gabriele Metzler, Einführung in das Studium der Zeitgeschichte. Ferdinand Schöning, Paderborn 004, –4.
Vidi Fritz Fischer, Griff nach der Weltmacht. Die Kriegszielpolitike des kaiserlichen
Deutschland 1914–1918, Droste Verlag, Düsseldorf, 197. Klju~ni tekstovi vezani
za sva|u istori~ara skupljeni su u: Ernst Piper, Forever in the Shadow of Hitler.
Original Documents of the Historikerstreit, Humanities Press, New Jersey, 1993.
Komplikovane pozicije u~esnika kratko su i dobro obja{njene u Peter Baldwin,
“The Historikerstreit in Context”, u: Peter Baldwin, Reworking the past. Hitler
the Holocaust, and the Historians’ Debate, Beacon Press, Boston, 1990. O politi
~koj pozadini metodolo{kih pozicija nekih Nolteovih pristalica: Andrej Mitrovi},
“Klio opet postaje }udljiva”, u: Propitivanje Klio, Vojska, Beograd 199, 31–35.
O kontroverzi izazvanoj u~e{}em istori~ara u su|enjima vezanim za Au{vic:
Ernst Forsthoff, “Der Zeithistoriker als gerichtlicher Sachverständiger”, Neue Juristische Wochenschrift 13, (195), 574–75; Irmtrud Wojak, “Die Verschmelzung
von Geschichte und Kriminologie. Historische Gutachten im ersten Frankfurter
Auschwitzprozess”, u: Norbert Frei et alia (ed.), Geschichte von Gericht, Historiker, Richter und die Suche nach Gerechtigkeit, München, 000, 9–45. Kritika
Hane Arent u: Hannah Arendt, Eichmann in Jerusalem: a report on banality of
evil, Faber and Faber, London, 193, 1. Vi{e u: Vladimir Petrovi}, “Historians as
Experts in the first Holocaust related trials”, Istorija 20 veka 1 (007), 19–144.
nom odnose na prili~no davnu pro{lost, nije izostala, a prerasla je u pravi
rat oko u~e{}a istori~ara u slu~ajevima vezanim za zlo~ine iz skorije pro
{losti – u su|enjima za zlo~ine protiv ~ove~nosti u Francuskoj i u su|enji
ma pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju, od kojih
su mnoga, ne najmanje zaslugom istori~ara, postala popri{te odbrane rat
nih ciljeva i kontekstualnog opravdavanja ratnih zlo~ina.15
Nasuprot pojedinim istori~arima, istorijske institucije su prete`no
nesklone da se sistematski upu{taju u projekte vezane sa suo~avanje sa
pro{lo{}u, sa ponovnim izuzetkom Nema~ke, ~iji se Institut za savremenu
istoriju u Minhenu specijalizovao za kriti~ko istraìvanje nacisti~ke pro{lo
sti. Sa sli~nim pobudama, ali na druga~iji na~in, takve projekte organizuje
i pariski Institut za savremenu istoriju. U Srbiji se pak istorijske instituci
je slabo bave ovom problematikom, dok razli~ite projekte suo~avanja sa
pro{lo{}u razvijaju nevladine organizacije, ~ija delatnost te{ko da je nai
{la na razumevanje u istorijskom esnafu. îni se da je od o{tre kritike jo{
gora zabrinjavaju}a ti{ina u krugovima profesionalnih istori~ara, koji kao
da se nadaju da }e ih, ukoliko budu dovoljno strpljivi, i to ~udo mimoi}i
i ostaviti na miru. Ovaj neuspeh istoriografije da valjano konceptualizu
je suo~avanje sa pro{lo{}u, koje je postalo njena slepa mrlja, produbljuje
jaz izme|u istorijske nauke i dru{tva. Takav razvoj, koji je riskantan i za
istoriografiju i za dru{tvo, posebno u sredinama koje su nedavno iskusile
istoriju u njenom najgorem obli~ju, obavezuje istorijsku nauku na teorij
sku refleksiju i metodolo{ko preispitivanje.
Rasplitati metodolo{ke uzroke otpora nau~ne istoriografije koncep
tu suo~avanja sa pro{lo{}u daleko je teè od uo~avanja o~iglednih veza
izme|u nacionalnih istoriografija i izgradnje nacionalne dràve. “Razvi
tak istorijske svesti i istorijske nauke u XIX veku bio je veoma tesno po
vezan sa usponom i razvitkom nacionalne dràve... Ovome kontekstu je
istoriografija imala da zahvali za dobar deo svog visokog ugleda, za obi
latu pomo} javnosti, ali i za tematske svojstvenosti i slabosti: za nagla{a
vanje dràvne vlasti, za intenzivnu orijentaciju prema dràvi i politici...”,
15
Dok je u francuskom slu~aju teì{te prete`no na metodolo{kim problemima
koji prate sudsku ulogu istori~ara (pokrenutim knjigom Henry Rousso, The
Haunting Past, Univeristy of Pennsylvania Press, Pennsylvania 00), u slu~aju
Ha{kog tribunala politi~ki motivi podrivanja aktivnosti Tribunala nadvladavaju
metodolo{ke. Up. Kosta âvo{ki, Presu|ivanje istoriji u Hagu, Hri{}anska misao,
Beograd, 00; Kosta âvo{ki, Badingova protiv Badingove. Dva lica istog pisca
u slu~aju Slobodana Milo{evi}a, by Nikola Pa{i}, Beograd, 00; The Witness
Expert Mladen Ancic on the role of the prosecution in the ICTY, http://www.her
cegbosna.org/engleski/ancic.html, (.3.00.); Mladen An~i}, Ideolo{ki svjedoci,
http://www.hercegbosna.org/ostalo/ideoloski.html, (.3.00.). Vi{e u Vladimir
Petrovi}, “Weltgericht ohne Weltgeschichte: Historians as Expert Witnesses in
the ICTY”, Ab Imperio (007), 195–17
25
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
pi{e Jirgen Koka.1 Me|utim, o~ito je da odbojnost profesionalnih istori
~ara prema suo~avanju sa pro{lo{}u ima duboku metodolo{ku dimenziju,
koja ih, ~esto i nenamerno, gura u tabor nacionalista. Ne slu~ajno, jedan
od vode}ih teoreti~ara pravnog suo~avanja sa pro{lo{}u, Mark Osiel, isti
~e da je “odnos izme|u krivi~ne presude i istorijske interpretacije proble
mati~an na milion na~ina.”17 U moru problema koji istori~ara uklanjaju
iz ove zone u kojoj se pro{lost, se}anje, istorija, pravo i politika prepli}u
na zbunjuju}i na~in nalaze se mnogi koji i ina~e predstavljaju kamen ku
{nje za metodologiju istorijske nauke: pitanja objektivnosti i relativizma,
neutralnosti i angaòvanosti, istine i interpretacije, kritike i apologije, dis
tance i dru{tvene funkcije.
Iz tog mora ovaj esej izdvaja tek dva izvora napetosti, sa namerom
da nazna~i probleme koji stoje izme|u istori~ara i suo~avanja sa pro{lo
{}u, ali i da istakne metodolo{ku legitimnost ovog poduhvata. Naime, po
stoje}e preplitanje politi~kih i metodolo{kih otpora suo~avanju sa pro{lo
{}u stvara veoma nezdravu atmosferu, u kojoj tradicionalizam inherentan
struci ide na ruku poricateljima zlo~ina, u kojoj nau~na objektivnost klizi
u neaktivnost.
Stoga je smisleno rastaviti ovu vezu pregledom metodolo{ki najpro
blemati~nijih aspekata koncepta. Izdvojiti ih nije lako, budu}i da je kon
cept po sebi veoma difuzan i ne podleè univerzalnoj definiciji. Me|utim,
u svakom obliku zasnovan je na vrednosnom odre|enju prema izvesnim
aspektima nedavne pro{losti. Sva je prilika da su upravo ova dva elemen
ta klju~na za razumevanje istoriografskog otpora suo~avanju sa pro{lo{}u
i lako}u sa kojom se on potiskuje na margine nau~nosti.
1. Vrednosno odre|enje:
istoriografija i angaòvanost
Suo~avanje sa pro{lo{}u iziskuje nedvosmislenu osudu zlo~ina i ja
sno vrednosno odre|enje prema prou~avanom periodu. Nau~na istorio
grafija pak ima tradicionalan otklon prema normativnom istraìva~kom
okviru, a gaji poseban zazor prema vrednosnom sudu. Prednau~ni istori
~ari su jo{ uvek bili zainteresovani da, pored izlaganja onoga {to se desilo,
kaù pone{to i o tome {ta oni misle o tim zgodama, da osude ono {to su
1
17
26
Jirgen Koka, O istorijskoj nauci, Srpska knjièvna zadruga, Beograd 1994, 7.
O ovoj vezi vidi: Dennis Deletant and Harry Hanak (ur.), Historians as nationbuilders: central and southeast Europe, SSEES, London, 1988. O pritiscima na
istorijsku nauku u ime klase i nacije i njenim poku{ajima emancipacije pisali su
\or|e Stankovi}, Ljubodrag Dimi}, Istoriografija pod nadzorom, Prilozi istoriji
istoriografije I-II, Slu`beni list SRJ, Beograd 1999.
Mark Osiel, Mass atrocity, Collective Memory and the Law, Transaction publis
hers, New Brunswick/London, 000, 79.
smatrali lo{im i pohvale dobro.18 Me|utim, profesionalizacijom istorije u
drugoj polovini 19. veka i izgradnjom stabilnog nau~nog metoda, prese~e
na je ta veza. ûveno na~elo Leopolda fon Rankea, na kojem su se gene
racije istori~are u~ile da pi{u onako kako se zapravo dogodilo, istaklo je
u prvi plan svetinju istorijske ~injenice.19 Bilo kakav vrednosni sud morao
je biti zasnovan na ~injenicama, a vrednosno predodre|eno istraìvanje
izjedna~avano je sa politizacijom struke. Pri tom, konvencionalno shvata
nje povezuje ulogu istori~ara sa apoliti~no{}u u radu. Angaòvanost nije
kompliment, posebno ne u postkomunisti~kom ambijentu, u kojem po
stoji posebna rezerva prema aktivisti~koj dimenziji zanata, i u kojem se
apoliti~nim akademizmom brani stru~ni ugled.0 Objektivnost je tako ar
gument kojim se istoriografija ~esto brani od zahteva suo~avanja sa pro
{lo{}u. Tvrdi se da pristup podoban suo~avanju sa pro{lo{}u sputava na
u~nu slobodu i instrumentalizuje istoriju. Kao alternativa nudi se zdrav,
neu{kopljen nau~ni metod.
Me|utim, problem sa nau~nim metodom u kojem vrednosni sud
dolazi na kraju istraìva~kog postupka u nauci kakva je istorija je u tome
{to postoji realna mogu}nost da se do njega nikada ne do|e. Neiscrpnost
istraìva~kog polja istori~ara onemogu}ava istinske, na istraìvanjima za
snovane generalizacije, osim o veoma ograni~enim istorijskim epizoda
ma i doga|ajima. Ali i njih, ma koliko usitnjene, istraène, neuzbudljive
i politi~ki mrtve, istori~ar mora povezati sa ne~im, izloì svoj pogled na
fenomen koji prou~ava i svet oko sebe koji nikada ne}e uspeti u potpuno
sti da prou~i. U suprotnom, fragmentisana forma nau~nog objektivizma,
pra}ena odsecanjem prou~avanog fenomena od sada{njosti, postaje legi
timizuju}a osnova za potpuni relativizam. Takav je relativizam, u svojoj
nacionalisti~koj formi, ~esto svodiv na prikrivenu apologiju nacije, a ot
kriva se u aistori~nim argumentacijama tu quouqe tipa: da, na{i su ubijali
va{e, ali su svojevremeno va{i ubijali na{e, a i oni drugi ubijaju tre}e jo{
vi{e, pa {ta sad?
18
19
0
O prednau~noj istoriografiji i pitanju vrednosnih sudova: Mirjana Gros, Historijska znanost: razvoj, oblik, smerovi, Centar za povijesne znanosti, Zagreb 197. i
\or|e Stankovi}, Ljubodrag Dimi}, nav. delo, knj. I, 7–1.
O Rankeovoj maksimi vi{e u: Andrej Mitrovi}, “Pisati istoriju kako je uistinu
bilo”, u: Propitivanje Klio, Vojska, Beograd 199, 105–13.
Ovo dovodi do veoma interesantnih situacija u kojima istori~ari pokazuju prava
shizofrena svojstva. Upitani da komentari{u neki savremeni doga|aj ili tendenciju,
prinu|eni su da razmisle da li odgovaraju kao stru~njaci ili kao gra|ani. Poku{aji
da se ove dve pozicije sinteti{u uglavnom izazivaju sumnju, {to je umnogome ~ud
no za nauku koja je za jednu od svojih krilatica uzela Ciceronovu maksimu da je
istorija u~iteljica ìvota. âk je i jedan od utemeljiva~a {kole Anala i zagovornik
veoma sistematskog nau~nog metoda, Lisjen Fevr, tvrdio da se “pro{lost mora
organizovati kao funkcija sada{njosti”. Prema: François Bédarida, The Social Responsibility of the Historian, New York: Berghahn Books 1994, 1.
27
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
U svojoj benignijoj formi, objektivni relativizam je verovatno domi
nantna ideologija istori~ara. Fenomeni pro{losti se prou~avaju zato {to su
va`ni po sebi, a ne zbog veze sa sada{njo{}u. Prou~avaju se u sopstvenom
kontekstu, obja{njavaju vrednostima koje su u njemu vaìle. Njihov zna~aj
izvire iz njih samih, a ne iz smisla koji im se u sada{njosti pripisuje. Tako
je i najobjektivnija istoriografija suo~ena sa opasno{}u apologije fenome
na koji prou~ava. Logika je neumoljiva: ne{to je postojalo, i treba ga razu
meti. Samim svojim postojanjem ono je sebi opravdanje, na liniji maksime
tout comprendre c’est tout pardonner (sve razumeti zna~i sve oprostiti).1 I
upravo se tu gubi dodirna ta~ka sa konceptom suo~avanja sa pro{lo{}u, ko
jem je strana apologija, i koji nedvosmisleno stoji na strani pojedinca ~ija
su elementarna prava ugroèna. Ugroàvanje tih prava posmatra se kao
fenomen koji iziskuje obja{njenje, ali ne i opravdanje, ve} osudu.
Takva pozicija iziskuje aktivizam kojem se opire ~itava istoricisti~
ka tradicija XIX veka. Me|utim, kako podse}a Jirgen Koka, ova pozicija
nije i jedina: “Moderno bavljenje istorijom, i pre svega istorijska nauka,
nisu, recimo, tek proizvodi istorizma XIX veka, nego su plodovi prosve
titeljstva… Za ve}inu prosvetitelja zanimanje za istoriju bilo je na sredi
{njem mestu zato {to je njima bilo stalo do kritike tradicija i zato {to su
bili zainteresovani za promenljivost, mogu}nost vaspitanja i usavr{avanje
ljudi u njihovim prilikama”, pa tako “odbijati odnos istorijske nauke pre
ma praksi kao nenau~no ’politizovanje’, to bi bilo ne samo pogre{no nego
i opasno: lako bi se, naime, moglo pokazati kako upravo u nauku koja se
be shvata kao nepoliti~ku, koja pori~e i ignori{e svoj odnos prema praksi
– ’politizovanje’ ulazi na zadnja vrata”. U tom smislu, konceptu suo~ava
1
28
Nejasno poreklo ove maksime, koja se pripisuje Geteu, gospo|i De Stal, Tol
stoju i Fontenu, mo`da jo{ samo vi{e potvr|uje njenu ukotvljenost u evropskoj
kulturi. U istoriografskom metodu je, pak, odre|eno odstupanje od ve} pome
nutog Rankeovog imperativa i neposrednog realizma koji je on podrazumevao,
dalo maha upravo takvom razvoju. Naime, posle razdvajanja dru{tvenih nauka
od prirodnih, nema~ki teoreti~ari poput Vindelbanda, Diltaja i docnije Vebera
su smatrali da dru{tvene nauke moraju biti bazirane ne samo na nau~nom obja
{njenju, ve} i na razumevanju posmatrane pojave. Razumevanje se postizalo ili
uìvljavanjem u prou~avani period (Einfühlung) ili istraìvanjem {ireg konteksta
u kojem se prou~avani fenomen dogodio. Metoda kontekstualizacije, neobi~no
omiljena u istoriografiji, rizikuje pak odre|enu cirkularnost, jezgrovito opisanu
frazom omiljenom u angloameri~kom govornom podru~ju: Za{to se ne{to desi
lo? Well, it seemed like a good idea at the time (Pa, izgledalo je kao dobra ideja u
svoje vreme). Vi{e o Diltajevom uticaju na razvoj savremenog istorijskog metoda:
Theodore Platinga, Historical understanding in the thought of Wilhelm Dilthey,
University of Toronto Press, Lewiston, 199. O ograni~enjima metode razumeva
nja pri prou~avanju ekstremnih istorijskih fenomena karakteristi~nih za 0 vek:
Hannah Arendt, The Difficulties of Understanding, Hannah Arendt Papers at the
Library of Congress, http://rs.loc.gov/cgibin/ampage?collId=mharendt&fileNa
me=05/051180/051180page. db&recNum=0
Jirgen Koka, O istorijskoj nauci, Srpska knjièvna zadruga, Beograd 1994, 4, 31.
nja sa pro{lo{}u je te{ko oduzeti istoriografsku legitimnost, budu}i da su
teme koje name}e, premda do srì politi~ne, u isto vreme i u najdubljoj
vezi sa istorijskim procesima, koji su prirodna oblast istoriografskog inte
resovanja, a da anga`man koji od istori~ara zahtevaju ne predstavlja nika
kav obavezuju}i politi~ki pakt, ve} iziskuje tek prepoznavanje elementar
nih normi humanosti.
2. Vrednosti i nedavna pro{lost:
metodologija savremene istoriografije
Upravo mogu}nost prepoznavanja humanih vrednosti drugi je poten
cijalni kamen spoticanja u odnosu istoriografije i koncepta prevladavanja
pro{losti. Istoriografski metod, naime, predvi|a, pa i implicira postojanje
raskoraka u vrednostima izme|u istori~ara kao subjekta i objekta njego
vog prou~avanja. Istori~ara od polja prou~avanja uglavnom deli protok
vremena, nanose}i niz saznajnih i vrednosnih barijera koje se prevladavaju
putem istorijskih izvora. Jedan od osnovnih metodolo{kih postulata koji
istori~ara odre|uju kao stru~njaka i ogra|uju od memoarista, publicista,
entuzijasta svake vrste i romanopisaca je ~vrsto upori{te u izvornoj gra|i,
njeno svestrano i akribi~no kori{}enje u cilju razaznavanja prou~avanog
perioda, pa i njegovih vrednosti. Jasna orijentacija ka prou~avanju istorij
skih izvora kao neophodnom preduslovu nau~ne istoriografije, definisa
nje arhivskog materijala kao klju~nog elementa sa saznavanje pro{losti,
uslovili su odre|enu distancu izme|u istori~ara i polja njegovog prou~a
vanja, odnosno istorijskog procesa. Distanca se uobi~ajeno shvata i kao
filozofska osnova za uzdràvanje od suda. Pretpostavljati Pompeja Ceza
ru ili osu|ivati masovna ubistva Aleksandra Makedonskog i Atile ~ini se
izli{nim, ~ak sme{nim. Problem je me|utim nastao kada se horizont pro
fesionalne istoriografije pro{irio i po~eo da osvaja vremenske periode sve
bliè i bliè istraìva~evom vremenu, ru{e}i za{titu od vrednovanja koju
je obezbe|ivala distanca.
Verovatno je i stoga institucionalizacija istraìvanja nedavne pro{losti
u okviru nau~ne istoriografije i sama nedavna pojava, ~ija je ugradnja u na
stavne planove nailazila na metodolo{ke otpore, na koje uostalom upu}uje
i donekle oksimoronski termin “savremena istorija”.3 Kao polje ljudskog
3
Vrlo je te{ko re}i koji vremenski period zapravo obuhvata savremena istorija.
Ona bi trebala da obuhvata epohu sa kojom istraìva~a spajaju direktne veze i ìvi
savremenici. O nastanku ove mlade akademske discipline komparativni pregled
daje Donald Cameron Watt (ed.), Contemporary History in Europe, George Allen
and Unwin, London, 199. Skoriji presek kroz razvoj savremene istoriografije u
Evropi i Americi u: Anthony Seldon (ed.), Contemporary History. Practice and
Method, Oxford Univeristy Press, Oxford 1988. Prilozi u Seldonovom zborniku
ukazuju na muke u nastanku discipline: u Velikoj Britaniji je tek {ezdesetih go
29
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
iskustva, istoriografija je tradicionalno obuhvatala i istraìva~ke refleksi
je o veoma savremenim doga|ajima. Slavljeni anti~ki istori~ari, Herodot,
Tukidid, Tacit ili Polibije jesu pisali i o svom vremenu. Sli~an je slu~aj i sa
istoriografima poput Voltera, Mi{lea i Tjerija, a u srpskoj istoriografiji ta
kav pristup nalazimo u radovima Vuka Karadì}a i potonjim sintetskim
delima Stanoja Stanojevi}a i Vladimira ]orovi}a. Me|utim, profesionali
zacija istoriografije, otvaranje univerzitetskih katedri, izgradnja nau~nih
principa i njihova diseminacija udaljila je istori~are od prou~avanja njima
savremene epohe. Razvoj arhivarstva produbljivao je distancu, jer su drà
ve, koje su u velikoj meri monopolizovale pravo na strukturiranje, obradu
i depozit arhivske gra|e, ograni~ile pristup ovom materijalu.
Pa ipak, heuristi~ki aspekt distance je sa vremena na vreme probijan,
posebno od kraja Prvog svetskog rata. U me|uratnom periodu mnoge su
dràve iz politi~kih razloga organizovale izdavanje arhivske gra|e vezane
za njihovu predratnu i ratnu politiku.4 Kraj Drugog svetskog rata doneo
je jo{ radikalniju promenu. Potpunim kolapsom nacisti~ke Nema~ke Save
znici su se dokopali i njenih arhiva. Veliki broj tako dobijenih podataka
upotrebljen je na Nirnber{kom procesu i postao je dostupan javnosti. Ni
je samo okupacija dovela do proliferacije arhivske gra|e. U posleratnom
periodu, u kontekstu hladnoratovskih odmeravanja snaga, i Zapad i Istok
su se trudili da razobli~e dràvne laì suprotne strane i potvrde eti~ke po
stulate sopstvene politike. Dokumenta o spoljnoj politici, bele knjige i dru
gi oblici objavljivanja gra|e izmenili su dokumentarni pejza` savremene
istoriografije. Kao nikada do sada, stvoreni su uslovi za prou~avanja raz
li~itih aspekata nedavne pro{losti, posebno nakon pada Berlinskog zida i
skidanja gvozdene zavese mnogih nedostupnih arhiva.
Ne ~ini se da je metodologija i{la u korak sa ovim promenama. He
uristi~ka pravila, koja i dalje ~ine sr` metodolo{kog obrazovanja istori~a
ra, izgra|ena su u vremenu kojem je istraìvanje savremene istorije bilo
prili~no strano. Apoliti~na objektivnost, negovana u Rankeovom semina
ru, razvijana je zarad prou~avanja istorije starog, srednjeg i ranog novog
veka, ali je postala upitna na tlu savremene istorije. Me|utim, metodolo
{ki razvoj nije i{ao u korak sa tematskim, pa je i istraìvanje savremene
4
30
dina contemporary history (savremena istorija) postala legitimni deo istorijske
nauke. U Francuskoj se izrazom histoire contemporaine ozna~avao ~itav period
od 1789, i tek je sedamdesetih godina novi termin, histoire du temps présent omo
gu}io individuaciju discipline. U Nema~koj je, iz pomenutih razloga, Zeitgeschichte napredovala daleko brè.
Prilozi u Keith Wilson (ed.), Forging the Collective Memory: Government and International Historians Through Two World Wars, Providence: Berghahn Books,
199, govore o na~inu nastanka prvih serija izvorne gra|e o spoljnoj politici i
ulozi istori~ara u interpretiranju ovih arhivskih podataka u korist svojih dràva
u okviru rasprave o odgovornosti za Prvi svetski rat.
istorije tema o kojoj je zabrinjavaju}e malo pisano.5 Ona ostaje ospora
vana zona istoriografije: “Za jedne je u pitanju oblast koja je stekla nau~
nu legitimnost svojim dosada{njim rezultatima, a za druge ispolitizirana
materija pod vidom nauke; po jednima, njome se bave ljudi drugih profi
la u pore|enju sa istori~arima ranijih razdoblja, a po drugima stru~njaci
koji imaju obrazovanje svojih kolega... mnogi neguju stari tradicionalni
metod suprotno malobrojnim ’avangardistima’ koji paradiraju s novim me
todolo{kim modelima bez vlastitih istraìva~kih doprinosa; lenjost duha
jedan deo istori~ara opravdava golemom gra|om koja se ne moè tako
brzo osvojiti, nasuprot drugima koji znaju da je proces saznavanja izvora
bez vremenskih granica”, pisao je Branko Petranovi}.
Optere}ena ovim protivre~nostima, izazvana u samom svom nastan
ku, savremena istoriografija je tim manje spremna na metodolo{ke eksperi
mente, pa se odnos prema vrednosnim sudovima i ideal nau~nosti shvataju
na isti na~in u savremenoj istoriografiji kao i u prou~avanju ranijih istorij
skih perioda, kao da ona nema za predmet prou~avanja zajednicu koje je
istori~ar i sam deo. U puristi~kom otklonu distanca se doìvljava kao me
hani~ka barijera i jedini garant nau~ne objektivnosti.7 Me|utim, nevoljan
da se dotakne tema skorije istorije koje su dru{tveno relevantne, istori~ar
nije nu`no spreman da tu du`nost delegira drugima, i ostavlja sebi za pravo
da takve poduhvate kritikuje. Stoga se i koncept prevladavanja pro{losti
~esto doìvljava kao nenau~an, prevremen upad u polje istorijskog istraì
vanja. Ovakav otklon je posebno vidan i {tetan u oblasti prou~avanje no
vije istorije Jugoslavije i Srbije. “Ne moèmo da se otmemo utisku kako
u srpskoj i hrvatskoj istoriografiji nema nau~ne hrabrosti da se zapo~ne
sa prou~avanjem najnovijeg istorijskog perioda. Istorijska distanca se is
trajno brani, a svaki ulazak u prou~avanje najnovijih istorijskih doga|aja
smatra se prelaskom u politi~ke ili neke druge nauke”, smatra Bojan Di
mitrijevi}.8 I dok tako istoriografija pokazuje zabrinjavaju}u inertnost,
5
7
8
Metodolo{ke studije koje se bave savremenom istoriografijom su malobrojne.
Iz razumljivih razloga ima ih vi{e na nema~kom govornom podru~ju: Selbstverständniss, Aufgaben und Methoden der Zeitgeschichte, Institut für Zeitgeschichte,
München 197; Horst Möller, Udo Wengst, (Hg.), Einführung in die Zeitgeschichte,
Beck, München 003; Gabriele Metzler, op. cit. Mnoga zapaànja relevantna za
ovu temu mogu se na}i u prilozima u: Metodolo{ki problemi savremene istorije,
Institut za savremenu istoriju, Beograd 1987.
Branko Petranovi}, Istoriografske kontroverze, Slu`beni list SRJ, Beograd 1998, 17.
Da se distanca moè teoretizirati na daleko sofisticiraniji na~in pokazuje Andrej
Mitrovi}, “Neistovetnost prou~avaoca i prou~avanog”, u: Propitivanje Klio, Voj
ska, Beograd 199, 139–144, koji izdvaja hronolo{ki, geografskoistorijski, istorij
ski, dru{tveni i psiholo{ki aspekt distance.
Bojan B. Dimitirjevi}, Pristup istraìvanju najnovije srpske i hrvatske istorije, u:
HansGeorg Fleck, Igor Graovac (prir.) Dijalog povjesni~ara/istori~ara, 5, Zagreb
00, 115.
31
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
prvi radovi koji otvaraju ovu tematiku nailaze na o{tar kriticizam, naj~e{}e
kroz potkopavanje napora usmerenih ka otvaranju arhiva koji bi pro{irili
istraìva~ki potencijal.9 Me|utim, dostupna dokumenta iz stranih arhiva,
materijali pravne provenijencije nastali radom Ha{kog tribunala i doma}ih
sudova, {tampa i memoarska gra|a predstavljaju ne samo solidan osnov
da se istori~ari uklju~e u prou~avanje najnovije pro{losti, ve} i podstrek
da se liberalizacijom arhivskog zakonodavstva srpska istoriografija izvu~e
iz (samo)izolacije i doprinese procesu prevladavanja pro{losti.
Istoriografija i odgovornost
Istori~ari se sa pro{lo{}u svakodnevno suo~avaju u skladu sa obra
scem svoje profesionalne socijalizacije. Stoga ne prihvataju lako ~injenicu
da ne poseduju monopol nad svojim poljem interesovanja, i skloni su apri
ornoj negativnoj reakciji na ono {to izgleda kao intruzija u njihov intelek
tualni prostor. Me|utim, ukoliko savremena istoriografija teì da ispuni
svoju dru{tvenu funkciju i ponudi kriti~ki doprinos formiranju kolektiv
nog identiteta, mora otvoriti shodna metodolo{ka pitanja.
Ne najmanje va`no me|u njima je pitanje da li bavljenje savreme
nom istoriografijom pretpostavlja odre|ena heuristi~ka i metodolo{ka pri
lago|avanja, pa ~ak i posebni istraìva~ki i ljudski senzibilitet. îni se da
je, barem kada su odre|ene teme u pitanju, odgovor potvrdan. Dva poriva
zajedni~ka nau~noj istoriografiji i suo~avanju sa pro{lo{}u – htenje za isti
nom i humanisti~ko odre|enje – ~vrsto ih povezuju. Istorija koja se zarad
nau~nosti razvodi od svesti o nu`nosti po{tovanja ljudskih prava rizikuje
razvod od svog humanisti~kog opredeljenja i ostaje zarobljena u autarhi~
nosti ili cinizmu. Takav akademski luksuz sebi ne mogu dopustiti duboko
traumatizovana dru{tva, u kojima intelektualna odgovornost poprima no
vo zna~enje. Ako je istorija bila surova, ne mora to biti i istori~ar. O~ite
su brojne mogu}nosti saradnje izme|u koncepta suo~avanja sa pro{lo{}u
i istoriografije i na heuristi~kom, i na metodolo{kom, i interpretativnom
nivou. Tenzije koje pri tom postoje su pre povod za promi{ljanje, no iz
govor za otklon i negaciju. Ne teoretizovati ovaj izazov zna~i prepustiti
izuzetno vaàn segment pro{losti alternativnim, vannau~nim reprezenta
cijama (nekada predanjima, epovima i romanima, a danas prete`no me
dijima, politici i filmovima), ili se utrkivati sa sopstvenom dràvom u pro
mociji nacionalnog interesa. Iz ovih je razloga navodni raskorak izme|u
koncepta prevladavanja pro{losti i istoriografije i te kako otvoren za te
meljno preispitivanje.
9
32
Za polemiku o ovom pitanju vidi priloge u: “Apel za otvaranje arhiva”, Hereticus
1 (007), 95–307.
Mo`da je svrsishodno kao polaznu ta~ku za ovo novo promi{ljanje
ponovo i{~itati esej Fridriha Ni~ea, objavljen jo{ 1874. u njegovim Nesavremenim razmi{ljanjima pod naslovom “O koristi i {teti istorije za ìvot”.
Ovaj je rad odraàvao Ni~eovu zabrinutost nad tokovima profesionaliza
cije spoznaja o pro{losti. U vreme kada su se u Nema~koj stvarale prve
ozbiljne istoriografske {kole, Ni~e je smatrao da se u njima gnezde dva
osobena modusa prou~avanja pro{losti – monumentalna i antikvarna isto
rija. Premda ni jednoj ni drugoj nije odricao odre|enu svrhu, blagovreme
no je ukazao na opasnosti koje od njih vrebaju. “Monumentalna istorija
vara analogijama: zavodljivim sli~nostima ona odva`nog ~oveka bodri na
smelost, odu{evljenog na fanatizam; i ako zamislimo da se ta istorija na|e
u rukama zlikovaca, razara}e se carstva, ubijati vladari, izazivati ratovi i
revolucije.” Sa druge strane, “antikvarna istorija izro|ava se u trenutku u
kojem je sveì ìvot sada{njosti vi{e ne oìvotvoruje i ne nadahnjuje. Sada
sahne pijetet, nau~ni~ka navika bez njega i dalje postoji i egoisti~kisamo
dopadno se vrti oko svog vlastitog sredi{ta. Tada svakako vidimo prizor
neke slepe kolekcionarske manije, nekog neumornog zgrtanja svega ne
kad tu postoje}eg.” “Ovde }e biti jasno”, zaklju~uje Ni~e, “kako je ~oveku
pored monumentalnog i antikvarnog na~ina posmatranja pro{losti dosta
~esto potreban i tre}i na~in, kriti~ki: i to je tako|e u slu`bi ìvota.”30
Kao i mnoga druga, i ovo Ni~eovo “nesavremeno razmi{ljanje” do
bija na aktuelnosti u vremenu u kojem ìvimo. Razo~arani zabludama
monumentalne istoriografije, davimo se u antikvarnoj, nemo}ni da doseg
nemo pun smisao kriti~kog pristupa pro{losti. U takvom limbu planski se
promovi{e, a spontano i prihvata, politika zaborava, ako ne i otvorenog
poricanja aspekata novije pro{losti koji nisu za diku. Kako se suprotstaviti
tom zidu }utnje? Ni~e bi odgovorio: “ôvek mora imati snage i povreme
no je primenjivati, razbijati i rasturati neku pro{lost kako bi mogao ìve
ti: tu mo} on postiè tako {to istoriju stavlja pred sud, podvrgava je mu~
nom ispitivanju i kona~no je osu|uje”.31 Ovaj strogi zahtev tako|e treba
kriti~ki razmotriti, budu}i da dolazi iz pera autora koji je u svom Zaratustri tako|e upozoravao: “Budi ~ovek, i nemoj me slediti!”. Jedna poèlj
na slika pro{losti ne moè se, niti sme prosto zamenjivati drugom, koja
deluje podobnija danom trenutku. Ne postoje ni univerzalna preporuka
ni obavezuju}a definicija odgovornosti istori~ara. Kao {to je nedavno napi
sao Ri~ard Mandler, “u liberalnoj profesiji u liberalnom dru{tvu ne moè
postojati jedinstvena definicija takve odgovornosti, i niko nije pozvan da
30
31
Fridrih Ni~e, O koristi i {teti istorije za ìvot, Grafos, Beograd 1990, 0–. O nje
govim implikacijama za pravo i istoriju up. Roger Berkowitz, “History and the
Noble Art of Lying”, Rechtsgeschichte 4 (004), –7.
Fridrih Ni~e, O koristi i {teti istorije za ìvot, Grafos, Beograd 1990, .
33
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
o njoj odlu~uje ex officio”.3 Ipak, ukoliko takvom dru{tvu stremimo, du
`ni smo da problematizujemo elemente pro{losti koji na tom putu stoje,
i da o njima ljudski i profesionalno razgovaramo. Mo`da za ìvot u ìvo
ta dostojnoj zajednici nije potrebno “razbijati i rasturati neku pro{lost”,
ve} strpljivo raditi na izgra|ivanju preduslova za njeno prepoznavanje i
prevladavanje.
Vladimir Petrovic
HISTORIANS FACING THE CHALLENGE
OF OVERCOMING THE PAST
From Monumental and Antiquarian towards Critical Historiography
Summary
The article is examining the facets of the concept of overcoming the past,
with a special emphasis on the resistance it faces in conventional historiography.
The purpose of the essay is to outline the methodological aspect of this tension
in a comparative perspective, to sketch some of the main sources of that tension
and to signal the need to transgress this cleavage and integrate the concept of over
coming the past into the currents of contemporary historiography. The examples
from European historiographies of the second half of the 0th century are juxta
posed to the more recent development in the historiographies of the region of
former Yugoslavia in order to underscore the importance of fundamental shift in
understanding of values in historical scholarship in order to achieve critical fun
ction worthy of a liberal society.
Keywords:
3
34
overcoming of the past, contemporary historiography, monumen
tal, antiquarian and critical historiography
Peter Mandler, “The Responsibility of the Historian”, u: Harriet Jones, Kjell
Oestberg, Nico Randeraad (ed.), Contemporary Hisotry on Trial. Europe since
1989 and the Role of the Expert Historian, Manchester University Press, Manche
ster, 007, 18.
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
UDK
342.22(497.11)"2000/2008";
340.131(497.11)"2000/2008"
Jovica Trkulja
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
APORIJE PRAVNOG SAVLADAVANJA
AUTORITARNE PRO[LOSTI U SRBIJI*
Rezime: Predmet analize u ovom radu je pravno-politi~ka destrukcija koju su za sobom ostavili prethodni autoritarni reìmi u Srbiji. Njihove `rtve su bili
i ostali gra|ani Srbije, kao i pravo koje je pretvoreno u slu{kinju politike. Uprkos
demokratskim promenama nakon oktobra 2000. godine, Srbija se jo{ uvek nije
suo~ili sa zlom autoritarne pro{losti. Otuda autor problem pravnog savladavanja
autoritarne pro{losti sagledava u kontekstu za{tite ljudskih prava i nastoji da odgovori na tri pitanja: 1) Kako se odnositi prema zlu autoritarne pro{losti? 2) Koji
su putevi i stranputice savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji? 3) Za{to u Srbiji jo{ uvek na dnevnom redu nema pravnog savladavanja autoritarne pro{losti. U
tom smislu odgovori na klju~na pitanja otvaranja dosijea tajnih slu`bi, lustracije,
rehabilitacije politi~kih osu|enika i restitucije, kao i dono{enje, odnosno primena
odgovaraju}ih zakona, zna~ili bi svojevrsnu optu`nicu i raskid sa totalitarnom politi~kom praksom biv{ih diktatorskih reìma i njihovih dana{njih recidiva. Autor
zaklju~uje da je u Srbiji posle demokratskih promena 2000. na delu ne diskontinuitet ve} kontinuitet sa autoritarnom vladavinom nepravne dràve, i da politi~ke
elite koje su se smenjivale u poslednjih osam godina nisu shvatile neophodnost
savladavanja zla autoritarne pro{losti i ostvarivanja tranzicione pravde.
Klju~ne re~i:
suo~avanje sa pro{lo{}u, pravna dràva, otvaranje dosijea tajnih
slu`bi, rehabilitacija, restitucija i denacionalizacija.
1. Uvod
Dramati~ni doga|aji iz poslednje decenije XX veka u Srbiji, socijalno-politi~ki potresi, etni~ki i verski sukobi, ratovi u~inili su da pitanje
savladavanja zla autoritarne pro{losti bude potisnuto. Otuda se aktualizovanje ovog pitanja name}e iz vi{e razloga: 1) kao poku{aj raskida sa biv{im diktatorskim reìmima, i kao vid nesprovedene diferencijacije od njihovih eksponenata; 2) kao zadovoljavanje potrebe da se sazna, zabeleì
*
Predavanje održano na Kolarčevoj zadužbini u Beogradu 16. i 23. februara 2009. godine.
Tekst je deo rada na projektu „Pravni kapacitet Srbije za evropske integracije“, koji se
radi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, uz novčanu potporu Ministarstva
nauke Republike Srbije.
35
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
i zapamti kakva su nedela ~injena i ko ih je ~inio; 3) kao bar delimi~no ispravljanje nepravde kroz zalaganje za obe{te}enje stradalnika, tamo gde
je to jo{ mogu}e izvesti; 4) kao potreba za moralnim i psiholo{kim pro~i{}enjem `rtava i nedobrovoljnih saradnika autoritarnih reìma; 5) kao potreba obezbe|ivanja uspe{nog tranzicionog procesa od strane onih koji
su u prethodnom reìmu kr{ili ljudska prava, a sada pretenduju na javne
funkcije; i 6) bez savladavanja zla autoritarne pro{losti nema izlaska Srbije na evropski put – ka dru{tvu pune slobode i istinske demokratije. Jer
sva na{a dana{nja politi~ka sporenja, neprijateljstva i spoticanja jesu trajna dru{tvena opasnost i velika prepreka na tom putu koja vuku korene iz
bliske i dalje totalitarne i autoritarne pro{losti. Ukoliko se zlo te pro{losti
gurne pod tepih, ono }e nam se vratiti kao bumerang.
U okviru ovih predavanja nastoja}u da sumiram rezultate do kojih su do{li saradnici Centra za unapre|ivanje pravnih studija u Beogradu i ~asopisa Hereticus u poslednjih deset godina, i da odgovorim na tri
pitanja: 1) Kako se odnositi prema zlu autoritarne pro{losti? 2) Koji su
putevi i stranputice savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji? 3) Za{to
u Srbiji jo{ uvek na dnevnom redu nema pravnog savladavanja autoritarne pro{losti.
2. Kako se odnositi prema zlu autoritarne pro{losti?
Dobro je poznato da autoritarizam zakonito proizvodi nepravo.
Autoritarizam, autoritarna a ne demokratska vladavina, ima dugu tradiciju u Srbiji. Periodi demokratske vladavine bili su izuzeci, autoritarizam
– pravilo. U periodu od 1945. do 2000. godine, pojavne manifestacije autoritarne vladavine i nepravne dràve u Srbiji bile su slede}e: ratni zlo~ini,
likvidacije politi~kih protivnika, li{avanje slobode, povreda osnovnih ljudskih prava i sloboda, konfiskacija i nacionalizacija imovine, razli~iti oblici
diskriminacija, delikt mi{ljenja, zloupotreba mo}i, privredni kriminal, neka`njeno kr{enje zakona od strane visokih funkcionera, zloupotreba mo}i, izborne kra|e, i sli~no.
Kategori~ki imperativ u dru{tvima u tranziciji, u koje spada i Srbija, jeste pravno savladavanje autoritarne pro{losti. Jer zlo autoritarne pro{losti mora se savladati da se ne bi ponovilo! Re~ je o savladavanju zla i
pusto{i koju su za sobom ostavili prethodni autoritarni reìmi (Brozov i
Milo{evi}ev), u kojima je pravo bilo slu{kinja politike i njenih mo}nika, u
kojima je umesto pravne dràve postojala partijska dràva, a umesto vladavine prava – vladavina pravom. Otuda pitanje: kako se odnositi prema
zlu autoritarne pro{losti? Svaka nova vlast koja do|e na mesto slomljenog autoritarnog reìma i opredeli se za pravnu dràvu, neizbe`no se suo~ava sa dilemom kako da se odnosi prema toj tamnoj strani i zlu autoritarne pro{losti.
36
U pogledu na ovo pitanje iskristalisala su se, u drugoj polovini XX
veka, dva mogu}a odgovora: 1) politika savladavanja autoritarne pro{losti – tzv. politika se}anja (slu~aj Nema~ke nakon ujedinjenja, zatim ê{ke,
Ma|arske i ostalih zemalja uspe{nih u tranziciji devedesetih godina XX
veka); i 2) politika nesavladavanja autoritarne pro{losti – tzv. politika zaborava (slu~aj Gr~ke, [panije i Portugala nakon sloma diktatorskih reìma u tim zemljama sedamdesetih godina XX veka). Me|utim, mogu}e je
da jedna zemlja krene putem politike zaborava, a potom pre|e na politiku se}anja (na primer postkomunisti~ka Poljska). 1
Savladavanje autoritarne pro{losti odvija se na dva koloseka: 1) revidiranje zakonodavstva nepravne dràve, otvaranje dosijea, lustracija, rehabilitacija, denacionalizacija i sli~no, i 2) savladavanje pro{losti iza ratnih
pohoda, krvavih etni~kih sukoba, angaòvanja vojski, policija, paravojski,
i drugo. U toj svetlosti primenjuju se razli~iti oblici pravne odgovornosti:
krivi~na, prekr{ajna, disciplinska, radnopravna, lustracijska, od{tetna odgovornost, fiskalna, naknadno oporezivanje, i drugo.2
Uporedna iskustva upozoravaju da je otvaranje procesa savladavanja autoritarne pro{losti sli~no otvaranju Pandorine kutije. To je izuzetno
delikatan i mu~an posao s puno neprijatnih posledica, koje je Adam Mihnik s razlogom uporedio sa “udarom granate u septi~ku jamu: neki }e od
toga poginuti, neki biti povre|eni, a svi }e biti uprljani”.
3. [ta je Srbija uradila na putu pravnog savladavanja
autoritarne pro{losti?
Letimi~an pogled na rezultate pravnog savladavanja autoritarne
pro{losti u Srbiji otkriva depresivni pejza` ovog segmenta srpske stvarnosti. Analiziraju}i ~etiri mehanizma koji stoje u neposrednoj vezi sa procesom prevladavanja pro{losti – otvaranje dosijea tajnih slu`bi, lustraciju,
rehabilitaciju i denacionalizaciju – moèmo uo~iti da su nakon petooktobarskih promena 2000. godine poku{aji da se na ovaj na~in uti~e na uspostavljanje pravne dràve i vladavine prava bili kratkog daha, li{eni sistemati~nosti i doslednosti.
3.1. Otvaranje dosijea tajnih slu`bi
Prvi korak u pravnom savladavanju autoritarne pro{losti je otvaranje dosijea tajnih slu`bi, ~iji je prvenstveni cilj da se `rtvama prethodne
autoritarne vlasti i drugim gra|anima omogu}i uvid u ta akta kako bi pot1
2
Up. Vladimir Vodineli}, Pro{lost kao izazov pravu, Centar za unapre|ivanje
pravnih studija i Helsin{ki odbor za ljudska prava, Beograd 2002, str. 10–12.
Vid. Vladimir Vodineli}, Pro{lost kao izazov pravu, op. cit. str. 7–12; Andra` Zidar, Lustracija, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2001.
37
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
punije razumeli sopstvenu sudbinu i mehanizme autoritarne vladavine.3
Kao jedna od klju~nih ta~aka u procesa suo~avanja s nasle|em iz pro{losti, u zemljama u tranziciji isto~ne i centralne Evrope postavilo se pitanje
otvaranja tajnih dosijea koje su o gra|anima vodile razne slu`be bezbednosti. Pravno ure|ivanje i primena re{enja u praksi desetak biv{ih komunisti~kih zemalja isto~ne i centralne Evrope veoma je razli~ito. Naro~ito je
zna~ajno i zanimljivo iskustvo otvaranja dosijea slu`be bezbednosti biv{e
Isto~ne Nema~ke, êhoslova~ke, Ma|arske, Poljske, Litvanije, Rumunije, Bugarske, Makedonije i drugih dràva, kao primera maksimalisti~kog
odnosa prema ukupnoj problematici dosijea.
Treba, tako|e, imati u vidu da Savet Evrope svojim dokumentima
i odlukama Evropskog suda za ljudska prava pruà podr{ku zakonskom
ure|ivanju otvaranja dosijea kao jednom od oblika suo~avanja s pro{lo{}u. Dakle, iskustva postkomunisti~kih zemalja ukazuju da je otvaranje
dosijea mo}an mehanizam suo~avanja s nasle|em autoritarne pro{losti i
put ka uspostavljanju pravne dràve i pravde u tranzicionim demokratijama. Ova iskustva mogla bi, u zna~ajnoj meri, da podrè proces otvaranja dosijea slu`bi bezbednosti u Srbiji, kako u smislu dono{enja odgovaraju}eg zakona, tako i u smislu ugradnje prihvatljivih zakonskih re{enja.
Me|utim, Srbija predstavlja primer minimalisti~kog odnosa prema ovoj
problematici.
Posle demokratskih promena 2000. godine, kao odgovor na zahtev nevladinih organizacija da se donese Zakon o otvaranju dosijea, ura|eno je nekoliko modela tog zakona u Centru za unapre|ivanje pravnih
studija, Centru za antiratnu akciju, Forumu jurisu. Predloèni modeli zakona predstavljaju odgovor pravnih stru~njaka na ovo va`no pitanje i izraz su sazrevanja demokratske svesti i potrebe suo~avanja i savladavanja
zla autoritarne pro{losti u Srbiji. Sva tri modela zakona propisuju precizno ure|enje prava na pristup sadrìni dosijea, procedure u kojoj se pravo ostvaruje, na~in rukovanja dosijeima i njihovo ~uvanje. Preciznost je
neophodna kako bi zloupotrebe bile svedene na najmanju meru, {to je
nemogu}e u~initi ako proceduru vode pripadnici tajnih slu`bi. Modeli se
razlikuju u delu koji se odnosi na nosioce prava, rokove za ostvarivanje
tih prava, rokove za predavanje dosijea nadle`noj instituciji, organe za
~uvanje dosijea, i sli~no.
Ostavljaju}i po strani pomenute modele zakona o dosijeima i zahteve stru~njaka, dosovska vlast u Srbiji je osam meseci nakon petooktobarskog prevrata, 22. maja 2001. godine, donela Uredbu Vlade Republike
Srbije o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea vo|enih o gra|anima u
3
38
Up. Aleksandar Resanovi}, “Otvaranje dosijea tajnih slu`bi – uporedna iskustva”,
Hereticus, Vol II, br. 1 (2004), str. 13–28.
slu`bi Dràvne bezbednosti.4 Ova Uredba pruìla je gra|anima samo jedno nekompletno pravo uvida u akta slu`be Dràvne bezbednosti. Mnoge
stvari ostale su zatamnjene i neiskazane, tako da se sti~e utisak da je na delu bilo svojevrsno zamagljivanje o~iju i prevara. Ova Uredba je neslavno
zavr{ila. Naime, odlukom Ustavnog suda Republike Srbije ona je, 2003.
godine, stavljena van snage, tako da je, do danas, ova materija ostala neregulisana zakonom.
U takvoj situaciji Centar za unapre|ivanje pravnih studija i Centar
za antiratnu akciju, nevladine organizacije iz Beograda, sa~inile su 2003.
godine Model zakona o dosijeima slu`be dràvne bezbednosti Republike
Srbije kao sintezu njihovih prvobitno posebnih modela. Ovim Zakonom
ure|uje se postupanje sa dosijeima i podacima koji su vo|eni u slu`bi Dràvne bezbednosti Republike Srbije od 13. maja 1944. godine do dana stupanja na snagu ovog Zakona. Predmet Zakona su dosijei i podaci koje su
BIA, kao i ranije slu`be sa istim ili sli~nim zadacima, vodile o gra|anima,
grupama gra|ana i organizacijama. Zakonom se ure|uje i postupanje sa
dosijeima i podacima, i to: njihova predaja Nacionalnoj agenciji za dosijee
slu`be Dràvne bezbednosti, rukovanje, kori{}enje, obezbe|enje, kao i kasnije preuzimanje od strane Arhiva Srbije. S obzirom na to da su, zbog prirode ranijih autoritarnih reìma, BIA i ranije slu`be obrazovale dosijee i
pribavljale podatke kr{enjem ljudskih prava, ili ih koristili za kr{enje ljudskih prava, ovim Zakonom ti dosijei i podaci ~ine se dostupnim iz slede}ih
razloga: 1) da bi lica na koja se oni odnose, i njima bliska lica, mogla da
sagledaju uticaj autoritarnih reìma na sopstveni ìvot, 2) da ostvare rehabilitaciju i razjasne sudbine svojih nestalih i umrlih, 3) da bi se potpunije
razjasnila priroda tih reìma i uloga BIA i ranijih slu`bi u njima, 4) da bi
se privatnost i druga prava li~nosti za{titili od povreda koje bi mogle biti
u~injene kori{}enjem dosijea i podataka, i 5) da bi se ostvarile druge svrhe odre|ene zakonom.5
4
5
Uredba o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea vo|enih o gra|anima Republike Srbije u slu`bi Dràvne bezbednosti od 22.5.2001. (Slu`beni glasnik RS, br.
30/2001). Nedelju dana posle dono{enja, ova Uredba je preimenovana u Uredbu
o stavljanju na uvid odre|enih dosijea vo|enih o gra|anima Republike Srbije u
Slu`bi dràvne bezbednosti, od 31.5.2001. (Slu`beni glasnik RS, br. 31/2001). Ova
~injenica jasno govori o neozbiljnosti i nekompetentnosti s kojom se pristupilo
problemu otvaranja dosijea tajnih slu`bi.
Vid. Model zakona o dosijeima Slu`be dràvne bezbednosti Republike Srbije,
Hereticus, Vol II, br. 1 (2004), str. 59–76. Ovaj i drugi modeli zakona o otvaranju
dosijea tajnih slu`bi, uz ukazivanje na neophodnost njegovog usvajanja u Srbiji,
dostavljani su u vi{e navrata od 2001. do 2004. godine ministrima unutra{njih poslova Srbije i direktorima BIA, ali su ti predlozi ostali bez odgovora. Izuzetak je
pismo direktora Centra za unapre|ivanje pravnih studija, prof. dr Vladimira Vodineli}a i direktora Centra za antiratnu akciju, Aleksandra Resanovi}a, upu}eno
26. aprila 2004. godine ministru unutra{njih poslova Republike Srbije g. Draganu
39
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
Iz ovih razloga bilo je neophodno svestranije otvaranje tih akata,
potpunije od tada{njeg prava na uvid u dosijea. Naàlost, to se nije dogodilo. Zakon o otvaranju dosijea tajnih slu`bi ostalo je neostvareno izborno
obe}anje vode}ih politi~kih stranaka i aktera Srbije. Imaju}i u vidu neophodnost prevazilaènja autoritarne pro{losti, kao i ~injenicu da su zakone
sli~ne sadrìne i cilja usvojile i biv{e komunisti~ke dràve isto~ne i centralne Evrope, neophodno je da to u~ini i Srbija.
3.2. Lustracija i lustraciona odgovornost
Drugi korak u pravnom savladavanju autoritarne pro{losti jeste lustracija i lustraciona odgovornost. Re~ “lustracija” je, nakon perioda potpunog odsustva iz jezi~ke prakse i politi~ko-pravnog govora, u{la u period
hiperinflatorne upotrebe sa raznovrsnim zna~enjima. Izvorno zna~enje lustracije u antici i srednjem veku je ~i{}enje od grehova, ~i{}enje `rtvom. U
pitanju je obredno ka|enje osobe ili prostora kako bi se odagnale “ne~iste
sile”, ili neki drugi postupak kojim se ritualno “~isti od lo{ih uticaja”6
6
40
Jo~i}u i direktoru Bezbednosno-informativne agencije Radetu Bulatovi}u i predlog da oni u okviru svojih nadle`nosti “u~ine sve kako bi Narodna skup{tina {to
pre razmotrila i usvojila ovaj zakon”. Odgovori na ovo pismo stigli su od {efa
kabineta Ministra unutra{njih poslova, majora Milorada Todorovi}a i direktora
BIA, Radeta Bulatovi}a. U pismima se prvo daju na~elne primedbe i sugestije
na predloèni Model zakona i zaklju~uje da se “segmentiranim zakonskim ure|ivanjem ove materije – kako se predvi|a ovim Modelom zakona – ne bi ostvarili
ni ciljevi nazna~eni u razlozima za njegovo dono{enje”. (Pismo Ministarstva unutra{njih poslova i Pismo Bezbednosno-informativne agencije, Hereticus, Vol II,
br. 1 (2004), str. 78–79 i 80–81).
Re~ “lustracija” je u starom Rimu (lat. lustratio, lustrum) ozna~avala o~i{}enje,
religijski obred o~i{}enja putem prino{enja `rtve. “Etimologija pojma lustrum je
sporna: neki je povezuju sa lavare = ‘oprati’, drugi sa luere = ‘o~istiti’, tre}i sa lucere = ‘svetleti’, pa lustrare treba da zna~i ‘ne{to osvetliti’, {to se dovodi u vezu sa
vatrom `rtvenika ili baklji koje su no{ene u procesiji. Obred lustracije je obavljan u
razli~itim situacijama, prilikom ‘o~i{}enja’ obradivog zemlji{ta (fundi, terae, agri),
sela (pagus), grada (urbs), odre|enog tla (ager Romanus), kao i vojnih jedinica
ili bojnih brodova pred polazak u pohod ili odlu~uju}u bitku (lustrum exercitus).
Ovim obredom se uspostavljalo nevidljivo ome|ivanje prostora i ljudi (njive,
grada, vojske), tj. postavljanje kru`ne ‘granice’ preko koje ne}e pre}i ne samo
neprijatelj, kojeg ve} o~ekuju gradski bedemi ili vojska, nego ni zle sile, isto tako
nevidljive, a pre svega one koje prouzrokuju bolesti, oskudicu, nepogode i po{asti
koje poga|aju polja i ljude. Lustracija je podrazumevala i obredno ~i{}enje ljudi,
ìvotinja i stvari pre nego {to }e biti uvedene u neko sveto mesto, a tom ritualu
su podvrgavane i ène posle ra|anja, lica koja su imala posla sa mrtvacima i sl.
Najva`niji oblik lustracije je bila ceremonija koja se u doba republike obavljala
svake pete godine nakon zavr{etka popisa rimskog stanovni{tva (census), kada
su rimski cenzori neposredno pre svog povla~enja organizovali smotru svih gra|ana sposobnih da sluè vojsku. Tom prilikom je upu}ivana molba bogovima da
za{tite celokupni rimski narod i njegovu dràvu od svih zala koje je mogu sna}i.”
(@ika Bujukli}, Forum romanum – dràva, pravo, religija, mitovi, Pravni fakultet
Univerziteta u Beogradu i JP “Slu`beni glasnik”, Beograd 2007, str. 444).
Po preovla|uju}em mi{ljenu u savremenoj teoriji, lustracija u dru{tvima u tranziciji nema ni{ta zajedni~ko sa zna~enjem lustracije u staroj
Gr~koj i Rimu. Naime, ona se sastoji u privremenom onemogu}avanju
pristupa javnim funkcijama ljudima koji su se u prethodnom sistemu te{ko ogre{ili o prava svojih sugra|ana.7 U pitanju je pravni institut sui generis, koji nema isklju~ivo kazneni karakter. Lustracija je poku{aj da se
oni koji su u poraènom autoritarnom reìmu igrali va`nu ulogu spre~e
da ne na{kode novom reìmu ako su kr{ili ljudska prava. Ona je specifi~na vrsta diskvalifikacije kvalifikovana katarzom.8 U njoj preventivni elementi preovla|uju nad kaznenim. Realizuje se kao proces koji je u tranzicionom periodu zakonom i vremenski ograni~en, a kao individualna
mera, unapred je zakonom odre|eno vreme trajanja. Uz to, lustracija je
odgovornost i za ona kr{enja ljudskih prava koja su bila krivi~na dela, ali
~ije je gonjenje zastarelo.
Rodno mesto lustracije nije u Nema~koj, Italiji i Japanu, i nju ne
treba vezivati za doba denacifikacije, odnosno defa{izacije. Savremena
lustracija se javlja u isto~noj Evropi u poslednjoj deceniji XX veka posle
propasti evropskih realsocijalisti~kih reìma. Naime, u tim zemljama se postavilo pitanje odgovornosti vr{ilaca visokih funkcija koji su zloupotrebili
mo} ili su se neka`njeno ogre{ili o zakon dok su bili u poziciji mo}i. Nove
vlasti su donele zakone o lustraciji, kojima se ovakvim kadrovima zabranjuje vr{enje javnih i rukovode}ih funkcija za pet ili vi{e godina, dok ne
pro|u svojevrsnu obuku iz oblasti ljudskih prava i osnova demokratskog
dru{tva. Lustracija je sprovedena sa manjim ili ve}im uspehom u ê{koj,
Poljskoj, Ma|arskoj i Rumuniji.
U aktuelnim raspravama lustracija se upotrebljava u tri zna~enja:
eti~kom, politi~kom i pravnom. Najsloènije je i najproblemati~nije odre|enje pravne prirode, zna~enja i mesta lustracije u pravnom sistemu. O
tome se vode o{tre polemike u stru~nim diskusijama i kontroverznim javnim debatama. Lista argumenata protiv lustracije veoma je duga i moè
se saèti u slede}ih tridesetak ta~aka:
– lustracija je religiozni obred u kojem racionalni ljudi, posebno ateisti i pravnici, nemaju {ta da traè,
– lustracija je koska Novog svetskog poretka ba~ena posle pada Berlinskog zida 1989. godine u dru{tva u tranziciji srednje i isto~ne Evrope,
– lustracija je ~istka nalik na staljinisti~ke, fa{isti~ke, Brozove i sl.,
– lustracija je oblik revan{izma prema funkcionerima i beneficijarima
biv{eg autoritarnog reìma,
– lustracija je uvo|enje na mala vrata moralno-politi~ke podobnosti,
– lustracijom se kr{i ustavna zabrana retroaktivnosti,
7
8
Andra` Zidar, Lustracija, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2001.
Vid. Vladimir Vodineli}, Pro{lost kao izazov pravu, op. cit., str. 77–78.
41
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
– lustracijom se kr{i na~elo zakonitosti,
– u lustracionom postupku teret dokazivanja pada na optuènog,
– lustracijom se kr{e osnovna krivi~nopravna na~ela: nullum crimen,
presumcija nevinosti i sl.,
– lustracija je maskirano krivi~no delo, jer je svako kr{enje ljudskih
prava protivpravno,
– pravna priroda lustracije je sporna i protivre~na,
– mesto lustracije u pravnom sistemu je nejasno i neodre|eno,
– povreda ljudskih prava je pravno neodre|en, bezobalan pojam pod
koji se moè podvesti bilo {ta,
– lustracijom se ka`njava ne zlo~in, ve} greh,
– lustracija sadrì elemente moralno-politi~kog o~i{}enja i sluì zadovoljavanju potrebe da se gresi okaju,
– lustracija pravi konfuziju izme|u dou{ni{tva i obaveze gra|ana da
nadle`nim organima dostavljaju podatke o u~iniocima krivi~nih dela,
– lustracija je neprihvatljiva, jer nije trajna mera ve} ad hoc postupak
posle sloma autoritarnog reìma,
– lustracija je oblik kolektivne odgovornosti,
– lustracijom se ne ka`njavaju po~inioci najteìh dela ve} samo oni
koji vr{e javne funkcije ili pretenduju na njih,
– lustracija je oblik ucene (putem zakona),
– lustracijom se negiraju osnovni principi pravne dràve i kompromituje demokratija,
– lustracija je oblik paternalizma kojim se negira subjektivitet gra|anina i suverenitet naroda, i koji vra}a ~oveka u nepunoletstvo navla~e}i
mu “jaram nezrelosti” (Kant),
– lustracija je u suprotnosti s liberalnom idejom slobode i pravnog
ograni~avanja dràvne vlasti,
– lustracija se vr{i u ad hoc postupku bez valjanih procesnopravnih
jemstava ljudske sigurnosti i slobode,
– lustracija je svojevrsno izigravanje pravde, jer nu`no dovodi do nejednakog postupanja s manje-vi{e istovetnim navodnim krivcima,
– lustracijom se otvara problem legitimnosti trenutnih dràvnih upravlja~a koji ho}e da je ostvare, posebno organa koji }e je sprovoditi,
– lustracija je neprecizna: na koji period ograni~iti dejstvo lustracije
u Srbiji ex tunc (13.05.1944, ili 1976, 1987, 1990. godinu i td.) i ex nunc (na
5, 10, ili 15 godina),
– lustracija je neodre|ena: na koji krug lica ograni~iti njeno dejstvo,
– lustracija se kao bumerang moè vratiti protiv onog radi ~ega je
ustanovljena,
– lustracija je olako i opako gaènje prava zarad puke politi~ke koristi.
42
Ve}ina od ovih argumenata obra|ena je u kriti~kim tekstovima na{ih
pravnih teoreti~ara i stru~njaka.9 Na drugoj strani, zagovornici lustracije
smatraju da se u ovim argumentima protiv lustracije krije svojevrsni inventar pogre{nih predstava o lustraciji i otvorenog ili prikrivenog iskrivljavanja njene prirode, smisla i doma{aja. U tom smislu zagovornici lustracije
isti~u ni{ta manje brojne (kontra)argumente u prilog lustraciji.10
Tokom proteklih godina u raspravama o lustraciji u Srbiji u prvi plan
je iskrslo, kao najproblemati~nije i najspornije pitanje o zakonu o lustraciji, njegova pravna, politi~ka i moralna utemeljenost i svrsishodnost. Inicijativu za dono{enje zakona o lustraciji pokrenuo je u prole}e 2002. godine
Gra|anski savez Srbije. Sem u nekoliko vojvo|anskih gradova (Kikinda,
Zrenjanin i dr.) ta inicijativa je ostala bez odjeka u stru~noj i politi~koj
javnosti Srbije. Izuzetak je bio Centar za unapre|ivanje pravnih studija u
Beogradu, koji je angaòvao grupu stru~njaka, koja je krajem 2002. godine sa~inila Model zakona o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava.11
Ignorisan od relevantnih politi~kih i stru~nih faktora, ~inilo se da
}e taj model ostati van optike dosovske vlasti. Me|utim, poslanici Demokratske stranke u Skup{tini Vojvodine 11. februara 2003. godine pokrenuli su inicijativu da Narodna skup{tina Srbije donese zakon o lustraciji.
Zahvaljuju}i toj inicijativi i ~injenici da su politi~ari u vladaju}em DOS-u,
posle ubistva premijera \in|i}a 12. marta 2003. godine, napokon shvatili
da se zlo autoritarne pro{losti mora savladati da se ne bi ponovilo – u Narodnoj skup{tini je pokrenuta inicijativa da se po hitnom postupku usvoji
Zakon o lustraciji.
Kao osnova posluìo je Model zakona o odgovornosti za kr{enje
ljudksih prava koji je izradio Centar za unapre|ivanje pravnih studija.
Predlaga~i ovog zakona su istakli da je dono{enje ovog akta nu`no u procesu prevladavanja autoritarne pro{losti, nastavka zapo~ete borbe protiv
organizovanog kriminala, kao i da je re~ o ispunjenju jednog od uslova za
ulazak u Evropsku uniju.
9
10
11
Vid. priloge u ~asopisu Hereticus, Vol I, br. 2 (2003): Kosta âvo{ki i Mirjana
Stefanovski, “Lustracija: zloupotreba religioznih izraza u politi~ke svrhe”, str.
30–40; i Neboj{a [arki}, “Za{to sam protiv, ovako predloène, lustracije sudija”,
str. 41–45.
Vid. Vladimir Vodineli}, Pro{lost kao izazov pravu, op. cit., 76–91, kao i priloge u
~asopisu Hereticusa, Vol I, br. 2 (2003): Slobodan Beljanski, “Paradoks lustracije”,
Vladimir Vodineli}, “Kratak inventar i komentari zabluda o lustraciji”, str. 56–60,
Zoran Ivo{evi}, “Lustracija na srpski na~in”, str. 61–69, Vesna Raki} Vodineli},
“Sudbina Zakona o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava”, str. 70–78; i Miodrag Radojevi}, “Lustracija u Srbiji – ilustracija nemo}i demokratskih promena”,
str. 15–29.
Vesna Raki} Vodineli}, Vladimir Vodineli}, Zoran Ivo{evi}, Jovica Trkulja, Mirjana Todorovi}, Atina Prenda, Model zakona o lustraciji, Centar za unapre|ivanje
pravnih studija, Beograd 2003, str. 64.
43
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
Od ukupno 250 poslanika Narodne skup{tine, na sednici 30. maja
2003. godine bilo je prisutno njih 127, a za ovaj Zakon glasalo je 111 narodnih poslanika, tako da je Zakon usvojen na ivici kvoruma. Opozicioni
poslanici odbili su da glasaju za Vladin predlog zakona, jer je “re~ o politi~kom aktu ~iji je jedini cilj progon politi~kih protivnika”. Zakon je objavljen u Slu`benom glasniku RS br. 58/2003. Posle toga, opoziciona parlamentarna Socijalisti~ka narodna stranka je dostavila Narodnoj skup{tini Predlog da se po hitnom postupku donese zakon o prestanku vaènja
Zakona o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava, s obrazloènjem da je
neustavan i da bi se njegovim stavljanjem van snage mogle spre~iti {tetne
posledice koje mogu da nastanu po bilo kog gra|anina.
Zakon o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava, uprkos nekim nedostacima koji se uglavnom sastoje u postojanju odre|enih pravnih praznina, zasnovan je na slede}im ~vrstim postulatima: (1) predmet postupka jeste ispitivanje odgovornosti za kr{enje ljudskih prava izvr{enih u svojstvu
javnog funkcionera; (2) isklju~eno je ispitivanje odgovornosti na osnovu
same ~injenice pripadnosti odre|enoj politi~koj stranci ili grupi, izuzev
zlo~ina~kog udruènja; (3) ispituje se samo pojedina~na odgovornost fizi~kog lica; (4) licu ~ija se odgovornost ispituje garantovano je pravo na
odbranu, pravo na saslu{anje i ima pravo na izjavljivanje dva pravna leka:
prigovora i àlbe (prigovor se moè izjaviti iz svakog razloga, a àlba iz
svih uobi~ajenih razloga, izuzev {to je u pogledu ~injeni~nog stanja dopu{teno izneti samo one ~injenice i dokaze koji nisu bili izneseni u postupku
pred lustracionom komisijom ili njenim ve}em).
Po ovom Zakonu postupak lustracije se sprovodi prema licima koja
zauzimaju, ili su kandidati za slede}e poloàje: poslanika Narodne i pokrajinske skup{tine, predsednika Republike, predsednika i ~lanove republi~ke
vlade i pokrajinskog izvr{nog ve}a, gradona~elnika, predsednika i zamenika
predsednika op{tine, sekretara Narodne i pokrajinske skup{tine, stare{inu
i rukovode}e radnike u slu`bama Narodne i pokrajinske skup{tine, stare{inu i rukovode}eg radnika u slu`bama predsednika Republike, zamenika i
pomo}nika ministra, funkcionera koji rukovodi republi~kim odnosno pokrajinskim organima i slu`bama, sekretara skup{tine op{tine i grada, na~elnika okruga, predsednika i sudiju Ustavnog suda Srbije, predsednika i
sudije sudova op{te nadle`nosti i posebnih sudova, ~lana Visokog saveta
pravosu|a, javne tuìoce i njihove zamenike, stare{ine organa za prekr{aje
i sudije za prekr{aje, direktora i ~lana upravnog odbora javnog preduze}a
ili javne ustanove ~iji je osniva~ Republika, pokrajina ili lokalna samouprava, predsednika i ~lana saveta univerziteta, rektora univerziteta i dekana
fakulteta, predsednika i ~lana upravnog odbora ili drugog odgovaraju}eg
organa upravljanja, direktora i odgovornog urednika organizacije koja se
bavi javnim informisanjem ili izdava{tvom, guvernera i viceguvernera Na-
44
rodne banke, direktora banke sa ve}inskim kapitalom, funkcionera i ovla{}enog slu`benog lica u Bezbednosno-informativnoj agenciji, direktora i
rukovode}eg radnika u zavodskoj ustanovi za izvr{enje krivi~nih sankcija, {efa diplomatske misije u stranoj dràvi i konzula, na~elnika general{taba odnosno na~elnika kontraobave{tajne slu`be. Dakle, svi ovi nosioci
javnih funkcija podvrgavaju se proveri. Protiv lica na rukovode}im mestima u nedràvnim ustanovama, kao i protiv funkcionera stranaka, lustracioni postupak ne}e biti primenjivan, sem ako se ne kandiduju za poslanike u parlamentu. Odredbe ovog Zakona primenjivale bi se na sva kr{enja
ljudskih prva izvr{ena posle 23. marta 1976. godine, kao dana stupanja na
snagu Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima. Zakon bi
se primenjivao deset godina od dana stupanja na snagu.
Za razliku od tzv. tvrde lustracije, kod koje lustrirani ex lege gubi
odre|ena prava (npr. da bude biran za poslanika) ukoliko ispunjava odre|ene zakonske uslove, Zakon polazi od tzv. meke lustracije. U njoj jedina
“sankcija” se sastoji u tome {to, ukoliko lustrirani zauzima ili se kandiduje za odre|ene javne poloàje, nadle`ni organ obave{tava javnost da se
radi o licu koje je kr{ilo ljudska prava. To obave{tenje ne spre~ava lustriranog da ostane na poloàju koji zauzima, ili da se kandiduje, da bude izabran. Kona~an sud o tome done}e bira~i na izborima, imaju}i u vidu istinite ~injenice o licu koje ima javnu funkciju ili se za nju kandiduje. Ako,
pak, bira~i ho}e da glasaju za kandidate koji su vr{ili krivi~na dela ili kr{ili
ljudska prava, zakon ih u tome ne}e spre~iti.
Klju~nu ulogu u lustracionom postupku ima deveto~lana Komisija za ispitivanje odgovornosti za kr{enje ljudskih prava, koju ~ine po dva
~lana iz redova sudija Ustavnog i Vrhovnog suda, dva istaknuta pravna
stru~njaka, zamenik republi~kog javnog tuìoca i dva narodna poslanika
koji su diplomirani pravnici. Njih na predlog predsednika Republike bira
Narodna skup{tina Srbije. Protiv odluke ve}a Komisije moè se izjaviti
prigovor toj Komisiji, a protiv odluke Komisije o prigovoru moè se izjaviti àlba Ustavnom sudu. Komisija u sredstvima javnog informisanja i u
Slu`benom glasniku RS objavljuje saop{tenje sa podacima o kr{enju ljudskih prava koje je izvr{ilo odre|eno lice. Lice za koje je odlukom Komisije (ili Ustavnog suda) utvr|eno da je kr{ilo ljudska prava, ne moè zauzimati poloàje u skladu sa ovim zakonom u roku od pet godina od dana
javnog saop{tenja Komisije.
Bitni razlozi kontroverznih interpretacija i mistifikacija problema
lustracije i primene lustracionih propisa su – pored pragmatsko-politi~kih (zlo)upotreba i racionalizacija – i u tome {to razmatranje fenomena
lustracije uklju~uje niz drugih klju~nih kategorija iz “paketa” savladavanja autoritarne pro{losti. Lustraciju i lustracionu odgovornost nije mogu}e kriti~ki analizirati, niti Zakon o lustraciji primenjivati, a da se istovre-
45
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
meno ne povu~e ~itav lanac krucijalnih kategorija i zakona sa kojima je
lustracija tesno povezana: otvaranje dosijea tajne policije, rehabilitacija,
denacionalizacija i sl.
Pored nerazumevanja pravne prirode i politi~kog smisla lustracije,
osnovni uzrok propadanja ove ideje u politi~kom ìvotu Srbije leì, prvo,
u nespremnosti i protivljenju politi~ke elite; i drugo, u nepostojanju (samo)svesti o nu`nosti suo~avanja sa zlom pro{losti da bi se ono savladalo i
prestalo da vlada na{om sada{njo{}u i budu}no{}u. Mere diskvalifikacije
zbog kr{enja ljudskih prava koje su do sada primenjivane u Srbiji nisu posedovale lustracionu prirodu. Zato se name}e duboko obespokojavaju}i
zaklju~ak. Usled nepostojanja politi~ke volje nosilaca vlasti i nezainteresovanosti naroda Srbija nema izgleda ni za obi~nu diskvalifikaciju, tako da
su lustracioni vozovi ovde nepovratno pro{li. Mere diskvalifikacije koje
su do sada primenjivane ukazuju da Srbija jo{ uvek nije spremna za lustraciju. Na delu je sve o~igledniji kontinuitet (stvarni i personalni) sa ranijim
autoritarnim reìmom, koji onemogu}ava da se u vidu postupka diskvalifikacije (jo{ manje lustracije) otvori pitanje autoritarne pro{losti.
Dakle, {est godina od stupanja na snagu, Zakon o lustraciji je ostao
mrtvo slovo na papiru. Po svemu sude}i, ta praksa }e se nastaviti i ubudu}e. Jer primena Zakona o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava ne spada
u prioritete srpske politi~ke elite. [tavi{e, nakon parlamentarnih izbora
2003. i 2008. godine na pomolu je odlu~an raskid, ali ne sa pro{lo{}u, ve}
sa lustracijom kao metodom savladavanja autoritarne pro{losti. Stoga lustracija u Srbiji nema budu}nost. Doneti zakonski i podzakonski akti ima}e samo istorijsko zna~enje.
3.3. Rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika
U pravnom savladavanju autoritarne pro{losti jedan od va`nih koraka je rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika. Taj korak je veoma
teàk i bolan jer su tokom poluvekovne autoritarne vladavine i nepravne
dràve mnogobrojna lica bila osu|ivana mimo vaè}ih pravnih normi, ili
na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa. Zapravo, osnov ka`njavanja bila je politika partijske dràve i njena rigidna ideologija. Time je
`rtvama politi~ke represije naneta velika nepravda, a dru{tvu istorijska
sramota.12
Nakon sloma autoritarnih reìma, ve}ina zemalja u tranziciji (Ma|arska 1989, DDR 1990, ê{ka i Ruska Federacija 1991, ne{to kasnije Poljska, Slova~ka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Slovenija) su
uspostavljanjem mehanizama vladavine prava i pravne dràve uspele da
12
46
Vid. Nata{a Mrvi}-Petrovi}, “Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju `rtava politi~ke represije”, Hereticus, Vol II, br. 2 (2004), str. 18–19.
prevazi|u ovu istorijsku sramotu. One su, izme|u ostalog, otvorile procese moralne, politi~ke, pravne i ekonomske rehabilitacije.
Pravni teoreti~ari razlikuju dva tipa pravne rehabilitacije politi~kih
osu|enika i ka`njenika. Pravna rehabilitacija u {irem smislu obuhvata mere ublaàvanja posledica osu|enosti, odnosno ka`njenosti (vra}anje napla}ene kazne, konfiskovane imovine, obe{te}enje za naru{eno zdravlje,
prekinutu karijeru i sl.).13 U uèm smislu pravna rehabilitacija ozna~ava
mere koje se preduzimaju radi ukidanja osude, odnosno kazne. Njome se
nastoje otkloniti tri pojavna oblika politi~kog neprava, svojstvena autoritarnim reìmima: politi~ko zakonodavstvo, politi~ko pravosu|e i ka`njavanje van ikakvog ure|enog postupka.
Narodna skup{tina Srbije donela je 17. aprila 2006. godine Zakon
o rehabilitaciji.14 Ovaj Zakon se opredelio za rehabilitaciju u uèm smislu. Njime je ure|eno rehabilitovanje lica koja su sa i bez sudske ili administrativne odluke, iz politi~kih ili ideolo{kih razloga, ubijena, uhap{ena
ili li{ena nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja
na snagu ovog Zakona, a imala su prebivali{te na teritorije republike Srbije. Zahtev za rehabilitaciju moè podneti svako zainteresovano fizi~ko
ili pravno lice, a pravo na njegovo podno{enje ne zastareva. Ovaj zahtev
se podnosi okru`nom sudu na ~ijoj teritoriji podnosilac zahteva ima prebivali{te ili na ~ijoj teritoriji je izvr{en progon ili nepravda.
Podneti zahtev mora da sadrì li~ne podatke lica ~ija se rehabilitacija zahteva i dokaze o njegovoj opravdanosti. Ukoliko podnosilac nije u
mogu}nosti da to uradi, uz zahtev podnosi opis progona ili nasilja sa podacima koji mogu da posluè za bliù identifikaciju `rtve i doga|aja. Pre
odlu~ivanja o zahtevu, sud pribavlja potrebna dokumenta i podatke od
nadle`nih dràvnih organa i organizacija, koji su du`ni da ih na zahtev suda dostave u roku od 60 dana. Rehabilitovana lica se, prema Zakonu smatraju neosu|ivanim, a pravo na naknadu {tete i povra}aj konfiskovane
imovine bi}e ure|eno posebnim zakonima.
Po op{toj oceni, srpski Zakon o rehabilitaciji je jedan od najlo{ijih
zakona u pravno-tehni~kom smislu koji je donela Narodna skup{tina u
svojoj hiperproduktivnoj zakonodavnoj delatnosti poslednjih godina. Iz
slede}ih razloga: 1) Tim Zakonom je ure|ena samo pravna rehabilitacija
u uèm smislu (ukidanje osude, odnosno kazne `rtava politi~ke represije).
2) Po njemu, rehabilituje se i za li{enje ìvota, slobode i drugih prava do
kojih je do{lo u vreme rata, po~ev od 6. aprila 1941, {to je apsurdno, jer tada nije postojala funkcionalna vlast doma}e dràve. 3) Zakon nije defini13
14
Vladimir V. Vodineli}, “Pravna rehabilitacija `rtava politi~ke represije”, Hereticus, Vol II, br. 2 (2004), str. 8–9.
Slu`beni glasnik RS, broj 33/2006.
47
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
sao dràvnu pripadnost organa od ~ijih odluka se moè rehabilitovati. 4)
Zakon nije odredio vrstu postupka, pravila postupka po kojima sud procesira. (Ovu prazninu popunio je Vrhovni sud Srbije, tako da se primenjuje
vanparni~ni postupak). 5) Rehabilitacija se moè zahtevati ne samo za period autoritarne vlasti, nego i od presuda donetih do aprila 2006. (zna~i i
za presude posle 5. oktobra 2000?!). 6) Mogu se rehabilitovati samo `rtve
koje su “imale prebivali{te na teritoriji Republike Srbije”, uprkos ~injenici da mesto prebivali{ta u negda{njoj zajedni~koj zemlji (DFJ, FNRJ,
SFRJ, SRJ) nije imalo nikakav zna~aj. Time je diskriminisao neosnovano
`rtve na osnovu njihovog negda{njeg prebivali{ta. 7) Po Zakonu, “svako
zainteresovano fizi~ko ili pravno lice“ moè da zahteva tu|u rehabilitaciju;
to }e re}i i protiv volje `rtve, {to je apsurdno, jer je rehabilitacija pravo a
ne ne{to {to se moè nametnuti `rtvi. Drugim re~ima, Zakon omogu}uje
rehabilitaciju i protiv volje `rtve kao i objavljivanje njenog imena i podataka protivno pravu na privatnost. 8) Zakon pati od bezobalnih pojmova
i posve neodre|enih klju~nih kategorija, ~ime je ugroèna elementarna
pravna sigurnost i otvoren prostor za uticaj politike na pravno odlu~ivanje. 9) Umesto o~ekivane pravde, Zakon je doneo pravnu nesigurnost i
protivustavnost.15
Pored toga, Zakon nije bio pra}en dono{enjem nu`nih tzv. restitucionih zakona i propisa (zakona o dosijeima tajnih slu`bi, zakona o denacionalizaciji i sl.), tako da je srpski Zakon o rehabilitaciji izneverio velike
nade i o~ekivanja kako `rtava politi~ke represije, tako i stru~ne i {ire javnosti. Re~ je o zakonu koji daje `rtvi politi~ke represije pravo samo na to
da se presuda proglasi ni{tavom, i `rtva smatra neosu|ivanom, a kada je
ka`njena bez odluke, da se utvrdi da je bila `rtva iz politi~kih razloga.
O~igledno je da srpski zakonodavac u vreme dono{enja Zakona o
rehabilitaciji nije imao, niti danas ima, izgra|en stav o na~inu na koji }e
pristupiti zakonskom regulisanju prava na obe{te}enje `rtava politi~ke
represije. Stoga se on opredelio za pravnu rehabilitaciju u uèm smislu,
izostaviv{i potpuno pravnu rehabilitaciju u {irem smislu u vidu vra}anja
napla}ene kazne, konfiskovane imovine, obe{te}ivanja za naru{eno zdravlje ili prekinutu karijeru, priznavanja u radni sta` vremena provedenog
u zatvoru i dr. 16
Pomenute slabosti Zakona o rehabilitaciju su oteàle, ali nisu onemogu}ile njegovu primenu. Zahvaljuju}i ve}ini nadle`nih okru`nih sudova, na ~elu sa Vrhovnim sudom Srbije, Zakon se relativno uspe{no prime15
16
48
Vid. Vladimir V. Vodineli}, “Rehabilitacija, svemu uprkos”, Hereticus, vol V, br.
1(2007), str. 255. i “Zakon o rehabilitaciji: tu`na pri~a sa mo`da sre}nim krajem”,
Hereticus, Vol VI, br. 2 (2008), str. 44–47.
Vid. Vladimir V. Vodineli}, “Rehabilitacija, svemu uprkos”, Hereticus, vol V, br.
1(2007), str. 255–271.
njuje i dosada je doneto nekoliko stotina re{enja o rehabilitaciji, najvi{e u
Beogradu i [apcu. Okru`nom sudu u Beogradu je podneto preko 600 zahteva za rehabilitaciju, od ~ega je 130 pozitivno re{eno. Doneta su re{enja o
rehabilitaciji Slobodana Jovanovi}a, jednog od vode}ih srpskih pravnika
i intelektualaca, Dragoljuba Jovanovi}a, profesora Univerziteta, istaknutog politi~ara i vo|e Narodne selja~ke stranke, Mom~ila Nin~i}a, profesora Univerziteta i nekada{njeg ministra inostranih poslova u izbegli~koj
vladi Kraljevine Jugoslavije, knjièvnika Borislava Peki}a i Dragoslava
Mihailovi}a i mnogih drugih.
3.4. Restitucija i denacionalizacija
U pravnom savladavanju autoritarne pro{losti posebno teàk i delikatan problem predstavljaju restitucija i denacionalizacija. Uspostavljanje komunisti~ke vladavine u Srbiji bilo je skop~ano sa grubim kr{enjem
ljudskih prava. Izme|u ostalog to se izraàvalo i u eksproprijaciji, konfiskaciji i nacionalizaciji privatne imovine i njenom stavljanju pod dràvno
vlasni{tvo i kontrolu. Ova oduzimanja su ~esto bila deo politi~kog progona onih kojima je oduzimano, a u mnogim slu~ajevima dovodilo je do njihove smrti i egzila. Uz to, ta oduzimanja privatne svojine, po pravilu, nisu
imala pravni osnov, niti su uklju~ivala isplatu kompenzacije.
Nakon pada Berlinskog zida 1989. godine i posle propasti komunisti~kih reìma, javila su se o~ekivanja da }e ova svojina biti vra}ena bilo
onima kojima je oduzeta, bilo njihovim potomcima. @elja za restitucijom
i denacionalizacijom, ili bar odgovaraju}om kompenzacijom, bila je neizbe`ni pratilac sna`ne privla~nosti koju su vrednosti ljudskih prava imale
za one koji su se suprotstavljali komunizmu. Najzad, briga za za{titu svojinskih interesa i prava bila je od samog po~etka stavljena u kontekst vrednosti pravne dràve i vladavine prava. Me|utim, iako su mere restitucije i
denacionalizacije bile politi~ki i pravno proklamovane u mnogim zemljama centralne i isto~ne Evrope, one, ipak, nisu bile op{teprihva}ene, jo{
manje realizovane. Unutra{nji i me|unarodni izazovi i pritisci koji su im
bili upu}eni umnoàvali su se, ali samo sa ograni~enim uspehom, tako da
su velika o~ekivanja i ciljevi denacionalizacije u zemljama u tranziciji samo delimi~no ostvareni17
Ova uporedna iskustva ukazuju da su restitucija i kompenzacija samo deo pristupa otklanjanju posledica grubog kr{enja ljudskih prava od
strane autoritarnih poredaka. Bez obzira na sve te{ko}e zemalja u tranziciji, mere restitucije i kompenzacije se moraju preduzeti zarad ispunjenja
obaveza prema ljudskim pravima, a tamo gde nisu preduzete jo{ uvek mo17
Up. Jeremy McBride, “Kompenzacija i restitucija za zadiranja u svojinu u postkomunisti~koj Evropi”, Hereticus, Vol. II, br. 4 (2004), str. 7–36.
49
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
gu biti nu`ne zarad ispunjenja duboko ukorenjenih o~ekivanja. Razume se
da pravna legislativa i judikativa ne mogu da re{e sve te{ko}e do kojih je
dovelo li{avanje i oduzimanje svojine gra|anima od strane partijske, ideolo{ke dràve. Oni posebno ne mogu ublaìti, jo{ manje otkloniti bol, patnju
i tragi~ne posledice koje su pogodile pojedine gra|ane i njihove porodice,
a koje su izazvane inicijalnim aktom oduzimanja imovine, kao i godinama
progona i poniàvanja koje su posle toga usledile. No i pored toga restitucija i denacionalizacija su nu`ne za ispravljanje istorijskih nepravdi i predstavljaju klju~nu meru pravnog savladavanja autoritarne pro{losti.18
Iskustva zemalja u tranziciji ukazuju da su neophodni faktori za
sprovo|enje denacionalizacije: politi~ka svest, ekonomska mo}, socijalna
podr{ka, pravna regulativa, adekvatna organizacija dràve, spremnost politi~ke elite. Zemlje u kojima su se stekli ovi faktori relativno uspe{no su
apsolvirale pitanje restitucije. I obrnuto, zemlje u kojima ne postoje ovi
preduslovi pitanje denacionalizacije su formalizovale ili gurnule u daleku
budu}nost. Pri tome, u tim zemljama “nedostatak nije u merama restitucije kao takvima, nego u konstantnom neuspehu nacionalnih sistema da
obezbede po{tovanje prava koja proklamuju”.19
Vode}e opozicione stranaka Srbije su se u periodu od 1990. do 2000.
godine zalagale za mere pravnog savladavanja autoritarne pro{losti – za
otvaranje dosijea tajnih slu`bi, rehabilitaciju politi~kih osu|enika i ka`njenika, lustraciju, restituciju i denacionalizaciju. Mere restitucije i denacionalizacije su posebno akcentovane u njihovim programima i predstavljale
su lajtmotiv u svim izbornim kampanjama. Podsetimo se da je Slobodan
Milo{evi}, na po~etku svoje vladavine, nastojao da pribavi liberalno-demokratsku legitimaciju (pozivanjem na pravnu dràvu i vladavinu prava, za{titu ljudskih prava, i sli~no). U tom cilju, on je doneo Ustav 1990. godine
u koji su ugra|ena ova na~ela. Godine 1991. donesen je Zakon o na~inu i
uslovima priznavanja prava i vra}anja zemlji{ta koje je pre{lo u dru{tvenu
svojinu po osnovu poljoprivrednog zemlji{nog fonda i konfiskacijom zbog
neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.20 Potom je donesena Uredba za sprovo|enje ovog Zakona.21
Me|utim, u periodu od 1992. do 2000. denacionalizacija u Srbiji je
gurnuta pod tepih. Dodu{e, 2001. godine doneseni su Zakon o privatizaciji22 i Zakon o gra|evinskom zemlji{tu, koji su, u su{tini, zaobilazili ovu
materiju.
18
19
20
21
22
50
Up. Vladimir Todorovi}, “Denacionalizacija u Srbiji de lege ferenda”, Hereticus,
Vol. II, br. 4 (2004), str. 54.
Jeremy McBride, op. cit., str. 36.
Sl. glasnik RS, br. 18/1991, 20/1992, 42/1998).
Sl. glasnik RS, br. 41/1991, 44/1991).
Sl. glasnik RS, br. 38/2000.
Do reaktuelizacije pitanja restitucije i denacionalizacije posebno
je do{lo 2000. godine kada je 19 opozicionih stranaka formiralo koaliciju DOS (Demokratska opozicija Srbije) za vanredne parlamentarne izbore. Ova koalicija je, izme|u ostalog, prihvatila modele i nacrte zakona
za ostvarivanje tzv. tranzicione pravde i obe}ala dono{enje po hitnom postupku zakona o otvaranju dosijea tajnih slu`bi, o rehabilitaciji, lustraciji
i denacionalizaciji. Me|utim, posle pada Milo{evi}evog reìma oktobra
2000. godine, kada je DOS do{ao na vlast, ova obe}anja nisu ispunjena.
Kao {to smo videli, Zakon o lustraciji je donet maja 2003. godine ali se ne
primenjuje, a Zakon o rehabilitaciji se primenjuje od aprila 2006. godine
sa puno problema i kontra legem. Zakon o otvaranju dosijea tajnih slu`bi
i zakon o denacionalizaciji jo{ uvek nisu doneti.
Iako su u stru~noj javnosti podrobno obra|ena i {iroj, posebno politi~koj javnosti Srbije dobro poznata pitanja pravne zasnovanosti, celishodnosti, jednakosti, pravi~nosti i neophodnosti denacionalizacije, dono{enje
zakona o restituciji i dalje se potiskuje u drugi plan i odlaè u daleku budu}nost. Pri~a o denacionalizaciji u Srbiji o~igledno nije vi{e motivisana
iskrenom èljom za otklanjanjem posledica zla autoritarne pro{losti i ispravljanja istorijskih nepravdi. “Na srpskoj pozornici, ona (denacionalizacija) je odavno samo jedno od oru|a za ru{enje, odnosno osvajanje vlasti,
za trgovinu obe}anjima, prodaju intelektualnih usluga, privla~na fraza u
izbornim kampanjama. Praksa voluntarizma i despotizma svake nove vlasti je ve} dovoljno dugo tradicija Srbije. Svaka nova vlast èli da pi{e istoriju ispo~etka, od svog dolaska.”23
U takvoj situaciji, vlade Republike Srbije koje su dolazile posle 2000.
godine, po pravilu su zaboravljale svoja izborna obe}anja o sprovo|enju
denacionalizacije. Van njihove optike ostali su modeli mogu}ih zakona o
denacionalizaciji. Prvi takav model uradila je grupa stru~njaka Centra za
unapre|ivanje pravnih studija po~etkom 2000. godine.24 Krajem 2002. i
po~etkom 2003. godine po narud`bi Ministarstva finansija RS Centar za
unapre|ivanje pravnih studija je uradio novi Model zakona o denacionalizaciji, naslovljen kao Nacrt zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}ivanju za oduzetu imovinu.25 Ovim Nacrtom zakona ure|uju se uslovi,
23
24
25
Zlatko Stefanovi}, “Denacionalizacija u Srbiji – hronologija obra}anja”, Hereticus, Vol. II, br. 4 (2004), str. 37.
Rad na projektu Modela zakona o denacionalizaciji zapo~et je krajem 1998. godine. U radu na projektu i pripremi teksta Modela zakona o vra}anju oduzete
imovine i obe{te}ivanju za oduzetu imovinu u~estvovali su: Vladimir V. Vodineli},
Dragor Hiber, Zlatko Stefanovi}, Budimir Lon~ar, Mira Prokopijevi}, Gordana
Petrovi}.
Iz pomenute grupe stru~njaka Centra za unapre|ivanje pravnih studija angaòvane na projektu izrade Modela zakona o denacionalizaciji, Vladimir V. Vodineli},
Zlatko Stefanovi} i Budimir Lon~ar izradili su Nacrt zakona o vra}anju oduzete
51
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
na~ini i postupak vra}anja imovine i obe{te}ivanja za imovinu na teritoriji
Republike Srbije koja je, kr{enjem ljudskih prava na svojinu, iz ideolo{kih
razloga oduzeta i pretvorena u op{tenarodnu, dràvnu, dru{tvenu ili zadru`nu svojinu, u periodu od 9. marta 1945. godine do 4. novembra 1995.
godine: 1) primenom propisa, na osnovu pojedina~nog pravnog akta donetog u skladu ili protivno tada vaè}im propisima, ili bez pojedina~nog
pravnog akta; 2) na osnovu pravnog posla zaklju~enog bez slobodne volje
vlasnika da se odrekne prava svojine ili ga ustupi; 3) bez pravnog osnova.
Nacrt sadrì 68 ~lanova u kojima se precizno reguli{u sva relevantna pitanja restitucije: korisnici, obveznici vra}anja i obe{te}enja, predmet vra}anja, predmet obe{te}enja, prava i obaveze korisnika koji nema ni svojinu
ni dràvinu na predmetu vra}anja (gradsko gra|evinsko zemlji{te, ostalo
gra|evinsko zemlji{te, poljoprivredno zemlji{te, {uma i {umsko zemlji{te),
prava i obaveze korisnika koji nema svojinu, a ima dràvinu na predmetu
vra}anja, prava i obaveze korisnika koji ima svojinu, a nema dràvinu na
predmetu vra}anja, obe{te}enje (osnovica, visina, na~in i dinamika), posebne odredbe za korisnike kojima je prestalo pravo svojine na osnovu
odluke o konfiskaciji, pojedina~nog akta donetog protivno tada vaè}im
propisima, ru{ljivog pravnog posla, eksproprijacije i zakona o ispitivanju
porekla imovine, postupak, prelazne i zavr{ne odredbe.26
U to vreme grupa gra|ana27 je “u èlji da se ukinu posledice imovinskih nepravdi od 1941. do danas, i svesni da se te nepravde ne mogu u potpunosti ispraviti”, 30. maja 2003. godine podnela Narodnoj skup{tini Republike Srbije Predlog zakona o povra}aju imovine i obe{te}enju28 i Predlog
zakona o privremenoj zabrani raspolaganja odre|enom imovinom29
Promenom sastava vlade posle ubistva premijera Zorana \in|i}a,
pomenuti Model Centra za unapre|ivanje pravnih studija i drugi modeli/
predlozi zakona o denacionalizaciji po~etkom 2004. godine izgubili su bilo
kakav zna~aj. Nova vlada Vojislava Ko{tunice se odlu~ila da posao otpo~ne ispo~etka. U tom cilju je formirana Komisija za pripremu radnog teksta
Nacrta zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}enju za oduzetu imovinu.30 Ova komisija nije bila ekspertska i ona se bavila vi{e prethodnim
pitanjima nego su{tinskim i nije uspela da uradi pomenuti nacrt.
26
27
28
29
30
52
imovine i obe{te}ivanju za oduzetu imovinu. Vid. Nacrt zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}ivanju za oduzetu imovinu, Hereticus, Vol. II, br. 4 (2004),
str. 69–98).
Ibid.
\oki} B. Dragan, Aran|elovi} S. Ivana i Anti} J. Slobodan.
Republika Srbija, Narodna skup{tina Beograd, Org. jed. 03, broj 46–1405,
30.5.2003.
Republika Srbija, Narodna skup{tina Beograd, Org. jed. 03, broj 46–1475/03,
30.5.2003.
Sl. glasnik RS, br. 100/2004.
Pod teretom pritiska izazvanog politi~kim obe}anjima i zahtevima
Saveta Evrope za sprovo|enje denacionalizacije, vlada Vojislava Ko{tunice je u svom prepoznatljivom stilu “re{avanja problema odlaganjem”
2005. godine inicirala dono{enje Zakona o prijavljivanju i evidentiranju
oduzete imovine, sa rokom prijavljivanja do 30. juna 2006. godine. Nakon
toga, Ministarstvo finansija je pristupilo izradi novog Nacrta zakona o denacionalizaciji. Dve godine kasnije, Ko{tuni~ina vlada je preliminarno podràla taj Nacrt zakona o denacionalizaciji na sednici od 10. maja 2007.
godine. Tom prilikom je istaknuto da se Zakonom o denacionalizaciji “duboko ulazi u sferu ekonomsko-socijalnih i svojinsko-pravnih odnosa tranzicione Srbije, a doti~e i prava na imovinu, pravi~nosti i etike, tako da se
njegova dejstva multipliciraju ne samo na obaveznike i korisnike denacionalizacije, ve} i na sve gra|ane, pa i na neke strane dràvljane. înjenica
da ure|uje sistemska i zna~ajna pitanja restitucije nepokretnosti i isplate
obe{te}enja u najmanje narednih 20 godina, nema}e i obavezu da ovaj Nacrt bude {iroko javno i strukovno razmotren i analiziran”.31
Ministarstvo finansija Republike Srbije u~inilo je dostupnim 4. oktobra 2007. nacrt pre~i{}enog teksta Zakona o denacionalizaciji i otvorilo
javnu raspravu na ovu temu. Po~etak javne rasprave o ovom Nacrtu bio je
predvi|en za 10. oktobar 2007. godine, nakon sednice Odbora za privredu
i finansije, posle koje je pre~i{}en tekst Nacrta zakona postavljen na sajt
Ministarstva finansija. Planirano je, tako|e, da nakon zavr{etka javne rasprave od dva meseca, 9.11.2007. godine, posebna me|uresorna radna grupa, koju }e formirati ministar finansija, razmotri sve primedbe i sugestije i
sa~ini kona~ni tekst Nacrta zakona o denacionalizaciji, koji }e biti upu}en
vladi na razmatranje u toku novembra 2007. godine.
U okviru javne rasprave o Nacrtu zakona organizovano je vi{e okruglih stolova u cilju pribavljanja mi{ljenja zainteresovanih subjekata i stru~ne javnosti o radnoj verziji teksta Nacrta zakona o denacionalizaciji. Ove
konsultacije nisu predstavljale obaveznu javnu raspravu u smili Poslovnika
Vlade, koja prethodi razmatranju Nacrta zakona koji Vladi dostavi ovla{}eni predlaga~, ve} prethodno pribavljanje relevantnih mi{ljenja.32
U javnoj raspravi stru~njaci su uputili veoma o{tre kritike ovom Nacrtu zakona o denacionalizaciji i doveli u pitanje niz njegovih odredaba:
1) Ukazano je da Nacrt uspostavlja druga~iji reìm restitucije u odnosu
31
32
Program javne rasprave o Nacrtu zakona o denacionalizaciji, Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Sektor za imovinsko pravne odnose, Broj: 011–00–00131/2007–05,
od 04.10.2007. godine.
Op{irnije o tome videti u ~asopisu Hereticus, Vol VI, br. 1 (2008): ): Jovica Trkulja, “Stranputice denacionalizacijie u Srbiji”, str. 7–15, Vladimir V. Vodineli},
“Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog”, str. 16–46, Zlatko Stefanovi},
“Zakon o denacionalizaciji – analiza nacrta iz 2007. godine”, str. 47–58, Miroslav
Prokopijevi}, “Lo{ predlog zakona o restituciji”, str. 59–63.
53
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
na vaè}i Zakon o vra}anju imovine crkvama, {to je neodrìvo, jer diskrimini{e sve ostale korisnike denacionalizacije. 2) Nacrt ne koristi mogu}nost, otvorenu ukidanjem dràvnosvojinskog monopola na gra|evinskom
zemlji{tu, da obnovi princip jedinstva svojine na zemlji{tu i objekata na njemu (superficies solo cedit). 3) Nacrt je protivan Ustavu Republike Srbije
i Evropskoj konvenciji za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, “protivan im je i time {to bi da, bez neophodnog opravdanog razloga (op{teg
interesa) i bez ikakve naknade, ukine prava zakupa i li~ne slu`benosti na
stvarima koje se vra}aju ranijim vlasnicima, ~ime ne po{tuje zajem~eno
pravo na nesmetano uìvanje imovine”.33 4) Nacrtom se kr{i Ustav i “nedopu{tenom retroaktivno{}u poni{tavanja pravnih poslova raspolaganja
nacionalizovanom imovinom, i retroaktivno{}u odgovornosti za {tetu na
osnovu apartne neoborive presumcije nesavesnosti”.34 5) Po ovom Nacrtu
teret restitucije se uglavnom prebacuje na sada{nje vlasnike. Oni bi podneli 90% tereta, raniji vlasnici 5%, a dràva u obliku nov~ane obaveze tako|e 5%.35 6) Nacrt je favorizovao samo jednu stranu – prava ranijih vlasnika, ne vode}i ra~una o standardima po{tovanja osnovnih prava drugih
lica, koja }e ovakvom denacionalizacijom biti grubo pogaèna.36
Posle ove kritike u stru~noj javnosti Nacrt zakona o denacionalizaciji je okarakterisan kao “nelegalno sredstvo za ostvarivanje legitimnog
cilja”. O~ekivalo se da Nacrt zakona bude dostavljen Vladi na usvajanje
do kraja 2007. godine. Me|utim, tada je nastupila politi~ka kriza, Srbija
je prvo u{la u predsedni~ke izbore krajem 2007. i po~etkom 2008. godine,
a potom i u vanredne parlamentarne izbore. Naime, predsednik Republike Srbije je raspustio Narodnu skup{tinu, ~ime su zapo~eti poslovi na dono{enju niza sistemskih zakona odloèni. Srbija je ponovo u{la u vanredne parlamentarne izbore, koji su odràni maja 2008. godine. Nako toga
sledio je dug i komplikovan proces stvaranja novih politi~kih koalicija i
konstituisanja nove vlade. U takvoj situaciji postalo je neizvesno kada }e
Nacrt zakona o denacionalizaciji biti dostavljen novoj vladi Mirka Cvetkovi}a37 na razmatranje, kao i kada }e kao Predlog zakona u}i u skup{tinsku
proceduru. Do danas, februara 2009. godine, to nije u~injeno, a te{ko je
33
34
35
36
37
54
Vladimir V. Vodineli}, “Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog”, op. cit.,
str. 27.
Ibid, 37–41.
V. Zlatko Stefanovi}, Zakon o denacionalizaciji – analiza Nacrta iz 2007. godine”,
op. cit.
Ibid.
Aktuelni premijer Mirko Cvetkovi} je bio u prethodnoj vladi na ~elu Ministarstva za finansije koje je uradilo maja 2007. godine prvu verziju Nacrta zakona o
denacionalizaciji. Bio je jedan od retkih srpskih politi~ara koji je imao razumevanje za probleme restitucije i podràvao dono{enje Zakona o denacionalizaciji.
Naàlost, kao predsednik vlade Republike Srbije on nastavlja praksu prethodnih
premijera koji su pitanje restitucije gurali na sporedni kolosek i odlagali.
o~ekivati da }e u kontekstu novih problema koje je otvorila svetska ekonomska kriza to pitanje do}i na dnevni red vlade i Narodne skup{tine do
kraja ove godine.
Na taj na~in, Srbija je ostala jedna od retkih postkomunisti~kih zemalja koja nije stvorila osnovne zakonske uslove za sprovo|enje denacionalizacije. Razlozi za to su brojni: 1) denacionalizacija je skupa, jer puno
ko{ta i podrazumeva ogromna sredstva koja dràva mora da obezbedi za
obe{te}enje (procenjuje se da bi vrednost koju bi dràva trebalo da plati
u novcu iznosila minimum 4–5 milijardi evra, a da bi vrednost dobara za
koja se potraùje denacionalizacija iznosila oko 100 milijardi evra, kada
bi sve bilo ispla}eno u novcu.); 2) denacionalizacija je komplikovana, jer
zahteva precizni pravni reìm i proceduru, a to podrazumeva dono{enje
brojnih restitucionih zakona i propisa; 3) denacionalizacija je rizi~na, jer
sprovode}i je politi~ari mogu izgubiti podr{ku onih koji su u me|uvremenu kupili oduzetu imovinu (naro~ito tzv. tajkuna – mecena pojedinih partija), ili se nalaze u zgradama koje se vra}aju; 4) politi~ke elite koje su se
smenjivale na vlasti posle 2000. godine nisu shvatale neophodnost ostvarivanja tranzicione pravde i va`nost privatne svojine, vladavine prava i trì{ne privrede.38
Dakle, u Srbiji sedam godina posle pada Milo{evi}evog autoritarnog reìma i nakon nekoliko predloènih modela i nacrta zakona o denacionalizaciji, jo{ uvek nije uspostavljen dru{tveni konsenzus u pogledu restitucije i kompenzacije, tako da je Srbija danas jedina postkomunisti~ka
zemlja u jugoisto~noj Evropi koja nije donela Zakon o denacionalizaciji.
O~igledno nije bilo politi~ke volje i spremnosti da se ozbiljno suo~i sa problemom restitucije, koji je ponovo odloèn za daleku budu}nost. Srpska
politi~ka elita se potpuno oglu{ila o svoje me|unarodno preuzete obaveze
(prema Savetu Evrope) da do kraja 2007. godine donese Zakon o denacionalizaciji. Stoga je krajnje vreme da se u Srbiji kona~no postigne konsenzus relevantnih politi~kih faktora o dono{enju zakona o restituciji, koji je
ne samo pravna obaveza, ve} i politi~ki imperativ u procesu evropskih integracija, ali isto tako i vrednosna obaveza ukoliko Srbija èli da postane
deo Evropske unije kao zajednice vrednosti.39
38
39
Videti priloge u zborniku Rehabilitacija i restitucija (ur. Jovica Trkulja i Olga
Danilovi}), Kongres srpskog ujedinjenja – Austrija i Zadu`bina Studenica – San
Francisko, Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd 2009: Slobodan
Markovi}, “Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije”, str. 141–153, Vladimir V. Vodineli}, “Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog”, str. 159–158,
Zlatko Stefanovi}, “Zakon o denacionalizaciji – analiza Nacrta iz 2007. godine”,
str. 255–263. i Srboljub Gli{i}, “Analiza baze podataka o prijavljenoj i oduzetoj
imovini”, str. 264–288.
Up. Slobodan Markovi}, “Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije”, op.
cit., str. 152.
55
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
4. Za{to u Srbiji nema pravnog savladavanja
autoritarne pro{losti?
Analiziraju}i iz ugla pravnog savladavanja autoritarne pro{losti
dosada{nje poteze postmilo{evi}evske vlasti, koji su preduzimani u proteklih skoro osam godine, moèmo zaklju~iti da je u Srbiji to pitanje, od
5. oktobra 2000. do danas, maja 2008. godine, bilo van interesovanja njene politi~ke elite. Iz slede}ih razloga: 1) Mi smo suo~eni sa procesom ne
prevladavanja i savladavanja, ve} prerade pro{losti i izmene kolektivnog
pam}enja. Jer, pro{li doga|aji i zbivanja se prevrednuju tako {to se neki
aspekti zanemaruju ili se prenagla{avaju, a u funkciji opravdanja nekih zaokreta i potreba u teku}im dru{tvenim procesima i aktuelnoj politici; 2)
Srbija je suo~ena sa imperativom pravnog savladavanja autoritarne pro{losti istovremeno u uèm smislu (revidiranje zloupotreba nepravne dràve) i u {irem smislu (savladavanje pro{losti iza ratova, etni~kih, verskih
i sli~nih sukoba); 3) Za razliku od zemalja u tranziciji srednje i isto~ne
Evrope iza kojih je dvadesetogodi{nje iskustvo, Srbija ima tek osmogodi{nje iskustvo nakon petooktobarskog prevrata 2000. godine; 4) U Srbiji
nema po~etnih uslova za pravno savladavanje autoritarne pro{losti, jer
nema jasnog razgrani~enja izme|u `rtava i po~inioca, izme|u stradalnika
i beneficijara autoritarnih reìma. 5) Ovde je bilo isuvi{e dobrovoljnih sau~esnika i beneficijara biv{eg autoritarnog reìma. 6) Nepostojanje volje
politi~ke elite i nezainteresovanost naroda za suo~avanje i savladavanje
zla autoritarne pro{losti; jo{ manje za odgovornost funkcionera i beneficijara biv{eg reìma za kr{enje zakona i ljudskih prava. 7) Nepodno{ljiva
lako}a zaborava koja caruje Srbijom. 8) Nakon preuzimanja vlasti od strane DOS-a krajem 2000. godine do danas na delu je kontinuitet izme|u
novog i starog, Milo{evi}evog reìma, jer su stubovi autoritarnog poretka
ostali nepromenjeni. Posle parlamentarnih izbora od 2000. godine, preko
decembarskih 2003. do majskih 2008. godine, prisustvovali smo ne diskontinuitetu i raskidu sa polugama i mehanizmima autoritarne vladavine i nepravne dràve. Na delu je bila i ostala restauracija pomenutih mehanizama i poluga autoritarnog reìma: monopola nad finansijskim kapitalom,
monopola nad dràvnim aparatom, monopola nad ideolo{kim aparatima
i monopola nad vojno-policijskim kompleksom.
Na taj na~in, politi~ke promene u Srbiji nakon oktobra 2000, svode
se na rokadu doju~era{njih voza~a i suvoza~a, koji Srbiju i dalje vode ka
autoritarnoj vladavine partijske dràve i vladavine pravom. Razlozi za to
su brojni i svode se na ~injenicu da je u Srbiji posle demokratskih promena na delu ne diskontinuitet ve} kontinuitet sa autoritarnom vladavinom
nepravne dràve, i da politi~ke elite koje su se smenjivale u poslednjih
osam godina nisu shvatile neophodnost savladavanja zla autoritarne pro{losti i ostvarivanja tranzicione pravde.
56
5. Zaklju~ak
Uporedna iskustva zemalja u tranziciji ukazuju da su otvaranje dosijea tajnih slu`bi, lustracija, rehabilitacija i restitucija i kompenzacija samo deo pristupa otklanjanju posledica grubog kr{enja ljudskih prava od
strane autoritarnih poredaka. Bez obzira na sve te{ko}e, zemlje uspe{ne
u tranziciji su shvatile da se ove mere moraju preduzeti zarad ispunjenja
obaveza prema ljudskim pravima, a tamo gde nisu preduzete jo{ uvek
mogu biti nu`ne zarad ispunjenja duboko ukorenjenih o~ekivanja. One
su nu`ne za ispravljanje istorijskih nepravdi i predstavljaju klju~nu meru
pravnog savladavanja autoritarne pro{losti
Demokratske promene koje su nastupile u Srbiji krajem 2000. godine nametnule su neminovnost distanciranja od razli~itih vidova grubog
kr{enja ljudskih prava u Srbiji u proteklih {est decenija. Re~ je o savladavanju zla i pusto{i koju su za sobom ostavili prethodni autoritarni reìmi,
u kojima je pravo bilo slu{kinja politike i njenih politi~kih mo}nika, u kojima je umesto pravne dràve postojala partijska dràva.
U nastojanju da raskine sa tom praksom kr{enja ljudskih prava u
pro{losti, Narodna skup{tina Republike Srbije je donela 30. maja 2003.
godine Zakon o lustraciji i 17. aprila 2006. godine Zakon o rehabilitaciji.
Naàlost, ovi zakoni nisu bili pra}eni dono{enjem nu`nih tzv. restitucionih zakona i propisa (zakona o otvaranju dosijea tajnih slu`bi, zakona o
denacionalizaciji i sl.), tako da je srpski zakoni o lustraciji i rehabilitaciji
izneverio velike nade i o~ekivanja kako `rtava politi~ke represije tako i
stru~ne i {ire javnosti. Da bi se otklonile slabosti ovih zakona, kao i prepreke na putu njihove primene, potrebno je otpo~eti rad na njihovoj izmeni
i doneti odgovaraju}e nove propise, na prvom mestu zakon o otvaranju
dosijea tajnih slu`bi i zakon o denacionalizaciji.
U tom smislu treba vr{iti snaàn uticaj na nadle`ne institucije i organe, kao i na politi~ku elitu da doprinesu stvaranju preduslova za pravno
savladavanje autoritarne pro{losti. Nadle`ne dràvne institucije, organi
pravosu|a, politi~ke stranke i profesionalna udruènja u oblasti nauke,
obrazovanja i humanitarne delatnosti treba da uspostave me|usobnu saradnju radi zajedni~ke akcije po pitanjima od zna~aja za otklanjanje posledica autoritarnih poredaka. Time bi se u Srbiji stvorila pozitivna klima
i aktivan odnos prema pravnom savladavanju autoritarne pro{losti, {to
bi omogu}ilo otklanjanje ili ublaàvanje posledica delovanja autoritarne
nepravne dràve, te potpunije ostvarivanje vladavine prava i tranzicione
pravde. Veoma je va`no da se na dràvnom nivou formira zajedni~ki pristup i jedinstvena strategija u re{avanju otvorenih pitanja pravnog savladavanja autoritarne pro{losti.
57
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
U ovom poslu dragocena je uloga medija, koji treba da objavljuju
priloge kojima se obja{njava potreba za pravnim savladavanjem autoritarne pro{losti. Sloènim pitanjima otvaranja dosijea tajnih slu`bi, lustracije,
rehabilitacije i restitucije u medijima neophodno je pristupiti na stru~an,
sistematski i interdisciplinaran na~in u formi javnih nastupa stru~njaka,
tribina, okruglih stolova, panel diskusija, specijalnih TV emisija, dokumentarnih serija i sli~no, a sve to bi bilo u funkciji ostvarivanja ljudskih prava
i tranzicione pravde i promovisanja vrednosti pravne dràve i vladavine
prava u Srbiji.
Dana{nje kriti~ko preispitivanje i pravno prevladavanje autoritarne
pro{losti u Srbiji nije samo zna~ajno u smislu skolasti~kog traktata i juristi~kih nadmudrivanja, ve} je svojevrsna reafirmacija klju~nih pravno-politi~kih kategorija i koncepata moderne demokratske pravne dràve i njihovog uzdizanja do istorijske samosvesti i civilizacijske alternative.
Jovica Trkulja
APHORISES OF THE LEGAL OVERCOMING
OF THE PAST IN SERBIA
Summary
The subject matter of this analysis is the legal and political destruction left
behind by the authoritarian regimes in Serbia. Their victims were and still are the
citizens of Serbia, as well as the legal system, which became the servant of politics.
Despite the democratic changes in October 2000, Serbia still did not face the evil
of the authoritarian past. Thus, the author analyses the legal overcoming of the
authoritarian past in the context of human rights protection and tries to answer
three questions: 1) How to treat the evil of the authoritarian past? 2) Which are
the path and deviations in overcoming the authoritarian past in Serbia? 3) Why is
the legal overcoming of the authoritarian past still not on agenda in Serbia? The
answers to this are the following: opening of the secret service files, lustration,
rehabilitation of the political convicts and restitution, as well as the adoption of
the adequate laws which would signify the genuine indictment and break up with
the totalitarian political practice of the former dictatorship regimes and their recidivisms. The author concludes that in Serbia there is no discontinuity with the
authoritarian rule but the continuity of no rule of law and political elites which
changed in the last eight years did not understand the necessity of overcoming the
evil of the authoritarian past and achievement of the transitional justice.
Key words:
58
facing the past, Rechtsstaat, opening of secret service files, rehabilitation, restitution and denationalisation.
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije
UDK 347.232(497.11)
341.217.02(4672EU:497.11)
Institut za evropske studije, Beograd
Dru[tveni znaâj restitucije
i evropeizacija srbije
Rezime: Razvoj imovinskih prava igrao je klju~nu ulogu u modernizaciji
Srbije u 19. veku. Me|utim, sa pobedom komunista 1944, u Srbiji je do{lo i do si
stematskog kr{enja ljudskih i imovinskih prava.
Od ponovnog uspostavljanja vi{epartijskog sistema u Srbiji 1990, prve opo
zicione partije, a zatim i partije koje su bile na vlasti od 2000, obe}avale su ubrza
no dono{enje zakona o restituciji. Me|utim, do kraja 2008, Srbija je ostala jedina
zemlja jugoisto~ne Evrope koja nema takav zakonski akt. Glavno opravdanje je
bilo da Srbija ne moè finansijski da izdrì teret koji bi joj taj zakon nametnuo.
Ali, predstavljena analiza jasno pokazuje da su sada{nji finansijski kapaciteti Srbi
je mnogo ve}i nego 40ih godina pro{log veka, kada je do nacionalizacije i do{lo.
Iz toga sledi da je BDP u Srbiji 2008. bio skoro pet puta ve}i nego 1940, {to jasno
ukazuje da je sada{nja dràva sposobna da preuzme obaveze koje podrazumeva
restitucija. [tavi{e, veliki delovi imovine ili nikada nisu bili nacionalizovani u Sr
biji, ili iz vi{e razloga ne}e ni biti podvrgnuti restituciji.
Neke op{tine su poku{ale da pomognu svojim gra|anima kojima je imovina
nacionalizovana, tako {to }e im ponuditi razli~ite povlastice na tom polju. Me|u
tim, ovo je dovelo do pravne nejednakosti, po{to je pozicija potraìoca nacionali
zovane imovine zavisila isklju~ivo od dobre volje odre|enih op{tina.
Dono{enjem Zakona o restituciji crkvene imovine i imovine verskih organi
zacija 2006, Srbija je dala odli~nu osnovu zakonitim potraìocima nacionalizovane
imovine da pokrenu tu`bu protiv Srbije pred Sudom za ljudska prava u Strazburu,
zbog diskriminacije razli~itih grupa u Srbiji. Po{to postoji realna mogu}nost da
}e desetine hiljada gra|ana Srbije dobiti slu~ajeve protiv Srbije u Strazburu, to bi
ozbiljno moglo ugroziti {anse za pridruìvanje Srbije Evropskoj uniji. Osim toga,
mnoge me|unarodne institucije i udruènja su zbog ovoga ve} po~ela da upu}uju
o{tre kritike na ra~un Srbije, uklju~uju}i izve{taje EU o napretku Srbije za 2007.
i 2008. godinu, kao i izve{taje nevladine organizacije Freedom House za 2007. i
2008, pod nazivom “Zemlje u tranziciji”.
Klju~ne re~i:
Srbija, restitucija, diskriminacija, Sud za ljudska prava, perspekti
va Srbije u EU
U literaturi i istorijskoj svesti Srba nastanak novovekovne srpske dr
àve vezuje se za Prvi i Drugi srpski ustanak. Tvrdi se da se srpski narod
59
Hereticus, 1-2/2009
vratio na pozornicu evropskih naroda i dràva ovim ustancima, odnosno
tzv. Srpskom revolucijom. Pa`ljiva analiza, me|utim, ukazuje da je Srbija
postepeno i mukotrpno postajala evropska dràva, i da je put od turske
provincije ka evropskoj zemlji i{ao te{ko ne samo zbog spoljnopoliti~kih
okolnosti, ve} pre svega zbog neophodnih unutra{njih reformi potrebnih
da bi jedna dràva mogla da se smatra evropskom. Tako su moderne usta
nove po~ele da se naziru u Srbiji ne pre sredine tridesetih godina, a Kne
èvina Srbija po~ela je da dobija obrise evropske dràve tek dono{enjem
Srpskog gra|anskog zakonika 1844. i uvo|enjem vi{estepene sudske vla
sti. Klju~na novina koja je postignuta ovim pravnim reformama bila je za
{tita privatne svojine. Prethodno stvar volje ili zlovolje vladara, privatna
svojina postaje ure|ena ovim reformama, ~ime Srbija po~inje da se evro
peizuje i ~ime za vladavine ustavobranitelja kre}e prvi talas modernizaci
je u Srbiji. Dakle, od samih po~etaka pitanja modernizacije, evropeizacije
i za{tite svojinskih prava bila su nerazlu~ivo povezana.
Dolaskom komunista na vlast u Srbiji i Jugoslaviji 1944/45. godine
stvara se komunisti~ka Jugoslavija, koja do 1948. postaje, prema re~ima
Zbignjeva Bèìnskog i Karla Fridriha, “najkomunizovaniji sovjetski sa
telit”.1 Iako je Kraljevina Jugoslavija imala jedno od naprednijih radnih
zakonodavstava u Evropi, komunizacija i sovjetizacija Jugoslavije je zna
~ila bespogovorno preslikavanje sovjetskog modela i uvo|enje totalitar
nog komunisti~kog poretka. Tako u politikolo{kom pogledu 1944. u Srbi
ji nastaje samo zamena jednog totalitarizma drugim, nacisti~ki totalitarni
poredak zamenjuje komunisti~ki totalitarni poredak. @alosna je ~injeni
ca da je komunisti~ka Jugoslavija nastavila ~ak i sa praksom koncentra
cionih logora sve do sredine pedesetih. U njima su se na{li predstavnici
nepoèljnih manjina, a kasnije zastupnici nepoèljne ideologije. Od 1949.
do 1955. nije ru{en staljinizam u Jugoslaviji kako se to u~ilo u jugosloven
skim {kolama. Naprotiv, nastupio je “staljinizam bez Staljina”, kako je to
pronicljivo primetio poznati istori~ar Stevan Pavlovi}.2
Posmatrano iz vizure ljudskih prava, prvih deset godina komuni
sti~ke vlasti predstavljali su zlo~ina~ki poduhvat preduzet sa ciljem da se
ljudska prava u Srbiji potpuno elimini{u i da svemo}ni policijskopartijski
aparat totalitarne dràve preuzme svu vlast.
U uslovima kada ljudski ìvot nije zna~io ni{ta nije nikakvo ~udo
{to je drugo osnovno ljudsko pravo – svojina izgubilo bilo kakav zna~aj.
Nasle|e komunisti~kog i Brozovog terora i te{ko breme totalitarizma svr
stava Jugoslaviju u istu kategoriju sa ostalim komunisti~kim zemljama is
1
2
60
Carl J. Friedrich and Zbigniew K. Brzezinski, Totalitarian Dictatorship and Autocracy (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1965), str. 363.
K. Pavlowitch, Yugoslavia (New York – Washington: Praeger Publishers, 1971),
str. 211–222.
to~ne Evrope. Nasuprot tome, komunisti~ka vrhu{ka je zamaglila svoje
zlo~ine iz prvih deset godina vladavine tvrdnjama o “jedinstvenom jugo
slovenskom putu u socijalizam”. Jugoslavija i Srbija nikada nisu bile toli
ko udaljene od Evrope kao u razdoblju od 1945. do 1949. i tokom devede
setih godina pro{log veka.
Me|utim, u Srbiji je na delu politika namernog nesuo~avanja sa zlo
~inima od 1944. do 1955. O ovim zlo~inima, istina, danas moè slobodno
da se pi{e, ali je stanje daleko od uvida postignutih u Sloveniji, gde se po
seban parlamentarni odbor bavio otvaranjem masovnih grobnica iz vreme
na komunisti~kih zlo~ina. Tek krajem 2008. Specijalno tuìla{tvo za ratne
zlo~ine Srbije najavilo je mogu}nost istraìvanja jedne masovne grobnice
u isto~noj Srbiji. U Beogradu, nasuprot tome, gra|ani i dandanas hodaju,
{etaju se i igraju fudbal nad masovnim grobnicama iz 1944. Topografija
komunisti~kih zlo~ina iz 1944. danas je u Beogradu potpuno poznata, ali
je jasna i politika dràve da izbegava da se bavi ovim pitanjem.
Ovakvo te{ko istorijsko i pravno breme totalitarizma zahteva od
Srbije suo~avanje s totalitarnom pro{lo{}u pre svega kroz povezani niz
zakona o otvaranju dosijea tajne policije, rehabilitaciji i restituciji. Nema
su{tinske rehabilitacije bez otvaranja dosijea tajne policije, niti moè biti
prave restitucije bez valjane rehabilitacije. Povratak u evropsku porodicu
naroda nemogu} je bez suo~avanja s totalitarnim pro{lo{}u i bez dono{e
nja ovih zakona.
Istrajavanje Evropske unije na tome da je ona zajednica vrednosti
ostavlja malo prostora za nesuo~avanje s totalitarnom pro{lo{}u. Kopen
ha{ka merila iz juna 1993. jasno odre|uju da svaka zemlja kandidat koja
èli da postane deo evropskih zajednica mora prvo da postigne “stabil
nost ustanova, zajem~enje demokratije, vladavinu prava, ljudska prava i
po{tovanja manjina i njihovu za{titu”. Jasno je da vladavine prava i za{ti
te ljudskih prava nema bez za{tite svojinskih prava, pa samim tim nema
ni ulaska u EU bez dono{enja op{teg zakona o restituciji.
Koliki je iznos obaveze restitucije?
Premda su razlozi za nepostojanje zakona o restituciji imovine gra
|ana duboki i odnose se prevashodno na nedostatak konsenzusa oko ko
munisti~kog nasle|a, i zlo~ina~kog karaktera dela tog nasle|a, kao i na
mo}ne lobije gra|evinske mafije, u medijskom pogledu plasiraju se razne
proizvoljnosti koje imaju za cilj da upla{e doma}e javno mnjenje u pogle
du restitucije. Ove laì mogu da imaju posebno plodno tle u uslovima svet
ske ekonomske krize.
Jedan od glavnih povoda sna`nog otpora prema restituciji u Srbiji
predstavljaju preterane procene ukupnih obaveza koje bi pale na dràvu Sr
61
Hereticus, 1-2/2009
biju u slu~aju restitucije, kao i nepoznavanje strukture imovine koja treba
da se vrati. U neumerenim procenama pojedini publicisti, pa ~ak i stru~nja
ci, i{li su i do iznosa od 200 milijardi evra. Ovde èlimo da ispitamo osno
vanost takvih tvrdnji na osnovu raspoloìvih ekonomskim pokazatelja koji
se odnose na Kraljevinu Jugoslaviju, kao i na dana{nju Srbiju.
Vode}i ekonomski istori~ar i stru~njak za noviju svetsku ekonom
sku istoriju, [vajcarac Pol Berok (Paul Bairoch, 1930–1999), dao je pre
gled kretanja bruto nacionalnog proizvoda u odabranim zemljama sveta,
uklju~uju}i i Srbiju/Jugoslaviju za razdoblje 1800–1975. Prema njegovim
procenama, Kraljevina Jugoslavija je imala BNP od 339 ameri~kih dola
ra 1938. godine izraènih u dolarima iz 1960. koji su se dugo koristili kao
obru~anska osnova u ekonomskoj istoriji.3 Taj iznos je posle Drugog svet
skog rata rastao da bi 1973. dostigao 1.182 ameri~ka dolara.4
Rast ukupnog dru{tvenog proizvoda (DP) od 1973. do 1989. je, iz
raèn u cenama iz 1972, iznosio za Jugoslaviju 54,65% (tj. sko~io je sa
25.768.000 dinara 1973. na 39.850.000 za 1989). Za Srbiju bez SAP je, u
istom razdoblju, rast iznosio 59,7% (sa 6.376.000 za 1973, na 10.182.000
za 1989), a za SAP Vojvodinu 49% (sa 2.763.000 za 1973, na 4.117.000 za
1989), odnosno u proseku za Srbiju bez KiM rast DPa je, u ovom razdo
blju, bio 56,46% (sa 9.139.000 1973, na 14.299.000 1989).5 Rast DPa ovde
uzimam kao aproksimaciju za rast BDPa. Pri tome Berokove podatke o
BNPu (GNP) uzimamo kao skoro istovetne BDPu (GDP) u predmet
nom razdoblju.
U istom razdoblju broj stanovnika Srbije, bez KiM, se prema proce
nama Statisti~kog zavoda promenio sa 7.288 miliona u 1973. na 7.894 mi
liona u 1989. godini. Dakle porastao je u predmetnom razdoblju za 8,3%.
Mogu}e je da je ova stopa rasta bila ne{to nià, jer je u ovom razdoblju
postojao mehani~ki odliv izazvan odlaskom tzv. privremenih radnika u
inostranstvu, a isti su popisivani na popisima stanovni{tva i ulazili i u de
mografske projekcije, iako nisu vi{e bili u zemlji. Zanemaruju}i ovaj fak
tor, konstatujemo da je BDP po glavi stanovnika sko~io u istom razdoblju
(1973–1989) za 44,5% (156,46% /108,3%). Sada kona~no moèmo da izra
~unamo da je BDP sko~io sa oko 340 dolara 1938. na 1.850 dolara 1989.
(naravno sve izraèno u dolarima iz 1960). Dakle re~ je o skoku od 5,5 pu
ta. Da bismo dobili stanje pred po~etak isto~noevropske tranzicije, doda
}emo u stope kretanja BDPa podatak o kretanju BDPa za 1990, kada je
3
4
5
62
Paul Bairoch, “Europe’s Gross National Product: 1800–1975”, The Journal of
European Economic History, vol. 5, No. 2 (Fall 1976), str. 297.
Ibid., str. 307.
Statisti~ki godi{njak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd 1991. godine,
str. 417.
beleìo pad od 8,9%. Tako dolazimo do 1.685 dolara ili do iznosa koji je
4,96 puta ve}i od onog iz 1938.
Me|utim, Srbija beleì strahovit pad BDPa u razdoblju od 1991. do
2000. godine. Slede}a tabela daje broj~ani iskaz kolebanja BDPa Srbije u
ovom razdoblju, pri ~emu je 1990. uzeta sa indeksom 100.6
God. ‘90
% 100
‘91 ‘92 ‘93 ‘94 ‘95 ‘96 ‘97 ‘98 ‘99 ‘00
88.4 63.7 44.1 45.2 48.0 51.7 56.9 58.0 47.6 49.9
Kao {to se vidi, od 1990. do 2000. BDP Srbije je pao za 50%, {to
zna~i da je u odnosu na 1938. i dalje bio ve}i skoro 2,5 puta. Od 2001. te~e
postojan rast BDPa Srbije, koji bi, prema podacima Republi~kog zavoda
za statistiku Srbije, izgledao ovako:
God.
%
‘90
100
‘00
49.9
‘01
52.3
‘02
54.5
‘03
55,9
‘04
60,5
‘05
64,3
‘06
68
‘07
73,1
‘08
77,4
Dakle, stanje krajem 2008.7 je da je BDP Srbije po glavi stanovnika
ve}i 3,84 puta nego 1938. [to se ti~e ukupnog BDPa, Centralna Srbija je
1931. godine imala 3,5 miliona stanovnika, a Vojvodina 1.740 hiljada, da
kle ukupno 5.240 hiljada. Uz prose~ni rast stanovnika od 12,5% na deseto
godi{njem nivou, ovaj broj je do 1941. narastao na oko 5,9 miliona, ili oko
80% sada{njeg stanovni{tva centralne Srbije i Vojvodine. To zna~i da je
ukupan BDP Srbije ve}i oko 4,8 puta nego 1938. (3,84/0,80).
Dvadeseti vek predstavljao je razdoblje izuzetnog rasta svetskog
BDPa. Zato je tokom ovog veka, na globalnom nivou, do{lo do rasta ap
solutnog nivoa stvarnih prihoda po glavi stanovnika od tri to ~etiri puta.8
Posebno visok stepen rasta zabeleìle su mnoge zemlje u razvoju, uklju~u
ju}i i komunisti~ku Jugoslavije, i gotovo sve komunisti~ke zemlje isto~ne
Evrope, u razdoblju 1950–1973. Odatle dolazi i vi{estruko vi{i BDP Srbije
danas nego pred Drugi svetski rat, {to je odlika i svih drugih balkanskih
zemalja. Iz navedenog proizlazi da je mogu}nost restitucije u svim balkan
skim zemljama, a ne samo u Srbiji, bila sasvim realna i u skladu sa ekonom
skom snagom tih dràva tokom devedesetih. Zato su sve druge zemlje i
donele zakon o restituciji, a izgovori da Srbija to ne moè ekonomski da
podnese predstavljaju apsurd. Kada bi to bilo ta~no, logi~no bi moralo da
se postavi pitanje kako je Bugarska mogla da donese valjan zakon u ovoj
6
7
8
Tabela je napravljena na osnovu: Transition Report 2003. Integration and Regional Cooperation (London: European Bank for Reconstruction and Development,
November 2003), str. 56.
Za 2008. data je procena po kome je rast BDPa bio 5,9%.
Robert Skidelsky, “The Growth of a World Economy”, in Michael Howard and
Wm. Roger Louis, The Oxford History of the Twentieth Century (Oxford: Oxford
University Press, 1998).
63
Hereticus, 1-2/2009
oblasti sa BDPom po glavi stanovnika koji je po~etkom tranzicije bio
znatno manji od srpskog, a koji je i danas ne{to niì.
înjenica da je nominalni BDP Srbije danas skoro pet puta ve}i od
onog iz 1938. (poslednja godina pred izbijanje Drugog svetskog rata) ve
oma je zna~ajna pri odre|ivanju mogu}nosti restitucije. Zemlja koja ima
pet puta ve}i BDP u odnosu na zemlju koja je bila predmet nacionalizacije
svakako da ima realne mogu}nosti da obavi restituciju ili kompenzaciju,
i to u potpunosti i pravi~no. Pogotovo jer se ovde ni izbliza ne radi o svoj
privatnoj imovini koja je postojala na teritoriji Srbije pred Drugi svetski
rat, a jo{ manje o ukupnoj tada{njoj imovini Srbije. Ova bitno umanjena
potraìvanja dolaze iz slede}ih razloga:
1. deo imovine nije ni bio u privatnom vlasni{tvu 1940, ve} u vlasni
{tvu dràve;
2. deo poljoprivrednog zemlji{ta do 10 hektara povr{ine po vlasni
ku nije ni nacionalizovan od strane komunisti~kih vlasti u Jugo
slaviji;
3. naknada imovine nacionalizovanih stranih preduze}a iz zapadnih
zemalja je bila predmet me|udràvnih sporazuma komunisti~ke
Jugoslavije i zapadnih zemalja i zato ona nije predmet restitucije,
a komercijalna pravna lica i nisu predvi|ena u nacrtima zakona
kao korisnici denacionalizacije;
4. deo imovine fizi~kih lica koja su bila strani dràvljani bio je pred
met me|udràvnih sporazuma komunisti~ke Jugoslavije i stranih
dràva i zato i ona nije predmet restitucije, {to je i nagla{eno u
~lanu 16, stav 3 nacrta Zakona o denacionalizaciji, usvojenog 10.
maja 2007. na sednici Vlade Srbije;
5. na osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i gra|evin
skog zemlji{ta iz 1958. izuzet je iz nacionalizacije odre|eni stam
beni fond i to u obimu od dva dvosobna stana po vlasniku;
6. izvr{ena je delimi~na restitucija nacionalizovanog poljoprivred
nog zemlji{ta tokom devedesetih godina.
7. broj zahteva za povra}aj imovine podnet na osnovu Zakona o
evidenciji daleko je manji od onog koji je procenjivan, jer mno
gi naslednici biv{ih vlasnika nemaju nikakvu dokumentaciju ili
nisu zainteresovani da u~estvuju u procesu restitucije. Osim to
ga, deo podnetih zahteva ne moè da bude realizovan jer potra
ìoci nemaju nikakvu ili gotovo nikakvu dokumentaciju ili ~ak
potraùju imovinu koja nikad nije bila u njihovom vlasni{tvu ili
vlasni{tvu njihovih predaka. Republi~ka direkcija za imovinu je
samo evidentirala potraìvanja, a nije ulazila u zasnovanost zahte
va. Zato spisak evidentiranih “starih vlasnika” predstavlja samo
spisak èlja, a ne nu`no i spisak lica koja }e mo}i da budu obe{te
64
}ena na osnovu Zakona o restituciji kada bude donet. Ekspert
za ovu oblast dr Milan Parivodi} procenio je u julu 2007. da }e
20–30% svih zahteva biti neosnovano;
8. zna~ajan broj objekata, i ogromna koli~ina zemlji{ta, i dalje su
u dràvnom vlasni{tvu;
9. mogu}e je izvr{iti nadoknadu istom vrstom nekretnine, ali na
drugom mestu.
Svaka od prvih sedam stavki zna~ajno smanjuje ukupan obim resti
tucije, a osma i deveta stavka smanjuju obim nov~ane nadoknade.
Hronologija obe}anja
Ponovnim uvo|enjem vi{estrana~kog sistema 1990. godine zna~ajan
broj stranaka uvrstio je u svoj program i denacionalizaciju, a posebno tada
najja~a opoziciona stranka Srpski pokret obnove. Isto tako, u programima
Demokratske stranke Srbije, ali i u najavama Demokratske stranke, dena
cionalizacija je bila jedno od va`nih obe}anja tokom devedesetih. I Srpska
radikalna stranka je obe}avala denacionalizaciju sve dok nije formirala
zajedni~ku vladu sa SPSom. Najugledniji nau~ni skup pravnika u zemlji
– Kopaoni~ka {kola prirodnog prava, imala je vi{e temata o restituciji to
kom devedesetih godina, a u decembru 1995. predstavljen je prvi Nacrt
zakona o restituciji, koji je izradio advokat Vladimir Todorovi}.
Posle demokratskih promena 2000. godine obnovljen je rad na izra
di zakona o restituciji, ali bez ikakvih konkretnih rezultata. Ministarstvo
pravde Srbije angaòvalo je dve radne grupe po~etkom 2002. godine. Ove
grupe su predstavile nacrte Zakona o restituciji i obe{te}enju i Zakona o
vra}anju imovine crkvama i verskim zajednicama. Nijedan od nacrta nije
oti{ao u dalju proceduru. Po~etkom 2003, novi Nacrt zakona o restituciji
uradio je Centar za unapre|enje pravnih studija za potrebe Ministarstva
finansija Srbije, ali ni ovaj nacrt nije u{ao u dalju proceduru.
Tek dolaskom na vlast vlade dr Vojislava Ko{tunice do{lo je do
pomeranja ovog pitanja sa mrtve ta~ke. Tre}a postoktobarska vlada Re
publike Srbije (Ko{tunicaLabus) obrazovala je jo{ 2. septembra 2004.
osmo~lanu komisiju za pripremu radnog teksta Nacrta zakona o vra}anju
oduzete imovine i obe{te}enju za oduzetu imovinu. Stavom 8. ove odlu
ke precizirano je da Komisija ima da zavr{i rad na pripremi radnog teksta
Nacrta zakona do 31. oktobra 2004.9 Od svega toga, me|utim, nije bilo ni
{ta. Umesto Nacrta zakona ova vlada je pristupila evidentiranju imovine
kao prethodnom koraku. Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete
imovine donet je 2005. godine.10
9
10
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 100 (3. septembra 2004), str. 3.
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 45 (2005).
65
Hereticus, 1-2/2009
Dok su u vladi inicijativu za dono{enje ovog zakona nosili ministri
iz DSSa, a posebno dr Milan Parivodi}, u Narodnoj skup{tini inicijativu u
ovoj oblasti su nosili predsednik Skup{tine Predrag Markovi} i predsednik
Odbora za privatizaciju, advokat Nikola Novakovi}, obojica iz G17 plus.
Odbor za privatizaciju doneo je 29. avgusta 2006. godine Predlog prepo
ruke Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju, koji sadrì slede}i
logi~an zaklju~ak: “Nakon dono{enje Zakona o prijavljivanju i evidenti
ranju oduzete imovine i Zakona o vra}anju (restituciji) imovine crkvama
i verskim zajednicama, Odbor za privatizaciju konstatuje da je neophod
no obustaviti neosnovano zapo~ete prodaje subjekata privatizacije koji se
sastoje isklju~ivo ili prete`no od nacionalizovane imovine, naro~ito hote
la.”11 Izli{no je pomenuti da se Agencija za privatizaciju nije ni osvrnula
na ovu preporuku mati~nog odbora Narodne skup{tine.
Ova ista vlada se, tek po raspisivanju vanrednih parlamentarnih iz
bora, kada je ve} bila samo tehni~ka vlada, setila da “preliminarno podr
ì” Nacrt zakona o denacionalizaciji, a i ovo je u~injeno na naro~ito zauzi
manje jednog ~lana vlade, dr Milana Parivodi}a, koji je i stajao iza ovog
nacrta. “Preliminarna podr{ka” je data na sednici odlaze}e vlade Srbije
10. maja 2007. godine. Kona~no, po osnivanju ~etvrte postpetooktobarske
vlade (Ko{tunica\eli}), Nacrt zakona o denacionalizaciji je stavljen na
javnu raspravu u septembru sa ciljem da tekst tog Nacrta bude dostavljen
vladi na razmatranje u novembru 2007. Me|utim, do ovoga nije do{lo i
raspisani su novi izbori u martu 2008. godine. Od tada ovo pitanje stagni
ra i samo se povremeno aktuelizuje u javnosti.
Dodatni paradoks leì u tome da je obe}anje da }e Zakon o resti
tuciji biti donet do kraja 2007. vi{e puta izneo tada{nji ministar finansija
Mirko Cvetkovi}, koji je 2008. postao predsednik vlade Srbije. Budu}i da
je Ministarstvo finansija u vladi Ko{tunica\eli} bilo zaduèno za izradu
Zakona o restituciji, g. Cvetkovi} je bio u potpunosti upu}en u zna~aj ovog
zakona i najavio je i vreme njegovog dono{enja u vi{e navrata. Tako je u
julu 2007. izjavio: “Mi èlimo da zakon o restituciji bude usvojen na jesen,
ali, imaju}i u vidu iskustva sa krupnim zakonskim projektima, ne bismo bi
li razo~arani i ako bi njegova primena po~ela 2008. godine.”12 Razume se
da je raspisivanje izbora po~etkom 2008. moglo da posluì kao opravdanje
za odlaganje dono{enja zakona, ali je zato drugi deo 2008, kada je Mirko
Cvetkovi} postao premijer (od 7. jula 2008. godine nadalje), vreme u po
gledu zakona o denacionalizaciji protra}eno bez ikakvog obrazloènja.
Imaju}i sve ovo u vidu, odre|enje stanja u Srbiji u vezu sa autori
tarnom pro{lo{}u koje je dao prof. J. Trkulja nadnosi se nad srpske de
11
12
66
Odbor za privatizaciju Narodne skup{tine Republike Srbije, br. 06–2/146–06. od
29. avgusta 2006.
Blic, 29. juli 2007.
mokratske elite kao velika sramota. On smatra da je u Srbiji posle 2000.
godine na delu “ne diskontinuitet ve} kontinuitet sa autoritarnom vlada
vinom nepravne dràve.”13
Stanje nacionalizovane imovine u Srbiji,
vladavina prava i diskriminacija
Obe}anja koje su davale demokratske politi~ke stranke o tome da
}e im dono{enje zakona o restituciji biti prioritet pri dolasku na vlast ima
la su i odre|ene prakti~ne posledice. U èlji da iza|u starim vlasnicima u
susret, pojedine op{tine su parcijalno re{avale ovaj problem i tokom de
vedesetih i kasnije. Tokom devedesetih pojedine op{tine su u upravnom
postupku vra}ale imovinu pojedinim starim vlasnicima koji su bili ~lanovi
ili funkcioneri vode}ih politi~kih stranaka. Budu}i da tada nije postojala
Republi~ka direkcija za imovinu, ovako vra}ena imovina pre{la je u vla
sni{tvo starih vlasnika.
Od 2000. godine poslovni prostori pojedinih op{tina pona{ali su se
krajnje razli~ito prema starim vlasnicima. Predsednik skup{tine RS, tada
i v. d. predsednika Republike, Predrag Markovi}, pozvao je 2005. godine
op{tine da iza|u u susret starim vlasnicima gde god je to mogu}e, o~igled
no i sam dezinformisan da je pitanje dono{enje zakona o restituciji stvar
neposredne budu}nosti. Tako su u pojedinim slu~ajevima poslovni prosto
ri davali u zakup nacionalizovanu imovinu starim vlasnicima sa popustom
i do 95%. U drugim slu~ajevima davan je prioritet na tenderu starim vla
snicima, ali bez popusta, a u mnogim slu~ajevima nije se ni na koji na~in
izlazilo u susret starim vlasnicima. Kona~no, u odre|enom broju slu~aje
va, uz saglasnost Republi~ke direkcije za imovinu, poslovni prostori op
{tina vra}ali su pravo kori{}enja nekada{njim pravnim i fizi~kim licima.
Dakle, od vladavine prava i jednakosti starih vlasnika nema ni traga. “Sva
ko je pro{ao kako se sna{ao”, op{ta je ocena ovog parcijalnog re{avanja
problema restitucije u mo`da najosetljivijoj oblasti restitucije, u domenu
poslovnog prostora.
[tavi{e, Zakonom o vra}anju imovine crkvama i verskim zajednicama, koji je donet 2006, i koji se primenjuje od 1. oktobra 2006. stvorena je
jasna diskriminacija izme|u jedne kategorije pravnih lica (verske zajedni
ce) i fizi~kih lica za koje ne postoji pravni na~in da izvr{e restituciju. ^la
nom 18. potencijalno je izvr{ena i diskriminacija samih verskih zajednica
jednih prema drugima, jer je u slu~ajevima gde je obveznik Republika Sr
bija predvi|eno izdavanje obveznica, ali tek po dono{enju op{teg zakona
o vra}anju imovine. To zna~i da u zavisnosti od toga kolika obaveza pada
13
Jovica Trkulja, “Stranputice denacionalizacije u Srbiji”, Hereticus, vol. VI (2008),
str. 14.
67
Hereticus, 1-2/2009
na dràvu zavisi i postotak imovine koji se vra}a naturalno, odnosno iz
nos preostalog dela koji }e biti vra}en tek kada jednom bude donet op{ti
zakon o restituciji.
Ono {to je jo{ zna~ajnije, stupanjem ovog zakona na snagu, a ne do
no{enjem op{teg zakona o restituciji, dve godine posle dono{enja parcijal
nog zakona koji tretira ovu materiju, izvr{ena je diskriminacija svih onih
gra|ana koji su evidentirali imovinu u skladu sa ~l. 6. Zakona o prijavljiva
nju do 30. juna 2006. Ovo je jo{ jedna veoma lo{a vest za vladavinu prava
u Srbiji, ali je dobra vest za stare vlasnike jer otvara odli~ne izglede za tu
`bu protiv dràve Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Ovde je potrebno skrenuti pa`nju i na svetle primere u tretiranju
ove materija. Sve vlade posle 5. oktobra imale su u svojim redovima po
nekog ministra koji se posebno zalagao za restituciju. Postoji i odre|ena
sistemati~nost u re{avanju ovog pitanja, posebno u razdoblju 2005–2006.
Tako ~ak tri zakona najavljuju dono{enje zakona o restituciji. ^lan 9. stav
1. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine kaè: “Pravni
osnov i prava u pogledu vra}anja imovine ili obe{te}enja po osnovu odu
zete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak po
zahtevu za ostvarivanje prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje
za tu imovinu, uredi}e se posebnim zakonom.”14 Ista mogu}nost stavljena
je u izgled licima kojima je konfiskovana imovina na osnovu ~lana 8 Zakona o rehabilitaciji, koji je stupio na snagu 25. aprila 2006. godine.15 Drugim
re~ima, dràva Srbija se ovim ~lanom obavezala da }e biti donet Zakon
o restituciji, a isto je u~injeno ve} pomenutim ~l. 18. Zakona o vra}anju
imovine verskim zajednicama. Ovim trima zakonima stvorena su realna
o~ekivanja da }e zakon biti donet, tj. stvoren je jo{ jedan osnov za gra|a
ne koji su prijavili oduzetu imovinu za tu`bu sudu u Strazburu.
Zakon o restituciji i evropski izgledi Srbije
Iz navedenih primera se jasno vidi da je vladavina prava u Srbiji
naru{ena kada je u pitanju oblast re{avanja nacionalizovane imovine, a
da dràvi Srbiji preti realna i neizbe`na sramota da }e je desetine hiljada
gra|ana tuìti sudu u Strazburu sa velikim izgledima da sporove i dobiju.
Ukoliko se ovaj, najnepovoljniji scenario po dràvu Srbiju ostvari, jasno
je da bi dràvi koja bi izgubila desetine hiljada sporova bile osporene per
spektive ~lanstva u Evropskoj uniji za dogledno vreme. Uostalom, sli~an
problem ima i Turska, sa brojnim sporovima izgubljenim pred ovim su
dom zbog povrede ljudskih prava, {to dovodi u pitanje njenu sposobnost
da u|e u EU.
14
15
68
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 45 (2005).
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 33, 17. april 2006.
Pitanje dono{enja zakona o restituciji u ovom smislu postaje pita
nje kredibilnosti Srbije pred Evropskom unijom da zadovolji kopenha{ka
merila, tj. da uop{te postane ~lan EU. Drugim re~ima, Srbiji bez zakona
o restituciji, a ovde se mora dodati i zakona o otvaranju dosijea tajnih po
licija, te{ko da ima mesta u Evropskoj uniji.
Posle dono{enja zakona koji reguli{u nacionalizovanu imovinu ver
skih zajednica i evidenciju nacionalizovane imovine nestale su sve nedou
mice koje su postojale u vezi sa restitucijom. Kao ~lan Saveta Evrope od
2003. godine, Srbija je u me|unarodnopravnoj obavezi da se drì merila
koje je postavio Sud za ljudska prava u Strazburu, pa samim tim mora da
vodi ra~una o tome da izbegne svaki oblik diskriminacije razli~itih kate
gorija gra|ana. Pored toga, pomenutim zakonima re{ene su i sve druge
nedoumice. Kako isti~e prof. Vladimir Vodineli}, zakonima o evidenciji i
vra}anju imovine crkvama re{eno je pitanje primarnog oblika restitucije,
jer su oni postavili u Srbiji vra}anje oduzete imovine kao “standard oba
vezuju}i za pravno savladavanje autoritarne pro{losti i u pogledu imovine
oduzete drugim subjektima u vreme autoritarne vladavine”. Kao drugo,
obavezu da denacionalizacije mora biti dràva Srbija je sama sebi stvorila
dono{enjem Zakona o vra}anju imovine crkvama i verskim zajednicama
i Zakona o rehabilitaciji i evidenciji, ~ime je po prof. Vladimiru Vodine
li}u “sama stvorila veliko i pravno ~vrsto o~ekivanje denacionalizacije, i,
ujedno, pre{la ta~ku sa koje nema povratka”.16
Beskrajno odugovla~enje dono{enja Zakona o restituciji nije ostalo
neprime}eno od strane me|unarodnih organizacija i me|unarodnih udru
ènja za pra}enje ljudskih prava. Evropski parlament je 25. oktobra 2007.
godine usvojio preporuke za Evropski savet o odnosima izme|u Evrop
ske unije i Srbije na osnovu saop{tenja izvestioca za Srbiju Jelka Kacina.
U ta~ki 43. Evropski parlament “poziva srpske vlasti da usvoje, kao stvar
hitnosti, zakone o restituciji u skladu sa onim u drugim zemljama, koji
obezbe|uju nadoknadu stvarne cene kada je mogu}e, umesto vladinih ob
veznica”.17 Budu}i da je dosada{nja praksa bila da kada se jednom jedan
zahtev postavi, on ostaje na listi zahteva dokle god ne bude ispunjen, re
alno je o~ekivati da }e ubudu}e razna tela EU stalno da podse}aju nadle
`ne organe Srbije da moraju da donesu zakon o restituciji. I zaista, u izve
{taju o napredovanju Srbije za 2008. godinu, koji je u novembru 2008. ob
javila Komisija evropskih zajednica u odeljku o ekonomskim i socijalnim
pravima, apostrofirana je i ~injenica da u Srbiji nije doneta legislativa o
16
17
Vladimir V. Vodineli}, “Denacionalizacija: Veliko is~ekivanje izevsnog”, Hereticus, vol. VI (2008), str. 18–20.
No. P6 TA(2007)0482, http://www.europarl. europa. eu/sides/getDoc.do?type=TA&re
ference=P6TA2007–0482&language=EN&ring=A6–2007–0325
69
Hereticus, 1-2/2009
restituciji, kao i da se u me|uvremenu nastavila privatizacija nekih od na
cionalizovanih nekretnina.
Ugledna ameri~ka nevladina organizacija Fridom haus, koja prati
razvoj sloboda u svetu, konstatuje u izve{taju za zemlje u tranziciji za 2008.
godinu da je tokom 2007. godine Agencija za privatizaciju “nastavila da
prodaje nekretnine koje su nacionalizovane tokom razdoblja komunizma
uprkos ~injenici da su njihovi prethodni vlasnici ili naslednici zvani~no evi
dentirani 2005–2006. u skladu sa Zakonom o evidentiranju nacionalizova
ne imovine”.18 Iz svega navedenog se vidi da se bahato pona{anje srpskih
vlasti, tj. svih vlada Srbije od 2000. godine do danas, a posebno kada je u
pitanju sada ne samo nacionalizovana imovina, ve} i evidentirana naciona
lizovana imovina, na{lo u fokusu i EU i svetskih nevladinih organizacija
i da ugled dràve Srbije kada je u pitanju po{tovanje ljudskih i svojinskih
prava moè samo da se dalje naru{ava beskona~nim odlaganjem dono{e
nja op{teg zakona o denacionalizaciji.
Jasno je da je, u ovom kontekstu, dono{enje op{teg zakona o resti
tuciji sada ne samo pravna obaveza, koju je uostalom dràva Srbija sama
sebi stvorila, ve} i politi~ka obaveza u procesu evropskih integracija, ali
isto tako i vrednosna obaveza ukoliko Srbija èli da postane deo Evrop
ske unije definisane kao zajednica vrednosti.
Slobodan G. Markovich
SOCIAL IMPORTANCE OF PROPERTY RESTITUTION
AND EUROPEANISATION OF SERBIA
Summary
Development of property rights represented a key point in modernization
of Serbia in the 19th century. However, with the victory of communists in 1944 in
Serbia a systematic violation of human and property rights was undertaken.
Since the reestablishment of multiparty system in Serbia in 1990 first op
position parties and then parties in power since 2000 promised speedy enactment
of a law on restitution. Yet, by the end of 2008 Serbia remained the only country
in SEE without such a law. The main complaint has been that Serbia could not
financially sustain a burden that would be produced by such a law. Yet, presen
ted analysis clearly indicates that financial capacities of present Serbia are much
better than of Serbia in 1940s when nationalization was undertaken. Thus GDP
of Serbia was in 2008 almost 5 times higher than in 1940 which clearly indicates
18
70
Jeannette Goehring, Nations in Transit 2008. Democratization from Central Europe
to Eurasia (New York, Washington, Budapest: Freedom House, 2008), p. 505.
capability of current state to meet requests related to restitution. Moreover huge
portions of property have either never been nationalized in Serbia or for various
reasons will not be the subject of restitution.
Some municipalities tried to help their citizens whose property has been
nationalized by offering them various concessions in this field. This has, however,
led to legal inequality since the position of claimants of nationalized property de
pended purely on a good will of particular municipalities.
By enacting the law on the Restitution of Church property and property
of religious organizations in 2006 Serbia has given excellent grounds to legal clai
mants of nationalized property to initiate a lawsuit against Serbia at the Court of
Human Rights in Strasbourg based on discrimination of different groups in Ser
bia. Since there is a real possibility that tens of thousand of Serbian citizens will
win cases against Serbia in Strasbourg this could severely limit Serbia’s chances
for EU accession. Furthermore, many international bodies and associations have
already begun to severely criticize Serbia in this field including EU reports on the
progress of Serbia for 2007 and 2008 and Freedom House reports 2007 and 2008
entitled Nations in Transit.
Key words:
Serbia, restitution, discrimination, Court of Human Rights, EU
prospects of Serbia
Bo{ko Risimovi} – Bojadìjska tezga, 1952.
71
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
UDK 316.343:[343.261052:321.64(497.1)"1945/1985";
323.281(497.1)"1945/1985"
Sr|an Cvetkovi}
Institut za savremenu istoriju, Beograd
Struktura politi^kih oSu\enika
u Srbiji i jugoSlaviji 1945–1985
Rezime: Rad se bavi analizom strukture politi~kih osu|enika u Srbiji i Ju
goslaviji u periodu 1945–1985. Akcenat je stavljen na me|uzavisnost faktora spolj
ne i unutra{nje politike kao i na njihov uticaj na intenzitet politi~ke represije ali
i strukturu osu|enih lica. Nacionalni i socijalni sastav osu|enih lica zbog politi~
kih delikata vremenom se menjao, kao i broj osu|enih po republikama u SFRJ u
skladu sa sloènim i zapletenim politi~kim faktorima, kroz smenjivanje perioda
“~vrste” i “meke” ruke i uz razne nacionalne, verske, ideolo{ke i druge simetrije
polit~kog progona.
Klju~ne re~i:
struktura politi~kih osu|enika, politi~ki osu|enici, KP domovi, in
tezitet politi~ke represije, Komunisti~ka partija
“Krvna slika” osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji od 1945. do 1985. uka
zuje i na najve}e oblike otpora i na probleme i isku{enja na koje su revo
lucionarne vlasti nailazile u ostvarivanju svog politi~kog koncepta (tzv.
represija prema gore). Broj i struktura onih s druge strane re{etaka, naro
~ito onih osu|enih za politi~ke delikte, posmatrana u {irem vremenskom
rasponu, re~ito govori o promenljivosti kaznene politike u skladu sa slo
ènim spoljnim i unutra{njim politi~kim faktorima, kao i stepenu otpora
komunisti~kom reìmu u Srbiji i drugim republikama SFRJ.
Na uzorku u KPD Zabela i Sremska Mitrovica i delimi~no drugih
zatvora, na osnovu dostupnih statisti~kih i drugih izvora, poku{ali smo da
uo~imo promene u strukturi osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji izme|u 1945.
i 1985. U Zabeli pre rata kazne obi~no nisu izdràvali politi~ki krivci. Oni
su robijali u Sremskoj Mitrovici, Lepoglavi i Mariboru. U Zabelu su re
volucionarni komunisti slati samo na kra}i period da bi ih reìm razbio.
Zbog sku~enosti kapaciteta i ogromnog broja politi~kih zatvorenika, ovi
su ~inili u prvim godinama posle rata vi{e od 80% zatvorske populacije.1
Struktura politi~kih zatvorenika bila je heterogena, menjala se tokom go
1
72
Arhiv KPZ Zabela, Mati~ne knjige zatvorenika II-VI.
Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985
dina, odre|ena politi~kim trenutkom, potrebama revolucije, a kasnije sa
moupravnog socijalisti~kog dru{tvenog razvoja.
Metodom slu~ajnog uzorka u odre|enim vremenskim periodima
do{li smo do slede}e slike zatvorske populacije u KPD Zabela u prvim
godinama posle rata:
1. Struktura osu|enika u KPZ Zabela 1945–1949.2
1949.
1945.
1.dezerteri
2. kolabor.
3. jatakov.
4. otkup.
5. nep. prop.
6. ileg.emig.
7 priv. sab.
1945
153
19
60
6
39

1946 1947 1949
15
6
7
12
22
2
72
33
20
14
6
86
33
32
55

19
5

20
10
(Napomena: Podaci su dobijeni me
todom slu~ajnog uzorka iz decem
bra 1945., 1946., 1947. i 1949.)
Iz priloènog uo~avamo da su me|u zatvorenicima tokom 1945–
1946. dominirali dezerteri, kolaboracionisti i jataci preostalih ~etni~kih odmetnika. Znatan broj ljudi je osu|en zbog dela neprijateljske propagande,
ugroàvanja dru{tvenog poretka, {pijunaè u korist Zapada i sli~nih dela
protiv dràve u vremenu kada se reìm u~vr{}ivao. Novina 1947. bio je po
ve}an broj osu|enih za ilegalnu emigraciju i privrednu sabotaù (godina
u kojoj je usvojen petogodi{nji plan). Kona~no 1949. godina je obeleèna
ogromnim porastom seljaka – kukuruzara3 usled intenziviranja kampanje
kolektivizacije i prinudnog otkupa. Prema statistici, samo je kroz Zabe
lu pro{lo preko 15.000 kukuruzara u periodu 1945–1951. (skoro 40% od
2
3
Isto.
B. Peki} navodi u se}anjima iz zatvora slede}u tipologiju zatvorskih osu|enika:
kolaboracionisti, neprijatelji iz gra|anskog rata, {pijuni, antikomunisti~ke orga
nizacije, “kukuruzari”, saboteri ({pekulanti) i kriminalci.– B. Peki}, Godine koje
su pojeli skakavci III, 153–165; Audio dokument: Intervju Dragog Stojadinovi}a
Borislavu Peki}u, London 1974.
73
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
svih) i preko 9.000 kroz S. Mitrovicu. Posle 1948. godine u porastu je bio
broj osu|enika zbog neprijateljske propagande i {pijunaè, ali ovog puta
vi{e u korist SSSRa. Prilikom tuma~enja strukture zatvorenika ipak tre
ba imati u vidu da su najvi|eniji politi~ki zatvorenici bili rezervisani za ka
znionu u Sremskoj Mitrovici.
Od sredine {ezdesetih po~eli su na robiju u KPZ Zabelu sve vi{e
da pristiù robija{i novog kova, osu|eni za klasi~an kriminal, saobra}aj
ni prestup, zlo~ine i nemoralno pona{anje raznih vrsta, predstavnici jed
nog novog pokolenja koje je sve vi{e bilo apoliti~no.4 Po jednom uzorku
iz KPD Zabela, socijalna struktura polovinom {ezdesetih je slede}a: rad
nika 64, seljaka 45, slu`benika 30, bez zemlja{a 13; a po poreklu iz grada
76, sa sela 76 lica.5
[to se ti~e socijalne strukture politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugo
slaviji u samoupravnom socijalizmu, jo{ uvek nedostaju dublja istraìva
nja, ali je na prvi pogled uo~ljivo da su me|u disidentima i politi~kim osu
|enicima dominirali mla|i ljudi, predstavnici kulturne elite (knjièvnici,
reìseri, re|e glumci). zatim nau~ne elite, mahom humanisti~kih nauka
(pravnici, filozofi sociolozi...). Ipak najve}i je udeo studenata, pre svega
dru{tvenih nauka (sociologija, filozofija, politikologija), zatim naro~ito
advokata i sve{tenika, re|e ekonomista i drugih profesija. Primetno je na
nivou cele Jugoslavije da se sedamdesetih i osamdesetih jezgro opozicije
ipak formira oko klubova knjièvnika i studentskih udruènja i ~asopisa.
Tako je prema zvani~nim podacima krajem {ezdesetih i po~etkom sedam
desetih jedan politi~ki osu|enik dolazio na samo 3.200 studenata, 4.500
samostalnih poslodavaca, 7.000 stru~njaka ili umetnika, ali na ~ak 40.000
~inovnika ili 60.000 poljoprivrednika.
Selja~ke i radni~ke mase (za razliku npr. od Poljske i Isto~ne Nema~
ke, gde se beleè veliki radni~ki nemiri 1953., zatim 70tih i 80tih) osim
retkih izuzetaka dràle su se rezervisano pa i nezainteresovano za politi~
ka gibanja. Seljaci su jedino ozbiljniji otpor pruìli kad im je vlast udarila
na zemlju tokom kampanje otkupa i kolektivizacije 1948–1953. Uz seljake
najpasivniji su bili dràvni ~inovnici, koji su uìvali na “dràvnim jaslama”,
~uvaju}i svoje ugodne pozicije. @ene su relativno slabo zastupljene me|u
politi~kim osu|enicima i njihov procenat se pedesetih uglavnom kre}e od
35% na Kosovu, preko oko 10% u Hrvatskoj i Bosni, pa do 1520% u em
nacipovanijim delovima SFRJ, kao {to je Slovenija. U Srbiji prose~no oko
7%, na Kosovu 35%, u Vojvodini oko 9%. Udeo èna me|u politi~kim
osu|enicima u celoj SFRJ se ipak blago pove}ava sa oko 58 % pedesetih
4
5
74
Svedo~enje Mihajla Mihajlova autoru teksta, Beograd, 5. oktobar 2007.; R. Katunac,
Pogledaj gospode na drugu stranu, Na{a re~, Nju Jork 1978., 59, 73, 150–151.
Arhiv KPZ Zabela, Godi{nji izve{taj za 1966 godinu.
2. Udeo pojedinih socijalnih grupa u SFRJ u broju
osu|enih za krivi~na dela protiv naroda i dràve 1969–19726
poljop.
radnici
sam. poslodavci
zanat. -ugostitelji
~inovnici
stru~nj.-umetnici
nezaposleni
rukovodioci
penzioneri
doma}ice
studenti
ukupno
1969
67
76
12
19
7
24
12
2
5
42
42
321
1971
28
70
11
15
6
23
15
0
0
12
12
197
1972
174
152
46
58
17
53
103
0
43
25
25
697
1. osu|. na
60.000
10.000
4.500
9.500
40.000
7.000
3.800
?
32.000
?
3.200
50.000
i {ezdesetih na ne{to preko 10% sedamdesetih i osamdesetih. Tako su se
me|u poznatim studentskim disidentskim grupacijama po~ele sve ~e{}e
nalaziti i ène (studentkinja Jelka Kljaji} su|ena sa M. Nikoli}em i P. Im
{irevi}em 1973. godine zbog anarholiberalizma svakako je jedna od prvih
poznatijih javnosti). Udeo maloletnih lica u vr{enju krivi~nih dela protiv
naroda i dràve kretao se prose~no oko 3%, ali je bio znatno ve}i me|u
tinejdèrima u Hravtskoj, Bosni i na Kosovu, gde je dosezao i do 5%, a
u gotovo 80% slu~ajeva radilo se o delu raspirivanja verske i nacionalne
mr`nje (~l.119 KZ 1951.), neretko me|u navija~kim grupacijama na sport
skim priredbama (jedan od poslednjih je slu~aj grupe navija~a Crvene
Zvezde Ultras iz 1986).7
6
7
Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~ki godi{njak
Jugoslavije 1972, Beograd 1972, 520; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1973, Beo
grad 1973, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359.
grad 1959, 433; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~ki
75
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
Zanimljivo je ~ak i na osnovu nesavr{ene zvani~ne statistike posma
trati i analizirati kroz razli~ite vremenske periode, broj a naro~ito struk
turu, politi~kih osu|enika kako po republi~kom tako i po nacionalnom
klju~u. Ovakva analiza moè u mnogome da doprinese boljem razumeva
nju dru{tvenih i politi~kih procesa koji su kasnije predodredili raspad Ju
goslavije. Kosovo je uzeto u obzir zasebno kako bi {to bolje uhvatili ten
zije i dinamiku politi~kih i dru{tvenih doga|anja u ovoj ju`noj srpskoj po
krajini u odnosu na ostale delove SFRJ i Srbiju.
3. Broj krivi~no osu|enih za dela protiv naroda i dràve
u Jugoslaviji 1954–1983. po republikama:8
BIH
CG
HRV
MAK
SLO
SRB
KOS
SFRJ
1954
244
22
146
25
38
403
130
878
1956 1957 1958 1970 1972 1973 1974 1975 1978
230 144 104
74
189 406 314 203
65
12
13
9
0
5
11
17
11
6
159 125 93
64
442 328 326 328 176
69
26
14
28
6
14
16
14
9
61
31
13
3
18
20
33
20
21
249 186 116
48
55
120 145 142
94
39
58
18
14
4
27
37
53
7
780 525 357 232 715 899 851 736 371
1. osu|en prot. dr`. na h gra|ana
Bosna i Hercegovina
12295
19576
Crna Gora
20500
100000
Hrvatska
27000
9500
Makedonija
56000
283000
Slovenija
39000
83300
Srbija
17300
154545
Kosovo
6600
240000
SFRJ
19362
28000
godina
1954
1972
8
76
1983
70
14
165
27
11
237
160
524
57142
41428
31000
62000
172727
37900
9375
41900
1983
godi{njak Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije
1972, Beograd 1972, 520; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1973, Beograd 1973,
325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~ki godi{njak
Jugoslavije 1975, Beograd 1975, 546; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1976, 543;
Jugoslavije 1980, Beograd 1980, 588, Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1985, Beo
grad 1985, 613.; Rajko Danilovi}, Upotreba neprijatelja, Beograd 2004.
Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1956, Beograd 1956, 363; Statisti~ki godi{njak Ju
goslavije 1958, Beograd 1958, 427; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1958, Beograd
1959, 433; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~ki godi{njak
Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1972, Beograd
1972, 520; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1973, Beograd 1973, 325; Statisti~ki go
di{njak Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1975,
Beograd 1975, 546; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1976, 543; Statisti~ki godi{njak
grad 1980, 588, Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1985, Beograd 1985, 613.
4. Koeficijent udela pojedinih republika i Kosova u broju krivi~no osu|enih za
dela protiv naroda i dràve u odnosu na br. stanovnika 1954–57, 1972 i 1983.9
Globalna kretanja na osnovu gornjih dijagrama i tabela nam govo
re da se broj kao i struktura politi~kih osu|enika protokom vremena vrlo
dinami~no menjao. Pedesetih, naro~ito posle 1954., primat u broju politi~
kih osu|enika po glavi stanovnika gubi Crna Gora i uà Srbija, na ~ijoj je
teritoriji bilo najvi{e uhap{enih do 1953. (po liniji IBea i kulaka i do dve
tre}ine svih); sada je relativno najvi{e uhap{enih na Kosovu i to mahom
nezadovoljnih Albanaca. Tako|e je primetno pove}anje relativnog udela
Hrvatske i Bosne i Hercegovine, gde bi opet klju~ mogao da bude osetlji
vo nacionalno pitanje. Posle pada Rankovi}a i liberalizacije {ezdesetih,
dolazi do radikalnih promena – dok se udeo Kosova drasti~no smanjuje,
naro~ito od po~etka sedamdesetih, dolazi do ekspanzije broja delikata u
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i to najvi{e kroz raspirivanje rasne, ver
ske i me|unacionalne mr`nje. Srbija i Crna Gora tako|e beleè do kraja
sedamdesetih dalji trend pada udela u osu|enim za politi~ki kriminal. U
osmoj deceniji beleì se “hrvatska {utnja” i eksplozija albanskog naciona
9
grad 1985, 613.
77
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
lizma i separatizma na Kosovu, pa se javlja najve}i relativni udeo ove po
krajine u odnosu na celi period i sve republike. Tako|e je po~etkom osma
desetih blagi trend rasta primetan i u Srbiji. [to se ti~e ostalih republika,
Makedonije, Slovenije pa i Crne Gore posle 1953., njihov relativni udeo
u broju politi~kih osu|enika u odnosu na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovi
nu i Srbiju je skoro zanemarljiv i postoji u trgovima. To se s jedne strane
moè objasniti nacionalnom homogeno{}u ovih republika (slu~aj Sloveni
ja), ili pak lojalno{}u dràvi u kojoj su po prvi put stekli federalni status i
ozbiljno u~estvovali u vlasti (Makedonija, Crna Gora). S druge strane, od
zna~aja je i to {to ruka reìma nije bila svuda iste teìne. Poznato je da je
u Sloveniji, kao i u Srbiji tokom sedamdesetih i osamdesetih, vladao dosta
liberalniji reìm, dok je u osetljivoj i zapaljivoj Hrvatskoj posle maspoka i
u Bosni (u celom periodu 1954–1985.), kao i na Kosovu posle 1981., drà
va bila osetljivija na “neprijateljska” i, naro~ito, “nacionalisti~ka” istupa
nja. Zanimljivo je da se u Sloveniji, s druge strane, beleì najvi{e bekstava
preko granice i izbegavanje vojnog roka.
Ukupno i komparativno posmatrano, najve}i koeficijent udela me
|u politi~kim delinkventima imali su Srbija i Crna Gora 1948–1953, Koso
vo 1954–1966, Hrvatska i Bosna 1972–1975, i, kona~no, ponovo Kosovo i
Bosna i Hercegovina 1981–1985, {to su ujedno i neki od vrhova talasa po
liti~ke represije posle 1945. u Jugoslaviji.
5.Broj osu|enih za krivi~na dela protiv naroda
i dràve u pokrajinama i uòj Srbiji 1956–1983.10
U@A SRB. 168
VOJ.
105
KOS.
130
249
85
39
186
75
58
59
40
17
18
12
14
17
34
4
45
48
27
55
53
37
38
51
53
56
31
7
70
7
160
Iz gornjih statistika vidi se da je u~e{}e Srbije u broju osu|enih za
politi~ke delikte u periodu samoupravnog socijalizma relativno skromni
je nego Hrvatske i Bosne. Me|utim, posmatrano u {irem vremenskom ra
sponu, i na njenoj teritoriji, kako u pokrajinama tako i u centralnoj Srbi
ji (popularno uà Srbija), uo~ljive su razli~ite tendencije kad je re~ o tzv.
politi~kom kriminalu. Ovo se pre svega moè re}i za pojedine periode ka
10
78
grad 1985, 613.
6. Koeficijent u~e{}a pokrajina i uè Srbije kod osu|enih za dela protiv naroda
i dràve 1956–1983.
(Napomena: broj osu|enih kroz br. stanovnika pomnoèn sa milion radi lak{eg
grafi~kog prikaza)
da broj osu|enih, pre svega na teritoriji Kosova, ali i Vojvodine, zna~ajno
odudara od proseka u Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Broj osu|enih na Koso
vu je zna~ajno ve}i tokom pedesetih (u vreme masovnog lova na ostatke
balisti~kih odmetnika, diverzante i njihove jatake), zatim posle masovnih
demonstracija 1981. godine. Posle pedesetih u Vojvodini i uòj Srbiji je
ne{to ve}i broj politi~kih osu|enika zabeleèn u vreme ustavnih promena
sedamdesetih, a naro~ito u uòj Srbiji posle Brozove smrti osamdesetih.
Najbolju sliku o dominaciji Kosova (tj. Albanaca) me|u politi~kim osu|e
nicima daje odnos koeficijenata koji su uspostavljeni u odnosu na broj sta
novnika, gde vidimo da je koeficijent na Kosovu jednak ukupnom koefici
jentu uè Srbije i Vojvodine. Tako|e se vidi da je na jednog osu|enog na
Kosovu (mahom Albanca) dolazilo svega 69.000 stanovnika u pojedinim
periodima, dok je u Srbiji u isto vreme dolazilo od 17.000 do oko 38.000
stanovnika, a u Jugoslaviji otprilike od 20.000 do 40.000 stanovnika. Tako
bi se na osnovu ovih razmatranja o strukturi ukupnog broja politi~kih osu
|enika 1954–1985., moglo re}i da je na sto osu|enih u periodu 1954–1985.
u Jugoslaviji trideset i pet osu|eno u Hrvatskoj, trideset u Bosni (otprili
ke po deset iz svake nacije, po principu tzv. bosanskog lonca), dvadeset
pet u Srbiji (deset na Kosovu, devet Albanaca), osam u Sloveniji, po {est
u Sloveniji i Makedoniji i tri u Crnoj Gori.
Jedan sumarni izve{taj s polovine sedamdesetih tako|e nam daje
dobar presek vrste “politi~kog kriminala” u SFRJ i njegovu disperziju po
republikama, odnosno pokrajinama. Tu su pre svega krivi~na dela protiv
naroda i dràve iz glave H KZ: ~l. 104 – oruàna pobuna, ~l. 105 – {pijuna
à i odavanje dràvne tajne (~l. 105a), ~l. 106 – kontrarevolucionarni napad
na dru{tveno ure|enje, ~l. 109 – u~estvovanje u neprijateljskoj aktivnosti,
bekstvo radi neprijateljske delatnosti (~l. 109a), zaklju~enje ugovora na
{tetu Jugoslavije, ~l. 111 – organiziovanje i prebacivanje ilegalnih grupa i
materijala, ~l. 117 – stvaranje zavera i organizovanje protiv dràve i naro
79
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
da, ~l. 118 – neprijateljska propaganda, ~l. 119 – izazivanje rasne, verske i
nacionalne mr`nje i netrpeljivosti i pomo} pri izvr{enju tog krivi~nog dela
i kona~no te{ka dela protiv naroda i dràve iz ~l. 120. Pored ovih, brojna
su bila i slede}a krivi~na dela iz drugih poglavlja KZ, a me|u kojima se
kriju tako|e politi~ki osu|enici: {irenje la`nih vesti (292a) zatim ~l. 174
– krivi~na dela protiv ugleda zemlje, njenih organa i predstavnika (naro~i
to u 1972. kada je osu|eno po ovom ~lanu ~ak 475 lica), ilegalno bekstvo
preko granice i pomaganje istog (~l. 303), koje je u opadanju, jer se se
damdesetih po~elo ka`njavati kao prekr{aj), izbegavanje vojne obaveze
(ali ne i vojni begunci). 11
7. Osu|ena lica za period 1962–1974. za dela iz Desete glave KZ iz 1951.:12
1962
1963
1964
1965
1966
1967
1968
1969
1970
1971
1972
1973
1974
153
140
145
169
122
92
174
284
203
179
715
691
571
8. Osu|ena lica tokom 1972. po republikama u SFRJ, ~l. 105, 109,
111, 117–120. (gl. X KZ FNRJ iz 1951.)13
BIH
CG
HRV
MAK
SLO
U@AS
VOJ
KOS
SFRJ
~l. 105.
~l. 109
maloletnika
po ~l. 111 s.1

6
1

5

2

1

1
14
1
1
po ~l. 117 s. 2
po. ~l. 118. s.1
maloletnici
po. ~l. 118. s.3
1
30
2
11

3

1
25

5

1

2

4

3
63
2
16
po. ~l. 119. s.1
17
1
26

1
2
8

55
po. ~l. 119. s.2
po.~l. 119 s.3.
maloletnika
po.~l. 120. s.3.
Ukupno
maloletnika
SVE

120

1
186
3
189

3

5

5
1
364
15

427
15
442

2

6

16

18

12

17

22

34

3

4

4
1
542
15
1
697
18
715
Posle liberalizacije s po~etka {ezdesetih, a nakon “vru}e 1968.”, usled
sve ìvlje dru{tvene turbulencije (studentske demonstracije, maspok, libe
rali...) primetno je da dolazi do znatnog pove}anja broja krivi~nih dela pro
tiv naroda i dràve, koja su kulminirala 1972–1973., kada je njihov broj u
odnosu na 1963. porastao sedam puta. Za {est godina, od 1962. do 1968.
11
12
13
80
AJ, Predsedni{tvo SFRJ, 803fsc. 609., 0307. str. pov. 1973, Komisija za pomilovanje,
Izve{taj o osu|enim i predlogu amnestije za politi~ke delikvente 25. IX 1973.
Isto.
Isto.
bilo je ne{to preko 900 osu|enih po Desetoj glavi, a samo za dve godine
1972–1973, ~ak blizu 1.500 lica. Najvi{e delikata bilo je u stvari raspiriva
nje nacionalne, rasne ili verske mr`nje (blizu 80%) ili neprijateljska pro
paganda (10%), zatim ilegalna emigracija, a tek simboli~no drugi. Gleda
no po republikama, tokom 1972. nacionalna i verska netrpeljivost najvi{e
je zabeleèna u Hrvatskoj – 370 delikata (57% svih), zatim u BiH – 120
(26%). Najvi{e ataka na dràvu i dru{tveno ure|enje bilo je u Bosni i Her
cegovini – 43, a zatim u Hrvatskoj – 30 slu~ajeva, {to je zajedno skoro 90%
svih. Zapravo u ove dve republike na~injeno je ~ak oko 85% svih delikata
u SFRJ po H glavi KZa, {to je podatak koji svakako govori o ve}em ste
penu otpora reìmu i ideologiji, ali i o po~etku raspaljivanja nacionalnih
strasti. Posle ove dve republike slede Srbija i Slovenija, dok je najmanji
broj slu~ajeva zabeleèn u Crnoj Gori i Makedoniji (vidi tabelu 8.).
Samo ne{to druga~iju sliku daje analiza rasprostranjenosti i drugih
krivi~nih dela po republikama me|u kojima se kriju politi~ki delikventi.
Tako je najvi{e dela, ~ak 475, ka`njeno po ~lanu 174., koji sankcioni{e krivi~na dela protiv ugleda zemlje, njenih organa i predstavnika. Od toga sko
ro polovina je u~injena u Bosni i Hercegovini (226,) zatim u Hrvatskoj
(137) i Srbiji (86). Krivi~nih dela {irenje la`nih vesti (~l. 292) je najvi{e u
Hrvatskoj (26), pa u Srbiji (13) i Bosni i Hercegovini (10). Ilegalnih pre
bega preko granice (~l. 303) je razumljivo najvi{e u Sloveniji (95), gde su
gotovo sva i zabeleèna. Ukupno posmatrano po republikama, najvi{e je
politi~kih delikata u Hrvatskoj (610. blizu 40% svih), pa u Bosni i Hercego
vini (526), Sloveniji (146), Srbiji (142), Makedoniji (16) i Crnoj Gori (15).
Ovakav redosled dobio bi se i kad bi se uzeo u obzir broj stanovnika, s tim
{to bi prve tri republike jo{ vi{e isprednja~ile u odnosu na Srbiju. Ukratko,
tokom 1972. nacionalna netrpeljivost bila je najizraènija u Hrvatskoj, dru
{tveno ure|enje (kao i funkcioneri dràve) najvi{e je napadano u Bosni i
Hercegovini a u Sloveniji se najvi{e beàlo preko granice i izbegavala voj
ska. Kao i kod dela protiv naroda i dràve, tako je i ovde za~u|uju}e mali
broj delikata na Kosovu (svega pet) s obzirom na stalne me|unacionalne
i politi~ke tenzije ({to se delimi~no mo`da moè objasniti novim, liberal
nijim kursom prema Albancima posle pada Rankovi}a).
[to se ti~e pojedinih krivi~nih dela tokom 1972., najvi{e je bilo ras
pirivanja nacionalne i verske netrpeljivosti – oko 600 slu~ajeva (~l. 119),
zatim su vre|ani dràvni organi i predstavnici (~l. 174) u 475 slu~aja, po
tom sledi bekstvo preko granice – 99 delikata (~l. 303) i {irenje la`nih vesti
– 61 delikt (292). Ovako u {irem smislu tuma~enih politi~kih delinkvenata
bilo je oko 1.450 tokom 1972., {to je zapravo i neki vrh koji je dosegnut u
samoupravnom socijalizmu, barem kada je re~ o zvani~noj statistici (ako
ne ra~unamo rane pedesete!). Beleì se da je broj uvreda dràvnih organa
i predstavnika u neprestanom porastu. Od 1963. do 1972. registrovano je
81
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
2.352 slu~aja, ali je njihov broj u odnosu na 1963. vi{e nego u~etvorostru
~en. U porastu je bilo i {irenje la`nih vesti (oko {est puta) i dela neprija
teljske propagande, dok su bekstva preko granice bila u opadanju sa 334.
1961. na samo 99. delikata 1972. godine ali je to posledica i toga {to su ta
dela sada tretirana vi{e prekr{ajno (vidi tab. 9 i 10.)
9. Osu|ena lica 1972. u SFRJ po republikama za krivi~na dela
po ~l. 174, 292 i 303 KZ SFRJ iz 1951.14
po ~l. 174.
maloletnika
po ~l. 292a
stav 1.
po ~l. 303 s.1
maloletnika
po ~l. 303 s.1
maloletnika
Ukupno:
BIH
226

CG
7
2
HRV
137

MAK
9

SLO
25

U@AS
34

VOJ
31

KOS
3

SFRJ
473
2
10
1
26
1
8
6
7
2
61

1

337

10

163

10
77

17
1
128
1

41
1

1

40

5
79
1
18
1
734
10. Osu|ena lica 1963–1972. u SFRJ za krivi~na dela po ~lanu
174, 292 i 303 KZ SFRJ iz 1951.15
1963
1964
1965
1966
1967
1968
1969
1970
1971
1972
Ukupno:
~l. 174
105
161
130
143
129
270
440
283
216
475
2.352
~l. 292
11
12
9
11
6
77
119
30
23
61
359
~l. 303
334
336
211
123
48
96
125
45
76
99
1.493
ukupno:
450
509
350
277
183
443
684
358
315
635
4.204
Za pravu komparaciju sa stanjem u isto~noevropskim zemljama ne
dostaju dublja istraìvanja. Ipak, okvirnog pore|enja radi, jedna na{a de
legacija funkcionera razli~itih KPZa koja je posetila Poljsku utvrdila je
slede}u strukturu osu|enih lica. Od 160.000 ukupno osu|enih, ili na 0,5%
od oko 32 miliona stanovnika, bilo je:
37.000 za dela protiv dru{tvene imovine,
34.000 protiv privatne imovine,
24.000 protiv ìvota i tela,
10.000 za lak{e telesne povrede,
14
15
82
Isto.
Isto.
14.000 za suprotstavljanje organima vlasti,
1.000 za klevete i uvrede.16
Politi~ki osu|enici, kojih u Poljskoj zvani~no nije bilo, najvi{e se kri
ju kod kleveta i uvreda i suprotstavljanja organima vlasti. Procena je da
se njihov broj u poljskim zatvorima kretao do 10 hiljada. Broj od 10.000
(oko 6%) politi~kih osu|enika na 160.000 ukupno osu|enih na godi{njem
nivou relativno je ne{to ve}i nego u Jugoslaviji. U SFRJ je prema zvani~
noj statistici bilo godi{nje tokom {este i sedme decenije oko 100120.000
ukupno osu|enih lica na oko 20 miliona stanovnika (ili 0,50,6%) dok se
broj politi~kih osu|enika kretao na godi{njem nivou otprilike od oko 500
700 {ezdesetih do najvi{e blizu 1.500 do 2.000 ranih sedamdesetih, tj. oko
0,52% svih osu|enih, ili oko 5% svih krivi~no osu|enih na kaznu zatvo
ra.17 Zna~ajno je primetiti da je uo~ljiva razlika u strukturi politi~kog kriminala. Iako i u Poljskoj ima kleveta i uvreda dràvnih funkcionera, nema
onog {to je osobeno za multietni~ku sredinu kakva je bila Jugoslavija, a
to je osetljivost i uvrede na ra~un nacionalne i verske pripadnosti, naro~i
to ~este u Bosni i Hrvatskoj.
Struktura politi~kog kriminala u Srbiji i Jugoslaviji sedamdesetih i
osamdesetih kao da je nagove{tavala nacionalnu histeriju i buran rasplet
jugoslovenske krize devedesetih. Posmatrano iz ove perspektive, sasvim
je logi~no da su ve} tokom sedamdesetih disidenti poput Milovana \ila
sa, Mihajla Mihajlova, Dobrice ]osi}a, Dragomira Oluji}a i drugih, ima
ju}i uvid kroz slobodne diskusije u disidentskim krugovima u stanje duha
po republikama (pre svega u Srbiji i Hrvatskoj), kao i u na~in re{avanja
nagomilanih dru{tvenih problema, u svojim intervjuima ve} predskaziva
li mogu}i krvavi i tragi~ni rasplet jugoslovenske krize i potpunu dezinte
graciju dràve.18
Kod nacionalne strukture politi~kih osu|enika prime}ujemo tako
|e zna~ajne fluktuacije. Odmah posle rata na udaru su u najve}oj meri bili
Srbi monarhisti ili nacionalno orijentisani Hrvati. Me|u ibeovcima ogrom
nu ve}inu ~inili su Srbi i naro~ito Crnogorci (zajedno i do dve tre}ine). Do
1966. i pada Rankovi}a, tokom pedesetih i prve polovine {ezdesetih, rela
tivno velik broj je nacionalno orijentisanih Albanaca (Prizrenski proces,
dve grupe Adema Dema}ija 1958. i 1962. i mnogi drugi). Prema nekim
16
17
18
M. Sovilj, Izve{taj s puta u Poljsku, 8. oktobar 1974., Arhiv KPZ Zabela –
Poàrevac.
Statisti~ki godi{njak: Jugoslavija 1918–1988., 429, 433. U zvani~nu statistiku u
nedemokratskom dru{tvu se uvek moè sumnjati jer je ona po pravilu i sredstvo
propagande. Tako|e znatan broj osu|enih se svakako krije i u me|u osu|enima
za privredne delikte ili onima ka`njenim za klevetu i uvredu .– Nap. aut.
M. Mihajlov, “We will Have a Blood Bath”, Newsweek, jul 31, 1978, 48. Svedo~enje
Dragomira Oluji}a autoru, 12. septembar 2008. u Beogradu.
83
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
navodima, u KPD Ni{ po~etkom pedesetih, pre izgradnje KPD u Istoku
na Kosovu, od oko tri hiljada osu|enika ~ak tre}ina zatvorenika bili su Al
banci sa Kosova, razni politi~ki zatvorenici, mahom biv{i balisti, ali i dosta
njih zbog krvne osvete.19 Ova kazivanja potvr|uje nam i zvani~na statisti
ka osu|enih za krivi~na dela protiv naroda i dràve iz tih godina:
11. Koeficijent udela pojedinih naroda u SFRJ u ukupnom broju
politi~kih osu|enika 1954/1957.
JUGOSLAVIJA.
Crna gora
hrvatSka
MakeDonija
Slovenija
Srbija
albanija
SFRJ
1954
38
22
218
25
39
339
107
878
1956
29
13
196
54
53
308
44
780
1957
50
16
196
26
31
169
57
525
koef. udela
0,38
0,44
0,5
0,3
0,29
0,4
0,83
0,41
1.osu|. na
28.000
25.000
20.000
30.000
30.000
27.000
12.000
23.000
Koeficijent udela pojedinih naroda u ukupnom broju osu|enika 1954/1957
Tako|e iz ve} napred navedenih statisti~kih podataka jasno proiz
lazi da su sedamdesetih primat kod politi~kih zatvorenika imali Hrvati.
Njihov broj je jo{ i ve}i ako uzmemo da su zbog simetrije ~inili bar tre}inu
politi~kih osu|enika BiH. Njihovo u~e{}e nadilazi zna~ajno 50% svih, dok
je reìm prema Albancima bio relativno ublaèn do pobune 1981. godine.
Prema Radeli}u i Bilandì}u, samo u novembru 1971. podneto je u Hrvat
skoj 837 prekr{ajnih i 358 krivi~nih prijava za dela protiv naroda i dràve.
Tokom 1972–1973. pred op{tinskim sudovima po Hrvatskoj bilo je osu|e
no ~ak 2.000 lica za politi~ki delikt (kojima treba dodati i broj prekr{ajno
osu|enih). Radi pore|enja, u periodu 1961–1971. za ista dela osu|eno je
svega 400 lica. Prema podacima tuìla{tva, u periodu 1969–1971. izvr{eno
je ~ak 1.449 krivi~nih dela protiv naroda i dràve, a samo u prvoj polovini
1972. evidentirano je 3.606 (od ~ega je gotovo 60% otpadalo na Hrvatsku
19
84
V. \oki}, Robijanje demokrate, knjièvnika i akademika Peki}a, rukopis, 98. i 124.
i oko 25% na Bosnu i Hercegovinu, gde je tako|e nadproporcionalno u~e
{}e Hrvata).20 U tri godine smenjeno je sa poloàja oko 5.000 dràvnih i
partijskih funkcionera. Pominje se podatak da je iz KPH isklju~eno ili je
samo oti{lo oko 6070% funkcionera KP Hrvatske. U periodu 1970–1973.
isklju~ivano je iz KPH izme|u 10.00012.000 (1972) ~lanova godi{nje, a
do 1974. partija je o~i{}ena od 45.000 ~lanova. Istovremeno, prijem nije
opao, osim za nekih desetak hiljada tokom 1972. i kretao se prose~no oko
215.000 godi{nje. Ni nacionalna struktura nije izmenjena.21
Kona~no, osamdesetih, u vreme “hrvatske {utnje” nakon vru}eg “hrvatskog prolje}a” 1972., situacija se iz korena menja, a kod politi~kih osu|enika posle pobune 1981. godine gotovo su u potpunosti primat preuzeli
Albanci. Prema nekim navodima, posle smrti Josipa Broza, osamdesetih,
bilo je oko 500 politi~kih zatvorenika godi{nje u zatvorima, mahom Alba
naca. Prema zvani~nim podacima, od marta 1981. do kraja 1983. godine
bilo je uhap{eno i osu|eno ~ak 658 Albanaca zbog “iredentisti~ke delatnosti” dok je ~ak oko 2.000 ka`njeno prekr{ajno (zatvorom do 60 dana); ot
krivene su 72 ilegalne organizacije sa preko 1.000 ~lanova, a takav trend
nastavljen je i slede}ih godina.22 Polovinom osamdesetih u Srbiji oko 9095% svih osu|enih politi~kih zatvorenika bili su Albanci. Samo u periodu
1981–1986. osu|eno je 7.900 Albanaca po politi~koj liniji.23 Govori se ~ak
o oko 50.000 ljudi koji su tokom osme decenije privo|eni na informativ
ne razgovore u SUP, ili su na drugi na~in nadzirani. Posle pobune na Ko
sovu 1981., Savezni sekretarijat za upravu i pravosu|e doneo je odluku
da politi~ke zatvorenike Albance na izdràvanju kazne razmesti po svim
zatvorima Jugoslavije kako bi se {to manje koncentrisali. Tako je Dema
}i, kao “albanski poglavica”, kako su ga sami zatvorski vaspita~i u izve{ta
jima nazivali, svoj “tre}i mandat” u zatvoru sluìo u Lepoglavi.24 Ako po
smatramo ceo period na osnovu statistika, me|u politi~kim osu|enicima
1954–1984. po nacionalnosti u SFRJ u odnosu na broj ukupnog stanovni
{tva svakako dominiraju Albanci (u pojedinim periodima 1 politi~ki osu
|enik na 6.000 stanovnika), zatim slede Hrvati (1 osu|enik na oko 10.000
20
21
22
23
24
J. B. Tito je na sastanku Predsedni{tva SKJ u Kara|or|evu 2. novembra 1971.
izrekao ~uvenu i ~esto citiranu frazu “sudije se ne trebaju dràti zakona kao pijan plota”. Hap{enja su se odvijala u dve faze: najpre bi politi~kopartijska tela
utvr|ivala krivicu i posle toga su se utvr|ivali dokazi; Z. Radeli}, Hrvatska u
Jugoslaviji 1945–1991, Zagreb 2006, 458–461; D. Bilandì}, Hrvatska moderna
povijest, Zagreb 1999, 656.
Z. Radeli}, nav. delo, Zagreb 2006., 361.; K. Spehnjak, T. Cipek, “Disidenti,
opozicija, otpor – Hrvatska u Jugoslaviji 1945–1990.”, âsopis za suvremenu
povijest, 22007, Zagreb 2007.
R. Danilovi}, nav. delo, 107., 264.
Isto, 156.
Isto, 107., 264; S. Cvetkovi}, Portreti disidenata, Beograd 2006.
85
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
gra|ana) i, zavisno od perioda, Srbi i Crnogorci (sa velikom fluktuacijom:
1 na oko 20.000 pedesetih do 1 na preko 100.000 sedamdesetih), da bi tek
posle njih do{li Slovenci i Makedonci, Ma|ari itd. Ostali su u neznatnom
procentu u odnosu na ukupno stanovni{tvo.25
12.Udeo Hrvata u ukupnom broju
politi~kih osu|enika 70-ih
13.Udeo Albanaca u ukupnom broju
politi~kih osu|enika 80-ih
Prema ovim zvani~nim statistikama, ako gledamo po nacijama, glav
ni ideolo{ki i politi~ki neprijatelji dràve i partije bili su Hrvati sedamde
setih i Albanci osamdesetih. Tako|e se moè primetiti na osnovu struktu
re politi~kog kriminala da je glavni zahtev i hrvatskih i albanskih disident
skih krugova bio pre svega nacionalna sloboda i ravnopravnost (zahtev za
republikom ili nezavisnom dràvom), a manje ljudske i gra|anske slobo
de i demokratizacija dru{tva, za koju se zalagala manjina u disidentskom
frontu, mahom iz Srbije i tzv. “beogradskog kruga”.26 Kao {to su ve}inu
me|u staljinistima – etatistima do 1953. ~inili Srbi i Crnogorci, tako su ve
}inu osu|enika anarholiberala, nacionalistakonfederalista (separatista)
70ih i 80ih ~inili Hrvati i Albanci. Srbi i Crnogorci su draàvu vi{e ospo
ravali sa ideolo{ke strane, kao monarhisti, staljinisti ili demokrati a manje
samu dràvu i administrativno ure|enje, dok je kod Hrvata i Albanaca
naro~ito bila velika èlja za neograni~enom autonomijom i nezavisnom
dràvom. Separatizam na Kosovu, koji je suzbijan posle Drugog svetskog
rata silom, a zatim ustupcima posle smene Rankovi}a i ustavnih prome
na sedamdesetih, nanovo se razbuktao i to (ne slu~ajno!) tek nakon smrti
Josipa Broza, koji je uìvao veliki autoritet u zemlji me|u svim narodima
(pa i albanskom populacijom).
25
26
86
grad 1985, 613.
Dobar prikaz raskola unutar disidentskog fronta krajem osamdesetih u: J. Dra
govi} Soso, Spasioci nacije, Beograd 2006.
Kona~no, zanimljivo je na kraju primetiti da su, kao i kod disidena
ta, i me|u pobunjenim studentima u Beogradu i Zagrebu postojale zna
~ajne razlike i prioriteti u ciljevima. Dok je me|u hrvatskim studentima
u Zagrebu i, naro~ito, albanskim u Pri{tini na protestima nagla{avana na
cionalna sloboda, autonomija i nezavisnost, dotle je u Beogradu, pa i Lju
bljani, sve do kraja osamdesetih te`nja prete`no bila na socijalnoj pravdi
i gra|anskim slobodama.27
Tako bi na kraju idealni tip politi~kog delinkventa u Jugoslaviji na
osnovu svih gore izloènih statisti~kih podataka o strukturi politi~kih osu
|enika izgledao ovako: po~etkom pedesetih bio bi to oficir vojske, Crno
gorac, optuèn za skretanje po liniji IB, dok bi krajem iste decenije i po~et
kom osamdestih to bio albanski student ili nezaposleni, optuèn za raspiri
vanje nacionalne mr`nje ili neprijateljsko kontrarevolucionarno delovanje;
sedamdesetih je to hrvatski student optuèn za raspirivanje nacionalne ne
trpeljivosti ili neprijateljsku propagandu, i kona~no, osamdesetih, pored
albanskog studenta, u idealni tip bi se uklapao i studentintelektualac iz
Bosne i Hercegovine, optuèn za raspirivanje nacionalizma.
Srdjan Cvetkovic
STRUCTURE OF POLITICAL CONVICTS IN SERBIA
AND YUGOSLAVIA IN THE PERIOD FROM 1945 TO 1985
Summary
The work deals with the analysis of the structure of political prisoners in
Serbia and Yugoslavia in the period 1945–1985. The emphasis is put on the inter
action of factors of foreign and domestic politics as well as on their influence on
the intesity of political repression and the structure of political prisoners. Natio
nal, social structure of political convicts changed with time as well as the number
of the sentenced in Yugoslav republics according to the complex political factors
through the shift of `strong and soft hand` periods, followed by various national,
religious, ideological and other simetries of plitical pursuit.
Key words:
27
structrure of political prisoners, political prisoners, prisons, intesity
of political repression, Comunist party
J. Dragovi} Soso, nav. delo.
87
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
Bo{ko Risimovi} – Ranjeni delija, 1953.
88
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve
...........................
-
-
ISTRAZIVANJA
...........................
UDK 174:61;
614.253
Predrag Vukasovi}
Institut za uporedno pravo, Beograd
HIPOKRAT I AKTUELNOST
NJEGOVE ZAKLETVE
Rezime: Ovaj prilog bavi se Hipokratovom zakletvom i relevantno{}u nje
nog sadràja za savremenost. Ona je, naime, jedini deo medicinske ba{tine anti~ke
Gr~ke koji je zadrào zna~aj za postrenesansnu medicinu. Nasuprot produènom
prisustvu helenskih ostvarenja u matematici, mehanici, deskriptivnoj biologiji, ~ak
i u astronomiji – uprkos preovla|uju}oj geocentri~noj predrasudi i nemanju tele
skopa, njeno dejstvo na modernu medicinsku nauku ima prete`no negativan vid;
veliki ugled i autoritet anti~kih medicinskih pisaca ometali su napredak modernih
eksperimentalnih istraìvanja. Hipokratovo zasnivanje medicinske deontologije,
me|utim, i dalje nadahnjuje veliki deo savremenih nastojanja na tom podru~ju.
Cinici bi primetili da njegova dostignu}a u ovoj oblasti spadaju pre u filozofiju
– sferu u kojoj je evropski dug Grcima neprocenjiv – nego u nau~nu medicinu.
Ovaj rad poku{ava da preciznije odredi veli~inu i granice Hipokratovog uticaja
na modernu deontolo{ku misao.
Klju~ne re~i: Hipokrat, Hipokratova zakletva, medicinska deontologija
Va`nost Hipokrata za racionalno medicinsko istraìvanje u antici
moè se uporediti sa Homerovim zna~ajem za epsku poeziju; oba pisca
predstavljaju istovremeno po~etak i vrhunac razvoja u svojim oblastima.
Oni imaju jo{ jednu zajedni~ku crtu – ìvoti su im obavijeni gotovo nepro
zirnom tamom. Izvesni autori sumnjali su ~ak i u samo njihovo postoja
nje. Ali dok je Homer ìveo u mra~nom dobu Helade, Hipokrata je oba
sjavala puna svetlost najklasi~nijeg od svih gr~kih vekova: bio je, naime,
*
Tekst je deo rada na projektu Instituta za savremenu istoriju “(Ne)uspe{na inte
gracija – (ne)dovr{ena modernizacija: Me|unarodni poloàj i unutra{nji razvoj
Srbije i Jugoslavije 1921–1991”, koji finansira Ministarstvo za nauku i za{titu
ìvotne sredine republike Srbije (projekt br. 147039).
89
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
Periklov i Sokratov savremenik. Pa ipak, podaci o njegovom ìvotu su i
pozni i oskudni. Anti~ka tradicija jednodu{no tvrdi da se rodio na Kosu,
jednom od Dodekaneskih ostrva kraj jugozapadnog {pica Male Azije. Ro
|enje mu se obi~no stavlja u 460te godine, a doìveo je duboku starost.
Pripadao je starom aristokratskom rodu; preko majke vodio je poreklo od
Herakla, {to je znak pripadanja dorskom plemstvu. Po svr{etku ratova s
Persijom, ostrvo na kojem je ro|en postalo je ne osobito vaàn ~lan Atin
skog pomorskog saveza. Na ostrvu je od davnina postojao kult Asklepija,
boga isceliteljske ve{tine, mada hram ovog boga, izgra|en od trajnog ma
terijala, poti~e iz doba posle Hipokrata. Njegovi preci behu sve{tenici u
tom svetili{tu. Jedan vizantijski izvor sa~uvao je njegovu genealogiju: iz
me|u boga zdravlja i Hipokrata be{e pro{lo sedamnaest nara{taja. Isceli
teljska delatnost, dakle, be{e tradicija u Hipokratovoj porodici; prilikom
zasnivanja racionalne nau~ne medicine, on se nesumnjivo oslanjao na to
nagomilano iskustvo. Za njegovog ìvota Kos se drào po strani od glavnih
frontova me|upolisnog ratovanja. Mada su ga naseljavali dorski rodovi,
ostrvo je ostalo verno Atini kako u doba nelagodnog mira {to je pretho
dio Peloponeskom ratu, tako i tokom tog sukoba. Ostrvljani sudelovahu
u Nikijinom pohodu na Siciliju, a nisu zabeleèni ustanci protiv atinske
vlasti ni u V veku ni kasnije. Takva politi~ka situacija be{e izrazito povolj
na za medicinska istraìvanja: ona je omogu}avala kako mir neophodan
za bavljenje naukom tako i plodonosne kontakte, dragocene za razmenji
vanje ideja, dodire koji su ujedno budili radoznalost i bili njom podstak
nuti. Zabeleèno je da je Hipokrat putovao na Helespont, u primorske
krajeve Trakije, ~ak i u Tesaliju, gde je – pri~aju – i umro, ali nikad nije
posetio Atinu – “{kolu Helade”.
Hipokrat nije jedini autor Hipokratskog zbornika, zbirke raznovr
snih medicinskih spisa, koji se odlikuju heterogenim sadràjem i neubla
ènim stilisti~kim razlikama. Kao {to je Homerovo ime pripisano svakom
epskom sastavu, bez obzira na njegovu temu ili obim, tako je Hipokrato
vo ime dano svim medicinskim spisima nastalim na Kosu u V i IV veku.
Hipokratova zakletva predstavlja prvu poznatu formulaciju osnovnih na
~ela medicinske etike, ali je njen zna~aj ne samo istorijski ve} i aktuelan.
Taj kratak i saèt tekst sadrì nekoliko bitnih postavki deontolo{kog u~e
nja koje su do danas zadràle svoj uticaj. Te postavke su:
– za{tita ljudskog ìvota kao op{ti, univerzalni i trajni cilj lekarskog
poziva;
– zabrana abortusa i eutanazije;
– solidarnost i me|usobno po{tovanje unutar lekarske struke;
– du`no po{tovanje prema u~iteljima i utvr|enim tradicijama lekar
skog poziva;
– ~uvanje profesionalne tajne, kao i
90
– zabrana stupanja u seksualne odnose sa pacijentom ili ~lanovima
njegove/njene porodice.
Pored ovih na~ela koja trajno deluju na lekarski pozi u bilo kojoj
zemlji ili istorijskoj epohi, zakletva sadrì obe}anje lekara da ne}e pribe
gavati operativnom uklanjanju kamena iz mokra}ne be{ike – odredba ko
ja nema dodirnih ta~aka sa savremenom medicinom.
U ovom radu tako|e se razmatraju moderne revizije Hipokratove
zakletve, s posebnim osvrtom na stav prema abortusu i eutanaziji – naj
spornijim pitanjima savremene medicinske etike. Detaljnije se analiziraju
@enevska deklaracija Svetskog lekarskog udruènja iz 1948. godine i Ko
deks medicinske etike Lekarske komore Srbije.
Helenska medicina svakako nije na vrhu duhovnih dostignu}a koja
dugujemo najblistavijoj anti~koj civilizaciji. [tavi{e, ona je u istoriji medi
cine rane moderne Evrope igrala izrazito negativnu ulogu: autoritet nje
nih pisaca dugo je ometao stvarni napredak u poznavanju ljudskog tela.
Za razliku od drugih prirodnih nauka – pre svega matematike, ali i fizike,
astronomije, pa i same biologije – ona je svojim renesansnim oboàvaoci
ma ostavila malo ili nimalo materijala koji bi mogao posluìti kao osnova
ili bar nadahnu}e modernim istraìva~ima. Ipak, ne budimo prestrogi: ot
kri}e }elijske strukture ljudskog tela moralo je sa~ekati pronalazak mikro
skopa, a otkri}e genetske su{tine ìvota drugu polovinu minulog stole}a.
Kao {to se istorija astronomije prirodno deli na vreme pre i posle pojave
teleskopa, povest medicine se moè podeliti upravo navedenim fundamen
talnim prodorima. Jedini doprinos Helena stvarno relevantan za savreme
nu medicinu jeste Hipokratova zakletva. Cinici }e odmah primetiti da ona
pripada pre filozofiji – oblasti u kojoj je dug savremenosti Helenima ne
merljiv – nego medicini. Ma gde je svrstali, ta zakletva ostaje neizmenljiv
temelj svake deontologije lekarskog poziva, uklju~uju}i i najnovija shva
tanja o pravima pacijenata. U ovom radu razmotri}u istorijske okolnosti
koje su dovele do nastanka zakletve, njen stvarni sadràj, kao i neke po
ku{aje njenog prilago|avanja savremenim uslovima.
Hipokrat
O njenom autoru anti~ki izvori daju sasvim malo nepobitno utvr|e
nih podataka. @iveo je u drugoj polovini V veka stare ere, vremenu naj
osvetljenijem istorijskim, epigrafskim ili arheolo{kim materijalom; njego
vo ime je ipak, poput Homerovog, obavijeno velom legende. Pore|enje
s prvim helenskim aedom nije slu~ajno: i iza Hipokrata je ostalo jednako
monumentalno delo odavno osporenog autorstva i nejasnih granica, jer je
vremenom dopunjavano neautenti~nim dodacima – Hipokratski zbornik,
svojevrsno medicinsko zave{tanje klasi~ne Helade. Kako se o njemu zna
91
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
isto toliko malo kao o Homeru, ne ~udimo se {to su neki pisci u XIX veku
dovodili u pitanje samo njegovo postojanje, tvrde}i da je u oba slu~aja re~
o naknadno izmi{ljenoj li~nosti kojoj su pripisana dela raznih anonimnih
pisaca, koja su stekla ugled poslednje re~i ljudske i boànske mudrosti.1
Daleki Hipokratov predak bio je navodno Asklepije, helenski bog lekar
stva i sasvim prikladan za~etnik loze najslavnijeg lekara antike – jo{ jedan
dokaz da se nalazimo u nesigurnom grani~nom podru~ju izme|u istorije i
mita. Ali za razliku od prvog helenskog pesnika, koji je ìveo u dobu jed
nako maglovitom kao i sama njegova li~nost (Englezi nisu uzalud skovali
izraz the dark ages), Hipokrat ìvlja{e u punoj svetlosti najklasi~nijeg od
svih helenskih vekova; nasuprot pomenutom skepticizmu, navodi se ~ak
i okvirni datum njegovog ro|enja – 460. godina,2 {to ga ~ini Sokratovim
savremenikom. Da je ìveo u Atini, nesumnjivo bi se o njemu vi{e znalo;
on be{e jedan od re|ih velikana V veka koji nikad nije poha|ao periklov
sku “{kolu Helade”, ublaàvaju}i time op{ti utisak o atinocentri~nosti kla
si~ne kulture.
Tradicija je, naime, jednodu{na: Hipokrat je ro|en na Kosu, jed
nom od Dodekaneskih ostrva kraj jugozapadnog ugla maloazijske obale.
Ta istina be{e prihva}ena mnogo pre no {to je Soran iz Efesa, lekar iz II
veka nove ere, napisao biografiju svog slavnog prethodnika.3 Mada behu
daleko od vreve helenske politike, za stanovnike Kosa ipak se ne moè
re}i da su skorojevi}i u helenskom svetu; uostalom, onima koji su sumnja
li u drevnost njihovog roda, oni s ponosom isticahu najre~itiju mogu}u
potvrdu svog davna{njeg pripadanja helenstvu – pomen u Ilijadi.4 Ko{a
ni behu Dorci, najhelenskiji Heleni; u arhajsko doba bili su deo verskog i
politi~kog saveza {to je obuhvatao dorske naseobine na Dodekanezu i su
sednom kopnu. Posle persijskih ratova bili su verni atinski saveznici; nije
zabeleèno da su pruìli otpor atinskoj dominaciji ni u decenijama {to su
prethodile Peloponeskom ratu, ni tokom najve}eg me|upoliskog sukoba
helenske istorije. O njihovoj odanosti atinskom vo|stvu najbolje svedo~i
u~e{}e u nesre}nom Nikijinom sicilijanskom pohodu 415. – 413. godine,
doga|aju koji se nesumnjivo zbio za Hipokratova ìvota. U nedostatku pre
ciznijih pojedinosti o politi~koj istoriji ostrva u Hipokratovo doba, moè
se pretpostaviti da su njegovi ìtelji ìveli mirnim, mada ne sasvim jedno
li~nim ìvotom mesta na bezbednoj periferiji ina~e uzavrelog helenskog
1
2
3
4
92
Houdart, Etudes sur Hippocrate, p. 560, navedeno u: William Smith, A dictionary
of Greek and Roman biography and mythology, London, John Murray: printed
by Spottiswoode and Co., NewStreet Square and Parliament Street. 1873.
http://encyclopedia.stateuniversity.com/pages/10083/Hippocrates.html
Βίος Ἱπποκράτους, Vita Hippocratis.
“Katalog brodova” (Ilijada, II, 676) govori o dvojici Heraklida s Kosa, Antifu i
Fidipu, koji su vodili ostrvljane u Trojanskom ratu.
sveta; do njih su morali dopirati ne samo odjeci burnih zbivanja u neupo
redivo va`nijim polisima, ve} i ideje koje su uzbu|ivale ostatak Helade
– naro~ito atinsku metropolu, ali te vesti nisu morale u ve}oj meri naru
{avati njihovu dosadnu provincijsku egzistenciju. Budu}i da je do politi~
kog ujedinjenja (sinojkizma) ostrva do{lo tek 368. godine stare ere,5 dakle
nakon Hipokratove smrti, politi~ki okvir u kojem je delovao najslavniji
lekar klasi~ne Gr~ke nije mogao biti polis u uobi~ajenom smislu re~i, ve}
Asklepijevo svetili{te koje je uìvalo {iroku upravnu autonomiju, ako ne
i potpunu samostalnost.
Na Kosu je od neodre|enog vremena njegove arhajske pro{losti
postojao kult isceliteljskog boga. Sme se pretpostaviti, mada neposrednih
dokaza nema, da je uporedo sa kultom i u njegovom okrilju nastala neka
vrsta le~ili{ta – mesta gde su pored obreda u ~ast Asklepija primenjivani
razni empirijski provereni metodi le~enja. Vera i nau~na medicina ni po
sle Hipokrata nisu bile odvojene nepremostivim jazom; pre njegovog za
snivanja racionalne medicine, magijski i racionalnoempirijski metodi le
~enja bili su na~elno nerazdvojivi.
Hipokratova genealogija, koju zati~emo u sasvim poznom izvoru
– kod Vizantinca Cecesa iz XII veka,6 predstavljala bi samo mitolo{ko
knjièvni izraz ~vrste sprege izme|u ljudskog zdravlja i boànske sfere
delanja. Uostalom, Soran i Ceces nisu saglasni u pogledu broja nara{ta
ja {to razdvajaju Hipokrata i Asklepija, nepodudarnost one vrste koja u
anti~kim mitografskim i biografskim spisima jeste pre pravilo nego izuze
tak. Efe{anin, naime, tvrdi da je otac medicine bio devetnaesti Asklepi
jev potomak, dok Vizantinac smatra da je bio sedamnaesti. U svakom slu
~aju, postoje solidni razlozi da se na osnovu ove genealogije pretpostavi
naslednost sve{teni~kog zvanja u Hipokratovoj porodici. To bi zna~ilo da
je Hipokrat nasledio dugu porodi~nu tradiciju bavljenja isceliteljskim po
slom u {irem okviru Asklepijeve kultne prakse. Istina, zna~aj ovog kulta
u Hipokratovo doba ne treba precenjivati; izgradnja Asklepijevog svetili
{ta zapo~ela je tek posle Hipokratove smrti, verovatno kao neposredna
posledica ogromnog ugleda osniva~a racionalne medicine u celom helen
skom svetu; u ranijem razdoblju verovatno je postojao samo oltar posve
}en Asklepiju na mestu koje prvobitno be{e svetili{te Apolona Kiparisija.
Kako je Apolon oduvek bio polivalentno boànstvo ~ija je sfera delovanja
obuhvatala isceljenja, ne ~udi {to se u sklopu Apolonovog kulta razvio no
vi bog sa specijalizovanijim delokrugom. Mada je za Homera Asklepije
jo{ uvek samo ~ovek – otac Mahaona i Podalirija, vra~eva u ahajskoj voj
5
6
M. G. Picozzi, “KOS Greece”, u: The Princeton Encyclopaedia of Classical Sitesed, Richard Stillwell, William L. MacDonald, Marian Holland McAllister.
Francis Adams, The Genuine Works of Hippocrates, William Wood and Com
pany, New York, 1891)
93
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
sci pod Trojom, do klasi~nog doba on je postao Apolonov sin u ~iju bo
ànsku prirodu niko nije sumnjao. Karijera Hipokratovih predaka mora
la je i}i analognim putem. U homersko doba “biti Asklepijev potomak”
moralo je zna~iti “baviti se isceliteljstvom”; ovaj izraz se, dakle odnosio
na sve iscelitelje bez razlike, te nije imao konotaciju posebno istaknutog
lekara. Kasnije, kada je Asklepije izi{ao iz Apolonove senke razviv{i se
u samostalno boànstvo, i njegovi potomci po~eli su pretendovati na dru
{tveni status vi{i od obi~nih lekara. U Hipokratovo doba ovaj proces jo{
nije bio zavr{en; njegova vi{e no uspe{na karijera morala je znatno ubr
zati uspon njegovog boànskog pretka na Olimp. Do helenisti~kog doba
lekarski poziv je postao ~vrsto ukorenjen u dru{tvenu strukturu polisnih
zajednica i vladarskih dvorova: svaki grad i dijadoh morali su imati svog
zvani~nog lekara, ako ne i ~itavu zdravstvenu slu`bu. Tek tada je nepo
sredno poreklo od boga isceliteljstva dobilo svoj puni smisao vrhunskog
lekarskog znanja i neprevazi|ene ve{tine u klini~koj praksi, rezervisan sa
mo za najuì krug najistaknutijih.
S druge strane, pomenuti izvori navode da je Hipokratova majka,
Fenareta (Φαιναρετη), imala za pretka Herakla. Heraklidsko poreklo se
u Doraca uvek vezivalo za pripadanje aristokratiji. Stoga se iz ovog poda
tka moè zaklju~iti da je Hipokrat pripadao jednoj od najuglednijih po
rodica na ostrvu i da je raspolagao velikim materijalnim sredstvima. Ve
{tinu le~enja nau~io je od oca Heraklida i Herodika, lekara iz Selimbrije,
koji je ìveo na prelazu VI u V vek i prvi preporu~ivao telesne ve`be za
unapre|enje zdravlja. Budu}i da je Kos u vreme Hipokratove mladosti
bio ~lan Atinskog pomorskog saveza, veze izme|u ovog ostrva i grada na
Mramornom moru, oli~ene u Hipokratovom {kolovanju kod Herodika,
odraàvaju {iri me|usoban uticaj i kulturno zajedni{tvo svih obala Egeja,
ostvareno zahvaljuju}i vojnoj, politi~koj, privrednoj, ali i duhovnoj nad
mo}i Atine. O intenzitetu ovih veza posredno svedo~i i anti~ko predanje
– nepotvr|eno dokazima, kao i ve}ina onog {to se “zna” o ocu medicine
– da je najslavniji helenski lekar neko vreme u~io kod Gorgije iz Leonti
na, jednog od najistaknutijih sofista svog vremena. Filozofiju prirode u~io
je kod Demokrita iz Abdere, osniva~a atomisti~ke filozofije.7 U izvorima
se ne kaè da li su Herodik i Gorgija boravili na Kosu ili je Hipokrat radi
dopune svog obrazovanja putovao po raznim helenskim krajevima; bogat
stvo njegove porodice omogu}avalo mu je i jedno i drugo. Ipak, upravo
navedeni u~itelji ukazuju na njegov boravak u severnoegejskoj oblasti i
pribre`nim krajevima, uz izbegavanje srednje i ju`ne Gr~ke. Zanimljivo
je da nema vesti da je Hipokrat ikad posetio Atinu; s obzirom na njegov
ugled malo je verovatno da bi takva poseta pro{la nezapaèno. Ipak se po
7
94
http://www.medicina.hr/studenti/download/povjest_medicine.pdf
minju njegova putovanja po raznim oblastima kontinentalne Gr~ke; smrt
ga je zatekla u tesalijskom gradu Larisi, daleko od zavi~aja.
Od pisaca pribli`no savremenih Hipokratu pominje ga samo Platon, i
to u dva navrata: u dijalozima Protagora i Fedar. U Protagori8 osniva~ Aka
demije to ~ini na na~in koji implicira da je “Hipokrat s Kosa, Asklepijad”
dobro poznat kako Sokratu tako i Sokratovom sagovorniku i lekarevom
imenjaku, po{to ga atinski uli~ni filozof koristi kao lik za pore|enje kako
bi objasnio smisao svog pitanja kojoj ve{tini podu~ava Protagora – tipi~an
predstavnik Sokratu/Platonu neomiljenih sofista. U Fedru se, pak, Platon
izri~ito poziva na hipokratovsko shvatanje psihofizi~kog jedinstva ~oveko
ve prirode isti~u}i da se bez poznavanja du{e ne moè le~iti telo.9 Sokrat/
Platon opominje Fedra da bez obzira na nesumnjiv Hipokratov autoritet
treba samostalno ispitati njegovu hipotezu o psihofizi~kom jedinstvu ~ove
ka i prosuditi odgovara li ona racionalnom pogledu na svet. Hipokratovo
ime pojavljuje se ovde kao oli~enje tradicionalnog, op{te priznatog auto
riteta koji treba kriti~ki preispitati u duhu sokratskog dijalekti~kog meto
da. Ugled lekara sa Kosa dalje nagla{ava okolnost da se u dijalogu nepo
sredno pre njegovog pomena govori o Periklu kao savr{enom govorniku
i povla~i paralela izme|u retorike i medicine. Implicitno se zaklju~uje da
je Hipokrat u oblasti medicine ono {to je najve}i atinski dràvnik u govor
ni{tvu – vrhunac koji se te{ko moè dosti}i. Na njegovi duhovnu veli~inu
ukazuje i Aristotel u Politici.10 Do vremena kada je ovo delo pisano, Hi
pokrat je ve} postao ono {to je bio za helenisti~ke pisce – oli~enje same
lekarske ve{tine, tako da Stagiranin moè ista}i da najslavniji Asklepijev
potomak nije najve}i kao ljudsko bi}e (u smislu fizi~ke veli~ine), ali jeste
kao lekar (u smislu svog doprinosa medicini).
Ta~an datum Hipokratove smrti nije poznat, ali je izvesno da je do
ìveo duboku starost; izvori navode da je umro u 85, 90, 104. ili ~ak 109.
godini ìvota. Za sobom je ostavio dva sina, Tesala i Drakonta, kao i zeta
Poliba;11 svi oni tako|e behu lekari, {to nagla{ava ulogu porodi~ne tradici
je u opredeljivanju za lekarski poziv. Pretpostavlja se da su neki od spisa
uvr{}enih u Hipokratski zbornik njihovo delo.
Zakletva
Originalni tekst Hipokratove zakletve glasi:12
Ὄμνυμι Ἀπόλλωνα ἰητρὸν, καὶ Ἀσκληπιὸν, καὶ Ὑγείαν,
καὶ Πανάκειαν, καὶ θεοὺς πάντας τε καὶ πάσας, ἵστορας
8
9
10
11
12
Platon, Protagora, 311 B.
Platon, Fedar, 270 C.
Aristotel, Politika, VI, 1326a.
W. Smith, A dictionary of Greek and Roman biography and mythology, p. 483.
http://www.answers.com/topic/hippocraticoath.
95
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
ποιεύμενος, ἐπιτελέα ποιήσειν κατὰ δύναμιν καὶ κρίσιν ἐμὴν
ὅρκον τόνδε καὶ ξυγγραφὴν τήνδε.
Ἡγήσασθαι μὲν τὸν διδάξαντά με τὴν τέχνην ταύτην ἴσα
γενέτῃσιν ἐμοῖσι, καὶ βίου κοινώσασθαι, καὶ χρεῶν χρηίζοντι
μετάδοσιν ποιήσασθαι, καὶ γένος τὸ ἐξ ωὐτέου ἀδελφοῖς ἴσον
ἐπικρινέειν ἄῤῥεσι, καὶ διδάξειν τὴν τέχνην ταύτην, ἢν χρηίζωσι
μανθάνειν, ἄνευ μισθοῦ καὶ ξυγγραφῆς, παραγγελίης τε
καὶ ἀκροήσιος καὶ τῆς λοιπῆς ἁπάσης μαθήσιος μετάδοσιν
ποιήσασθαι υἱοῖσί τε ἐμοῖσι, καὶ τοῖσι τοῦ ἐμὲ διδάξαντος,
καὶ μαθηταῖσι συγγεγραμμένοισί τε καὶ ὡρκισμένοις νόμῳ
ἰητρικῷ, ἄλλῳ δὲ οὐδενί.
Διαιτήμασί τε χρήσομαι ἐπ’ ὠφελείῃ καμνόντων κατὰ
δύναμιν καὶ κρίσιν ἐμὴν, ἐπὶ δηλήσει δὲ καὶ ἀδικίῃ εἴρξειν.
Οὐ δώσω δὲ οὐδὲ φάρμακον οὐδενὶ αἰτηθεὶς θανάσιμον,
οὐδὲ ὑφηγήσομαι ξυμβουλίην τοιήνδε. Ὁμοίως δὲ οὐδὲ γυναικὶ
πεσσὸν φθόριον δώσω. Ἁγνῶς δὲ καὶ ὁσίως διατηρήσω βίον
τὸν ἐμὸν καὶ τέχνην τὴν ἐμήν.
Οὐ τεμέω δὲ οὐδὲ μὴν λιθιῶντας, ἐκχωρήσω δὲ ἐργάτῃσιν
ἀνδράσι πρήξιος τῆσδε.
Njen prevod na srpski jezik glasi:13
Kunem se Apolonom lekarom, Asklepijem, Higejom, i Panakejom,
i za svedoke uzimam sve bogove, i sve boginje, da }u se u skladu sa svojim
sposobnostima i svojim rasu|ivanjem dràti ove Zakletve.
Da }u smatrati dragim kao roditelja onog koji me je nau~io ovoj
umetnosti; da }u ìveti u slozi sa njim i, ukoliko je to potrebno, deliti svoja
dobra sa njim; da }u njegovu decu gledati kao svoju bra}u, da }u ih, ukoliko to zaèle, podu~iti ovoj umetnosti bez naplate ili pisane obaveze, da }u
podeliti sa svojim sinovima, sinovima u~itelja i u~enicima koji su se upisali
i prihvatili pravila profesije, ali samo sa njima, pravila i instrukcije.
Prepisiva}u le~enje na dobrobit svojih pacijenata u skladu sa svojim
sposobnostima i svojim rasu|ivanjem i nikada nikome ne}u naneti zlo.
Nikome ne}u, ~ak i ako me zamoli, prepisati smrtonosan otrov niti
}u mu dati savet koji moè prouzrokovati njegovu smrt.
Niti }u dati èni sredstvo za poba~aj.
Odrà}u ~istotu svog ìvota i svog ume}a.
Ne}u operisati kod kamena (kamen u mokra} noj be{ici – P. V.), ~ak
i ako je bolest o~igledna kod pacijenta; ostavi}u ovu operaciju specijalistima tog ume}a.
U koju god ku}u da u|em, u}i }u samo za dobrobit svojih pacijenata, drè}i se podalje od bilo kakvog namernog nedela i od zavo|enja èna i
mu{karaca zarad ljubavnih zadovoljstava, bilo da su slobodni ili robovi.
13
96
www.reakcija.org/index2.php?option=com_docman&task=doc_view&gid=34&Ite
mid=58
Sve {to saznam prilikom vr{enja svoje profesije ili svakodnevnog
poslovanja sa ljudima, a {to ne treba {iriti dalje, ~uva}u kao tajnu i nikada
ne}u otkriti.
Ukoliko se verno drìm ove zakletve, neka uìvam u svom ìvotu i
praksi svoje umetnost (upra`njavanju svoje ve{tine – P. V.) i, po{tovan od
strane svih ljudi za sva vremena; ali ukoliko zastranim sa nje ili je prekr{im,
neka me sve suprotno zadesi.
Najpre upada u o~i kvaziporodi~na priroda odnosa unutar lekar
skog staleà. On, naime, predstavlja ne{to vi{e od zajednice ljudi koji se
bave istim pozivom u modernom smislu re~i. Lekari imaju obaveze ne sa
mo prema svojim kolegama ve} i prema njihovoj deci, kojoj moraju obez
bediti pristupanje lekarskoj zajednici ukoliko to èle. Ovde treba pa`ljivo
razlikovati me|usobne odnose u~itelja i u~enika, koji su definisani pozi
vanjem na odnose roditelja i dece samo zato {to je to bio najjasniji na~in
izraàvanja me|ulekarske solidarnosti u dru{tvu u kojem je van porodice
jo{ uvek bilo malo primera solidarnosti i me|usobnog pomaganja, od te
`nje da se lekarska profesija utemelji kao nasledni dru{tveni stale` tako
{to }e se deci lekara dati povla{}en poloàj pri stupanju u lekarsku zajed
nicu u odnosu na druge ljude. Prvi zahtev je univerzalne prirode i proisti
~e iz rizika i neizvesnosti svojstvenih lekarskom pozivu kao takvom. Pa
cijent lekaru poverava ono {to mu je najdragocenije – zdravlje i ìvot, ali
nema apsolutne garancije da }e lekarska intervencija dovesti do èljenog
ishoda. Da bi se za{titili od nezadovoljstva i gneva pacijenta i/ili njegove
rodbine, lekari se i danas, kao i u Hipokratovo doba, moraju za{tititi kako
od nerealnih o~ekivanja laika tako i od nelojalne konkurencije u vlastitim
redovima. Ta potreba ima polazi{te u neshvatljivoj kompleksnosti i rezidu
alnoj indeterminisanosti biolo{kih procesa {to leè u osnovi svih medicin
skih fenomena, beskrajno sloènijih od interakcija ~etiri telesne te~nosti,
na koje je humoralna teorija – ~iji je za~etnik upravo Hipokrat – svodila
tajne zdravlja ili bolesti u ljudskom organizmu. Na paradoksalan na~in,
savremena medicina je dalje od idealno racionalnog ure|enja svojih sazna
nja no {to se ~inilo nestrpljivo racionalisti~kom umu starih Grka. Ona se
ne moè zadovoljiti prakti~nim aproksimacijama kojima njutnovska me
hanika premo{}uje kvantnorelativisti~ki bezdan otvorenih mogu}nosti;
ishod genetskog inìnjeringa nije nimalo izvesniji od ishoda name{tanja
kostiju u preistoriji – moè se poku{ati, ali garantovanog uspeha nema. Su
o~eni sa takvim neizvesnostima poziva, lekari se i danas, kao i pre 2.500
godina, moraju za{tititi od globalnog dru{tva, moraju ograni~iti svoju od
govornost za ishod le~enja.
Ograni~iti, ne i ukinuti. Druga strana hipokratovske deontologije ti
~e se zahteva da lekar dobrobit pacijenta postavi kao jedini imperativ svoje
delatnosti. Za razliku od slobode prema dru{tvu, koje u svojoj celovitosti
97
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
uvek obuhvata pacijenta i njegove bli`nje, uvek relativne i uslovljene op
{tijim pravnim i moralnim normama, obaveza da se uvek i svuda unapre
|uje fizi~ko i du{evno blagostanje pacijenta je bezuvetna, apsolutna i neo
tklonljiva; ona lekara postavlja u ulogu sve{tenika koji vr{i slu`bu svom
jedinom boànstvu – ljudskom ìvotu. Poloàj lekarske profesije uvek su
odre|ivala ta dva zahteva, koja se naizmeni~no i istovremeno mogu po
smatrati kao suprotstavljeni i komplementarni.
Apsolutnost za{tite ìvota vodi nas do dve aporije izri~ito pomenute
u Zakletvi, ~ija aktuelnost svedo~i ne toliko o nadljudskoj mudrosti njenog
sastavlja~a koliko o biolo{kim konstantama ~ovekove egzistencije. Prva
se ti~e zarane eutanazije. Hipokratov tekst je sasvim odre|en i ne ostavlja
mesta slobodnim interpretacijama: pacijentu se ne sme, ~ak ni na njegov
izri~it zahtev, prepisati smrtonosni otrov niti preporu~iti postupak koji }e
dovesti do smrti pacijenta. Lekar ni pod kojim okolnostima ne sme postati
sau~esnik u samoubistvu. O opravdanosti ovog stava raspravlja se jo{ od
anti~kih vremena bez izgleda da se spor okon~a re{enjem prihvatljivim za
sve. Naravno, anti~ki lekar nije mogao znati za “cerebralnu smrt”, trajni
prestanak mo`danih funkcija uz ve{ta~ko odràvanje krvotoka i rada plu
}a; sva je prilika da bi on, budu}i pristalica konzervativnih, neinvazivnih
metoda le~enja i stava da lekarska ve{tina treba da sara|uje sa prirodom
u procesu izle~enja, bio primoran da revidira apsolutnost zabrane eutana
zije. Ipak, nema nikakvog smisla postavljati Hipokratu pitanja koja zauvek
ostaju izvan njegovog duhovnog vidokruga; mnogo je lak{e i svrsishodnije
apstrahovati potonji razvoj medicine i ograni~iti se na znanja koja su tada
stajala na raspolaganju klini~koj praksi nego spekulisati o njegovom odgo
voru na pitanja koja }e biti postavljena dva i po milenijuma kasnije.
Zabrana eutanazije ima fundamentalan i trajan zna~aj za deontolo
giju lekarskog poziva; ona nalaè svima koji su se za njega opredelili da
uvek i svuda budu na strani ìvota, da se bore protiv svega {to ga ugroà
va. Taj zahtev ima najuniverzalniju mogu}u prirodu: da li se on odnosi i
na robove? Zakletva ne daje neposredan odgovor: mesto gde se pominju
slobodni ljudi i robovi odnosi se na zabranu zloupotreba pacijentovog po
verenja zavo|enjem njegovih uku}ana, bili oni slobodni ljudi ili robovi.
Treba podsetiti da ~uveno Aristotelovo odre|enje ~oveka kao bi}a koje
ìvi u polisu isklju~uje iz pojma ~oveka ne samo robove ve} i slobodne var
vare. Me|utim, op{ti duh Zakletve je takav da su njenim uop{tenim izrazi
ma “pomo}i svakome”, “ne nanositi zlo nikome” obuhva}eni kako Heleni
tako i varvari, kako slobodni ljudi tako i robovi. Taj podvig univerzalizma
iz vremena pre nego {to se Hrist obratio celokupnom ~ove~anstvu zna~i
beskrajno vi{e od izri~ite zabrane diskriminacije po svim mogu}im osno
vama u savremenim pravnim tekstovima. Dragoceniji su prvi proplamsa
98
ji revolucionarno nove ideje ili shvatanja od njihove potonje kazuisti~ke
razrade u delima epigona.
Jo{ jedna i danas sporna posledica univerzalnog stajanja na strani
ìvota, izri~ito pomenuta u Zakletvi, jeste zabrana poba~aja: lekar ne sme
dati èni sredstvo za njegovo izazivanje. Ona se ovde javlja kao logi~na po
sledica op{te za{tite ìvota, kojom su obuhva}ena i nero|ena deca. Pono
vo smo suo~eni sa nemogu}no{}u potpunog uìvljavanja u egzistencijalnu
situaciju suvi{e razli~itu od na{eg sopstvenog iskustva; Hipokrat nije mo
gao predvideti da }e se u klini~koj praksi javiti slu~ajevi u kojima je poba
~aj jedini na~in da se o~uvaju ìvot i zdravlje trudnice. âk ni najokoreliji
protivnici abortusa, sem nekoliko fundamentalisti~kih ludaka, ne negira
ju opravdanost prekida trudno}e kad njeno odràvanje ugroàva ìvot i
zdravlje ène. Zabrana poba~aja danas ne moè biti tako jednostavna i
nedvosmislena kao u Hipokratovoj zakletvi; razvoj medicine to ne dozvo
ljava. Sa gledi{ta obaveze da se za{titi ìvot, zabrani uni{tenja ploda (po
tencijalnog ìvota) suprotstavlja se imperativ odrànja aktuelnog ìvota
ène. Aktuelno mora odneti prevagu nad potencijalnim u svim eti~kim
sistemima. Naravno, to ne uklanja ose}aj nelagode: poba~aj ostaje uni{te
nje ne~eg {to je moglo da se razvije u ìvot, ali se spor oko abortusa vra}a
u razumnije granice. Me|utim, suvi{e ~esto se iza borbe za pravo na ìvot
nero|enog deteta krije antihumanisti~ka ideja da odlu~ivanje o ljudskom
ìvotu treba prepustiti bo`joj volji, ako ne i mnogo prizemnije ra~unice o
pove}anju nataliteta u nacionalnom interesu i uterivanju seksualne disci
pline kao delotvornom na~inu moralnog ozdravljenja.
Zakletvom se ustanovljava obaveza ~uvanja lekarske tajne: lekar
ne sme otkriti nikom ono {to sazna prilikom vr{enja svog poziva “a {to
ne treba {iriti dalje”, kako se doslovno kaè u tekstu. Ovo je, koliko mi
je poznato, prva formulacija pojma lekarske tajne u istoriji. Ona je neza
misliva na Starom Istoku, u dràvnim ure|enjima sa nejasnim i neodre
|enim granicama izme|u sakralnog i svetovnog, vere i dràve, upravlja
~a i sve{tenika, bez minimalnih uslova za autonomiju lekarskog poziva u
odnosu na mo}ne politi~ke i, naro~ito, verske strukture. Ustanova lekar
ske tajne predstavlja vaàn element u konstituisanju gra|anskog dru{tva;
ona, zajedno s autonomnim sudstvom, zabranom samovoljnog hap{enja i
ure|enim krivi~nim postupkom ~ini osnovu li~ne bezbednosti gra|ana. S
druge strane, ona je temelj na kojem se gradi poverenje izme|u lekara i
pacijenta i nezamenljiv uslov samostalnog bavljenja lekarskom ve{tinom
u vidu ìvotnog poziva.
Naravno, ni ovde stvari nisu tako jednostavne kako se Hipokratu ~ini
lo. Zakletva ne kaè ko odre|uje sadràj onoga {to ne treba {iriti. Na~elno
su mogu}a tri odgovora: lekar, pacijent i dràva/dru{tvo. Ako bi sadràj
lekarske tajne odre|ivali sami lekari, bilo pojedina~no bilo preko svojih
99
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
organizacija, ovaj institut bio bi unapred obesmi{ljen, po{to bi i bez njega
lekari po sopstvenom naho|enju zadràvali ili {irili informacije. Ukoliko
bi to ~inila dràva, ona bi dobila opasno sredstvo kontrole; lekari bi, bez
obzira rade li u privatnom ili javnom sektoru, postali deo ~inovni~kog apa
rata, izloèni opasnosti da njihov rad posluì svrhama stranim lekarskom
pozivu. S druge strane, ne moè se sporiti da postoje informacije koje svo
jim zna~ajem daleko nadma{uju privatne interese pojedinca – pacijenta
na koga se odnose. Kao i uvek kad je re~ o bezbednosti i slobodi, nema
lakih re{enja, primenljivih na sve situacije; lekari uvek iznova polaù ispit
iz tog dela medicinske etike.
Na kraju, treba pomenuti jedna zabranu koja odavno nema nikakav
zna~aj i ostaje svedo~anstvo o stanju medicine u konkretnom vremenu i
mestu. Lekari se, naime, zaklinju da ne}e operisati kamen u mokra}noj
be{ici ~ak ni ako to nalaè stanje zdravlja pacijenta, ve} }e operaciju pre
pustiti specijalistima za tu oblast. Iznena|enje se ne odnosi toliko na ~inje
nicu da je hirur{ki poziv izdvojen iz lekarskog; takvo stanje preovla|ivalo
je u srednjevekovnoj, pa i renesansnoj Evropi, gde je posao hirurga – zai
sta rudimentaran u odnosu na savremene operativne zahvate – obi~no po
veravan berberima, licima bez stru~ne spreme koja se traìla za lekarski
poziv. Ali za{to je Hipokrat zabranu me{anja u hirur{ki posao ograni~io
na jednu jedinu operaciju. Uprkos zaostalosti helenske hirurgije, o kojoj
najbolje svedo~i Herodotovo divljenje persijskom zbrinjavanju ranjenih
ratnika,14 te{ko je zamisliti da bi to bio jedini zahvat koji su tada{nji Grci
poznavali. Postoji ideja da je ovde re~ o eufemizmu: u Zakletvi pi{e da je
zabranjena litotomija, a zapravo se misli na zabranu kastracije.15 Relativ
na blizina Kosa maloazijskom kopnu, gde se kastriranje upra`njavalo kao
deo verskih obreda u ~ast Kibele, govorila bi u prilog ovoj pretpostavci.
Ali Heleni ne behu naro~ito stidljivi kad je seks u pitanju; nije jasno za{to
bi Hipokrat pribegao eufemisti~kom izraàvanju u jednom spisu koji tre
ba da odi{e jasno}om i saèto{}u. Ovaj eufemizam bio bi jedinstven u tek
stu Zakletve. Uostalom, Dòrd` Sarton (George Sarton) napominje da
predrasude protiv lekarskog bavljenja hirurgijom pripadaju pre srednje
vekovnom nego anti~kom idejnom svetu. Nedovoljno poznajemo prilike
u lekarskoj {koli sa Kosa, kao i istorijske okolnosti na samom ostrvu, da
bismo razumeli pravo zna~enje ove zagonetne zabrane.
Modernizacija
Hipokratova zakletva, u obliku u kojem je sa~uvana, nije primenlji
va u savremenosti. Najmanji problem je u Apolonu i drugim boànstvima
14
15
100
Herodot, Istorija, VI, 181.
George Sarton, Ancient Science through the Golden Age of Greece, Courier Do
ver Publications, 1993, p. 376.
kojima su se lekari s Kosa zaklinjali da }e ispravno vr{iti svoj poziv; adre
sa kojoj je zakletva upu}ena moè se proizvoljno menjati, ~ak laicizirati i
u~initi verski neutralnom, a da takve promene ne uti~u na njen sadràj. Iz
prethodne analize, me|utim, jasno se vidi da je ve}i deo Zakletve danas
neprihvatljiv. Pored zabrane litotomije, koja nije morala biti razumljiva
~ak ni Hipokratovim savremenicima iz razli~itih delova prostranog helen
skog sveta, radikalno negativni stavovi prema eutanaziji i abortusu ne od
govaraju dana{njim dru{tvenim prilikama, niti mogu ra~unati na podr{ku
ogromne ve}ine lekara. Ne dolazi u obzir ni zasnivanje solidarnosti unu
tar lekarskog poziva na kvaziporodi~nom obrascu pona{anja, mada se i
dalje ose}a izvesna potreba za jedinstvenim stavom pripadnika lekarske
profesije prema zahtevima i interesima globalnog dru{tva. Ono {to ostaje
trajno aktuelno u tekstu Zakletve svodi se na univerzalnu za{titu ljudskog
ìvota i institut lekarske tajne.
S druge strane, pored tradicionalnog uvaàvanja Hipokrata kao osni
va~a nau~ne, racionalno zasnovane medicine, koji ju je jednom zauvek
odvojio od svih oblika nadrilekarstva, i danas kao i u Hipokratovo doba
postoji potreba da se simboli~nim ~inom naglasi specifi~na odgovornost
onih koji stupaju u lekarski poziv prema pacijentima, njihovim bli`njim
i dru{tvu u celini. Rizici profesije – uprkos ogromnom napretku svih gra
na medicine ili upravo zbog njega – danas nisu nimalo manji no {to behu
pre 25 vekova; lekar je i sada suo~en sa neizbe`nom neizvesno{}u ishoda
svojih postupaka u procesu le~enja. On u najteìm slu~ajevima, u situaci
jama kriti~nim po ìvot, ne moè pacijentu unapred garantovati uspeh od
re|ene terapije. Zato on mora biti za{ti}en od pozivanja na odgovornost
za ishod le~enja, naravno ako je prethodno preduzeo sve ono {to mu na
laè struka. Lai~ka javnost, zahtevaju}i odgovornost lekara, previ|a fun
damentalnu nepredvidljivost biolo{kih procesa na koje se oslanja le~enje,
dok lekari koriste tu nepredvidljivost da izbegnu odgovornost za nesave
sno le~enje. Zbog toga profesionalna solidarnost lekara, koliko god bila
opravdana rizicima poziva, ima i negativan vid. Lekarsku gre{ku moè
da utvrdi samo drugi lekar; ako kod njega solidarnost prema pripadniku
profesije koji je pogre{io prevagne nad odgovorno{}u prema pacijentu,
gre{ka }e ostati neka`njena.
Zanimljivo je da se u Hipokratovoj zakletvi kolegijalna solidarnost
nalazi ispred lekarske du`nosti prema pacijentu. Pre no {to se podsmehne
mo ovoj trapavosti anti~ke medicinske deontologije, setimo se da je Zakle
tva polagana lekarskoj {koli, ne polisu. Danas je situacija nesumnjivo pro
menjena: mada se polaè na medicinskim fakultetima i srodim obrazovnim
ustanovama, pravi adresat dana{nje zakletve je globalno dru{tvo, ~emu se
mora prilagoditi i redosled obaveza koje se preuzimaju zakletvom.
101
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
Nasuprot jedinstvenom tekstu anti~ke zakletve, danas postoje nje
ne mnogobrojne moderne verzije. To je razumljivo: nijedan moderan pi
sac ne moè se nadati autoritetu i univerzalnoj prihva}enosti koju uìva,
s pravom ili ne, “otac medicine”. Intervencije se kre}u od minimalnih,
najneophodnijih zahvata u anti~ki tekst do potpuno novih tekstova koji
sa Hipokratovim zave{tanjem imaju zajedni~ko samo najop{tije nadahnu
}e. Tekst koji nastoji da se, koliko je mogu}e, drì oblika Hipokratove za
kletve usvojila je Generalna skup{tina Svetskog medicinskog udruènja
(World Medical Association) na zasedanju u @enevi 1948. godine i poznat
je kao @enevska deklaracija. Njen prvobitni tekst glasi:
U ~asu kada stupam me|u ~lanove lekarske profesije sve~ano obe}avam da }u svoj ìvot staviti u slu`bu humanosti.
Prema svojim u~iteljima sa~uva}u du`nu zahvalnost i po{tovanje.
Svoj poziv }u obavljati savesno i dostojanstveno.
Najve}a briga }e mi biti zdravlje mog bolesnika.
Po{tova}u tajne onoga ko mi se poveri.
Odràva}u svim svojim silama ~ast i plemenite tradicije lekarskog
zvanja.
Moje kolege }e biti bra}a.
U vr{enju du`nosti prema bolesniku ne}e na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politi~ka ili klasna pripadnost.
Apsolutno }u po{tovati ljudski ìvot od samog po~etka (od njegovog
za~e}a – kako stoji u engleskom tekstu deklaracije).16
Ni pod pretnjom ne}u dopustiti da se moja medicinska znanja iskoriste suprotno zakonima humanosti.
Ovo obe}avam sve~ano, slobodno pozivaju}i se na svoju ~ast17
Pored neophodne modernizacije izraza, izri~itog nagla{avanja na~ela
univerzalnosti lekarske du`nosti prema svim ljudima, bez obzira na veru,
nacionalnost, rasu, politi~ku ili klasnu pripadnost, kao i posebnog obe}a
nja da se medicinska znanja ne}e koristiti suprotno zakonima humanosti
– direktna posledica nacisti~kih medicinskih eksperimenata, u @enevskoj
deklaraciji zadràn je princip apsolutnog po{tovanja ljudskog ìvota, ~ime
se implicitno zabranjuju eutanazija i abortus u svim njihovim oblicima. [ta
vi{e, umetanjem odredbe da se po{tovanje duguje ljudskom ìvotu od nje
govog za~e}a abortus je i eksplicitno zabranjen jednako nedvosmisleno
kao {to je to u~inio Hipokrat. Stoga se ne ~udimo {to je tekstu Deklaraci
je iz 1948. godine dano istaknuto mesto na sajtu Svetske federacije lekara
16
17
102
http://www.euthanasia.com/belgium.html
www.reakcija.org/index2.php?option=com_docman&task=doc_view&gid=34&Ite
mid=58
koji po{tuju ljudski ìvot (World Federation of Doctors Who Respect Hu
man Life), me|unarodnog udruènja lekara koje se bori protiv legalizaci
je abortusa. Zadràn je formalni okvir Hipokratove zakletve – posledica
namere da tekst deklaracije bude njena modernizovana verzija,18 ali i naj
va`niji elementi koji onemogu}uju njenu primenu u savremenim uslovima
– rigidnost u tretiranju problema abortusa i eutanazije.
Tekst tako “modernizovane” verzije lekarske zakletve menjan je
1968, 1984, 1994, 2005 i 2006. godine. U~estalost izmena njenog teksta
svedo~i koliko o brzini nau~notehnolo{kog razvoja u medicini i brojnosti
eti~kih pitanja koja takav razvoj name}e lekarskoj profesionalnoj zajed
nici, toliko i o te{ko}ama u nalaènju formulacija koje bi zadovoljile sve
verske i ideolo{ke pozicije. Sada{nji tekst izjave glasi:
U ~asu kada stupam me|u ~lanove lekarske profesije: Sve~ano obe}avam da }u svoj ìvot staviti u slu`bu humanosti.
Prema svojim u~iteljima sa~uva}u du`nu zahvalnost i po{tovanje.
Svoj poziv }u obavljati savesno i dostojanstveno.
Najve}a briga }e mi biti zdravlje mog bolesnika.
Po{tova}u tajne onoga ko mi se poveri, ~ak i nakon {to pacijent na
koga se tajne odnose umre.
Odràva}u svim svojim silama ~ast i plemenite tradicije lekarskog
zvanja.
Kolege i koleginice }e mi biti bra}a i sestre.
U vr{enju du`nosti prema bolesniku ne}e na mene uticati nikakvi
obziri, uzrast, bolest ili invalidnost, vera, etni~ko poreklo, pol, politi~ka
pripadnost, rasa, seksualna orijentacija, dru{tveni poloàj, niti ma koji drugi ~inilac.
Apsolutno }u po{tovati ljudski ìvot.
Ni pod pretnjom ne}u dopustiti da se moja medicinska znanja iskoriste za kr{enje ljudskih prava i gra|anskih sloboda.
Ovo obe}avam sve~ano, slobodno pozivaju}i se na svoju ~ast.19
U odnosu na prvobitnu verziju, tekst sadrì nekoliko korisnih dopu
na i preciziranja, koja se duguju ideologiji ljudskih prava. Bitno su dopu
njeni osnovi diskriminacije u vr{enju lekarske du`nosti prema li~nom svoj
stvu pacijenta koji su izri~ito zabranjeni, a dodana je i op{ta odredba koja
zabranjuje tu diskriminaciju na osnovu bilo kojeg drugog li~nog svojstva
nepomenutog u zakletvi. Time se unapred zabranjuju oblici diskriminaci
je u ostvarivanju pristupa zdravstvenim uslugama koji bi se mogli pojaviti
18
19
Ta namera izraèna je, na primer, u saop{tenju za javnost Svetskog lekarskog
udruènja od 12. maja 1997. godine.
http://www.wma.net/e/policy/c8.htm
103
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
u budu}nosti. Zabrana kori{}enja medicinskih znanja u neprihvatljive svr
he precizirana je utoliko {to je kr{enje ljudskih prava i gra|anskih slobo
da mnogo odre|enije od bezobalno {irokih zakona humanosti. Ipak, glav
ni problem savremene medicinske deontologije – stav prema eutanaziji i
abortusu – ostao je netaknut; ~ak bi se moglo re}i da ga najnovija verzija
zakletve svesno zaobilazi. Istina, iz op{te formulacije za{tite ljudskog ìvo
ta kao osnovne obaveze lekara izostavljena je odredba da se on {titi jo{
od njegovog za~e}a, {to bi se moglo shvatiti i kao implicitno odobravanje
abortusa, ali i kao svesno ostavljanje po strani jednog pitanja o kojem ne
postoji saglasnost ni u samoj profesiji, ni u lai~koj javnosti. Ipak, budimo
pravedni prema autorima ovog teksta: svaki poku{aj saètog formulisanja
osnovnih eti~kih na~ela lekarskog poziva mora po}i od za{tite ljudskog ìvo
ta kao jedinog razloga postojanja medicine, a te{ko je u sku~enom okviru
zakletve izneti bilo kakav smisleni stav prema abortusu ili eutanaziji.
Polaganje neke vrste zakletve dosta {iroko se primenjuje na medi
cinskim fakultetima i {kolama {irom sveta. Studija koja je istraìvala pri
menu Hipokratove zakletve u medicinskim {kolama i fakultetima SAD
i Kanade u XX veku na uzorku od 157 obrazovnih ustanova tog profila
pokazala je da se u pro{lom stole}u znatno pove}ao broj {kola koje su od
svojih svr{enih u~enika zahtevale polaganje izvesnog oblika zakletve: 1928.
godine bilo je samo 26% takvih {kola, a 1993. 98%.20 Nasuprot takvoj eks
panziji obi~aja polaganja zakletve u ameri~kim i kanadskim medicinskim
{kolama, pada u o~i podatak da je u istraìvanom uzorku samo jedna {ko
la primenjivala originalni tekst Hipokratove zakletve, dok je u 68 {kola
na snazi njen revidirani, modernizovani oblik. Iako je u svim {kolama bez
izuzetka zakletva sadràla obavezu savesnog obavljanja du`nosti prema
pacijentima, samo 43% {kola traì od svojih svr{enih u~enika da se oba
veù da }e odgovarati za svoje postupke u toku le~enja. Ovaj raskorak iz
me|u preuzimanja obaveze i nespremnosti da se prihvati odgovornost bio
bi neshvatljivo licemeran da nije posledica ve} pomenutih profesionalnih
rizika kojima su lekari izloèni. On, me|utim, jasno ilustruje podeljenu
eti~ku svest unutar same lekarske zajednice.
Ovo istraìvanje indikativno je za odnos prema eutanaziji i abortu
su: samo 14% analiziranih tekstova sadrì izri~itu zabranu eutanazije, a
8% zabranu abortusa. Pri procenjivanju zna~aja ovih podataka za utvr|i
vanje stava lekarske zajednice u SAD i Kanadi prema eutanaziji i abor
tusu moraju se uzeti u obzir dva ograni~avaju}a faktora: nespominjanje
izri~ite zabrane ne zna~i automatsku podr{ku eutanaziji ili abortusu, po
20
104
Robert D. Orr, M.D. i Norman Pang, M.D., “The Use of the Hippocratic Oath: A
Review of 20th Century Practice and a Content Analysis of Oaths Administered
in Medical Schools in the U.S. and Canada in 1993”. Rezultati studije dostupni
su na sajtu http://www.imagerynet.com/hippo.ama.html
{to je ve}ina {kola, slede}i primer @enevske deklaracije, radije izbegla
opredeljivanje u ovim spornim pitanjima. S druge strane, podaci poti~u iz
vremena pre Bu{ove “konzervativne revolucije” i kampanje hri{}anskih
fundamentalista protiv abortusa. Ipak, i takvi kakvi jesu, oni ukazuju na
akutnu potrebu redefinisanja za{tite ljudskog ìvota kao osnove medicin
ske deontologije.
Zbog toga se ne ~udimo {to su sve glasnije pristalice radikalne revizije
Hipokratove zakletve, zapravo ponovnog pisanja temeljnog akta medicin
ske etike i njegovog razvijanja u celovit i sveobuhvatan eti~ki kodeks, koji
}e uzeti u obzir savremene politi~ke, kulturne, verske i ideolo{ke okolnosti,
kao i nau~notehnolo{ku mo} dana{nje medicine. Primer takvog razra|e
nijeg i {ireg pristupa osnovnim pitanjima medicinske deontologije, istina
samo na planu medicinskih istraìvanja – ne i klini~ke prakse, predstavlja
dokument Svetskog lekarskog udruènja pod naslovom “Eti~ka na~ela me
dicinskih istraìvanja koja obuhvataju ljude”, poznatiji pod imenom Hel
sin{ka deklaracija.21 Dokument je usvojen na XVIII zasedanju General
ne skup{tine Svetskog lekarskog udruènja juna 1964. godine i do sada je
vi{e puta menjan i dopunjavan. Analiza njegovog sadràja prelazi okvire
ovog priloga; na njega ukazujem samo kao na obrazac koji }e verovatno
slediti budu}a temeljna revizija Hipokratove zakletve.
Mnoga lekarska udruènja na nacionalnom nivou donose sopstvene
kodekse sa znatno razra|enijim pravilima koja reguli{u:
– definiciju lekarskog poziva;
– lekarska profesionalna udruènja i njihov odnos kako prema po
jedina~nim lekarima tako i prema dràvnoj vlasti;
– du`nosti prema pacijentima;
– na~ela odnosa me|u pripadnicima lekarskog poziva, kao i
– specifi~na ograni~enja u pogledu primene izvesnih medicinskih
postupaka nespojivih sa pravnim i/ili moralnom poretkom.
Forma kodeksa i nacionalno vaènje ovih dokumenata koje usvaja
ju nacionalna lekarska udruènja omogu}uju da se osnovna na~ela medi
cinske deontologije u njima izraze neuporedivo potpunije i preciznije no
{to je to slu~aj u bilo kojem revidiranom tekstu Hpokratove zakletve ili
nekom drugom deontolo{kom dokumentu koji pretenduje na me|unarod
no vaènje. To je neizbe`no, jer multikulturalnost koja leì u osnovi takvih
kodifikatorskih nastojanja povla~i za sobom veliku uop{tenost odredbi i
uzimanje u obzir samo zajedni~kih elemenata razli~itih kulturnih tradici
ja, {to dovodi do sadràjnog osiroma{ivanja takvih dokumenata.
Primer iscrpnog nacionalnog kodeksa etike, istina spojenog sa nekim
upravnopravnim, radnopravnim i organizacionim normama koje reguli{u
21
http://www.wma.net/e/policy/b3.htm
105
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
odgovornost lekara prema lekarskoj komori i nekim drugim elementima
koji ne spadaju u medicinsku deontologiju, predstavlja Kodeks profesio
nalne etike Lekarske komore Srbije, koji je Skup{tina Lekarske komore
Srbije usvojila 28 septembra 2006. godine.22 U ovom radu bi}e nazna~eni
samo oni delovi Kodeksa koji su u neposrednoj vezi sa sadràjem Hipo
kratove zakletve.
Ve} je istaknuto da je za{tita ljudskog ìvota nepromenljiva osnova
lekarskog poziva. Ona je u Kodeksu formulisana najpre u ~l. 4:
“âsna ìvotna du`nost lekara je da svoju profesionalnu aktivnost
{to savesnije, po`rtvovanije, humanije i prema svom najboljem znanju po
sveti za{titi zdravlja i le~enju ljudi. U skladu s tim, lekar po{tuje ljudski
ìvot od njegovog po~etka do smrti, pruà zdravstvenu za{titu i po{tuje
ljudsko telo i privatnost i posle smrti” (podvukao P. V.).
Isti stav, druga~ije izraèn, ponavlja se i u ~l. 40:
“Lekar dobrobit pacijenta smatra svojom prvom i osnovnom brigom.”
Za{tita ljudskog ìvota je univerzalna:
“Lekarsku pomo} (lekar) pruà svima jednako, bez obzira na njiho
ve godine ìvota, pol, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, dru{tveni
poloàj, obrazovanje, socijalno poreklo ili drugo li~no svojstvo. Pri tome
(lekar mora da) po{tuje ljudska prava i dostojanstvo svakog.”
U navo|enju osnova po kojima je diskriminacija u pruànju zdrav
stvene za{tite izri~ito zabranjena Kodeks ne sledi najsavremenije trendo
ve, ve} se oslanja na starije formulacije. Tako je izostavljena diskriminaci
ja po osnovu invalidnosti ili bolesti, osobito aktuelna zbog diskriminator
skih postupaka prema licima zaraènim HIVvirusom. Na normativnom
planu {teta nije nenadoknadiva, po{to se Kodeksom zabranjuje diskrimi
nacija po svakom drugom li~nom svojstvu, {to uklju~uje i zabranu diskri
minacije po osnovu invalidnosti ili bolesti. Ipak, zbog specifi~ne dru{tve
ne opasnosti i znatne ra{irenosti takve diskriminacije, edukativno dejstvo
uklju~ivanja takvih osnova diskriminacije u niz koji nabraja izri~ito zabra
njene osnove ne treba potcenjivati, bez obzira na ~injenicu da to nabraja
nje nije iscrpno.
Stav prema zabrani prekida trudno}e – danas verovatno najsporni
joj posledici na~ela univerzalne za{tite ljudskog ìvota “od njegovog po
~etka do smrti”, nije zaobi|en u Kodeksu, kako je u~injeno u nekim revi
diranim verzijama Hipokratove zakletve, {to treba pozdraviti. Problem,
naime, ne}e nestati ako se proglasi nepostoje}im. Autori Kodeksa su se,
me|utim, posluìli svojevrsnom mimikrijom: stav prema abortusu sadràn
je u odeljku Kodeksa naslovljenom “Kori{}enje oplo|enog jajeta, embri
22
106
www.lks.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=51&Ite
mid=43
ona i fetusa”, {to ne implicira abortus. Sam stav je ambivalentan: u ~l. 26,
st. 1 kaè se da “oplo|eno jaje, embrion ili fetus treba smatrati za bi}e
~oveka, koje je ìvo ili je bilo ìvo i treba mu obezbediti po{tovanje i za
{titu”. Iz ovog stava moglo bi se zaklju~iti da Kodeks na~elno zabranjuje
abortus. Ali u poslednjem stavu istog ~lana ~itamo da “na odluku o preki
du trudno}e i o uslovima pod kojima }e se prekid obaviti ne sme nikada
uticati èlja da se embrion ili fetus upotrebe za bilo koje namene”. Ovaj
stav nije moralno sporan, ali on podrazumeva da je abortus legalan u grani
cama i pod uslovima utvr|enim zakonom. Suo~i li se taj zaklju~ak sa pret
hodno navedenim stavom 1, sledi da zakonske odredbe mogu derogirati
odredbe Kodeksa, {to je ravno brodolomu celokupne medicinske etike.
Jedini izlaz iz ove blago re~eno neugodne situacije jeste eksplicitno i pre
cizno zauzimanje stava Lekarske komore prema abortusu. Taj stav mate
rijalno moè biti istovetan sa pozitivnim pravnim re{enjima, ali mora biti
nezavisno formulisan i branjen argumentima medicinske deontologije. U
protivnom, do{lo bi do podre|ivanja medicinske etike pozitivnom pravu
i gubitka moralne autonomije lekarskog poziva. Koristan putokaz u tom
pravcu moà pruìti ~l. 44 Kodeksa medicinske etike i deontologije Fran
cuske lekarske komore iz 2002. godine, koji kaè da je lekaru zabranjeno
da vr{i prekid trudno}e i sterilizaciju, sem u slu~ajevima predvi|enim za
konom i za koje postoje medicinske indikacije.23
Problem eutanazije, s druge strane, u Kodeksu Lekarske komore Sr
bije nije ni posredno pomenut, dok navedeni francuski dokument, pored
za{tite ìvota, predvi|a i umanjenje patnje kod umiru}ih pacijenata kao
jednu od du`nosti lekara. Istina, time sama eutanazija jo{ nije dozvoljena,
ali je bar na~elno otvoren prostor za njeno razmatranje u sklopu ukupne
medicinske deontologije.
U sastav savremenih eti~kih i deontolo{kih dokumenata ulaze i ma
nje sporne odredbe o me|usobnim odnosima lekara, po{tovanju medicin
ske tradicije i primeni novih nau~nih dostignu}a, zabrani reklamiranja me
dicinskih usluga, zabrani nadrilekarstva i druge odredbe koje poja~avaju
solidarnost unutar lekarske struke. Takve odredbe u punom su skladu sa
hipokratovskom tradicijom i ne treba ih posebno komentarisati. Sli~no va
ì i za ustanovu lekarske tajne, uz ranije pomenute ograde u pogledu njene
apsolutnosti. Zabrana seksualnih odnosa izme|u lekara i bolesnika i/ili ~la
nova njegove porodice, koja zauzima tako istaknuto mesto u originalnom
tekstu Hipokratove zakletve, izostavljena je iz savremenih deontolo{kih
propisa. To, naravno, ne zna~i da dana{nji lekar moè na takav na~in zlo
upotrebiti poverenje svog pacijenta, ali je zabrana navedenog pona{anja
podvedena pod nesumnjivo sveobuhvatniju obavezu striktnog po{tovanja
integriteta i dostojanstva pacijenta, kao i njegovih ljudskih prava.
23
http://portale.fnomceo.it/Jcmsfnomceo/cmsfile/attach_5902.pdf
107
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
Moè se zaklju~iti da je iznena|uju}e veliki deo Hipokratove za
kletve zadrào svoju relevantnost i u savremenim uslovima. Ta okolnost
opravdava nazivanje savremenih modernizovanih verzija zakletve Hipo
kratovim imenom. Ona je direktna posledica ~injenice da je Hipokrato
vo odre|enje primarne du`nosti lekara – za{tita ljudskog ìvota, uprkos
sporovima oko abortusa i eutanazije, ili upravo zbog njih, zadràlo neu
manjenu aktuelnost.
Predrag Vukasovic
HIPPOCRATES AND THE CONTEMPORARY
RELEVANCE OF HIS OATH
Summary
This contribution deals with Hippocratic oath and with the relevance of its
content for the contemporary world. It is the only part of Ancient Greece’s medi
cal legacy that has retained the importance for postRenaissance medicine. Con
trary to the continued presence of the Hellas’ achievements in mathematics, mec
hanics, descriptive biology, even in astronomy – in spite of prevailing geocentric
prejudice and lack of telescopes, her impact on modern medical science has predo
minantly negative aspect; the high esteem and authority of ancient medical writers
were obstructing the advance of modern experimental researches. Hippocrates’
foundation of medical deontology has inspired much of the contemporary endea
vors in this field. Cynics would put a remark that this result is included rather in
philosophy – a sphere in which European debt to Greeks is inestimable – than in
medical science. The present work has tried to define more precisely the extent
and limits of Hippocrates’ influence on modern deontological thought.
Beside these principles that are of lasting impact on the medical profession
in any time or land, the oath contains the pledge of physicians not to recourse the
operative elimination of a stone from bladder – a provision that have no anything
to do with contemporary medicine. This work also discusses the modern revisions
of the Hippocratic oath with particular reference to the attitudes towards abor
tion and euthanasia – the most controversial questions of contemporary medical
ethics. The Geneva Declaration of 1948 adopted by General Assembly of World
Medical Association and Code of Medical Ethics adopted by Serbian Medical
Chamber are analyzed in more details.
Keywords:
108
Hippocrates, Hippocratic oath, medical deontology
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
UDK 323.1(=163.41)(497)(091);
323.1(=163.41:=18)"19";
323(497.115)"19"
Milojica [utovi}
Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica
OSLOBO\ENJE KOSOVA
/ILI IZLAZAK SRBIJE NA MORE
Rezime: Slabljenjem Otomanske imperije, srpski nacionalni pokret nasto
jao je da ostvari program nacionalnog ujedinjena, stvaranjem nacionalne dràve
srpskog naroda, oslobo|enjem Kosova i pripajanjem matici Srbiji starih srpskih
zemalja, {irenjem ka jugu i jugozapadu, severu i severozapadu, na prostorima {to
kav{tine i pravoslavlja. Ovakav nacionalizam prihva}en od velikog dela intelek
tualaca nije po~ivao samo na pukoj ose}ajnosti, uprkos potpore iracionalnih ar
gumenata “{iroke du{e”, nematerijalnih “zapadnja~kih” interesa, blagorodnosti
kolonizatorskih uticaja, `rtvovanja za slobodu neoslobo|ene “bra}e”, ve} je bio i
ostao sasvim racionalan politi~ki koncept spoja nacionalnog identiteta i politi~ke
mo}i u skladu s dràvnopoliti~kim potrebama Srbije, kao ekonomske nu`nosti,
radi napretka “velike” dràve, koji se nije mogao zamisliti bez njenog izlaska na
more. U “uzrujanom vremenu” na po~etku XX veka, ova “posebna potreba” po
stala je imperativ kako srpskih politi~ara tako i intelektualaca, koji su nau~nim
vratolomijama obja{njavali nenarodnosnu tradiciju Albanaca, i potrebu njihovog
uklju~ivanja u srpsku dràvu.
Klju~ne re~i:
ujedinjenje Srba, oslobo|enje Kosova, izlazak Srbije na more, ci
vilizovanje Albanaca, ekonomska nu`nost, dràvna potreba.
“Zabavljalo me je da mu~im, a bio
sam mu~en kad je do{ao red na mene.”
[arl Bodler
“Morao bih se zakleti da sve dok nisam
dobio gospodara nisam ni znao {ta
to zna~i èleti da uradi{ ne{to
kako ti ho}e{.”
@an–@ak Ruso
Istorijsko tkanje ima mnogo prevara. Njenim nelinearnim tokom svi
su varali, tako da sa skepsom uvek moramo zazirati od svega onog {to tvr
de istori~ari, s obzirom na to da nam uvek nedostaje dovoljno teksta koji
osporava i potvr|uje ta~nosti informacija. [to bi bilo kad jo{ uvek nema
ni~ega, ili kad ne postoji ni{ta? Na to drevno pitanje jo{ su Grci “odgova
rali pri~ama i mitovima” (Vernan, 2002:12), stoga se najvi{e govori(lo) o
109
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
onome, ~ega je u stvarnosti ponajmanje bilo: slobodi, pravdi, jednakosti,
bratstvu, ljubavi. Kosovski srpsko/albanski lavirint me{avine nacionalizma,
autoritarizma i despotskog mentaliteta, u kome sukobljene strane govore
o “ratu do istrebljenja” i “potpunom uni{tenju”, nije izmakao ovom usu
du ìvotnog ko{mara, ~iji je bilans otrcan i uàsan ose}aj teskobe, ru{ila~
kih instikata i mr`nje, koje ljudi gaje prema sebi i prema drugima, ostaju}i
usamljeni u “prenaseljenoj pustinji” (E. Jonesko). Oni oìvljavaju ideje,
odslikavaju}i u njima svoje strasti i mahnitosti, pretvaraju}i ih isprljane
u ube|enja, koja se gnezde u vremenu, poprimaju}i oblik zbivanja pre
laskom od logike ka epilepsiji. Na toj osnovi nastaju u~enja, ideologije i
krvave lakrdije, u kojima idolopoklonici predmete na{ih prièljkivanja i
snova preobra}aju u neopozivu bezuslovnost, pretvaraju}i istoriju u “de
file la`nih Bezmernika, beskrajni niz hramova podignut sumnjivim povo
dima, te poniàvanje duha pred Neverovatnim”, zasnovan na ~ovekovoj
potrebi za izmi{ljotinama i mitologijom, ja~oj od o~iglednosti i ismevanja,
i sposobnosti oboàvanja, kao i spremnosti na satiranje svega onog {to se
opire svakoj netrpeljivosti, ideolo{koj nepomirljivosti ili obra}anju u ko
me je vidljiva “ìvotinjska gustina zanosa”. Ubija se u ime boga ili njego
vih la`nih zastupnika; “nasilja koja je podstakla boginja Pravda, te ideja
nacije, klase ili rase, ravna su nasiljima Inkvizicije ili Reformacije. Razdo
blja duhovne usrdnosti povezana su sa krvavim podvizima: sveta Tereza
morala je biti savremenica spaljivanja jeretika, Luter – pokolja seljaka, u
misti~nim krizama mogu se istovremeno ~uti cviljenje `rtava i uzdasi fa
natika”. Pod okriljem vere “cvetaju ve{ala”, nastaju }elije i tamnice, “iz
opa~ene sanjalice koje su se zabavljale pokoljima”. Otuda “upore|en sa
~ovekom koji raspolaè jedinom istinom – svojom istinom” i sam “|avo
izgleda prili~no jadno” (Sioran, 2001:7–8).
Srbi i Albanci na Kosovu pretenduju na neopozivost svoje istine,
kr~e}i put od priznanja njene namere do kona~nog ostvarenja, koje na
me}e obaveza apsolutizovanja nacionalnih ose}anja zlo/upotrebljenih u
politi~ke svrhe, kao vrsta pedagogije, kako bi se duboko urezala u svest
ljudi kao politi~ka poruka ili negacionisti~ka teza, koje uobi~ajeno prate
predrasude i razdra`ljivost kao Pavlovljev refleks “reaguju}eg” pokreta
na protivni~ku stranu, njegovo razumevanje jeste neophodno u obja{nje
nju njihovog antagonizma, ali ne bi smelo voditi tome da se izgubi iz vida
osobenost njihovih svagda{njih pobuda i zlo~ina u kojima su prosve}ena
svest, religija, metafizika i istorija igrali i jo{ uvek igraju ulogu autoriteta,
a jezik kao zaga|ena reka, “prenosi sa sobom elemente minule patnje”,
jer “re~ ne moè da izbri{e trag nasilja koje neprestano proizvodi strah”,
izraàvaju}i “trajni uàs kojim preti i suvi{e mo}na pro{lost” (Klausen,
2003:6). Ona uvek ima udela u “nastajanju” kosovske stvarnosti, koja, da
se posluìm iskazom Roha Sulima (Roch Sulima) “uvek ima svoj trenu
110
tak: dan, sat, ~as, minut; ima svoj korakom meren – ’kilometar’, ima svoje
atmosferske prilike. Ali isto tako ima svoju biblioteku, a u njoj svoje fikci
je, u koje se svakodnevnica upli}e ~im o njoj po~nemo da govorimo” (Su
lima, 2005:12), mada realnost istorije pokazuje da je u stanju da nadma{i
i najve}e domete knjièvne fikcije ({to izgleda neverovatno) pretvaraju}i
revolucije za pravdu i slobodu u “diktature kriminala” (E. Jonesko). Re
gionalni kontekst pove}ava ovaj rizik “dobrovoljnog ropstva”, na kome
po~iva mo} gospodarenja, neodvojivog od volje za sluènjem i, paradok
salno, èlje za ropstvom. “Tako je narod uvek sebi glupo izmi{ljao la`ne
pri~e da bi u njih kasnije verovao. Mnoge od tih pri~a su napisane, ali ta
kvim stilom da im se poreklo moè prona}i u gradskim tra~evima i ispra
znim pri~ama svetine” (La Boesi, 2001:42), u koje su, po njemu, “mogli da
poveruju jedino oni koji su bili slepiji od onih koji su le~eni”.
Hiperboli~ka slikovitost nije prijatelj preciznosti. Ali te{ko moè
mo odoleti ose}anju neverice, ~u|enja i verbalne frustracije kada se suo
~imo sa prirodnom sklonosti ljudi ka obmanjivanju i samoobmanjivanju i
{tetom i patnjom koje ona moè izazvati, kre}u}i se od sjaja do bede. Pro
ìvljeno kolektivno iskustvo u ljudskoj zajednici daje najuàsnije prime
re, poput nema~kog nacizma “kao jedno prokletstvo nema~ke istorije” i
“najzagonetniji fenomen 20. veka” (Fire, u: Nolte i Fire, 2006:46) “apso
lutizovanja” (R. Nolte) nacionalnih ose}anja. Dok je Hitler poverio svom
bliskom saradniku svoje “sasvim naro~ito tajno zadovoljstvo gledaju}i ka
ko ljudi oko nas ne uspevaju da shvate {ta im se stvarno doga|a”, njegov
ministar kulture, mefistofelski Gebels, hvalisao se time da svira po du{i
nema~kog naroda “kao po klaviru”. Sa njima je aktivno sara|ivao egzisten
cijalisti~ki filozof Martin Hajdeger “poku{avaju}i da spre~i buròasku de
gradacuju Dasein–a”. Drugi, koji su ~uli muziku vlastite obmane, poput
dirigenta Furtvanglera, “najsjajnije zvezde nema~ke klasi~ne muzike tog
vremena, imao je druge planove: on je iskreno zami{ljao (tako se barem
~ini) da }e mo}i da omek{a tvrdo}u reìma bombarduju}i nacisti~ke vo|e
briljantnim izvo|enjem besmrtnih radova Baha, Betovena i Vagnera” (\
aneti, 2006:63–64; v. Fest, 1979). On se, raspravljaju}i o umetnosti samoob
manjivanja i njegovoj logici, pita “{ta bi Didro rekao kada bi se suo~io sa
grotesknom scenom SS vo|a koje Furtvenglerova dirigentska palica pre
nosi u razigrani, bukoli~ki svet Pastorale?”
Me|utim i “za laganje sebi i verovanje u tu la` treba poseban tale
nat” (isto, 181). Oni koji su tragali za samospoznajom, izraàvaju}i sumnju
u lako opisivanje unutra{njeg ìvota, od psihoanalize do sociobiologije,
do{li su do osnovnog zaklju~ka, ~iji je saètak jezgrovito iskazan u Vitgen
{tajnovoj misli: “Ni{ta nije tako te{ko kao ne obmanjivati sebe” (Wittgen
stein, 1980:34), jer “mi ne bismo mogli da opstanemo ni jednu sekundu
111
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
bez zavaravanja; prorok u svakome od nas je ono zrnce ludosti koje nas
~ini sre}nima u na{em ni{tavilu” (Sioran, 2004:11).
I nacionalizam kao ideologija nacionalne dràve ima svoje “zrnce
ludosti”, racionalno jezgro, koje ima raznovrsne puteve da dospe u iraci
onalno, ima svoje obmane i samoobmane, laì i legende, svoje proroke
i lakrdija{e, svoje “~istunce”, idealiste i fanatike, svoje tragedije, `rtve i
`rtvene jarce. U tome ne oskudeva ni prepotentni srpsko/albanski nacio
nalizam. Ova prepotencija pokazuje tragi~nost, po{to iza nje ne stoji ni{ta,
sem praznine, duboke kao ponor, neznanja, povr{nosti i neshvatanja su{ti
ne/odnosa globalnog i partikularnog, gde je posebnost na svakom koraku
ugroèna od stvari na koje ne pristaje, dok univerzalizam nastoji da uni{ti
i otme sva prava partikularizmu, {to je Fransoa Fire ozna~io kao “iluziju”.
Nacionalisti~ki diskurs lidera promaknutih u rang stru~njaka za pitanja na
cije prikriva svoju stvarnu sociolo{ku osnovu, a ma{toviti pisci memoara,
pesnici, novinari i spletkaro{i jo{ je vi{e izobli~avaju. “Nacionalizam nije
ono {to naoko izgleda da jeste, a jo{ je manje ono {to se njemu samom ~ini
da jeste” (E. Gelner). On zahteva i suvi{e mnogo verovanja u ono {to o~i
gledno nije tako. Kako bi Renan kazao: “Pogre{no razumevanje sopstve
ne istorije deo je nacionalnog bi}a” (Renan, 1882:7–8), uop{te, a ne privi
legija Srba/Albanaca, kako se to pomodno i neopravdano ~esto isti~e u
analizi problema njihove demarkacije Kosova, “mesta izvan svih mesta”,
koje na neki na~in koriste, i otkud ~esto polaze signali o promenama u dru
{tvenim procesima “epohe prostora”, izvan njihovog lokalnog konteksta,
~ak i van doma{aja njihovih dràva, koji “omogu}uju da se reaktiviraju, i
mo`da povrate oni prostori koji su do danas sluìli, kao prepreke izme|u
kultura” (Zanini, 2002:11). Kosovo sa svojim limitom granica je upravo
mesto gde se ova “uporedna postajanja”, ove antinomije potpuno otkri
vaju i konkretno manifestuju u susretu reprezentativnih i konstitutivnih
identiteta koji se me|usobno ne prihvataju, obaveznim podsticanjem ne
prijateljstva prema onom drugom, obeleàvanjem razlika, bilo da su one
stvarne ili zami{ljene. Obeleàvanje razlika predstavlja osnovnu karakte
ristiku granica koje imaju ~vrste korene u zemlji, kao njenom iskonskom
poreklu, o ~emu sasvim jasno svedo~e mnogi termini indoevropskih jezika
(v. Milani, 1987:3–12). Po{to su struktura i sama definicija dràve u biti po
stale teritorijalne, suverenosti naroda, koja je nesumnjivo vezala naciju za
odre|enu teritoriju, donose}i na svetlo dana re{avanje jedna~ine nacija =
dràva = narod, o ~emu su èstoko raspravljali (i srpski) teoreti~ari devet
naestog i po~etkom dvadesetog veka, gde je “stvaranje nacija predstavljalo
osnovni sadràj dru{tvenog razvoja u kome su mnogi narodi sa skepsom,
netrpeljivo{}u, mr`njom, i zebnjom u srcu gledali na zahteve drugih naci
onalnosti ili dràva. U prvi plan do{la je geografija, istorija i kultura kon
troverznog nacionalnog pitanja koga nacionalna i rasna retorika, kako bi
112
rekao Erik Hobsbaum (Eric Hobsbawn) nije u~inila “i{ta manje kontro
verznim” (Hobsbaum, 1996:6).
Percepcija srpsko/albanskih kontroverznih odnosa (sukoba) ni{ta
manje nije li{ena takve retorike epohe imperijalizma “sa svim onim popo
vima hodo~asnicima, kolonizatorima, trgovcima, kriminalcima, 7. konji~
kim pukom, a svi udruèni u lovu na Indijance i njihove teritorije”, radi
izgradnje ogromnih kapitalisti~kih kolonijalnih imperija, koje }e taj jezik
u~initi “otvorenim jezikom” u doslovnom smislu re~i (Zanini, 2002:24).
Iz njega je proizlazila vizuelna poruka, iza koje nije stajala skrivena teo
rija u debelim i nepristupa~nim tomovima knjiga, nego “lako prijem~ive
ideje i ideali koji su mogli biti oslonac nadolaze}em dobu gomile. Ljudi
su podjednako mogli da vide kli{ee lepog i ru`nog, kao i nacionalnu zasta
vu i nacionalne spomenike”. Kao vizuelna ideologija klasifikacije ljudi,
rasizam je po~ivao na kli{eima i stereotipima, jasnosti i jednostavnosti,
nagla{enih ose}anja, koji su u spletu razli~itih okolnosti, reakcije protiv
prosvetiteljstva, pokreta romantizma i modernog nacionalizma, bili pre
sudni za uspeh, tvore}i jednu od njegovih ja~ih strana. “Rasizam je podra
zumevao da su nacionalizam i ure|eno gra|ansko dru{tvo neophodni za
koheziju dru{tva i ostavljao je po strani sve one prema kojima je dru{tvo
imalo odbojan stav, smatraju}i ih na~elno druga~ijim ili opasnim.” Legiti
mi{u}i razlike izme|u normalnog i abnormalnog, “kli{e o pohotnom aut
sajderu spadao je u standardni inventar rasizma i bio je sastavni deo onog
izokretanja priznatih vrednosti, koje je navodno bilo tipi~no za Jevreje (Al
bance) ili crnce, pri ~emu su oni samim svojim postojanjem istovremeno
ugroàvali postoje}e dru{tvo i potvr|ivali njegove norme” i strahove od
“bestidnosti, poùde i lenjosti”, duhovnih i fizi~kih obele`ja, koja su pripi
sivana tim autsajderima (Mos, 2005:9, 10, 11). Na jednoj strani rasizam je
izraàvao specifi~nost sklono{}u ka sve uìm definicijama, dok je na dru
goj strani nastupao “kao sinteza svih onih osobina koje pravi narod mora
da poseduje” (isto, 65).
Ovih ambivalentnosti nije (bio) li{en ni srpski nacionalisti~ki dis
kurs “anti” stavova prema Albancima kao autsajderima. Zanemaruju}i,
ili, pak, ignori{u}i Albance “koji jasno poseduju neku proto–nacionalnu
svest” (Hobsbaum, 1996:80), ba{tine}i srpsku oslobodila~ku tradiciju, ve
liki broj srpskih intelektualaca video je u Albancima, da se posluìm Mon
teskijevim izrazom, “trogloditski narod”, koji “je smatrao sebe za jednu
jedinu porodicu; stada su gotovo uvek bila pome{ana, jedina muka, koju
obi~no nisu ni zadavali sebi, sastojala se u tome da ih razdvajaju” (Monte
skije, 2004:31). Ta potreba vi{estruko je povezivana s geneti~kom biologi
jom, praistorijom, arheologijom. Na delu je bio promenljivi savez izme|u
nauke i politi~kog interesa, koji nije bio ograni~en samo na devetnaesti
vek, u kome ne samo {to je cvetala rasna biologija, ve} je nastala i teorija o
113
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
prirodnim granicama u okviru kojih ljudi treba da se kre}u i razvijaju. Pri
rodna granica je podrazumevala ne{to {to sama “priroda” daje, ne{to {to
je “predodre|eno: ideal koji treba osvojiti i ostvariti” (Febvre, 1980:351),
kao da se radi o nekakvom Bo`jem daru, koji po definiciji isklju~uje pri
sustvo “drugih”, i oblikuje se prema pretpostavljenoj naciji. Sam naciona
lizam je “teorija politi~ke legitimnosti koja zahteva da etni~ke granice ne
bi trebalo da presecaju politi~ke, a naro~ito da etni~ke granice u okviru
date dràve – {to je jedna kontigentalnost koju princip svojom op{tom for
mulacijom ve} isklju~uje – ne bi trebalo da razdvajaju one koji imaju ve}u
mo} od ostalih” (Gelner, 1997:12). Sledstveno toj legitimnosti u stvarnom
ìvotu, “teritorijalna politi~ka jedinica moè postati etni~ki homogena sa
mo u slu~aju da ubija, ili proteruje ili asimiluje sve pripadnike druge naci
je. Njihova nespremnost da podlegnu takvoj sudbini moè u~initi mirnu
implementaciju nacionalisti~kog principa te{kom” (isto,13). I bez ve}eg
teoretisanja, ova nespremnost Srba/Albanaca na Kosovu je o~igledna, ta
ko da je ne treba posebno dokazivati, i pored poku{aja njenog nipoda{ta
vanja ili ~ak inkriminisanja u nastojanju da se u~ini pojmljivim “kona~no
re{enje” kosovskog ~vora, kao ostvarenje pobede i sastavnog dela duha
vremena mesijanskog nacionalizma. On smatra da su dràva i nacija pred
odre|eni jedno za drugo, da je jedno bez drugog nekompletno, tragi~no,
i pre nego {to su osu|eni da idu zajedno, prvo su morali nastati. Taj nasta
nak bio je kontingentan i nezavisan. “Dràva se sigurno javila bez pomo
}i nacije”, a “neke nacije su se sigurno javile bez blagoslova svoje dràve”
(Gelner, 1997:18). Prvobitna srpska dràva nesumnjivo je nastala bez po
mo}i nacije, dok se albanska nacija javila zasigurno bez blagoslova vlastite
dràve, slave}i svoju preindividualisti~ku “organsku” zajednicu. Kao {to
pionir albanske nacionalnosti Naim Fra{eri (Naim Frashèri, 1846–1900) iz
vode}i eksplicitnu teoriju o potrebi harmonizovanja religijskih verovanja
s patriotizmom, kaè: “Svi smo mi jedno pleme, jedna porodica; mi smo
jedna krv i jedan jezik” (cit. u: Hobsbaum, 1996:63). Klju~ za razumeva
nje te harmonije me|usobno suprotstavljenih religija ne treba traìti samo
u relativnosti tih uverenja kod Albanaca, ve} u njihovoj nacionalisti~koj
svesti o albanstvu kao neprikosnovenoj veri, bez obzira na versko ose}a
nje, koja ide dalje od religijskih parametara, preko kulturnoantropolo{ke
strukture tradicionalnog plemenskog sistema, zasnovanog na porodi~nim
i klanovskim vezama, koje doseù trideset do ~etrdeset generacija unazad
(Veiga, 2003:70). To je ja~alo ose}aj istorijskog kontinuiteta “drevne naci
je” Albanaca, koji je omogu}io da se u dràvi vidi produètak ranijeg iden
titeta, {to predstavlja delotvornu ideolo{ku formu bez koje poziv na patri
otizam ne bi bio tako uspe{an u izgradnji nacionalne zajednice. Jer, iako
“proizvedene”, “moderne nacije ne iskrsavaju iz ni{tavila ve} se uklapaju
u jednu istoriju dugog trajanja” (Putinja i Stref – Fenar, 1997:55). Stoga
114
nacije nisu entiteti bez presedana, s obzirom da su etnije pre njih razvile
ose}aj zajedni~kog kulturnog nasle|a i istorijske sudbine. Pojedine etnije
uprkos promenama koje trpe traumatskim doga|anjima, kao {to su osva
janja, porobljavanje, raseljavanja stanovni{tva, preobra}enje na novu ve
ru, uspele su sa~uvati ose}anje kontinuiteta, razvijaju}i sistem simbola i
mitova, koji njihovim pripadnicima daju ube|enje da kroz niz generacija
ostaju pripadnici istog naroda. Same nacije pribegavaju istim, a ~esto se
koriste starim sredstvima koja su protokom dugih razdoblja omogu}avala
opstanak i preìvljavanje prednacionalnih zajednica, ~iji nacionalni progra
mi zadobijaju masovnu podr{ku, ili bar ne{to od nje, za koju nacionalisti
uvek tvrde da u njoj ne oskudevaju.
U svojoj kompaktnosti, otpornoj snazi to potvr|uju i albanski naci
onalisti, koji u jeku nacionalisti~kog vrenja nisu mogli ra~unati na svoje
susede, pa ni na Srbe. Nastoje}i da konsoliduju i zaokruè svoje nacional
ne dràve po “principu nacionalnosti” (svaka nacija jedna dràva i samo
jedna dràva za svaku naciju (Mazzini), oni su odricali pravo Albanaca
na ovaj princip, pretenduju}i na teritorije na kojima Albanci ìve kao sta
rosedeoci “od vajkada”, podse}aju}i ih kako su albanska plemena najefi
kasnije sluìla sultanu u borbi protiv oslobodila~kih te`nji drugih balkan
skih naroda i odrànja bolesnog i slabog tela njegove carevine. Pri tom se
}utalo da su Albanci “kroz sve najezde, pod svima vladavinama koje su
gospodarile nad ovim oblastima, izneli i sa~uvali svoj tip i karakter. Oni
su pro{li ispod navale Romanske koja je za njih bila toliko opasna sa svo
ga kulturnoga nadmo}ija: pro{li su ispod guste navale Slovena, koji su im
zahvatili sve ravnice, polja i reke”. Oni koji su prebrojavali njihova pleme
na: Mirdite, Ljume, Malisore itd., nisu znali “da su to oblasna imena ista
onakva, kao {to su imena Kosovo, Podrimnja itd.” I “da je svako ko ìvi
na Kosovu Kosovac”, i ako na njemu “mogu ìveti i dva i tri plemena”–fi
sa, sa ~ime nikada nisu bili na~isto ni na{i na strani pisci. “Ti se fisovi biva
me| sobom i tuku i ne slaù, no, kad se ti~e op{tega, zajedni~kog, oni sta
ju jedan uz drugog, bore se zajedni~ki, i otud pojava koja se beleì: ’Mali
sori su re{eni da se odupru tome i tome’, ’Malisori su se pobunili’, a otu
da i pogre{ka koja Malisore smatra kao jedno pleme, a ne kao stanovnike
jedne zajedni~ke oblasti, ili bolje re}i jedne planine, {to ih goni da brane
zajedni~ke interese” (Nu{i}, [1902] 2005:73, 77–78).
Pou~eni ìvotnim iskustvom, Albanci tradicionalno ispoljavaju strah
ne samo od suprotstavljenih kulturnih uticaja drugih naroda, ve} i od ne
skrivenih teritorijalnih pretenzija novooslobo|enih susednih nacionalnih
dràva. One, oslobo|enjem od Turaka (1912) taj strah ~ine racionalnim,
zaposedaju}i teritorije na kojima su ìveli Albanci, koji su postali predme
tom njihovih ekspanzionisti~kih te`nji. Sli~no Makedoniji, i Albanija je
bila, kako se govorilo o Balkanu “klju~ za Bliski Istok”, ali i jabuka razdo
115
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
ra izme|u balkanskih nacija, koje su komunicirale jezikom nacionalizma
i pretenzija, pre svih Austrije i Italije i drugih velikih sila. One i danas de
luju kao nekad nema~ki dràvnik Bizmark. “On je jednom prilikom re
kao da je u nema~kom interesu da na Balkanu vladaju nemiri i sukobi,
jer to nema~ke suparnike drì neprestano u napetosti” (Vili Vimer, Nin,
8.02.2007.:15). Ova politika ostaje u kontekstu tradicije romantizma i evo
lucionizma, njihove metodike prou~avanja i traganja za specifi~nostima
balkanizma, koji su u nau~nim krugovima XIX/XX veka fiksirali Balkan
na rane, primitivne stupnjeve ~ove~anstva. Tako je jo{ Imanuel Kant u
svojoj Antropologiji tvrdio da se prikazivanje stanovnika Poljske i Rusije,
kao i “stanovnika evropske Turske”, moè mirno presko~iti upravo {to
“oni nikad nisu imali niti }e ikad imati preduslove za sticanje kona~nih
odluka naroda” (v. Kant, 1977). Kasnije }e ih i Hegel isklju~iti iz istorij
skog prou~avanja. Mere}i istorijsku vrednost neke grupe prema tome da
li je “nastupila kao samostalan moment u nizu oblika uma”, u kome je vr
hunsko dostignu}e dràva, on je priznao odre|enu ulogu Isto~noj Evropi
kao prethodnici “borbi izme|u hri{}anske Evrope i nehri{}anske Azije”,
~ime su Sloveni postali deo politi~ke istorije Evrope, ali uprkos tome nisu
vredni istorijskog prou~avanja, zato {to su ostali puki “posrednici izme|u
evropskog i azijskog duha” (v. Hegel, 1951).
Njihov sunarodnik, uticajna li~nost u filozofiji samospoznaje, osni
va~ “[kole mudrosti”, oènjen Bizmarkovom unukom, Herman grof od
Kajzerlinga (Hermann Count Keyserling), poznat po doseci “da Balkana
nema, trebalo bi ga izmisliti”, Srbe, Bugare i Albance nazvao je “primitiv
nim rasama ratnika i razbojnika” nedostojnim pa`nje. Posmatraju}i Bal
kan kao “evropsko bure baruta” i mesto postojanja “neobi~no duboke,
iskonske, i nepromenljive rasne mr`nje”, on je opisao tada{nji Balkan kao
“karikaturu davna{njeg Balkana”, “duh beskona~ne nesloge”. “Kako ga
naseljavaju primitivne rase, on je praslika praborbe jednog protiv svih”,
kod nadarenih i visokoobrazovnih nacija i pojedinaca “ova slika javlja se
kao duh agona” (Keyserling, 1928: 319, 321–322). Time se Balkanci sta
vljaju na niè mesto uro|enika, u veli~anstvenom lancu postojanja ìgo{u
kao varvari, kojima su potrebni vaspita~i i gospodari. S odbojno{}u i ose
}ajem ne~istote i dva Engleza razmi{ljaju o neminovno “hibridnoj rasi”
stanovnika Makedonije, koja ide pod ruku sa “nezrelim, neprosve}enim
intelektom... lukavo{}u i prirodnom te`njom ka divlja{tvu” (Goff i Faw
cett, 1921: XIV, 10).
Nastojanjem da ponovo oìvi viziju Du{anovog carstva i usposta
vi teritorijalno jedinstvo dijaspori~nog srpskog etni~kog elementa, srpski
nacionalisti~ki diskurs, naro~ito na prelazu vekova (XIXXX), stavljao je
Albance (Arnaute, Arbanase) na mesto uro|enika, stalnih predstavnika
“nereda i bezvla{}a”, koji su u istoriji, narodnoj tradiciji, u pro{losti i sa
116
da{njosti, za hri{}ansko stanovni{tvo u Makedoniji, u Staroj Srbiji i u San
dàku bili sinonim za “nasilnika i plja~ka{a”, kako za vreme mira tako i
za vreme rata. Za vreme mira “oni su bili hajduci, plja~ka{i paliku}e po
mirnim krajevima” (Tomi}, [1913] 1995:13). Otuda se ro|enje Albanije
(1912) hronolo{ki podudaralo sa nestajanjem Otomanskog carstva i oslo
bo|enjem ugnjetene bra}e, gde }e “nekada{nje roblje i doskora{nji vazali”
podeliti “evropsku Tursku i uspostaviti u glavnom staro, nekada{nje sta
nje na Balkanskom Poluostrvu” pravilnim re{enjem balkanskog pitanja,
koje ometa “samo jedna stvar”, podstaknuta od strane Austro–Ugarske,
“pitanje avtonomne Arbanije”, ~ime Austrija “zaboravljaju}i na usluge
srpskoga naroda” (u ~emu je uvek dosledna), “spre~ava Srbiji slobodan
izlazak na more, dok se kod svoje ku}e rukovodi sasma drugim principi
ma, koji su daleko od toga da zadovolje onda{nje mnogobrojne narodno
sti” (Radoni}, 1912:27–28). On smatra da Albanci ìve}i vekovima “izdvo
jenim plemenskim na~inom ìvota”, ne ose}aju ni najmanje potrebe, niti
imaju smisla za “kakvu {iru zajednicu”, a ni “sposobnosti da se uzdignu
do pojma narodnosti”, da “od kako istorija zna za njih nisu pokazivali ap
solutno nikakvih kulturnih te`nji; nikakve volje ni podobnosti za stvara
nje kakve iole ve}e dràvne celine”, za “kojom oni apsolutno ne ose}aju
potrebu, niti je sami mogu obrazovati” (isto, 21, 28).
I Tomo Oraovac, sre|uju}i “na brzu ruku” Arbana{ko pitanje i srpsko pravo kao “svestrani poznavalac” “opaànja o Arbanisima”, ~udio se
(“divno je ~udo”) kako na “jedan zdrav, duhovit i bistar narod” nije mogla
uticati kultura i napredak tolikih naroda s kojima su neprekidno dolazili
u dodir, ve} su “dosledni sebi”, ìveli “prastarim nekulturnim i necivilizo
vanim ìvotom i zbog toga se ovaj narod nije ni mogao dozvati pameti ni
poku{ati ni stvoriti dràvu”, “kad nema pojma o svojoj narodnosti i o po
trebi bi}a narodne dràve i samostalnosti”. Za odsustvo manifestacije u
“najuèm pojmu o dràvi”, koju Albanci nisu ni “pokretali”, Oraovac da
je “lak odgovor”. Njegov klju~ leì u “li~noj i plemenskoj slobodi u Alba
naca, “slobodi svoga plemena – fisa ili barjaka”. “To nije sloboda kakvu
mi (Srbi, M.[.) i cio svijet pojmimo i razumijemo”, nego sloboda “vr{enja
}efa, li~nih prohtjeva, otima~ine, ubistava, razbojni{tava i nasilja svake vr
ste, a da se za takva djela nikad i nikome ne odgovara”. Stoga se “ra|aju
svakodnevna i neprekidna ubistva, plja~ke i otima~ine...”, ratuje pleme
sa plemenom, fis sa fisom i barjak sa barjakom. “Ove me|usobne bojeve
i trvenja niko nije mogao suzbiti niti je ko od propasti srpske uprave nad
njima i poku{ao da to uradi, jer i da je ko poku{ao, da to u~ini ostalo bi
samo kao poku{aj i ni{ta vi{e” (Oraovac, 1913:4, 10–11). Kao i danas i ta
da se govorilo da su Srbi “rade}i na oslobo|enju svoga naroda bili izlaga
ni najve}im nepravdama, naro~ito prilikom ugovora o miru i radu raznih
kongresa na kojima se tretiralo i rje{avalo o srpskom pitanju, kao {to je u
117
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
izgledu da }e i sada biti...”, da su “Srbi bili pastor~ad, a Jevropa ma}eha”,
iako su je Srbi svojim vite{kim i besprimernim otporom, odolevaju}i “azi
jatskoj navali”, kao ni jedan narod na istoku i zapadu, “zaduìli i obaveza
li, da prema nama i u op{te prema srpskom pitanju bude spravedljivija i
uvi|avnija, nego {to je to do sada bila” (isto, 5).
Me|utim otpor Albanaca izlasku Srbije na more zahtevao je borbu
srpske vojske sa “najteòm prirodom, s crnim vremenom a jo{ crnjim ne
prijateljem, koji je nevi|en, sakriven i spreman o~ekivao, do~ekivao i s li
jeva i desna napadao srpsku vojsku”. Ali ni takvi neprijatelji (ni njihove
“krvni~ke zasjede”), “kojima Jevropa”, kako pi{e Oraovac, “daje autono
miju i stvara dràvu, nijesu mogli omesti Srbina i srpsku vojsku, da do svo
je cijelji, do svoga mora ne do|e... i do{ao (je) Dra~u i Lje{u, pokloniv se
grobovima srpskih vladara... ma~em more prekrstio... zahvalio Bogu na
pomo}i i zakleo se pred Bogom, pred sobom, pred ljudima i pred cijelim
svetom da ga niko vi{e od mora razdvojiti ne}e” (Oraovac, 1918:49).
Svet ni onda nije odobravao ciljeve Srba, ograni~ene interesima veli
kih sila, koje su instrumentalizovale ne samo albansko pitanje, poput Austri
je, koja je “ovakvim pitanjem i stvaranjem Arbanije sjela... pod gu{om sva
kome Srbinu u tolikoj meri da se dalje snositi ne moè...” (isto, 72). Srbija
se te{ko mirila da se u njenom susedstvu stvara nezavisna dràva Albanija.
Za Nikolu Pa{i}a ona je bila “Ahilova peta Srbije”, odnosno “ranjivi bok
Srbije veoma opasan za njenu bezbednost” (Politika, 26,12.1993). Pa{i} je
kod svojih pristalica i simpatizera “postao simboli~ka li~nost Radikalne
stranke, dignut na visinu jednog Bizmarka i Kavura, ~ak kao neka vrsta
politi~kog boànstva”, dok su oni koji se nisu klanjali pred radikalskim
idolom, stavljaju}i njegov rad pod “svetlost sumnje i kritike”, smatrali da
“Pa{i} nije dorastao situaciji na koju ga je slu~aj istorije metnuo”, “kako
je Srbija u taj mah bila potpuno usamljena... kako nigde nije imala prijate
lja i saveznika”. Zamerano mu je “{to je bio nere{ljiv i neodlu~an, {to nije
znao upravo {ta ho}e, {to je pustio da ga doga|aji vuku i preteku, i {to je
pasivno i fatalisti~ki o~ekivao da vreme re{i sva ta te{ka pitanja”. Pa{i}u je
prebacivano “{to je njegova politika bila stalno pasivna; {to joj je oskudevala mo} predvi|anja; {to je on ostavljao da ga nose doga|aji, a nije umeo da
ih predvidi i upotrebi”. U albanskom pitanju Pa{i} je imao “jednu aktivnu
ideju”. “Njegova velika misao – to je okupacija Albanije”, koju je Jovan
Skerli}, kritikuju}i politiku srpske vlade za vreme rata 1912–1913, ne upo
trebljavaju}i “teù re~”, samo nazvao “njegovom velikom albanskom po
gre{kom” (Skerli}, 2000:214, 215; 217, 219), i najskupljom i najopasnijom
srpskom operacijom u toku ovog rata. Sve dok Srbija “najzad nije digla
ruke od Albanije” i nakon svojih ratnih uspeha “morala pretrpeti jedno
poniènje i do~ekati da bude izba~ena iz Albanije”, a da Pa{i} srpskoj jav
nosti nikada nije objasnio svoju “misao o okupaciji Albanije”. On je to
118
poku{ao u engleskom listu Tajms. Njegovo pismo doprinelo je “poraàva
ju}em utisku” samog Pa{i}a i srpske vlade (isto, 219).
U vremenu kad se stvarala nova karta Balkanskog poluostrva, kad
se ponovo opredeljivao me|unarodni poloàj srpskog naroda, teritorijal
nim pro{irenjem Srbije uz “lojalnu i popustljivu opoziciju”, sam Pa{i}, bez
obzira na odugovla~enje ili inicijativu “mogao je raditi {to god mu se hte
lo i {to god mu je na pamet palo”. U vreme balkanskih ratova “Srbija je
stvarno bila u njegovim rukama” (Skerli}, 2000:207, 219). Ovakvo samo
dràvlja pokrivao je formalisti~ki parlament, koji je srpska vlada “sazivala onda kada je trebalo glasati kredite, i to glasati ve} angaòvane, a ~esto
i ve} utro{ene kredite (isto, 209). Za druk~iji rad parlamenta vlada “nije
imala ni volje ni vremena”. Niti je ta pojava u ono vreme (kao ni danas)
predstavljala srpski izuzetak “demokrati~nosti”. Op{te je poznato “da su
na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek svi narodi bili opsednuti ambi
cijom da svoju politi~ku golotinju prekriju parlamentarnim smokvinim li
stom”, oboàvanjem engleskih politi~kih institucija, kao {to je oboàvanje
italijanske kulture na prekretnici petnaestog u {esnaesti vek bilo “poseb
no ilustrativno za Engleze kroz ~injenicu da je vi{e od tri ~etvrtine [ekspi
rovih komada zasnovano na italijanskim pripovestima”. [ekspir u Ri~ar
du II “aludira na italomaniju i istovremeno je ismeva. Po{tovanja vredni
grof od Jorka tako u komadu izjavljuje da ludi mladi kralj zastranjuje jer
ga zanose izve{taji o ’modi u ponosnoj Italiji koju na{ spori narod voli po
nosno da imitira’...” (Tojnbi, 2002: 209).
Nema sumnje da su i Srbi skloni imitaciji, naro~ito imperijalnoj, ali
jo{ uvek ostaje tajna koliki je bio realpoliti~ki uticaj (osobito Engleske)
velikih sila na Pa{i}evu “albansku pogre{ku”, s obzirom na zatvorenost
njihovih arhiva i nedostupnost dokumenata. Oni koji su poslednje tri de
cenije istraìvali li~nost Nikole Pa{i}a, Srbije i Jugoslavije (poput istori~a
ra \or|a Stankovi}a), u arhivama gotovo svih velikih sila koje su uticale
na zbivanja na Balkanu imali su “samo neprijatne trenutke”. Stankovi}
je u Londonu u arhivu Ministarstva inostranih poslova dobio fasciklu li~
nog dosijea Nikole Pa{i}a, bez ijednog papira, osim “slu`benog obave{te
nja da }e dokumenta biti dostupna 2026. godine – sto godina posle Pa{i
}eve smrti”. Sli~no je bilo i u biv{em Sovjetskom Savezu; nasuprot prete
rane ljubaznosti, nije dobio nijedan dokument iz Pa{i}evog dosijea, dok
u Parizu i pored vo`nje luksuznim automobilom, karata za sve muzeje i
pozori{ta, pristojnih mese~nih primanja, u Arhivu nije dobio “ni{ta osim
zvani~nih izve{taja francuskog poslanika i ambasadora iz Beograda, Ni
{a, Krfa”. U Rimu mu je re~eno hladno da je to ve} objavljeno u seriji I
documenti diplomatici italiani! U be~kom Dràvnom i ratnom arhivu “bi
li su za~u|eni” za{to je uop{te sa takvom temom do{ao kod njih (Stanko
vi}, 2006: 19–20).
119
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
Politika (velikih sila) se uvek sluìla pomo}nim sredstvima i ve{ta~
kim {takama, ~esto prisutnim u nacionalisti~kim ideologijama kulturnih i
rasnih predrasuda, koje dru{tvenu i kulturnu stvarnost predstavljaju kari
katuralno. Neprijatna bliskost izme|u zvani~nog i antrolo{kog (nau~nog)
mi{ljenja nije samo balkanski (srpsko/albanski) izum. I danas, kao nekad,
postoje studije koje smelo ne uvaàvaju diskriminatorski poloàj Roma u
britanskoj dru{tvenoj birokratiji (v. Okely, 1994), otkrivaju kontinuitet ta
kve neprijatnosti i opasne igre s ugledom nau~ne profesije. Ona nije strana
ni srpskim intelektualcima u prou~avanju albanskog nacionalnog karakte
ra, izrazito obojenog nacionalisti~kom ideologijom, ~iji se politi~ki zahte
vi obrazlaù epskom poezijom, istorijom, etnosom, rasom, ekonomskom
nu`no{}u, oslobo|enjem svoje hri{}anske srpske bra}e, iza kojih su stajali
stvarni ciljevi ekspanzionisti~ke i strate{ke prirode, bez sagledavanja sveu
kupne vlastite politi~ke situacije i njene sloènosti, onakve kakva je bila.
To je “nu`no dovelo do brojnih iluzija koje su dobile va`nost ~injenica i
koje su tada smatrane ~injenicama” (Masle{a [1945] 1990: 51–52). Naci
onalni stereotipi su i do danas ostali, mada su se intelektualci promenili.
Dràva i nacionalisti~ki ideolozi za tren oka mogli su osmisliti teritorijal
ne zahteve. “Ali, klju~ za razumevanje ovih zahteva leào je u me{avini
lukave politike i gole slike” (Glen, I, 2001: 250). Sam Jovan Cviji} u svom
poznom zapisu priznao je, da ìve}i u “uzrujanom vremenu”, nije uvek
i{ao za nau~nom vokacijom bave}i se prakti~no teritorijalnim i nacional
nim pitanjima. Takva “dugotrajna skretanja nisu bila povoljna za razvija
nje nau~ne li~nosti, kao {to su u nekoliko ometala i formiranje nau~nih
pogleda” (Cviji}, 1924: 344).
On je u ~lanku Balkanski rat i Srbija, napisanom za englesku publi
ku u ~asopisu Review of Reviews (sveska za novembar 1912.) obja{njava
ju}i ciljeve tog rata (koji “nije naro~ito predvi|en, nije se smatralo da }e
tako brzo izbiti, nije izazvan, i Srbija je sada bila primorana da u|e u rat.
[ta vi{e, rat je za Srbiju do{ao u nevoljno doba, jer njime moè biti zausta
vljen i kompromitovan ekonomski razvoj Srbije, koji je poslednje decenije
bio dobro upu}en”), dokazivao da “... Stara Srbija izlazi uzanim pojasom
na Jadransko more oko Skadra, Lje{a (Alessio) i Dra~a” (Cviji}, 1912: 3–
4,7). Cviji}, pored “opisane te{ke nacionalne nevolje”, smatra da “Srbija
ima jo{ jedan, osobito jak uzrok koji je goni da se interesuje za teritoriju
Stare Srbije”, iz ~isto ekonomskih interesa i nu`nosti. Po{to je Srbija naj
gu{}e naseljena oblast na Balkanu, s relativno najgu{}om èljezni~kom
mreòm, {to je “vi{e ekonomski napredovala, sve se ja~e ose}alo kako je
ona bez ekonomskog daha, bez plu}a, jer nema izlaz na more”. Zbog tog
nedostatka, kako je obja{njavao Cviji}, Srbija se u tada{njim granicama
nije mogla razvijati. “Ona tek sa Starom Srbijom ~ini celinu koja ima uslo
va za ìvot i za ekonomsko razvijanje. Jer iz Stare Srbije vodi udolinom
120
oko reke Drima najkra}i put na Jadransko more, i njime se moè sprove
sti èleznica koja najpovoljnije vezuje Srbiju s morem, sa obalom od San
\ovani do Lje{a i do Dra~a. Zbog te Srbijine potrebe i postao je projekat
o dunavsko–jadranskoj èleznici” (podvukao M.[.), za koji je Srbija uspe
la “zainteresovati kapital zapadnih evropskih dràva; ali su vi{egodi{nji
pregovori i transakcije ostali bez rezultata, zbog turske tromosti i arbana
{kog divlja{tva! Tek izlaskom na Jadransko more”, prema Cviji}u, “Srbija
bi imala uslova za ekonomsku samostalnost i bila bi zadovoljena. To je jed
na od glavnih te`nji rata (prvog balkanskog. O. A.) koji je zapo~eo” (Cvi
ji}, 1912: 12–13), s obzirom na to da je “svaki seljak na svojoj koì osetio
ono {to su, ~ini mi se”, pi{e Cviji}, “najpre utvrdili engleski publicisti: da
je Srbija opkoljena zemlja, a Srbi uhap{en narod” (isto, 12). Jer, Srbija je
bez mora “izgledala kao izba~ena na obalu riba, jo{ privezana za kolibu
ribara” (Cemovi}, 1913: 10).
Tokom Prvog balkanskog rata Ja{a Tomi} (1856–1922), politi~ar,
novinar, pisac i osniva~ Radikalne stranke u Vojvodini (1891), pisao je da
“ono {to rade ljudi i narodi, ne biva zato {to su to neki hteli da tako bude,
nego je to tako moralo biti, prema stanju prirode i prema stanju njihovog
umnog razvi}a”. Traè}i “uzroke istorijskim doga|anjima”, on ih je nala
zio u “du{i i karakteru celine”, a ne u “du{i i karakteru pojedinca”. “Zato
se istorija bavi sve manje pojedincem, a sve vi{e masama.” I kao {to “drvo
koje je u sklopu” teì da “iza|e iznad krovova na slobodan zrak”, “tako i
narodi u izvesnom dobu svoga razvitka bezuslovno teè na more, {to je”,
po njemu, “sasvim prirodno”. îm se upozna “va`nost sa ekonomskog raz
vitka”, ~ovek gonjen ìvotnom potrebom “pruà ruku da ga (more, O. A.)
doma{i”. Pi{u}i o Srbiji kao “balkanskoj pepeljugi” na koju je zinulo “ne
koliko usta da je proguta”, o Srbinu sa “onakvom du{om i snagom kakvu
je doneo sobom na Balkan” i “nije mogao da primi hri{}anstvo kakvo mu
nudi{e Rim i Vizantija”, ~emu se “opirao vekovima”, o Albancima kod
kojih je “vera bila uvek stvar trgovine”, o “krvnim i otima~kim zverstvi
ma Arnauta”, mada u “poslednje vreme nisu Arnauti dirali ni crkvu ni
narod”, o neverovanju Srba Albancima i njihovom pri~anju: “Osvanu}e
mo u Vranji a omrknuti u Beogradu”, o tome da mu ne bilo “ni najmanje
ào da smesta umre, samo kad je do~ekao dan oslobo|enja tih najve}ih
mu~enika u Evropi”, Tomi} je optimisti~ki zavr{io svoju knjigu re~ima:
“ta nisam tek od jednoga slu{ao: kakav Karlsbad i kakva Abacija i Vrnjci,
dogodine }emo letovati na Kosovu ili u Dra~u ili Medovi” (Tomi}, 1913:
15, 19, 34, 127–128, 199).
Oslobo|enjem Kosova, izlaskom Srbije na “Sinje more”, “srpsko
more” i “srpsko primorje”, bilo je ostvarenje jednog sna (ne samo srpskih
intelektualaca i politi~ara) i osveta Kosova, kao simbol skoro (nad)prirod
nog kontinuiteta izme|u srednjevekovne srpske dràve, carstva Du{ana
121
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
Silnog i moderne Srbije. On je prema{io o~ekivanja i najve}ih optimista,
jasnim shvatanjem op{tih interesa, poloàja zemlje i du`nosti ljudi. “Izgle
dalo je da naro~ito pametni i patrioti~ni ljudi nisu potrebni, jer su svi ljudi
postali pametni. Mislilo se poglavito na to da se ovako odli~no inaugurisan
op{ti razvitak i povoljno stanje duhova odrì i dalje upotrebi na ekonom
ski i kulturni razvitak Srbije” (Cviji}, 1912: 4). Ogromna armija iskrenih
i nesvesnih sanjara nije ni slutila da }e njihov san, poput mnogih drugih,
zavr{iti u ko{maru politi~ke mitologije o Zlatnom dobu. Njeno osnovno
svojstvo je “stalno i bolno osciliranje izme|u nemo}i da se obnovi ono {to
je bilo i ~vrsto uvreène nade, zahvaljuju}i neugaslim uspomenama, da }e
izgubljeno povratiti” (@irarde, 2000: 159).
Me|utim, stvarno stanje u Staroj Srbiji daleko je bilo od najprijat
nijeg moralnog stanja zemlje” (J. Cviji}) Srbije, ~ije je samopouzdanje
raslo, opijeno re~ima i ispraznim obe}anjima, vra}anjem na njeno rodno
mesto, poput boga Dionisija, kako bi u Staroj Srbiji bio priznat njen (nje
gov) kult. “Ali podozrivi ljubomorni bog Dionis ostaje prete}i prisutan”
(@. @irarde). To pokazuje op{iran izve{taj Srpska stvar u Staroj Srbiji Pe
re Todorovi}a (1852–1907), jednog od najplodnijih i najdarovitijih srpskih
pisaca i novinara u drugoj polovini 19. veka, osniva~a Narodne radikalne
stranke, bliskog sledbenika socijaliste Svetozara Markovi}a, upu}en 7. de
cembra 1898. dr Vladanu \or|evi}u (1844–1930), tada{njem predsedniku
srpske vlade (i ministru spoljnih poslova), poznate kao “vladanov{tina”.
Kori{}en i osporavan, Pera Todorovi} je pre{ao put “od religijske vere do
sumnje, od fanatika do kriti~ara”. Bio je “precizan u ~injenicama, slobo
dan u mislima”, daju}i sposobno{}u istorijskog mi{ljenja i knjièvnog dara
svojim spisima “atmosferu, situacije, karaktere, ironiju (...) ljudsku dimen
ziju koja izmi~e suvoj istori~nosti” i nedostaje drugim izvorima, ostaviv{i
dragocen materijal, ~ija je okosnica stvarna istorija, ne samo o socijalnim
i politi~kim idejama, pokretima Srbije krajem 19. i po~etkom 20. veka, nje
noj organizaciji, kraljevima, politi~arima, partijskim vo|ama, odnosima
sa velikim silama, ve} i o svakodnevnom ìvotu ljudi i, “{to je najre|e”,
o njihovom mentalitetu (Perovi}, predgovor, u: Todorovi}, 1997: 8–9, 6).
Dakle, sve ono {to je kasnije smatrano vrlinom jednog Slobodana Jovano
vi}a, koji je, ocenjuju}i Peru Todorovi}a, “kao novinara koji predstavlja
najprljavije strane novinarskog zanata...”, ~oveka od “para i pera”, stila i
politi~kog temperamenta, demago{kog temperamenta, novinarske kura
ì, slobodnja~ke naivnosti i slobodnja~ke nadmenosti, pisao o “njegovim
mladim godinama socijalisti~ke propagande i o njegovim starim godinama
novinarskog najamni{tva” u kome se “njegova pro{lost na~elnog politi~
kog pisca malo slagala sa ovim najamni~kim piscem”, jednim ~ovekom od
dara, “uvek u cilindru i rukavicama, sa cvikerom i, kako se pri~alo sa vrlo
visokim {tiklama”, koji je vi{e izgledao na jednog stranog dopisnika nego
122
na “ota~estvenog” novinara. “Njegovo bledunjavo lice, uàgren pogled,
senzualne usne, mesnate i jako crvene, kosa i brada ugljeno crna, bujna i
kudrava”, ~inila je utisak, kako ga slikovito opisuje Slobodan Jovanovi},
“jedne mu{ke lutke, nabeljene, narumenjene, nakudrovane”, u ~ijem je
drànju i pona{anju uop{te bilo “ne~eg meku{nog, gizdavog, ka}iperskog,
– i niko ne bi rekao da je taj mazni lepu{kasti gospodi~i} prvi zastavnik ’na
rodne radikalne stranke’”, kome “nije bilo su|eno da postane jedna vrsta
sveca u radikalnom kalendaru”. Prema Jovanovi}u, Todorovi} je kao no
vinar “zauzimao prvo mesto” i “bio megdandìja od zanata”, na koga se
“pokazivalo prstom kao na glavnog predstavnika novinarske bezna~elno
sti, neskrupuloznosti, podmitljivosti, kao nekoga koji je na{e novinarstvo
razvratio, na~inio od njega posao bez savesti, jedan stidan zanat propalih
ljudi, od koga bi samo jo{ javni blud bio niì”. Todorovi} je “znao svoju
publiku kao niko drugi, umeo da posmatra politi~ke ljude i doga|aje kao
{to ih posmatra ~ovek iz ~ar{ije...” On “nikada nikome nije ostao duàn
odgovora, nije bilo toga ~oveka koga nije smeo napasti, ni toga mi{ljenja
koje nije smeo zastupati”, ~ak i uprkos struji celokupnog javnog mnjenja,
kad je za jedinog saveznika imao samo “svoje pero kao svoj ma~”. I onda
kad su i{~ilili njegovi socijalisti~ki snovi, politi~ki planovi i radikalni fana
tizam, “njegova narav bujna, neukro}ena, prkosna, nije ga ostavila nika
da”. Njegov ceo ìvot pro{ao je u “buni, inatu, kavzi. Kao socijalist, on se
buni protivu dràvne vlasti: kao radikal, on se bori protivu kraljevske vla
sti; kao oportunist, on se sva|a i inati sa svojom vlastitom strankom. Kad
je izgubio sva na~ela i uverenja koja su ga odu{evljavala za borbu, on se
bori i tu~e kao prost najamnik, jedan dobar ’[vajner’, koji ule}e u borbu,
mo`da za tu|e pare, ali se posle bije za svoje vlastito zadovoljstvo” (Jova
novi} [1908] u: Todorovi}, 2000: 504–538).
Ova nepravedna ocena najautoritativnijih savremenika Pere Todo
rovi}a, po inerciji, odràla se kroz ~itav vek, po~ivaju}i na nepoliti~koj su
revnjivosti, nepromenjenom sistemu vrednosti i na~inu vrednovanja nje
gove politi~ke li~nosti i vrednosti njegovog dela. O ~emu se nije pravila
razli~ita ocena (Perovi}, 1997:9–10). Pi{u}i o Staroj Srbiji, pod kojom je
podrazumevao sve zemlje u Turskoj koje su ulazile u sastav Du{anove Srbi
je (naziv Makedonija novijeg je porekla, nastao “zloupotrebom Bugara”),
Todorovi} ([1898] 1997:25) je, kao {to i pomenuti naslov sugeri{e, dao jed
nu studiju (i putopis) metodi~nu i istraìva~ku, zasnovanu na posmatranju
dru{tva, koje ga je uvek interesovalo. Vide}i ono {to je izmicalo polupisme
nim i primitivnim slu`benicima srpske propagande u Makedoniji, on je tu
propagandu upore|ivao sa bugarskom i gr~kom propagandom, nalaze}i
da je ona inferiorna, “zasnovana na la`noj istoriji i ~esto prepu{tena pro
blemati~nim ljudima”, tako da izaziva suprotne efekte. Shvataju}i propa
gandu u modernom smislu, Todorovi} je smatrao da srpska propaganda
123
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
u Makedoniji (Albaniji, M.[.) “treba da se temelji na radovima nau~nika
Stojana Novakovi}a i Jovana Cviji}a, a ne na radovima diletanata Stefa
na Verkovi}a, samouka Vuka Vr~evi}a, mitomana Milo{a S. Milojevi}a i
publiciste, astronoma Spiridona Gop~evi}a (Perovi}, 1997:15), do Ivana
Ivani}a1. Svi su se oni “starali da sami sebe dokaù kako su Ma}edonci Sr
bi” (kao {to su videli i okarakterisali albanski narod Arbanase) “Kao srp
ski po porijeklu, jeziku, narodnoj poeziji i obi~ajima...” (Oraovac, 1913:4).
“Takva “literatura”, kaè Todorovi}, “vi{e nikome ne treba”. Osim “{kole
i ~iste propagande”, srpska stvar u Staroj Srbiji treba da po~iva na metod
skom nau~nom radu utvr|ivanja “fakata i ~injenica” bez ikakve polemike,
na osnovu koga }e kasnije nau~nici izvoditi “svoje nau~ne sisteme i teori
je” (Todorovi}, [1898] 1997:113–114). Drugi pravac bi prema Todorovi}u
bio politi~ki, i ~inili bi ga “politi~ko polemi~ki spisi” {tampani na stranim
jezicima i pisani za strance, kao i “izdavanje jedne popularne narodne bi
blioteke”, zbornika za prikupljanje nau~ne gra|e. Stoga bi, kako je pred
lagao Todorovi}, “na{e ljude od pera” (nau~nike, akademi~are, stru~nja
ke) trebalo “pokrenuti na ve}i i ìvlji rad”, i krenuti ih “s toplih i mekih
fotelja, pa ih gurnuti u narod” (isto, 115). Na drugoj strani, u praksi, To
dorovi} je najbolju propagandu video u obavljanju svog posla na “najbolji
mogu}i na~in” od strane u~itelja, sve{tenika, lekara, ~inovnika, diplomata.
Opisom srpske propagande, Pera Todorovi} je, kao u ogledalu, ukazao na
neke karakteristike srpskog mentaliteta: osionost i naglost, nerad, podmi
tljivost, kao pojave dugog trajanja i r|avih navika.
“Poznata je na{a nevolja, da gde god smo zakopali malo temelja u
Staroj Srbiji, morali smo to da radimo prvo s pla}enicima. Na njima se i
danas drì skoro cela stvar. Na àlost, opazio sam i to, da su na{i pla}eni
ci mahom ljudi nièga reda, sirotnijeg stanja, ~esto sumnjive moralnosti i
pro{losti” i “slaboga glasa i ugleda” (Todorovi} [1898] 1997: 110). Menja
ju}i crkvu i narodnost, oni su “ju~e bili Grci i dràli s Patrijar{ijom; danas
pre{li Egzarhiji i postali Bugari; sad opet da se progla{avaju za Srbe i opet
da se vra}aju Patrijar{iji. To je te{ko” (isto). Bogate ljude (“one velike”)
nije bilo mogu}e pridobiti. A mnogi starosrbijanci ({to je “àlostan fakat”)
koji su dugo ìve}i u Srbiji “stekli lepe sume”, nisu postali “odu{evljeni
Srbi”, niti su ostali “onako indiferentni kakvi su do{li”, ve} su, naprotiv,
po povratku “s gurbeta” (s rabote u Srbiji) postali “bugara{ki op{tinari i
strasni gonioci Srba!?” (isto, 116). No uprkos prvih neuspeha i “deficita”
u upravi, Todorovi} nije pesimista, i veruje da “na polju trgova~kih veza i
na polju kolonizacije” Srbi mogu “raditi uspe{no”, ~ak je ponudio izradu
detaljnog predloga “kako da se rad otpo~ne i dalje vodi”, uvaàvanjem
onog mi{ljenja “da bi Dru{tvo Svetog Save svoj mrtvi kapital moglo korisno
1
124
Konzularni ~inovnik u Budimpe{ti, Pri{tini,Bitolju, Carigradu.
upotrebiti daju}i zajmove na{im op{tinama, crkvama i manastirima” i “da
bi tamo uspe{no mogli raditi filijali bankarski, otvoreno pod imenom pri
vatnih pojedinaca” (isto, 117), {to je i danas kao pojava vrlo aktuelno.
Polaze}i od toga da je “pametnome i komarac muzika”, Todorovi}
je kratko predloìo uspostavljanje “veza s Arnautima”. U vreme kad se jo{
nije znalo “ho}e li se uop{te ulaziti u taj posao”, on je taj posao smatrao
toliko korisnim, da to i “nije potrebno tek dokazivati”, niti o tome govo
riti “dugo i mnogo”, jer “to ve} svak zna”. Todorovi} je nalazio da to nije
samo “posao i pitanje” srpske propagande, ve} da je to prvenstveno “pita
nje politi~ko–vojni~ko i diplomatsko”, koje zavisi od op{teg poloàja, a ne
samo od potreba srpske propagande. Zalagao se da taj posao metodi~no i
sistematski vodi naro~iti, zaseban odbor, koga bi predvodila “kakva krup
na i veoma autoritativna li~nost”. “A po~etak po~etka”, ukoliko se uop{te
ne{to èli raditi na tom planu te{enja zbog srpske “arnautske pogre{ke”,
“imao bi biti srpski konsulat u Skadru”, s obzirom na to “da se u onom
’Ve{ta~kom loncu’ {to se zove cetinjski dvor”, kako se ~ini Todorovi}u,
“neki |avo kuva i vari, te ne bi zgorega bilo malo dublje u njega zaviriti”.
On ne bi “mario kad bi tu umakali svoja krila samo ’lov}enski sokoli’”, ali
(mu) se neprestano vrze po pameti “tradicionalno prijateljstvo i pokrovi
teljstvo bra}e Rusa prema nama [umadincima”. To je prema Todorovi}u
razlog vi{e, da se to “malo bolje” drì “na oku, a iz Skadra to se najbolje
moè! âk bolje no na Cetinju”! (Todorovi}, 1997: 119–121)
@ele}i da “pozna pravo stanje stvari” i “sudi {to pravednije, nepri
strasnije, pravilnije”, Todorovi} nije imenovao “pojedine zavode i ljude”,
ve} je opisivao dru{tvene pojave, ~ijoj “oceni uvek smeta kad do|u li~no
sti po sredi”, koje se uzajamno tuàkaju “jedna drugu krive”. Na takav
na~in on je “ostao u ulozi izve{ta~a”, kako se ne bi pretvorio u nekakvog
“dràvnog tuìtelja” (isto, 121–122). Njegov izve{taj Srpska stvar u Staroj
Srbiji (putovanje Pere Todorovi}a) skoro ~itav vek leào je neobjavljen
u rukopisnoj ostav{tini dr Vladana \or|evi}a, u Arhivu Srbije (Perovi},
1997: 13). Za razliku od Todorovi}a, \or|evi} se nije ni malo vajkao ni
te{io zbog srpske “arnautske pogre{ke” nasilnog iseljavanja Albanaca iz
novooslobo|ene Srbije radi ostvarenja programa nacionalnog ujedinjenja
i povratka Kosova, {to je verovatno prouzrokovalo trajno neprijateljstvo
u istorijskom pam}enju srpsko/albanskih akcija/reakcija koncepata naci
onalne dràve o ~ijem “temeljnom stanovi{tu volje ne moè se odlu~ivati
sredstvima nauke” (M. Veber), po{to istorijski zadaci srpsko/albanske na
cije u osnovi stoje iznad svakog pitanja dràvne forme. Stoga su i mnoge
literate fabrikovale “ideje” za koje se, kako oni misle, gine i krvari na boj
nim poljima. Dok su pojedini srpski autori, {tede}i od kritike i ulaguju}i
se dràvnim organima, njihove politi~ke zahteve prema albanskom pita
nju i njegovo “kona~no” re{enje obrazlagali argumentima epske poezije,
125
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
istorije, etnosa, ekonomske nu`nosti, Vladan \or|evi}, je u obrazloènje
“dràvnih potreba” uklju~io i rasne teorije. Kako bi pokazao i dokazao
(pozivaju}i se na strane pisce i putopisce) nesposobnost Albanaca za dr
àvni ìvot, on je napisao celu knjigu.
\or|evi} me|u onima “koji se zovu Arnauti” pravi razliku izme|u
dva tipa: 1) “pravi arnautski tip”, 2) “slovenski i rimski tipovi”, koji i nisu
Arnauti mada govore arnautski, ve} su “poslovenjeni i romanizovani Dar
danci, Skordisci, Besi, Trivalci itd”. I samo “ime Albanija” po njemu je
“upravo gr~ki falsifikat, kojim se htelo posti}i da se cela zemlja prozvala
po gr~koj varo{i “Alvanon”, iz kojeg je imena docnije postalo Albanon,
Arbanon, Elbanon, Elbasan”, tako da je njeni stanovnici nikada nisu zva
li “Arbanija ili Albanija”, koje su joj “pridavali samo stranci”, za koje oni
“ne znaju”, ve} je na severu “zovu Skiperja i na jugu Sjipenja”. Zanimljivo,
ova razlika u imenu dovedena je u vezu s anatomskom razlikom “u kroju
glave”, jer “severni Arnauti su brahicevali, dokle su oni koji ìve ju`no od
reke Skumbe, dolihocefali”. “Pravi Arnautski tip”, \or|evi} opisuje kao
“mr{av i sitan”, u kome “ima ne{to cigansko, feni~ansko”, i podse}a “ne
samo na Feni~ane, nego ~ak i na pra–ljude iz praistorijskog doba, na one
ljude koji su zbog straha od divljih zverova spavali na drvima, za koja su
se dràli svojim repovima da ne padnu”. Tokom hiljada godina zbog neu
potrebe taj rep je zakr`ljao u “nekoliko ko{tica u trtici, jedino me|u Ar
nautima”, kako pi{e \or|evi}, pozivaju}i se na austrijskog konsula Hana,
“izgleda kao da je i u XIX veku ìveo jo{ po koji repat ~ovek (...) s malim
konjskim i kozjim repom” (\or|evi}, 1913: 5, 7). On smatra da su Srbi i
Bugari vladali Albanijom od XII do XV veka, tako da izme{ani sa osvaja
~ima, Albanci i “nisu mogli o~uvati svoj narodni tip”, {to se ogleda i u na
zivu nastanjenih mesta, (od kojih dve tre}ine i danas imaju slovenska ime
na), jeziku, obi~ajima i nepostojanju “svesti o svojoj zajednici”. \or|evi},
i “pored najbolje volje”, drugo ni{ta nije navodio od “arnautskih umotvo
rina” do “nekoliko ljubavnih pesmica i... nekoliko poslovica”, o nu|enju
moneta za “jednu no}”, “istinskom pranju” (“Arnauti se boje pranja i ku
panja, jer se od njega ’dobija groznica’”), lajanju “kao pas”, “da moèmo
prisloniti koleno na koleno”, i druge pesme “drasti~nih proba arnautskog
ljubavnog ìvota”, posve}ene “ljubavi – prema mu{karcima i de~acima”,
od ~ega se \or|evi} prvo “upla{io”, a potom “se zgadio” (isto, 26–27).
Beè}i od ovih “pesama”, \or|evi} je analizirao i “filosofiju arnautskoga
naroda”, navode}i narodne izreke (koje se sre}u i kod drugih naroda), a
naro~ito “arnautsko na~elo” “gde je ma~ tu mu je i vera” (“tj. ~ija je vla
davina onoga je i vera, cujus est regio ejus est religio”), koje se po njemu
“veoma dopalo jezuitima, kad su se ponadali da }e iz budu}e arnautske
dràve mo}i pokatoli~iti celo Balkansko Poluostrvo”, uprkos tome {to je
“svirep arnautski element” u “najve}em stepenu nesposoban za obrazo
126
vanje”, koji je i tursko ime prekrio stidom i sramom i u ratu i u miru, a pri
tom je uvek pokazivao “savr{enu nesposobnost” da se razvije “do kakvo
ga vi{eg dru{tvenog reda” (sic), tako da i “fizi~ka Arbanija ne sastavlja ni
kakvu organsku celinu”, kao {to Albanci ne sastavljaju “nikakav narod”
(\or|evi}, 1913: 28–30), niti imaju zajedni~ku istoriju. Nju ~ine “jedino
tu|inska osvajanja”, od kojih je najva`nije “srpsko osvajanje Arbanije”,
koja, kako kaè \or|evi}, “720 godina be{e srpska provincija” i organska
celina sa Starom Srbijom, pod nazivom “Srpsko Primorje” (isto, 33).
Dokazuju}i nesposobnost Albanaca za dràvni ìvot, za razliku od
Srba koji su uspeli da “izvojuju dve narodne dràve”, Arnauti “nisu pred
uzeli ni jedan jedini poku{aj da zbace sa sebe turski jaram, nisu na to ~ak
ni pomislili” (sic), i bili su “jedini Balkanci koji nisu hteli da po{tuju odlu
ke celokupne Evrope” nakon Berlinskog kongresa. A ~im je po~ela borba
za oslobo|enje Balkanskog poluostrva od Turske imperije, “odmah 60.000
Arnauta, s pu{kama koje im behu poklonili Srbija i Crna Gora, stado{e uz
Turke i borili su se protivu obeju srpskih dràva na svoj divlja~ki, podmu
kli i izdajni~ki na~in” (\or|evi}, 1913: 40–41). Uz to “prosto po nomadskom nagonu svome”, pritiskaju ostavljena srpska imanja u Staroj Srbiji i
“sistematski rade na istrebljenju Srba”. To “arnautsko besnilo za iseljava
nje, koje ve} traje toliko hiljada godina, u~inilo je”, obja{njava \or|evi},
“da su se oni rastrkali po celom Balkanskom Poluostrvu”, ~ak i u Austro–
Ugarskoj. On navodi “Nikince i Herkovce, koji se nalaze na granici Srema
blizu Mitrovice” (isto, 44–45), sela u kojima “Arnauti stanuju”.
Arbitrarno sumiraju}i ove svoje poglede, \or|evi} je nedvosmisle
no, bez pogovora zaklju~io da “Arnauti nemaju nikakvog narodnog tipa,
nemaju nikakvoga jednostavnog jezika narodnog, nemaju nikakvu narod
nu istoriju, nisu nikada sastavljali narodnu dràvu, nisu nikada ni poku{a
li da do|u do svoje narodne dràve. Prema tome pozivati se na na{u de
vizu: ’Balkan balkanskim narodima’, da bi se osnovala nezavisna arban
ska dràva, nema nikakve osnove” (isto, 45–46). Za njega Albanci “nisu
samo razbojnici, nego ~esto i prosti lopovi”, od kojih “su ~ak i Turci bolji
narod”, iako sami muhamedanski Arnauti “eti~ki prevazilaze katoli~ke
Arnaute”. Jer “Muhamedova vera bila (je) sposobnija da ovim”, kako ih
rasno opisuje \or|evi}, “divljim evropskim crvenokoàma nakalemi po
koju ljudsku osobinu, nego svemogu}a katoli~ka propaganda koju dve ve
like sile (Austrija i Italija, O. A.) tako obilato pomaù”, {to je po \or|e
vi}u “lep izgled za efharisitiju, koja ho}e da od Arnautluka napravi Vati
kansku dràvu” (\or|evi}, 1913: 119). Ovaj argument preìveo je svoga
autora i aktuelan je i u dana{njim raspravama o statusu Kosova, kao ne
kad o autonomiji Albanije.
Uvidev{i da u postoje}oj konstelaciji odnosa velikih sila ne}e biti
mogu}e osujetiti stvaranje autonomne (nezavisne) Albanije, Vladan \or
127
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
|evi} iz prakti~nih razloga obezbe|enja izlaska Srbije na more (“ìvotno
pitanje Srbije”), na priloènoj karti, uprkos “teorijskog” osporavanja ma
kakve Albanske dràve, povukao je granice “za budu}u Arbaniju, koja }e
je deliti od Srbije, vododelnicom izme|u Jadranskog mora s jedne i Pre
spanskog, Ohridskog jezera i Belog Drima s druge strane. To je, kako isti
~e \or|evi}, “jedina prirodna i racionalna granica kako za Arbaniju tako
i za Srbiju”. Stoga su punomo}nici Srbije na Londonskoj konferenciji mira
(1913) govorili, ne pominju}i ono “ìvotno pitanje”, o “stvaranju avtonomne Arbanije ne samo kao o jednoj na~elnoj odluci velikih sila, nego kao o
svr{enoj ~injenici”, nastoje}i svim sredstvima “da toj dràvi dadu granice,
koje ne bi ugroàvale ìvotnim interesima srpskog naroda” (podvukao
M.[.). U opravdavanju te granice \or|evi} je navodio: etni~ke razloge,
slovenske toponime, zversko nasilje Albanaca, uzurpaciju srpske zemlje,
istorijska prava (“moralna prava”), ali i kulturne razloge, koje Srbima
kao “kulturnom narodu” daju ve}e pravo “da Arnaute napravimo na{im
sugra|anima, da ih mi vodimo naravno pod garantijama koje daje svaka
prosve}ena administracija svojim gra|anima, nego {to bi ga imali neobra
zovani i u gra|anskom i u politi~kom smislu neuki Arnauti da oni uzmu
Srbe pod svoju upravu”. Pravo kulturnog naroda da kroz “svoju kulturnu
misiju me|u nekulturnim narodima... nametne svoju administraciju”, pre
ma \or|evi}u, ne predstavlja nikakvu novost. Usled toga on traì, da sve
one zemlje, koje su prema njegovoj karti “ostavljene izvan granica budu}e avtonomne Arbanije, moraju se dati srpskome narodu, bez obzira na to
da li su Arnauti u njima u ve}ini ili u manjini” (podvukao M.[.), kako bi
Srbi zadràli zemlje koje su osvojili od “arnautske uzurpacije” pod “tur
skom dràvnom politikom”. Takav zahtev, kako smatra \or|evi}, i nije
“ni{ta drugo, nego da nas Evropa prizna kao kulturnu naciju koja je spo
sobna da uzme na sebe kulturnu misiju”, s obzirom na to da cela srpska
istorija “dokazuje da su interesi srpskog naroda uvek bili u harmoniji s in
teresima Evrope”. Otuda bi razgrani~enje Srbije i Albanije, onako kako
predlaè \or|evi}, zadovoljilo “istorijska prava i opravdane interese srp
skog naroda i dalo bi mu mogu}nosti da postane jedan od glavnih jemaca
za mir, red, kulturni i privredni napredak na Balkanu, a to je glavna i naj
milija aspiracija na{eg naroda. To je na{ interes, ali to je ujedno i interes
Evrope” (\or|evi}, 1913: 176–179).
U svemu tome za Evropu je glavno da ona “moè slobodno raspo
lagati Valonom (jer samo izme|u Valone i Otranta se moè zatvoriti Ja
dransko more) a da ne nai|e na otpor nijedne Balkanske dràve”, pa ni
Srbije, koja samo traì “jedan mali deo Arbanije i jedno malo par~e morske obale od Lje{a do Dra~a, traì samo svoje nekada{nje pristani{te da bi
izbila na more” (podvukao M.[.). Po{to se srpski zahtevi ti~u “samo Sever
ne Arbanije u kojoj Gege ìve, a druge balkanske dràve ne traè na tom
128
kraju ni{ta za sebe, to bi”, zaklju~uje \or|evi}, Evropa mogla “slobodno
raspolagati celom ju`nom Arbanijom u kojoj ìve Toske zajedno sa Valo
nom”, koju je ina~e privremena vlada Albanije izabrala za svoje sedi{te.
Polaze}i od tog srpskog interesa, \or|evi} se na kraju pita: “Za{to onda
ne bi Evropa tu ù|enu arnautsku dràvu napravila od ju`ne Arbanije s
Valonom kao prestonicom, pa da ceo svet (srpski, M.[.) bude zadovoljan
utoliko pre, {to Toske nisu takvi divljaci kao {to su [kipetari i {to bi se
moglo lak{e u~initi da njihova dràva postane za ìvot sposobna?” (\or
|evi}, 1913: 181–182).
Osim toga, u realizaciji srpskih interesa, srpska politika i njena inte
lektualno–ideolo{ka racionalizacija, u svojim zavojeva~kim zahtevima pre
ma Albaniji, oslanjala se na sukobljene interese velikih sila u albanskom pi
tanju, izraène stihovima spevanim me|u srpskim vojnicima: “Aoj Dra~u,
ti varo{i lepa,/ Zbog tebe se sva Evropa cepa...” (cit. u: Imami, 2000: 195).
Nakon {to su velike sile Londonskim ugovorom o miru 30. maja 1913. po
tvrdile nezavisnost Albanije, s nekim otvorenim grani~im pitanjima, ve}
sutradan (1. juna 1913.) “Srbija i Gr~ka sklopile (su) tajni sporazum (Pa
{i} i Vanizelos) po kome bi severni deo Albanije, do reke Skumbine, tre
balo da pripadne Srbiji a ju`no od nje Gr~koj”. Zbog sukobljenih intere
sa, mnogima u Evropi bilo je sasvim jasno kako “Albanija postaje glavni
~inilac ravnoteè na tom delu Balkana i Jadranskog mora”, s primedbom
da je ona i “stvorena da bi se izbegli evropski zapleti”. Kako je izjavio ru
ski ambasador na Londonskoj konferenciji: “Ni manje dràve ni ve}ih
muka” (isto, 208). Dok u francuskoj knjizi Albansko pitanje, prikazanoj
u Srpskom knjièvnom glasniku (1913), Anri [eridan pi{e: “{to teritorije
Albanije bude manje, utoliko }e evropskoj diplomatiji biti lak{e u budu}
nosti... Ne treba se varati, budu}a arbanaska dràva bi}e ognji{te intriga,
austrijskih, talijanskih, crnogorskih, srpskih, gr~kih, albanskih, nad koji
ma treba stalno da se vr{i kontrola i garantija, {est velikih sila! Kakva per
spektiva!” (Imami, 2000: 200).
Srbija je u, kako se pisalo, “podloj sili Austrijskoj” (“monstruozna
dràva” i “krvomutna Austrija”) (Oraovac, 1913: 117, 118) videla glavnu
prepreku svojim zahtevima, kad je “stekla pravo da prednja~i i da uìva
plodove krvlju ste~ene”, ali nije verovala “da }e rimskim slugama po}i za
rukom da dobroga cara Franca Jozefa I, koga su oni proklamovali za cara
Evrope”, uvuku u rat zbog Albanije i “da ve~e njegovoga ìvota nanovo
zagor~e” (\or|evi}, 1913: 185). Protiv mogu}nosti rata Austrije sa Srbi
jom on je istakao slede}e razloge: 1) “narodi austrougarski” ne}e taj rat,
ni Sloveni ni Nemci, 2) Ma|ari zbog svoje unutra{nje politike “duplo }e
razmisliti” da li u slu~aju propasti monarhije da “napuste svoju poslednju
dasku za spasavanje” oli~enu u staroj ma|arskoj ideji o dunavskoj federaciji s Rumunima i s Balkancima”; 3) rat bi mogao, dakle, doneti nekakvu
129
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
“katastrofu” AustroUgarske. (“Pa, Boè moj, stvar nije tako nemogu}a”.)
Jer “Srbija u jednom odbrambenom ratu protiv Austrougarske ne bi osta
la sama...” (isto). Srpski narod doteran “do duvara”, {ikaniran, porobljen,
oplja~kan, ponièn, dalje ne moè odstupati i, kako pi{e Toma Oraovac,
mora re}i Austriji: “Stoj, dalje se odstupati ne moè i ne smije”. To moè
po mir Evrope biti “kobno a po opstanak Austrije moè biti sudbonosno,
fatalno i ubita~no”. Ali ako se ho}e o~uvati evropski mir i zaustaviti Austri
ja u svome “bijesnome potrku”, onda, po Oraovcu, “pravo je, potrebno je
i spasonosno je da na{a vjekovna za{titnica i ovom prilikom spase Austri
ju i da joj kaè diplomatskim putem – Stoj, kako ne bi srpski narod i srp
ski mu~enici bili prinu|eni to u~initi, preko jedinog lijeka u borbi protiv
Austrije, a to je: ma~ i brzometka”. Tim pre, {to postoji dvestogodi{nji sa
vez “Srba s Rusijom, koji je krvlju napisan i potpisan; a koji kazuje prija
teljima i neprijateljima da su Srbi i Rusi jedan te isti narod...”, “da je na{
Bog i ruski Bog, da je na{a vjera i ruska vjera, da je na{a krv i ruska krv
i da je na{ savez nerazdvojan...” U ime toga savezni{tva Oraovac zaklju
~uje da Rusija treba da stane u “odbranu na{eg prava (na Skadar, M.[.),
njene du`nosti i ~asti”, kako bi se ~uo njen “dostojni glas (...) koji treba
da je zapovest za sve njene i na{e krvnike”, ako je svesna svoje veli~ine,
slavne pro{losti, nedosti`ne sile i mo}i; “ne moèmo ni posumnjati da }e
nas Rusija zaboraviti i svoju du`nost ne izvr{iti: zato vedra ~ela, vesele du
{e i radosna srca, ne boje}i se javnih i tajnih krvnika iz dubine srpskoga
srca kli~emo: ’Boè carja hrani’ (i danas Boè Putina hrani. M.[.), a sa ca
rom (Putinom) i na{u milu bra}u i svetu Rusiju, na dobro slovenstva a na
strah vragam” (Oraovac, 1913: 119, 124, 125).
Jedan od retkih kriti~ara ovih intelektualnih “racionalizacija” politi
ke srpske vlade prema albanskom pitanju bio je srpski socijalista Dimitrije
Tucovi} (1881–1914). On se “vi{e iz prakti~nih potreba nego iz teorijsko
ga interesa” pozabavio albanskim prilikama, o kojima je tada{nja srpska
{tampa u “pogubnoj utakmici da pomogne jednu r|avo upu}enu i r|avo
izvo|enu politiku, mesecima i godinama rasprostirala o arbanskom naro
du tendenciozna mi{ljenja”, a “takvim mi{ljenjima i sama vlada poku{ava
la (je) da opravda svoju zavojeva~ku politiku u Arbaniji” (Tucovi}, 1914:
3–4). Suprotstavljaju}i se najodlu~nije protiv zavojeva~ke politike srpske
buròazije i vlasni~kih krugova, Tucovi} se zalagao za stvaranje boljih od
nosa izme|u srpskog i albanskog naroda u okviru prijateljstva, saveza i
najpunije zajednice svih balkanskih naroda. U prodiranju Albanaca “na
Istok”, o ~emu se u Srbiji (kao i danas) mnogo pisalo, Tucovi} je video
“glavno sredstvo kojim {ovinisti~ka {tampa izaziva kod srpskoga naroda
mr`nju prema ’divljim’ Arnautima, prikrivaju}i kao guja nokte divlja{tva
koje je srpska vojska prema njima po~inila” (isto, 7). Tucovi} se prema
vlastitom priznanju nije bavio pitanjem: “u koliko je prore|enost srpsko
130
ga elementa u ovim krajevima neposredan rezultat arnautske navale, a u
koliko je posledica op{tega, utvr|enoga kretanja srpskoga naroda s juga
na sever? Naseljavanje [umadije je bez svake sumnje do{lo raseljavanjem
jugozapadnih krajeva... Zar slovenska plemena nisu potisla starosedeoce
ovih zemalja sredstvima o kojima istorik nema ni malo lepo mi{ljenje”?
(Tucovi}, 1914: 8)
On smatra da su se Albanci “rasprostirali na istok na ra~un Slove
na”, ali takav prodor ne daje za pravo osvetni~kom drànju prema njima.
Stoje}i na nièm kulturnom razvitku od drugih susednih naroda, Albanci
nisu imali uslova za pretapanje i asimilaciju tu|ih elemenata, koji su “si
lom ili milom” napu{tali svoju imovinu i ognji{ta. “To napu{tanje je, ne
ma sumnje”, kako pi{e Tucovi}, “vrlo velikim delom posledica nesnosno
ga susedstva primitivnih plja~ka{kih, neobuzdanih arnautskih plemena ili
~ak njihova gruba pritiska”. S druge strane, u ~estim migracijama, Tuco
vi} je video odliku ìvota u Turskoj, traè}i uzrok tako “lakom i ~estom
seljakanju” u “begovskom sistemu privrede”, “nomadskim navikama”,
feudalnom sistemu svojine zemlje, u kome “starinci” nisu bili vezani za
zemlju svojinom, naj~vr{}om vezom koju dru{tvo poznaje, pa su se lak{e
re{avali na seobu (Tucovi}, 1914: 9). Kosovski krajevi bili su “eldorado
begovske eksploatacije”, i jo{ uvek ìve plemenske organizacije Albana
ca, koje od kulturnog sveta dele ~itavi vekovi brzog napretka i dubokih
dru{tvenih preobraàja.
Me|utim, primitivizam i nizak stepen razvoja, prema Tucovi}u,
“nije merilo sposobnosti za kulturni ìvot i razvitak uop{te, kao {to se to
u politi~koj knjièvnosti imperijalisti~ke buròazije rado uzima. Jer, ako
su neki narodi, blagodare}i povoljnim istorijskim prilikama, ~inili brè na
pretke od drugih, ako idu na ~elo ljudske civilizacije dokle drugi ostaju u
primitivnom stanju, to ne daje pravo braniocima zavojeva~ke kapitalisti~
ke politike da te zaostale, slabe, bezotporne narode smatraju za slabiju,
nesposobniju, niù, inferiornu rasu, da im odri~u svaku kulturnu sposob
nost i da ih ogla{uju za ve~itoga maloletnika kome je potrebno njihovo
’kulturno’ tutorstvo”. Tucovi} smatra da “ta izobli~ena reakcionarna od
brana kapitalisti~ke, zavojeva~ke politike gubi iz vida da su kroz oblik ple
menske dru{tvene zajednice i primitivna stanja pro{li svi kulturni narodi...
Pa ipak Balkanicus (Stojan Proti}) i Dr. Vladan (\or|evi}) napisali su po
jednu ~itavu knjigu sa o~itom èljom da smo`de ovaj bedni arbanski na
rod i da dokaù njegovu nesposobnost za kulturni i nacionalni ìvot” (Tu
covi}, 1914: 26–27). Prema Tucovi}u, pojava ovih spisa ~ini eru u srpskoj
knjièvnosti “kao {to pohod srpske vojske na Arbaniju, ~ini eru u politici
Srbije” (isto, 28), ~iji pisci i politi~ari o “Arbanasima vole da stvaraju ilu
ziju potrebnu za opravdavanje zvani~ne politike...” (isto, 42).
131
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
Tucovi} je razlike u jeziku, religiji, politi~kim te`njama i uticajima
Albanaca razumeo kao razdrobljenost njihovog ìvota i ogledalo plemenske otu|enosti i nemanja uzajamnosti i saobra}aja u ìvotu Arbanasa, ali,
za razliku od drugih, na osnovu toga stanja stvari nije negirao sposobnost
Albanaca da u budu}nosti postignu druk~ije rezultate samostalnim raz
vojem. Otvoreno i o{tro kritikuju}i i suprotstavljaju}i se tim negacijama,
on je eksplicite istakao potrebu da se ras~isti sa “jednom ’nau~nom’ laì
koja nam se od pohoda srpske vojske u Arbaniju na hiljadu na~ina name
}e, ma da je u nauci odavno oti{la u staru gvo`|uriju. Elemente koji ~ine
naciju nacijom i faktore koji odre|uju uslove zajedni~koga dràvnog ìvota ni jedan ozbiljan ~ovek ne iznalazi danas merenjem lobanja i prou~avanjem rasa, ve} ih odre|uju istorija i sociologija” (Tucovi}, 1914: 45). Pi{u
}i o dru{tvenim prilikama kod Albanaca, Tucovi} nije uzeo sebi za cilj sa
mo da ih izloì, ve} je ukazuju}i na njih pokazivao “da Arbanija, i ovako
zaostala i primitivna kakva je, ne stoji ni izvan sveta, ni izvan istorije i da
pokreti i borbe u njoj nisu ni pobuna ’divljaka’ protiv ’civilizacije’, kao
{to predstavljaju jedni, ni plod tumaranja i namera tu|ih agenata, kao {to
predstavljaju drugi. Ti pokreti i borbe su pripremljeni i uslovljeni op{tim
promenama u dru{tvenim odnosima i uslovima ìvota u Arbaniji, koje su
u svoje vreme davale sli~ne borbe i pokrete i u drugih naroda” (isto, 53).
Takav “narodni materijal” predstavlja autonomnu Albaniju. “O njegovoj
podobnosti za samostalan dràvni ìvot ni{ta nam nisu u stanju re}i oni
koji u njegovoj ’arnautskoj krvi’ unapred vide antidràvni, antikulturni,
antisocijalni element” (isto, 54). Samostalan dràvni ìvot “novoga ~lana
balkanskih dràvica”, Tucovi}a zanima, pre svega, iz obzira prema srpskoj
budu}nosti. Albanija ko i svaka mala dràvica izloèna je “udarcu ja~ih”.
Mnogo su opasniji po njenu egzistenciju uticaji koji dolaze spolja nego
potresi koji se kriju unutra pod uticajem plemenskih i religioznih suprot
nosti grozne dru{tvene dezorganizacije, koje je mogu}e savladati kao {to
su slomljene “autonomske te`nje kneìna pri organizovanju nove srpske
dràve”. Stoga }e Albanija “mnogo teè odolevati opasnostima koje se
kriju u pogodbama pod kojima je postala i pod kojima ima da se razvija”
(Tucovi}, 1914: 55). Ta opasnost pratila je osnivanje svih balkanskih dr
àvica, po kojima je “tumaralo toliko tu|inskih agenata”, a naro~ito po
Albaniji, bilo slabijih suseda ili udaljenijih velikih sila. “Svojom zavoje
va~kom politikom Srbija, Gr~ka i Crna Gora nisu uspele da Arbaniju po
dele, ali su uspele da je smanje i o~erupaju. Formalno”, kako je zapazio
Tucovi}, “Arbanija dobija autonomiju, ali je ta autonomija hroma, forma
bez sadrìne, pravo bez najbitnijih uslova da bude ostvareno, autonomija
mo~varnoga primorja i besplodnih krajeva, odse~ena od plodnih krajeva
na istoku i jugu. Londonska Konferencija je bila prema Arbaniji jo{ svirepija nego Berlinski Kongres prema Srbiji” (Tucovi}, 1914: 56) (podvukao
132
M.[.). Svojim odlukama ona je nesumnjivo najvi{e {tete, po Tucovi}evoj
proceni, nanela albanskom narodu, obezbe|uju}i dobit zainteresovanim
kapitalisti~kim krugovima velikih sila (AustroUgarske i Italije). Neprija
teljsko drànje vlada susednih dràva, odgurnulo je Albaniju u ruke ovih
velikih dràva, pretvaraju}i je u njihovo oru|e, utoliko pouzdanije {to je
slabije i za ìvot nesposobnije, ekonomski zavisnije, na ~emu se stvara osno
va budu}e dràve, jedne nesigurne politi~ke tvorevine, ~ije “porobljavanje
ne}e i}i posredstvom dràvnih dugova ve} putem neposredne kolonijalne
plja~ke” (isto). Radi ostvarenja svojih planova srpski vlasni~ki krugovi ra
dovali su se sporovima i novim meteìma u Albaniji. Vide}i u njima po
godno sredstvo za realizaciju svojih pretenzija, oni su izgubili iz vida da se
na Jadranskom moru, kome su teìli, po~ela utvr|ivati najve}a evropska
sila, kapitalizam, “koji ne}e zadocniti”. U borbi protiv osvaja~ke politike
AustroUgarske i Italije, intelektualni krugovi Srbije svojom “velikom bi
bliografijom”, koja nije mimoi{la ni {tampu socijalne demokratije, do{li su
u apsurdan poloàj, preporuke i odbrane zavojeva~ke politike vladaju}ih
krugova Srbije. Njihovo obja{njenje je “o~ajno prosto: Arbaniju ho}e da
porobe te ho}e da porobe, pa kad joj je to su|eno, onda je bolje da taj po
robljiva~ bude Srbija nego ove dve velike sile” (Tucovi}, 1914: 73), koje
predstavljaju glavnu smetnju izlaska Srbije na Jadransko more, kao glavni
cilj njene sveukupne politike, mnogo vi{i od jednog trgova~kog pitanja, od
koga umnogome zavisi ceo privredno–finansijski sistem Srbije, strani kre
diti i opstanak reìma. O posledicama takve politike malo je ko mislio. Dr
àvni dugovi petostruko su rasli brè od dràvnog budèta. Njegov porast
su gutali neproduktivni izdaci na dugove i vojsku, a najve}i deo dràvnih
zajmova kori{}en je za pokrivanje budètskih deficita i vanrednih rasho
da militarizma. Ovaj “raspiku}ski sistem gazdovanja”, kako ga je slikovito
nazvao Tucovi}, jasno je pokazivao svu teìnu du`ni~koga ropstva. “Da bi
se taj bankrotski sistem gazdovanja odrào, Srbija je padala u sve nove i
nove dugove, njima bankrotstvo odlagala i terete svoje sada{nje politike
sve vi{e prenosila na budu}e generacije” (Tucovi}, 1914: 83).
Albanska politika srpske vlade, za Tucovi}a, bila je “oli~enje avan
turisti~koga lutanja jednoga o~ajnika koji bez ikakvih izgleda na uspeh i
bez jasnoga cilja rasipa dragocenu snagu, da bi izbegla bankrotstvo pred
kojim stoji ceo njegov privredni i politi~ki pravac” (isto, 88). U veku im
perijalisti~ke politike, osvaja~ka politika male i nerazvijene Srbije, upu
}ene na zajednicu a ne davljenje drugih, pokazala je ekonomsku i politi~ku apsurdnost, kao protivre~na i nemogu}a politika, ~ija }e senka “dugo
vremena pomra~ivati nebo nad srpskim narodom. Srbija je htela i izlazak
na more i jednu svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more, a od za
mi{ljene kolonije stvorila je krvnoga neprijatelja. Htela je da istisne tu|i
uticaj iz Arbanije, a postigla je da ga jo{ vi{e u~vrsti. Osvaja~kim hicem
133
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
htela je jedno radikalno, definitivno re{enje u korist svoga gospodarstva
na jadranskoj obali, a uspela je da se tu|e gospodarstvo definitivno utvr
di. Njena te`nja ka moru dala je naopake rezultate, jer je sprovo|ena na
opakim sredstvima, to jest: ono {to se moglo posti}i samo u sporazumu
i prijateljsko sau~e{}e oslobo|enoga arbanaskoga naroda htelo se posti}i
protiv njega. Te`nje izlaska na more metodama zavojeva~ke politike pre
trpele su potpun poraz” (isto, 94), koje je Tucovi} osu|ivao ne samo kao
zlo~in prema srpskom narodu, ve} i kao “jedan zlo~in za tu| ra~un” (isto,
92), u kome su naizmeni~no radile “slepe sile: glad i iznemoglost, batine i
revolver”! (isto, 97) Albanci su i tada mirno ~ekali re{enje Evrope. âk i
“divlja” albanska plemena znala su bolje proceniti presudan uticaj tog re
{enja po Albaniju od same srpske vlade, koja je “stajala pod zlokobnom
sugestijom ruskog uticaja” (isto, 102–103), i idolopokloni~kog verovanja
u mo} oru`ja, kao jedinog radikalnog i re{avaju}eg sredstva, podiù}i uz
pomo} {tampe paklenu poviku protiv “arnautskih divlja{tava”. Ona je ra
sla s nemo}i srpske vlade, da odoli pritisku svojih mo}nih suparnika oko
Albanije (isto, 104). Narodu je na vrat natovareno te{ko breme ugu{ivanja
izazvanih buna “primernim ka`njavanjem Arbanasa”. Kontrolisana {tam
pa traìla je “istrebljenje bez milosti, a vojska je izvr{avala. Arbanska se
la, iz kojih su ljudi bili blagovremeno izbegli, behu pretvorena u zgari{ta.
To buhu u isto vreme varvarski krematorijumi u kojima je sagorelo stoti
nama ìvih èna i dece(...) Jo{ jednom se potvrdilo”, kako pi{e Tucovi},
“da je narodna pobuna najprimitivnijih plemena uvek humanija od prakse staja}e vojske koju moderna dràva protiv pobune upotrebljava. Srpski
vlasnici su otvorili svoj registar kolonijalnih ubijanja i grozota i mogu ve}
dostojno stupiti u vlasni~ko dru{tvo Engleza, Holan|ana, Francuza, Ne
maca, Talijana i Rusa” (Tucovi}, 1914: 107–108).
S obzirom na to da su nakon oslobo|enja od turskog gospodarstva
balkanske dràvice stupile sa “punim {akama planova i diobi zadobivenih
oblasti na osnovu istorijskih i nacionalnih prava, ekonomskih i politi~kih
nu`nosti”, {to je vodilo i novim sukobima, zbog nemogu}nosti podela, “a
da se ne pogazi nacionalni princip, ne ugrozi dràvni opstanak, ne povre
de stvarni privredni interesi i uobraèna i preìvela istorijska prava”, u
“masi stvarnih i uobraènih pitanja, istinskih i la`nih interesa, koji su sa
uni{tenjem turske vlasti potekli kao voda iz razbijena suda”, Tucovi} je
povoljno re{enje video samo u stvaranju jedne nove zajednice, jedne nove
celine vi{e forme, zajednice balkanskih naroda. Ona bi bila re{enje sloè
noga “balkanskog pitanja”, kako bi se sa~uvala davno izgubljena nacional
na sloboda od krvavog pira oko podele zadobijenih oblasti. Podele su naj
ve}a nesre}a za slobodu balkanskih naroda. Otmi~arski grabe` osvojenih
oblasti tu slobodu je udavio pre nego {to je ro|ena. Time se istorijski po
tvr|uje “gledi{te socijalne demokratije (~iji je gorljivi zagovornik Tucovi})
134
da nacionalno oslobo|enje balkanskih naroda nije mogu}e bez ujedinjena
celoga Balkana u jednu op{tu zajednicu” (Tucovi}, 1914: 110–111). Ona
bi svima otvorila slobodan izlazak na more, slobodu saobra}aja, osigura
nje privrednih potreba, brì privredni razvoj, u okviru prostrane privred
ne oblasti, jer “istinska ekonomska emancipacija balkanskih naroda leì
u privrednoj zajednici Balkana” (isto, 112). Posmatranje stvarne situacije
na Balkanu, ako postoji politi~ki realitet, nu`no name}e, kao iz “otvore
ne knjige koja tako precizno ocrtava na{u budu}nost”, na~elo zajednice,
kao rukovodno na~elo politike balkanskih dràvica. Zavojeva~ki pohod
Srbije prema Albaniji je “najgrublje odstupanje od na~ela zajednice bal
kanskih naroda, a u isto vreme odstupanje koje je pla}eno najo~iglednijim
porazom”. Politiku sporazuma i prijateljstva o~igledno je polupao mnogo
vi{e “jedan osion osvaja~ki gest Srbije nego sirovost albanskih plemena.
Srbija nije u{la u Arbaniju kao brat nego kao osvaja~. [ta vi{e ona nije
u{la ni kao politi~ar ve} kao grub soldat” (Tucovi}, 1914 : 115). Politika
koja je sadràla nare|enje vojnicima: “idite i osvojite! Ili pokoriti ili pro
pasti!” i nije vodila ra~una o ljudima, plemenima i narodu koji prirodno
teì sticanju albanske samostalnosti, dovela je do toga, da je Srbija “izgu
bila svaki dodir sa predstavnicima arbanaskoga naroda i njega odgurnula
u o~ajnu mr`nju prema svemu srpskom”, opravdavaju}i je “la`nim teori
jama o nesposobnosti Arbanasa za nacionalni ìvot”. Skup i potpun poraz
takve politike koja se borila protiv albanske autonomije “stoji pred nama
kao svr{en ~in i zvoni kao jedna fina istorijska ironija na teoriju nacional
ne ’nesposobnosti Arbanasa’. Taj poraz, kako je anticipirao Tucovi}, nije
okon~ao lanac opasnosti i `rtava po slobodu srpskog naroda i budu}nost
Srbije. Stoga je on predlagao da se napuste predrasude, pogleda istini u
o~i i prizna borba koju su tada vodili Albanci za jedan druk~iji politi~ki
ìvot, druk~iji od onog “{to mu ga name}u njegovi svirepi susedi” (Srbi,
Grci, Crnogorci) kao “prirodna, neizbe`na i istorijska”. “Slobodan srpski
narod treba tu borbu da ceni i po{tuje koliko radi slobode Arbanasa toli
ko i svoje i da svakoj vladi odri~e sva sredstva za zavojeva~ku politiku”
(isto, 115, 117–118).
Brane}i pravo albanskog naroda na samostalan dràvni ìvot i slobo
dan unutra{nji razvitak, Tucovi} je ostao usamljen. To ne umanjuje vred
nost njegovih pogleda. Uprkos zaborava, njegova knjiga Srbija i Arbanija
“dokaz je da je Srbija uvek imala ljude i pokrete koji su znali da brane i
odbrane njenu ~ast i njene stvarne interese od napadnutih vladaju}ih kru
gova, kad god su i{li za tim da pokrenu narodne mase da sluè njihovim
interesima, bilo na {tetu drugih naroda, bilo samog srpskog naroda”. To
“potvr|uje da savjest srpskog naroda nije bila umrla, ~ak ni u vrijeme kad
su svi vladaju}i slojevi i sve partije, opijeni brzim i relativno lakim pobjeda
ma nad Turskom, jednodu{no odobravali zavojeva~ku politiku Pa{i}eve
135
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
vlade i trovali narodne mase {ovinizmom i mr`njom prema malom alban
skom narodu, koji je tek stupio u borbu za stvaranje svoje nacionalne dr
àve”. U vreme kad je bilo vrlo rizi~no propovedati potrebu zajedni~kog
rada s Albancima, bliskih veza, i njihovog samostalnog razvoja, “iz ~itavog
pobjedni~kog {ovinisti~kog pijanstva toga vremena”, Tucovi} “se uzdigao
kao budna savjest naroda” (\ilas, uvod u: Tucovi}, 1945 : 5, 14). Ona je
bila (i ostala) kap u moru istorije, geografije, sukobljenih interesa Srba
i Albanaca, koji nisu uspeli (ili nisu hteli) da naprave, kako bi rekao De
Gol, “istinski dobro savezni{tvo”. Skoro jedan vek kasnije propovedanje
tog savezni{tva postalo je jo{ rizi~nije. Oslobo|enjem Kosova i izlaskom
Srbije na more nije re{eno “albansko pitanje”, ostao je srpsko/albanski
problem, tek {to je otvoren. Izve{tavaju}i 1912. godine s balkanskog rati
{ta, Lav Trocki je lucidno primetio: “Srbija je pripajanjem Kosova dobila
mlinski kamen na vratu svog razvitka”. Nacija je pretendovala na apsolut
na prava suverenosti, dok je pojedina~ni gra|anin ostao ste{njen u grani
cama najte{nje zavisnosti, od koga se zahtevalo svojstvo pokornog sluge.
“Izgledalo je kao da ljudi vole slobodu, a ispostavilo da samo mrze gospo
dara. Ono {to narodi stvoreni da budu slobodni zaista mrze jeste samo zlo
koje izvire iz zavisnosti” (Tokvil, 1994 : 168).
Literatura
Cemovi}, M. 1913. Makedonski problem i Makedonci, Beograd: Izdanje uredni
{tva “Dela”.
Cviji}, J. 1912. Balkanski rat i Srbija, Beograd: Nova {tamparija “Davidovi}”.
Cviji}, J. 1924. “Posle trideset i pet godina nau~nog rada”, u: Srpski knjièvni glasnik, knj. XIII, br. 5.
\aneti, E. 2006. Laì od kojih ìvimo, Beograd: Dragani}.
\or|evi}, V. 1913. Arnauti i velike sile, Beograd: Izdanje Jefte M. Pavlovi}a i
kompanije.
Fest, J. C. 1979. The Face of the Third Reich. Rc. M. Bullock, Harmonds worth:
Penguin.
Febvre, L. 1980. La terra e l’evoluzione umana. Introduzione geografica alla storia, Torino: Einaudi.
Gelner, E. 1997. Nacija i nacionalizam, Novi Sad: Matica srpska.
Gleni, M. 2001. Balkan: 1804–1999. Nacionalizam, rat i velike sile. Deo 1. Beo
grad: Samizdat FREEB92.
Goff, A. and Hugh, A. Fawcett, 1921. Macedonia: A Plea for the Primitive, Lon
don and New York: John Lane Company.
Hegel, G. V.F. 1951. Filozofija povijesti, Zagreb: Kultura.
Hobsbaum, E. 1996. Nacije i nacionalizam od 1780, Beograd: Filip Vi{nji}.
Kant, I. 1977. “Der Charakter des Volkes”, Shriften zur Anthropologie, Geschichtsphilosophie, Politik und Paedagogie, Vol. XII, Frakfurt: Suhrkamp Verlag.
136
Keyserling, C. H. 1928. Europe, Translated by Maurice Samuel, New York: Har
court, Brace&Company.
Klausen, D. 2003. Granice prosvetiteljstva, Beograd: Biblioteka XX vek.
Nolte, E. i F. Fire, 2006. Neprijateljska bliskost, Beograd: Plato.
La Boesi, E. de. 2001. Rasprava od dobrovoljnom ropstvu, Beograd: Filip Vi
{nji}.
Masle{a, V. 1990. Mlada Bosna, Sarajevo.
Milani, C. 1987. “Il ’Confine’: note linguistiche”, u: M. Sordi, (ur.) Il confine nel
mondo classico, Milano: Università Cattolica.
Monteskije, S. 2004. Persijska pisma, Beograd: Utopija.
Mos, D`. L. 2005. Istorija rasizma u Evropi, Beograd: Slu`beni glasnik.
Nu{i}, B. \. 2005. [1902]. S Kosova na sinje more, Beograd: îgoja {tampa.
Okely, J. 1994. “Thinkin Through Fieldwork”, u: Analizing Qualitative Data, ur.
A. Brumen i R. G. Burgess, 18–34, London and New York: Routledge.
Oraovac, T. P. 1913. Arbana{ko pitanje i srpsko pravo, Beograd: Izdanje knjiàre
Rajkovi}a i ]ukovi}a.
Putinja, F. i StrefFenar, @. 1997. Teorije o etnicitetu, Beograd: Biblioteka XX
vek.
Radoni}, J. 1912. Pro{lost Stare Srbije, Beograd: Nova {tamparija “Davidovi}”.
Skerli}, J. 2000. Srpske teme, Beograd: Zavod za ud`benike i nastavna sredstva.
Stankovi}, \. 2006. “Pro{lost na loma~i”, Beograd: Nin, 21.12. str.19–20
Sulima, R. 2004. Antropologija svakodnevnice, Beograd: Biblioteka XX vek.
Renan, E. 1982. Qu’est ce que c’est une nation? Paris: Conference faite en Sor
bonne.
Todorova, M. 1999. Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek.
Todorovi}, P. (priredila L. Perovi}), 1997. Srpska stvar u Staroj Srbiji; Uspomene
na kralja Milana, Beograd: Slu`beni list SRJ.
Todorovi}, P. (priredila L. Perovi}) 2000. Pisma li~nosti i li~nost, Beograd: Slu
`beni list SRJ.
Tojnbi, A. 2002. Prou~avanje istorije, Beograd: Slu`beni list SRJ, Podgorica:
CID.
Tokvil, A. de. 1994. Stari reìm i revolucija, Sremski Karlovci. Novi Sad: Izdava~
ka knjiàrnica Zorana Stojanovi}a.
Tomi}, J. 1913. Rat na Kosovu i Staroj Srbiji, Novi Sad: Elektri~na {tamparija Dra
Svetozara Mileti}a.
Tomi}, J. N. 1995 [1913] O Arnautima u Staroj Srbiji i Sandàku, Pri{tina: Grigo
rije Boòvi}.
Tucovi}, D. 1914. Srbija i Arbanija, Beograd: Nova {tamparija Save Radenkovi
}a i brata.
Veiga, F. 2003. Balkanska zamka (1804–2001), Beograd: [panska ambasada.
Vernan. @. P. 2002. Vaseljena, bogovi, ljudi, â~ak: Gradac.
Wittgenstein, L. 1980. Culture and Value. Tr. P. Winch. Oxford: Blackwell.
Zinani, P. 2002. Zna~enja Granice, Beograd: Clio.
@irarde, R. 2000. Politi~ki mitovi i mitologije, Beograd: Biblioteka XX vek.
137
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
Milojica Sutovic
LIBERATION OF KOSOVO
/OR SERBIA’S ACCESS TO THE SEA
Summary
By the weakening of Ottoman Empire, the Serbian Nationalist Movement
attempted to achieve a program of nationalist unification by founding the Serbian
state, liberating Kosovo and joining the old Serbian land to the centre as well as by
expanding to the south and south west, north and north west, to Orthodox lands.
This nationalism, accepted by a majority of intellectuals did not rely on pure sen
sitivity (despite the irrational arguments of ‘deep souls’, nonmaterial western in
terests, open hands of colonizers, sacrifice for freedom of unfree brothers) but
remained a rational political concept of bringing together the national identity
and political power in accordance with the political needs of Serbia. It was also
an economic necessity in order to for a ‘large state’ to make progress which could
not be imagined without its access to the sea. In a time of turmoil at the beginning
of the twentieth century this special need became an imperative of Serbian politi
cians and intellectuals who tried by using impossible means to explain the traditi
ons of Albanians and the need for their inclusion in the Serbian state.
Key words:
unification of Serbs, liberation of Kosovo, access to the sea, civili
zing Albanians, economic necessity, state need.
Bo{ko Risimovi} – Planeri, 1966.
138
................
PREVODI
................
Joahim Fest
profesor politi~kih nauka, Hanover
BIOGRAFIJA HITLERA
Prva razmatranja: Hitlerova istorijska dimenzija
Nije slepilo, nije neznanje ono {to kvari ljude i dr
àve. Ne ostaje zadugo skriveno kuda vodi put ko
jim su krenuli. Ali, postoji u njima jedan nagon ko
me ne mogu da odole, a koji je podràn njihovom
prirodom i oja~an navikom, koji ih vu~e sve dalje,
dokle god u njima postoji trunka snage. Boànski
je onaj koji se suprotstavi sam sebi. Ve}ina vidi pro
past pred sobom, ali ipak srlja u nju.
Leopold F. Ranke
Poznata istorija ne beleì pojavu kao {to je on; da li se moè nazva
ti “velikim”? Niko nije probudio toliko odu{evljenje, histeriju i nadu kao
on; niko toliku mr`nju. Niko pre njega nije u periodu od samo nekoliko
godina samostalnog delovanja dao istoriji tako neverovatno ubrzanje i ta
ko promenio svet kao on; niko nije ostavio tolike ru{evine iza sebe. Tek
ga je koalicija svih svetskih sila, u ratu koji je trajao skoro {est godina,
sravnila sa zemljom: ubila, kako re~e jedan oficir nema~kog pokreta otpo
ra, “kao besnog psa”.
Joachim Fest (196–006) je odrastao u porodici u kojoj je negovano obrazova
nje i pruska i katoli~ka tradicija. Fest je studirao istoriju, prava i germanistiku
na univerzitetima u Frajburgu, Frankfurtu i Berlinu. Radio je u razli~itim dnev
nim novinama i na radio stanicama. Od 196. do 1968. bio je glavni i odgovorni
urednik Severnonema~kog radija, 1965/66 je vodio televizijski magazin “Pano
rama”, a od 197. do 199. je bio jedan od izdava~a dnevnih novina Frankfurter
Allgemeine Zeitung. Pored Hitlerove biografije Joahim Fest je objavio brojna
dela iz oblasti istorije, knjièvnosti i istorije umetnosti.
Velika Hitlerova biografija Joahima Festa pojavila se 197. u izdava~koj ku}i
Propileji (Propyläen) i odmah postala svetski bestseler. Ovo delo je klju~no za
istraìvanje Hitlerove li~nosti i njegovog okruènja i do danas je ostalo merodav
no u ovoj oblasti. Pored brilijantne analize diktatora ovu biografiju odlikuje i
veoma visok knjièvni nivo. (prim. prev.)
Ovaj Rankeov citat preuzet je iz jednog dela Konrada Hajdena (Konrad Heiden).
Tako je govorio oberst fon Gersdorf (von Gesdorff) obra}aju}i se genarlfeldmar
{alu fon Man{tajnu (von Manstein). Citat je uzet iz dela Ditera Elera (Dieter
139
Hereticus, 12/2009
Joahim Fest
Hitlerova svojevrsna veli~ina je su{tinski povezana sa njegovim eks
cesivnim karakterom: jednim monstruoznim, van svih okvira kuljaju}im
izlivom energije. Pojava takvih predimenzioniranih razmera nije preduslov
za istorijska veli~ina, ali se ne sme zaboraviti da je i trivijalno mo}no. Hi
tler nije bio samo pojava preuveli~anih osobina, niti je bio isklju~ivo trivi
jalan. Erupcija koju je on prouzrokovao pokazivala je u svakom od svojih
stadijuma, sve do poslednjih nedelja propasti, njegovu upravlja~ku volju.
U brojnim govorima, odsudnim tonom, se}ao se svojih po~etaka, kada ni
je “iza sebe imao ni{ta; ni{ta: ni ime, ni posed, ni {tampu, ni{ta, ba{ ni{ta”,
i kako je iz sopstvene snage, od “jadnika” do{ao do vladara Nema~ke, a
zatim do vladara ~itavog dela sveta: “To je bilo ne{to ~udesno!”5 Zaista,
on je bio jedinstvena tvorevina: sve iz sebe samog i sve u jednom: svoj sop
stveni u~itelj, organizator partije i njen ideolog, takti~ar i demago{ki isce
litelj, Firer, dràvnik i decenijama centar oko koga se svet kretao. On je
pobio mudrost istorijskog iskustva da revolucija jede svoju decu; on je bio
“Ruso, Mirabo, Robespjer i Napoleon svoje revolucije, bio je njen Marks,
njen Lenjin, njen Trocki i njen Staljin. Iako je po karakteru i bi}u bio ve}i
ni pomenutih nedostojan, ipak mu je uspelo ono {to nijednom od njih nije:
vladao je svojom revolucijom u svakoj njenoj fazi, pa ~ak i u trenucima
poraza. To govori o zavidnom razumevanju sila koje je prizvao”.6
On je posedovao izuzetan ose}aj za to koje snage uop{te mogu biti
mobilisane i nije dopu{tao da ga ometaju vladaju}e tendencije. Vreme u
kome je on u{ao u politiku bilo je sasvim u znaku liberalno gra|anskog
sistema. On je uspeo da oseti i razume skrivene otpore i da od njih na~i
ni, u smelim i prenapregnutim konstrukcijama, svoj program. Politi~kom
razumu se njegov stav ~inio besmislen dok ga arogantan duh vremena
godinama nije uzimao za ozbiljno. Pa ipak, iako je oko sebe izazivao pod
smeh koji se odnosio na njegovu pojavu, na njegove retori~ke egzaltacije
i njegove pozori{no inscenirane nastupe: uvek je uspevao, na jedan te{ko
opisiv na~in, da se izdigne iznad svojih banalnih i dosadnih obrisa. Njego
va posebna snaga je, izme|u ostalog, leàla i u tome, da je mogao sa neu
stra{ivom i o{trom racionalno{}u da gradi kule u vazduhu: to je ustvrdio
jedan rani Hitlerov biograf koji je 195. u Holandiji objavio knjigu pod
naslovom “Don Kihot od Minhena”.7
140
Ehler): “Tehnika i moral jedne zavere” (Technik und Moral einer Verschwörung),
str. 9.
Hitlerov govor od . februara 197., odràn u Minhenskoj dvorskoj pivnici, ci
tiran po Hildegard Koce (Hildegard v. Kotze) i Helmutu Krauzniku (Helmut
Krausnick) “Govori vam Firer” (Es spricht der Führer), str. 107.
Hju TrevorRoper (Hugh R. TrevorRoper) “Politi~ki testament Hitlera” (Le
Testament politique de Hitler), Predgovor, str. 1.
Autor knjige je bio izvesni Frateko (Frateco); francuska verzija pojavila se iste
godine u Parizu pod naslovom “M. Hitler, Dictateur”.
Biografija Hitlera
Deset godina pre toga Hitler je kao neuspeli bavarski lokalni po
liti~ar sedeo u jednoj name{tenoj sobi u Minhenu i skicirao trijumfalne
lukove i hale sa kupolama na svom sme{nom arhitektonskom konceptu.
Uprkos sru{enim nadama posle poku{aja pu~a, novembra 19. nije povu
kao nijednu svoju re~, niti ublaìo ijednu ratobornu izjavu i nije dopustio
bilo kakve intervencije u svojim planovima da zavlada svetom. Svi su mu
se tada suprotstavljali, primetio je kasnije, govorili da fantazira: “Govorili
su da sam lud.” Samo nekoliko godina kasnije, sve {to je èleo, postalo je
stvarnost, ili bar projekt koji je bilo mogu}e realizovati, a one sile koje su
do tada polagale pravo na dugove~nost i sveva`nost: demokratija i partij
ska dràva, sindikati, me|unarodna radni~ka solidarnost, evropski sistem
saradnje i saradnja me|u narodima, doìvele su poraz. “Ko je dakle bio u
pravu”, trijumfovao je Hitler, “fantazer ili drugi? – Ja sam bio u pravu.”8
Jedan od elemenata istorijske veli~ine je sigurno nepokolebljivost,
samostalna artikulacija duboke saglasnosti sa duhom i tendencijom epo
he, kao i sposobnost otkrivanja ove tendencije. Jakob Burkhard je u jed
nom ~uvenom eseju iz knjige “Ogledi iz svetske istorije” napisao: “Izgle
da da je preduslov veli~ine u istrajavanju volje nad individualnim”, a pri
tom se govori o “tajanstvenoj koincidenciji” izme|u egoizma zna~ajnog
pojedinca i op{te volje: Hitlerov ìvotni put, u njegovoj op{toj predodre
|enosti kao i u posebnim ìvotnim fazama, se pojavljuje kao potpuna de
monstracija ove misli, a poglavlja koja slede sadrè brojne dokaze za to.9
Sli~no se ovaj esej odnosi prema Hitlerovom ìvotnom putu i u pogledu
ostalih preduslova koji po Burkhardu ~ine istorijski karakter. Nezasitost
ovakvog karaktera je u tome da prevodi jedan ~itav narod iz prethodnog
stanja u jedno novo stanje koje se vi{e ne moè zamisliti bez tog karakte
ra; da se fantazija ~itave jedne epohe njime bavi; da on ne otelotvoruje
samo “program i bes jedne partije”, nego jednu mnogo {iru potrebu i da
pokazuje sposobnost “da preja{e ponore”; takav karakter mora da pose
duje sposobnost pojednostavljivanja, dar razlikovanja istinskih sila od
samo njihovih privida, kao i kona~no jednu ogromnu snagu volje koja je
opremljena vrstom magi~ne opsednutosti: “Suprotstavljanje iz blizine po
staje sasvim nemogu}e; ko ho}e da mu se suprotstavi mora da ìvi izvan
okruènja doti~nog, kod njegovih neprijatelja, a moè da ga susretne jo{
samo na bojnom polju.”10
0
Govor maja 197, citirano po Helmut Krauznik (Helmut Krausnick)/Hildegard f.
Koce (Hildegard v. Kotze), “Govori vam Firer” (Es spricht der Führer), str. .
Ovo je prevod uvodnog poglavlja Hitlerove biografija, koja se proteè na osam
knjiga, svaka sa po nekoliko poglavlja (prim. prev.).
Jakob Burkhard (Jacob Burckhardt), Sabrana dela” (Gesammelte Werke) IV,
str. 151 ff.
Gotfrid Ben se, govore}i o Hitleru u svom ~uvenom pismu Klausu Manu, jasno
poziva na Burkhardova posmatranja i pi{e: “Danas i ovde moète uvek izno
141
Hereticus, 12/2009
Joahim Fest
Pa ipak, svako se usteè da Hitlera nazove “velikim”, a razlog za to
nisu samo kriminalne crte njegovog psihopatskog lika. Svetska istorija se
u su{tini ne kre}e po tlu na kome “moral ima svoje postaje” i Burkhard ta
da govori o “~udnoj dispenzaciji uobi~ajenog morala” koja postoji u svesti
velikih individua.11 Dodu{e moè se postaviti pitanje da li po~injen zlo~in
masovnog istrebljenja, koji je Hitler planirao i izvr{io, nije jedne druge
vrste i da li on prelazi granice moralne me|uzavisnosti na koju su mislili
Hegel i Burkhard; no, sumnja u istorijsku veli~inu Hitlera ima jedan drugi
motiv. Fenomen velikog ~oveka je pre estetske, a samo u izuzetnim slu~a
jevima moralne prirode, i koliko god on moè da o~ekuje dispenzaciju na
ovom polju, na estetskom ne moè. Jedno staro pravilo estetike glasi: da
za junaka nije podoban onaj koji je i pored svih izvrsnih karakteristika ne
prijatan ~ovek. Moè se pretpostaviti, te za tu pretpostavku na}i dokaza,
da je Hitler bio u velikoj meri ovo, naime, neprijatan ~ovek. Svojstvene
su mu bile brojne sumorne, za instinkt vezane crte: njegova nestrpljivost
i osvetoljubivost, nedostatak velikodu{nosti, njegov plitak i ogoljen mate
rijalizam koji je uzimao u obzir samo motiv mo}i a sve ostalo progla{avao
koje{tarijama u okviru kafanske runde – uop{te nezaobilazne ordinarne
karakteristike odbijaju}e obi~nosti su odli~ja njegovog portreta koji se vi
{e ne moè podvesti pod uobi~ajen pojam velike li~nosti: “Onaj koga na
zemlji po{tujemo”, pi{e Bizmark u jednom pismu, “je uvek u srodstvu sa
palim an|elom, koji je lep i bez svog mira, velik u svojim planovima i na
porima, ali bez uspeha u njima, on je samo nadmen i tuàn”.1
Pojam istorijske veli~ine je najverovatnije postao sam po sebi pro
blemati~an. U jednom od svojih pesimisti~ki nastrojenih politi~kih eseja
koje je pisao u emigraciji Tomas Man je, odnose}i se na Hitlerov trijumf,
govorio dodu{e o “veli~ini” i “genijalnosti”, ali o jednoj “upropa{}enoj ve
li~ini” i o geniju na inferiornom nivou:1 ovako protivre~an, pojam se opra
11
142
va da ~ujete pitanje: da li je Hitler stvorio pokret, ili je pokret stvorio Hitlera?
Ovo pitanje je zna~ajno: naime, jedno od drugog se ne mogu razlikovati, po{to
su identi~ni. Ovo je dokaz one magi~ne koincidencije individualnog i op{teg o
kojoj Burkhard u svojim ogledima iz svetske istorije govori kada opisuje velike
ljude svetskih istorijskih epoha. Veliki ljudi – sve je tu: opasnost po~etka, njiho
vo pojavljivanja uvek i isklju~ivo u uàsnim vremenima, neshvatljiva izdr`ljivost,
neuobi~ajena lako}a u svemu, poimence i u organskim funkcijama, a onda i slut
nja svih mislenih, da je samo on u stanju da izvr{i stvari koje su neophodne, a za
njega mogu}e.” Uporedi G. Ben (G. Benn), “Sabrana dela” (Gesammelte Wer
ke) IV, str. 6 f.
J. Burkhard, ibd. str. 175. ff.
Bizmark u jednom pismu svojoj nevesti od 17. februara 187, citirano prema:
Hans Rotfels (Hans Rothfels), “Bizmarkova pisma” (Bismarck Briefe), Getin
gen 1955., str. 69.
Tomas Man (Thomas Mann), “Brat Hitler” (Bruder Hitler), Sabrana dela (GW)
XII, str. 778.
Biografija Hitlera
{ta sam od sebe. On ve} i poti~e iz pro{le istorijske epohe, koja je mnogo
vi{e bila orijentisana na aktere i ideje istorijskih procesa, a zanemarivala
{iroku umreènost razli~itih dejstava.
Ovako gledanje nije op{teprihva}eno. Ono pretpostavlja suàvanje
zna~aja li~nosti u odnosu na interese, odnose i materijalne konflikte dru
{tva i upravo na primeru Hitlera vidi svoju tezu na neoboriv na~in potvr
|enu: Hitler se pojavljuje kao “sluga”, ili “ma~” krupnog kapitala koji je
klasnu borbu organizovao odozgo i doveo u zavisnost mase koje su 19.
krenule u osvajanje svog politi~kog i socijalnog samoodre|enja, pre no
{to je kroz razbuktali rat posluìo ekspanzivnim ciljevima svojih nalogo
davaca. U ovim razli~ito variranim tezama Hitler se pojavljuje u osnovi
kao zamenljiv, kao “najobi~nija olovna figura”, kako je zapisao ve} 199.
jedan levo orijentisani analiti~ar fa{izma,1 u svakom slu~aju samo jedan
od faktora, ali nikako odre|uju}i razlog.
Da li je prigovor sticanju istorijskih spoznaja posredstvom biograf
skih istraìvanja u osnovi uop{te svrsishodan? Prema ovom prigovoru
niti jedna pojedina~na li~nost ne moè ni pribli`no autenti~no do~arati
istorijski proces u njegovoj vi{eslojnosti i protivre~nosti. Strogo gledano,
personalizovano pisanje istorije samo nastavlja tradiciju stare dvorske i
pohvalne knjièvnosti koja je sa 195om i sa propa{}u reìma, koriste}i
u osnovi istu metodiku, samo promenila obrazac. Hitler je ostao sveop{ti
pokreta~, neodoljiva snaga, te je “promenio samo svoj kvalitet: od spasi
oca je postao |avolski zavodnik”.15 Nastavljaju}i u stilu ovih prigovora
na kraju zaklju~ujemo da svako biografsko predstavljanje sluì, hteli ne
hteli, potrebama miliona pristalica koji se pred tolikom “veli~inom” bez
te{ko}e vide kao `rtve, ili svu odgovornost za ono {to se dogodio smeju
da prepuste patolo{kim raspoloènjima demonskog i nedosti`nog gospo
dara, Firera; biografije, kratko re~eno, su prikriveni osloba|aju}i manevar
u okviru op{tije strategije ekskulpacije.16
Avgust Talhajmer (August Thalheimer), “Protiv struje. Organ Komunisti~ke
partije Nema~ke” (Opozicija) (Gegen den Strom. Organ der KPD ((Opposi
tion)), citirano prema Volfgangu Abendrotu (Wolfgang Abendroth) “Fa{izam
i kapitalizam” (Faschismus und Kapitalismus), str. 11.
Ovo nije prilika za predstavljanje razli~itih teorija i poku{aja interpretacije Hitle
ra. Jedan prakti~an pregled pruà npr. Karl Ditrih Braher (Karl Dietrich Brac
her) “Nema~ka diktatura” (Die deutsche Diktatur) str. 6 ff
Pre svih Klaus Hildenbrad (Klaus Hildenbrand) “Slu~aj Hitler. Bilans i smerovi
istraìvanja Hitlera” (Der Fall Hitler. Bilanz und Wege der HitlerForschung) u
“Novoj politi~koj literaturi” (Neue politische Literatur) 1969/, str. 75 ff.
Rajnhard Kinl (Reinhard Kühnl), “Nema~ki fa{izam” (Der deutsche Faschismus)
u: “Nova politi~ka literatura” (Neue politische Literatur), 1970/1, str. 1.
Prigovor nije sasvim neosnovan. On poga|a sve one usko koncipirane biografije
koje se bave izolovano, ali veoma op{irno, ènama oko Hitlera i pridaju, na pri
mer, ve}u va`nost diktatorovom kori{}enju opijata, ili meningitisu nego ideolo{koj
143
Hereticus, 12/2009
Joahim Fest
Ovaj prigovor postaje jo{ o{triji i u pogledu na ~injenicu da Hitler
te{ko da bi svojom individualnom posebno{}u mogao mobilisati na{e in
terese; njegov lik je kroz sve ove godine ostao iznena|uju}e bled i bezizra
àjan. Tek u dodiru sa epohom on dobija na napetosti i fascinaciji. Hitler
poseduje mnogo od onoga {to Valter Benjamin zove “socijalni karakter”:
jednu vrstu jedinstvenog spoja svih strahova, nemih protesta i nade tog
vremena; ovo sve, naravno silno preterano, iskrivljeno i oki}eno nastranim
crtama, ali nikada bez odnosa ili kongruentnosti sa istorijskom pozadinom.
Hitlerov ìvot nije vredan opisa i tuma~enja ukoliko se u njemu ne pre
poznaje nadindividualne tendencije i odnosi i ukoliko njegova biografije
nije kontinuirano biografija epohe. Po{to ona to jeste, sa~injavanje takve
biografije je, protivno svim prigovorima, ispravno.
Ovakvo stanovi{te mnogo o{trije priorizuje pozadinu slike. Hitler se
pomalja iz gustih {ablona objektivnih faktora koji su uticali na njega, koji
su ga pokretali, ali i sputavali. U to ubrajamo kako nema~ko romanti~no
poimanje politike, tako i svojevrsno, nevoljno “sivilo” nad Vajmarskom
republikom; naciju koja je Versajskim ugovorom bila raàlovana, {iroke
strukture stanovni{tva koje su socijalno bile dvostruko raàlovane kroz in
flaciju i svetsku ekonomsku krizu; slabost demokratske tradicije u Nema~
koj; uàs pred komunisti~kom revolucionarnom pretnjom, rat i pogre{ne
procene nesigurnog konzervativizma; na kraju op{ti strah od prelaska iz
jednog poznatog u jedan nepoznat poredak: a ovo sve prekriveno ~e`njom
za jednostavnim re{enjima neprozirnih, zamr{enih razloga depresije i za
jednim strogim autoritetom kao pribeì{tem od svih iritacija epohe.
Hitler je postao istorijska figura, kao ta~ka preseka mnogih ~e`nji,
strahova i resentimana. Ono {to se dogodilo ne moè se ni zamisliti bez
njega. U njegovoj li~nosti je jo{ jednom demonstrirano kako pojedinac
moè raspolagati ogromnom snagom nad istorijskim procesima. Ova bio
grafija bi trebalo da pokaè do kakvih po{asti i silovitih lomova mogu da
dovedu suprotstavljena dru{tvena raspoloènja jednog vremena kada se
tradiciji nema~kog razumevanja dràve. Isto vaì i za ona ideolo{ki koncipirana
tuma~enja koja èle Hitlera da predstave kao bezvoljnog kandidata prepariranog
od strane nacisti~ke klike industrijalaca, bankara i velikoposednika, a koja je u
su{tini ista kao i teza po kojoj samo mu{karci prave istoriju, samo prevedena na
kapitaliste. I u ovom slu~aju se radi o literaturi negativnih pohvalnica koje imaju
skriveni apologetski motiv. Sam Hitler, i u jednom i u drugom slu~aju, ispada iz
svakog istorijskog povezivanja i postaje apstraktna nesre}a.; uporedi npr. Eber
harda îhona (Eberhard Czichon), “Ko je pomogao Hitleru da do|e na vlast?”
(Wer verhalf Hitler zur Macht?), kao i od istog autora “Primat industrije” (Der
Primat der Industrie) u “Das Argument”, sveska 7; dalje sveske posve}ene pro
blemu fa{izma, istog ~asopisa, npr. sveska i 1. Obimnu bibliografiju o levim
teorijama i njihovim te{ko}ama da se nose sa fenomenom Hitlera, vidi kod Aj
ke Hening (Eike Henning), “Industrija i fa{izam” (Industrue und Faschismus)
u “Novoj politi~koj literaturi” (Neue politische Literatur), /1970, str. ff.
144
Biografija Hitlera
pojavi pojedinac u kome se susre}u demago{ki genije sa takti~kopoliti~
kim talentom i sposobnost za one “magi~ne koincidencije” o kojima smo
napred govorili: “Istorija je do sada uvek volela da se iznenada zgusne u
pojedincu, kome se onda ceo svet pokori.”17 Nedovoljno je samo insistira
ti na tome koliko je Hitlerov uspon bio uop{te mogu} tek kroz posebnu
koincidenciju presecanja individualnih i op{tih pretpostavki, a kroz te{ko
razumljivu korespondenciju doti~nog pojedinca sa njegovim vremenom
kao i vremena sa doti~nim pojedincem.
Ova tesna me|uodredivost istovremeno udaljava Hitlera od svih tu
ma~enja koja mu pripisuju nadljudske sposobnosti. Njegov put su odredile
ne demonske nego primerne, istovremeno “normalne” karakteristike. Ova
biografija }e pokazati koliko su neodrìve i ideolo{ki sumnjive sve teori
je koje Hitlera smatraju principijelnom suprotno{}u epohe i njenih ljudi.
On je mnogo manje bio suprotnost svog vremena nego njegovo ogledalo;
stalno se spoti~emo o tragove nekog skrivenog identiteta.
Odlu~no preme{tanje teì{ta na objektivne pretpostavke, koje ovaj
rad, izme|u ostalog i u dodatim me|urazmatranjima poku{ava i formalno
da sledi, provocira pitanje u ~emu se sastojao poseban uticaj Hitlera na tok
doga|aja. Sigurno je da bi pokret nacionalnog udruìvanja i bez njegove
pojave u toku dvadeset godina imao odjeka i na{ao pristalice.18 Ali bi to
bila najverovatnije manjevi{e zna~ajna politi~ka grupacija u okviru delova
nja sistema. Ono {to joj je Hitler dao je nezamenljiva me{avina fantastike
i konsekventnosti, koja, kako }e se videti, jasno artikuli{e svoju su{tinu.
Radikalizam Gregora [trasera,19 ili Jozefa Gebelsa predstavljao je nepo
{tovanje vaè}ih pravila i upravo je iz njega crpeo svoj zna~aj; Hitlerov ra
dikalizam je nasuprot ovome stavljao van snage sve postoje}e pretpostav
ke i unosio jedan nov, ne~uven element u igru. Brojna stanja opasnosti,
kompleksi poraza tog vremena doveli bi svakako do krize, ali bez li~nosti
ovog ~oveka ne bi do{lo do kulminacije i eksplozije ~iji smo svedoci bili.
Od prve partijske krize 191. sve do poslednjih dana aprila 195, kada je
oterao Geringa i Himlera, Hitlerova pozicija je bila neprikosnovena; on
nije podnosio ~ak ni autoritet ideje iznad sebe. U veli~anstvenoj samovolji
uticao je na istoriju na samo sebi svojstven na~in, anahrono, onako kako se
istorija posle njega nikad vi{e ne}e dogoditi: kao lanac subjektivnih napa
da, sa iznena|uju}im manevrima i obrtima, neverstvom koje ostavlja bez
daha, ideolo{kim samonegiranjem, ali uvek tvrdoglavo prate}i svoju vizi
J. Burkhard, ibd., str. 166.
Ernst Nolte, “Fa{izam u svojoj epohi” (Faschismus in seiner Epoche), str. 51.
Gregor Strasser, visoki funkcioner NSDAPa, predvodnik socijalno ekonomsko
politi~kih ideja levog krila. Dugo je vaìo za Hitlerovog rivala unutar partije. Hi
tler se sa njim obra~unao u okviru “No}i dugih noèva” (Röhm Revolte/ Putsch).
(prim. prev.).
145
Hereticus, 12/2009
Joahim Fest
ju. Ne{to od njegovog jedinstvenog karaktera, od subjektivnog elementa
koji je nametnuo toku istorije, moè se naslutiti i iz formule “Hitlerovog
fa{izma”, pojma koji je bio pro{iren u marksisti~koj teoriji sve do tridese
tih godina pro{log veka; u ovom smislu nije bilo pogre{no nacionalsocija
lizam definisati kao hitlerizam.0
Pitanje je da li je Hitler bio poslednji politi~ar koji je u toj meri mo
gao da ignori{e zna~aj odnosa i interesa; da li je prisila objektivnih faktora
vidljivo ja~a, a time i istorijska mogu}nost za pojavu velikih zlo~inaca sve
manja; jer, nesumnjivo je istorijski rang zavisan od slobode koju ~inilac sebi
uzima u odnosu na okolnosti: “Ne sme da zavlada princip”, izjavio je Hitler
u jednom tajnom govoru prole}a 199, “da re{avanje problema ustukne
pred prilago|avanjem okolnostima. Treba pre okolnosti prilago|avati zah
tevima.”1 Po ovoj devizi je on, “fantasta”, u jednom avanturisti~kom, do
krajnjih granica dovedenom i kona~no ipak propalom poku{aju, imitirao
uzor velikog ~oveka. Ve}ina ~injenica stoji kao dokaz za to da je sa njim,
kao sa mnogo ostalih stvari, svoj kraj na{lo i slede}e: “Nikada vi{e ne}e
ni u Pekingu, ni u Moskvi ni u Va{ingtonu sedeti niko kao on, ko }e svet
modelirati prema svojim suludim snovima… Pojedinac na vrhu nema vi{e
prostora da odlu~uje sam. On modelira odluke. Igra}e se po muzici kojoj
neke druge ruke diriguju. Hitler je bio, tako se moè smatrati, poslednji
izvr{ilac klasi~ne velike politike.”
Ukoliko mu{karci vi{e ne ~ine istoriju, ili mnogo manje no {to je to
dugo pretpostavljala pobo`na literatura, ovaj jedan je sigurno mnogo vi
{e u~inio nego ostali. Istovremeno je, u neuobi~ajenom stepenu, i istorija
njega na~inila. U ovoj “neosobi”, kako se naziva u jednom od slede}ih
poglavlja, ne sti~e se ni{ta {to ve} nije postojalo; ali ono {to se u njoj ste
klo dobilo je time do tada nezamislivu dinamiku. Hitlerova biografija je
istorija jednog nesavr{enog, intenzivnog procesa razmene.
Posle svega ostaje pitanje da li istorijska veli~ina moè da ide u paru
sa neuglednim individualnim okolnostima. Ne bi bilo bez smisla poku{ati
zamisliti Hitlerovu sudbinu bez onih istorijskih okolnosti koje su ga uop
{te probudile i u~inile glasnogovornikom kompleksa povre|enog ponosa
i osvetoljubivih fantazija miliona: jedno bitisanje koje se da ignorisati na
marginama dru{tva, koje ogor~eno i puno mizantropije ~ezne za velikom
0
146
Uporedi npr. Hans Frank: “O~i u o~i sa ve{alima” (“Im Angesichts des Galgens”,
str. 17 i 91; dalje Helmut Hajber (Helmut Heiber), “Adolf Hitler”, str. 157.
Hitler . maja 199. u kancelariji Rajha pred vrhu{kom Vermahta, citirano pre
ma Maksu Domarusu (Max Domarus): “Hitler. Govori i proklamacije” (Hitler.
Reden und Proklamationen), str. 1197.
Rudolf Aug{tajn (Rudolf Augstein), “Hitler i {ta je od toga ostalo” (Hitler, und
was davon blieb), u “Der Spiegel”, 1970/19, str. 100 f.
Ovo je prevod uvodnog poglavlja Hitlerove biografija, koja se proteè na osam
knjiga, svaka sa po nekoliko poglavlja (prim. prev.).
Biografija Hitlera
sudbinom i ne moè da oprosti ìvotu {to mu nije dodelio ulogu sveo~ara
vaju}eg junaka: “Optere}uju}e je bilo potpuno neprime}ivanje zbog koga
sam najvi{e patio”, pisao je Hitler o vremenu kada je upravo ulazio u politi
ku. Tek slom poretka, strah i raspoloènje za promene koje je zavladalo
epohom mu je dalo mogu}nost da iza|e iz senke anonimnosti. Veli~inu,
kaè Jakob Burkhart, trebaju uàsna vremena.5
Da ova vrsta veli~ine moè da ide ruku pod ruku sa individualnim
siroma{tvom li~nosti, je nauk koji do tada u tom stepenu nije nikada pro
izi{ao iz istorijskog iskustva, a proizilazi iz pojave Hitlera. Dugo vremena
je ova osoba delovala kao razvodnjena, raspr{ena u irealnosti, a istovreme
no je ovaj fiktivni karakter bio to {to je mnoge konzervativne politi~are
i marksisti~ke istori~are navelo da u ~udnoj saglasnosti rasu|ivanja vide
Hitlera kao instrument stranih ciljeva. Sasvim daleko od svake veli~ine i
svakog politi~kog, ili istorijskog ugleda on je, ~ini se, idealno otelotvora
vao tip “agenta”. Ali i jedni i drugi se varaju: upravo je Hitlerov takti~ki
recept uspeha bio, da je on pravio politiku ra~unaju}i na predube|enje u
kome je delovao klasni resentiman prema malogra|an{tini. Njegova bio
grafija je istorija postepenog otre`njavanja sa svih strana; pa ipak ne doti
~e ga ono ironi~no omalovaàvanje, koje se mnogima u pogledu njegove
pojave name}e, a u pogledu na njegove `rtve nestaje.
Tok ovog ìvota, sled samih doga|aja }e doneti sud. Pored toga, je
dan misaoni eksperiment nalaè skepsu. Da je Hitler krajem 198. podle
gao nekom atentatu, sa veoma malom zadr{kom bi bio progla{en najve}im
dràvnikom Nema~ke, mo`da ~ak i onim koji je upotpunio njenu istoriju.
Agresivni govori i “Mein Kampf”, antisemitizam i koncept svetske vlasti
bili bi verovatno zaboravljeni kao fantazma ranih godina i samo povreme
no prezentovani jednoj zlovoljnoj naciji od strane njenih kriti~ara. [est i
po godina dele Hitlera od ove slave. Naravno, samo nasilan kraj mu je
mogao pomo}i da do|e do te slave; on je po svom bi}u bio stvoren za uni
{tavanje pa ~ak i sam prema sebi. Ali ipak, bilo je mogu}e. Da li se moè
nazivati “velikim”?
Prevela:
Dr Jelena Voli}Hellbusch
Centar za nema~ke studije
na Pravnom fakultetu Univerziteta Union
“Mein Kampf”, str. 88.
J. Burkhard, ibd. str. 166.
147
Hereticus, 12/2009
Joahim Fest
Bo{ko Risimovi} – Va{ar u â~ku, 1981.
148
..............
OGLEDI
..............
Neven Cveti}anin
Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju, Beograd
CrtiCa o instituCionalnom naînu
mi[ljenja Kao sr@i eVroPsKoG iDentiteta
Evropski sistem vrednosti nastaje kroz vekove u naporu da se, jo{
od vremena stare Gr~ke i starog Rima, dru{tveni ìvot institucionalno
precizno uredi. U tom razvitku institucionalne svesti se, uz povremene re
gresije, stalno napredovalo. Starogr~ka filozofija i rimsko pravo postavili
su temelj promi{ljanja o politi~kim i pravnim institucijama u Evropi, koji
}e do dana{njih dana doìveti razli~ite nadogradnje. Bez obzira da li je
re~ o Platonovim ili Aristotelovim spisima, poput Zakona ili Politike, ili o
nastojanjima rimskih pravnika i filozofa, poput Cicerona, Ulpijana, Sene
ke ili Tacita, gr~korimska civilizacija je isporu~ivala sna`na i sistematska
mi{ljenja o politi~kim i pravnim institucijama i ~ovekovom odnosu spram
njih. Stoga se upravo u gr~korimskoj civilizaciji za~imlje tzv. institucional
ni na~in mi{ljenja kao svojevrsni duh prava, koji }e biti osobenost na{eg
kontinenta sve do dana{njih dana Evropske unije, kada }e se taj duh pra
va definitivno potvrditi kao duh Evrope same.
Naime, evropski sistem vrednosti nastaje na obroncima gr~korimske
civilizacije – izme|u Atine i Rima, odnosno izme|u Rima i Konstantino
polja. Upravo se na relaciji AtinaRimKonstantinopolj ra|a duh prava,
koji }e postati duh Evrope. Ta~ka u kojoj se susre}u stara i nova Evropa,
i ta~ka u kojoj je duh prava pre{ao iz antike, najpre u srednjevekovnu,
pa potom i u modernu Evropu, jeste jedan od najva`nijih dokumenata
evropske istorije – Justinijanov Corpus Iuris Civilis, odnosno ono {to }e
biti poznato kao Justinijanova kodifikacija. Justinijan, rimskovizantijski
car, koji je podjednako pripadao i Istoku i Zapadu, bi}e vaàn zbog inici
ranja ure|ivanja celokupne pravnopoliti~ke tradicije gr~korimske civili
zacije. On sa mnogim pravnicima sre|uje celokupnu zaostav{tinu rimskog
prava, {to rezultira velikim Zbornikom gra|anskog prava (Corpus Iuris
Civilis), koji }e postati izvori{te i ishodi{te celokupne evropske instituci
onalne svesti sve do dana{njih dana. Corpus Iuris Civilis }e imati uticaja
na sve va`ne evropske politi~ke i pravne dokumente koji }e do}i iza nje
149
Hereticus, 12/2009
Neven Cveti}anin
ga – od Magna Karte, preko Habeas corpus akta i Deklaracije o pravima
~oveka i gra|anina, sve do Ugovora o Evropskoj uniji – te }e tako izraziti
sr` evropskog politi~kog identiteta i uspostaviti duh prava kao duh Evro
pe. Duh Justinijanovog Corpus Iuris Civilisa, a posebno njegovih Digesta
kao internog sastavnog dela, koji donosi sre|ene i sistematizovane misli
klasi~nih rimskih pravnika, ne}e prestati da odre|uje evropski identitet sve
do dana{njih dana, budu}i da }e se Evropa – od Justinijana do engleskog
konstitucionalizma i od engleskog konstitucionalizma sve do moderne prav
ne dràve – napajati sa izvori{ta koje je bilo postavljeno u gr~korimskoj
tradiciji, koja je svom snagom progovorila u navedenom spisu.
Nakon Justinijanovog Corpus Iuris Civilisa, duh prava kao duh Evro
pe oìvljava tokom perioda renesanse, od 14. do 16. veka, kada se institu
ti klasi~nog rimskog prava iznova otkrivaju, da bi sve do dana{njih dana
nastavili da ìve u institutima savremenog gra|anskog prava. Novi vek u
evropskoj istoriji donosi niz dokumenata, od kojih smo neke pomenuli,
koji }e u~vrstiti duh prava kao duh Evrope i koji }e Evropu legitimisati
kao kontinent sa sna`nom institucionalnom sve{}u. Moèmo navesti i je
dan dokument sa ovih prostora koji svedo~i o tome koliko je duh prava
zapravo duh Evrope, usled ~ega }e i ovi prostori biti uvek bliè Evropi
kada se pribliè tom duhu prava. To je crnogorski Op{ti imovinski zako
nik sa kraja 19. veka – remek delo velikog pravnika sa ovih prostora Val
tazara Bogi{i}a, koji svedo~i kako je duh prava kao duh Evrope dolazio i
na ove na{e prostore, spajaju}i se tu sa na{im autenti~nim obi~ajnim prav
nim obrascima.
U mejnstrimu evropske pravne i politi~ke filozofije, zaslugom ljudi
kao {to su veliki nema~ki profesor Teodor Momzen, duh rimskog prava
je obnovljen u savremenosti, te vi{e i nije prestao da se od nje razdvaja.
Momzen, na prelasku 19. u 20. vek, prire|uje verovatno najbolje savreme
no izdanje Justinijanovog Corpus Iuris Civilisa, u sklopu kojeg je i obilno
komentarisana Digesta, te ovim kapitalnim izdanjem uti~e na generacije
novih nau~nika, pravnika, istori~ara i filozofa, kojima daje materijal za
obnovu klasi~nih evropskih vrednosti.
Kona~no, nakon svetskih ratova, izme|u kojih i u kojima je na sna
zi bio op{ti politi~ki i pravni nihilizam, definitivno se obnavlja, u drugoj
polovini dvadesetog veka, duh prava kao duh Evrope, posebno u projek
tu evropskog zajedni{tva koje }e po~ivati na postulatu o vladavini prava.
Evropska unija }e svedo~iti da je duh prava zapravo duh Evrope, jer }e
ona zapravo po~ivati na nizu pravnih normi koje }e regulisati ìvote evrop
skih nacija ne potiru}i njihov identitet, ali daju}i institucionalni okvir za
njihove svakodnevne aktivnosti. Stoga danas za Srbiju, prihvatiti evrop
ske vrednosti o kojima se na{iroko pri~a, zna~i pre svega prihvatiti taj duh
prava, koji je duh Evrope, bez obzira na to da li }emo i kada biti formalni
150
Crtica o institucionalnom na~inu mi{ljenja kao srì evropskog identiteta
~lanovi Evropske unije. Za Srbiju, a i za celi Balkan, to je potrebno u~ini
ti, pored niza prakti~nih razloga, i iz jednog malenog simboli~nog razloga
– {to se veliki Justinijan rodio u okolini Skoplja i {to je ovaj zakonodavac
zapravo Balkanac. Tako }e usvajanje duha prava kao duha Evrope, evrop
skog duha, za Balkan zapravo zna~iti da se on vratio samom sebi – svojim
najboljim tradicijama, ~ime vi{e ne}e biti carstvo bezakonja, {to je veoma
~esto bio krajem protekloga veka. Jer ako je duh prava duh Evrope, onda
je bezakonje ~isto i otvoreno antievropejstvo.
Bo{ko Risimovi} – Balkanska kr~ma, 1981.
151
Hereticus, 12/2009
Neven Cveti}anin
Bo{ko Risimovi} – U slavu Sime Sarage, 1967.
152
..............
TOKOVI
..............
Jaroslav Ha{ek
FINANSIJSKI PROBLEM
Slu`benik banke “Prohaska i ortaci”, stari [ima, posle petnaest go
dina skupio je hrabrost i zakucao na vrata {efa Prohaske sa èljom da mu
se od Nove godine plata pove}a za
dvadeset kruna.
Sede [ima pred gospodina Prohasku, jer mu je ovaj, ~uv{i njegovu
molbu, rekao da sedne: gospodin {ef {eta po kancelariji, gestikulira i go
vori: “Mogao sam odmah da vas izbacim sa va{om bestidnom molbom,
ali po{to ba{ imam pola sata vremena, èlim da sa vama po razgovaram,
ovako prijateljski. Vi ho}ete da vam podignem platu za dvadeset kruna
mese~no, {to zna~i 240 kruna godi{nje. To zahtevate od mene u trenutku
kada Damoklov ma~, inflacija, visi nad trì{tem novca. Znate li da alpinke
padaju sa 772 na 759,60 kruna, da su akcije Bedìhovih postrojenja pale sa
940 na 938 kruna. Kurs Zbrojovke tako|e rapidno pada, dragi gospodine
[imo, sa 728 pao je na 716,40 kruna. To je uàs, a vi ho}ete svojih
dvadeset kruna povi{ice!”
Stavio je ruke iza le|a i nastavio da govori: “Berza {evrda. Vode}im
papirima, akcijama austrijskog kreditnog preduze}a, pala je vrednost po
slednjih dana i celokupan pad ~ini 5 kruna na 664,90, a vi ho}ete dodatak
od dvadeset kruna. Ma|arska vlada nije dobila od Francuske pozajmicu
od sto miliona kruna, a vi traìte od mene
dvadeset kruna povi{ice.
Nema~ka prodaje èlezare, govori se o prodaji austrijskih dràvnih
poseda, a vi ulazite kod mene i pri~ate kao da se to podrazumeva: ‘Sluìo
sam vam, gospodine {efe, petnaest godina, usu|ujem se zamoliti, a zbog
finansijskog problema, sveobuhvatnog poskupljenja, desetoro dece, poce
panih cipela i bolesti, za dvadeset kruna mese~ne povi{ice’. Nesre}ni~e, u
pravu ste. Finansijska tegoba je velika. Akcije Ju`nih pruga opadaju za 5
kruna po komadu, a ja ih imam toliko... Ali, za{to bih ja vama to govorio,
Jaroslav Ha{ek (1883–1923), ~e{ki pisac, autor ~uvenog romana Dobri vojnik
[vejk. U crtici “Finansijski problem” dolaze do izraàja dve bitne odlike Ha{eka
kao pisca: o{tra satira i visok stepen anticipacije.
153
Hereticus, 1-2/2009
Jaroslav Ha{ek
~ove~e. Znajte da se ni akcijama Bu{tehradske èleznice danas dobro ne
pi{e. Vi ste nerealni kada mi traìte povi{icu. ôve~e, vi ste poludeli! Idi
te samo na Pra{ku berzu. Na trì{tu je toliko vrednosti, takva potra`nja,
ali dàbe. Sve prognoze ukazuju na veliki pad. Nikakve akcije nisu vi{e
sigurne. Akcije Kreditne banke, koje sam ranije ugovarao za 760, pale su
na 750,5. [ta kaète na to i da li jo{ uvek èlite povi{icu, stari ~ove~e? Us
trajavate li na svojoj molbi i u trenutku kada ne postoji {ansa ni da {vaj
carska vlada ovde pozajmi dva miliona koji su joj potrebni da bi radila?
Da, star~e! Mese~ne analize razvoja nisu povoljne, ovogodi{nji bilans }e
biti da ~ovek poludi. Rumunija, Turska, Bugarska, Gr~ka ne mogu da po
zajme ni nov~i}, a vi ho}ete
da vam podignem platu.
[panija, Portugalija i Italija nemaju gde da dobiju pozajmice. Ban
ka Fransfrer u Lionu pretrpela je gubitak od 150 miliona franaka zbog
krize u Maroku, a vi mrtavhladan sedate i kaète: ‘Molim vas, gospodine
{efe, povi{icu od dvadeset kruna.’ ôve~e, znate li vi da se govori o fuziji
ro{i~kih ugljenokopa sa Bedìhovim postrojenjima i znate li da kupovina
koksa iz dola Marije Ane ima za posledicu smanjenje godi{njeg obrta za
dvadeset hiljada kruna? [pekulacijama nigde ne ide dobro. Kupite akcije
Podolske cementare, stari ~ove~e, i vide}ete kako }ete se lepo opustiti, ali
krenite s njima na berzu! A, ne}ete, vrtite glavom. Dobro je da se ~vrsto
drè akcije Kolinske fabrike za ve{ta~ko |ubrivo za koje }ete platiti 379,
ali ja sam ih kupio po 382 krune – i tu sam izgubio tri krune po jednoj ak
ciji. Verujte mi, ne mogu ni da vas pogledam, ~ove~e! Sedite tu kao drvo!
Idite do|avola i sa akcijama {e}ernih kompanija! Kad vam kaèm da i one
vidljivo padaju i da ne}ete dobiti vi{e od 261,50 makar se zapalili. Meni ni
ko ne sme ni da ih ponudi, isto kao ni akcije fabrike doktora Kolbena, to
znam sigurno. Ja bih takvog ~oveka izbacio, stari ~ove~e. Znate li da je vi
neber{ka ciglana pred bankrotom i da su ljubljanske obveznice u stalnom
padu? Znate li da se ameri~ki milijarder Braun ustrelio? Znate li da su se
ubili milioneri Miler, Skalat, Kovner, Hibner, da su se obesili finansijeri
Re{, Kinaj, Men, Bil{ar, znate li da su sko~ili u reke i kanale Karelt, Mori
son i Komo i bankar Hamerles sa ortakom? Znate li da bankrot prati ban
krot, da ugljenokopi na Aljasci gore i da se u njih bacio kralj istih? Znate
li da su nalazi{ta sumpora na Uralu uni{tena zemljotresom? Da su olden
bur{ke obveznice pale za 50% i da su bankrotirala èlezni~ka i tramvajska
preduze}a? Vi to sigurno ne znate, jer da znate, ne biste od mene traìli
povi{icu od dvadeset kruna mese~no...”
Finansijer Prohaska prodrmusa bespomo}nog [imu i ovaj pade, ru
ku i nogu hladnih kao led, sa stolice na patos.
Zbog tih finansijskih problema prepu~e mu srce.
(Preveo Svetozar Ili})
154
..................
ZBIVANJA
..................
Vladimir Petrovi}
Institut dru{tvenih nauka, Beograd
Prevladavanje Pro[losti
u nema^koj 1989–2009
U organizaciji Globalnog programa vladavine prava Fondacije Kon
rad Adenauer, sekretar redakcije Hereticusa je u~estvovao u programu po
sete pravnih eksperata Nema~koj posve}enog prevladavanju autoritarne
pro{losti. U~esnici iz Egipta, Meksika, Kambodè i Srbije bili su u prilici
da od 10. do 17. maja posete niz ustanova i razgovaraju sa vode}im eks
pertima i nosiocima procesa prevladavanja komunisti~ke i nacionalsocija
listi~ke pro{losti. Sedmodnevna poseta Berlinu, Vajmaru, Buhenvaldu,
Erfurtu, Lajpzigu, Tibingenu, Ludvigbsburgu, Hajdelbergu i [tutgartu
nije predstavljala samo trku kroz prostor, ve} i put kroz vreme i priliku
za kriti~ki osvrt na nastojanja izgradnje senzibilne kulture se}anja na zla
vremena, koja je nakon ujedinjenja Nema~ke postala integralni deo nje
nog politi~kog i javnog ìvota.
Dvadeset godina nakon pada zida (1989), {ezdeset godina nakon
dono{enja Osnovnog zakona na kojem se temelji nema~ka demokratija
(1949) i devedeset godina od osnivanja prve nema~ke republike (1919),
stekli su se uslovi za ono {to bi se na nema~kom nazvalo Zwischenbilanz
– prelaznu ocenu napora kojim Nema~ka teì da uveri i sebe i ostatak
sveta da njeno ujedinjenje ne predstavlja opasnost po Evropu i da prora
|ivanjem sopstvene autoritarne pro{losti utvr|uje osnove demokratije i
vladavine prava. Tek na terenu postale su jasnije razmere ovog jedinstve
nog pregnu}a, koje se sa pravom isti~e kao egzemplar tranzicione pravde.
Tako|e su postale jasnije i napetosti koje prate ovaj proces, kao i o{tre
kritike njegovih ranih faza, o kojima u ovom tematu pi{e Joahim Perels.
Me|utim, ako je prevladavanje pro{losti predstavljalo konstitutivni mit
Savezne Republike Nema~ke, osamdesete godine su postavile osnov za
njegovo prevo|enje u realnost. Suo~avanje sa nacionalsocijalizmom, ~iju
dubinu i smisao Perels sa pravom dovodi u pitanje, zao{treno je tada kroz
Studijska poseta u okviru Globalnog programa vladavine prava Fondacije Konrad
Adenauer.
155
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovi}
javnu debatu koju je zapo~eo Jirgen Habermas, upozoravaju}i na poku{a
je revizije istorije i “normalizacije” nacisti~kog perioda. Ovi strahovi su
bili produbljeni hitrim procesom ujedinjenja dve Nema~ke 1989–1990. Po
ispunjenju ovog velikog cilja, Nema~ka je nastojala da otkloni svaku boja
zan da njeno uve}anje predstavlja pretnju po evropsku stabilnost i upusti
la se u vi{estrani poduhvat otklanjanja posledica totalitarne i autoritarne
vladavine, uz konsenzus vode}ih politi~kih partija, ~iji su lideri bili svesni
va`nosti ovog projekta za demokratsku konsolidaciju dràve. Tako je
jednovremeno otpo~elo suo~avanje sa nacionalsocijalisti~kom pro{lo{}u,
suo~avanje sa nesposobno{}u Zapadne Nema~ke da njome ovlada i suo
~avanje sa autoritarnim nasle|em Isto~ne Nema~ke.
U pogledu nacionalsocijalisti~kog perioda, nastavljen je, ako ne i pro
dubljen, proces pravnog suo~avanja. Privremeno zaustavljen amnestijama
nakon Drugog svetskog rata, posle kojeg su Saveznici osudili preko 5000
po~inilaca, otvoren je 1958. su|enjem pripadnicima Ajnzacgrupa u Ulmu
i procesom osoblju logora Au{vic u Frankfurtu 1963. Savezna republika je
sredinom {ezdesetih godina pokazala spremnost da se nosi sa ovim nedeli
ma, ukidaju}i njihovo zastarevanje. Uporedo sa ~uvenom posetom Vilija
Branta Var{avskom getu 1970, nastavlja se proces restitucije i reparacije,
poznat pod terminom Wiedergutmachung, kojim nema~ka dràva nastoji
da obe{teti `rtve holokausta, prinudne radnike i druge o{te}ene nacisti~
kim reìmom. Podaci o po~iniocima prikupljani su u Centralnoj stanicu za
prou~avanje nacionalsocijalisti~kih zlo~ina u Ludvigsburgu. Ova stanica
je prosledila nema~kom pravosu|u preko 7000 prijava, na osnovu kojih
je osu|eno oko 1500 ljudi. Tako se i danas, vi{e od {ezdeset godina nakon
zavr{etka Drugog svetskog rata, odvijaju dva postupka pred nema~kim
sudovima – Ivanu Demjanjuku i Jozefu [eungraberu. Budu}i da se {ansa
za su|enje odgovornim iz dana u dan smanjuje, pravnike u ovom poslu
smenjuju istori~ari i sociolozi, koji svojim studijama ukazuju na razmere
kriminaliteta u Tre}em Rajhu, kao i na nesposobnost pravosudnih organa
Savezne Republike Nema~ke da ga blagovremeno procesuiraju. Naposlet
ku, kultura se}anja na Drugi svetski rat odràva se kroz memorijalni rad.
Kao simbol obaveze ujedinjene Nema~ke izgra|en je memorijalni centar
nedaleko od Brandenbur{ke kapije u Berlinu, posve}en se}anju na ubije
ne evropske Jevreje. ûvanje uspomene na njihove patnje predvi|eno je
i krivi~nim zakonom, koji kriminalizuje poricanje i minimiziranje zlo~ina
nacionalsocijalizma. Istraìva~ki rad se odvija i u spomenlogorima, od
kojih smo posetili Buhenvald, kroz koji je tokom Drugog svetskog rata
pro{lo 250.000 zatvorenika, a u njemu 50.000 izgubilo ìvot usled neljud
skih uslova kojima su podvrgnuti. Ironijom istorije, prostorije ovog logora
koristile su sovjetske trupe za surovu internaciju osumnji~enih nacista, ali
i protivnika sistema koji je uspostavljan u isto~noj okupacionoj zoni.
156
Prevladavanje pro{losti u Nema~koj 1989–2009
Pou~ena ovakvim iskustvima, nova dràva je nakon 1989. uloìla
ogromna sredstva i veliku energiju u proces prevladavanja posledica ko
munizma u Isto~noj Nema~koj. U suo~avanju sa ovim nasle|em, Nema~
koj je u velikoj meri i{lo na ruku ujedinjenje, koje je omogu}ilo diskonti
nuiranje najosetljivijih dràvnih slu`bi bez opasnosti po paralizu zemlje.
Tajna slu`ba [tazi je rasformirana 1989. Interesantno je kako je njen broj
rastao – od prvih 4.500, nakon ustanka 1953. taj se broj udvostru~io, da
bi se 1971. popeo na 53.000 i ~ak na preko 90.000 u vreme ga{enja. Broju
treba dodati armiju neformalnih dou{nika, za koje se procenjuje da se za
ceo period penje na 600.000 (u zadnjoj fazi rada slu`be 174.000 od 16 mili
ona stanovnika DDRa). Uprkos poku{ajima slu`be da prikrije svoju ak
tivnost i uni{ti dokumentaciju, ogroman broj papira je ostao, omogu}iv{i
stanovnicima uvid u preko 6 miliona li~nih dosijea koje je vodila. Na osno
vu ovih podataka sprovedena je temeljna lustracija, tokom koje oko 40%
zaposlenih u pravosudnim organima nije primljeno ponovo u radni odnos,
a taj je procenat bio ~ak i ve}i u policiji, pa i u akademskoj zajednici. Mno
ga odeljenja uglednih fakulteta na{la su se pred ga{enjem, uklju~uju}i i
pravni fakultet ~uvenog Humbolt univerziteta u Berlinu, a obnovljena su
uz pomo} kadrova koji su pristizali sa Zapada.
Podaci iz dràvnih arhiva DDRa zna~ajno su upotpunili sliku o
represivnom karakteru ove dràve, koje je na Zapadu dugo prikupljala
Centrala stanica Salcgiter. Ova stanica je nastala kao odgovor na podiza
nje Berlinskog zida zarad prikupljanja informacija o kr{enjima ljudskih
prava iza njega. Prve spoznaje nastajale su na osnovu informacija od biv{ih
zatvorenika koje je Zapadna Nema~ka otkupljivala. Tokom hladnog rata
otkupljeno je oko 34.000 ljudi, po ceni koja je varirala od 40.000 do 90.000
maraka i svojevremeno donela DDRu preko 3 milijarde nema~kih mara
ka. Nakon nestanka DDRa, podaci iz Salcgitera su dopunjeni otvaranjem
arhiva [tazija i doveli do {okantnih saznanja o karakteru njene aktivnosti
na nadzoru i ka`njavanju svojih sugra|ana. Prvi rezultati istraìvanja siste
matizovani su radom dve anketne komisije Bundestaga, koje su se tokom
devedesetih godina upustile u istraìvanja razmera neprava u DDRu i na
stojale da daju preporuke za otklanjanje njegovih posledica.
Pored temeljne lustracije, preduzeto je krivi~no gonjenje, ograni~e
no restriktivnim tuma~enjem vladavine prava, po kojem su su|eni proce
suirani na osnovu zakona koji su vaìli u DDR. Pokrenuto je 62.000 istra
ga, kojima je obuhva}eno oko 100.000 ljudi. Delikti koji su im stavljani
na teret odnosili su se na izborne kra|e, mu~enje u zatvorima, i pre svega
pucanja na granici. U ovim postupcima osu|eno je izme|u 1.000 i 1.200
ljudi (uklju~uju}i 350 iz pravosu|a), od kojih je samo pedesetak oti{lo u
zatvor, dok su ostali ka`njeni uslovno. Najteè kazne su dobili odgovorni
za pucanja na granici, budu}i da se danas procenjuje da je na njoj, {to oko
157
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovi}
Berlinskog zida, {to drugde, stradalo oko 2.000 ljudi koji su poku{avali
da pre|u na Zapad. Na nekoliko sudskih procesa, kojim su obuhva}eni
grani~ari i rukovodioci grani~ne slu`be, ali i ~elnici Politbiroa SED i viso
ki dràvni zvani~nici, odgovarali su za dokumentovane smrti 265 `rtava
na Berlinskom zidu. I sam Erih Honeker, poslednji partijski {ef, tere}en
je za ovo delo, ali je zbog starosti i bolesti pu{ten iz zatvora i uspeo da
se domogne îlea, gde je umro. U razgovorima sa tuìocem, sudijom i
advokatom u ovom postupku uspeli smo da dobijemo nekoliko mi{ljenja
o ovim procesima, u kojima su najteè, vi{egodi{nje kazne dobili visoki
funkcioneri, dok su grani~ari uglavnom osu|ivani uslovno. Evropski sud
za ljudska prava potvrdio je 2001. presude ministru odbrane Hajncu Ke
sleru, njegovom zameniku Fricu [trelecu, i Egonu Krencu, predsednika
dràvnog saveta, kao i njihove kazne na sedam i po, pet i po i {est i po
godina zatvora. Odustajanjem od {irokih krivi~nih postupaka, Nema~ka
je prepoznala potrebu da se prevladavanju neprava pri|e sa pozicija koje
nisu revan{isti~ke, ve} daju prednost reparacijama i stvaranjem uslova za
omogu}avanje suìvota. Od konfiskacije sredstava nekada{nje SED (Je
dinstvene socijalisti~ke partije) dobijeno je preko 70 miliona evra, sa koji
ma je osnovana Savezna fondacija za prevladavanje SED diktature, koja
stimuli{e i koordinira rad na pristupu ovom segmentu nema~ke pro{losti.
Mere restitucije bespravno oduzete imovine su preduzete bilo naturalno,
bilo kompenzacijom. Posebna pa`nja je posve}ena nastojanju da se izvr{i
obe{te}enje direktnih `rtava komunisti~ke vladavine u Isto~noj Nema~koj.
Oko 190.000 od oko ~etvrt miliona politi~kih ka`njenika je rehabilitova
no, a gra|anima koji su osu|eni za politi~ke delikte ({pijunaù, poku{aje
podrivanja sistema, sabotaù, prebeg ili planiranje bekstva na Zapad) po
nu|ena je kompenzacija od 300 evra za svaki mesec proveden u zatvoru.
U ove svrhe je do sada ispla}eno preko 660 miliona evra.
Naravno da materijalna obe{te}enja, kolika god bila, ne mogu kom
penzovati ìvote uni{tene iskustvom totalitarne i autoritarne vladavine.
Otud i ne ~ude podeljena mi{ljenja o nema~kom putu ka prevazilaènju
pro{losti. Poku{aj da se krivi~no kazne samo najodgovorniji izazvao je kri
ti~ke ocene. “O~ekivali smo pravdu, a dobili smo pravnu dràvu”, saìma
svoje nezadovoljstvo jedan od savremenika ovih doga|aja. Bojazan da bi
mo}nici iz biv{eg reìma uspeli da prenesu svoj politi~ki kapital u finansij
ski i tako nastave da uti~u na dru{tveni ìvot podstaknuta je negativnim
iskustvom iz posleratnog perioda. Uprkos proklamovanoj denacifikaciji,
za velikim brojem dràvnih slu`benika vukli su se tragovi totalitarizma, i
pojavljivali na najneo~ekivanijim mestima u najgore vreme. Tako je prvi
direktor Centralne stanice Ludvigsburg, tuìlac Ervin [ule, bio prinu|en
da napusti ovu funkciju 1965, kada se saznalo za njegovo nekada{nje ~lan
stvo u NSDAP i SA. Deset godina kasnije, ostavku je morao dati i Vili
158
Prevladavanje pro{losti u Nema~koj 1989–2009
Brant, nakon {to se doznalo da je njegov li~ni sekretar bio dugogodi{nji
saradnik [tazija. Ovakvih iznena|enja ima i danas. Tako se ispostavilo
da je u izgradnji spomenika ubijenim Jevrejima Evrope u centru Berlina
u~estvovala firma Degusa, koja je obezbe|ivala specijalnu materiju za za
{titu spomenika od grafita. Skandal je nastao kada se doznalo da je ista
kompanija bila angaòvana u Hitlerovoj ratnoj industriji, ~ak proizvodila
Ciklon B, otrov kori{}en u gasnim komorama. Nacionalsocijalisti~ka i ko
munisti~ka pro{lost ostaju prisutne u nema~koj stvarnosti, a pravo poka
zuje svoja ograni~enja u njenom prevladavanju.
Danas u nema~kim zatvorima vi{e nema nikog ko sluì kazne za de
likte iz epohe Isto~ne Nema~ke i sve je manje onih koji su u njima zbog
zlo~ina nacionalsocijalizma. Berlinski zatvor [pandau, u kojem su tamno
vali nirnber{ki osu|enici, sru{en je do temelja 1987, nakon smrti njegovog
poslednjeg zato~enika, Rudolfa Hesa, i danas na njegovom mestu stoji su
permarket. Sa druge strane, Hoen{unhauzen, glavni zatvor [tazija u Ber
linu, pretvoren je u muzej, kroz koji su nas sprovodili vodi~i, nekada{nji
zatvorenici u njemu. Sedi{ta ove slu`be su u mnogobrojnim isto~nonema~
kim gradovima pretvorena u muzeje posve}ene totalitarnom nema~kom
iskustvu u dvadesetom veku, a organizovane posete u~enika ovim mesti
ma ukazuju na integrisanje kulture se}anja u nema~ki {kolski sistem. Da
gra|ansko obrazovanje treba da dovr{i zadatak koji su pravo i politika ot
po~eli, potvrdila je i kancelarka Angela Merkel, koja je u govoru kojem
smo imali priliku da prisustvujemo ukazala na zna~aj smene generacija za
dalji razvoj nema~kog dru{tva. Toj novoj generaciji Nemaca, neoptere}e
noj direktno zlom pro{lo{}u, prethodnici ostavljaju institucionalizovanu
politi~ku filozofiju zasnovanu na uverenju da prora|ivanje pro{losti odra
àva brigu za budu}nost.
159
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
Marinko M. Vu~ini}
publicista, Beograd
IZAZOVI KRIZE I DEMOKRATSKO DRU[TVO
Raspored politi~kih snaga nakon formiranja proevropski orijentisa
ne vlade pokazao je da je do{lo do velikog i zna~ajnog pregrupisavanja u
na{em politi~kim ìvotu. Bili smo svedoci i formalnog politi~kog pomire
nja do ju~e najè{}ih politi~kih protivnika, ali i velikog rascepa u najve}oj
opozicionoj stranci, {to je dovelo do formiranje Srpske napredne stranke.
Sve je to doprinelo da se za nekoliko meseci iz osnova promeni na{ poli
ti~ki pejsa` i na~ini nova politi~ka konfiguracija. Jasno je da je dosegnuta
neka vrsta nulte politi~ke ta~ke i da mnoge politi~ke ideje i na~in politi~
kog govora vi{e nisu funkcionalni i ne prate promenjenu politi~ku situa
ciju. Obrazovanje vlade u kojoj su Demokratska stranka i Socijalisti~ka
partija Srbije ozna~ila je veliki zaokret u politi~kom ìvotu Srbije. To je
stvaranje koalicije koja ima dalekoseàn zna~aj, jer vi{e ni{ta nije isto,
pre|ena je ona do ju~e nedostupna demarkaciona linija na{ih politi~kih
podela i sukoba. Vreme }e pokazati da li }e ovaj potez doneti smirivanje
na{ih politi~kih prilika ili }e ostati samo kao jo{ jedan iznu|en politi~ki
manevar, bez stvarne sadrìne i smisla. U politi~koj istoriji Evrope bilo je
sijaset sli~nih politi~kih dogovora i koalicionih vlada, ali najre~itiji je pri
mer Nema~ke, u kojoj je 1966. godine stvorena Velika koalicija, u kojoj
je biv{i nacista Kurt Georg Kizinger postavljen za saveznog kancelara, a
antifa{ista i vo|a socijaldemokrata Vili Brant za zamenika kancelara. Ras
cepom u Srpskoj radikalnoj stranci stvorena je mogu}nost da i Srpska na
predna stranka nakon novih parlamentarnih izbora bude prihvatljiv koa
licioni partner. Srpska radikalna stranka ostaje i dalje kao stranka koja
nije u stanju da postane deo sistema i na taj na~in postaje sve izolovanija
i zatvorenija u svoju sve nedolotvorniju i anahroniju ideologiju srpskog
nacionalizma. Ovo je vreme velikih i ubrzanih politi~kih promena i ko to
ne shvati osta}e nemo}ni zarobljenik svojih ideolo{kih iluzija i politi~kih
fantazmagorija.
Zato i ponavljanje dosada{nje politi~ke retorike iz vremena izbor
ne kampanje nema nikakvog smisla, jer udara u prazan politi~ki prostor.
Ta retorika, kako radikalska tako i antiradikalska, vi{e nema pokreta~ko
i simboli~ko dejstvo u novoformiranom politi~kom polju, koje se sve vi{e
ukrupnjava i koncentri{e oko nekoliko sna`nih politi~kih grupacija. Zato
se i opravdano moè postaviti pitanje u kojoj meri se u analiti~kim teksto
vima i analizama prati i razumeva nova politi~ka situacija, u kojoj se odi
160
Izazovi krize i demokratsko dru{tvo
gravaju politi~ki procesi koji u velikoj meri razbijaju i menjaju na{e ustalje
ne politi~ke pozicije, ocene i stavove. Raspored politi~kih snaga se danas
neprestano menja i tim vi{e je oteàno dono{enje preciznijih i osnovanijih
zaklju~aka. Ceo dosada{nji preovla|uju}i ideolo{ki koncept se uru{io, a
mi se pona{amo kao da su jo{ uvek od najve}e va`nosti strana~ke razmiri
ce iz devedesetih godina i borba protiv srpskog nacionalizma. Dosegnut
je odre|en stepen krhke politi~ke ravnoteè, ali ne i pouzdana stabilnost
vladine koalicije, jer se javlja politi~ka asimetri~nost u delovanju vlade, {to
uz hroni~ni nedostatak politi~kog legitimiteta slabi uticaj i zna~aj vlade.
Realni centar vlasti je izme{ten iz vlade, koja ima ustavnu nadle`nost da
vodi unutra{nju i spoljnu politiku i nalazi se u rukama predsednika Repu
blike i njegovog kabineta, kao neke vrste politi~kog i partijskog kontrolo
ra. O~igledno je da jedino predsednik Republike ima tu mo} da politi~ki
integri{e i pomiri suprotstavljene interese u vladi. Zato i imamo slabu vla
du bez autoriteta i uticaja i to u istorijskim prilikama kada nam je upravo
neophodna efikasna izvr{na vlast. Vlada je dodatno sputana blokadom
parlamenta i njegovom nemogu}no{}u da donosi neophodne zakone.
Ali mogu}e je da upravo ta ~injenica stalne politi~ke blokade i spu
tanosti otvara realan prostor za druga~ije promi{ljanje i oblikovanje poli
ti~ke scene. Veoma je va`no za razvoj na{eg politi~kog ìvota da ne ostane
mo ukopani u ve} ove{tale stavove i ocene o devedesetim godinama. Time
je zna~ajniji i ozbiljniji posao na{ih stranaka da se sada profili{u politi~ki,
idejno i programski. Vi{e niko ne moè da se skriva iza retorike u kojoj
se stalno ponavljaju ocene o tragi~nim devedesetim godinama a da se ne
vidi da je do{lo do istorijskih promena u funkcionisanju savremenog ka
pitalizma i da se pred politi~kim strankama nalazi veliki izazov odgovora
na pitanja nastalih kao posledice sloma liberalnog fundamentalizma. To
na{e stranke kao da ne prime}uju, zaronjene u svoje svakodnevne politi~
ke borbe i odràvanje politi~ke ravnoteè neophodne za opstanak na vla
sti i nastavak podele preostalog politi~kog plena. Nakon formiranja proe
vropski orijentisane vlade, {to je i njen osnovni vezivni elemenat stranke
kona~no moraju da krenu u jasno programsko profilisanje, fokusiranje
na odgovaraju}e politi~ko telo i izmenu na~ina delovanja. Jer oligarhij
sko ustrojstvo stranaka postaje sve uzaniji i neadekvatniji okvir za razvoj
stabilnog demokratskog dru{tva. Treba uzeti u obzir da su se dogodile iz
uzetno zna~ajne promene u do sada vladaju}oj trijumfalisti~koj ideologiji
slobodnog trì{ta. U na{im politi~kim prilikama de{ava se svojevrsni para
doks da ve}ina liberalno orijentisanih stranaka i dalje insistira na neolibe
ralnom modelu, iako je on na svom izvoru doveden u pitanje. Zalaganje
za vra}anje na dostignu}a klasi~nog liberalizma s kraja devedesetih godi
na devetnaestog veka ne moè da revitalizuje neoliberalni koncept, jer se
dràva sada javlja kao snaàn faktor regulacije u do ju~e najve}im bastio
161
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
nima slobodnog trì{ta. Sigurno je da se odre|ene ideje socijalne dràve i
socijalne solidarnosti i uzajamnosti vra}aju svom snagom u politi~ki ìvot.
Na{a situacija je tim teà, jer unutar na{ih stranaka ne postoji potreba za
teorijskim promi{ljanjem nove slike sveta i osmi{ljavanjem novih politi~
kih ideja saglasnih sa izmenjenim dru{tvenim i ekonomskim odnosima.
Na{e stranke i dalje idu utabanim stazama pragmatizma i ne ose}aju na
dolaze}i huk novih socijalnih i politi~kih izazova. One su suvi{e zaronje
ne u kaljugu politi~kih trgovina i nagodbi da bi mogle da artikuli{u nove
i adekvatne politi~ke ideje. To je klasi~na situacija u kojoj stranke, poseb
no one na vlasti, imaju previ{e mo}i i posve}ene su njenom o~uvanju, a
imaju veoma malo novih ideja, ili bolje re~eno i nemaju potrebu za stva
ranjem konzistentnog korpusa ideja neophodnih u vremenima velikih i
dramati~nih dru{tvenih promena
Ne postoji ni u naznakama ozbiljan kriti~ki dijalog i rasprava u na
{em dru{tvu o najva`nijim i najaktuelnijim socijalnim, politi~kim i ekonom
skim pitanjima i odnosima. Nasuprot na{em idejnom mrtvilu odvija se
burno preispitivanje do sada nedodirljivih dogmi savremenog kapitalizma.
Cilj postojanja stranaka nije samo da osvoje vlast i da je {to duè zadrè,
ve} i da stvaraju korpus politi~kih ideja i na~ela pomo}u kojih se uteme
ljuje i osmi{ljava odre|eni tip dru{tvenih odnosa. Mora se dati odgovor
na pitanja vezana za sve ve}u ulogu dràve u regulisanju dru{tvenih i eko
nomskih odnosa, sve teè socijalne probleme i rastu}u nezaposlenost, stva
ranje sve dubljeg jaza izme|u bogatih i siroma{nih slojeva, energetsku si
gurnost. Time je odgovornost stranaka ve}a, jer se ne moè vi{e voditi iz
borna i politi~ka kampanja na strahu od povratka radikala ili devedesetih
godina ili isklju~ivo na odbrani Kosova u trenutku kada se ru{e do ju~e
naizgled stabilni i nedodirljivi ideolo{ki svetovi i dru{tveni odnosi. Mnogo
toga se u politici moè opravdati i objasniti zahtevom za po{tovanjem i
uvaàvanjem realnih politi~kih odnosa ili nu`nosti politi~kog pragmati
zma, ali se ne moè opravdati nedostatak svesti o tome da se moraju tra
ìti adekvatni politi~ki i idejni odgovori u svetu koji se na{ao na velikoj
politi~koj i civilizacijskoj raskrsnici. Zato je i neophodno da se u na{im
strankama, nau~noj javnosti i medijima otvori velika politi~ka i idejna ras
prava o pravcu razvoja na{eg demokratskog dru{tva. Jer vi{e se ne moè
vegetirati na velikim izbornim pobedama dok se pred nama sve vi{e otva
ra velika idejna i politi~ka pustolina i sve realnija mogu}nost socijalnih i
dru{tvenih lomova i promena. Za politiku je ipak potrebno ne{to vi{e od
ogoljenog pragmatizma i ispraznog marketinga. Za vo|enje politike uvek
su bile i bi}e od presudne va`nosti nove politi~ke ideje i istrajna vera u
osnovne demokratske vrline i na~ela. Tome se moramo vratiti, vrlini i od
brani i zastupanju op{teg dobra i javnog interesa, ako èlimo da politika
ne bude samo prostor beskona~nog smenjivanja partijskih i dvorskih ko
162
terija i klika. Insistiranje na socijalno odgovornoj vladi je sve manje ube
dljiv odgovor na sve sna`nije socijalne zahteve desetina hiljada otpu{tenih
radnika nakon neuspe{ne privatizacije. To je potencijalna socijalna bom
ba koja se ve} valja na{im ulicama kao pravi odgovor na stvaranje dru{tva
u kome se razvija sve dublji socijalni jaz, jer sve manji broj ljudi poseduje
sve ve}i deo dru{tvenog bogatstva, dok se {iri sve ve}i talas socijalnog bez
na|a i obespravljenosti. Ne videti tu prostu ~injenicu svojevrsno je politi~
ko slepilo, izraz nespremnosti da se obuhvati i artikuli{e burna socijalna
dinamika na{eg dru{tva i na taj na~in ide u susret doga|ajima. Ta op~inje
nost solidnim rejtingom i trijumfalnim izbornim uspehom moè samo jo{
vi{e produbiti jaz izme|u realnog ìvota i politi~kih fikcija. Ovom prilikom
navodim klasi~an primer ovakvog na~ina mi{ljenja. „Me|utim, va`no je
re}i da DS ni na koji na~in nema problema. Mi smo trenutno stranka ko
ja nikada nije imala bolji rejting, a siguran sam da bismo na novim izbori
ma dobili vi{e glasova tako da mi nemamo sekiraciju da li }e se vlada ras
pasti ili ne, ali mislim da svi koji smo u vladi èlimo da doprinesemo da
ostvarimo dobar rezultat na izborima“, izjavio je nedavno potpredsednik
DSa Dragan [utanovac. Me|utim, razloga za brigu i sekiraciju ima mno
go, a najve}i rejting, veoma promenljiva i krhka kategorija u na{em savre
menom politi~kom iskustvu, stroèrne stranke u proevropskom bloku je
jedinstvena prilika da se u Demokratskoj stranci u otvorenoj i kriti~koj
raspravi razmotri politi~ki odgovor na izazove savremene dru{tvene krize
i na taj na~in oblikuje njen jasniji i dosledniji politi~ki profil i to u vreme
nima kada su mnoge do ju~e neprikosnovene politi~ke ideje doìvele su
novrat i poraz. U jednom od mnogobrojnih komentara povodom kraha
liberalnog fundamentalizma dana je veoma interesantna ocena o Demo
kratskoj stranci kao licemernoj socijaldemokratiji, jer samo fingira pripad
nost ovom politi~kom pokretu a u isto vreme, uz sporadi~no i prigodno
pominjanje socijalne pravde, ostaje stranka bez prave i iskrene politi~ke
volje da se iz sada{nje ideolo{ke neodre|enosti i nedoslednosti transfor
mi{e u socijaldemokratsku stranku i tako pokrije ve} dugo napu{teni pro
stor efikasne socijalne i dru{tvene za{tite najugroènijih radnih slojeva
dru{tva, ali i stvori uslove za razvoj stabilne srednje klase i ekonomskih
osnova za ozbiljan razvoj privrede. Ne moè se u isto vreme voditi surova
liberalna ekonomska politika, u kojoj je privatizacija samo pogor{ala i ote
àla poloàj radnika, i u isto vreme obilaziti prijemi na kojima se okuplja
ju najve}i monopolisti i tajkuni i pri tome govoriti o socijalno odgovornoj
vladi. Naprotiv, i dalje se uporno insistira na stanovi{tu da je delovanje
slobodnog trì{ta neprikosnoveni ekonomski i politi~ki aksiom, u ~iju ne
dodirljivost ne sme da se dira i to u vreme kada su osnovna polazi{ta kla
si~nog liberalizma ozbiljno dovedena u pitanje. Sve ~e{}e se moè ~uti, i
to od najè{}ih protagonista apsolutne svrhovitosti slobodnog trì{ta, da
163
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
je uzrok sada{nje krize u ogromnoj i neobuzdanoj ljudskoj pohlepi. To je
zaista veoma zna~ajno teorijsko otkri}e, jer se na taj na~in i na ljude koji
ostaju bez ku}a i posla prevaljuje krivica da su delili zajedni~ku pohlepu
sa onima koji su nakon kraha banaka dobili otpremnine, tzv. zlatne pado
brane od po nekoliko desetina miliona dolara. Trijumf liberalizma i pro
gla{eni kraj istorije nakon pada Berlinskog zida i realnog socijalizma pre
tvara se sada u svoju suprotnost, pokazuju}i svoje surovo lice, stvaraju}i
stotine hiljada besku}nika i nezaposlenih, propadanje velikih i mo}nih fir
mi. Kakav je na{ odgovor na ovaj izuzetno teàk politi~ki, ekonomski i so
cijalni izazov i koja }e politi~ka snaga imati dovoljno odlu~nosti i politi~ke
mudrosti da artikuli{e sve ve}e i razornije socijalno nezadovoljstvo i tako
opredeli karakter i politi~ki pravac koji }e u ovoj zemlji biti dominantan?
Sada je ve} uzaludan i zakasneo razgovor o distinkcijama izme|u levice i
desnice, ali ne treba da se ~udimo {to dolazi do sna`ne reafirmacije levi
~arskih pokreta i ideja. U na{im prilikama ta je debata optere}ena mno
gim istorijskim i politi~kim ograni~enjima, ali je jasno da se Demokratska
stranka mora odlu~nije i rezolutnije opredeliti u kom pravcu }e i}i njen
programski i politi~ki razvoj. Ako je to opredeljenje za socijaldemokrat
ski model onda se on mora i primenjivati u politi~koj praksi, {to do sada
nije bio slu~aj, jer je neodrìvo njeno dalje insistiranje na apsolutnoj vred
nosti i funkcionalnosti politi~kog pragmatizma, trenutnom visokom rejtin
gu u bira~kom telu i marketin{kom ume}u da se dobiju izbori. Koliko du
go }e trajati ta magi~na savetni~komarketin{ka dobitna formula, oslonje
na na koncentraciju sve ve}e politi~ke mo}i u kabinetu predsednika Re
publike i njegovoj dvorskoj sviti. Me|utim, bez te programski jasno odre
|ene i strukturirane ideolo{ke i politi~ke osnove, Demokratska stranka
ostaje u praznom politi~kom prostoru, deluju}i kao isprazna marketin{ka
agencija bez jasnog ideolo{kog i politi~kog opredeljenja. Danas te{ko da
ljudi prepoznaju Demokratsku stranku kao socijaldemokratsku, ona je vi
{e percipirana kao sve jaloviji politi~ki hibrid bez jasne politi~ke i program
ske orijentacije.
Za razvoj demokratije u Srbiji bio je i ostao su{tinski problem de
lovanje partijske dràve. Ni nakon osam godina od demokratskih prome
na, ovaj model politi~kog funkcionisanja na{e dràve, koja je srasla sa
vladaju}im partijama, nije ozbiljnije naru{en i promenjen. Slabost na{ih
partija kompenzira se naslanjanjem na dràvu i stvaranjem dràvnih par
tija, koje na taj na~in preìvljavaju do slede}ih izbora, vezane u posebnoj
politi~koj simbiozi za dràvu i njen aparat. Jedino tako ve}ina stranaka
ostaje na ve{ta~kom disanju i preìvljava do novih parlamentarnih izbo
ra i novih dobitnih koalicija. Za redovan rad parlamentarnih stranaka u
slede}oj godini u budètu je odvojeno 660 miliona dinara. One taj novac
dobijaju u mese~nim iznosima, ali nisu du`ne da obrazlaù na~in tro{enja
164
para poreskih obveznika. Ni zakonom nije odre|eno kada partije podno
se godi{nje izve{taje o svojim tro{kovima. Po{to pravila ne postoje, nikad
nijedna stranka nije pozvana na odgovornost zbog neadekvatnog tro{enja
sredstava. Ni nakon pro{lih parlamentarnih izbora, kada su podneti veo
ma problemati~ni izve{taji o tro{kovima izborne kampanje, nije bilo po
kretanja odgovornosti zbog ovakvog osionog i neodgovornog pona{anja
stranaka. Kada imate uvid u ovakvu poziciju stranaka u na{em politi~kom
ìvotu, onda ne treba da se ~udite {to su one pre spremne da odràvaju si
stem partijske dràve nego {to teè tome da pronalaze odgovore na izazo
ve vremena u kome ìvimo. I sve dok stranke ne budu jednako tretirane
pred zakonom kao i svi ostali gra|ani ne}e biti uspostavljena vladavina
prava i po{tovanje zakonitosti, {to je osnovni preduslov za funkcionisanje
demokratskog dru{tva, koje jedino moè da bude garant za suo~avanje sa
najteìm isku{enjima savremene ekonomske, moralne i dru{tvene krize.
Dodatno isku{enje za na{ politi~ki i dru{tveni ìvot je {to nakon osam go
dina od demokratskih promena nije stvarano dru{tvo u kome }e se afirmi
sati principi socijalne pravednosti, solidarnosti, pravne sigurnosti i jedna
kosti pred zakonom, ali i razvla{}ivanje ekonomskih i politi~kih grupacija
koje su bile glavni oslonac starog reìma. Tako je u nepovrat oti{la ogrom
na energija gra|ana i istinska te`nja za promenama. Danas nam je vi{e ne
go ikada potrebna ta olako pro}erdana energija samosvesnog gra|anina
spremnog da u dru{tvu u kome haraju siroma{tvo, licemerstvo i hipokrizi
ja, brani principe demokratije i pravednosti, da se zalaè za ostvarivanje
vrline u politici. Za to }e biti potrebno ne{to vi{e od uspe{nog politi~kog
marketinga, bi}e pre svega nu`no da se daju jasni politi~ki odgovori na te
{ka i sudbonosna socijalna, ekonomska i politi~ka putanja. Postoji li poli
ti~ka snaga u na{oj zemlji spremna da to u~ini, to je pitanje mnogo va`ni
je od na{e svakodnevne politike i u velikoj meri ga nadrasta. Zato ono i
ne}e biti razre{avano u sferi danas svemogu}eg politi~kog pragmatizma,
jer ovde se radi o dubokoj i dalekose`noj promeni duha jednog vremena
i na{oj spremnosti da osetimo njegove damare i da mu se na lucidan i {to
bezbolniji na~in prilagodimo.
165
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
Bo{ko Risimovi} – O~ekivanje, 1980.
166
................
POGLEDI
................
Du{ko M. êli}
profesor, Kosovska Mitrovica
POGROM
Re~ “pogrom” je staroruskog porekla i mogla bi se bukvalno preve
sti kao: pusto{enje, razaranje, uni{tavanje. Enciklopedije kaù da je puno
i pravo zna~enje ovaj izraz dobio krajem 19. veka, povodom masovnih na
pada kojima su Jevreji u Rusiji bili izloèni posle atentata na ruskog cara
Aleksandra Drugog, nakon {to se proneo glas da su oni u to bili ume{ani.
Iako vlasti nisu organizovale ovo nasilje, njihovo oklevanje i nepreduzima
nje odgovaraju}ih mera u njegovom spre~avanju, stvorile su op{tu klimu
i utisak da je ono dopu{teno. Kasnije je, kao {to znamo, nacisti~ki reìm
programski osmislio, organizovao i izvr{io stravi~an pogrom nad Jevreji
ma, cini~no nazvan “kona~no re{enje”. înili su to i neki drugi reìmi, a
`rtve su bili ne samo Jevreji, ve} i Jermeni, Srbi...
Elem, u politi~koj terminologiji izraz pogrom ozna~ava napad gomi
le, rulje, odobren izri~ito ili pre}utno od vlasti a usmeren na pusto{enje,
razaranje ili uni{tavanje neke nacionalne, verske ili rasne grupe ili manji
ne i njene imovine.
Ono {to se Srbima dogodilo na Kosovu i Metohiji od 17. do 19. mar
ta 2004. godine upravo je {kolski primer pogroma.
Navr{ava se pet godina od albanskog martovskog pogroma, koji
se nad Srbima na Kosovu i Metohiji odigrao pred o~ima i uz blagoslov
privremenih separatisti~kih vlasti, ali i mo}nog zapadnog sveta. Uvek me
nanovo obuzme nemir tih martovskih dana. Kao da ponovo preìvljavam
uàsna saznanja da su pod terorom izgonjeni preostali Srbi iz Pri{tine,
Obili}a, Kosova Polja, Uro{evca, Gnjilana, Prizrena, \akovice... Kao da
su mi opet pred o~ima plamene slike Devi~a, Bogorodice Ljevi{ke, Sve
tih Arhangela, Prizrenske bogoslovije... Kao da jo{ jednom preìvljavam
paljenje pravoslavnog hrama Svetog Nikole u Pri{tini, u kome su crpli du
hovnu snagu i primili svetu tajnu kr{tenja moji preci, sin mi Lazar, moji
bli`nji, ja, znani i neznani sugra|ani.
Sudbina jedinog preostalog pravoslavnog hrama u Pri{tini slika je i
prilika sveop{teg stradanja srpskog naroda i njegove duhovne i civilizacij
167
Hereticus, 1-2/2009
Du{ko M. êli}
ske ostav{tine na Kosovu i Metohiji. Podignuta 1833. godine, zahvaljuju}i
obrenovi}evskom dovijanju i ogromnim naporima uglednijih Pri{tevaca
da od sultana izdejstvuju dozvolu, ova skromna trobrodna bazilika nije
smela imati zvonik, koji je tek naknadno dogra|en. Ipak, i u toj neugled
nosti, crkva je nekako nadrasla samu sebe, zahvaljuju}i dominantnom po
loàju ali i duhovnoj toplini, koju je, nasuprot gra|evinskoj skromnosti,
nekako rasko{no zra~ila.
U te{koj i dugoj okupaciji ona je bila duhovno uto~i{te i ìli{te pravo
slavnih Pri{tevaca. Ostala je to i nakon masovnog egzodusa Srba juna1999.
godine, sve do martovskog pogroma. Sa setom se se}am mojih odlazaka u
Crkvu, Svetonikolskih duhovnika otaca Miroslava i Trajana. Kroz maglu
detinjstva pamtim i oca Trajka, porodi~nog paroha iz onih “vunenih vre
mena”. Osta}e u neizbrisivom pam}enju slika drevnog ikonostasa, koji su
u orahovini u nestvarno lepom duborezu izvajali majstori nekada ~uvene
debarske {kole.
Pitam se kako je to remekdelo ljudskog stvarala{tva, prizor Hristo
vog raspe}a i prestonih ikona, mogao bilo koga u ljudskom obliku, makar
i varvarina, izazvati da ga u pepeo sagori?
Ono {to je za te{ke i duge turske okupacije nastalo zahvaljuju}i
upornosti, odanosti i dovitljivosti na{ih predaka, razorili su arbana{ki po
groma{i u miru, i to, kakve li ironije, u miru pod pokroviteljstvom Ujedi
njenih Nacija!?!
Bo{ko Risimovi} – Ku}ni prag, 1975.
168
Instalacija bizarnosti
Marinko M. Vu~ini}
publicista, Beograd
INSTALACIJA BIZARNOSTI
ûdni su i tajanstveni putevi kulturne politike u Srbiji. Bez obzira
{to se neprestano tvrdi da ne postoji jasna koncepcija i strategija razvoja
kulturne politike i da nema utvr|enih prioriteta, postoji jasno profilisa
na i dobro organizovana politi~ka i ideolo{ka grupacija uvek spremna da
ostvari svoje materijalne i ideolo{ke interese i da vr{i veoma zna~ajan uti
caj upravo u sferi kulturnog, a samim tim i politi~kog ìvota. Jedna od nji
hovih glavnih ideolo{kih tvrdnji je da je upravo prostor kulture i medijske
sfere u na{em dru{tvu kontaminiran hroni~nim nacionalizmom i ksenofo
bijom, iako se za ovakvo stanovi{te ne moè pruìti ozbiljna argumentaci
ja. Upravo se de{ava suprotan proces.
Ovakvu tvrdnju najvi{e i najagresivnije podgrejavaju upravo oni po
liti~ki krugovi tzv. gra|anske i proevropske orijentacije koji ne u~estvu
ju neposredno u politi~kom oblikovanju ministarstva kulture, ali koji bez
obzira na to koja stranka demokratske orijentacije vr{i vlast uspevaju da
ostvaruju svoje politi~ke, ideolo{ke ali i materijalne interese. Obi~no su
oni ~lanovi stru~nih saveta, upravnih odbora, konkursnih komisija, save
todavnih tela, ekspertskih grupa i to kao neka vrsta idejne i strate{ke po
dr{ke ministarstvu kulture.
Jedna od vode}ih ideja ove koncepcije kulturne politike je ideolo
{ki aksiom sadràn u opredeljenju da je princip nacionalne reprezentacije
umetnosti i kulture beznade`no zastareo i prevazi|en i da se poslednjih
godina radi na dekonstrukciji ovog principa. Ovakav pristup zastarelosti
nacionalnog obele`ja vidljiv je i u konkretnim potezima u vo|enju kultur
ne politike. Ovoga puta nave{}emo samo jedan veoma ilustrativan primer.
Re~ je o odluci stru~nog saveta oformljenog pri ministarstvu kulture o iz
boru na{ih predstavnika za nacionalni paviljon na me|unarodnoj izlo`bi
u Veneciji u toku ove godine. U pitanju je na{ nacionalni paviljon, bez
obzira na proklamovanu zastarelost nacionalnog principa u na{oj kulturi.
Izabrana su dva projekta i sude}i po novinskim izve{tajima i komentarima
oni treba da pokaù kako izgleda ta dekonstrukcija i razaranje zastarelog
i prevazi|enog nacionalnog odre|enja kulture. ^lan stru~nog saveta Zo
ran Eri} je izjavio da su odluke donete na osnovu umetni~ke i idejne celo
vitosti projekata, konteksta nacionalnog paviljona na Bijenalu, odnosno
politike izlaganja sa stanovi{ta lokalnainternacionalna umetni~ka scena,
a vodilo se ra~una i kakav }e odjek izabrani projekti imati i na {iru publi
169
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
ku a ne samo na odre|ene ciljne grupe. A kako }e se ostvariti kontekst
nacionalnog paviljona sa stanovi{ta lokalnointernacionalne scene i pred
stavljati izraz savremene epohe i stvaranje novih umetni~kih svetova? U
~emu se ogleda i ovaplo}uje ta idejna celovitost u na{im izabranim projek
tima? U projektu Bez naslova Zorana Todorovi}a, docenta na Fakultetu
likovnih umetnosti predvi|a se instalacija koja se sastoji u industrijskoj
izradi }ebadi napravljenih od ljudske kose, koja se prikuplja u frizerskim
salonima, ali i u zatvorima, domovima starih, kasarnama. Ovu instalaciju
}e pratiti i pravljenje baliranih paketa }ebadi, kao i video dokumentaci
ja, a materijal }e se prikupljati svakodnevno, jer je za ovu pre svega mor
bidnu instalaciju potrebno prikupiti 4000 kilograma ove ljudske sirovine,
dobijene {i{anjem pet stotina do pet stotina pedeset hiljada ljudi. Rad je
otvoren za u~e{}e publike, jer }e ona mo}i da ovu }ebad koristi za sedenje,
ogrtanje, preme{tanje. Pravu ideolo{ku osnovu ovog baliranog projekta
moèmo videti u re~ima ~lanice stru~nog saveta Milice Tomi}: “Za mene
je uspeh na{eg nastupa na Bijenalu pre svega u tome da izabrani projekti
uspeju da iskora~e iz logike nacionalne reprezentacije, odnosno ako nam
izloèni radovi pomognu da razumemo svet u kome ìvimo”.
Moèmo re}i da se Zoran Todorovi} bavi jednom velikom temom:
biopolitikom – koju je filozof \or|o Agamben formulisao stavom: svi mi
jo{ uvek ìvimo u koncentracionom logoru. Interesantno je da je Todo
rovi} odredio mesto umetnika unutar “logora” kao nekoga ko prikuplja
“ljudske sirovine” i pretvara ih u upotrebni predmet. Katarina Zdjelar
pri tome nema ~vrsto odre|enu tezu o svetu u kome ìvimo, ali na{ pa
viljon i nije definisan kao “nacionalni” ve} kao prostor internacionalne
debate, jer je su{tina ovog projekta da treba uklju~iti “neautoritativne su
bjekte” (strance, amatere, decu) u proces nesigurne samorealizacije, od
nosno proces mogu}eg menjanja kroz u~enje, kao i tehnolo{kih aspekata
komunikacije i socijalizacije kao obrasca kojim se prevazilazi odre|eno
stanje i otvara prostor internacionalne debate o potencijalima delanja na
“mikronivoima” ljudskih relacija. Ovo je o~igledno formula da se ostva
ri projektovani politi~ki i ideolo{ki cilj, da se iza|e iz zamke nacionalne
reprezentacije i njene upletenosti u geopoliti~ke odnose stare preko sto
godina, ali i da se kona~no iskora~i iz nacionalnog obele`ja i proìmanja
kulture. U ovom izboru je dosledno sprovedena ideolo{ka koncepcija da
jedino moèmo da razumemo i stvaramo svet ako se otresemo pogubne
logike nacionalne reprezentacije u umetnosti i pokaèmo tom novom vr
lom svetu na{e industrijski obra|ene ljudske sirovine upletene u }ebad od
ljudske kose. To je verovatno na{ doprinos “umetni~kom” transponova
nju savremenog koncentracionog logora, u kome moèmo opstati samo
kao obezli~eni liferanti ljudskih sirovina, bez ikakvih nacionalnih obele`
ja i nacionalnog identiteta. Dovoljno je samo da priloìmo nekoliko tona
170
Instalacija bizarnosti
na{e ljudske sirovine. Mi smo u istoriji kao po nekom nepisanom pravilu
i tretirani kao dobar ljudski materijal i pogodna ljudska sirovina za ostva
rivanje i najfantazmagori~nijih i najnerealnijih ideolo{kih koncepcija. Pa
za{to bi izostali i ovoga puta. Bolje bi i efikasnije bilo da je ovaj logorski
projekat proizvodnje }ebadi od ljudske kose dopunjen i skidanjem skalpo
va onih ljudi koji jo{ uvek veruju da je umetnost izraz i nacionalnog ose
}anja, nacionalnog pripadni{tva i ukupne tradicije koju umetnik nosi kao
deo svoga umetni~kog nadahnu}a. Njihovi skalpovi bi mogli da posluè
kao prigodna aplikacija na ovim industrijski proizvedenim }ebadima od
ljudske sirovine. Bizarnostima zaista nema kraja, ìvimo u vremenu u ko
me se ostvaruju i najmorbidnije ideje o preradi ljudskih sirovina u vidu
umetni~kih instalacija i u kom su umetnici ekonomi savremenog koncen
tracionog logora u kojem se obavlja ubrzana dekonstrukcija nacionalnog
principa i ose}anja.
Iako u ovom tekstu nisam èleo da govorim o kopiranju Zapada,
jer je to tema o kojoj je ve} izre~eno toliko argumentovanih zapaànja,
Milica Tomi} je o~igledno dobila posebnu priliku da na stranicama kul
turnog dodatka Politike iznese ideolo{ku koncepciju koja je u osnovi od
luke stru~nog saveta, ali predstavlja i strate{ko opredeljenje Ministarstva
kulture: “Zaista nisam ~ula da smo napravili neku inovaciju u umetnosti
koja bi bila samo na{a. Retorika ovih kriti~ara o kojima govorite, kako
napadaju takozvane ’nove’ medije i kopiranje Zapada, zanimljiv je spoj
{ovinisti~ke i staljinisti~ke retorike nastale tokom devedesetih u konzer
vativnim krugovima koji su, kako vidim, jedini ’ve~ni i neprolazni’.” Vero
vatno se po mi{ljenju ove osve{}ene umetnice i ideologa prerade ljudskih
sirovina, i re~i Ljube Popovi}a, umetnika koji stvara sjajna likovna dela
vi{e od ~etiri decenije na Zapadu, mogu svrstati u staljinisti~ko{ovinisti~
ku retoriku. Ljuba Popovi} je nedavno izneo i svoj stav o stanju na na{oj
umetni~koj sceni: “Nevladine organizacije iz Evrope uvoze |ubre, prave
koje{tarije koje nemaju veze sa na{om filozofijom i pame}u. Svi talenti
su ugu{eni. U svim ustanovama postoje takozvani nesposobni skorojevi}i
(od ministarstva do Muzeja savremene umetnosti) koji misle da sve {to
dolazi spolja ima neku vrednost. Obradovalo me je da ljudi vole upravo
to {to je protiv pomodnog na likovnoj sceni. Obradovalo me je {to smo
izlo`bom pokazali da kod nas ima sjajnih stvaralaca iako se ovde forsira
uvoz. Ovi ljudi u Srbiji koji uvoze performans i druge pomodne ’pri~e’ ve
oma su potkovani, imaju svoju izdava~ku ku}u, dosta pi{u, a oni koji rade
klasi~nu sliku ostaju bez strate{ki va`ne podr{ke. Istina, ni sami se ne tru
de da na|u ljude od pera koji bi ih podràvali. Ali kod nas je uvek vlada
lo jednoumlje, tako da me to ne ~udi.”
Kao deo obaveznog sastava, i Milica Tomi} ponavlja ve} toliko pu
ta izre~ene osude delovanja SANU i traì preispitivanje njenog delovanja
171
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
u stvaranju ideologije koju je ona proizvodila inspiri{u}i ratove i zlo~ine
u biv{oj Jugoslaviji. Izbor ove umetnice i ideologa nove umetnosti o~i{}e
ne od natruha nacionalnog principa je da se bavi genocidom je veoma
indikativno i zanimljivo, ali ona ne spominje osim obaveznog odre|enja
Srebrenice kao paradigme svih zlo~ina po~injenih u ovom vremenu i na
ovoj teritoriji, ni jednom re}i najve}i i najmonstruoznji genocid po~injen
u Jasenovcu nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom u vreme Drugog
svetskog rata u usta{koj Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. To o~igledno nije u
umetni~kom fokusu ove umetnice, jer se ona bavi samo za nju primerenim
genocidom, koji odgovara njenoj ideolo{koj koncepciji i politi~koj orijen
taciji. Sude}i po njenim ideolo{kim stavovima, mi bismo sada trebali da,
ogrnuti }ebadima od ljudske kose, pokorno nosimo stigmu genocidnog
naroda i da se pri tome ne usudimo da pomenemo najve}i genocid koji je
po~injen nad srpskim narodom, jer tako samo relativizujemo po~injene
zlo~ine i nesumnjivo utvr|enu istinu o na{oj odlu~uju}oj ulozi u razaranju
Jugoslavije, a pri tome i dalje uporno govorimo o nacionalnom principu,
na{im nacionalnim ose}anjima, identitetu i interesima.
Ali ovom prilikom treba re}i da se na ovom primeru dono{enja od
luke o u~esnicima Venecijanskog bijenala moè videti kako deluje novoin
stalirano ideolo{ko jednoumlje i kako funkcioni{u lobiji i klanovi u na{oj
kulturi. Pri tome je zanimljiva uloga Branislava Dimitrijevi}a, pomo}ni
ka ministra kulture i komesara na{eg nacionalnog paviljona na Bijenalu
u Veneciji koji, kako sam kaè, ima ulogu tehni~kog lica koje sprovodi
~itav proces realizacije i proceduru, a bi}e to po njegovom mi{ljenju veli
ki izazov i u administrativnom smislu, jer je nu`no pribaviti mno{tvo do
zvola u raznim ministarstvima. Za{to je onda uop{te potrebno da postoji
komesar na{eg paviljona ako je on samo administrativno lice, a pri tome
se dodatno radi o klasi~nom sukobu interesa, jer je neprihvatljivo da po
mo}nik ministra kulture bude u isto vreme i komesar izlo`be, bez obzira
{to je zaduèn samo za trivijalne administrativne poslove. Interesantan je
i podatak da je ~lanici stru~nog saveta nedavno otkupljen video rad na ot
kupu Skup{tine grada Beograda za zanemarljivih (u odnosu na umetni~ku
i ideolo{ku vrednost njenog otkupljenog rada) 835.000 dinara. Mo`da je
to put kako dràva treba da podrì konceptualne umetnike i oda im najve
}u po~ast, za{ta se tako zdu{no a o~igledno i veoma uspe{no zalaè i ova
umetnica i ideolog, koja je genocid izabrala za svoju umetni~ku, ali pre
svega za ideolo{ku i politi~ku preokupaciju. Treba jo{ re}i da }e za ovaj
nastup na{ih instaliranih umetnika na venecijanskom Bijenalu biti potro
{eno 100.000 evra. Zbilja, koliko treba o{i{ati poreskih obveznika da bi se
do{lo do ovako velikih sredstava. Mo`da bi to mogao biti novi umetni~ki
projekat za neki od slede}ih konkursa ministarstva kulture.
172
Aforizam kao poslednji bedem odbrane
Ilija Markovi}
aforisti~ar, Novi Sad
AFORIZAM KAO POSLEDNJI
BEDEM ODBRANE
Aforizam je fenomen podneblja
Aforizam je re~, re~enica, pri~a, roman. Alfa i omega srpske satire.
Aforizam je kap istine u kojoj se prelama more gluposti, prvo slovo
klinastog pisma, tri misli u dve re~i, slatka mala tajna na vrhu jezika, kari
katura u kojoj su se re~i nacrtale, knjièvno delo u nastavcima – nastavlja
se tamo gde pamet stane.
Da nismo odlepili, ne bi aforizam bio svetska marka, zvezdana pra
{ina rodne grude. Aforizam je fenomen podneblja. Na na{oj vetrometini
ukr{taju se ruè vetrova i jebivetri. Da bi satiri~ar bio na visini zadatka,
mora da se drì zubima za vetar. Ili, malo druk~ije, da humor nije od boga
dar, ne bi aforizam bio pi{ bo`ji. U svakom slu~aju, da nije gluposti, za afo
rizam se ne bi ni znalo. Ako se ne izrodi u aforizam, glupost je jalova.
Aforizam je jedinica za zbilju – kad dara prevr{i meru, satira dobije
na teìni. Satira je ~udna bilj~ica. Najbolje uspeva gde ima korova. Gde
buja korov, aforizam je sjaj u travi.
Stoga nije satiri~aru do rupe u saksiji, ve} do zemlje u rupi.
Satiri~ari nisu kriti~ari svake vlasti, ve} samo gluposti koja vlada.
Hvataju se u kolo s budalama – da bi imali informacije iz prve ruke.
Aforisti~na misao ukorenjena je u na{u tradiciju. @ivotne sokove cr
pe iz vrhova vlasti. Da nije tako, ne bi satiri~ari bili dèlati koji ne skidaju
glave, ve} oreole. Satiri~ar koji zna gde je vlast tanka, uvek izvu~e deblji
kraj. Zato je aforizam na{ krajolik – slika neprilika.
Kad bi satiri~ari registrovali sve gluposti, ne bi bili satiri~ari, ve}
statisti~ari.
Bez drskosti nema satire. Bez vlasti nema drskosti. Ponavljanje je
majka mudrosti. Satiri~ari pi{u o drugoj vlasti koja pravi iste gluposti. Ako
vlast ne bude dràla do aforizama, mora}emo sve iz po~etka.
[ta je satiri~ar hteo da kaè, rekla je stvarnost. Prema tome, satiri
~ar izmi{lja ono {to vidi. Da nam se sve ne de{ava pred nosom, daleko od
o~iju javnosti, ne bi aforizam bio ise~ak vidokruga.
U okviru rubrike “Pogledi” Hereticus }e po~ev od ovog broja objavljivati tekstove
poznatih aforisti~ara.
173
Hereticus, 1-2/2009
Ilija Markovi}
Re~i su opasnije od dela. Satiri~ar ne sme da napi{e {to vlastodràc
uradi. Za sve {to napi{e satiri~ar ima pokri}e. ]ebe. Aforizam je zra~ak
nade u mo`danoj }eliji, blesak duha nad blesavom zbiljom, poslednji be
dem odbrane.
Najmanja knjièvna forma je najve}i izazov. Manja forma od afori
zma je – jezik za zube.
Srbi
Narodu treba re}i pravu istinu, a ne kako je bilo.
Istina je lekovita. Zato je gvozdena pesnica dozira zar|alom ka{i~i
com. Ako }emo pravo, svakome se moglo desiti ono {to se samo Srbima
doga|a. Srbi su veliki narod. Nema rata koji ih moè zaobi}i.
Srbin koji bar jednom nije poginuo za srpstvo nije patriota. Drugi
tvrdi: „Da nisam patriota, od mene ne bi bilo ni{ta.“ Patriota koji se busa
rodnom grudom mrvi zemlju. Kad patriotizam nadire u talasima, podlo
kava zemlju. Ne zna za granice – na ni~ijoj je zemlji.
Narodu koji ne zna u ~emu je vic pri~aju bajke. Kad je politika sve,
lako je izbezumiti narod da niko ne primeti. Od naroda koji se pravi lu
dim lu|i je samo vladar koji se pravi pametan.
Pametne Srbe moè da spase samo luda sre}a. Ako je sre}a u nesre
}i, onda smo mi najsre}niji. Da nismo kubertenske sre}e, ne bismo u~e
stvovali u svakom ratu. Kada se rat objavi svima istovremeno, iznena|e
nje je pola uspeha.
Pri tom vreme radi za nas. Niko ne propada tako dugo kao Srbi.
Srbe krasi podani~ki mentalitet i nevi|ena hrabrost. îm se oslobode
jarma, legnu na rudu. Zato igraju s promenljivom sre}om. Redovno gube.
Sli~no je i s vla{}u. Najbolje je ~uva onaj koji se gubi. Ako je Veliki Vo|a
gubio deo po deo, bar je sa~uvao vlast u celini. [to je Veliki Srbin dobio
na vremenu, Srbi su izgubili na prostoru. [to su Veliki Srbi dobili u veli~i
ni, mali su izgubili u ve}ini. „Veliki Srbin vi{i je od malog Srbina za ne~iju
glavu.“ Srbi su dovitljivi: kad nisu u smrtnoj, u ìvotnoj su opasnosti.
Srbi sa dna kace trezne se raskolom.
Nekada je Srbija bila kojekude, a sada gdegde. Ko to kaè Srbija
je mala, ne laè. Ve}a riba guta manju. Velika Srbija – Srbiju.
Pitamo se, pitamo se: „Moè{ li da ne da{ ono {to nema{?! Moè{
ako si Srbin.“
Srbija mora biti velika. U postoje}u ne mogu da stanu svi problemi.
Velika Srbija je deo kopna nastao raslojavanjem kore velikog mozga. U
stvari, Velika Srbija je }orak. Usmrtio je vi{e Srba nego svi bojevi meci.
174
Aforizam kao poslednji bedem odbrane
U katodnoj cevi metak je re~: „Probio sam medijsku blokadu. Pu
cao sam u televizor.“
Srbi imaju re{enje za sve. Jedino ne znaju {ta }e sa sobom. Srbi su
mali narod. Nijednom problemu nisu dorasli.
Usta na Ustav
Metodom usta na ustav mogu se oìveti duhovi pro{losti ako je naj
vi{i akt zemlje neprimeren vremenu i prostoru. Isti je dobar primer, ali je
uzor – nikakav.
Nekad bilo: „Na{a trava, na{a krava, na{ jogurt, na{a revolucija – va
{e maslo.“ Ko je imao putera na glavi, posipao se pepelom urnisanih. Dok
je }utanje zlatno, skidanje kajmaka je jedina veza sa poljoprivredom. Sada
i ovde nije }utanje zlato, ve} – pre}utkivanje istine. Druga pesma.
Ina~e da nije {eve, druge bi ptice pevale istu pesmu. Nema evoluci
je i revolucije bez metka. Ako je Petog bila revolucija, mi smo prvoborci.
Ako je evolucija – majmuni.
Revolucionari su se borili za na{u stvar. Sada je traè u plastu sena. I
tako dalje: {to se vi{e radi ispod ìta, prinosi su manji, odnosi – ve}i. U pro
seku manjevi{e je isto. Isto nam se pi{e. Pi{urija prve vrste ili pete kolone.
Jo{ se zanose pravilom: nije va`no ko je ispred koga, ve} ko je iza koga.
Ako }emo pravo, nisu oni napravili propuste. Propusti su napravili
njih. Uzdali se u se i u svoje kuse. Ustav doneli preko no}i – da {to pre ugle
da svetlost dana. On je bio vrhovni zakon. Morao je da kr{i Ustav samo
zato {to niko nije savr{en. Pa ni Ustav. Vi ne morate. Vi ga sprovodite!
Ustav gu i tatko nad svi zakoni. O Statutu Vojvodine da ne govori
mo. Ni{ta od Statuta! Sva{ta od vladaju}e koalicije! Prema tome, ~lano
vi ne mogu biti u koliziji, ali mogu u koaliciji. „U Ustavu postoji desetak
spornih stvari.“ Pri tom se previ|a da je „desetak desetina prihoda koja
se davala feudalnim gospodarima“.
Kada se stav sroza, postane poza. Otkad su im usta puna Ustava,
Ustav je ustava Statutu Vojvodine. Sve bi bilo kako valja (ustav je najve}i
izraz volje) da njihova prazna usta nisu puna krupnih propusta. U protiv
nom, ako su usta puna demokratije, upljuva}e se. Da bi se povratilo pove
renje bira~kog tela, treba staviti prst u usta.
Predlog statuta Vojvodine je gotov, zakon o nadle`nostima je go
tov. Sve je gotovo! Moèmo po~eti! Svaki je po~etak teàk, me|utim, do
tle jo{ nismo stigli.
Vi{e od autonomije, manje od nezavisnosti – Srbija je nudila Koso
vu. Koliko je Kosovo }arilo na nezavisnosti, Vojvodina je gubila na auto
nomiji.
175
Hereticus, 1-2/2009
Ilija Markovi}
Geografski poloàj zemlje je idealan. Prostire se sve vi{e dole. Sr
bija je na dobrom putu da uhvati dàdu. Ko u njoj uzima sve zdravo za
gotovo, gotov je. U Srbiji ni{ta ne}e biti kao {to je moglo biti da je bilo
sre}e. Dok zakon zdravog razuma ne stupi na snagu, vaì}e dosada{nja
pravna regulativa.
Nije vreme za promenu Ustava, ve} ljudi.
Vrh je dno
Koreni krize su duboki, {iroki i visoki, {to ne zna~i da su predimen
zionirani. Visina puta {irina jednako je dubina propadanja. Ruku na srce,
nije sve u zemlju propalo. Propala je zemlja. Dok smo se mi udubljivali
u probleme, oni su kopali jamu, vode}i se principom: “Ne moè ne{to da
nastane dok sve ne nestane.”
Ako je ceo svet globalno selo, Potemkina treba {to pre rehabilitova
ti. Pogotovo {to je zemlja seljaka na brdovitom Balkanu izme|u Potemki
novih i {panskih sela. Bez obzira na sve, mi smo imuni na svetsku krizu,
ali nije svet na na{u. Klin se klinom izbija. Svetska kriza – doma}om. Kri
za bi zakucala i na na{a vrata da ih nismo zimus naloìli. Kakav nonsens!
Doma}a kriza je ve}ih razmera od svetske. Ameri~ki san je ostvaren. Kri
za je zbilja svetska.
Zbog svetske, “kupujte doma}e marke!” Zbog doma}e krize, Vlada
se zalaè za evropske vrednosti – evre, pre svega. Ako je Srbija izgubila
trku sa svetom, bar je od Evrope dobila nogu. Vladin program mera daje
rezultate. Broj ministarstava je isti. Me|utim, mere od marta nisu urodi
le plodom: trudovi su la`ni, trutovi – pravi. Ako ìvite u pogre{no vreme,
gre{kom zauzimate pravo mesto. Budimo realni: niti smo mi od ju~e, niti
ste vi bolje sutra. Vremena se menjaju: ju~e }e biti sutra. U pitanju je biti
il’ ne biti. Ne}emo dugo ~ekati odgovor. Usledi}e pre pitanja.
Poznato je od davnina da najdublji gaz ima brod koji tone. Kad je
osmatra~ viknuo “Zemlja na vidiku!”, mislio je na dno. Kako prebroditi
krizu, kad su luka i u{}e u Beogradu, a “Titanik” na dnu okeana?
Srbija }e iza}i iz krize kada bude van sebe. U stvari, Srbija izlazi iz
svetske krize i nastavlja gde je doma}a stala.
176
...................
INTERVJU
...................
PORUKE I POUKE
SRPSKOG OKTOBRA 2000. (12)
Gospo|a Silvia Nadjivan, saradnik Politikolo{kog instituta u Be~u, od
aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala gra|u za
svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Milo{evi}evog reìma
kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”. Tom prilikom ona
je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue sa tridesetak li~nosti iz
politi~kog, nau~nog, medijskog i kulturnog ìvota Srbije. Glavna pitanja su
se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih
protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i doma{aj promena.
Njen istraìva~ki cilj bio je da iz perspektive razli~itih aktera prikaè smisao
istorijskih zbivanja, a na osnovu autenti~nog svedo~enja – tzv. govorne istorije. Kao {to se istorija menja, tako se menja i percepcija pisane istorije.
U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji
se u razli~itim vremenima razli~ito percipira.
Svi prilozi koje objavljujemo u ovom i narednim brojevima u rubrici
Intervju su u izvornom obliku u kome su bili izgovoreni. Nikakve sadrìnske
i stilske izmene nisu ~injene, kako bi razgovori sa~uvali dokumentarnu vrednost, autenti~nost i spontanost komunikacije.
J.T.
177
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
Dragana Kuzmanovi}
novinarka, Beograd
BI]EMO PODSTANARI
U SOPSTVENIM KU]AMA
• Kada ste se i za{to u~lanili u JUL?
Novinar sam od 80. godine. Radila sam prvo u poljoprivrednom
~asopisu Revija Selo, onda sam pre{la u Televiziju Beograd 1986. godine
i radila do 1999. godine. 1995. godine odlazim za Indiju na 4 godine. Moj
suprug je bio izaslanik odbrane, a ja sam radila kao dopisnik radija, televi
zije, novina, svih. Negde 98. sam po~ela da radim za Tanjug kao dopisnik.
1996. godine dr Mira Markovi} dolazi u Indiju da promovi{e svoju knjigu
No} i dan i ja je tada upoznajem, kao i program za koji se ona bori: za
jedan savremeni svet, moderno dru{tvo, ravnopravnost, mir, slobodu, tole
ranciju. Miru upoznajem kao vizionara a ne kao ~oveka koga su tuma~ili
u raznim novinama kako nosi cvet u kosi a da niko nije znao za{to. A to
je bilo zato {to je njena majka, posle stravi~nih mu~enja, kada je iza{la na
streljanje, stavila cvet u kosu i zapevala. I Mira je, kao dete revolucionara,
uvek nosila cvet u kosi kao simbol slobode i prkosa. Na{a {tampa je to
zloupotrebila i ~udim se da su tada, kada su bili na vlasti, ljudi iz njenog
okruènja dozvolili da ona dobije takav imid` u opozicionim novinama.
Najblaè re~eno, nije bio verodostojan. Ja, suo~ena sa onim {to sam znala
iz {tampe o njoj i onome kad sam je upoznala, po~injem da razmi{ljam
o njoj, da je slu{am i razmi{ljam o levi~arskom programu, o njenoj viziji
sveta. Gde }emo biti svi tu gde jesmo, ali ravnopravni i dostojanstveni.
Programska osnova savremene levice je sloboda i ravnopravnost. Shvatila
sam da sam ja u biti levi~ar. Rekla bih i hri{}anin, jer to su apsolutno dva
pojma koja se, jedan na nebu a jedan na zemlji, vrlo prepli}u. Svi postu
lati hri{}anstva – podeli sve {to ima{, ne ubij, ne ukradi, da bolje ìvimo
– to su i postulati levi~arstva, to je osnov levi~arske ideje. Zna~i, ja sam
u biti levi~ar i tako se sve to uklopilo i ja od tada fakti~ki postajem ~lan
Jugoslovenske levice. Ja u Indiji nastavljam kontakte sa komunisti~kim
partijama. 1999, kada je po~elo bombardovanje, ja sam sa Komunisti~kom
partijom Indije pravila proteste. U Beogradu sa Samatom Parti, koja je
isto levi~arska partija, sa CPI (Komunisti~ka partija Indije) pravila sam
proteste u Luknau, u jednoj od dràva u Indiji. Ono {to sam kao levi~ar i
kao hri{}anin nosila u sebi po~injem da ispoljavam od 96. godine, na neki
na~in kroz politiku, iako sam mislila da sam tako daleko od politike. I ta
178
ko po~inje moj kontakt i ~lanstvo u Jugoslovenskoj levici. Mira Markovi}
dolazi 1997, a ja se vra}am iz Indije 1999. èle}i da radim...
• Rekli ste da novinarstvo za vreme rata radi za svoj narod. Kako se
moè povezati taj postulat sa postulatom objektivnosti?
Pa znate kako. Ako vidim Srbina kome su kopali o~i dok je bio ìv,
ne vidim da li tu i{ta vi{e treba da se kaè. Ja ~ak nisam ni komentarisala,
ja sam na Kupresu pustila pukovnika Lisicu, koji je me|u tim masakrira
nim Srbima rekao: “Ho}e u Evropu! Ne moè se sa maljem u Evropu. U
Evropu se ide sa pame}u.” Ja sam tu i{la kao televizijski novinar. Slika
govori sve. Oni leè tu, sa iskopanim o~ima, sa razbijenim glavama, sa
odse~enim u{ima, sa odse~enim polnim organima... Zna~i, neko se iìvlja
vao. Neko bolesnog uma i bez du{e. Neko ko je okovan mr`njom. Ja bih
se zgrozila da sam videla i Hrvata kome je to uradio Srbin, ili Muslimana
kome je to uradio Hrvat. I isto bih rekla. To nije ljudski, to nije ~ak ni
ìvotinjski. @ivotinja jede samo kada je gladna. To je bolesno – jednostav
no bolestan um. E to je objektivnost.
• Niste to videli na drugoj strani?
Ne, pa ko bi me pustio, jer ja sam bila na hrvatskim spiskovima za
likvidaciju, bila sam dodu{e na kojekakvim spiskovima. Niti su srpski no
vinari mogli da idu u Hrvatsku, niti hrvatski novinari u Srbiju. Gre{ka je
bila CNNa ili BBCa i ostalih svetskih agencija, koje su mogle da idu na
sve strane. A prilog o masakriranim Srbima nije ni oti{ao u prvoj no}noj
razmeni, jer niko nije hteo da uzme kad je nu|eno, zato {to su tokom ce
log rata emitovali priloge koji potvr|uju da su samo Srbi ubijali i silovali.
Me|utim, po{to je satelitom oti{lo i dosta sveta videlo, onda su sutradan
prihvatili da ide i prilog o masakriranim Srbima. Imala sam priloge, koje i
danas imam, o silovanim Srpkinjama koje ne pri~aju dok ih slika{ sa le|a
nego gledaju u kameru i kaù ko ih je silovao. Svet tada nisu interesovale
silovane Srpkinje jer su tada bile samo silovane Muslimanke. Tvrdim da
ni tada, kao i sada, bilo gde u svetu, nije silovana samo jedna strana. Ali
ta pri~a je pravljena u CNNovim i BBCijevim radionicama laì i obmane
i pre nego {to su njihovi novinari krenuli na put. Demonizacija Srba je
bila zadatak koji je tim novinarima sluìo kao odsko~na daska, za takve
laì dobijali su presti`na priznanja i Pulicerove nagrade.
Osnov novinarstva su obe strane. Kako ja mogu da budem objektiv
na kad mogu da slikam samo sa jedne strane. Oni koji su mogli da slikaju
sa jedne i sa druge strane, koji su mogli da pre|u i ovamo i onamo, e o toj
objektivnosti treba da govorimo. Ali nas nije ko{tala dràve neobjektiv
nost novinara iz Srbije, Hrvatske ili Bosne, ko{tala nas je neobjektivnost
naru~enih novinara svetskih agencija CNNa, BBCija i ostalih. Oni su
179
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
do perfekcije usavr{ili sistem obmane. Oni toliko laù da i sami veruju u
sopstvene laì. Uspeli su da obmanu javnost i ubede je u na{u krivicu ta
ko da nikoga u svetu nije ganulo 500.000 izbeglica Srba iz Hrvatske, BiH
i Kosova. To nije izazivalo tugu kao {to je izazvala tugu ona predstava,
onaj cirkus dole na Kosovu, one izbeglice koje su oni terali, bombama,
pretnjama i obe}anjima o nezavisnoj dràvi ({to su kasnije i ispunili). Oni
su ih i bombardovali. Pa logi~no da su beàli, a onde ih ~eka prihvat, ~eka
ih televizija da daju izjave i to na engleskom. Beàli su i Srbi, pa nisu sli
kali Srbe, nisu slikali Muslimanku koja se pora|ala u bolnici u Beogradu,
kojoj je mu` ostao dole da ratuje ili ostao da ratuje u Bosni. [iptarku...
Prema tome, to je jednostavno na{a pri~a, ali o ovome }e se jo{ dugo pri
~ati, sa jedne istorijske distance i tada objektivna slika mo`da moè da
bude pokazana... Bez onoga {to su radili CNN i BBC i svetske agencije.
Bi}e i onih drugih pri~a, gde je mnogo Srba pomoglo Hrvatima ili mno
go Hrvata pomoglo Srbima, ili mnogo Muslimana pomoglo Srbima da se
spasu. Bi}e i tih pri~a puno, mi smo narod koji je ìveo zajedno i ìve}e
zajedno i dalje. Ja sam neki dan pitala Amerikanca, {ta vi mislite {ta }e
da se desi na Kosovu kada vi odete? Opet }emo da ìvimo zajedno, kao
i pre nego {to ste vi do{li. Ali vi i niste dole da nas branite. Vi ste tu da
nas zavadite, da ratujemo, a vi nas onda branite i usput napravite bazu i
eksploati{ete sve rudnike i uzimate rude koje vam trebaju, kao i geostra
tegijski pravac, priteù}i om~u oko vrata Rusima...
• Rekli ste da ste upoznali Miru Markovi} 96. godine u Indiji i da ste
se posle toga u~lanili u JUL. Za{to ste se angaòvali u JUL-u?
Ono {to sam ja tad pro~itala o njoj (Miri Markovi}) u opozicionim
novinama (kojih je bilo 90%), jer tada sam ~itala i pozicione i opozicione
novine, meni je na prvi pogled izgledalo druga~ije. Ona je u novinama pri
kazana kao èna koja je hladna, kao jedno potpuno druga~ije stvorenje.
ûdno je da je u to vreme stvorena takva slika o njoj (Goran Mati} je bio
ministar informisanja, a bio je i visoki funkcioner JULa…). I to je bio
prvi nesklad izme|u onoga {to sam ~itala u {tampi sa onim {to sam vide
la kad sam je upoznala. I tako po~inje nekakva moja veza sa levicom, sa
njom, i moje angaòvanje. Moje pravo angaòvanje u stvari po~inje posle
povratka, pa ni to nije ba{ bilo pravo angaòvanje. Moje pravo angaòva
nje po~inje tek posle 5. oktobra, kada sam shvatila da }emo izgubiti sve
{to je levi~arsko u zemlji, to jest izgubi}emo slobodu, nezavisnost, sve {to
je istorijski srpsko, izgubi}emo svoje nacionalno bi}e, izgubi}emo zemlju.
Deset ljudi }e pokupovati sve {to ima u ovoj zemlji, pet posto ljudi }e biti
bogato, a ostalo }e da bude jadna sirotinja koja }e samo da preìvljava.
Posta}emo roblje, jer ekonomska nezavisnost je, u stvari, sloboda. Kad
svi budemo ìveli od kredita i milostinje Zapada seti}emo se stihova “da
li }e sloboda umeti da peva kao {to su su`nji pevali o njoj”.
180
• Kakav koncept je imao JUL do 5. oktobra 2000. godine?
Koji koncept? Pa levi~arski, najortodoksniji levi~arski koncept. Ja
ne govorim o komunisti~kom konceptu i konceptu u kome nema mesta
za religiju ili privatizaciju. To je apsolutno ta~no. To imamo u svim na{im
programima – apsolutnu slobodu, ravnopravnost naroda i ljudi, ali na na~in
koji }e biti usagla{en sa demokratskim, nau~nim i tehnolo{kim progresom
sveta. Program JULa za 21. vek je bio: da se od desnice nau~i kako se
rukovodi kapitalom, a da se od levice sa~uva briga o radnicima. JUL je
bio za varijantu da se od svega, i privatnog i dru{tvenog, odvaja za ljude
koji nisu dovoljno sposobni iako su zdravi, a da ne govorimo o ljudima
koji nisu zdravi ili su stari. Zna~i, da im se omogu}i, kroz socijalne progra
me, ìvot dostojan ~oveka. Da, bez obzira {to taj ~ovek nema fakultet ili
{to ta èna radi kao ~ista~ica, ili kao ~ista~ ulica ili kopa~, da oni nemaju
manja prava od onog koji je zavr{io fakultet ili postao doktor nauka. Da
oni isto imaju svoja prava, ne samo da glasaju, nego da imaju pravo u svo
joj fabrici, u svom preduze}u, na ulici, da ne budu ljudi drugog reda zato
{to nisu elegantni, {to nemaju bodigard ili ne voze dìp. Zna~i, koncept
Jugoslovenske levice je bio da se bori protiv nasilja, protiv siroma{tva i
primitivizma. JUL je bio nosilac ne samo humanog ve} i savremenog.
Pod slobodom JUL je podrazumevao jednu apsolutnu slobodu, bez obzi
ra kojoj religiji pripada{, koje si nacije, da jednostavno ima{ slobodu da
razmi{lja{, da izrazi{ svoja ose}anja, da ima{ svoju dràvu, himnu, svoje
granice, i da ti to sve ne odre|uje ni Amerikanac, ni Solana, ni Montgo
meri, niko, nego da sam odre|uje{, ìvi{, da sam kreira{ ambijent u kome
}e{ ìveti. To su ona osnovna levi~arska na~ela zbog kojih sam ja u{la u
JUL, a ne zbog onih profitera, kojih je, naàlost, bilo mnogo. Ja to tada
nisam znala.
• Kako je finansiran JUL do 5. oktobra 2000?
Pa kao i ostale partije. Tada je u Zakonu o finansiranju partija bilo
definisano: od ~lanarine, a sve partije su mogle da imaju svoja preduze
}a. Mi smo imali dosta svojih preduze}a, gde je JUL bio osniva~. To se
posle 5. oktobra sve ugasilo, a i novim zakonom o finansiranju partija je
apsolutno zabranjeno da jedna partija ima svoje preduze}e. Zna~i partije
}e mo}i da ìve samo od ~lanarine i od sponzorstva. Zvani~no }e, dakle,
sve partije postati “sponzoru{e”... A mi sad ìvimo vrlo te{ko. Otkako
nemamo poslanike u saveznom parlamentu, nemamo ni novac i ìvimo
jako te{ko. Nadamo se da }emo na}i sponzore za pravu levi~arsku partiju,
koja nije fingirana, koja se nije krila ni iza kakvih zavesa, nije prepisivala
ni~ije programe. Svi programi su na{i. Originalni levi~arski programi, a
sve ove partije koje su sada desni~arske ili partije centra probale su da
se ubace na prostor levice. Vi znate da Demokratska stranka poku{ava
181
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
da u|e u Internacionalu (a ako u|e, onda ni Internacionala ne}e vi{e biti
Internacionala, nego neki konglomerat levice i desnice), a i ova Kora}eva
partija, ne znam ni kako se zove. Oni su po~eli kongres Internacionalom
i sve je bilo crveno. Oni su lakrdija{i. To je poku{aj da se zauzme prostor
levice, jer narod sa ovih prostora je levi~arski, i ina~e narod sveta je levi
~arski, osim onih 10% kapitalista u svetu, oni nisu levi~ari... Levi~arstvo
ima iste postulate kao hri{}anstvo, ali ono izvorno. Hajde da svi podelimo
to {to imamo. Levi~ari ho}e da se obezbedi jedan pristojan ìvot svim
ljudima ovde i sada, na zemlji... Sve ono {to je narod izgubio otkad su
ovi do{li na vlast, to je levi~arstvo. Tako da }e za neku godinu i oni koji
navodno nisu znali {ta je levica, to vrlo brzo saznati. Levica je ono {to
vi{e ne}emo imati. Ne}emo imati dràvu, ne}emo imati granice, ne}emo
imati slobodu. Na po~etku su nam davali ne{to milostinje, a sada samo
traè. A traè sve kao nezasite ale. Hapse nas gde god stignu, kaù: ispo
ru~ite nam 20, 30 glava... Morate da nam prodate, budza{to, sve fabrike,
elektrane, èleznicu, izvore, hidrocentrale. Stide}emo se, istorijski }emo
se stideti, {to su nam davali milostinju, {to smo prodavali srpske glave,
{to smo svojim pokolenjima ostavili ropstvo umesto slobode. Mi smo
jednostavno izgubili sve. I polako gubimo du{u. E, samo ako sa~uvamo
du{u, di}i }emo se... Srpski narod se uvek dizao, di}i }e se i ovaj put. E,
to je levi~arstvo. E, tu smo mi.
• Kako ste doìveli 5. oktobar?
Kao stra{an gubitak. One no}i, na izborima, kada su bili progla{eni
rezultati izbora i kada je pobedio DOS, na KZ[, rekla sam: no}as je umrla
Jugoslavija. Upla{ila sam se jer sam znala {ta nas u budu}nosti ~eka i to
je bio razlog {to sam 5. oktobra oko 6–7 sati do{la u svoju partiju i rekla:
ja sada ostajem tu i borim se. Strah me je terao da tako postupam, kao
{to me je bilo strah kada je po~elo da se ratuje, pa sam oti{la na rati{te
jer sam mislila da je to moj novinarski dug. Ose}ala sam se bespomo}no,
jer ja ne mogu da spre~im to. E, tako sam se ose}ala 5. oktobra kad sam
shvatila da gubim dràvu, da gubim sve. Da }e do}i oni koji su apsolutno
instruisani da uni{te i rasprodaju dràvu. Ali tada nisam ni slutila u kojoj
meri i kako }e to primitivno da urade. Tada je to bio jedan podsvesni
strah da }emo izgubiti sve, i kada sam shvatila da “veliki” julovci beè,
odlu~ila sam da ostanem i da se borim. Levica je izdala levicu. Svetska,
jer je ve}ina zemalja koje su nas bombardovale imala levi~arsku vladu. I
na{a levica, tj. najve}i deo rukovodstva, jer je pokazao da u levici nije bio
zbog ideje, ve} zbog pozicija i svega {to te pozicije donose. Mira Markovi}
je imala hrabrosti da stane na crtu, iako gotovo svi beè, i u ime levi~ar
stva nastavi borbu. Verovatno smo se mi tu negde i prona{le. Postojalo
je dosta ljudi koji su jako lepo funkcionisali dok je levica participirala u
182
vlasti. Ja ne verujem da }u biti ~ovek koji }e tako ne{to da radi, ako se
levica vrati na vlast. Osim ako mi neko kaè: mora{. Treba{ mi kao borac.
[to se mene ti~e, ako bi se levica vratila na vlast, ja bih ponovo negde
oti{la, i pisala knjigu...
Posle 5. oktobra bilo je stra{no kazati da si iz Jugoslovenske levice.
Ja sam i tad ponosno govorila da sam generalni sekretar Jugoslovenske
levice. Danas mi se desi, na primer, da me zaustavi policajac, uzme mi li~
nu kartu – vozila sam brè – i ja priznajem da sam vozila brè, nikada ne
laèm. A on kaè: a {ta Vi radite? – Ja kaèm: ja sam generalni sekretar
Jugoslovenske levice. On me pogleda zapanjeno i kaè: pa dobro, da ne ka
znimo generalnog sekretara. Pre godinu dana te{ko da bi se to desilo...
Ja se borim za ono ~emu pripadam i mislim da levica mora da po
stoji. Jer sve zemlje na ovom svetu imaju levi~arske partije. Pa }emo je
imati i mi, jer mi smo bili rasadnik levi~arstva na ovim prostorima, i to
jednog lepog levi~arstva, ne jednog ekstremnog kao u Sovjetskom Savezu,
komunisti~kog. Mi smo bili negde izme|u kapitalizma i komunizma tako
da je na{e levi~arstvo bilo jedno umereno, jedno zdravo levi~arstvo. Mi
smo bili levica za 21. vek. Zato nas se i pla{e.
Imali smo emisiju “Za i protiv” na Televiziji Beograd. Za i protiv
odgovornosti Mire Markovi}. Dobila je 46 posto... Za vreme na{e vlasti
sa tim negativnim imidòm koji su oni stvorili, pitanje je da li bi Mira
Markovi} dobila 46 posto. Mira Markovi} je otvarala {kole i bolnice, po
magala je ljudima. Pa {ta je tu greh Mire Markovi}?
• Vi ste pratili i pozicione i opozicione medije?
Da, tada smo imali opozicione i pozicione medije. Danas su svi me
diji pod kontrolom dràve. Nema vi{e opozicionih medija.
• Kako ste se jo{ informisali, osim putem medija?
Imam kompjuter. Moj na~in informisanja je bio da pro~itam i jed
no i drugo. Da shvatim gde se ukr{taju vi|enja i {ta je nekakav minimum
istine u tome. Sada imamo agenciju, gde treba da proverite da li je ta
informacija koju dajete pro{la selekciju ministarstva informisanja. Tako
da u svim pisanim i elektronskim medijima imamo iste vesti, uniformne,
li~e na “bakin kola~”, me{ani su u istoj kuhinji.
Ministar odbrane ili ministar unutra{njih poslova moè da kaè i da
je Mira Markovi} navodno u~estvovala u iniciranju ubistva Ivana Stam
boli}a i da joj presudi, tj. da je proglasi krivom. Onako “odokativnom
metodom”, bez istrage, bez i~ega, daje ocenu, karakteristiku i presudu.
Oni su zaboravili da je svako nevin dok mu se ne presudi. Ubistvo Zora
na \in|i}a je tajna. A ubistvo Ivana Stamboli}a je slu`bena tajna. Malo
Balkan, i sad ve} imate Kurir. Nisu oni potpuno opozicioni. To su neke
183
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
novine koje daju trunku ne~eg opozicionog. Telegraf, Svedok... to su no
vine koje koliko toliko pokazuju i drugu stranu. Tu je i Pravda.
Ja sam odavno izgubila iluziju o istini. Ja sam imala de~ije poimanje
istine. Istina je istina i ona ne moè biti crnobela, ni pozitivna ili negativ
na, ona je istina. Naàlost, ìvot me nau~io da se istina gleda iz razli~itih
uglova, iz razli~itih dèpova, i da je potpuno razli~ita za razli~ite ljude, a
bi}e istina “onog” koji ima najdublji dèp. Pa }e ceo svet da proguta ak
ciju Milosrdni an|eo, bombardovanje Jugoslavije. [to zna~i da su za nas
bombe bile dar sa neba i mi treba da budemo zahvalni i da zato sudimo
Slobodanu i svim oficirima i policajcima koji su branili zemlju. Ako uzme
mo da je ìvot borba dobra i zla, u ovom trenutku u svetu preovla|uje
zlo. U ovom trenutku je preovladalo zlo i u na{oj zemlji. Vi vi{e ne znate
ko je koga ubio. Ko stoji iza kog ubistva, i ko je bio u [ilerovoj i ko nije.
A svi su bili u [ilerovoj. Za{to je Legija opasan igra~? Zato {to }e da is
pri~a ko je sve i {ta naru~ivao. I ko je naru~io 5. oktobar, i ko je naru~io
hap{enje Slobodana Milo{evi}a? Ko su ljudi sa ~arapama na glavi? Ko
je dobio zaduènje da glavu Slobodanovu na Vidovdan odnese nekom
novom Muratu za 6 miliona dolara (ili 30 srebrnjaka).
• Kakvi su odnosi bili izme|u SPS-a i JUL-a i za{to je SPS dao neke
mandate JUL-u?
Ne, JUL je dao svoje mandate SPSu 2000. godine... Ne bih vam na
to odgovarala jer tada nisam bila tu... Ali znam da su na izborima 2000.
godine SPS i JUL i SNP iz Crne gore imali ve}inu. SNP je rekao da ne}e
u koaliciju zbog JULa. JUL je rekao: u redu – mi }emo 12 na{ih mandata
dati SPSu i opet imamo ve}inu. A onda je SNP rekao da ne}e u koalici
ju sa SPS i tako su levi~ari izgubili vlast zahvaljuju}i izdaji SNP. Mi smo
posle toga imali 12 poslanika u Saveznom parlamentu i kada je pravljena
ova dràvna zajednica, SPS i JUL je trebalo da imaju 12 poslanika. Logi~
no je bilo da bude, ne znam, SPSovih 8, a na{ih 4. SPS nije hteo i uzeo
je svih 12, to jest SPS je imao zadatak da nas izbaci iz parlamenta. Onda
nam je SPS na kraju uzeo sve mandate i mi smo izba~eni iz parlamenta
zahvaljuju}i “bratskom” SPS. I znali su da }e povrediti najvi{e Slobodana
ako budu pri~ali i prali svoj prljav ve{ preko JULa, odnosno preko Mire
Markovi}, i to su i uradili. I tako misle da su negde sa~uvali sebe. I to je
bio njihov put do vlasti.
• Za{to su bili uvedeni zakoni o univerzitetu i o javnom informisanju?
Pa slu{ajte, onoliko koliko sam ja ~itala, ne vidim {ta je to toliko lo{e
bilo u tom zakonu o univerzitetu i {ta je ispravljeno u me|uvremenu. Ja
vi{e pripadam ovom periodu. Meni bi vi{e odgovaralo pitanje da li je ovim
zakonom ne{to dobijeno i da li se re{ilo? Nije se ni{ta popravilo stanje i
184
taj zakon o univerzitetu, bez obzira na kritike, ne mislim da je bio lo{. On
je vi{e u javnosti predstavljen tako, re~eno je ~ak da zakon podrazumeva
privatizaciju imovine univerziteta od strane profesora. Dotle se i{lo sa
medijskom kampanjom, a znamo da taj zakon nije to podrazumevao.
• Za{to je JUL u{ao u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom?
Kada? U vreme vlade nacionalnog jedinstva! Za{to da ne? To je
normalno svuda u svetu da partije posle izbora prave koalicije. To nije
bilo dobro samo zbog toga {to je tim bio oslobo|en prostor opoziciji, tj
DOSu, {to nas je ko{talo vlasti. Zato }e DOS ubudu}e da “glumi” i po
ziciju i opoziciju.
• [ta mislite o nevladinim organizacijama?
Koliko ih ima? Preko 25.000. Preko njih su prane pare. To je bio
najlak{i na~in i one su apsolutno bile instrument spolja. Preko njih se vr{ila
obuka, uno{enje pometnje u sve ono {to je bila zdrava misao, u ono {to su
bili ciljevi levi~arske vlasti i o~uvanja dràve. Oni su unosili pometnju, sve
ono {to je bilo suprotno nekakvom moralu srpskom. Od homoseksualaca
do Velikog brata. Uba~ena je ideja da mi treba da budemo ti koji }e prvi
da osude sebe za svoje gre{ke. Da mi prvi za primer `rtvujemo sebe. To
je najstra{nija stvar koja je ura|ena preko tih nevladinih organizacija. Rat
je ubijanje, rat je rat. I u Drugom svetskom ratu i u ovom ratu mi smo
sudili ljudima u toku rata koji su radili ne{to protiv humanitarnog prava,
prava zarobljenika i svega. Ali mi smo po~eli da se posipamo pepelom,
da osu|ujemo sebe, a u stvari mi smo tako pomagali ostvarenje ciljeva
zapada, da razbiju dràvu, pobiju narod i, da bi opravdali svoju agresiju,
plate ljude iz nevladinih organizacija da u ime naroda priznaju krivicu,
priznaju genocid i tako osudimo sebe a opravdamo njih. Kandi}, Biser
ko Vu~o, Pavi}evi}, Liht, ène u crnom. Bi}e ubeleène crnim slovima u
istoriju srpskog naroda, kome pripadam.
• Kakav je bio odnos JUL-a i televizije YU info?
Pa to je nekad bila televizija zami{ljena da bude televizija za one
koji se ose}aju jugoslovenima. Tako je bila i napravljena i tako je funkci
onisala. Malo nas je vra}ala u istoriju. Davala je one partizanske filmove,
pokazivala zajedni~ku borbu, ono ~ime je sa~uvana zajednica jugoslovena.
YU info je napravljen za one koji se ose}aju jugoslovenima, jer, verujte
mi, ima jo{ dosta ljudi koji se ose}aju jugoslovenima. Ja sam srpkinja, ali
sam jugoslovenski orijentisana. I mislim da se ve}ina ljudi tako ose}a. Ja
se ose}am i srpkinjom i jugoslovenkom i kada odem u Vojvodinu i kada
odem na Kosovo ja se isto tako ose}am.
• Vi ste u~estvovali u formiranju YU info televizije?
185
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
Nisam. Nisam tada bila u Jugoslaviji. Bila sam u Indiji...
• Vi ste radili u Radio Jugoslaviji?
Od oktobra 1999. do 5. oktobra. Posle toga sam dobila otkaz.
• Da li ste tokom Va{eg posla dali neke informacije koje nisu bile prijatne?
Da. Kako da ne? Pa, evo ovo {to sam radila sa rati{ta nije bilo pri
jatno. Ja sam potpuno ube|ena da je istina – istina i da ona mora biti re
~ena... I to {to se de{avalo na rati{tu je isto istina i mnogi su me osu|ivali
zbog toga. Za{to sam snimala masakrirane Srbe? A Srbe je tamo neko
stvarno ubijao i masakrirao?
• Kakav je odnos JUL imao prema opozicionim medijima?
Prvo, tada je skoro 80% medija bilo opoziciono. Pisali su i govo
rili sa toliko mr`nje da je to na sve li~ilo samo ne na novinarstvo. Pitala
sam se {ta }e raditi jednog dana ako se promeni vlast? Da li }e dozvoliti
nekom novim opozicionim medijima da koriste isti re~nik. Ili }e im to
zabraniti. Vide}emo. Gre{ke koje je JUL pravio nisu bile julovske, ve}
gre{ke Ivana Markovi}a, tada{njeg portparola. I ja }u jednog dana staviti
do znanja da on ima stra{nu politi~ku odgovornost. Ja sam se posva|ala
sa Ivanom Markovi}em pre izbora. Telefonom smo se posva|ali i ja sam
mu dala fakti~ki otkaz. Jer on je drào konferenciju za {tampu i ja sam
bila prisutna. Prvi put odgledam celu konferenciju i ~ujem kako on mal
tretira i vre|a neke opozicione novinare. Uzme dvatri podatka o njima,
da li su i u kojim novinama napisali neki ~lanak protiv JULa i tako... To
da je meni neko nekad uradio kao opozicionom ili pozicionom novinaru,
nema veze, ja mu to nikad u ìvotu ne bih oprostila. On je prosto stavove
JULa iznosio na pogre{an na~in i pogre{nim re~nikom. Kada je bila moja
prva konferencija za {tampu kao portparola posle 5. oktobra, mislim da je
bilo 50 novinara u sali, i bilo je stra{no. Mira mi je posle rekla i pokazala
kako je bukvalno napravila rane od noktiju na dlanovima, koliko mi je
dràla pesnice. Jer ja izlazim pred novinare koji su bili ogor~eni kao da
ulazim u arenu sa 50 razjarenih i gladnih lavova. Po~nem konferenciju
tako {to im prvo kaèm da sam u biti novinar i da znam njihov posao,
da bez obzira kakvo su iskustvo imali sa JULom, da budu profesionalci.
Neki su bili profesionalci a neki nisu i nikada ne}e ni biti.
• [ta biste danas uradili druga~ije u odnosu na ono do 5. oktobra?
Sa ove distance, moè da se primeni izreka “posle bitke svi su gene
rali”. Mi danas znamo koje su bile neke na{e gre{ke. Mislim da je dosta
bilo nadobudnosti kod nekih na{ih ljudi u partiji. Mislim da su svi bili na
dobudni osim Mirjane Markovi}, a da se sve to pripisalo njoj. Znate, to
186
je sve bilo sa pozicija vlasti, sa pozicija snage, mo}i... Mislim da je to ~ak
odisalo u pokretima julovskih lidera, u stavu, u svemu. Ovi novi su jo{
gori, ali ovo me ne boli, ovo mi ~ak odgovara. Ovaj narod vidi to. Onda
mi je smetao taj odnos sa novinarima, smetalo mi je preterano prisustvo u
dnevnicima, emisijama... Jednostavno se neki ljudi nisu skidali sa ekrana
i to je samo imalo negativne posledice za partiju.
Pa ni odnos sa SPSom mi se nije dopadao. SPS je velika partija
i meni se ne dopadaju neki ljudi u SPSu, ali to nema veze. Mi smo bili
koalicioni partneri, SPS je bila ve}a partija, mnogo ve}a partija od JUL
a. Ja sam, na primer, bila u Iraku na Bagdadskoj konferenciji. Tada je
predstavnik SPSa bio Per~evi}, a ja sam bila predstavnik JULa. Ja sam
u Iraku imala sjajne prijatelje, jer sam sa Ira~anima pravila demonstra
cije u Indiji i njihov ambasador je, naravno, javljao svojoj vladi tako da,
kada sam prvi put do{la, nai{la sam na divan prijem. Pripadam porodici
patrijarhalnog vaspitanja. Nau~ila sam da po{tujem i starije, i funkcije, i
moralne norme koje su narodne... Mislim da je velika gre{ka {to su neki
~lanovi Jugoslovenske levice, koji su bili na nekim mestima, zna~ajnim,
a time je njihova reakcija mnogo ja~a i zna~ajnija, doprineli da se stvori
jaz izme|u SPSa i JULa, koji su po svemu bili komplementarne partije.
JUL je napravljen da oni ljudi koji ne}e da pre|u u Socijalisti~ku partiju
u|u u JUL. Kao partija koja }e objediniti i nove i stare komuniste. To su
oni ljudi koji nisu posle komunista hteli da se zovu socijalisti, nego, eto,
neka udruèna levica – Jugoslovenska udruèna levica. I mi smo bili mala
partija i ja sam to tako shvatala, i tu mi je smetao taj odnos sa obe strane
strane, jer mi se ~inilo da se neki ljudi bave vi{e SPSom, primedbama na
ra~un SPSa nego na ra~un Demokratske stranke ili SPOa i obrnuto.
Ne znam da li je trebalo dozvoliti demonstracije kako ih je Slobo
dan dozvolio. Jer mi smo pitali jednog Amerikanca, kad vi{e nismo mogli
da obja{njavamo da je to izraz demokratije, pitali ga: – Pa dobro, {ta vi
radite? – Stavljamo ùtu traku i odredimo od 12 do 14 h... Posle toga ide
{to ide. Ko pre|e iza trake, idu batine, ide zatvor, ide sve {to treba. I oni
to tako rade, videli smo. A kod nas je sve bilo dozvoljeno...
• [ta ste radili kad ste se vratili iz Indije?
Ja tada prelazim u Radio Jugoslaviju, kod Ivana Markovi}a, ne
znaju}i Ivana Markovi}a, jer ja 4 godine nisam bila tu. I tako po~injem
da radim u me|unarodnoj u Radio Jugoslaviji, vezano za Aziju, za taj deo
sveta koji dobro poznajem, sve do 5. oktobra, kada se dogodio pu~. Ujutro,
6. oktobra se javljam u Radio i oni mi kaù da nema potrebe da dolazim
na posao. Zna~i, do februara slede}e godine ja ne odlazim na posao, ne
mogu da u|em tamo, da bih 9. februara dobila otkaz koji je retroaktivno
bio napisan, navodno 30. septembra. Zna~i, kao 5 dana pre oktobra su
187
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
oni meni dali otkaz, a ja ga dobijam 9. februara naredne godine. Pre{la
sam da radim u JUL kao portparol.
• Kada i za{to ste po~eli da radite kao novinar?
Rano sam izgubila roditelje i sve sam u ìvotu morala sama. Posle
zavr{enog fakulteta po~injem da radim kao novinar u Reviji selo... Radim
honorarno skoro tri godine za taj ~asopis i onda dobijem stalno radno
mesto. U to vreme sam bila ube|ena da sam u novinarstvu prona{la se
be. Novinarstvo je za mene bio izazov. Ali novinarstvo koje za cilj ima
izno{enje istine. Novinarstvo koje pomaè kontroli i pravilnom razvoju
dru{tva, sa ciljem da se popravi i pobolj{a ìvot obi~nog ~oveka...
• Vi ste onda posle novina pre{li na televiziju?
Da, ali posle nisam samo pratila privredu, radila sam kao novinar
koji je obi{ao sva rati{ta. Bila sam ratni reporter... Obi{la sam rati{ta Za
ton, Herceg Novi, celo Dalmatinsko rati{te, Knin, Bosnu, Doboj, Tesli} i
taj deo. E onda 95. odlazim za Indiju. Radila sam i emisije i okrugle stolo
ve. Jedini sam novinar, mislim, koji je bio i ratni reporter i radio emisije
a da nisam avanzovala u Televiziji Beograd. Ostala sam profesionalan
novinar, jer sam mislila da urednik u jednoj redakciji treba da ima dosta
rada i dosta znanja... To je bio moj put, za razliku od drugih novinara koji
su se vra}ali sa rati{ta i postajali urednici. Ho}u da kaèm da sam izradi
la svoje novinarstvo kao pravo profesionalno, dok sam mogla. Kad sam
shvatila da je druga~ije, da nema vi{e istine, da je istina relativan pojam,
da ko ima vi{e para ima i vi{e istine, po~ela sam da se bavim politikom...
2000. godine.
• Kako ste doìveli posao ratnog izve{ta~a? Da li ste imali ose}aj da
moète objektivno da pri~ate?
Da, jako sam bila ponosna na ljude koji su se borili, na ljude koji
su pomagali kao novinari, to je bila pomo} mojoj zemlji. Ja nisam mogla
da nosim pu{ku jer nisam vojnik, nisam oficir, ali sam mogla da nosim
olovku, mikrofon... To je bila moja pomo} mom narodu. Da su me pustili
da odem i sa druge strane, ja bih svoj posao uradila profesionalno, ja bih
pokazala i drugu stranu. Naravno da nisam mogla da odem sa druge stra
ne jer bi me ubili. U to vreme rata mogao si samo iz svog ugla da gleda{.
Tako su radili i hrvatski novinari, i bosanski novinari. Jednostavno je bilo
tako – ti si sa ove strane linije i moè{ da izve{tava{ samo sa ove strane
linije. Ja nisam bila CNNov ili BBCjev novinar, koji je mogao da ide na
obe strane. Ja sam bila samo srpski novinar koji je mogao do granice.
• Da li ste na rati{tu bili u kontaktu sa opozicionim novinarima?
188
Pa pazite, kad smo bili na hercegova~kom rati{tu mi smo se svakog
jutra nalazili na Debelom Bregu, svi novinari koji su tu i koji su odatle
kretali. Oni nas vode, jedan dan u Zaton, i mi svi tu pravimo reportaù.
Svi smo na istom mestu pravili reportaù, svako na svoj na~in, naravno.
Tako sam bila u nekakvom kontaktu sa svim novinarima. I danas se mi
sre}emo i znamo ko je bio na kom rati{tu i vrednujemo se po tome.
• Kako ste doìveli vreme kada je napravljena Radio televizija Srbije
iz RTB po~etkom 90-ih?
Pa te{ko, ja sam jugoslovenski opredeljena i ro|ena sam u jednoj
od Jugoslavija. Ro|ena sam u zemlji u kojoj nisam druga iz {kole, ili de
~ka sa kojim se zabavljam, koji mi je samo simpatija, pitala kako se zo
ve, niti da li je Musliman, Hrvat, Makedonac... To nas, jednostavno, nije
interesovalo. Mislim da je to bila sloboda, da je to bila sre}a. Mislim da
smo tada lepo ìveli i raspadanje svake od Jugoslavija mi je te{ko padalo.
Kao da je otkidan deo po deo mene, jer Jugoslavija je bila eksperiment
koji je opasno pretio da uspe...
• Kako ste doìveli odlazak novinara iz RTB koji se pretvorio u RTS
po~etkom 90-ih?
Moram da vam kaèm da sam tada bila deo Televizije Beograd,
novinar Televizije Beograd i tada su odlazili neki novinari koji su hteli da
slobodno izraze svoja politi~ka opredeljenja. Tada je oti{ao Nino Brajovi},
Branka... nekoliko njih, Milica Pe{i}, Milica âvi}, Vlado Mare{. To su
sve bili sjajni profesionalci. I meni je bilo ào {to su oni zbog svoje politi~
ke opredeljenosti morali da odu. Morali ili ne, ali su oti{li, jer bilo je bez
veze da ti isti novinari iza|u na proteste, da probaju da provale u tu istu
televiziju zajedno sa SPOom 9. marta, a onda do|u u Televiziju Beograd
po platu. To prosto ne ide... ali mi je ào {to Televizija Beograd gubi vrsne
novinare. E to se nastavilo, s tim {to su posle 5. oktobra masovno oterani.
Ostao je samo jedan broj ljudi koji je pristao na sve poniàvaju}e uslove
koje su im dani. Dali su im i tretirali ih posle kao novinare po~etnike da
bi mogli da ostanu tu i da bi preìveli u varijanti da se vi{e nigde ne po
javljuju, da im se lik ne vidi, kao da su ku`ni, da imaju lepru. Meni uvek
pada te{ko kada zbog neke politi~ke situacije odlaze profesionalci. Posle
5 oktobra doveli su neke srednjo{kolce koji klimaju glavom (ne kaèm
da ih i pre nije bilo) i postavljaju pitanja koja nemaju veze sa pitanjima,
nego su ~ista demagogija. To nije novinarstvo... Svi urednici i direktori u
RTSu su ljudi koji su bili prisutni u strankama i politi~kim borbama ovih
10 godina do smene vlasti, uklju~uju}i i direktora i Le~i}ku, koja je bila
na kursu u Americi 3 meseca. Prema tome, oni su preko svojih stranaka
do{li na mesto glavnih urednika i oni }e za sebe da biraju isklju~ivo novi
189
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
nare iz svojih stranaka. Zna~i, opet politika. A novinari koji su pripadali
nekim strankama pre toga, {to je tako|e bila gre{ka, bili su odstranjeni.
Ide slede}i krug. Pa sad }e ponovo izbori, ponovo }e neko da pobedi, pa
ponovo sklanjamo i menjamo urednike, pa oni sklanjaju i menjaju novina
re i tako to... Gde je tu profesija, gde je tu novinarstvo? Nema ga.
• [ta mislite o protestu 9. marta 1991. godine?
Prve nerede u zemlji u kojoj nismo pitali ko se kako preziva niti iz
kog kraja sveta je, u kakvu crkvu ide, prve proteste je po~eo da pravi SPO
i on je po~eo da izvla~i nacionalno iz na{eg bi}a, a ~im se izvu~e nacional
no odmah po~inje i nacionalizam, naravno. To izvla~enje nacionalizma
meni je dosta te{ko palo. Te{ko mi je palo kada su iza{li na ulice i po~eli
da pri~aju o tome da je bilo 50 godina mraka. Pa za{to smo mi bili idioti
50 godina? Ja sada treba da se ose}am idiotom {to kaèm da sam ìvela
u jednoj slobodnoj i lepoj zemlji. Nisam idiot, jer ja nisam ìvela u mra
ku. Kada je krenuo Vuk Dra{kovi} imala sam jedan stra{an ose}aj da se
valja ne{to {to nikome ne}e doneti sre}u. I nije. A naro~ito Vuku (osim
materijalnog i statusnog), koji je postao sinonim za politi~ara koji menja
svoje stavove u zavisnosti ko mu {ta naru~i. I to sve dobro naplati. Ni on
vi{e ne zna {ta je na po~etku govorio, za ruku koja digne zeleni barjak,
da li je treba odse}i ili poljubiti?
• Za vreme protesta 96/97. godine Vi niste bili u Srbiji, ali ipak bih
htela da ~ujem va{ stav?
Stra{an. Kada sam videla da nose ameri~ke, nema~ke i britanske
zastave, na{i studenti, stidela sam se.
• To ste gledali...
Naravno. CNN i BBC su samo to i prikazivali. Pa nisu oni oti{li u
Studentski grad da tamo na|u studente koji u~e, ve} su slikali one koje su
angaòvali politi~ki lideri. Kada sam videla da nose ameri~ke, nema~ke i
britanske zastave, onda sam znala da to zapadni – Veliki brat, reìra. Pa
to nam je valjda sada svima jasno. Pa takvi nemiri su kretali i u Indoneziji,
gde god je trebalo da se naprave neredi, kretali su socijalni ili studentski
nemiri. Naravno, sa elementima religijskim ili nacionalnim posle toga. To
apsolutno nije bilo spontano i to nije bila studentska pamet... I neko je
uzeo velike pare da to organizuje. I ti studentski lideri su postali politi~ki
lideri. Zna~i to nema veze sa studentima.
• Da li bi generalni {trajk tada doveo do pada reìma Slobodana Milo{evi}a?
Milo{evi} nije sru{en voljom svoga naroda. Milo{evi} je sru{en
parama iz inostranstva. Ono {to nisu uradili sankcijama i bombama, ura
190
dili su parama, koje su uneli u zemlju, kojima su pla}eni kursevi, obuka,
masovna obuka u inostranstvu. Shvatate da su ljudi koji su se pojavili na
politi~koj sceni govorili iste re~enice. Kao da im je neko ubacio program
kratkog kursa iz Segedina ili Budimpe{te. Milo{evi} je kao simbol otpo
ra okupaciji zapada – sru{en. Da nije bilo sankcija, bombardovanja i tih
uba~enih para – da je uspeo da obnovi zemlju kao {to je po~eo, ne bi ga
sru{ili. I zato su dali toliko para, i doveli na{e ljude koje su kao jani~are
obu~avali u inostranstvu. \in|i}, Piti}, \eli}, svi su do{li iz inostranstva...
uglavnom iz Nema~ke.
Mi smo nekad bili izme|u Istoka i Zapada, a danas smo izme|u
Brisela i Va{ingtona. I opet smo mi negde izme|u i opet jedan na{ deo
vlade vu~e na jednu stranu, a drugi na drugu...
• Pomenuli ste pare iz inostranstva. Mislite li da je to razlog {to se
dogodio 5. oktobar 2000-te godine?
Naravno. To je bilo izreìrano u detalje. Do detalja su napravljeni
planovi, pla}eno sve. Isplanirani su i krizni {tabovi, Labus je potpisivao
sve krizne {tabove, odre|eni ljudi koji }e da ule}u u televiziju i u fabrike,
to se ta~no znalo. Onaj ko je imao interes da u|e u neku fabriku, neku
organizaciju, po “zasluzi”, napravljena strategija. I to se ne krije. Pa evo
Tim Mar{al je rekao koliko para je dobio ko. Pa to vi{e nije tajna. To mi
predstavljamo kao tajnu. Valjda mislimo da niko ne govori engleski, da
niko ne moè da pro~ita ne{to iz inostranstva, bez obzira {to je ovde me
dijski mrak. Zadatak je bio jednostavan. Gu{enje levi~arske vlade koja
pruà otpor razbijanju, okupaciji i rasprodaji zemlje. Bi}emo podstanari
u sopstvenoj dràvi, u sopstvenim fabrikama i preduze}ima. Bi}emo pod
stanari u sopstvenim ku}ama.
• Kako ste doìveli studentski protest 92. godine?
Nekako su mi se ti protesti 92. godine svideli jer su i bili vi{e stu
dentski. înilo mi se da, eto, ljudi ho}e ne{to da promene. Pazite, tada je
bio uveden vi{epartijski sistem, 1990. smo mi fakti~ki promenili dru{tveni
sistem. Uvedena je privatna svojina, po~ela privatizacija. 91. je razru{ena
Jugoslavija, ali pre toga je uveden vi{epartijski sistem, meni je tada to ne
kako jo{ i bilo normalno. (...) Borba nekih stranaka, pozicije, opozicije,
studenti koji su krenuli sa svojim zahtevima. Oni su opet bili politi~ki, ali
nekako su mi se tada ~inili vi{e studentski ili ja nisam imala ovu politi~ku
pamet ili ovo politi~ko iskustvo koje danas imam, pa sam to jo{ mo`da
gledala na neki na~in pozitivnije u smislu svega {to se de{ava, ali ve} 96. i
ovo dalje {to se de{avalo, bilo je jasno da iza toga stoji Zapad da iza toga
stoji rasturanje Jugoslavije... Protesti 92. ~inili su mi se vi{e studentski od
ovoga {to se kasnije de{avalo. Iz osnovnih {kola su nastavnici terali, odno
191
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
sno, pu{tali |ake na proteste. Se}ate se kada je Stari Trg krenuo, kada su
[iptari izvodili decu osamdesetih. Tada smo vrisnuli – oni decu poturaju,
a {ta smo mi radili? Zar mi nismo izvodili decu, samo {to iz vrti}a nismo
izvodili decu na ulice... .
• [ta mislite o ulici kao forumu protesta?
Obrazac je postavljen, ne kod nas – u svetu, bar u novijoj istoriji.
Videli smo proteste u celom svetu, i kada je bila Jugoslavija i kada je
bio Irak u pitanju. Irak naro~ito, ceo svet je protestovao protiv Bu{a i
Blera. Ja sam politi~ku borbu kod nas o~ekivala u parlamentu. Snagom
argumenata. Zna~i, ja sam o~ekivala dru{tvo u kome }e se stranke boriti
u parlamentu. To je moje vi|enje jednog razvijenog dru{tva, a ne tako
kako se danas radi... Odbornici ili poslanici do|u kada treba da podignu
dva prsta, to je njihovo, dobili zadatak i gotovo. To nema veze sa parla
mentarizmom, to nema veze sa vi{epartijskim sistemom u kome postoji
jedan zajedni~ki interes, a to je da dràvi bude bolje. Tako sam ja zami
{ljala jedno slobodno dru{tvo, razvijeno, a ovo je potpuno druga~ije od
toga. Ne slaèm se sa uli~nim protestima, nisam se nikad slagala sa njima,
ali po{to je to jedini na~in... Obrazac je, naàlost, postavljen 5. oktobra...
Kako su do{li na vlast, tako }e i oti}i. Narod }e ih motkama oterati. Samo
da ne bude kasno.
• Da li ste mogli da razumete proteste zbog izborne manipulacije?
Jesam, jesam. Ja }u uvek razumeti proteste zbog izborne manipula
cije, ali svi znaju da Ko{tunica nije pobedio na izborima za predsednika?
Da je moralo da se ide u drugi krug ili da se ponove izbori na Kosovu.
Zato je organizovan pu~ 5. oktobra i svi glasa~ki listi}i su spaljeni tako
da se te{ko moè dokazati da je bila izborna kra|a. To je bio izgovor za
pu~ i nasilnu smenu vlasti, radi dovo|enja na vlast onih koji }e sprovesti
sve zahteve Zapada...
• Ko je odgovoran za rat u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu?
Pa mislim da je odgovornost u obe}anju nekim zemljama da }e dobi
ti dràvu, kao {to su je i dobili. Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Bosna...
Danas je apsolutno svima jasno da je raspad Jugoslavije bio planiran. To
su velike sile podelile i odredile, {ta kome pripada, i da se napravi islam
ska dràva na Balkanu... Zna~i, sve je bilo isplanirano spolja... Zna se da
je Slobodan Milo{evi} bio okrivljen da poku{ava da za{titi tu ve{ta~ku
tvorevinu. Se}ate li se te definicije? Jednu nakaznu ve{ta~ku tvorevinu
kakva je Jugoslavija. A sada je okrivljen da je rasturio Jugoslaviju... Ju
goslavija je, kao eksperiment koji je sjajno funkcionisao, morala da bude
rasturena da bi svaka od tih dràva bila slaba i morala da traì za{titnika
192
u nekome, a za{titnik je onaj koji ima interes. Oni su to raspodelili kad
su sve to pravili, pa se znalo kome }e pripasti Hrvatska, kome Slovenija,
kome bi trebalo da pripadne Srbija. I sada se vodi bitka u Srbiji. To je
sve spolja ura|eno.
• A NATO bombardovanje, vidite li i tu odgovornost?
Apsolutno. To je takvo licemerje. Dobro znamo da smo mi dole na
Kosovu ìveli 60 godina zajedno, da je i 100.000 muslimana sa Kosova za
vreme bombardovanja ìvelo u Srbiji. Drè poslasti~arnice, pekare, hrane
ovaj narod. I nikakvih problema nismo imali dok nije napravljena ona
predstava sa izbeglicama. Znalo se i ko {ta govori, kako govori i ko se
slika. Tu predstavu, tu parodiju od predstave, mi smo debelo platili. Zna
se danas da je Ra~ak name{ten. Da je Voker sve to napravio, a zbog Ra~
ka je krenulo bombardovanje. Da su nas 78 dana ubijali i bombardovali
i radili to {to su radili. I {ta smo dobili? Pri~aju da Kosovo po rezoluciji
1244 ostaje u sastavu Srbije. Ne}e ostati! Kosovo }e dobiti dràvu kao
{to ju je dobila Hrvatska, kao {to ju je dobila Slovenija. Srbija mora biti
svedena na pretkumanovsku Srbiju, a to je malo {ire od Beogradskog
pa{aluka. I tako slaba valjda nikom vi{e ne}e biti pretnja, ili tako slabom
}e mo}i da manipuli{e onaj kome je ona data u amanet? Kao ratni trofej.
Zato se ovom narodu i sudi, zato se ono {to je bilo najmo}nije, ose}aj
ponosa, slobode, dràve, istorije, herojstva, patriotizma ubija. Sve se to
polako uzima tom narodu. Mnogo je sme{no, sada slavimo 200 godina
Kara|or|evog ustanka, a Kara|or|e “izdajnik”. Treba da ide u Hag da
mu se sudi. Podigao neki narod na ustanak, izginuli neki ljudi brane}i tu
svoju Srbiju. Je li tako? Slobodanu Milo{evi}u danas sude u Hagu zato
{to je branio Jugoslaviju. Partizani, nosioci spomenica, sve to treba sada
da bude okrivljeno. Zna~i, nama se uzima istorija, nama se uzima ose}aj
istorijskog ponosa, koji je krasio ovaj narod. Uzima nam se ono {to su
Srbi nosili u genima. To treba da se zatre i da Srbi budu narod koji }e da
bude sre}an ako ga neko malo mek{e zgazi. Da bude jako sre}an i da one
koji su nas ubijali i okupirali sa~eka na crvenom tepihu.
• Gde ste bili za vreme bombardovanja?
U Indiji sam bila.
• Kako ste u Indiji doìveli tih 78 dana bombardovanja?
Stra{no. Po{to sam prethodno obi{la sva rati{ta, kao novinar, mo
ète misliti kako sam se ose}ala tih 78 dana, {to nisam u svojoj zemlji da
sa svojim prijateljima podelim taj uàs. Preko dana sam u~estvovala na
konferencijama, pravili smo proteste na ulicama Delhija i drugih indijskih
dràva, protiv bombardovanja Jugoslavije. Proteste sam ponekad pravila i
sa ira~anima koji ìve u Indiji. Naj~e{}e sa Komunisti~kom partijom Indije,
193
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
Samata partijom. Tako preko dana ne{to i uradim i nekako pomognem
svojoj zemlji. A onda sam po celu no} slu{ala vesti, plakala, tugovala...
Imala sam utisak da je cela zemlja sru{ena. Tako su to oni prikazivali...
Belu knjigu, koju smo napravili, poslala sam ameri~kom ambasa
doru u Indiji. Njemu sam poslala te knjige i napisala – Kako }ete svojoj
deci objasniti za{to ste ubijali jugoslovensku decu? I sigurna sam da se
11. septembra setio jugoslovenske dece koja su ubijena...
• Zar nije bilo neobi~no biti ratni reporter?
Bilo je jako neobi~no, a ja mislim, iz mog ugla nije. Za nekog dru
gog jeste. Ja ina~e ne delim ljude na mu{karce i ène, na bele i crne, ne
delim ih ni po veri. Ja delim ljude na vredne, pametne, sposobne, hrabre
i one druge. To su moje kategorije ljudi. A pakovanje u kojem su ènski,
mu{ki, lepi, ru`ni, to je neka druga vrsta podele. General Sava Kova~evi},
koga sam intervjuisala na Kupresu, kada su pri~ali jesu li oficiri hrabri
li ne, rekao je: “Vi i ne znate kako je na{a Dragana hrabra”. Ja sam bila
samo jedna od hrabrih èna koje su bile tamo gde sam ose}ala da treba
da budem kao vojnik moje domovine... Ni slu~ajno ne mislim da sam bila
jedina... Bilo je toliko èna ratnih reportera i èna u vojsci, koje su nosile
uniformu. @ena koje su ostajale u svom selu, po{alju i decu i kuvaju vojsci,
spremaju. To je hrabrost. Ja sam odlazila na rati{te, budem 10–15 dana,
pa se vratim. One su ostajale. Mo`da je nekom neobi~no, ali ljudi se po
meni dele na hrabre, manje hrabre, kukavice, i na prevarante. Tako ja vi
dim i patriotizam, hrabrost i slobodu, `rtvovanje, trajanje i svrhu ìvljenja
i smisao na{eg postojanja, kojom god profesijom da se bavimo.
(7. avgust 2003, Beograd)
194
...................
POLEMIKE
...................
Tomislav Krsmanovi}
publicista, Beograd
ZABLUDE O REPRESIJI
U JUGOSLAVIJI POSLE 1948.
Stanovi{te koje èlim da obrazloìm je da posle Rezolucije Infor
mbiroa 1948. godine i zavo|enja samoupravljanja u Jugoslaviji po~etkom
50ih godina nije do{lo do stvarne demokratizacije niti pobolj{anja polo
àja ljudskih prava. @elim da ~injeni~no opovrgnem tvrdnje svih onih
koji i dandanas tvrde da je tada{nja Jugoslavija bila “demokratska” u
pore|enju sa drugim dràvama onda{nje Isto~ne Evrope, koje su bile
“totalitarne”. @elim da dokaèm suprotno: da je re~ o pogre{noj predsta
vi da je prethodna Jugoslavija od 1945. godine pa sve do raspada bila, i
ostala, totalitarna dràva.
Ne mogu se nikako sloìti sa stavovima profesora Vojina Dimitrije
vi}a iznetim u izve{tajima Beogradskog centra za ljudska prava o stanju
ljudskih prava u prethodnoj Jugoslaviji, prema kojima je sistem samou
pravljanja dopu{tao odre|en stepen saodlu~ivanja na radnom mestu, te
da nekonformisti~ki iskazi obi~nih ljudi, ~ak i prekori pretpostavljenima,
koje je postavljao Savez komunista, nisu, po pravilu, dovodili do te{kih
posledica i progona i da je poredak samo strogo vodio ra~una o delovanju
intelektualne elite, koju je i ekonomski sputavao dràvnim vlasni{tvom
nad medijima, izdava~kim i filmskim preduze}ima, pozori{tima, univerzi
tetima i nau~nim ustanovama, a otpor intelektualaca suzbijao policijskim
zastra{ivanjem i drugim represivnim sredstvima, kakvo je bilo i otpu{tanje
univerzitetskih nastavnika posle studentskih protesta 1968. godine. Pro
fesor Dimitrijevi} komotno zaklju~uje da je Jugoslavija bila autoritarna,
a nikako totalitarna dràva.
Mr. Sr|an Cvetkovi} iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu
objavio je u ~asopisu Hereticus (Vol. VI, 2008) vrlo argumentovanu, moè
se slobodno re}i briljantnu analizu represije u Srbiji 1944–1953. godine i
ona predstavlja zna~ajan doprinos objektivnom sagledavanju na{e pro{losti.
Saop{tavaju}i svoja saznanja, bez bilo kakve èlje da kritikujem ili na bilo
195
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
koji na~in umanjujem nau~nu valjanost njegovih zaklju~aka, namera mi je
da kroz su~eljavanje razli~itih mi{ljenja do|emo do {to punije istine.
Cvetkovi} ukazuje da se period 1944–1951. izdvaja po izrazitoj represivnosti, tako da je neuporediv sa bilo kojim u novijoj istoriji Srbije, jer je to
bilo vreme kada su revolucionari represijom osvajali i ~uvali vlast, surovo
se obra~unavali sa neprijateljima i uspostavljali novi model dràvnog socijalizma po ugledu na SSSR. Cvetkovi} zatim predo~ava da je promenom
politi~ke klime posle 1948. i 1951. godine, a naro~ito nakon smrti Staljina,
do{lo do afirmacije sopstvene vizije samoupravnog socijalizma, da su usledili politi~ki i ekonomski aran`mani sa zapadnim demokratijama. Prema
Cvetkovi}u, reìm racionalizuje (~ini promi{ljenijim i odmerenijim) nasilje
u svim sferama dru{tva, ukida otkup, odustaje od kolektivizacije, osu|uju
se zloupotrebe Udbe i donosi liberalniji krivi~ni zakonik. S druge strane,
prema njemu, odricanjem od staljinizma, otvaranjem prema svetu, privrednim rastom, kao i rastom ìvotnog standarda uslovljenog dobrim delom
ekonomskom pomo}i Zapada, vlast je stekla ve}u podr{ku u narodu, a
time i smanjila preveliku dozu represije, naro~ito stoga {to je svaka vrsta
ozbiljne opozicije ve} bila skr{ena, pa se moglo pre}i na vi{e ideolo{ke
oblike prevaspitavanja.
Sa Cvetkovi}em i Dimitrijevi}em se mogu sloìti u tuma~enjima repre
sije koje se odnosi na vreme pre 1951. godine. Slobodan sam da ustvrdim
da je ta~no da je posle raskida 1948, kada se zbio sukob Komunisti~ke par
tije Jugoslavije i njenog vo|e, Josipa Broza Tita, s me|unarodnim vrhom
komunisti~kog pokreta, oli~enim u Informativnom birou komunisti~kih
partija (nasledniku Kominterne) i generalnom sekretaru Komunisti~ke
partije SSSR Josifu Visarionovi~u Staljinu, na neki na~in do{lo do sniàva
nja nivoa vidljive represije; a nakon zavo|enja samoupravljanja ~ak i do
prihvatanja neke liberalne reforme, i do novih mera u oblasti ekonomije
i uprave, koje bi prakti~no mogle biti vi|ene kao napu{tanje ideolo{kog
dogmatizma i slabljenje centralne birokratije. Ovo se odraàvalo i na
reìm putovanja gra|ana van zemlje (nisu morali da traè izlazne vize),
pa je SFRJ postala prva socijalisti~ka zemlja koja nije bitno ograni~avala
slobodu me|unarodnog kretanja svojih gra|ana. Standard ìvota je tako
|e bio relativno dobar i bolji nego u drugim socijalisti~kim dràvama. Ali
{to se ti~e stavova o racionalno smanjenoj represiji, predo~avam da je u
pitanju vrlo sloèna i delikatna oblast, koja umesto prebrzih zaklju~ivanja
zahteva rigoroznu nau~nu proveru. Tek nakon sveobuhvatne i objektivne
analize moè da se do|e do novih ~injenica i zaklju~aka.
Pre svega, Jugoslavija je bila, i ostala je i posle pedesetih, partijska
dràva; u takvoj dràvi pravo nije moglo da igra neku bitniju ulogu i bilo
je podre|eno politi~kim odlukama partijskog vrha. Bilo je zabranjeno
osnivanje opozicionih stranaka. Jedini vid gra|anskog organizovanja je
196
bio Narodni front (kasnije Socijalisti~ki savez radnog naroda), bez ~ijeg
se odobrenja nijedno udruènje gra|ana nije moglo registrovati. Izbori su
bili farsa i svodili su se na pravo da se glasa za jedinog kandidata, koga je
odre|ivao SKJ. Ustavom od 1974. godine izbori su i pravno izgubili zna
~aj time {to su prestali da budu neposredni i zamenjeni su vi{estepenim
“delegatskim” izbornim sistemom.
Vredi uzgred napomenuti da su svi ustavi SFRJ na papiru gra|ani
ma garantovali mnoga prava, koja su se lako mogla ograni~iti zakonima
i podzakonskim aktima, ili jednostavno ignorisati u praksi. Uz to, ustavi
ipak nisu sadràli potpun katalog ljudskih prava, na ~ije je po{tovanje
SFRJ bila obavezana ratifikovanim me|unarodnim ugovorima. Naro~ito
je postojao su{tinski raskorak izme|u zakona na papiru i njihove primene
u stvarnosti, {to je metodi~no skrivano.
Ta~no je da je bilo zavedeno samoupravljanje, ali samo formalno,
na re~ima, ne i u praksi. Fabrikama nisu upravljali radnici, nego politi~ari;
radnici i zaposleni nisu imali nikakva stvarna, iole zna~ajnija prava; caro
vala je moralnopoliti~ka podobnost, sudstvo je bilo partijsko (poznato
je uputstvo J. B. Tita sudijama “da ne treba da se drè zakona kao pijan
plota”). Ta~no je da je postojao minimum standarda za ve}inu stanovni
ka, ve}ina je bila stambeno kakotako zbrinuta, gra|ani su mogli da kupe
neophodne ku}ne aparate, neki i kola, da odu na letovanje, ili da putuju
u inostranstvo. Ali o sudbini nacije, o politici i strate{kim odrednicama
razvoja, odlu~ivano je u zatvorenim krugovima i narod je bio obespomo
}en i pretvoren u statistu.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Andrija Gams je svo
jevremeno dao zna~ajne podatke o prirodi onda{njeg “samoupravnog”
poretka. On je predo~io da je postojala protivre~nost izme|u moralnih
normi koje su zvani~no bile fundamenti dru{tva, i stvarnih postupaka;
naro~ita opasnost je bila u tome {to su ti postupci ~ak bili opravdavani
socijalisti~kim principima i {to su vr{eni u njihovo ime.
Prema profesoru Gamsu, jugoslovenski samoupravni socijalisti~ki
model, koji je upravo trebalo da spre~i staljinisti~ke devijacije, stvorio je
rafiniraniji oblik samovolje, kroz udruìvanje birokratskih oligarhija u
sveprisutne i svemo}ne neformalne klanove; nasuprot, recimo, gruboj,
vidljivoj samovolji staljinisti~ke birokratije u SSSRu. Profesor Gams
je dakle dotakao su{tinu, ukazao je na vrlo specifi~nu evoluciju do koje
je tada do{lo: stvarni donosioci odluka u preduze}ima, i {ire u dru{tvu,
postajali su, umesto samoupravlja~a, konspirativni neformalni klanovi i
zatvoreni politi~ki centri mo}i, nedovoljno poznati gra|anima, sastavljeni
od udruènih partijskih i dràvnih mo}nika i oligarhija. Oni su postajali
neprikosnovena vlast u zemlji; ja~ali su iz godine u godinu. Vladali su
direktivama, ~esto usmenim, bez uvida javnosti i gra|ana, presudno su
197
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
uticali na rad sudova, ministarstava, u obrazovnim ustanovama, centrima
za socijalni rad, u preduze}ima, vojsci, policiji, kulturi, sredstvima infor
misanja, itd. Oni su po~eli da u svojim zatvorenim sferama iniciraju nedo
voljno utemeljene hajke na mnoge gra|ane, progla{avaju}i ih sumnjivim
li~nostima i neprijateljima poretka.
Profesor Gams je svojevremeno ukazao na osnovnu razliku izme
|u jugoslovenskog i sovjetskog modela, razobli~io je prirodu represije
u Jugoslaviji i u SSSRu. Prema profesoru Gamsu, vidljivi staljinizam
karakteri{u masovna ubistva, gruba samovolja, li~na obra~unavanja, ne
kontrolisane beneficije i privilegije – sve to u ime i pod okriljem tobo`njeg
socijalisti~kog morala.
U jugoslovenskom samoupravnom socijalisti~kom modelu, koji je
upravo trebalo da spre~i ovakve staljinisti~ke devijacije, bio je stvoren,
tvrdi Gams, rafiniraniji oblik samovolje, kroz udruìvanje birokratskih
oligarhija u pomenute sveprisutne i svemo}ne, neformalne, javnosti nedo
voljno prepoznatljive, klanove (nasuprot, recimo, gruboj, vidljivoj samovolji
staljinisti~ke birokratije). Te devijacije u Jugoslaviji barem donekle i na
prvi pogled nisu dovodile do tako te{kih i drasti~nih posledica. Ipak, ove
zloupotrebe su u Jugoslaviji bile veoma ra{irene i razorne.
Za razliku od otvorenih zloupotreba u staljinizmu, Jugoslavija se
opredelila za rafiniranije, ali u isto vreme vrlo efikasne metode kr{enja
ljudskih prava i uzurpaciju vlasti i za metodi~no prikrivanje bezakonja,
koji ne bi dovodili u pitanje demokratsku fasadu i predstavu koju je o
sebi onda{nja SFRJ stvarala u svetu, a koja joj je bila potrebna za njenu
nadolaze}u ulogu u nesvrstanom pokretu, kao i radi indoktrinacije na
internom planu.
Stvoreni su konspirativni klanovi mo}nika, kao {to je pomenuto,
koji su pribegavali rafiniranijim oblicima represije, izbegavaju}i politi~ke
sudske procese i likvidacije. Oni su se s gra|anima obra~unavali “ispod
ìta”: politi~ki nepodobnik, npr., biva otpu{ten s posla, uz opravdanje zva
ni~nika da je u pitanju “neradnik”, ili neko ko je “prekr{io disciplinu”;
neko je ometan da dobije zaposlenje sa obrazloènjem da “vlada masovna
nezaposlenost”; neko ne moè da napreduje u slu`bi “jer su drugi spo
sobniji”; ne dobija stan, “jer drugi imaju vi{e bodova”; politi~ki krivac je
sme{tan u zatvor za nepo~injeno krivi~no delo (jer je po~inio montiranu
proneveru), ili u psihijatrijsku bolnicu “da se tamo le~i” (sudske presude
su uvek bile “po zakonu”); nepo}udni je premla}ivan tobo` od strane
“nepoznatih kriminalaca”; ponekad je i ubijan u “saobra}ajnoj nesre}i”,
a po politi~koj direktivi; deca nepodobnih su spre~avana u {kolovanju,
pod izgovorom da lo{e u~e i da su lenja, itd.
Ne bih se nikako sloìo, ma kako to zvu~alo paradoksalno, sa tvrd
njom da je takva suptilnija represija u Jugoslaviji bila manjeg opsega, ili
198
manje razorna, nego li ona revolucionarna, do koje je do{lo odmah posle
ratnih dana.
Ne, ona je samo bila druga~ije prirode. Znamo dobro da je iz go
dine u godinu sve vi{e gra|ana padalo pod udare takve represije i da su
bivali izlagani podmuklim udarima sa razli~itih strana. Upu}enima je
bilo dobro poznato da je ova represija umela biti vrlo opasna i razorna,
kao {to je bila i ona otvorena tiranija u sovjetskom bloku. Jer pogodnom
kombinacijom, doziranjem, intenzitetom i vremenom trajanja razli~itih
represija, diskriminacija, zakulisanih i drugih pritisaka, nepoèljni gra|a
ni, kojih je uvek bilo vrlo mnogo, a u kasnijim decenijama sve vi{e i vi{e,
vremenom su bivali oplja~kani, slu|eni, oslabljeni, zdravstveno ruinirani
i onesposobljeni za bilo kakvo suprotstavljanje ili odbranu svojih prava.
Isto onako kao da su bili `rtve legalne sudske ili neke druge vidljive, for
malne egzekucije.
Na ovaj na~in je bila obezbe|ena sigurna vladavina putem terora,
ali se to ukrivalo.
Vide se `rtve, a ne vide se dèlati!
Dakle, po~etkom pedesetih nastala je velika zbrka. Gra|ani su se
naivno ponadali da }e do}i sloboda i demokratija, da }e oìveti vi{estra
na~je, da }e se na{a zemlja zbliìti sa Zapadom; mnogi su prièljkivali
da se vrati kralj Petar Kara|or|evi}, jer su verovali da }e se tada ìveti
bolje i slobodnije.
Do toga naàlost nije do{lo. Naprotiv, kasnije se shvatilo da je u
zemlji nastavljena jedna varijanta dràvne uprave, koja se u su{tini nije
mnogo razlikovala od drugih zemalja onda{nje Isto~ne Evrope. Kao {to
prepoznajemo danas, a neki su to prepoznavali i ranije, jedino su njeni
pojavni oblici bili druga~iji.
Stvoren je istinski mutljag, trubili su da je u zemlji zavedeno samo
upravljanje, da je vlast dana gra|anima i radni~koj klasi, a u stvari su oni
bili neprikosnoveni vladari. Nastala je tiha borba za prevlast izme|u ovih
uzurpatorskih konspirativnih klanova, koji su hteli da sve podvrgnu svojoj
kontroli, sa jedne strane, i dèpova otpora u zvani~noj vlasti, sa druge stra
ne. Oni su na kraju postigli da se obe vlasti izme{aju, ali da primat zadrè
neformalni klanovi, koji su na kraju izigrali zvani~nu vlast i pretvorili je
u svoju masku, u poslu{nu slu{kinju.
Samoupravljanje je bilo izigrano.
Dràva pod njihovim vo|stvom je kasnije krenula u pravcu pretera
nih, nedovoljno racionalnih eksperimenata i reformi, koje ne bi podnele
ni bogate dràve, kako u ekonomiji, u unutra{njem ure|enju dràve, tako
i u spoljnoj politici; nastala je sveop{ta politizacija svih sfera dru{tvenog
199
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
ìvota. Stvorena je samovolja vladaju}e konspirativne oligarhije, koja je
po~ela za sebe i svoje da nezaja`ljivo prisvaja privilegije i da to ~ini na
ra~un ve}ine gra|ana, a da otpore sputava represijom.
Nacija je bila prevarena od strane ovih neformalnih klanovamo}ni
ka, uklju~uju}i i zvani~ni dràvni i partijski aparat; umesto samoupravne
demokratizacije, u zemlji se krenulo u drugom pravcu, u ja~anje politi
zacije svih sfera dru{tva, u ekscesivnu birokratizaciju. Nastala su nova
masovna sumnji~enja, svakojake hajke na neprijatelje, bujale su potrage
za `rtvenim jarcima. Sa jedne strane, zvani~no i javno je proklamovan
vrhunski demokratski ideal – SAMOUPRAVLJANJE GRA\ANA, a sa
druge je nastajao jo{ mra~niji period. Umesto da gra|ani vladaju sobom,
da samoupravljaju preduze}ima, dru{tvom i svojim sudbinama, svemo}ni
klanovi su se opredelili za tajnovitu globalnu i integralnu kontrolu pona
{anja miliona ljudi, demago{ki i cini~no ih obmanjuju}i i ube|uju}i da su
oni samoupravlja~i.
Klanovska tiranija se vrlo metodi~no {irila iz godine u godinu na sve
ve}i broj segmenata stanovnika i dobijala ~udovi{ne razmere. Posmatra
no iz dana{nje perspektive, nije te{ko zaklju~iti da su jo{ tada postavljeni
pogre{ni temelji, koji su, u stvari, bili su{tinski uzroci kasnijih tektonskih
potresa, ratova, stradanja, raspada zemlje. Tek sada se prepoznaju njihovi
stvarni razorni i ru{ila~ki parametri. Ukoliko vlast nema kontrolu demo
kratskih institucija i delotvorne javnosti, neminovno dolazi do samovolje
i masovnih zloupotreba.
Posle po~etnih zna~ajnih napredaka i dostignu}a, krizna àri{ta su
po~ela da se naziru ve} po~etkom {ezdesetih. Neka od tih kriznih pitanja
bila su na~eta pobunom studenata 1968. godine; a jo{ vi{e od po~etka
sedamdesetih godina.
Pred onima koji su na kakavtakav na~in jo{ onda prepoznali ovaj
tamni vilajet, poredak se, upleten u samrtni zagrljaj konspirativnog mon
struma, branio da to {to radi nije moralno, ali da je neophodno, jer su
nastala vrlo te{ka vremena: zemlja je ugroèna od SSSRa i njegovog
lagera; postoji opasnost od rata, od neprijateljske emigracije, koja rovari
i sanja da u zemlju vrati kralja Petra; kapitalisti~ke zemlje prave planove
da u Jugoslaviji zavedu svoj sistem, ugroàvaju Revoluciju; u zemlji diù
glave poraène klasne reakcionarne snage. Mediji su grmeli da neprijatelj
ne drema (reakcija, snage poraène u ratu, kapitalisti~ki eksploatatori,
nacionalisti, svakojaki zaverenici, liberali, tehnomenadèri, upregnuti u
kola protiv samoupravne Jugoslavije, samoupravljanja i nesvrstane poli
tike), da se zato sa svima koji ugroàvaju revolucionarne tekovine treba
nemilosrdno obra~unavati. Tito je gromoglasno poru~ivao preko medija:
RADIMO KAO DA ]E STO GODINA BITI MIR, A PRIPREMAJMO SE
KAO DA ]E SUTRA BITI RAT! Partijski du{ebri`nici su trubili da je u
200
zemlji ostvaren veliki napredak i da je dràva obavezna da se brani od svih
onih koji je ugroàvaju; tvrdili su da se ponekad moraju `rtvovati prava
pojedinaca u ime interesa i prava ve}ine. Sve je vi{e dobijala na snazi teza
da je narod nezreo za demokratiju, da treba da postoje mudre vo|e i da je
neophodna izvesna doza makijavelizma; tek kada se ostvari cilj – obe}ana
zemlja, komunisti~ki raj izobilja i ravnopravnosti za sve, onda }e zaìveti
pravda i blagostanje za sve. Zastupana je jo{ jedna vitalna teza opravdava
nja ovog novog birokratskog trenda: formalno proklamovani jugoslovenski
samoupravni model vrhunske demokratije i humanizma vrlo je privla~an
za zemlje koje izlaze iz mraka kolonijalne vladavine. Jugoslavija sti~e sve
ve}i ugled i reputaciju u svetu kao model demokratije, otuda ona mora
vrlo bri`ljivo ukriti bilo kakve nedemokratske ili represivne postupke. U
suprotnom bi mogla izgubiti ugled u svetu i egzaltirano prihvatanje od
strane masa u zemlji. Analiti~ari toga perioda u ovoj ~injenici naziru sve
ve}u orijentaciju Jugoslavije prema nesvrstanima – biv{im kolonijama,
{to }e kasnije biti i obelodanjeno; ali }e to na{u zemlju odvesti, kao {to
se uvidelo kasnije, na nove stranputice i zamajavanja.
Mnogi su se jo{ onda pitali: otkud zavo|enje tako modernog dru{tve
nog koncepta samoupravljanja u Jugoslaviji, u ratom opusto{enoj siroma
{noj i agrarnoj zemlji, koja nema pravih nau~nih kadrova? Komunisti~ki
dru{tveni sistem je pokrivao dobar deo planete, otkud to? Naziralo se neko
nejasno definisano mo}no planetarno usmeravaju}e jezgro mozgova.
Mnogi se sa tim nisu slagali, retki su bili oni koji su se pobunili,
ve}ina je }utala prestra{ena.
Poredak ohrabren pobedama u ratu, obnovom i izgradnjom, ostva
renjima u obrazovanju, boljim standardom gra|ana, ste~enim ugledom
u svetu, podr{kom mo}nih zapadnih dràva, sprovodio je vrlo bu~nu
kampanju glorifikacije svojih uspeha. Represijom i zapla{ivanjem, iole
ozbiljnija opozicija je bila ugu{ena.
Ipak su se u glavama ovih mo}nika ra|ala svakojaka sumnji~enja,
strahovi od navodnih sveprisutnih neprijatelja koji su se pritajili i samo
~ekaju pogodnu priliku da dignu glavu, da im otmu vlast; istinska paranoja
je zahvatala sve strukture vlastodràca; zato neprijatelje treba otkrivati,
nadzirati, opstruirati. Sve je vi{e dobijala na snazi teza o tzv. preventivnoj
represiji: otkriti potencijalne neprijatelje i eliminisati ih pre nego {to po~nu
da delaju. Sve je vi{e bilo prihva}eno shvatanje da mase treba zapla{ivati,
te su nastale potrage za tzv. `rtvenim jarcima. Ove nesretnike reìm je
predstavljao kao opasne neprijatelje i izlagao ih je svakojakim podmu
klim udarcima, obelodanjuju}i to diskretno u njihovim mikro sredinama.
Da se vidi kako prolaze svi oni koji se drznu da kritikuju Tita i Partiju.
Reìmski sociolozi su tvrdili da neprijatelji mogu biti korisni, jer se pred
neprijateljima zbijaju redovi u aparatu, ja~aju sloga i kohezija.
201
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
Zao duh je iza{ao iz boce, nastao je vrlo mra~an period sumnji~e
nja, ja~anja konspirativnosti; umesto samoupravnog humanog socijalizma,
krenulo se ka opciji globalnog i integralnog nadzora gra|ana.
Pogre{no utemeljeni koncepti tada{nje dràve po~eli su da proizvo
de negativne efekte. Kriza je nastajala postepeno, u po~etku je tinjala; bio
je to proces koji nije bio blagovremeno i kako treba registrovan, i gre{ke
su, umesto da budu ispravljene, postajale sve ve}e.
Oni koji su ukazivali na ovaj negativan trend bili su kvalifikovani
kao “klevetnici” (“ko to kaè, kleve}e i laè”), izlagani progonima, kao
i njihove porodice. Intelektualcima je bio sistematski uterivan konformi
zam (“[to pametan misli, budala kaè”, “Pevac koji rano kukuri~e zavr{i
u loncu ”, “Veì konja gde ti gazda kaè”, itd.). Nacija je u pravom smislu
re~i bila zadavljena, istina se nije smela re}i. Zavladala je takozvana “la
kirovka”; umesto da gre{ke budu otkrivene, one su opstajale i dobijale
na snazi.
Pored lakirovke na unutra{njem planu, postojala je i ona koja je
dolazila spolja, koja nije bila ni{ta manje opasna. Zapadne dràve su se
utrkivale u pohvalama izuzetnim ostvarenjima Jugoslavije; povrh svega,
{akom i kapom su pomagale tada{nju Jugoslaviju da navodno oja~a, da
se odupre pritiscima sovjetskog lagera, da u celom svetu bude dokaz pre
imu}stva jugoslovenskog modela nad sovjetskim. U praksi se de{avalo
ne{to drugo: ovakve neosnovane pohvale i zna~ajna pomo} su, pored
materijalne koristi za zemlju (istini za volju, dosta te pomo}i je utro{eno
nesvrsishodno, ili je oti{lo u privatne dèpove), imali negativne posledice.
U stvari, kozmeti~ki su zamaskirali negativne trendove, stvarali la`nu sli
ku. Oteàno je blagovremeno prepoznavanje i otklanjanje uzroka àri{ta
krize; strana sredstva su tro{ena za ja~anje vojske i gigantskog policijskog
aparata, za nadzor gra|ana, ili za socijalne programe, umesto da budu
investirana u privredu. Dràvni aparat hipnoti~ki dezorijentisan i uspa
van na lovorikama i vencima bio je time ohrabrivan da nastavi pogre{an,
poguban koncept upravljanja dru{tvom.
Kako je mogu}e da jedna dràva bude tako iracionalna i da sama
sebi nanosi {tetu?
U stvari, ostra{}ena zmijska pletenica zvani~ne vlasti i subverzivnog
klanovskog monstruma, opijena privilegijama i samovla{}em, zaslepljeno
se samouru{avala iz decenije u deceniju. Ovi klanovski vlastodr{ci su ispo
ljavali velik stepen neznanja, nestru~nosti i nedostatak politi~ke mudrosti,
nedostatak emotivne i vremenske distance, nesposobnost sagledavanja i
upravljanja tako sloènim dru{tvom. To se iz dana{nje perspektive jasno
prepoznaje. I nije nimalo ~udno, jer su upravo ove klanovske strukture
imale stalnu tendenciju da elimini{u sa klju~nih pozicija umne i stru~ne
202
ljude, a da promovi{u one koji to nisu. Najve}a smetnja su im bili slobo
doumni, patriotski nastrojeni intelektualci, koji bi ih javno mogli osporiti.
Zar se moè ne{to drugo o~ekivati od profesionalnih predratnih masovika,
revolucionarnih kadrova bez dovoljno interdisciplinarnog obrazovanja
i iskustva ne samo u dràvni~kim poslovima i u oblasti politike i indok
trinacije masa, nego i u upravljanju privredom, obrazovanjem, naukom,
kulturom, itd. Jedno je politi~ka masovi~ka demagogija me|u zbunje
nim i nedovoljno obrazovanim masama, a drugo je uspe{no vo|enje
jedne krajnje sloène dràve kakva je bila onda{nja Jugoslavija: velika,
vi{enacionalna, siroma{na agrarna zemlja, rastrzana vekovnim ratovima,
svakojakim unutra{njim tenzijama i interesima pojedinih mo}nih dràva.
Umesto stru~nosti i mudrosti, prevagu su sve vi{e odnosila pregrejana i
ekstremna re{enja.
Klanovski vlastodr{ci nisu dobro dijagnostifikovali niti predupredi
li negativne efekte. Nacija je bila ekscesivno pozava|ana po politi~koj,
nacionalnoj i drugoj osnovi (i na druge na~ine) – stanje je bilo “zavadi
pa vladaj”. Oni nisu uvi|ali da nema neophodne sloge, a gde nema sloge
propada ne samo porodica, nego i dràva. Dugogodi{nja politi~ka indok
trinacija je razbila moral, veru u Boga, kulturu i identitet nacije. Sve su
vi{e uzimali maha nepotizam, korupcija, prevare i bezakonje. Iz decenije
u deceniju su sve vi{e uru{avani pravosu|e, obrazovanje, informacija,
privreda i svi drugi sistemi. Dràva se nije bavila onim ~ime treba, nego
sve vi{e sumnji~enjima, obra~unima sa navodnim neprijateljima, nije se
radilo, nego politizovalo, {teto~inarilo. Umesto ja~anja porodice, podmlat
ka i nataliteta, de{avalo se suprotno. Tako su stvorena àri{ta tenzija,
mr`nje, konflikata. Umesto da se radi, energije su rasipane na sterilna
politizovanja. Radio ne radio, svira ti radio.
Kriza je postajala sve o~iglednija, nazirala se ve} po~etkom {ezde
setih, studentska pobuna 1968. je stavila na dnevni red neka pitanja,
oja~ala sedamdesetih, a istinski buknula u osamdesetim godinama. Ne
zadovoljstvo je postalo masovno – umesto da ispravi pogre{ke, te tako
smanji nezadovoljstvo, ostra{}eni nedorasli poredak je po inerciji i{ao
na sve ve}u represiju, ja~anje tzv. moralnopoliti~ke podobnosti, na sva
kojake demago{ke {teto~inske reforme (obrazovanja, ekonomije, itd).
Posledi~no, pojavio se sve ve}i broj disidenata i boraca za ljudska prava.
Pobuna Albanaca na Kosovu po~etkom osamdesetih, nakaradna ustavna
re{enja iz 1974. godine, sukobi me|u republikama, krah samoupravnog i
nesvrstanog eksperimenta, slabljenje privrede i preduze}a, osiroma{enje,
politi~ke tenzije, {trajkovi, protesti, osipanje redova SKJ, raspad pravne
dràve, sve ubrzanije gubljenje ugleda Jugoslavije u svetu – su{tinska su
obele`ja osamdesetih godina.
203
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
Po~etkom 1990. dràva je doìvela poznati finale prethodnih po
liti~kih kapitalnih gre{aka, utemeljenih pre svega po~etkom pedesetih
godina. Najednom je napu{teno ukrivanje i ulep{avanje, sa diskretnih
formi kr{enja ljudskih prava brutalno i naglo se pre{lo na otvorena, ma
sovna, drasti~na i brutalna kr{enja ljudskih prava ve}ine gra|ana. To se
ogledalo, izme|u ostaloga, u zapleni deviza, stambenih doprinosa, kra|i
dru{tvenih preduze}a, uskra}ivanju plata i penzija, plja~ki gra|ana kroz
inflaciju; manifestovalo se kroz grube i otvorene plja~ke, provale, reket,
razbojni{tva, korupciju, ratno profiterstvo, crno trì{te, ubistva, sa~eku{e.
Stvorena je klima nepostojanja elementarne li~ne bezbednosti i imovinske
sigurnosti. Decenijama tla~en, ozloje|en i osiroma{en, ostareo i zdravstve
no ruiniran, oplja~kani narod je postao opasan po vlast i vlast je po~ela
da ga jo{ vi{e besomu~no potkrada, sumnji~i, kinji, iznuruje. Do{lo je do
ratova, razaranja, raspada zemlje, miliona izbeglica. Nastale su nove dr
àve na razvalinama prethodne Jugoslavije.
To je bila ètva zla koje je zasejano jo{ po~etkom pedesetih godina.
Pogre{na opcija onda{njih vlastodràca na ~elu sa J.B. Titom opusto{ila
je zemlju i unesre}ila milione nevinih ljudskih bi}a.
Ono {to je naro~ito bitno, devedesetih je postalo jasno da su kr{e
na prava ve}ine zarad interesa manjine. Nikako obratno. Narod je bio
obmanjivan vi{e od pola veka.
Ovakvo tragi~no stanje pojedini biv{i klanovcimo}nici zloupotrebili
su i profitirali, neki su postali enormno bogati. A ogromna ve}ina gra|ana
ekstremno je osiroma{ila.
Konspirativni monstrum je najzad zbacio obrazinu, pokazao je
svoje pravo lice.
Kada se zemlja raspala po~etkom devedesetih, ovi neformalni klano
vi su uspeli da bez te{ko}a preìve duboke dru{tvene promene, povezivali
su se i ~inili sve da cementiraju svoje pozicije, i ~ak da oja~aju. Sli~no se
desilo i 2000, kada je Milo{evi} izgubio vlast u Srbiji.
Ono {to najvi{e zabrinjava, jeste da su se ove snage povezale me|u
sobno, inkorporirale su u svoje redove armiju svakojakih mafija{a i krimi
nalaca, gangova nastalih na razvalinama prethodne Jugoslavije. Enormno
su oja~ali zloupotrebljavaju}i onemo}alost ve}ine i rasulo dràve, èle}i
da nastave po starom, da kr{e prava gra|ana, da odràvaju svoju konspi
raciju i da pribegavaju subverziji i metodima specijalnog rata, kao {to su
to ~inili decenijama, u prethodnom poretku. Kao {to su podvrgli kontroli
prethodnu samoupravnu nesvrstanu Jugoslaviju, sada èle da disciplinuju
novu demokratsku vlast.
Sada imamo vlast koju ~ine demokrate i iskrene patriote, koji èle
dobro svome narodu i dràvi i preduzimaju velike napore da stanje popra
204
ve. Ali glavni problem su kriminalizovani segmenti. Oni su glavni uzro~nik
produène razorne krize i agonije, koja ugroàva sve, preti pretvaranju
ve}inskog naroda u Srbiji u manjinu, ali stradaju i manjine.
Prepoznatljivo je da su mafije, svakojaki kriminalci, asocijalne osobe
i mnogi drugi patogeni segmenti dru{tva, svi zajedno, instrumentalizova
ni od strane spoljnih snaga mraka, kojima ne odgovara na{ preporod, da
nastave slabljenje i destabilizaciju zemlje iznutra. Ovo je olak{ano samim
tim jer se radi o kriminalcima, mahom o osobama vrlo specifi~ne psihe
i krajnje ostra{}enosti. Posle decenija enormnih privilegija i samovla{}a,
ostalo nam je neznanje, neprizemljenost, ludilo grandomanije.
“Iza neznanja ostaje NI[TA”.
înjenica je da jo{ nije izvr{ena analiza uzroka dana{nje krize, ova
mra~na tema jo{ nije razja{njena na pravi na~in, na{a dru{tvena nauka i
dandanas tavori i ne sluì svojoj nameni.
Nikako se ne mogu sloìti sa reakcionarnom rasisti~kom tezom da
je na{ narod lo{, ili kriv; pre vidim uzroke u geografskoj regiji koju on
naseljava, kao i u razli~itim istorijskim i politi~kim koincidencijama i nad
metanjima velikih sila. Mi nismo krivi {to su nas napali Turci, koji su od
nas bili neuporedivo brojniji i ja~i. Oni su na{u naciju vratili u pro{lost i
unazadili je. Od toga se jo{ nismo ni izdaleka oporavili. Tako oslabljenoj
naciji, vekovima tiranisanoj, gurnutoj u duboku krizu identiteta, gde je
istinska intelektualna elita i posle turske vladavine u izvesnoj meri bila
bri`ljivo isklju~ivana iz dono{enja klju~nih odluka, nije bilo te{ko nametati
pogre{ne izbore o kojima se ovde govori; a naro~ito u Drugom svetskom
ratu i prilikom zavo|enja komunizma, pa sve do dana{njih dana.
Od, naàlost, delimi~nog statiste, ili objekta, treba da postanemo
subjekt. Potrebni su nam velika mudrost i diplomati~nost, i nova zrelost
i svest. A to zna~i, pre svega, sagledavanje namera i èlja donosioca od
luka, velikih sila, njihovih aspiracija na Balkanu i u svetu, njihove stra
tegije u zadovoljavanju svojih interesa. Imamo pravo na samoodbranu
– branimo svoje interese mudro{}u, onda }emo ih ostvariti. Mo}nici pre
svega zahtevaju podre|enost njihovoj viziji, konformizam. Ali mudro{}u
i diplomati~no{}u mi u okviru toga treba da prona|emo ozbiljnije poma
ke za nas. A njih ima, i mi to moèmo u~initi, kao {to su to u~inili neki
drugi narodi koji su bili u sli~noj situaciji u kojoj smo mi sada. Politika je
umetnost mogu}eg.
205
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
Bo{ko Risimovi} – Pomen vojniku, 1952.
206
Razmi{ljanje o smrti
..................
-
SECANJA
..................
\ura \urovi}
RAZMI[LJANJE O SMRTI
Smrt je korelat ìvota. Niti se smrt moè zamisliti bez ìvota, niti
ìvot bez smrti. Sve {to je ìvo mora umreti. Religija nas u~i da je ~ovek,
kao duhovno bi}e, besmrtan. Ono {to umire, to je samo telo, a duh ìvi i
dalje. Samo taj ìvot duha bez tela nama nije poznat. Kad razmi{ljamo o
smrti, mi imamo na umu nestanak ìvog bi}a, neminovan i apsolutan.
Zato {to je smrt apsolutan kraj egzistencije ìvog bi}a, ~ovek stra
huje od nje, sve ~ini da njen dolazak odgodi, ~ak i onda kad se nalazi u du
bokoj starosti. U su{tini ìvot je tvrdoglava upornost protiv svega {to ga
ugroàva. @ivot je naoruàn bezbrojnim sredstvima protiv smrti. Kad je
ugroèn spolja, organizam se sav mobili{e za odbranu; tako postupa i kad
je ugroèn iznutra od neprijatelja koji se uselio u telo. U slu~aju povrede,
preloma kosti, on se sam uspe{no krpi. Na toj sposobnosti organizma za
sniva se hirurgija u medicini. Nijedan instinkt ìvog organizma nije inten
zivniji ni uporniji od instinkta samoodrànja. Zato Dobrice ]osi}, na{ ve
liki posleratni pisac, nije u pravu kad tvrdi de se ìvot ne moè voleti ako
se ne voli smrt. Ljubav prema smrti je negacija ìvota, ona je u suprotnosti
sa instinktom samoodrànja, pa je zato protivprirodna.
Za razliku od ìvotinje, ìvot za ~oveka nije uvek najve}a vrednost.
Kao mnoga ìvotinja on }e se izloìti najve}em riziku po sebe za spas svog
ugroènog poroda. Ali on }e se `rtvovati i za ideju koja u njegovoj svesti
prevazilazi vrednost ìvota. Religije, hri{}anska sigurno vi{e od svake dru
ge, beleè plejade mu~enika koji su radije umirali u najgroznijim muka
ma no se odrekli vere u svog Boga. Velike revolucionarne ideje, koje su
\uro \urovi} (Gornja Gorevnica, â~ak, 1900 – Beograd, 1983), pravnik, politi
~ar, prevodilac. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io u â~ku. Doktorirao je prava
u Parizu (Sorboni). Godine 1941. pristupio je pokretu Draè Mihailovi}a. Radio
je u Propagandnom odeljenju Vrhovne komande JVuO, bio sekretar Centralnog
nacionalnog komiteta i urednik lista Ujedinjeno srpstvo. Komunisti~ka vlast ga
je uhapsila 1944. godine i osudila na kaznu zatvora od 20 godina. Robijao je 18
godina u Sremskoj Mitrovici do 1963. godine. Nakon toga, ponovo osu|en na 5
godina zatvora.
207
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
pokretale i uvek }e pokretati mase dru{tva u krizi za ru{enje postoje}eg
poretka, dale su bezbrojne primere svesnog `rtvovanja sebe, ponekad i
svojih najdraìh, za op{tu stvar, za pobedu revolucije.
ôvek se bez roptanja `rtvuje i za spas svoje zajednice, oli~ene u
plemenu, naciji, otad`bini, kad tu zajednicu treba braniti od napada~a ili
osloba|ati od porobljiva~a. Patriotsko ose}anje gra|ana, na àlost, mnoge
su vlade u pro{losti, a neke i u na{e dane, zloupotrebljavale nasr}u}i na slo
bodu drugih naroda u cilju osvajanja ili politi~ke, ideolo{ke i ekonomske
dominacije. Ni poslednji svetski rat, koji je vo|en protiv fa{isti~korasisti~
ke ekspanzije, nije ostao bez te stare mane: sa geografske karte, na primer,
nestale su tri nezavisne balti~ke dràve, Estonija, Latvija i Litvanija. Taj
grabe` prvo je blagoslovio Hitler, a na kraju rata i zapadni saveznici.
Do koje mere se moè dosti}i patriotsko ose}anje obi~nog ~oveka
u jednom malom narodu, bez obzira na opasnost, neka posluè ~etiri sle
de}a ilustrovana primera.
Mobilizacija srpske vojske 1912. godine do~ekana je sa urnebesnim
odu{evljenjem u svim slojevima srbijanskog dru{tva. Bio sam tada u pr
vom razredu gimnazije u â~ku. Kad su usred no}i crkvena zvona po~e
la da zvone, svo odraslo stanovni{tvo oba pola znalo je da je to znak za
mobilizaciju i da rat protiv omrznute Turske treba uskoro da po~ne radi
oslobo|enja porobljene bra}e i osvete za poraz na Kosovu polju gde su
Osmanlije sru{ile srednjovekovnu srpsku dràvu 1389. godine. Ljudi i ène
istr~ali su na ulicu i po~eli da svoju radost izraàvaju pesmom i burnim
poklicima, kao da su ~uli poziv na neko svenarodno veselje, a ne za rat u
kome se gine, sakati, pati, a moè se i pasti u ropstvo omrznutog neprija
telja pod kojim je srpski narod vekovima robovao, ali svoju veru i nacio
nalnu svest nije izgubio.
Kako tada u magacinima vojske nije bilo dovoljno uniformi za sve
mobilisane, neznatan broj mobilisanih vra}en je ku}i, kao “prekobrojni”.
Bio sam svedok o~aja tih ljudi {to ostaju kod ku}e se “ènama”, dok nji
hove kom{ije odlaze u sveti boj. Dolazili su mom dedi Stevanu, koji je
bio istaknuti seljak politi~ar (biv{i dugogodi{nji predsednik op{tine, biv{i
poslanik Velike narodne skup{tine 1888, a tada predsednik Okru`nog od
bora) i molili ga i preklinjali da ide u komandu i kako zna da udesi da ti
ljudi budu pozvani u rat kao i ostali sposobni gra|ani. Nisu se pla{ili mo
gu}e smrti u borbi s Turcima, ve} {to kao ène ostaju kod ku}e. Va`nost
borbe protiv omrznutog neprijatelja bila je za te ljude daleko va`nija od
vlastitog ìvota.
Samo nepune dve godine docnije opet su no}u crkvena zvona objavi
la mobilizaciju. Sade nije bilo prekobrojnih: tre}epozivci (najstarija godi{ta
vojnih obveznika) oti{li su u civilnom odelu na zborna mesta i odatle na
du`nost u pozadini; sad nije bilo ni onog odu{evljenja iz 1912: jo{ su bile
208
sveè rane ne samo iz borbi protiv Turaka ve} i protiv verolomnog save
znika – Bugarske, ali su ljudi bili svesni opasnosti po zemlju i neophodno
sti maksimalnog napora, bez obzira na `rtve. Nije bila nikakva tajna da je
mo}na AustroUgarska re{ena da ostvari svoj stari plan uni{tenja Srbije,
koju je zbog njenog uticaja na Srbe i ostale Jugoslovene u Habsbur{kom
carstvu i kraljevstvu ose}ala kao kost u grlu, pa ju je zato trebalo poraziti
i njenu teritoriju priklju~iti habsbur{kim zemljama. Povod za taj poduhvat
koji je izgledao vrlo lak, pruìo je sarajevski atentat. Sve je to bilo pozna
to Srbijancima, pa se zato stepen patriotskog ose}anja nije primetno razli
kovao izme|u vojnika i oficira, seljaka i varo{ana, proletera i burùja (pr
vak mlade Socijalisti~ke partije Dimitrije Tucovi} poginuo je u borbi kao
komandir ~ete). Ta jednodu{nost srbijanskog dru{tva omogu}ila je sjajne
pobede srpske vojske 1914, prvo na planini Ceru, a zatim na reci Koluba
ri. Bile su to i prve savezni~ke pobede u Prvom svetskom ratu. Kaznena
ekspedicija kojom je komandovao carskokraljevski namesnik u Bosni i
Hercegovini general Oskar Po}orek i kojoj je bilo stavljeno u zadatak da
pregazi Srbiju, pobegla je preko Drine i Save vrtoglavom brzinom, osta
vljaju}i pobedniku veliki broj zarobljenika i skoro celokupno te{ko naoru
ànje, pored mno{tva lakog oru`ja, municije i raznog drugog materijala.
Tre}i slu~aj je iz 1941, a odnosi se na vulkanski revolt ~itavog srp
skog naroda protiv namere kneza namesnika Pavla i vlade da se pristu
panjem Trojnom paktu (Nema~ka, Italija, Japan), uz dovoljno garancije
za o~uvanje suvereniteta na{e dràve, izbegne ili bar odloì rat s Hitlero
vom Nema~kom. Poljska je ve} bila osvojena i podeljena izme|u Hitlera
i Staljina; Francuska i Belgija kapitulirale, a Holandija, Danska i Norve
{ka jednim naletom okupirane. Nema~ke divizije nisu bile nigde angaò
vane. U tim okolnostima odbijanje zahteva za pristupanje Trojnom pak
tu bio je siguran znak da }e Hitler napasti Jugoslaviju i brzo je razoriti.
Kad francuska armija, zajedno sa britanskim ekspedicionim snagama nije
mogla da zaustavi nadiranje Hitlerovih oklopnih divizija, ~emu se Jugo
slavija mogla nadati? Zdrav razum je nalagao pristupanje Trojnom paktu
kad je Hitler prihvatio dva glavna uslova: prvi, da Nema~ka i Italija ne}e
zahtevati dozvolu za prelaz ili prevoz vojnih trupa preko na{e teritorije, i
drugi, da ne}e traìti od Jugoslavije da njena vojska u~estvuje u ratu s voj
skama te dve sile. Kad se uz to zna da su Ma|arska i Rumunija ve} bile
pristupile Trojnom paktu jo{ u novembru 1940, a Bugarska 1. marta 1941.
i da su nema~ke trupe ve} bile u tim susednim dràvama Jugoslavije, a
Engleska u nemogu}nosti da nas efikasno pomogne, onda je i prose~noj
pameti bilo jasno da se od dva zla mora izabrati manje, {to zna~i pristupi
ti Trojnom paktu.
To je nalagao zdrav razum, ali se Srbi u toj situaciji, u ogromnoj ve
}ini i svim slojevima dru{tva, nisu oslanjali na razum, ve} na ose}anja koja
209
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
su zahtevala da se, bez obzira na sve katastrofalne posledice, ne sme na
pustiti Velika Britanija, stari i provereni saveznik iz Prvog svetskog rata.
Vi{e od 90% Srba bilo je uvereno de }e Hitler izgubiti rat, pa zar mi Srbi
– tako se rezonovalo – da se osramotimo pred sobom, svetom i na{im bu
du}im pokolenjima stupanjem pod Hitlerovu zastavu makar i ne ratovali
na njegovoj strani. Kao {to prekobrojni 1912. nisu mogli da podnose sra
motu {to ne idu u rat, tako je skoro ~itav srpski narod strahovao od sramo
te ako Jugoslavija pristupi Trojnom paktu. Ose}anje ~asti i vernosti bilo
je ja~e od instinkta samoodrànja.
Takvog ose}anja nije bilo ni kod Hrvata ni kod Slovenaca ne samo
zbog razli~ite verske i nacionalne tradicije ve} i zbog apsolutnog povere
nja koje su imali u svoje predstavnike u vladi Dragi{e Cvetkovi}a.
I politi~ari i oficiri srpske narodnosti znali su da se Hitleru i Muso
liniju ni{ta ne moè verovati, da su za njih sve~ano zaklju~eni ugovori,
koje su potpisali njihovi ministri inostranih poslova, a Firer i Du~e javno
blagoslovili, bili obi~no par~e hartije koje se po potrebi brzo cepa i baca
u ko{ za otpatke. Ali je u uslovima marta 1941. vrhovni interes zahtevao
da se rat odgodi, ako se ne moè izbe}i, pristupanjem Trojnom paktu. Da
nije bilo pu~a od 27. marta, Hitler nas sigurno ne bi napao pre 15. maja
kad je, prema ranije donesenoj odluci – plan “Barbarosa”, morao krenu
ti u napad na Sovjetski Savez. Niko u Beogradu ni u svetu nije znao za tu
odluku, ali da je Jugoslavija do~ekala taj datum imala bi mogu}nost da
ona pre bira trenutak kad }e se pridruìti saveznicima, no Hitler kad }e
narediti napad na nju.
Ta igra ma~ke i mi{a mogla se planirati u vrlo zatvorenom krugu.
Da se izvede do kraja trebalo je poverenje srpskog naroda u Srbe u vladi
Dragi{e Cvetkovi}a, ali tog poverenja na àlost nije bilo. I zato su oficiri
srpske narodnosti u Beogradskom garnizonu, poneseni narodnim raspolo
ènjem i ne razmi{ljaju}i o posledicama, organizovali i izveli dràvni udar
27. marta 1941. kojim je oboren namesni~ki reìm. Tu avanturu Jugosla
vija je platila sa 1.700.000 `rtava, prete`no Srba, silno produbljenim nepo
verenjem izme|u Srba i Hrvata, prouzrokovanim varvarskom politikom
usta{a protiv ìvota Srba (jednu tre}inu pobiti, drugu tre}inu prevesti u
katoli~ku veru, a ostatak proterati u Srbiju), njihovih svetinja i njihove
imovine, bez primera u istoriji hri{}anske Evrope do Hitlerovog dolaska
na vlast, zatim strahovitim razaranjima i kona~no, pobedom komunisti
~ke revolucije.
Prevrat u Beogradu Srbi su {irom Jugoslavije pozdravili urnebesnim
odobravanjem, ne slute}i {ta ih ~eka u neposrednoj budu}nosti.
Zbivanje u Beogradu u poslednjoj dekadi marta 1941. {kolski je pri
mer kako je bar u kriznim situacijama, neophodno imati vladu u ~iji se pa
210
triotizam i mudrost vo|enja zemlje ne sumnja. Te svesti na àlost nije bilo
ni u kneza Pavla niti u njegovih najbliìh politi~kih i vojnih savetnika.
Da tragedija ne pro|e bez ironije, pu~isti~ka vlada generala Simovi
}a, u kojoj su bile zastupljene sve gra|anske partije, suo~ena sa opasno{}u
rata i nesposobno{}u jugoslovenske vojske da se s kakvim bilo izgledom
na uspeh suprostavi Hitlerovim oklopnim divizijama i vojskama njegovih
saveznika Italije, Ma|arske i Bugarske – priznala je obaveze iz protoko
la o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, trude}i se da ubedi Berlin i
Rim da je izvr{eni prevrat unutra{nja stvar Jugoslavije i da on nema nika
kve veze s pristupanjem na{e zemlje Trojnom paktu 25. marta 1941. Bio
je to nesumnjivo najbolji dokaz da je dràvni udar bio ne samo pogre{no
zami{ljen ve} i po svojim posledicama katastrofalan.
Poslednji primer je vi{e izraz revolucionarnog, no patriotskog ose
}anja. Odnosi se na neizmerno odu{evljenje jugoslovenskih komunista
izazvano nema~kim napadom na Sovjetski Savez 22. juna 1941. Za njih
je najedanput, tim ~inom, dotada imperijalisti~ki rat postao odbrambeni,
dakle pravedan. Ono za {ta se Komunisti~ka partija spremala dvadeset
godina u ilegalnosti sad je bilo na domaku ruke. Samo je trebalo umeti i
biti sposoban za `rtvu. A komunisti su imali ta obadva kvaliteta. Pobeda
revolucije bila je za svakog pravog komunistu va`nija od vlastitog ìvota.
Po~etni neuspesi Crvene armije, iako za njih neslu}eno iznena|enje, nisu
pokolebali njihovu veru u pobedu, bez obzira na `rtve, naro~ito kad su u
rat stupile i Sjedinjene Dràve. Znali su i u to ~vrsto verovali da ih Staljin,
ma {ta bilo, ne}e ostaviti na cedilu; u Engleze i Amerikance, kao bastione
kapitalizma, nisu imali poverenje sve dok ih, posle teheranske konferen
cije, nisu po~eli obilno pomagati. A i tad su sumnjali, bojali se, okrenuti
srcem i razumom prema Sovjetskom Savezu i velikom Staljinu. I desilo
se ~udo. Kada su 1948. do{li u sukob s “vo|om naprednog ~ove~anstva”,
da nije bilo oslonca na “truli” zapad, silno bi se izmenila situacija u Jugo
slaviji, a njeni glavni rukovodioci, ako na vreme ne bi mogli pobe}i, bili
bi osu|eni kao izdajnici i pogubljeni.
Po svojoj su{tini ìvot je sam sebi cilj – stalno reprodukovanje, ali
~ovek kao svesna jedinka u dru{tvu, kako smo videli, ima vrednosti koje
su ~esto va`nije od vlastitog ìvota. On se ne rukovodi samoinstinktom
nego i razumom; on se, jedini od svih ìvih bi}a, svesno projektuje u bu
du}nost, planira ne samo za sebe ve} i za bliè i dalje potomstvo, izgra|u
je sebe i uslove ìvota oko sebe ne samo za danas ve} i za sutra, ne samo
za sebe i svoje srodnike nego i za svoje pleme, svoj narod, svoju dràvu,
svoju veru u Boga ili pravednije dru{tveno ure|enje.
Ima prilika kad je pojedinac spreman da zameni izuzetno dragu oso
bu koja je osu|ena na smrt, da se `rtvuje za nju. Takvih slu~ajeva je bilo
dosta u Srbiji za vreme pro{le neprijateljske okupacije. Poznat je slu~aj
211
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
takve zamene u mom rodnom selu Gornja Gorevnica kod â~ka. U gru
pi seljaka koje je neprijatelj pohvatao za streljanje u cilju odmazde za ubi
jene nema~ke vojnike nalazio se i unuk Sretena Blagojevi}a. Kle~e}i Sre
ten je molio okupatorskog oficira da zameni unuka. Nemcu je bilo stalo
do broja Srba koje treba ubiti, ne do odre|enih li~nosti, pa je zato iza{ao
u susret starom seljaku. Sreten je oti{ao u smrt radostan {to time spasava
ìvot voljenom bi}u `rtvuju}i svoj. Kad bih se ja na{ao u dilemi da li da
umrem ja ili moja supruga Ana, koja je isuvi{e prepatila zbog mog 21go
di{njeg robijanja, ja bih bez dvoumljenja izabrao smrt da nju spasem, a to
bih, naravno, u~inio i za decu da ih imam.
Tako bih postupio zato {to sam na osnovu vlastitog iskustva do{ao
do dubokog ube|enja da u me|uljudskim odnosima nije ni{ta toliko uzvi
{eno i divljenja dostojno kao brak u kome su oba partnera u tolikoj me|u
sobnoj duhovnoj zavisnosti da nema te prepreke ili te pretnje koja bi ih
za ìvota mogla razdvojiti. Toj proporcionalno ne velikoj grupi sre}nika
pripadam i ja evo ve} ~etrdeset devet godina. Nekoliko slede}ih ~injenica
iz najmra~nijeg perioda mog ìvota dovoljno su indikativne.
Za vreme mog prvog su|enja 1954. g. kad je bilo op{te uverenje ka
ko }e se iz docnijeg izlaganja videti, da ne mogu izneti ìvu glavu, moja su
pruga Ana bila je spremila otrov da ga proguta kad preko radija ~uje vest
da sam osu|en na smrt, uverena da za mene, u tom slu~aju, nema pomilo
vanja. A kad je nada da se najgore ipak ne}e dogoditi nije izneverila, ~ini
la je sve, ~esto puta i nemogu}e, da me drì u ìvotu donose}i mi svakog
meseca, kad nisam bio pod kaznom, paket s najboljom hranom koja se u
ono posleratno vreme te{ko nalazila. Donosila i satima ~ekala na ci~i zi
mi, ki{i ili snegu i nesnosnoj ko{avi, ili na vrelom julskom i avgustovskom
suncu, uvek bez ikakvog zaklona – ~ekala da se upi{e za posetu i preda
meni doneti paket s hranom.
Takvo stanje trajalo je nekoliko godina, sve dok Uprava robija{nice
nije obezbedila prostoriju za posetioce osu|enika, ali je i ona, ta prosto
rija, bila nedovoljna, jer se u na{oj robija{nici nalazilo oko tri hiljade osu
|enika, u ogromnoj ve}ini za politi~ka dela, pa je zato u dane posete bila
uvek velika gu`va srodnika i osu|enika koji su do{li da se vide sa ocem,
sinom, bratom, muèm. Poseta je, dakle, bila rezervisana samo za najuì
krug srodnika.
Na àlost to nisu bile jedine te{ko}e s kojima se borila moja supruga.
Posle izvesnog vremena po mom su|enju pozvana je u lokalnu Udbu da
joj se prijateljski posavetuje da se, dok je jo{ mlada i lepa, razvede od mu
à i uda: ne treba da se zavarava da }e ga do~ekati ìvog, jer }e on sigurno
umreti pre isteka dosu|ene mu kazne. Kad ovaj vi{e puta ponovljen savet
nije mogao biti prihva}en, re~eno joj je da treba da shvati svoju situaciju i
u svom interesu sara|uje sa Udbom. Od nje se ne traì mnogo, a prima}e
212
za svoje usluge vlasti ve}u nagradu od plate koju zara|uje u preduze}u.
Du`nost bi joj bila da s vremena na vreme podnosi pismene izve{taje o
svojim zapaànjima u preduze}u, na pijaci i u radnji gde se snabdeva na
mirnicama, kao i u kontaktima s poznanicima. Udbu sve interesuje, ~ak i
politi~ki intonirani vicevi. Posao nije teàk, ali je u svakom pogledu vrlo
koristan. Re~eno joj je da dobro razmisli o ovom predlogu i obavesti ih
{ta je odlu~ila. Moja supruga je bez posebnog razmi{ljanja odmah odgo
vorila da je sasvim dobro shvatila {ta se od nje traì i da je svesna koristi
koju bi imala, ali àli {to mora da ponu|a~a obavesti da ona nije dorasla
za tu tako delikatnu misiju, jer se u politiku ama ba{ nimalo ne razume, a
uz to joj je i pam}enje vrlo slabo.
Posledice odbijanja tako “primamljive” ponude usledile su kad se
Udbi u~inilo da je najpogodnije. Bio je 31. avgust 1949. godine kada je po
drugi put otpu{tena iz slu`be i kada joj je uru~eno re{enje nadle`nog or
gana unutra{njih poslova grada Beograda br. 7378/4–9 kojim se ka`njava
sa pet dana zatvora i proterivanjem iz Beograde u Svrljig, varo{icu u isto~
noj Srbiji severno od Ni{a u kojoj nikad nije bila niti nekoga tamo pozna
vala. Iz tog mesta nije se smela vratiti u Beograd staroj i bolesnoj majci i
usvojenici, u~enici osnovne {kole, pre isteka roka od {est meseci. Razlog
kazne: {to je besposli~ila sve do decembra 1948, iako je pre tog prvog za
poslenja podnela molbu za posao u 17 raznih preduze}a, ali je svuda bila
odbijena iz razloga {to joj je mu` osu|en na dugogodi{nju robiju.
Bilo je to za moju sirotu suprugu grom iz vedra neba, ne{to na {ta ni
u snu nije mogla pomisliti. Zato se ona àlila svim instancijama koje su po
zakonu imale pravo i du`nost de je uzmu u za{titu, pa ~ak i mar{alu Titu
koji je tada bio predsednik jugoslovenske vlade, i kona~no uspela da se ne
zakonito re{enje o kazni zatvorom i progonstvom iz Beograda poni{ti.
Ali i kad je spreman da svesno `rtvuje sebe za ne{to {to je za nje
ga vrednije od vlastitog ìvota, odbranu otad`bine, pobedu revolucije, na
primer, ~ovek ~ini sve, vr{e}i svesno svoju du`nost, da izbegne smrt ako
je to ikako mogu}e. A ako je to nemogu}e, on umire veruju}i u krajnju
pobedu svoje stvari, siguran da }e se ono za {ta se borio ostvariti, da se
dakle uzalud ne `rtvuje. U takvoj situaciji religiozan ~ovek je u preimu}
stvu nad ateistom. Za njega je smrt kapija kroz koju se prolazi iz ovog sve
ta na drugi gde }e se njegova `rtva priznati i nagraditi ako je u~injena za
veru ili s verom u pravednost Bo`ju. Ali on i tada strepi, jer religija, ma
kako proìmala ~ovekovu svest, nije u stanju da uvek obuzda silinu instik
ta samoodrànja.
Kao korelat tog mo}nog instinkta, strah od smrti je imanentan sva
kom ìvom bi}u. @ivot je za ~oveka najve}a vrednost uz gore izloèna od
stupanja kada se on svesno `rtvuje za odbranu izvesnog vrlo ograni~enog
broja vrednosti koje su za njega va`nije od vlastitog ìvota. A sud ga, po
213
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
pravilu, u bezmalo svim dru{tvima, li{ava ìvota kad se ogre{i o dobro ko
je dru{tvo smatra izuzetno va`nim.
Op{te je uverenje da je smrtna kazna teà od svake druge, jer ~ove
ka li{ava mogu}nosti postojanja, bri{e ga iz redova ìvih, pretvara ga u
stvar.
Da li je to uverenje ispravno, da li je smrtna kazna najve}e trplje
nje koje se ~oveku moè nametnuti? Na prvi pogled izgleda da jeste, ali
pri malo dubljem i svestranijem razmi{ljanju – nije. Jer ~ak i kad se smrt
na kazna izvr{ava na izuzetno svirep na~in, kao {to je, na primer, nabija
nje osu|enog na kolac, jezivost koju je Ivo Andri} majstorski opisao u ro
manu “Na Drini }uprija”, trpljenje, ma kako intenzivno bilo, vremenski
je ograni~eno, relativno kratko traje. îm smrt nastupi, trpljenja nestaje,
od mu~itelja smrt se pretvara u spasioca. Ljudi koji boluju od raka jedva
~ekaju kraj da ih oslobodi uàsne patnje. Ali to nije ljubav prema smrti,
ve} biranje manjeg zla.
Postoje, dakle, kazne teè od smrtne. Zar oduzeti ìvot detetu za
roditelje nije teà kazna od vlastite smrti? Zar te{ko osakatiti ~oveka, po
lomiti mu noge ili ruke, ili oslepiti ga nije ve}e zlo od smrtne kazne? Ma
da u sva tri slu~aja, kad bi bio pitan, mnogi bi ~ovek pre izabrao takvu
kaznu no smrt.
Smrt je ~oveku ponekad draà od ìvota zato {to mu je ìvot postao
nepodno{ljiv. ôvek se na|e u izuzetno te{koj situaciji u kojoj mu ìvot po
staje teret koji se ne da nositi, nepodno{ljiv do te mere da je samoubistvo
jedini izlaz. Neuspeh u ljubavi ili pad na ispitu za nervno labilne i ambicio
zne mlade osobe, bra~ne tragedije, ose}anje napu{tenosti od onih koji se
najvi{e vole i od kojih se najvi{e o~ekuje, srozavanje iz velikog bogatstva
u jo{ ve}u bedu, gubitak du{evne ravnoteè koji vodi u besmisao ìvota iz
raznih razloga, ili kad se otkrije kakvo prljavo delo koje je subjekat po~i
nio, pa ga zbog toga ~eka prezir sredine iz koje nema kud – neki su od vi
{e motiva za samoubistvo u mirno vreme. A u gra|anskim ratovima, kad
strasti prekomerno ovladaju ljudima, ~esto se pribegava samoubistvu pre
no da se padne u ruke protivniku, ne samo iz straha od poniènja ve} i
zbog mogu}eg varvarskog mu~enja pre pogubljenja.
Iz robija{nice u Sremskoj Mitrovici ostala su mi u nezaboravnom se
}anju samo dva samoubistva, prvo pukovnika Petra Simi}a i drugo brice
Milovana \ur|evi}a. Obadva su izvr{ena za vreme terora. Tim imenom
smo mi osu|enici, s punim pravom, krstili prvih pet meseci stroge izolacije
probranih politi~kih osu|enika i raspore|enih u }elije na drugom spratu
Paviljona samica. Ta izolacija nije bila posledica neke akcije tih osu|eni
ka niti su oni, s malim izuzetkom, bili voljni za ma kakav politi~ki rad na
robiji. Nju je nametnula te{ka situacija stvorena u zemlji sukobom Komu
214
nisti~ke partije Jugoslavije s Komunisti~kom partijom Sovjetskog Saveza
oko osnovnog problema, ko je stvarni gospodar na tlu Jugoslavije, Tito ili
Staljin. Zato je jugoslovensko rukovodstvo, u tom sukobu Davida sa Goli
jatom, zateglo uzde ne svim sektorima dru{tva, pa i po robija{nicama.
Da se shvati atmosfera u kojoj su Simi} i \ur|evi} izvr{ili samou
bistvo potrebno je izneti glavne ~injenice koje karakteri{u vreme terora.
Stroga izolacija po~ela je kod nas u Sremskoj Mitrovici 3. jula 1948, a za
vr{ena je 3. juna 1950. Teror je, pak, trajao od po~etka stroge izolacije pa
do po~etka decembra iste godine. Izolovani su podeljeni u dve grupe, po
jedina~no izolovani i grupno izolovani; prvi po jedan u }eliji, drugi po ~eti
ri u }eliji. Za razliku od pojedina~no izolovanih, ovi su zajedno izvo|eni
u jednu {etnju dnevno i redovno vo|eni na kupanje, {to je pojedina~no
izolovanim bilo uskra}eno za sve vreme terora.
I pojedina~no i skupno izolovani bili smo za vreme terora na reì
mu sistematskog izgladnjivanja. Pre izolacije mogli smo primati od ku}e
paket s hranom teàk do 14 kgr; za vreme terora taj paket nije smeo biti
ve}i od 5 kgr. Hrana s kazana bila je vi{e nego o~ajna. Kad sam jednom,
prilikom njegovog dolaska u moju }eliju, rekao M. Toromanu, zameniku
upravnika, da je humanije da nas pobiju no {to nas ovako more gla|u, on
mi je doslovno odgovorio: “Znamo mi da je ono {to primate s kazana vru
}a voda, ali i ti treba da zna{ da mi radimo po nare|enju odozgo i da ti ro
bija{ u zemlji diktature proleterijata.”
I pojedina~no i skupno izolovani bili smo za vreme terora li{eni
knjiga, novina, pisaljki, hartije za pisanje, i po vrh svega mese~ne posete
najbliìh srodnika.
Sve se to, naravno, izmenilo po~etkom decembra: paket s hranom
od ku}e pove}an je na 10 kg, dozvoljena je poseta najbliìh srodnika, sad
su i pojedina~no izolovani izvo|eni na “usamljeni~ku {etnju” i vo|eni na
kupanje; hrana s kazana vra}ena je na standard pre izolacije; davane su
nam knjige, ali ne po na{em izboru, kao i pisaljke i hartija za pisanje, ali
novine nismo primali sve do kraja izolacije.
Sukob sa Staljinom bio je razlog kako za uvo|enje terora u robija
{nici 3. jula 1948, tako i za njegovo ukidanje po~etkom decembra iste godi
ne. Svi poku{aji jugoslovenskih komunista da razuvere, ubede i umilostive
Staljina nisu uspeli. Na zamerke Beogradu da se Partija utopila u narodni
front i da ne igra vode}u ulogu, odgovoreno je odràvanjem petog kongresa
Partije i njegovim lenjinisti~kim odlukama; na tvr|enje da se ni{te ne pred
uzima za transformaciju sela gde kulaci vr{ljaju, odgovoreno je prisilnom
kolektivizacijom koja }e, posle nekoliko godina biti ukinuta; na zamerku
Moskve da po gradovima buròazija diè glavu, odgovoreno je nacionali
zacijom sitne industrije i sitne trgovine, a po robija{nicama terorom.
215
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
U strogu izolaciju strpani su ne samo istaknuti aktivni neprijatelji
iz doba okupacije ve} i predstavnici visoke buròazije. Tako su se u na{oj
robija{nici me|u skupno i strogo izolovanim na{li magnati jugoslovenske
tekstilne industrije: tri brata Teokarovi}a (Vlada, Laza i Slavko) i Vlada
Ili}, koji je pre rata bio predsednik Industrijske komore i jedno vreme
predsednik grada Beograda. Na petom kongresu Komunisti~ke partije Ju
goslavije, Milovan \ilas, koji }e se docnije proslaviti kao neprijatelj mark
sizmalenjinizma, zavr{io je svoj referat pokli~em: “@iveo veliki Staljin!”
No sve to nije moglo zadovoljiti “vo|u naprednog ~ove~anstva”. Ostao
je on tvrdoglavo pri svome. U krajnjoj liniji njemu su trebale ni{ta manje
nego glave nekoliko najistaknutijih jugoslovenskih komunisti~kih ruko
vodilaca s Titom na ~elu, koji su se, izme|u ostalog, bili drznuli da svojoj
revoluciji, izvedenoj u toku neprijateljske okupacije, pripi{u izuzetan zna
~aj za sve oslobodila~ke pokrete u svetu. Tako se kona~no kristalna vaza
nade i o~ekivanja s jugoslovenske strane razbila u parampar~i}e, pa su
potegnuti te{ki ma~evi protiv propagande. U tako stvorenoj situaciji nije
vi{e bilo razloga za teror u na{oj i drugim robija{nicama, ali je stroga izo
lacija ostala kod nas sve do 3. juna 1950.
S vremena na vreme dovo|eni su u na{ paviljon predstavnici dru
{tvenih organizacija, valjda iz Vojvodine i uè Srbije, da svojim o~ima vi
de u kakvim uslovima izdràvaju kaznu istaknuti neprijatelji iz doba oku
pacije i vrhovi svrgnute buròazije, pa da posle o tome na {iroko i duga~
ko pri~aju, svaki u svojoj sredini, i tako demantuju zahuktalu propagandu
svih komunisti~kih partija sveta, prema kojoj se u Jugoslaviji vra}a kapi
talisti~ki poredak.
Od istaknutih ~etni~kih rukovodilaca na{li su se me|u skupno izo
lovanim dr Stevan Moljevi}, predsednik Izvr{nog odbora CNK i ~lanovi
istog, \ura Vilovi} i dr Aleksandar Popovi}. U njihovoj grupi bio je i ~et
ni~ki pukovnik Slavoljub Vranje{evi} i dr Laza Markovi}, prvak Narodne
radikalne stranke i vi{e puta ministar.
Me|u pojedina~no izolovanim bili su iz ~etni~kog politi~kog ruko
vodstva samo dr \ura \urovi}, generalni sekretar CNK i Vojin Andri},
~lan CNK i {ef za propagandu u VK po njenom povla~enju iz Srbije u Bo
snu, a od ne~etnika dr Dragoljub Jovanovi}, vo|a Srpske selja~ke stran
ke, osnovane pred rat od levog krila Saveza zemljoradnika kojem je bio
na ~elu dr Milan Gavrilovi}.
Dr Jovanovi} je okupaciju proveo u svojoj ku}i u Beogradu skriva
ju}i se, po potrebi, u dobro kamufliranom bunkeru, a na dan oslobo|enja
glavnog grada pojavio se s dugom bradom. Simpatizer “nove” Rusije i
komunista u na{oj zemlji, on je pobedu revolucije pozdravio iz sveg srca,
postao ~lan privremene Narodne skup{tine i sekretar Narodnog fronta.
Me|utim, ro|en opozicionar kakav je bio, a po nekim indikacijama i na
216
mig Sovjetske ambasade, gde je rado bio vi|en pre rata po uspostavljanju
diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom 1939. godine, on je po~eo da
kontrira novom reìmu i van Narodne skup{tine i na njenim sednicama,
{to ga je odvelo pred sud koji ga je poslao na devetogodi{nju robiju. Po
jedina~no izolovan, on je proveo sam u }eliji, koliko se se}am, ne{to oko
pet{est meseci.
Usamljenje je, nema sumnje, vrlo ta{ka kazna. Nju je Anatol Frans
smatrao jednom od najne~ove~nijih kazni koju su izmislili kineski tirani.
Biti sam i danju i no}u, nemati s kim izmenjati bar nekoliko re~i, niti imati
{ta za ~itanje, niti sredstvo za pisanje, niti se ~im bilo drugim mo}i zabaviti,
ve~ito sam i uz to pod terorom, neizvesnosti i zlokobnih slutnji zaista nije
lako, ne zna se za koga je nepodno{ljivije, da li za intelektualca ili ~oveka
nièg ili skoro nikakvog obrazovanja.
Za mene, me|utim, ta potpuna izolovanost nije predstavljala nere
{iv problem. Brzo sam se dosetio kako da se borim protiv usamljenosti.
Bio je to ~itav mali program kojim sam ispunjavao svako pre podne, a po
nekad i popodne sve dok me izgladnjivanje i krvarenje hemoroida nisu
vezali za slamaricu i preko no}i i preko dana.
Sva jutra, sva podneva, sve ve~eri bili su za sve izolovane potpuno
isti. Dan po~inje izno{enjem kibla. To je bila jedina prilika kad su se vrata
otvarala po utvr|enom programu, pa je pojedina~no izolovani osu|enik
imao priliku da baci pogled levodesno i na betonsko polje u prizemlju.
Osim klju~ara, kako sam mnogo docnije saznao, mogao se videti u prize
mlju samo poneki zaposleni redar, jer su vrata i u prizemlju i na prvom
spratu svih }elija bila zaklju~ana za vreme izno{enja kibli strogo izolova
nih. Kaèm, mnogo docnije, zato {to sam jedino ja bio li{en te privilegije:
za sve vreme terora moju kiblu iznosio je redar, praznio je u klozetu, prao
i vra}ao je u moju }eliju. Doru~ak, ru~ak i ve~era primani su kroz {uber
na vratima, i radoznali, od upravnika preko klju~ara do redara, mogli su,
kad im se prohte, posmatrati su`nja kroz bu{u.
Program moje zabave, upravo ubijanja beskona~no “praznog” vre
mena, po~injao je posle moje jutarnje molitve, ali ne po nekom utvr|enom
redu. Obavezno sam svakog jutra vodio dug glasan razgovor s mojom dra
gom suprugom Anom na njenoj zami{ljenoj poseti. Svakodnevno sam pe
vao jednu crkvenu pesmu koju sam za vreme osnovnog {kolovanja pevao
u krstonosima. Tim imenom zvala se kod nas litija sastavljena od sve{te
nika, povorke |aka, krsta i crkvenih barjaka, koja o seoskoj slavi, uvek
u drugoj polovini prole}a, obilazi sve zaseoke i svra}a u dvori{ta znatnog
broja doma}ina, gde se obavlja obred kod “molitve”. Tim imenom na{i
seljaci zovu vo}no drvo, obi~no jabuku, u koru kojeg sve{tenik urezuje
krst kraj onih iz pro{lih godina. Ovaj obi~aj no{enja litije ukinut je posle
revolucije.
217
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
Naravno, niko od nas |aka nije razumevao re~i pomenute pesme
na staroslovenskom, obrednom jeziku svih crkava pravoslavnih Slovena.
Meni su se njene re~i toliko urezale u svest da ih i sad, pred kraj ìvota, po
nekad pevu{im vra}aju}i se u mislima u ta daleka vremena. U mojoj }eliji
pak pevao sam je tako glasno de se ~ula i na spratu ispod nas.
Od slede}ih ta~aka moje “razonode” vredi pomenuti recitovanje pe
sama, govore zami{ljenom skupu, duge razgovore s bliskim prijateljem,
prepirke s nekim koji se ne slaè s mojim mi{ljenjem, sva|anje s neprija
teljem, grdnja zami{ljenog bezobraznika itd. itd.
Naravno upravnik je bio podrobno obave{ten o mom pona{anju
u }eliji. Mnogo docnije saznao sam da je dvatri puta nedeljno dolazio u
prepodnevnim ~asovima da kroz bu{u posmatra pojedina~no izolovane.
Re~eno mi je da se pred mojom }elijom dosta zadràvao i ponekad vrteo
glavom: i on i klju~ari dugo su verovali da sam zaista po{izio.
Kad su me iscrpljenost od izrazito deficitarne hrane i velikog krva
renje hemoroida (tri puta su mi operisani za vreme robijanja) privezali za
postelju na betonu sa koje sam se te{ko dizao, prestala je moja uobi~aje
na prepodnevna “razonoda”. Ali se sad javila nova – poseta buba mare,
o ~emu }e biti re~i na odgovaraju}em mestu ovog izlaganja.
Osim hrane, nema drugog leka protiv gladi. Glad sam ose}ao sve
vreme dok sam bio budan. A kad no}u spavam, ja sanjam samo bogate
ve~ere, ru~kove, bankete. Bio sam o~ajan posle svakog bu|enja poku{ava
ju}i da opet zaspim i na|em se u dru{tvu kao nekad za bogatom trpezom.
Moj slu~aj je bio posebno teàk i karakteristi~an za reìm terora. Po nje
govom uvo|enju upravnik me je kaznio sa mesec dana bez paketa {to sam
pre izolacije, za vreme jedne “mrtve {etnje”, ne{to nekom rekao, ~ega se
kad mi je kazna spu{tena, nisam mogao setiti. Tako sam u avgustu ostao
bez paketa s hranom. Ali to nije bilo sve: septembarski paket nije mi uru
~en odmah po prispe}u, na po~etku meseca, ve} na njegovom kraju. Pro
veo sam, dakle, dva meseca na “vru}oj vodi”, kako re~e Toroman, i 200
grama kukuruznog hleba dnevno. Da nevolja bude ve}a patio sam, kako
sam ve} pomenuo, od preteranog krvarenja hemoroida. Ve} u oktobru
bio sam toliko iznemogao da sam se s krajnjim naporom dizao sa slamari
ce da bih nekako dogegao do vrata da kroz {uber primim ono {to se zva
lo hrana. Pored velike iznemoglosti patio sam i od te{ke sr~ane aritmije,
koja mi se ~inila daleko opasnija no {to je stvarno bila. Najzad su doveli
lekara robija{a dr Lanjija. Njemu je odmah bilo jasno u ~emu je stvar: pre
pisao mi je bolni~ku hranu.
Nikad ne}u zaboraviti kako je veliko divljenje izazvalo kod mene
par~e ukusnog crnog hleba, {olja mleka i ukusno jelo {to u bolnici robi
ja{nice sleduje obolelim osu|enicima. Posle prvog obroka ose}ao sam se
bolje; posle petog dana mogao sam bez velikih te{ko}a da ustanem sa sla
218
marice i malo {etam po }eliji. Srce je i dalje bilo nemirno, ali to sam sad
lak{e podnosio. [estog dana pojavio se u mojoj samici upravnikov pove
renik Peri}, predratni berberin, i kad me je zatekao na nogama i dobro
osmotrio, iznena|enje se pojavilo ne njegovom licu.– Pa ti si se bre ugojio
– rekao je ironi~no i povukao se.
Tog istog dana ukinuto mi je bolni~ko sledovanje na osnovu nalaza
ne lekara, ve} tog predratnog brice, koji je eto imao vlast da postavlja di
jagnozu i odre|uje terapiju. Sre}om teroru se bliìo kraj.
Nikad i kad mi je bilo najteè za vreme terora, kad mi se ~inilo da
}u umreti od gladi i krvarenja hemoroida, nije mi dolazila na pamet misao
da patnje prekratim samoubistvom. êsto sam se pitao {ta je to pukovnika
Simi}a, ~oveka prekaljenog u ratovima (1912–1918) odlu~ilo na samoubi
stvo. Na robiji je bio vrlo povu~en i ni malo radoznao da pravi poznanstva,
jo{ manje prijateljstva. Na slobodnim {etnjama video se u dru{tvu dvojice
trojice njemu valjda bliìh sapatnika. Sticao sam utisak posmatraju}i ga
na tim {etnjama, da je uàsno patio od nepravde koju mu je pri~inila nova
vlast, iako se protiv nje stvarno nije borio. Ta~no je da je negde pred kraj
leta 1944. pristupio ~etnicima ne shvativ{i da su tom pokretu ve} bili izbro
jani dani. Do{ao je u vrhovnu komandu, sa njom pre{ao u Bosnu, ali nije
imao ni jednu jedinicu pod svojom komandom, dakle nije se tukao s par
tizanima, ali je ipak dobio, koliko se se}am deset godina robije. I sad kad
je uveden teror, njega stavljaju u onu teù grupu izolovanih: zatvaraju ga
samog u }eliju i stavljaju na reìm izgladnjivanja bez ikakvog sredstva za
razonodu kojim bi mogao da ispuni beskona~no dugo “prazno vreme”.
A da li je i to sve? Da se ne sprema ne{to teè, jo{ svirepije? Iz jed
ne podzemne }elije sa severne strane, kao i njegova, dopiralo je i danju i
no}u povremeno urlikanje nekog poludelog osu|enika. Sa prvog sprata,
valjda iz prve ili druge }elije, stizao je poneki put, posle pove~erja, jeziv vri
sak kao da ~oveku klje{tima kidaju meso ili ga pritiskaju vrelim gvo`|em.
Po okon~anju stroge izolacije saznali smo da je tamo vo|ena istraga protiv
nekih informbirovaca. A mo`da su ti vrisci bili iscenirani za kidanje ìva
ca osu|enika na reìmu terora. Bilo jedno ili drugo, ono je moralo vr{iti
jak uticaj na ~oveka istro{enih nerava.
Mene je od pukovnika Simi}a delila samo jedna }elija. Kako je moja
}elija bila preko puta klozeta, bio sam u mogu}nosti da ga kroz uski otvor
iznad zatvorenog {ubera na mojim vratima kroz koji sam primao hranu,
posmatram kad se vra}a iz klozeta gde je ispraznio i oprao kiblu. Lice mu
je uvek bilo smrknuto. Jednom sam mu doviknuo “hrabro pukovni~e”. Ni
je ni{ta odgovorio. Tako smrknut je bio i sudbonosnog 20. jula, sedamna
estog dana posle uvo|enja terora. Vrativ{i se iz klozeta tresnuo je kiblu o
betonski pod svoje }elije. Pomislih da time iskaljuje ono {to mu pritiskuje
du{u. Potom odjeknu njegov prodorni glas: “Ja sam nevin” i ~u se tup udar
219
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
o betonski pod u prizemlju. Iskoristiv{i udaljenost ~uvara koji se nalazio
na ulazu u na{ sprat, Simi} je sa tri re~i iskalio svoj iskonski bes na neprav
du koja mu je u~injena i bacio se preko ograde u sigurnu smrt.
Stari Jelini opravdali su ustanovu ropstva ~ovekovom slobodom da
se ubije ako ne èli da bude rob. Sli~na logika, ja verujem, opredelila je i
sirotog Simi}a da u~ini kraj svom ìvotu. Za{to podnositi robiju na prav
di Boga, trpeti usamljenje i gladovanje, opet na pravdi Boga, i ko zna {ta
jo{ gore, svirepije do~ekati i trpeti?! Zar nije bolje u~initi svemu kraj? Da
se klju~ar, kako mu je bila du`nost, nalazio na sredini reda }elija sa poje
dina~no izolovanim, Simi}, verovatno, ne bi tog dana priveo u delo svoju
odluku, ali bi sigurno docnije iskoristio prvu priliku da sprovede u delo
ono {to je bio naumio.
Milovana \ur|evi}a, bricu, koji se tako|e ubio za vreme terora, ni
kad ne bi primorala na taj o~ajni~ki poduhvat, ni glad, ni samo}a, ni bo
lest makar koliko trajao reìm terora. Da digne ruku na sebe, da voljno
okon~a svoje dane moralo ga je prisiliti ne{to {to nije mogao podneti ni
fizi~ki ni du{evno. Pre smrt, no to trpljenje iz dana u dan, iz no}i u no},
do kraja ìvota.
Njegova nesre}a je bila poznanstvo sa mnom i njegovo hvalisanje
kako sam mu ja veliki prijatelj i da je on gotov da sve u~ini {to bih ja zatra
ìo od njega. U stvari nas dvojica smo bili slu~ajni poznanici. Pre uvo|e
nja terora on je s prvog sprata dolazio da nas brije. Tako smo se upoznali
i imali priliku da dugo razgovaramo dok je on brijao moja tri sapatnika
u }eliji. Posle prvog susreta on je koristio svaku priliku da skokne na na{
sprat i svrati u moju }eliju na razgovor. Dvetri nedelje pre uvo|enja tero
ra poslat je s jednom grupom osu|enika na rad u Bosni. Na po~etku istra
ge koja je povedena protiv mene vra}en je u robija{nicu da posluì kao
krunski svedok. Evo za kakvu rabotu.
Na dan 3. jula 1948. kada je po~eo teror uvo|enjem stroge izolaci
je, upravnik robija{nice Du{an Milenovi} do{ao je u moju }eliju i saop{tio
mi da su otkrivene moje veze sa svim paviljonima robija{nice i prikupljeni
dokazi da sam savetovao, preporu~ivao, pa i nare|ivao osu|enicima koji
su imali poverenja u mene da na radnim mestima vr{e sve vrste sabotaè:
lomljenje alata, kvarenje ma{ina, presecanje transmisionih kaj{a, pa ~ak
i lomljenje igala u {iva}oj radionici. Na moje pitanje da li je on svestan
{ta govori, zar misli da sam ja tolika budala da se na robiji bavim sabota
àma, odgovorio mi je mirnim tonom da }e istraga pokazati ko je u pra
vu, on ili ja.
Istragu je vodio na~elnik Ministarstva unutra{njih poslova Srbije Bo
jovi} neposredno i posredstvom zamenika upravnika M. Toromana. Da bi
se stimulisali osu|enici da pristanu na “saradnju”, trojica od njih pu{teni
220
su na uslovni otpust sa obrazloènjem za robija{e da su u istrazi protiv \u
rovi}a kazali sve {to su znali, pa da }e se na isti na~in postupiti i sa drugi
ma koji budu “iskreni”. Me|u tom trojicom povr{no sam poznavao samo
u~itelja Jak{i}a, zvanog Batu. Mamac je nema sumnje bio vrlo privla~an.
Njega je Toroman koristio {to je bolje znao i umeo. U kontaktima sa osu
|enicima u svojoj kancelariji, po radionicama i u krugu robija{nice redov
no je ponavljao: “\urovi} je sa prvog su|enja izneo ìvu glavu, ali ga ovog
puta niko ne moè spasti”.
Kako je bezdu{no postupao sa bri`ljivo probranim “svedocima” od
kojih se o~ekivala “iskrenost;” saznao sam tek posle ukidanja stroge izola
cije. Od svih su najgore pro{li Rade Bojovi}, ~etni~ki rukovodilac iz okoli
ne â~ka, koji je za vreme istrage poludeo i siroti brica \ur|evi} koji se,
kako sam ve} konstatovao, hvalio da je gotov da ispuni svaku moju èlju.
Naravno ja pojma nisam imao da je on vra}en iz Bosne sve dok mi redar
jednog dana nije doneo pozdrav od njega i obavestio me “u najve}oj tajno
sti” da je i on pojedina~no izolovan i da ga ~esto vode na saslu{anje, ~ak
i no}u. Nekoliko dana docnije, opet “u najve}oj tajnosti” doneo mi je po
zdrav od brice s pitanjem: “{ta da radi, i da li da kaè istinu o svemu {to
zna?” Ovo pitanje bilo mi je dovoljan dokaz o ozbiljnosti moje situacije
i gluposti upravnikovog zamenika. Pozdravio sam bricu po tom redaru i
preporu~io da slobodno kaè sve {to zna.
To je bilo sve. Nekoliko nedelja docnije saznao sam od drugog re
dara da je brica na|en jednog jutra obe{en o radijator.
Ne verujem da ga je na taj korak primorala tortura, pre sam sklon
pretpostavci da je on u trenutku du{evne slabosti potpisao zapisnik, koji
je spremio Toroman, u nadi da od sve te zavrzlame oko izmi{ljene sabo
taè ne}e ni{ta ispasti. Ali kad ga je docnije Toroman po~eo da uve`bava
kako da odgovara na pitanja koje }e mu sud postavljati, puklo mu je pred
o~ima kako je uàsnu gre{ku napravio. Bio je on vrlo osetljiv i vrlo pono
san ~ovek kome je stalo da sredina u kojoj ìvi dobro misli o njemu, da ga
uvaàva i da “ljudi od vrednosti”, kako je govorio, imaju poverenje u njega.
Verovatno pri razmi{ljanju o sebi pred sudom i punom sudnicom radozna
laca i posmatraju}i mene na optuèni~koj klupi, njemu se na du{u navalio
uàsno golem teret koji, onakav kakav je brica bio, nije mogao podneti.
U~inilo mu se da je jedini izlaz bekstvo iz ìvota. Zato je od iscepane ko{u
lje napravio om~u, namaknuo je sebi na vrat i obesio se o radijator.
êsto razmi{ljam o bricinoj tragediji i mojoj li~noj sre}i {to je kona~
no pukla tikva u odnosima izme|u na{ih i sovjetskih komunista. Da toga
nije bilo, a u duhu op{teg prilago|avanja Staljinovim zahtevima, o ~emu
je ranije bilo re~i, ja bih sigurno bio izveden pred sud i vrlo verovatno osu
|en na smrt za opomenu ~itavoj reakciji “koja se jo{ ne~em nada”, osu|en
za delo kojeg nije bilo i kojeg se nijedan normalan ~ovek ne bi latio na
221
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
robiji. Ali to ne zna~i da se presuda ne bi zasnivala na dokazima svedoka
koji su tobo` po mojim uputstvima vr{ili sabotaù.
Da je istraga protiv mene obustavljena saop{tio mi je na~elnik Bo
jovi} tek u maju 1949. Naravno meni je to bilo jasno jo{ u proteklom de
cembru kad je ukinut reìm terora.
Kad god razmi{ljam o robiji, ~ini mi se da ~ujem one tri opro{tajne
re~i pukovnika Petra Simi}a i da pred svojim o~ima gledam u otvoreno,
prijem~ivo i veselo lice brice Milovana \ur|evi}a.
Za razumevanje psihoze u kojoj se ìvelo u onim prvim godinama
po oslobo|enju kad se revolucija stabilizovala na vlasti, a naro~ito za vre
me sukoba sa Staljinom sluè}i se svim pogodnim sredstvima, nije bez in
teresa i ovaj detalj.
Zamenik upravnika M. Toroman ro|en je u istom selu u kom i ja.
Na{e porodice bile su vrlo bliske. On je bio u~itelj u istom srezu u kojem
je i ro|en. Kad smo se pre rata sretali u â~ku, bio je sre}an da sa mnom
porazgovara i da taj susret drugima padne u o~i. Te odnose ispreturao je
rat. On je bio negde u Nema~koj kao ratni zarobljenik, a u zemlji je po~eo
krvavi otpor okupatoru koji se na àlost pretvorio u bratoubila~ki rat oko
toga ko }e vladati Jugoslavijom po slomu fa{izma, komunisti ili protivnici
komunizma. U tom haosu jo{ pre mog odlaska na teren i u ilegalnost, ~et
nici su ubili Toromanu ro|enu sestru i o~evu majku.
Moè se zamisliti s kakvim je ose}anjima taj ~ovek do{ao u mitrova~
ku robija{nicu da obavlja funkciju zamenika upravnika. Njegovo raspolo
ènje prema piscu ovih redova i atmosfera u kojoj je obavljao poverene
poslove jasno se vidi jo{ iz ovog podatka.
Pred kraj izolacije, negde krajem oktobra ili po~etkom novembra
1948. Toroman je banuo u stan moje ta{te u Beogradu u kome je stanova
la i moja supruga Ana, po{to je na{ stan sa celokupnim name{tajem bio
oduzet ~im je Beograd oslobo|en.
Toroman je objasnio mojoj zaprepa{}enoj supruzi da dolazi kao pri
jatelj, da zna njenu situaciju i koliko bi ona èlela da se vidi s muèm s ko
jim se nije sastajala od maja meseca. Moè mu napisati {to god èli, da mu
javi ili da ga pita, a on }e mu to pismo neotvoreno predati. U to ne treba
ni malo da sumnja. A ako èli da ga vidi i to se moè udesiti, samo treba
da kaè kog }e dana do}i. On }e joj dovesti muà u jedan privatan stan,
preko puta robija{nice, i tu, u sobi tog stana, mogu zajedno ostati ~itava
dva sata bez ikakvog uznemirenja.
Kad je ovo ~ula i shvatila, mojoj supruzi je puklo pre o~ima s ka
kvom joj je prijateljskom namerom do{ao zamenik upravnika robija{nice.
Lepo mu je zahvalila i tek tad joj je bilo suvi{e jasno u kakvoj se opasnoj
situaciji nalazi njen mu`. Bila je to lepo smi{ljena klopka, ali sa glupom
222
pretpostavkom da se u nju moèmo uhvatiti nas dvoje, moja supruga i ja,
obadvoje normalna ljudska bi}a.
Da li je Toroman radio na svoju ruku ili po instrukcijama pretposta
vljenih u Beogradu? Sklon sam da verujem da je to bila njegova zamisao
koju bi predloìo nadle`nim tek kad dobije pristanak moje supruge Ane
da se sastane sa mnom u nekom privatnom stanu van robija{nice.
[ta je smrt saznao sam vrlo rano. Imao sam jedva ~etiri ili pet godi
na, ali se toga jo{ uvek ìvo se}am. To je i moje najranije se}anje. Iz sna
me probudila mese~ina koja je tajanstvenim bledilom ispunjavala moju
sobu. Setih se, ne znam kako i za{to, da je na{a kom{ika baba Mitra, koja
je ~esto dolazila kod nas, umrla i ju~e sahranjena. Video sam pogrebnu
povorku koja je prolazila pored na{eg vo}njaka i slu{ao naricanje èna. Iz
razgovora na{ih uku}ana doku~io sam da su babu Mitru zakopali u zemlju
i de se vi{e nikad ne}e pojaviti. Pobudio sam majku sa kojom sam spavao
u istom krevetu i zapitao je za{to je umrla baba Mitra?
“Zato sine”, rekla mi je sanjiva majka, “{to je bila vrlo stara.”
“A ho}e{ li i ti umreti, Nato (majku sam zvao po imenu kako ju je
zvao otac, a oca êdo, kako ga je zvala majka)?”
“Pa moram, svi moraju umreti, a ja }u umreti kad budem mnogo,
mnogo matora, a ti bude{ veliki ~ovek, imade{ sinove i unuke, i belu ko
su kao tvoj deda. Ne misli na to, ti si jo{ uvek mali. Spavaj blago mami,
spavaj!”
Saznav{i da }e mi majka umreti i da }u i ja umreti, da }e svi umre
ti, briznuo sam u o~ajni~ki pla~, upravo u glasno ridanje da sam probudio
oca koji je spavao u dru gom delu sobe.
Sa samom smr}u suo~io sam se ne mnogo docnije, kada sam bio u
tre}em razredu osnovne {kole. Po{to je rodila nas ~etvoro, moja sirota
majka umrla je u najlep{im godinama, pre svoje tridesete. Nije htela vi{e
dece. Ostav{i po peti put u drugom stanju, upotrebila je neko nadrilekar
sko sredstvo, dobila sepsu i umrla u ~a~anskoj bolnici. Nikad je ne mogu
zaboraviti u kov~egu na stolu u duga~koj trpezariji na{eg “Konaka”, kako
smo zvali na{u veliku odàkliju, najve}u u nekoliko okolnih sela. Na nje
nom bledom licu, mirnom i nepomi~nom, kakvo pre ni kod koga nisam
video, ni{ta nisam mogao razabrati. To bledilo, ta nepomi~nost, te ~vrsto
sklopljene o~i, ta neizmerna mirno}a silno su me upla{ili. Reko{e mi da
treba da je celivam u ~elo. Ja sam prvo stavio vrh kaìprsta na njen obraz
i kad sam osetio onu hladno}u – bio je uz to jo{ i januar – i nepomi~nost
koè, upla{io sam se i ridaju}i pobegao ne poljubiv{i to najdraè stvorenje,
sada mrtvo, nepomi~no, spremno za ukop kao i baba Mitra.
Kad god bih se posle tog doìvljaja razboleo, pla{io sam se da me
smrt iznenade ne ugrabi kao moju sirotu majku. U toku Prvog svetskog
223
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
rata, kad sam se kao de~ak od 15 godina povla~io s na{om vojskom preko
Novog Pazara sve do blizu Kosovske Mitrovice, kao i u toku Drugog svet
skog rata, u ~etnicima, vi{e puta sam bio u opasnosti da izgubim ìvot, ali
nikad nisam bio toliko pomiren sa smr}u kao prilikom izricanja presude
na mom prvom su|enju, 1945. godine.
Nalazio sam se na ~elu liste od 25 optuènih za dela izvr{ena u to
ku rata i odmah po oslobo|enju. Me|u nama bilo ih je koji su sa izvesno
{}u o~ekivali smrtnu kaznu. Iako mi tu`ba nije na teret stavljala ubistvo,
isle|ivanje, su|enje ili zlostavljanje partizana, uni{tavanje tu|e imovine
ili {urovanje sa okupatorom, dakle ni{ta {to bi me prema Uredbi o kazna
ma, po kojoj nam je su|eno, stavljalo u red ratnih zlo~inaca, bilo je op{te
uverenje i me|u optuènima i u javnosti da mi je smrtna kazna neizbe`na.
Na pitanje Penezi}aKrcuna, {efa OZNE za Srbiju, pre no {to }u biti spro
veden u sudski zatvor, kakvu kaznu o~ekujem, rekao sam mu:
“Ako se sud bude drào ~injenica osudi}e me na oko desetak godina
robije, ali ako politi~ka potreba bude zahtevala da se uspostavi neka ravno
teà izme|u Zagreba i Beograda u ka`njavanju neprijatelja, sud mi moè
uzeti glavu obzirom na okolnosti da su u Zagrebu izre~ene brojne smrtne
presude usta{kim glave{inama, a vi od ~etnika jo{ niste uhvatili Draù niti
nekog od njegovih visokih vojnih saradnika (jo{ nisam znao s kim }u biti
su|en), niti pak generala Nedi}a, mada Nedi}, a pogotovu Draà, ne mo
gu biti svrstani u isti red sa Paveli}em i njegovim glave{inama.”
“A zar vi ne mislite da vas politi~ka funkcija u tom va{em Ravno
gorskom pokretu ne kandiduje za ve}u i najve}u kaznu?” zapita Krcun
zloslutno.
Bilo je, dakle, dovoljno razloga da verujem da sve govori protiv me
ne, da su {anse da spasem glavu minimalne, pogotovo {to se nalazim na
~elu liste tako velikog broja optuènih. U to vreme razbuktalih osvetni~
kih strasti bilo je zaista te{ko zamisliti da smrt moè mimoi}i prvooptuè
nog s tako duga~ke liste na kojoj se nalazi izvestan broj ~etni~kih vojnih
rukovodilaca koji se ne mogu spasti smrtne kazne.
O~ekuju}i najgore molio sam se Bogu da kur{um do~ekam pribran,
svestan da sam rade}i u pokretu mislio, radio i planirao najbolje {to sam
mogao i umeo za dobro naroda i zemlje u celini. Sud je imao u rukama
tekst “Ciljevi ravnogorskog pokreta”, pa mu nije bilo te{ko da shvati ka
kvom politi~kom ~oveku sudi.
Presuda nam je saop{tena 9. avgusta 1945. u krcatom amfiteatru
Pravnog fakulteta. Publika u dvorani do~ekala nas je mirno. Ni traga od
onog prizora kad sam se u toj istoj i tako prepunoj dvorani prvi put poja
vio na ~elu optuènih. Sa galerije je tada odjeknuo piskav i prodoran èn
ski glas: “Smrt \uri \urovi}u!” Ve}i deo publike prihvatio je u horu taj
osvetni~ki apel i dugo skandirao: “Ve{ala – smrt, ve{ala – smrt!” Zastao
224
sam nekoliko sekundi i posmatrao prepunu dvoranu radoznalih i mnogo
njih osvetni~ki na{timovanih, pa sam onda krenuo i seo na odre|eno mi
mesto, ispunjen neizmernom mr`njom prema toj rulji koje me je podseti
la na veliku francusku revoluciju kad je gomila sa uìvanjem i bu~nim odo
bravanjem pratila odsecanje glave na pariskom trgu Grev.
Za razliku od nimalo ravnodu{ne publike, ~lanovi suda su mi se u~i
nili dostojanstveniji i sve~aniji no prethodnih dana. înilo mi se da su pre
vi{e svesni ne samo da dele pravdu revolucije, ve} da su njena isturena ru
ka koja se svirepo obra~unava sa poraènim protivnicima svih boja, svrsta
nih pod jedinstven pojam neprijatelji. Da slika bude potpuna i za javnost
dovoljno ubedljiva, u na{u grupu bio je uba~en nema~ki vojnik, ina~e na{
[vaba, Anton [varc, iz Vr{ca, koji je do rata, ako se dobro se}am, imao
neku zanatsku radnju u Zaje~aru.
Pukovnik \or|evi}, predsednik suda za oficire, s nao~arima bez okvi
ra, kroz koje blistaju dva plava prodorna oka, prelazi pogledom preko pu
blike, pa onda preko nas na optuèni~koj klupi pre no {to }e opomenuti
sve prisutne u sali i na galeriji da zahteva pun mir za vreme izricanja pre
sude i zapreti da }e svakog ko ma {ta glasno rekne izbaciti napolje. Ona
ko izbrijan i dostojanstven, izrazito bled u licu, kojem nao~ari bez okvira
daju posebnu karakteristiku, li~io mi je na velikodostojnika rimske crkve
mada u oficirskoj uniformi, koji }e eto sad kao nekad u postupku inkvizici
je, izre}i presudu okrivljenim jereticima. Sudije s leve i desne strane pred
sednika bili su tako|e dostojanstveni i va`ni. Svi su oni znali da }e presu
da biti burno pozdravljena poklicima “ìveo narodni sud!” A znali su isto
tako da njihov rad prati cela zemlja i predstavnici {tampe savezni~kih dr
àva. Pretres je, ina~e, od po~etka do kraja, preno{en preko radija, pa je
i po domovima i na trgovima svet mogao de prati tok su|enja. Jedna uni
formisana osoba u sudskoj dvorani bila je zaduèna da na znak predsedni
ka isklju~i prenos pritiskom na prekida~ na ìci, kako do u{iju radoznale
publike van sudnice ne bi do{lo ono {to nije za {iru javnost.
êsto sam u toku ìvota razmi{ljao o re~ima koje je Isus izrekao s kr
sta svojim dèlatima: “Oprosti im, Gospode, jer ne znaju {ta rade.” Uvek
sam verovao da je tako ne{to bilo mogu}e samo Njemu, Isusu, svesnom
svoje misije i sudbine sveta i ljudskog roda. Me|utim ja sam se za sve vre
me izricanja presude nalazio u istom raspoloènju, bio sam ispunjen ose}a
njem sveobuhvatnog pra{tanja ovim sudijama koji su vrlo dobro znali {ta
rade, za razliku od jerusalimske rulje koje je urlala “Raspni ga, raspni”,
Pilata koji je tom zahtevu udovoljio nasuprot vlastitom uverenju, i dèla
tima koji su izre~enu presudu izvr{ili – pra{tao sam ne samo sudijama ne
go i novoj revolucionarnoj vlasti i sutra{njim izvr{iocima smrtne kazne,
dakle mojim dèlatima, ni prema kome nisam ose}ao apsolutno ni malo
mr`nje, zavisti, prezira, osvete. Oprostio sam i onoj nepoznatoj èni, {to
225
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
je kad sam prvog dana ulazio u dvoranu, vrisnula sa galerije: “Smrt \uri
\urovi}u!”, oprostio sam i onoj rulji koja je skandirala: “Ve{ala – smrt!
Ve{ala – smrt.” Mo`da je tako ose}anje svojstveno ponekim ljudima kad
shvate da se nalaze sa one strane linije koja deli ìvot od smrti, kad su, re
kao bih, doìveli kraj pre no {to se do njega stiglo.
To nikako ne zna~i da sam bio ravnodu{an prema smrti. @ivelo mi
se vi{e no ikad, ~inilo mi se. Instinkt samoodrànja dejstvovao je punom
snagom. Svaka }elija u mom mozgu treperila je od kako je predsednik po
~eo da saop{tava presudu, pa sve dok nije izgovorio ime prvog osu|enog
ne smrt. Bio je to Dragutin Keserovi}, ~etni~ki komandant grupe korpu
sa. Shvatih da sam presko~en, da je smrt u svom ru{ila~kom hodu proju
rila pored mene. U tom trenutku jedina osoba na koju sam mislio bila je
moja supruga Ana, jer sam znao da i ona kao i ja, doìvljava ove sudbo
nosne ~asove.
Sve do tog saznanja u~inio sam sve {to mi je bilo mogu}e da sa~uvam
mirno}u, da niko od sudija, novinara i drugih koji su me mogli posmatrati
spreda ili sa strane ne primeti moj unutra{nji nemir, i u tom sam potpuno
uspeo: novine su sutradan javile da sam presudu saslu{ao mirno.
Kad je predsednik suda izgovorio ime Dragutina Keserovi}a, sa
mene se najednom svalio neizmeran teret, nastupila je nagla relaksacija u
~itavom mom bi}u, bio sam neizmerno radostan {to sam se vratio ne ovu
stranu linije koja je odvajala ìvot od smrti. Vidik se namah razvedrio, na
da probudila, otvorila se nova perspektiva na mom vrletnom putu kroz
dùnglu ìvotnih uslova.
Docnije nisam mogao oprostiti sebi {to u tom trenutku rastere}enja,
sav obuzet sobom, svojim “vaskrsom”, nisam stigao da mislim na sedam
sapatnika sa optuèni~ke klupe koje je smrt, prolaze}i pored mene, primi
la u svoj zagrljaj. Od njih sam poznavao samo dvojicu, Voju Luka~evi}a
iz rata i Vojina Vojinovi}a od pre rata. Me|u svim optuènim Luka~evi}
se isticao marcijalnom pojavom, otmeno{}u izraza i pokreta, upadljivo{}u
rasnog mu{karca. Hrabro i ume{no se borio kao komandant protiv svih
~etni~kih neprijatelja od Nemaca i Italijana, pa preko partizana do usta
{a. Dvetri nedelje docnije to mi je u Zabeli (robija{nici pored Poàrevca)
potvrdio Milo{ Jovanovi}, pomo}nik vojnog tuìoca Mini}a, kamo je bio
do{ao nekim poslom. “Svima nam je bilo ào Luka~evi}a”, rekao mi je, “i
sudijama, i Mini}u, i meni. Da je bilo ikakve mogu}nosti, rado bismo mu
spasli ìvot, ali ste i sami videli da takvih mogu}nosti nije bilo. Hrabar je
bio u ratu, hrabro je do~ekao kur{um, dok je Keserovi} ispao su{ta suprot
nost, jedva se dovukao do mesta streljanja.”
Po zavr{etku glavnog pretresa, za vreme dvodnevnog ~ekanja na
izricanje presude, svi mi optuèni mu{karci na{li smo se u istoj sobi u biv
226
{oj Pe{adijskoj kasarni Kraljeve garde, u \u{inoj ulici. Voja Luka~evi} i
ja dugo smo razgovarali o na{oj tragediji, li~noj i na{eg pokreta. Pri~ao mi
je kako je krajem septembra 1944, protivno instrukcijama V.K., odlu~io
da traì izlaz iz bezizlazne situacije borbom bez po{tede protiv okupato
ra koji se nalazio u Hercegovini. Pretpostavljao je mogu}nost iskrcavanja
saveznika na crnogorskodubrova~kom primorju pa je hteo da borbom
privu~e njihovu pa`nju i poku{a na}i izlaz ako ne za ~itav pokret, a ono
za sebe i svoje ljude. Nekoliko dana krajem septembra vodio je èstoku
borbu protiv 369. pe{adijske divizije hrvatskih legionara, razbio ju je sa
svojih oko pet hiljada disciplinovanih i dobro vo|enih ~etnika i zarobio
nekoliko stotina potu~enih neprijateljskih vojnika. Partizansko rukovod
stvo shvatilo je njegovu osnovnu nameru, pa da mu spre~i svaki kontakt
sa eventualno iskrcanim saveznicima, napalo ga je nadmo}nim snagama
iz isto~ne Bosne i razbilo njegovu vojsku. Sa nekoliko stotina ~etnika us
peo je da spase glavu. A kad su se Britanci krajem oktobra zaista iskrcali
u okolini Dubrovnika s nekoliko baterija i jednom ve}om jedinicom ko
mandosa da pomognu partizanima u borbi protiv nema~kog 21. brdskog
korpusa koji se povla~io iz Albanije, jedan odred komandosa stigao je u
podru~je Fo~e gde se Luka~evi} nalazio. On im se javio, govorio im o svo
jim borbama protiv okupatora i partizanima koji su ga u tome omeli, zatim
o svom bavljenju u Londonu za vreme ènidbe kralja Petra, i da mu se ta
da pruìla prilika da razgovara sa Antonom Idnom, britanskim ministrom
spoljnih poslova. Komandir komandoskog odreda bio je vrlo radoznao i
kad je Luka~evi} od njega zatraìo za{titu od partizana, on ga je pozvao
de po|e sa njim u {tab ekspedicionih snaga, {to je on i u~inio. Primili su
ga tamo lepo ne rekav{i mu da }e ga predati partizanima.
“Nedostojno su postupili sa mnom”, govorio je sa ogor~enjem. “Svo
ju sudbinu sam saznao tek kad su partizani do{li, njih nekoliko s jednim
oficirom, da me preuzmu od Engleza.”
Bio je siguran da }emo obadvojica biti osu|eni na smrt. êsto je po
navljao: “Kad bi nas pobili kao ljude, kad nas samo ne bi mu~ili!”
Smrt je sa sigurno{}u o~ekivao i ~etni~ki radiotelegrafista Momir
Petrovi}, zarobljen od partizana ne se}am se gde i pod kojim okolnostima.
On je kao radiotelegrafista radio u komandi Beograda, odakle je Vrhovnoj
komandi D. M. poslao nekoliko radiotelegrama dr. Sa{e Popovi}a, ~lana
CNK, i Koste Petrovi}a, Draìnog predratnog prijatelja.
Momir se ve} bio oprostio od ìvota. Bio je svestan da mu nema spa
sa. “Kao partizanski vojnik sara|ivao sam sa neprijateljem” govorio mi je,
“a ta se gre{ka u svakoj vojsci glavom pla}a. A vas, budite uvereni, ne}e
ubiti, vi nikakvo zlo niste nikome u~inili, protiv vas nisu prijavili nijednog
svedoka, osim onog smutljivca iz Topole, koga ste demantirali kao laòva
da mu se ~itava sala smejala.” Govorio je to pribrano, odmereno, kao da
227
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
nije svestan {ta ga ~eka. Ta du{evna ravnoteà mo`da je proizilazila ne sa
mo iz njegove prirode ve} i iz pune svesti o krivici.
S Momirom sam za svo vreme su|enja bio u istoj }eliji i dugo smo
prijateljski razgovarali. Kad smo se po okon~anju pretresa svi mi, bez dve
osu|ene ène, na{li u istoj sobi, on je molio svog kolegu Mladena Terzi}a
da mi, ako ne bude osu|en na smrt, pomogne u no{enju stvari do èlezni~
ke stanice prilikom transporta u robija{nicu. Toliko je bio ube|en da ne}u
biti osu|en na smrt, a on da ho}e. Verujem da je hrabro do~ekao kur{um,
svestan da druk~ije nije moglo biti.
Sutradan po izricanju presude do{li su u na{u sobu sudija Nikola
Stankovi}, ~lan ve}a koje nas je sudilo, i zamenik javnog tuìoca Jugosla
vije Josip Malovi}. Prvi od njih dvojice mi je rekao da sam imao sre}u, jer
da mi je su|eno samo dvatri meseca ranije sigurno bih izgubio glavu, a
Malovi} me je sna`no lupio rukom po ramenu i glasno rekao da su svi u
sobi ~uli: “[to ne do|e kod nas, boga ti tvoga, bio bi prvi do Tita.” Visina
kazne nas na optuèni~koj klupi, dakle, nije zavisila od dokazanih inkrimi
nisanih ~injenica, ve} od nivoa osvetni~ke strasti vladaju}eg kadra.
Dok je publika kako sam o~ekivao klicala “ìveo narodni sud” ,
nas su izveli u hol ispred sudske dvorane. Vojnici nam nisu dozvolili da se
~estito oprostimo od na smrt osu|enih. Grubo, i suvi{e grubo su ih otrgli
od nas i odveli u mra~ne }elije iz kojih }e biti izvedeni na gubili{te sutra
dan ili dan docnije, po{to je nas Sud sudio u prvom i poslednjem stepenu,
dakle bez prava na àlbu, a na pomilovanje niko nije ra~unao.
Kad je taj posao bio obavljen, grupa vojnika i stare{ina okruìla
je nas preostale. Tada je jedan od njih, podoficir ili oficir, ~inove tada ni
sam razlikovao, pri{ao meni i blago me pomilovav{i rukom po glavi gla
sno rekao:
“Na ovu glavu sam se jedino ja kladio. Svi su tvrdili de }ete sigurno bi
ti osu|eni na smrt, svi osim mene, i sad imaju de plate debelu opkladu.”
Izgovorio je to kao svaki sre}ni dobitnik na konjskim trkama pomi
lovav{i glavu konja koji je pobedio.
Pored maj~ine smrti ostala su mi u nezaboravnom se}anju jo{ pet smrt
nih slu~ajeva ni po ~emu sli~na, osim po faktu nestanka iz redova ìvih.
U jesen 1940, posle napada fa{isti~ke Italije na Gr~ku, izvr{eno je
aktiviranje nekih jedinica na{e vojske. Tako sam se i ja, kao rezervni arti
ljerijski oficir, na{ao u Prilepu na ve`bi. Za vreme jednog mog deùrstva
u kasarni 13. artiljerijskog puka jedan kadrovac je nehotice ubio svog naj
boljeg druga. Spremao se da o~isti i podmaè pi{tolj svog stare{ine, ali ne
setiv{i se da ga za svaki slu~aj prethodno repetira, on je, {ale radi, uperio
to oru`je u druga koji je stajao pred njim i povukao za obara~: odjeknuo
je pucanj i mladi} se, pogo|en u srce, mrtav sru{io na zemlju.
228
Obdukcija le{a vr{ena je po podne. Stigao sam u pukovsku ambulan
tu sa izvesnim zaka{njenjem. Potpuno nag le{ poginulog leào je na stolu.
Lekar je u ruci drào srce nesre}nog mladi}a i pozvao me de sa ostalim
prisutnim vidim mesto gde je zrno u{lo u srce i ono gde je iza{lo. Svi osim
mene bili su jako zainteresovani tom pojedino{}u, dok sam ja bio zaoku
pljen kontrastom izme|u otvorenog grudnog ko{a, u kome se videlo jed
no krvavo krilo plu}a, i bezmerno mirnog i zapanjuju}e lepog lica poginu
log, kao isklesanog rukom Fidije u sne`no belom mermeru. Bledo i nemo
gledalo me je iz beskrajnih daljina i opominjalo svojom apsolutnom mir
no}om i lepotom, uprkos otvorenom grudnom ko{u i izva|enom srcu, da
ljudski ìvot nije samo to srce, krv, mozak, kosti, mi{i}i ve} i jo{ ne{to, od
raz univerzalnog uma, koji je za Ajn{tajna vrhovni duh, a za vernike sve
tri monoteisti~ke religije Bog, Alah, Jehova, odraz koji se manifestuje sa
mo u ~oveku, ~ime se jedino moè objasniti nepremostiva provalija izme
|u njega i ostalih primata (gorila, orangutana, {impanza).
Trenutna, kao i smrt ovog vojnika u Prilepu, bila je i pogibija mog
pratioca \ukana. Nalazili smo se na Zubatcu, jednom od visova na plani
ni Maljen. Smatrali smo da tu moèmo ostati nekoliko dana po povratku
sa planine Golije, gde smo kona~no odlu~ili, Rakovi} i ja, da ne idemo u
Bosnu kao ostale ~etni~ke jedinice iz Srbije. On je verovao da }e i pod par
tizanima mo}i da “hajdukuje”, a ja sam èleo da se negde sklonim i tako
sa~ekam dok oluja revolucije protutnji i osvetni~ke strasti splasnu.
Partizani su, na na{u veliku àlost, bili obave{teni kako o na{em kre
tanju tako i o na{em zaustavljanju na Maljenu. Blagodare}i okolnosti {to
su nam dva vojnika u toku no}i pobegla sa straàrskog mesta, ube|eni da
je do{ao trenutak kad svak spasava glavu kako zna i ume, oni su nas izne
nadili ve} drugo jutro i osuli vatru iz automata i pu{aka. \ukan i ja na{li
smo se ispod niskih kro{nja mladih hrastova sa kojih jo{ nije bilo opalo li
{}e. Decembarski mraz ose}ali smo u celom telu kako iz vazduha, tako i
iz smrzle zemlje na kojoj smo leàli.
Slu{aju}i pucnjavu sa obe strane, u~inilo mi se da na{i ga|aju nasumi
ce, a ne u odre|eni cilj. Zato sam ustao da osmotrim neprijatelja, da li se
ne{to vidi s njegove strane u {ta se moralo ciljanjem ga|ati. Bio sam zapre
pa{}en kad sam na jednoj debeloj kladi oko 250 metara udaljenoj od nas
video jednog trbatog partizana u civilnom kaputu. “Ga|ajte onog trbonju
na kladi!” proderao sam se iz sve snage i odmah osetio kako me \ukan sa
obe ruke sna`no vu~e za dolamu zemlji i vi~e: “Lezite, ubi}e vas!”
îni mi se da se jo{ nisam bio ~estito spustio na tlo kad za{tekta
automat, izlomi gran~ice iznad nas i strese hrastovo li{}e po nama dvoji
ci. Onda nasta pucnjava iz pu{aka. Meni se ~inilo da meci fiju~u bar me
tar iznad nas. U jednom trenutku \ukan po~e da krklja. Uhvatih ga za
rame, pa za glavu, i pozvah, ali krkljanje nesta, a \ukan nijednim delom
229
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
tela ne odgovori na moje poku{aje da vidim {ta mu se desilo i kako da mu
pomognem. Metak je, izgleda, pogodio gde treba, najverovatnije u samo
srce, jer je smrt trenutno nastupila.
Bio je to za mene teàk udarac: \ukan mi je neosporno spasio ìvot
kad me je sna`no povukao da legnem na tlo i tako izbegnem rafalu iz auto
mata, a njega je, eto, tu kraj mene, prona{lo pu{~ano zrno i namah mu uga
silo ìvot kao {to se sve}a naglo ugasi kad se dune u njen plamen.
Ovakve i sli~ne slu~ajeve ljudi su od pamtiveka, pre i posle pojave
Boga, Tvorca sveta i ìvota, u svesti ~oveka, pripisivali sudbini, a to zna~i
saznanju de je skoro sve va`no {to nam se de{ava u ìvotu, od kolevke do
groba, unapred odre|eno, ne{to {to se ne moè izbe}i, od ~ega se ne moè
ni ute}i ni sakriti. Tako shva}ena, sudbina je, u najteìm situacijama, skida
la dobar deo tereta sa ~ovekove du{e i ~inila mu ìvot podno{ljivijim.
Ali tako shva}ena sudbina ~ini ~oveka neodgovornim i pred Bogom
i pred ljudima, jer sve {to mu se va`no, dobro ili zlo, dogodi u ìvotu ne
zavisno je od njegovog rasu|ivanja i njegove volje. Iako to shvatanje de
mantuje svakodnevno iskustvo, ~ovek iz mase, i ne samo on, ne moè da
ga se oslobodi, ve} se poziva na njega kad nije u mogu}nosti da na|e dru
go ute{nije obja{njenje.
Sudbina nije van nas nego u nama. Kao jedino razumno bi}e na ze
mlji, ~ovek je ono {to je doneo na ovaj svet iz maj~ine utrobe, {to je nau
~io u porodici, {koli iz knjiga i {to je stekao vlastitim i tu|im iskustvom.
I tako osposobljen, s Bogom u svesti ili bez njega, on se kroz ìvot suo~a
va sa raznim dilemama i opredeljuje za dobro ili zlo, pravdu ili nepravdu,
istinu ili la`, slobodu ili pokornost, za levo ili desno, za napred ili nazad...
I u najteòj situaciji kad se nalazi pod apsolutnom vla{}u tirana i ne mo
è ni~im da sebi pomogne, on je suo~en s dilemom da li da mrzi tiranina,
kako u~i Stari zavet, ili da se moli za njega jer ne zna {ta radi, kako u~i
Novi zavet.
I \ukan i ja na{li smo se na mestu gde smo bili, imali smo da bira
mo da li da ostanemo tu gde smo ili da otpuzimo levo ili desno traè}i za
klon. Odlu~ili smo se da ne menjamo mesto, uvereni da je to manji rizik.
I tako njega prona|e metak i okon~a mu dane. Bio je to nesre}ni slu~aj,
ne sudbina, kao {to je za mene bio sre}an slu~aj da me on na vreme povu
~e zemlji i tako izbegnem testeru rafala iz automata.
Tre}a smrt koja me je tako|e jako impresionirala, dogodila se za
vreme mog dugogodi{njeg robijanja u Sremskoj Mitrovici. Posle sukoba
na{ih komunista s Moskvom zbog Staljinovog nastojanja da gospodari i u
Jugoslaviji kao i u ostalim isto~noevropskim zemljama, nalazio sam se izo
lovan u }eliji Druge zgrade, bez ikakvog sredstva za razonodu: ni novina, ni
knjige, ni hartije i pisaljke... Samo porcija, ka{ika, testija, kibla, slamarica
230
na betonu, goli zidovi, prozor s par~etom neba, i na vratima “bu{a” koja
se otvarala kad neko poèli da vidi kako biti{em. âk ni kiblu mesecima
nisam iznosio u klozet: taj posao obavljao je redar. Be{e to te{ka, duga i
apsolutna izolacija sa jako smanjenim sledovanjem hrane i upola manjim
paketom, bez posete srodnika, kupanja i {etnje.
Dan je bio vedar. Sunce je rasko{no ispunjavalo moju samicu i na
betonu projektovalo prozorske pre~age. Leào sam na izve{taloj slamarici
upola ispunjenoj istrinjenom slamom, bez ~ar{ava: njega je danju zamenji
valo izve{talo }ebe koje je no}u sluìlo i kao ~ar{av i kao pokriva~.
S glavom na jastuku bez navlake, uspravljenom uza zid, ispunjenom
istrinjenom slamom kao i slamarica, posmatrao sam buba maru, mog re
dovnog i jedinog prijatelja posetioca, kako {eta nadlanicom moje ruke. S
njom sam skoro svakodnevno vodio duge razgovore, upravo ja sam joj se
tuìo na ljude, i na te moje àlopojke odgovarao sam umesto nje, a ona je,
po nekom samo njoj poznatom planu, ispitivala moju nadlanicu, obilazila
svaki njen deo, pela se na svaki prst dok posao ne bi svrsno obavila; onda
bi se zaustavila, ne{to razmi{ljala pre no {to bi se odlu~ila da podigne svoj
crveni oklop, ra{iri svoja ne`na krila i vine se u pravcu otvorenog prozora
kroz koji je bila do{la. Tako je iz svih tih na{ih “razgovora”, nastala duga
poema koja je ovako po~injala:
Leìm, leìm u samici
Na dronjavoj slamarici,
U dru{tvu mi buba mara,
Poznanica moja stara.
Ja joj pri~am, ona {eta,
Te{ki oklop njoj ne smeta,
Pod kojim su meka krila
Kao da je prava vila.
Ja joj pri~am o Anici,
Mojoj miloj saputnici,
O Ivani golubici, ... itd.
Dok sam tako sa njom “}askao” i ponavljao do tad sro~ene stiho
ve, da ih ne bi zaboravio, i potom pevu{e}i dodao nekoliko novih, osetih
da ne{to upade u samicu izme|u prozorskih gvozdenih pre~aga i lupi o
betonski pod.
Trgoh se i brzo uspravih da vidim {ta to moè biti. Zaprepastio sam
se kad sam kraj slamarice ugledao lastu sa ra{irenim krilima oduprtim o
betonski pod. Uzeo sam je u ruku i odmah se uverio da je teàk bolesnik.
Nije se otimala jer nije imala snage; u kratkim razmacima jako je otvarala
kljun da bi uzela {to vi{e vazduha kojim oskudeva svaki samrtnik. Poùrio
sam da joj u otvoreni kljun stavim koju kap vode, ali sam se odmah uverio
da joj voda nije potrebna, ve} samo vazduh, i da joj je ìvot pri kraju.
231
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
Njeno dru{tvo je u vazdu{nom prostoru prema mom prozoru jurilo
za plenom i uspeh ili neuspeh propra}alo retkim cvrkutom. Sigurno da ni
ko od njih nije primetio nestanak jednog ~lana jata koga vi{e nikad ne}e
videti. A i da su znali {ta se s njim zbilo, da je teàk bolesnik, niko za to
ne bi pokazao ni najmanji interes. U ìvotinjskom svetu zaista nema ni{ta
potresnije od te apsolutne ravnodu{nosti prema nesre}i svog bli`njeg sa
kojim se ìvi u grupi, deli zlo i dobro tokom ~itavog ìvota, a kad se iz gru
pe ispadne, niko na njega ne misli.
Kad je za vreme lova osetila da je izdaje snaga, da je mu~e jaki bo
lovi, moja sirotica je neopaèno napustila svoje razdragano dru{tvo i po
jurila da se negde, bilo gde, skloni; otvor prozora moje samice bio joj je
valjda najbliè skloni{te i ona je, ne razmi{ljaju}i {ta je tu ~eka, jurnula iz
me|u gvozdenih pre~aga.
Drào sam u ruci i ne`no milovao to si}u{no telo sa tako mo}nim
krilima koja ga u jesen na dati znak biolo{kog sata prenose iz na{eg pod
neblja, preko mora i afri~kog prostranstva, na daleki jug, da pobegne od
zime, a u prole}e, opet na dati znak, da se vrati k nama, u predeo njegove
ljubavi, radi reprodukcije. Priroda se postarala iz samo njoj poznatih raz
loga, da na{e ptice selice produùju vrstu samo u severnom delu na{e pla
nete, a u ju`nom provode celibatski ìvot.
Najzad je do{ao sudnji ~as: naglo je {irom otvorila kljun, ali vazduh
nije mogla udahnuti. Bio je to njen kraj. Umrla je sama, bez svojih, u ruci
za nju ogromnog ~udovi{ta, ne mogav{i da ga osmotri i oseti njegovu du
boku simpatiju. Svoj vek je provela u dru{tvu ~lanova svoje vrste, a umrla
je sama, u nepoznatom kutu, sama kao {to i mi ljudi sami umiremo. Uì
vamo, provodimo se, veselimo se, delimo radosti i àlosti u dru{tvu, a pa
timo i umiremo sami. Samo smo u smrti svi jednaki. U svemu drugom ne
ma jednakosti izme|u ~oveka i ìvotinje. ôvek je jedino bi}e koje i kad
je najzdravije zna da }e jednom umreti. Zato je on ne samo najmo}niji ìvi
stvor na na{oj planeti nego i najtragi~niji.
Svako ljudsko bi}e dakle zna da jednog dana mora umreti, i do slu
~aja te~e moje supruge Ane, ja nisam znao da ima ljudi koji ta~no znaju
kad }e umreti. Te~a je bio o~ni lekar. Prilikom odstupanja srpske vojske
preko Albanije 1915, pojavila mu se angina pektoris. Tu boljku je hrabro
podnosio preko 25 slede}ih godina. Pred odlazak u penziju te{ko}e su bi
vale sve teè i ~e{}e, ali njemu to nije smetalo. Ne samo {to je posle pen
zionisanja volonterski radio u Srpskom lekarskom dru{tvu, ~ini mi se na
sre|ivanju biblioteke, nego je svakog leta sa mladim sokolcima i sokolica
ma odlazio na letovanje.
Jednoga dana slu~ajno mi se pruìla prilika da ga posmatram van
ku}e kako postupa kad u hodu dobije napad bolova. Stajao je na trotoaru
kao spomenik. Prolaznici oba pola po njegovom stavu i izgledu, znali su
232
da od ne~ega jako pati. Kad bi poneko hteo da se obavesti {ta mu je i da
ponudi pomo}, te~a bi podigao desnu ruku i u vazduhu prstom “napisao”
minus. Nalazio sam se tridesetak metara pozadi njega. Vide}i kako postu
pa s drugim koji ho}e da mu ukaè pomo} nisam se usudio da mu pri|em,
jer sam znao da mu to nije prvi slu~aj da ga angina zaustavi na ulici i pre
tvori u spomenik. Kad je bol pro{ao on je lagano po{ao kud je bio naumio.
S vremenom se hod ubrzavao i kona~no postao normalan. Pri{ao sam mu
ne javljaju}i se i provukao ruku ispod njegove. Njemu je bila prijatna ta
pa`nja. Slutio je da sam ga gledao za vreme napada bolova.
“Nije to ni{ta”, rekao mi je ne ~ekaju}i moje pitanje, “do|e pa pro|e.”
“A zar nema neki lek da brzo umanji bol?”
“Naravno da ima. Zovu ga nitroglicerin, samo ja ga ne upotreblja
vam. On ne le~i ve} samo otklanja bolove. Ja nisam ljubitelj lekova. Ako
ne le~i mo`da ima neko negativno dejstvo. Ja njemu ostavljam brigu o
mojoj angini pektoris. A kad me pritegne, zaustavim se i trpim dok bol
ne pro|e.”
Te~a, moja ta{ta i nas dvoje stanovali smo u istoj ku}i. Te~a s tetom
bio je u prizemlju, moja ta{ta s drugom, neudatom }erkom na prvom spra
tu, a ja sa suprugom na drugom. Skoro svakoga dana sastajali smo se svi
bili kod te~e ili moje ta{te. Na jednom od tih sastanaka, dok smo u salonu
pri~ali uz kafu, te~a uzgred saop{ti, kao da je re~ o vesti iz nekih novina ili
koju je ~uo od nekog poznanika, da }e umreti najdalje za mesec dana.
“[ta pri~a{ koje{ta?” oglasi se teta u ime svih nas. “Ko moè znati
kad }e umreti?!”
“Ne pri~am ja, Tinka, koje{ta nego vas obave{tavam {ta }e se sa
mnom desiti za mesec dana. To nije nikakva novost za lekare. Kad bole
sniku od angine pektoris po~nu jako oticati noge, kao {to meni sad oti~u,
ìvot se mora ugasiti najdalje za mesec dana. Takav je zakon prirode.
Posle takve izjave niko od nas nije imao {ta da kaè. Ja sam, me|u
tim, bio krajnje radoznao kako }e te~a sad postupati kad su mu otoci na
nogama saop{tili smrtnu presudu. O~ekivao sam temeljne promene u nje
govom drànju i njegovom raspoloènju. Desilo se sasvim suprotno mom
o~ekivanju. Ni po ~emu se nije moglo zaklju~iti iz njegovog pona{anja, i
kod ku}e i van ku}e, da je poti{ten zbog neminovne smrti. Bio je u polo
àju osu|enog na smrt, ali sa tom razlikom {to se on nije imao kome àli
ti na izre~enu presudu, niti od koga traìti pomilovanje. Dakle, potpuno
bez nade, {to bi stvorilo pakao u du{i mladog ~oveka.
U Srpskom lekarskom dru{tvu oprostio se od kolega i osoblja saop
{tiv{i im presudu prirode. Obi{ao je sve srodnike i prijatelje da im javi {ta
ga ~eka. Niko me|utim nije mogao primetiti na njegovom licu, u njegovom
govoru, niti u njegovom pona{anju nikakvog znaka tuge ili poti{tenosti.
233
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
Smrt ga je zatekla u snu ne{to posle pola no}i. Na{ao sam ga u kre
vetu zgr~enog na desnoj strani, otvorenih usta, ispalog jezika i staklasto
uko~enih o~iju. Ni{ta sli~no sa smr}u onog vojnika u Prilepu. Ovo je bila,
rekao bih, prirodna smrt, koja izmu~i ceo organizam dok istrgne ìvot iz
njega. Ne{to sli~no mojoj sirotoj lasti.
Bio sam o~ajan ne toliko zbog njegovog odlaska iz ovog sveta, na
koji smo se ve} bili prili~no privikli, nego {to ga nisam poslu{ao da malo
vi{e razgovaramo za vreme njegovog poslednjeg ve~era. Do{ao sam bio ka
snije no obi~no, i po ustaljenom obi~aju svratio kod njega i tete da vidim
kako su i da im poèlim prijatno spavanje. Kad sam ustao da po|em, on
me pozva da ostanem jo{ malo “da pri~amo”. U njegovom glasu nije bilo
nikakvog nagove{taja da ne{to predose}a. Kako sam bio prili~no umoran,
zamolio sam ga da to odloì za slede}e ve~e.
“I to je lepo”, odgovorio mi je kao uvek srda~nim tonom.
Nikad sebi ne mogu oprostiti {to ga nisam poslu{ao. Vi{e sam bio
zauzet svojim umorom nego njegovom èljom. Trebalo je da se setim “pre
sude” koju su najavili otoci na njegovim nogama i da je pro{lo oko 20 da
na od njegovog saop{tenja o zna~aju tih otoka. Njegov poziv da ostanem
“jo{ malo” posmatrao sam iz svog ugla, ne iz njegovog. A to je gre{ka ko
joj su ljudi skoro uvek skloni. Mo`da je ne{to predose}ao, mo`da je ne{to
hteo da mi kaè, da mi skrene pa`nju na moju srodni~ku obavezu prema
teti, mojoj ta{ti i njenoj neudatoj }erki. Mo`da, mo`da. To mo`da jo{ me
ti{ti kad god ga se setim i nikad me ne}e napustiti.
Otkuda ta tolika te~ina ravnodu{nost prema smrti? Da je bio izuzet
no religiozna priroda moglo bi se time objasniti njegovo pona{anje. Iako
sin sve{tenika on nije verovao da se nebo me{a u ljudske poslove i funk
cije organa ljudskog tela. Ne{to je dakle drugo uticalo na njegov stav. To
sam saznao tek kad sam prema{io njegove godine, kad sam stupio u deve
tu deceniju. Sa jako odmaklim godinama slabi intenzitet instinkta samo
odrànja, {to zna~i da se ~ovekov odnos prema smrti menja s godinama
ìvota. Sve dok biolo{kofiziolo{ki izvori ne po~nu da osetno usahnjuju,
da se prazne, smrt ima zastra{uju}e lice. Ukoliko starost odmi~e, upravo
sa slabljenjem organizma, ~oveku se smanjuju prohtevi, suàvaju ambicije,
skra}uje perspektiva, jenjava radoznalost, on sve vi{e ose}a da je posma
tra~ sa galerije, a ne akter u areni zbivanja. Kad se u|e u devetu deceniju,
mnogi i pre toga, osobito gacaju}i trnovitim i vrletnim stazama kao i ja,
strah od smrti do te mere oslabi da se ~ovek bez roptanja miri sa svojim
krajem, iako mu se ne raduje, iako bi voleo da {to duè ìvi. Strah od smr
ti je, moglo bi se re}i, u upravnoj srazmeri s ~ovekovom vitalno{}u; {to je
organizam vitalniji, strah od smrti je intenzivniji i obrnuto.
Peti slu~aj. Ljudi umiru od kako postoje. Od kako postoje staraju
se da na|u leka bolestima i tako produè svoj vek na zemlji. Blagodare}i
234
tom staranju, medicina je postigla neslu}ene uspehe na suzbijanju i le~e
nju bezmalo svih bolesti. U visoko razvijenim zemljama prose~an vek ljudi
vi{e se no udvostru~io za poslednjih dvesta godina. A za to vreme odnos
bolesni~kog osoblja prema onim koji se nalaze na samrtni~koj postelji ni
je se skoro nimalo izmenio. Retka je zemlja (znam samo za Holandiju) u
kojoj se u medicinskim {kolama obu~avaju budu}i lekari i ostalo bolni~ko
osoblje kako da postupaju sa bolesnicima koji su na samrti, kojima dakle
nema leka. Ilustracije radi nave{}u samo jedan primer umiranja u o~ajno
nehumanim uslovima.
Moj drug sa univerziteta i robije Rajko Vuk~evi} bio je vrlo poznat
advokat u Beogradu. Znalo se pre rata da u brakorazvodnim sporovima
nije imao takmaca. Svi iole istaknutiji ljudi i ène u Beogradu kojima je
bra~ni teret postao nepodno{ljiv, obi~no su odlazili njemu da ih on brzo
oslobodi bra~ne bede. Me|u veli~inama koji su traìli usluge od njega bio
je i Dragi{a Cvetkovi}, doratni predsednik vlade. Po oslobo|enju nasta
vio je advokaturu, ali vi{e nije traèn za brakorazvodne sporove, po{to to
sada spada u nadle`nost redovnih, ne crkvenih sudova, pa se posao lak{e
obavlja. Na robiju je do{ao zbog prijateljstva sa ing. @ikom Veli~kovi}em,
~lanom CK u ~etni~koj organizaciji. Da izbegne su|enje po dolasku komu
nista na vlast, kada su glave ~etni~ke padale kao zrele kru{ke, Veli~kovi}
se krio 10 godina na tavanu svoje sestre u Vrnja~koj Banji. Po{to su izgledi
po njega, ako se otkrije, bili po njegovom uverenju isti kao i pre, odlu~io
se da beì iz Jugoslavije. Vuk~evi} i Du{an Glumac, koji sad ìvi u SAD,
prona{li su mu “siguran” kanal i falsifikovanu legitimaciju. Veli~kovi} je
sre}no stigao u Rijeku, odakle je “sigurnim” kanalom, oti{ao na odre|eno
mesto gde se ukrcao na motorni ~amac sa “sigurnim” voza~em. Bio je pre
sre}an kad je motor po~eo da brek}e odvajaju}i se od obale. Sve je i{lo ne
moè biti bolje do pred sam Tr{}anski zaliv. Ali tada nastaje preokret. S
pu~ine je dojurio policijski ~amac. Preneraèn, Veli~kovi} se strmoglavio
u more da okon~a svoj mukotrpni ìvot. Sre}om, policija je bila vrlo brza,
izvadila ga je iz vode i sprovela u Beograd, gde je izveden na sud sa Vuk~e
vi}em i Glumcem. On je izvr{nom presudom dobio osam godina, Glumac
4, a Vuk~evi} 2 godine robije. Tako smo se nas trojica starih drugara, Ve
li~kovi}, Vuk~evi} i ja na{li zajedno na robiji u Sremskoj Mitrovici.
Po izlasku, naravno pre mene, on je nastavio advokatski posao. Kad
sam ja amnestiran 1962. godine, vi|ali smo se vrlo ~esto. Bio je uvek dobro
raspoloèn, veliki pu{a~ i stari sladokusac. Ali to nije dugo trajalo. Po~eo
je da u hodu gubi ravnoteù, lekari su prvo mislili da je gre{ka u u{ima, pa
su tek posle mesecdva dana utvrdili da ima rak na plu}ima. Kad je bolest
uzela maha, oti{ao je u Gradsku bolnicu gde smo ga Veli~kovi} i ja pose
}ivali. Bio sam iznena|en kad sam ga prvi put posetio. Na{ao sam ga u do
sta prostranoj sobi sa severne strane, vrlo sumra~noj, u koju sun~ev zrak
235
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
nikad ne ulazi. Njegov krevet je bio do vrata. U suprotnom uglu, do pro
zora, leào je neki bolesnik tako|e od raka, ali ne na plu}ima, pa je valjda
zato imao velike bolove koji su ga rastrzali i danju i no}u. U mra~nu sobu
lekar je svra}ao jednom dnevno, pitao kako mu je i progovorio nekoliko
rutinskih re~i. Bolni~ar je svra}ao nekoliko puta dnevno, vi{e zbog napoj
nice nego po du`nosti. Pitao ga da li mu {ta treba i odlazio.
Eto u kakvim okolnostima moj siroti prijatelj ~ekao je kraj slu{aju}i
jauke onog sapatnika iz drugog ugla, koga nikad pre nije video, niti je {ta
znao o njemu, niti je {to mogao razgovarati s njim. Sve vreme, svestan da
mu nema leka, bio je bez prisustva ljudske simpatije, sam kao zver koja u
dùngli ~eka da skon~a. Tu monotoniju prekidale su posete njegovog bra
ta, njegove snahe i sinovca, i nas dvojice, Veli~kovi}a i mene. Ali te posete
nisu bile svakodnevne i nisu mogle dugo trajati. Nikad pre nisam shvatio
koliko su ~asne sestre zaista nezamenljive kraj postelje samrtnika. Zaista,
vreme je da se misli ne samo na le~enje ve} i na postupak sa bolesnicima
kojima nema leka i koji u bolnici ~ekaju kraj svojih dana. U toj humano
sti oskudeva civilizovani svet, ali je zato izumeo aparate kojim su lekari u
stanju da danima i nedeljama odràvaju ìvot ~oveku kome se sigurno ne
moè pomo}i. Primena tog metoda je najobi~nije mrcvarenje dotrajalog
organizma. Sre}om, tom nehumanom postupku ponekad podvrgavaju sa
mo mo}nike ovog sveta radi ciljeva koji nemaju nikakve veze ni sa medi
cinom ni sa humano{}u.
ôvek je velika misterija sveta. Smrt je ne manja ~ovekova miste
rija. Da li je ona kona~an kraj ili novi po~etak? Bez obzira kakav }e se
odgovor dati na postavljeno pitanje, samo razmi{ljanje o smrti, bio ~ovek
religiozan ili ateista, ~ini ga plemenitijim, humanijim, pravednijim, odgo
vornijim prema sebi, svojima i svakom drugom ~oveku. Nema sumnje da
}e potvrdan odgovor na drugi deo alternative imati intenzivnije i trajnije
dejstvo od potvrdnog odgovora na njen prvi deo. Zato se religiozan ~ovek
lak{e miri sa smr}u od ateiste.
O povoljnom uticaju razmi{ljanja o smrti ~esto mi je govorio jedan
prijatelj, profesor matematike. On je imao obi~aj da bez ikakvog spoljnog
povoda odlazi na groblje i tamo dugo ostaje u ti{ini. Na moje pitanje ~emu
te {etnje izme|u grobova i grobnica, on bi mi odgovorio skoro uvek na isti
na~in: “Na groblju se nekako sredim, uravnoteìm, merila mi se poprave,
postajem spokojan, svestan prolaznosti svega, osim besmrtne ~ovekove
du{e. S groblja se uvek vra}am bolji no {to sam tamo do{ao, li{en mr`nje,
zavisti, ose}anja osvete za pri~injene nepravde, a odnosi sa ljudima posta
ju mi ~ove~niji. I {to je najva`nije, dolazim do izvesnosti da mi u zemalj
skom ìvotu svakodnevno polaèmo ispit ko smo i kakvi smo, a kona~nu
ocenu dobijamo tek posle smrti.”
236
Susret sa Staljinom
Milovan \ilas
SUSRET SA STALJINOM
List “Politika” je u rubrici Feljton od 26. decembra do 18. januara 2009. ob
javljivao deo skra}enih izvoda iz knjige Milovana \ilasa, Razgovori sa Staljinom,
Beograd, 1990. U ovoj knjizi i “Politikinom” feljtonu nema ni traga od autorovog
ranijeg odnosa prema Josifu Visarionovi}u Staljinu i divinizaciji njegove li~nosti.
U nepodno{ljivoj lako}i zaboravljanja koja caruje u Srbiji, nikome ne pada na pa
met da se zapita da li je Milovan \ilas nekada druga~ije pisao i govorio o velikom
vo|i svetske revolucije, jo{ manje da se podseti njegovih panegirika o Staljinu.
Iz tih razloga objavljujemo u rubrici Se}anja tekst Milovana \ilasa “Susret
sa Staljinom” koji je on objavio povodom Staljinovog ro|endana, 21. decembra
1944. godine u listu “Borba” i tri godine kasnije u svojoj knjizi ^lanci 1941–1946,
Kultura, Beograd 1947, str. 186–192. Tekst objavljujemo kao prilog odgovornosti
za javno izgovorenu i napisanu re~ i radi podse}anja da je Milovan \ilas posve
druga~ije pisao o Staljinu sredinom ~etrdesetih godina, nego ~etiri decenije kasni
je u svojim Razgovorima sa Staljinom i drugim knjigama.
U Kremlj smo u{li kada ce spu{talo ve~e. Dan se smirio a no} jo{ ni
je bila po~ela i sve je bilo prekriveno svijetlim, ljubi~astim sjenama. Spolja
Kremlj izgleda veli~anstven – sa svojim visokim i dugim zidovima, s mo}
nim tornjevima i kubetima i blago zasvo|enim kupolama palata. Iznutra
je sasvim druk~iji, pomalo li~i na univerzitete i na muzeje. Spolja – vidi
se stoljetna istorija Rusije, iznutra – ide se kroz nju, – pored niza `drijela
starinskih topova, pored Carazvona i Caratopa, pored ponosnog, sklad
nog i pobjedni~kog hrama Ivana Velikog.
U dvori{tima je prazno, vidi se poneki vojnik na ~istim alejama i, u
drvoredima, tanka stabla, jo{ neozelenjela i zato sumorna.
U Kremlju, gdje rade sovjetski vo|e, nema rasko{i. Sve je jedno
stavno, neobi~no ~isto i uredno, u sivim i kafenastim bojama i ni~im ne
privla~i pa`nju. Pa ipak, u toj arhitekturi stolje}a, u ~ovjeku se budi neka
harmonija, neki blagi, obi~ni, vedri, jednostavni ljudski mir.
Milovan \ilas (Podbi{}e, Kola{in 1911 – Beograd, 1995), politi~ar, knjièvnik.
Studirao filozofiju i pravu na Univerzitetu u Beogradu. Jedan od najistaknutijih
aktivista i vo|a Komunisti~ke partije Jugoslavije. Organizovao je ustanak 1941.
godine u Crnoj Gori. Po uspostavljanju komunisti~ke vlasti u FNR Jugoslaviji
nalazio se u najuèm dràvnom i partijskom rukovodstvu, kao jedan od najbliìh
Titovih saradnika. Sa njim se razi{ao 1954. godine, zbog ~ega je isklju~en iz CK i
udaljen sa svih partijskih funkcija. Zbog „antijugoslovenske delatnosti“ osu|ivan
je 1956. i 1962. godine na vi{egodi{nju robiju. Najzna~ajnija dela: Ogledi i ~lanci,
Nova klasa, Razgovori sa Staljinom, Revolucionarni rat, Druènje s Titom, Besud
na zemlja, Gubavac i dr.
237
Hereticus, 12/2009
Milovan \ilas
U{li smo u veliku, jednostavnu zgradu, popeli se liftom jedan sprat
i po{li dugim hodnicima. Oficir, koji nas je vodio, uveo nas je u pretso
blje, gdje smo ostavili {injele i kape, a odatle u jednu manju kancelariju.
înovnik, koji je sjedio za stolom, ispod Staljinove fotografije obi~ne ve
li~ine, ustao je, ponudio nas da sjednemo i po{ao da nas prijavi. On se po
javio uskoro, pokazao nam na vrata koja su vodila iz njegove kancelarije
i rekao da moèmo odmah u}i.
Mi smo mislili da }emo pro}i jo{ koju sobu i tako mo}i da se u se
bi saberemo za susret sa Staljinom. Ali se pred nama otvorila poduga~
ka sala, s ~ije je lijeve strane od ulaza bio duga~ak sto, s hrastovim stoli
cama, zastrt kafenastim suknom, na dnu stola stajala je temeljita pojava
Vje~eslava Mihailovi}a Molotova, s desne strane u uglu, u dnu sale, bio
je veliki radni sto, iznad njega slika Lenjina u radnom kabinetu, a iz ove
prostorije pravo na drugoj strani, kroz otvorena vrata vidjela se druga,
manja, s ogromnim globusom i iz nje je, zaklanjaju}i donekle globus – iz
lazio Josif Visarionovi} Staljin.
On je i{ao dugim korakom, malo pognute glave, mirno opu{tenih
ruku, u svakodnevnoj mar{alskoj uniformi, u dubokim mekim ~izmama.
Nije ba{ sasvim li~io na fotografije. Brkovi, a naro~ito kosa, bili su svuda
podjednako zelenkastobijeli, a lice bijelo, na jagodicama rumeno i malo
kao roavo. On je nièg srednjeg rasta, ima lijepe male ruke s dosta dugim
prstima, duge noge, uà ramena i krupnu glavu. Glava Staljinova nije sa
mo prijatna, zbog svoje ~udno nje`ne tvrdo}e, zbog ~itave svoje narodske
izraàjnosti, zbog umnih, ìvih, nasmije{enih, strogih i bri`nih tamnoùtih
o~iju, ona je i lijepa svojom harmoni~no{}u, svojom jednostavno{}u, svo
jom uvijek ìvom mirno}om i izrazito{}u.
Svega toga nema na fotografijama. A na njima, dalje, nema ni onih
Staljinovih pokreta tijela, glave i ruku, koji nikad ne miruju ali nikad ni
jesu ni iznenadni i nagli, nema onog Staljinovog kaìprsta koji se podiè
s vremena na vrijeme, kada on ne{to isti~e.
On se jednostavno rukovao s nama i odgovorio nam, kad smo mu
se pretstavili, obi~no i prosto – “Staljin”, pa nas je ponudio, po{to smo
se rukovali s Molotovom, da sjednemo. Ne moè se re}i da nijesmo bili
uzbu|eni, pa i zbunjeni. Ali to je trajalo minutdva, ja ne znam ta~no ko
liko, mo`da – nekoliko sekundi, i – na{a zbunjenost je pro{la.
Razgovor je po~eo time {to nas je Molotov pitao o na{im utiscima
iz Sovjetskog Saveza. Mi smo odgovorili da smo odu{evljeni, na {to je Sta
ljin, pu{e}i lulu, upao: “A mi nijesmo odu{evljeni. Mi ~inimo sve {to je u
na{oj mo}i da bi u Rusiji bilo bolje.”
Staljin je, zatim, po~eo da vodi razgovor.
On ga je vodio na naro~it na~in. On je postavljao pitanja – nama,
Molotovu, sebi, uop{te – pitanja svima, sam govorio, slu{ao druge, i pri
238
Susret sa Staljinom
tom crtao na bloku pred sobom figure raznih oblika, ~as nepravilne, ~as
geometriske, koje je, u toku razgovora, precrtavao linijama – kosim i vo
doravnim, vijugavim i pravim. On nikad nije davao ~vrsto uobli~en odgo
vor ili zaklju~ak, taj zaklju~ak se dobijao iz toka razgovora, iz Staljinove
upadice, poslovice ili uzre~ice, pa i {ale, i dok se pitanje iscrplo – on je
bio gotov sa svojim {arama, s pojavom novog pitanja nastajala je na har
tiji nova figura, ne odvojena, nego u nastavku prethodne.
Odmah je upadalo u o~i u~e{}e u razgovoru Molotova i odnos iz
me|u njih dvojice. Oni su jedan drugog oslovljavali prisno, Staljin bi za
sve pripitao Molotova, Molotov bi dometnuo ne{to uz Staljinovu primjed
bu. Na momente se imao utisak kao da to razgovara jedan ~ovjek sam
sa sobom, kao da mla|i drug, jo{ ta~nije – mla|i brat pripomaè starijem
bratu, a oba su iz jednog doma, od jednog oca i matere. Tako je bilo u
toku ~itavog razgovora. I Molotovljevo {iroko i bijelo rusko lice se tako
srda~no osmjehivalo na Staljinove {ale, koje su, vidjelo se, i za njega uvi
jek i uvijek nove i svjeè. Nikad nijesam vidio me|u ljudima odnos koji
bi tako upadljivo i do te mjere bio istovremeno i prisan i ozbiljan, i srda
~an i razuman.
[ta je u~inilo da je svaka zbunjenost, ~ak – svako uzbu|enje nesta
lo kod nas kao rukom odneseno?
îtavo Staljinovo drànje, ~itava njegova prilika je do te mjere
jednostavna, da odmah uvu~e ~ovjeka u stvarni, ljudski svijet, u odnose
koji nijesu ni pretjerano prisni ni hladni, nego prosto – ljudski. Staljino
vi pokreti su obi~ni, jednostavni, on se nagne tijelom i nagne glavu k sa
besjedniku samo radi toga da bi ga jasnije ~uo, ili da bi ovaj njega bolje
razabrao, on olovkom kojom crta po hartiji nabija svoju lulu koja nikad
ne miruje, ali se i ne trza u ustima, pa tu olovku zatim bri{e o sukno na
stolu, na njemu mar{alska uniforma ne stoji kao uniforma, nego kao odi
jelo, kako mu je ranije, sigurno, stajala i jednostavna vojni~ka bluza i du
ga~ki sivozagasiti {injel.
I ne samo to. Staljinove rije~i, re~enice, misli, tako su neposredni,
tako bez ikakvog suvi{nog dekora, tako do kraja skidaju sa stvarnosti, s
ljudskih, dru{tvenih, me|udràvnih odnosa, s istorije – onu koru koju su
na nju naslagale duge predrasude i ljudi koji vole da prefarbavaju stvar
nost, – da kod sabesjednika nestanu namah sve fraze, sve suvi{ne rije~i,
rije~i koje treba ne{to da pokriju, da se nahvataju po ne~emu kao talog.
Ja nikada u ìvotu nijesam osje}ao da mi misli teku tako jasno i mirno i
da su u takvom skladu s onim {to govorim kao kad sam bio kod Staljina,
nikad nijesam tako lako i tako ta~no nalazio rije~i iz ruskog jezika kao
dok sam sjedio kraj njega.
I najzad, Staljin sagovornika slu{a pa`ljivo, pridoda ne{to i pripita
ga, pa te neprimjetno uvu~e da i njega pripita{ i doda{ {ta misli{.
239
Hereticus, 12/2009
Milovan \ilas
Staljin je neobi~no skroman, to su ve} mnogi zapazili i pisali o to
me. Ali to nije sasvim ta~no re~eno. Kod njega nema ni~eg suvi{nog, pa
skromnost dolazi kao ne{to prirodno, ne{to {to izlazi iz same njegove li~
nosti. Zato re}i da je skroman, zna~i potvrditi ne{to suvi{no, ne{to {to
se – bilo da ~ita{ njegova djela, bilo da ga izbliza vidi{ na tren – takore}i
samo po sebi razumije. On je prosto re~eno ~ovjek, i to ~ovjek vi{e od
ikoga, kod njega nema ni~ega {to ne bi bilo u skladu, {to ne bi bilo dio
cjeline – od pokreta, od humora, od izgleda, do genijalnih teoretskih i fi
lozofskih djela.
Kod Staljina nema sitnih, neva`nih pitanja o kojima ne zasluùje
da se govori. On je razgovarao s nama o snabdijevanju na{e vojske, o na
{em me|unarodnom poloàju, ali i o tome da li imamo malih radionica
na konjima za opravku mitraljeza, o tome ~im se hrani na{a vojska. On je
najkrupnije probleme rje{avao tako jednostavno i prosto, kao da se radi
o sitnicama, a na pitanja koja su nama izgledala sitna uporno je svra}ao
pa`nju, sve dok ne bi do kraja postala jasna i nedvosmislena. Tek kod Sta
ljina ~ovjek opazi koliko ne{to {to izgleda sitno, poslije neke njegove pri
mjedbe, kratkog razja{njenja, ustvari ima ne sitan i nezna~ajan nego kru
pan, centralan zna~aj. – Pitanje koje se pretreslo kod Staljina potpuno je
zavr{eno, dok se vremenom ne pretvori u novo pitanje, od njega nije osta
lo ni{ta sem jasnog i nepobitnog stava koji neodoljivo goni na izvr{enje.
Poslije prvih trenutaka razgovora sa Staljinom, odmah postaje s ma
terijalnom, opipljivom silinom jasno ono {to je bilo shvatljivo iz knjiga
– za{to je Staljin toliko omiljen u SSSRu. Staljin je ~ovjek kojemu nije
potrebno da istraùje put do ljudi, do radni~ke klase i radnih masa uop
{te, da traè istoriski put kojim treba da idu da bi im bilo bolje. On je sam
otjelovljenje tih masa u jednom ~ovjeku, njihovih èlja, nada, misli, on
je – u ìvom ~ovjeku istorija savremene epohe, njegov kaìprst pokazuje
pojedincima, njegova misao narodima, svim po{tenim radnim ljudima ku
da treba da idu. Nema ni~eg ~ime se on ne bi interesovao i {ta ne bi znao
– od planova za najve}e bitke u istoriji do sjetve p{enice u opusto{enom
Kubanu, od na{eg o{teg politi~kog i vojnog poloàja do na~ina transporta
ranjenika. On to sve zna – jer za njega, kako rekoh nema neva`nih stva
ri, jer zna zakone po kojima se ìvot kre}e, po kojima se istorija mora od
viti; on ne samo da te zakone zna nego je njihovo otjelovljenje, njihova
inkarnacija – djelom, mi{lju, li~no{}u.
Ja sam imao utisak, slu{aju}i njegov duboki, mirni glas, – slu{aju
}i Staljina, da slu{am neku staru a opet mladu, starostavnu a opet novu
– knjigu vje~no ìve mudrosti, u kojoj se nalazi procije|eno iskustvo ~ita
ve ljudske istorije – kakva je bila, kakva jeste i kakva mora biti. On je
pri tom pravio {ale, skladno umetao bezbroj poslovica i slikovitih uzre~i
ca, zra~e}i jednim naro~itim staljinskim humorom, kome se mora od sr
240
Susret sa Staljinom
ca smijati, ali koji nije samo radi smijanja, nego obja{njava, upravo – do
gola otkriva ono {to je apsurdno i besmisleno, a {to takvim do malo~as
nije izgledalo.
Na Staljinu, spolja, vide se godine. On je sijed i naboran. Ali se sta
rost, u razgovoru, ne osje}a. Staljin ne moè ostariti, i to zbog toga {to je
njegova misao besmrtna, uvijek nova, potpuno sazrela, i do kraja uobli
~ena, njoj nema {ta da se doda, on je sav istkan od nje i u njemu nema ni
atoma koji ne bi ìvio, odisao njom.
Nigdje u SSSRu, kao kod Staljina, ~ovjek ne osje}a {ta je pobjeda
socijalizma u jednoj zemlji, {ta je socijalisti~ka zemlja. Tu se, preko njego
ve li~nosti. osjeti da je to zemlja u kojoj vi{e nema unutra{njih problema,
kako se naviklo da ih ima i da budu posmatrani u drugim zemljama. Ra
zumije se, i tu ima problema – organizacije, izgradnje, obnove. Ali to nije
ono {to je u ostalom svijetu, tu je narod ujedinjen i mo}an i nesalomljiv u
svom jedinstvu. Pobjeda naroda je ne samo neosporna, nego i vje~na, osi
gurana iznutra na vjeki vjekov. To izbija, bez rije~i, iz Staljinove li~nosti.
A tako|e svom silinom izbijaju pitanja rata i sve {to je u vezi s njim, pita
nja spoljne politike. I ~ovjek kod Staljina osje}a, vidi, ~ak mu se ~ini da
moè da opipa – da }e SSSR rat dobiti, da }e sovjetska staljinska spoljna
politika pobijediti – na sre}u i napredak naroda i napa}enih ljudi.
Izlaze}i od Staljina, u vedro proljetnje ve~e, nijesmo ni primijetili
da je razgovor trajao ~as i po. înilo nam se da je sve to trajalo svega tre
nut, a ipak je bilo tako puno, po sadrìni tako duboko, jednom u ìvotu
za cio ìvot – kao {to se ~ovjek samo jednom rodi. înilo nam se da ne
idemo odre|enim ulicama, po Crvenom Trgu, nego da se kupamo u sun
cu, na nedoglednim visinama, ali koje nijesu san i ma{tarija, nego tvrdi,
granitni vrhovi, bez provalija i neravnina. înilo nam se da se kre}emo
kroz istoriju, njenu su{tinu i njen smisao. Kretali smo se i ìvjeli, ustva
ri, Staljinovim rije~ima, njegovim mislima. I tada mi je, sasvim u skladu
s tim osje}anjem, palo na um i postalo jasno za{to je onaj prosti radni
~ovjek, kad je vidio Lenjina, zapanjen uzviknuo: “On je obi~an!” Staljin
je ~ovjek obi~niji od ikoga ìvog danas na svijetu i zato – genijalan i velik
kao niko u na{e vrijeme.
Odlaze}i od Staljina, ìvog, obi~nog, besmrtnog, genijalnog ~ovje
ka, osje}ali smo da }e jednom pro}i ovo te{ko doba, da }e on u~initi da
pro|e. Ptice }e po~eti svim ljudima da pjevaju, sunce toplije da ih grije,
cvije}e da im miri{e, djeca da se bezbri`no igraju, nau~nici da tonu u ti
hu, neizrecivu ljepotu biblioteka i instituta, pisci da sagorijevaju ognjem
stvarala{tva. I u svemu tome, u sre}i naroda, u njihovoj ljubavi me|u so
bom – bi}e Staljin, sve }e pjevati o njemu i raduju}i se ìvotu i bezgrani~
noj ljudskoj sre}i me|u ljudima i u prirodi – ljudi }e se radovati njemu i
241
Hereticus, 12/2009
Milovan \ilas
njime. Jer je obi~ni ~ovjek Staljin besmrtan kao {to je besmrtan i vje~an
ljudski napredak; jer je on ~ovje~anstvo, u najsudbonosnijim danima, za
jedno s Lenjinom i poslije Lenjinove smrti istim putem, bez kolebanja i
lutanja, odveo daleko naprijed, ka pobjedi, ka miru i sre}i – vje~nom snu
onih koji rade i pate.
Beograd, “Borba”,
21. decembra 1944.
Bo{ko Risimovi} – Ustanak, 1954.
242
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
...............
DOSIJE
...............
KASTRIRAJU]E TUTORSTVO
– CENZURA TAKMIÂRA U BESEDNI[TVU
Ima tome decenija i po kako su govornici – pobednici govorni~kih
takmi~enja na Pravnom fakultetu u Beogradu doku~ili, a jedan od njih
(potpisnik ovih redova) uobli~io Prvi srpski zakon o slobodi govora, koji
bi, najjednostavnije, mogao da se iskaè na slede}i na~in: “[to vi{e aplauza
zbog izgovorenih mudrih i hrabrih re~i, to ~vr{}a ruka koja }e govorniku
na kraju zavrnuti vrat.”
Da je taj zakon, koji je neumoljiviji od samog Njutnovog zakona
gravitacije, u srbijanskim prilikama ta~an i stvaran, uverili su se i mladi
govorni~ki entuzijasti – u~enici srednjih ekonomskih, pravnobirotehni~kih,
trgovinskih i ugostiteljskih {kola Srbije, i njihovi profesori – mentori, na
samom po~etku 2009. godine. Tada su njihovi direktori {kola, okupljeni u
neregistrovanoj Zajednici direktora srednjih ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola Srbije, doneli Pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu, u kojem je sadràn i ~lan
10 sa, u najmanju ruku (po slobodu mi{ljenja i izraàvanja iz ~lana 46 stav
1, odnosno po slobodu nau~nog i umetni~kog stvaranja iz ~lana 73 stav 1
Ustava), diskutabilnom odredbom.
Odredbom prvog stava ~lana 10 Pravilnika o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu direktori {kola regulisali su da “beseda
na zadatu i na izabranu temu ne moè obuhvatati aktuelne politi~ke teme,
niti na bilo koji na~in pozivati na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo
koju drugu diskriminaciju”, dok je stavom 2 istog ~lana odre|ena i sankcija
za prekr{ioce te }e “u~enik ~ija beseda na izabranu temu ne bude u skladu
sa stavom 1 ~lana biti diskvalifikovan”.
Osim {to je odredba ovog ~lana pravnotehni~ki manjkava, jer se u
drugom stavu sankcija ne proteè i na besede u kategoriji zadate teme ({to
je, bez sumnje, bila intencija pravilopisaca), ona ima neke su{tinske gre{ke
(za koje se pisac ovih redova jo{ uvek nada da su nenamerne). Najpre,
odredba je poistovetila zabranu pozivanja na nacionalnu, versku, rasnu,
polnu ili bilo koju drugu diskriminaciju sa zabranom govorenja o aktuelnim
politi~kim temama, {to je nedopustivo. Potom, odredba je data {iroko, te
243
Hereticus, 1-2/2009
}e, poprimaju}i karakter kau~uk-norme koju moè da tuma~i kako ko èli,
imati nesumnjivo {tetan uticaj za razvoj govorni{tva u Srbiji. Na posletku,
njome se uvodi cenzura na takmi~enjima u govorni{tvu.
Na to su u svom dopisu Ministarstvu prosvete poku{ali da ukaù
profesorka retorike u Pravno-poslovnoj {koli “9. maj” u Beogradu i vi{egodi{nji mentor generacija govornika te {kole, Svetlana Gradinac, profesor
Retorike i Pravne tradicije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu
i autor dva istaknuta ud`benika retorike dr Sima Avramovi}, profesor
Politi~kog sistema na istom fakultetu i profesor Govorni{tva i odnosa s
javno{}u na Visokoj strukovnoj {koli za obrazovanje vaspita~a u Kikindi,
dr Jovica Trkulja, kao i savetnik za odnose s javno{}u Ustavnog suda, autor knjige “Srpski politi~ki govor modernog doba” i predava~ po pozivu
za predmet Osnovi pravne retorike na Pravnom fakultetu Univerziteta
Union, Dejan Mili}. Oni su podràni od strane Me|unarodne asocijacije
za slobodu govora iz Londona, Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, na ~elu sa dekanom prof. dr Mirkom Vasiljevi}em, od dekanice Pravnog fakulteta Univerziteta Union, prof. dr Vesne
Raki} Vodineli}, kao i od profesora retorike i estetike na Filozofskom i
Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, prof. dr Sretena Petrovi}a
(tako|e autor nekoliko ud`benika retorike).
“Slu~aj” spornog ~lana dobio je veliki publicitet u medijima. Ministarstvo je odgovorilo zvani~nim dopisom 28. aprila 2009. godine. Profesorka
Gradinac se tim povodom obratila i Za{titniku gra|ana.
Sredinom maja 2009. godine u Kru{evcu je odràno 13. Republi~ko
takmi~enje u besedni{tvu za u~enike srednjih {kola, prvo po novom pravilniku, koje je, po oceni prisutnih, padom u broju takmi~ara, kao i u kvalitetu
u~eni~kih beseda, pokazalo {tetnost sporne odredbe ~lana 10 Pravilnika.
Sporni Pravilnik jo{ uvek je na snazi.
U ovom dosijeu dana je kratka faktografska anamneza “Slu~aja
govorni~ke cenzure”.
Dejan Mili}
244
CENZURA TAKMIÂRA U BESEDNI[TVU
TAKMIÊNJE U BESEDNI[TVU
Takmi~enja u govorni{tvu zna~ajno doprinose kvalitetu govorne kulture,
razvijaju slobodu govora i podsti~u kriti~ko mi{ljenje. Mladim govornicima treba
pruìti {to vi{e prilika da besede. Prilike kada mogu da se obrate novom audito
rijumu su veliki izazov, a takmi~enja posebno motivi{u u~esnike. Takmi~enja su
vredna i zbog razmene iskustava, zbog upore|ivanja, zbog mogu}nosti da se govori
pred nepoznatom publikom, zbog osvajanja nagrada i prestià i zbog druènja.
Jo{ su stari Latini tvrdili: teorija bez prakse je kao kola bez osovine.
Prvo obnovljeno takmi~enje u besedni{tvu studenata Pravnog fakulteta u
Beogradu organizovano je 1993. godine i odràva se svake godine1 u prepunoj
Petici. Posle toga mnogi drugi pravni fakulteti3 pokrenuli su svoja takmi~enja
po ugledu na beogradski Pravni.
Grupa entuzijasta osnovala je u Sremskoj Mitrovici 1991. godine festival
besedni{tva pod nazivom Lux verbi – Svetlost re~i. Ovaj grad ima u centru sa~u
vane ostatke nekada{njeg rimskog amfiteatra, na kojem se svake godine u junu
odràva festival. Ovo je retka prilika da se besednici takmi~e na otvorenom, ali i
da provedu dva dana druè}i se sa doma}inima i me|usobno. Na po~etku su tak
mi~ari, mahom studenti glume, na ovom festivalu interpretirali tu|e govore, tako
da je postojala samo jedna takmi~arska kategorija – interpretacija, {to su{tinski
nije pravo besedni{tvo. Posle dobronamernih kritika stru~njaka za besedni{tvo,
posebno profesora retorike sa Pravnog fakulteta, uvedena je jo{ jedna kategorija
– kategorija autorske besede na zadatu ili izabranu temu, a 006. godine fiziono
mija festivala je zaokruèna uvo|enjem improvizovane besede. Takmi~ari biraju
kategoriju u kojoj }e se takmi~iti. Sremskomitrova~ki festival je poseban i po
tome {to se na njemu takmi~e srednjo{kolci, studenti pravnih fakulteta, Vojne
akademije, Bogoslovskog fakulteta, raznih fakulteta dramskih umetnosti, polaznici
raznih govorni~kih {kola i drugi pojedinci koji se kvalifikuju. Prvog dana festivala
odràvaju se kvalifikacije i takmi~enje, a sutradan se organizuje revijalno ve~e sa
nastupom pobednika iz sve tri kategorije i odabranim gostima.
Republi~ka takmi~enja u~enika srednjih {kola, koja su osnovana 1994. go
dine,4 po{to je uveden predmet Osnovi retorike i besedni{tva na smeru pravni
tehni~ar, imaju svoju specifi~nost i po oceni veoma kompetentnih ~lanova ìrija
i organizatora godinama napreduju. Svake godine6 pove}ava se broj {kola koje
1
3
4
6
Godine 1999. takmi~enje nije odràno zbog NATO bombardovanja, a 000. zbog
reakcije na represivne sisteme gu{enja slobode govora i pogubnog Zakona o
univerzitetu.
Amfiteatar “Radomir D. Luki}” na beogradskom Pravnom fakultetu.
Pravni fakulteti u Novom Sadu, Podgorici, Ni{u, u Banjaluci, na Palama, u Sko
plju, Pravni fakultet Univerziteta “Union”...
Prvi doma}in i organizator bila je Pravnobirotehni~ka {kola “9. maj” u Beogradu.
Inicijatori za uvo|enje ovog predmeta bila je prof. Bosiljka Mijatovi}, prosvetni
savetnik i prof. dr Jovica Trkulja, ~lan stru~ne komisije Prosvetnog saveta.
Godine 1999. nije odràno ni ovo takmi~enje zbog NATO bombardovanja.
245
Hereticus, 1-2/2009
u~estvuju, kao i broj takmi~ara, pa je konkurencija sve è{}a. U konstituisanju i
osmi{ljavanju republi~kog takmi~enja pomogli su svojim znanjem i dragocenim
iskustvom profesori Pravnog fakulteta u Beogradu Obrad Stanojevi} i Sima
Avramovi}. Od prvog takmi~enja uvedene su tri takmi~arske discipline: beseda
na zadatu temu, beseda na izabranu temu i improvizovana beseda kao izborna
kategorija.
^lanovi Demokratske stranke i Fonda “Dr Zoran \in|i}” uprili~ili su
otvoreno takmi~enje u besedni{tvu pod nazivom “U Zoranovu ~ast” namenjeno
mladima Srbije od 18 do 30 godina, u kojoj je jedina disciplina zadata tema, naj
~e{}e sa nekim aforizmom Zorana \in|i}a, sa posebnom namerom da se promo
vi{u i sa~uvaju njegove ideje i vrednosti evropske i moderne Srbije. Budu}i da su
kikindski omladinci Demokratske stranke pokrenuli inicijativu da se organizuje
takmi~enje u ~ast Zorana \in|i}a, ovo takmi~enje organizovano je prvi put 006.
godine u Kikindi. Takmi~enje se od 007. godine se organizuje na nacionalnom
nivou, sa kvalifikacijama u trinaestak gradova Srbije i zavr{nicom u Beogradu.
Organizatori svih takmi~enja trebalo bi veoma bri`ljivo da biraju ~lanove
ìrija. To moraju biti stru~njaci koji dobro poznaju besedni{tvo i pravila takmi
~enja. I u redovima nekada{njih uspe{nih takmi~ara tako|e se mogu na}i veoma
odgovorni i spremni potencijalni ~lanovi ìrija. Kad god je to mogu}e, ~lanovi
ìrija ne treba da ocenjuju svoje u~enike ili studente, jer je to {kolski primer
sukoba interesa.7 Ako i jesu u ìriju, trebalo bi da izuzmu svoj glas kad je o
njihovom takmi~aru re~. U govorni{tvu se, kao i u umetni~kom klizanju, mora
voditi ra~una o tehnici (formi) i o umetni~kom dojmu (sadràju). I ud`benici
retorike jednaku va`nost daju logi~koj i estetskoj komponenti. Kako je veoma
odgovorno biti ~lan ìrija, jer za 3– minuta treba i ~uti govor i videti govornika,
oceniti sadràj njegove besede i na~in izvo|enja, va`no je da ìri ima najmanje ~lanova, jer vi{e o~iju vi{e vidi i vi{e u{iju vi{e ~uje. Me|u ~lanovima ìrija treba
da budu stru~njaci za teoriju i praksu besedni{tva i za dobru dikciju. Svim ~la
novima ìrija moraju unapred biti poznate propozicije i oni moraju biti saglasni
u tome {ta se u besedni{tvu ocenjuje. De{avalo se da je me|u ~lanovima ìrija
bilo nesuglasica oko toga da li su govornicima dozvoljene kretnje i gestikulacija
za vreme nastupa. Ta nedoumica treba definitivno da je jasna, jer se, za razliku
od recitatora, govornici mogu kretati na sceni, a mogu svoju besedu izgovoriti
i u stoje}em poloàju, {to zavisi od teme besede i temperamenta besednika, a
gestikulacija je neophodna u oba slu~aja. Posebnu pa`nju treba obratiti ocenjiva
nju improvizovanih govora. ^lanovi ìrija moraju prepoznati pravu, nadahnutu i
autenti~nu improvizovanu besedu od unapred pripremljene, rutinski izgovorene
i ve{ta~ki nakalemljene na temu. Tu merilo nikako ne sme biti duìna besede,
ve} naprotiv, ve{tina govornika da sa malo re~i mnogo kaè, odgovori na temu
i postigne cilj. Aktuelnost besede tako|e mora biti vrednovana. Govorni{tvo je
kompleksna ve{tina i tako se mora i ocenjivati. Ocene za svakog takmi~ara treba
da budu obrazloène. Ponekad takmi~ari kvalitetom svojih nastupa “prevazilaze
stru~no i teorijsko znanje onih koji odlu~uju”.8 Kriterijumi za ocenjivanje mora
ju biti poznati i takmi~arima i ~lanovima ìrija. Iskustvo takmi~enja pokazalo je
7
8
246
Ovo se odnosi na Festival besedni{tva u S. Mitrovici, gde je godinama predsednik
ìrija, ina~e profesor dikcije, glasao za svoje studente.
Ratomir Rale Damjanovi}: O recitovanju, Itaka, Beograd 001, str. 11.
da su kriterijumi ~esto nejasni i da su ostavljeni slobodnom utisku ~lanova ìrija.
Zato rad ìrija mora biti ozbiljan, efikasan, a delom i javan, {to zna~i da neko
od ~lanova ìrija mora pre progla{enja pobednika saop{titi {ta je bilo dobro kod
takmi~ara a {ta nije valjalo i za{to.
Neka takmi~enja u besedni{tvu su medijski doga|aji, kao {to su takmi~e
nje na Pravnom fakultetu, Festival besedni{tva Lux verbi u Sremskoj Mitrovici,
takmi~enje “U Zoranovu ~ast” i republi~ka takmi~enja u~enika srednjih {kola,
kao i poneka {kolska takmi~enja (Pravnoposlovna {kola Beograd, Filolo{ka
gimnazija, Poàreva~ka gimnazija). Svako od ovih takmi~enja ima svoju fiziono
miju. Na takmi~enju na Pravnom fakultetu studenti se takmi~e samo u jednoj
od tri kategorije: zadanoj temi, slobodnoj temi ili improvizovanoj besedi, ~emu
prethode dobre pripreme i odabir takmi~ara. Festival besedni{tva Lux verbi u
Sremskoj Mitrovici uveo je iz tehni~kih razloga kvalifikacije za takmi~are, {to je
dobro i za ìri i za takmi~are, jer ìri ima priliku da ~uje dva puta one koji su se
kvalifikovali i da ih tako bolje odmeri. Pokazalo se da je dobro {to su organizatori
ovog festivala uveli i kvalifikacije za takmi~are u ekstemporalnoj besedi, jer se
tako bolje moè proceniti da li je svaka beseda zaista improvizovana.
Na republi~kom takmi~enju u~enika srednjih {kola specifi~nost je {to
takmi~ari mogu da se oprobaju u dve kategorije: u zadanoj ili izabranoj temi i
po èlji u improvizovanoj besedi. Pokazalo se u najve}em broju slu~ajeva da su
dobri besednici jednako dobri u obe kategorije.
U svim takmi~enjima mora se voditi ra~una o zadantoj temi, koja mora
biti i aktuelna, i univerzalna, i motivi{u}a. Svima je poznata deviza: kakvo pitanje
– takav odgovor. U~esnicima treba ponuditi blagovremeno vi{e zadanih tema, od
nosno ideja, da bi besednici mogli da prona|u pravu. Ako se ponudi samo jedna
tema, desi}e se da publici bude dosadno da slu{a nekoliko beseda na istu temu, a
neminovno je da se i govornici u pone~em ponavljaju. To vaì i za teme improvi
zovanih beseda. Zbog neophodne razlike od zadanih tema, teme improvizovanih
beseda bi trebalo u naslovu da sadrè samo jedan pojam ili jednu sintagmu, koje
nude vi{ezna~no tuma~enje. Ove teme moraju biti pa`ljivo odabrane, jednostavne,
razumljive i lako pamtljive. Kvalitet ovako ponu|ene teme omogu}uje takmi~a
ru bogat izbor asocijacija i slobodu pristupa temi. U propozicijama republi~kog
takmi~enja stoji zahtev da teme improvizovanih beseda utvr|uju ~lanovi ìrija
neposredno pred takmi~enje. Ovim se obezbe|uje neophodna tajnost i garantuje
da nikome od takmi~ara ne}e biti unapred poznata tema.
Mora se po{tovati i ograni~enje duìne govora, mada ìri ne koristi {topericu
iz prostog razloga {to zanimljiv govor moè da bude i duì a da se to ne oseti.
Najzad, za sve ono {to ne valja kod takmi~ara odgovorni su njihovi mento
ri, kako je to izjavio Dejan Mili}, predsednik i vi{egodi{nji ~lan ìrija republi~kih
takmi~enja. Takmi~enja eksplicitno pokazuju kako se sa u~enicima ili studenti
ma radi, jer iza svakog uspe{nog takmi~ara stoji dobar mentor i mnogo, mnogo
entuzijazma i rada.
Svetlana Gradinac
247
Hereticus, 1-2/2009
PRAVILNIK O REPUBLI^KOM TAKMIÊNJU
SREDNJIH [KOLA U BESEDNI[TVU
Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih
{kola na osnovu Stru~nog uputstva o organizovanju takmi~enja i smotri u~enika
osnovne i srednje {kole (Beograd, 3.01.007. godine, br. 110–00–304/007–11),
a na predlog Administrativnobirotehni~ke {kole u Ni{u, na Skup{tini odrànoj
dana 13.0.009. godine donela je
PRAVILNIK
o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu
I
OP[TE ODREDBE
^lan 1.
Takmi~enje u~enika u besedni{tvu ima za cilj podsticanje i produbljivanje
znanja. iskazivanje posebnih sklonosti, razvijanje sposobnosti govora, argumentova
nja, pravilnog zaklju~ivanja, primenu pravila lepog govora, razvijanje kreativnosti,
negovanje takmi~arske tradicije i takmi~arskog duha kod u~enika.
^lan 2.
Pravo u~e{}a na takmi~enju imaju redovni u~enici ~etvrtog razreda iz
podru~ja rada Ekonomija, pravo i administracija koji u nastavnom planu imaju
predmet osnovi retorike i besedni{tva i u~enici oglednih obrazovnih profila iz
ovog podru~ja rada.
^lan 3.
[kola koja u~estvuje na takmi~enju (u daljem tekstu [kola u~esnik) moè
imati najvi{e tri takmi~ara. U~enike na takmi~enje dovodi predmetni nastavnik
mentor koji u~estvuje u radu takmi~enja.
[kola u~esnik je du`na da blagovremeno prijavi u~enike koji }e se takmi~iti
(u daljem tekstu u~enici), sa podacima koji se traè u prijavi za takmi~enje.
Radi identifikacije u~enici su du`ni da imaju overenu |a~ku knjiìcu sa
fotografijom, a punoletni i li~nu kartu.
II
ORGANIZACIJA TAKMIÊNJA
^lan 4.
Pokrovitelj i organizator takmi~enja je Ministarstvo prosvete Republike
Srbije, Odeljenje za nastavni plan i program u saradnji sa Zajednicom ekonom
skih, pravnih. ugostiteljskih. trgovinskih i turisti~kih {kola (u daljem tekstu Za
jednica {kola).
Svake {kolske godine takmi~enje organizuje i realizuje {kola koju odre|uje
Zajednica {kola (u daljem tekstu [kola doma}in).
^lan 5.
Takmi~enje se sprovodi prema Stru~nom uputstvu o organizovanju takmi
~enja i smotri u~enika osnovne i srednje {kole (Beograd, 3.01.007. godine, br.
110–00–304/007–11)
248
^lan 6.
[kola doma}in je du`na da, najkasnije mesec dana pre datuma odràvanja
takmi~enja koji je utvrdila Zajednica {kola, pismeno obavesti {kole o programu
takmi~enja i dostavi im:
– datum, vreme i mesto odràvanja takmi~enja
– zadatu/e temu/e
– rok za prijavu
– takmi~arsku prijavu (popunjen obrazac koji je sastavni deo ovog pravil
nika)
III
PROPOZICIJE TAKMIÊNJA
^lan 7.
U~enici nastupaju po azbu~nom redosledu prezimena koji utvr|uje [kola
doma}in.
^lan 8.
U~enici se takmi~e u tri takmi~arske discipline i to:
1. Beseda na zadatu temu
. Beseda na izabranu temu
3. Improvizovana beseda
^lan 9.
Obavezne takmi~arske discipline su beseda na zadatu temu ili beseda na iza
branu temu. U~enik se opredeljuje u kojoj }e od ove dve discipline u~estvovati.
Beseda na zadatu ili izabranu temu moè da traje najduè 7 (sedam) mi
nuta.
[kola doma}in o zadatoj temi (temama) obave{tava {kole na na~in i u
roku odre|enom u ~lanu 6. ovog Pravilnika.
^lan 10.
Beseda na zadatu i na izabranu temu ne moè obuhvatati aktuelne poli
ti~ke teme, niti na bilo koji na~in pozivati na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili
bilo koju drugu diskriminaciju.
U~enik ~ija beseda na izabranu temu ne bude u skladu sa stavom 1 ovog
~lana bi}e diskvalifikovan.
^lan 11.
Takmi~arska disciplina Improvizovana beseda nije obavezna.
U~enici koji odlu~e da se takmi~e u disciplini iz stava 1 ovog ~lana, prsle
izlaganja svih beseda na zadatu i izabranu temu, pred ìrijem izvla~e temu za im
provizovanu besedu. Teme za improvizovanu besedu odre|uje ìri, neposredno
pre po~etka takmi~enja.
249
Hereticus, 1-2/2009
PRIGOVOR NA PRAVILNIK
MINISTARSTVO PROSVETE REPUBLIKE SRBIJE
Sektor za srednje obrazovanje
– Pomo}niku ministra
Beograd, 3..009. godine
B e o g r a d
Nemanjina 4
PREDMET: Prigovor na Pravilnik o Republi~kom takmi~enju
srednjih {kola u besedni{tvu
Po{tovani,
Ovih dana je objavljen Pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola
u besedni{tvu koji je donela Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgo
vinskih i ugostiteljskih {kola na predlog Administrativnobirotehni~ke {kole u
Ni{u, na Skup{tini odrànoj dana 13..009. godine.
Za nas je u ovom Pravilniku sporan ~lan 10, stav 1, u kome se kaè: “Be
seda na zadatu ili izabranu temu ne moè obuhvatati aktuelne politi~ke teme”.
Ovim stavom se ograni~ava Ustavom zagarantovano pravo na slobodu govora
i ugroàva se jedno od najtemeljnijih ljudskih prava. Ovakav stav se ne moè
pravdati nikakvim razlozima, jer se u predmetu Osnovi retorike i besedni{tva u~i
oblast politi~ko besedni{tvo. Na maturskom ispitu je mogu}e polagati i retoriku
kao prakti~an rad i izabrati jednu od tri oblasti (sudsko, politi~ko ili prigodno be
sedni{tvo). U relevantnom ud`beniku autora prof. dr Obrada Stanojevi}a i prof.
dr Sime Avramovi}a: Osnovi retorike i besedni{tva jasno je podvu~en zahtev da
svaka beseda mora biti aktuelna. Ako je cilj takmi~enja u besedni{tvu podsticanje
govorne kulture, slobode govora i kriti~kog mi{ljenja, onda se ovo elementarno
pravo ne sme zabranjivati ni u~enicima, tim pre {to se ovaj predmet u~i u ~etvrtoj
godini kada su maturanti ve} punoletni i imaju izgra|ene kulturolo{ke, ekonom
ske, sociolo{ke i op{tedru{tvene, pa i politi~ke stavove. Napominjemo da Osnovi
retorike i besedni{tva pripada grupi humanisti~kih predmeta i da korelira sa gra
|anskim vaspitanjem, sociologijom, istorijom, psihologijom, ustavom i pravima
gra|ana i knjièvno{}u. Oduvek su upravo mladi bili najhrabriji u kritici lo{ih
pojava u dru{tvu. Takav njihov stav podsti~u i drugi gore navedeni predmeti.
Ukoliko ovakav zahtev iz Pravilnika ostane na snazi, bi}e to pravi put da
na{a {kola i dalje {koluje u~enike za reproduktivno znanje, a da joj, iz nama ne
poznatih razloga, smetaju slobodoumni, misle}i i hrabri u~enici koji su spremni
da se svojim argumentovanim stavovima zasnovanim na sistemu vrednosti bore
za bolju budu}nost.
Zahtevamo da se ovaj stav ~lana 10 pomenutog Pravilnika ukine i da nas
o tome obavestite.
U prilogu Vam dostavljamo kopiju Pravilnika
Dostavljeno:
– Ministarstvu prosvete
– Zajednici ekonomskih, pravnobirotehni~kih,
trgovinskih i ugostiteljskih {kola
250
Potpisnici:
Prof. dr Sima Avramovi}
Prof. dr Jovica Trkulja
Prof. Svetlana Gradinac
Dejan A. Mili}
“CENZURISANO GOVORNI[TVO”
– ODJEK U MEDIJIMA
STROGO KONTROLISANE UÊNI^KE BESEDE
Pravilnikom o takmi~enju, nakon {to su neki u~enici odràli govore o
slu~aju vladike Pahomija i aferi “Kofer”, zabranjene besede o aktuelnim dru{tve
nopoliti~kim temama
Na republi~kim nadmetanjima iz oratorstva srednjo{kolci vi{e ne}e smeti
da besede o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim temama. To im zabranjuje ~lan 10
novog Pravilnika o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu koji je
nedavno jednoglasno usvojila Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobiroteh
ni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola. Tu jasno stoji i da }e svaki u~enik ~ija
beseda ne bude u skladu sa pomenutom odredbom biti diskvalifikovan.
Tako se, upozoravaju stru~njaci za retoriku, posle ne{to vi{e od decenije
i po odràvanja {kolskih nadmetanja iz oratorstva, prvi put uvodi cenzura. Tak
mi~enja iz govorni{tva odràvaju se u desetak srednjih {kola. Najbolji besednici
sa {kolskih nadmetanja idu na republi~ko takmi~enje. Ukoliko se na tom nivou
ukinu besede sa aktuelnim politi~kim temama onda ih ne}e biti ni na onom nièm
{kolskom nivou, jer je deci cilj da se kvalifikuju za republi~ko nadmetanje.
Zbog toga su pre nekoliko dana zajedno sa profesorkom retorike u sred
njoj {koli Svetlanom Gradinac i profesori beogradskog Pravnog fakulteta Sima
Avramovi} i Jovica Trkulja, ali i portparol Ustavnog suda i publicista Dejan A.
Mili}, uputili Ministarstvu prosvete prigovor na pomenuti pravilnik. Zahvaljuju}i
ovim i kod nas i u svetu veoma uglednim univerzitetskim profesorima ne samo
da je svojevremeno obnovljena tradicija besedni{tva na Pravnom fakultetu u Be
ogradu, ve} je nadmetanje iz oratorstva na toj visoko{kolskoj ustanovi postalo
spektakl za koji se traì mesto vi{e i u kome uìvaju svi, pa i oni koji se u beseda
ma prepoznaju. Ovi profesori su, kao i Dejan Mili} koji je kao student osvajao
nagrade na takmi~enjima iz oratorstva, do sada naj~e{}e bili i ~lanovi ìrija na
tako|e veoma pose}enim {kolskim nadmetanjima u govorni{tvu.
U pismu upu}enom ministru prosvete, njegovom pomo}niku za srednje
obrazovanje, ali i Zajednici ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugo
stiteljskih {kola, ovi stru~njaci traè ukidanje sporne zabrane i upozoravaju da
bez britke re~i i bez aktuelnih dru{tvenih tema nema ni besedni{tva. U prigovoru
izme|u ostalog stoji da se zabranom izgovaranja beseda na aktuelne politi~ke te
me ograni~ava Ustavom zagarantovano pravo na slobodu govora i ugroàva se
jedno od najtemeljnijih ljudskih prava.
“Ovakav stav se ne moè pravdati nikakvim razlozima, jer se u predmetu
osnovi retorike i besedni{tva u~i oblast politi~ko besedni{tvo. Na maturskom is
pitu je mogu}e polagati i retoriku kao prakti~an rad i izabrati jednu od tri oblasti
(sudsko, politi~ko ili prigodno besedni{tvo). Ako je cilj takmi~enja u besedni{tvu
podsticanje govorne kulture, slobode govora i kriti~kog mi{ljenja, onda se elemen
tarno pravo na aktuelnost ne sme zabranjivati ni u~enicima, tim pre {to se ovaj
predmet u~i u ~etvrtoj godini kada su maturanti ve} punoletni i imaju izgra|ene
251
Hereticus, 1-2/2009
kulturolo{ke, ekonomske, sociolo{ke i op{tedru{tvene, pa i politi~ke stavove”,
isti~e se u prigovoru.
– Cilj takmi~enja je da deca komuniciraju, da bude u svrsi struke za koju
se obrazuju. Ne bi trebalo da izlazi iz okvira plana i programa. A i politi~ko or
ganizovanje u {kolama je zabranjeno. Zato politi~ke teme ne treba da budu u
|a~kim besedama – smatra Slobodan Pavlovi}, ~lan Nacionalnog prosvetnog save
ta, profesor matematike i direktor Pravnoposlovne {kole Beograd, {kole u kojoj
je 1993. godine odràno prvo srednjo{kolsko takmi~enje iz besedni{tva u Srbiji.
Sada{nji direktor upravo te {kole je na pomenutoj sednici skup{tine predloìo da
se u pravilnik unese zabrana besedni{tva na aktuelne politi~ke teme.
– Zbog besede “Pahomije, Bog je ljut” mogao sam i nastavnika da kaznim,
jer ta beseda izaziva versku netrpeljivost. Ne smeju se prozivati ljudi. Veoma
diskutabilna je i beseda na temu korupcije i afere “Kofer”. Te besede su jo{ i
objavljene u {kolskom listu, a sumnjam i da su ih osmislili sami u~enici. Suvi{e
su zrele za njihov uzrast – upozorava direktor Pavlovi}.
– Besedni{tvo nije politi~ko organizovanje, niti su to bile strana~ke besede
– odgovara profesorka retorike u pomenutoj {koli Svetlana Gradinac.
Ona ukazuje na to da su teme spornih beseda prethodno bile u medijima.
Brujalo se i o aferi “Kofer” i o pedofiliji i nemoralu pojedinih sve{tenika. Na{a
sagovornica se pita ko }e biti taj i po kojim standardima }e odre|ivati koja je be
seda podobna, a koja nije, jer svaka tema moè da bude protkana politikom.
– U relevantnom ud`beniku autora prof. dr Obrada Stanojevi}a i prof.
dr Sime Avramovi}a “Osnovi retorike i besedni{tva” jasno je istaknut zahtev da
svaka beseda mora biti aktuelna – poru~uje profesorka.
Kaè da nema ni{ta protiv da ostane drugi deo ~lana 10 u kome pi{e da
beseda ne sme ni na koji na~in da poziva na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili
bilo koju drugu diskriminaciju.
– Mada pomenuti pravilnik Ministarstvo prosvete nije ni kreiralo ni odo
brilo, niti je to u njegovoj nadle`nosti, obratili smo se toj instituciji veruju}i da
ona ima sluha za besedni{tvo – obrazloìla je profesorka Gradinac.
Politika, 3. mart 009
Aleksandra Brki}
“CENZURISANO BESEDNI[TVO”
Grupa profesora i stru~njaka u oblasti retorike protestovala je protiv usvo
jenih izmena pravilnika o takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu, prema kojima
}e ubudu}e u~enicima biti zabranjeno da na nadmetanju govore o aktuelnim
dru{tvenopoliti~kim temama.
Glavna novina u Pravilniku o republi~kom takmi~enju srednjih {kola u
besedni{tvu, usvojena polovinom februara u Ni{u, odnosi se na odluku da sred
njo{kolci na republi~kim nadmetanjima iz oratorstva vi{e ne}e smeti da besede
o aktuelnoj dru{tvenopoliti~koj situaciji jer }e biti diskvalifikovani, rekla je u
izjavi Tanjugu profesorka Svetlana Gradinac.
“Tim promenama kr{i se osnovno ustavno pravo na slobodu govora”, izja
vila je Gradinac i podsetila da su izmene pravilnika usvojene na sednici Skup{tine
Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola.
252
Prof. Gradinac, ina~e predava~ na predmetu osnovi retorike i besedni{tva u
beogradskoj Pravnoposlovnoj {koli, ~iji su |aci redovni u~esnici ovakvih takmi~e
nja, zajedno sa profesorima beogradskog Pravnog fakulteta Simom Avramovi}em,
Jovicom Trkuljom i drugima, uputila je prigovor na pomenute izmene pravilnika
Ministarstvu prosvete i zajednici {kola.
U pismu ministru prosvete poslatom 7. februara, traì se ukidanje sporne
odredbe, uz upozorenje da se tom zabranom ograni~ava Ustavom zagarantovano
pravo na slobodu govora, odnosno da se ugroàva temeljno ljudsko pravo.
Prof. Gradinac istakla je da nema ni{ta protiv izmene prema kojoj beseda
ni na koji na~in ne sme da poziva na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koji
drugi oblik diskriminacije, podse}aju}i da se ta takmi~enja odràvaju svake godine
u maju i da }e slede}e nadmetanje biti odràno u Kru{evcu.
U nadmetanju u~estvuju maturanti, a pa`nju javnosti izazvale su besede u
kojima su takmi~ari govorili o slu~aju vladike Pahomija i o aferi “Kofer”, {to je
prema re~ima prof. Gradinac i dovelo do inicijative za izmenu pravilnika.
Mondo, utorak, 3. mart 009.
OGRANIÂVANJE SLOBODE MI[LJENJA I GOVORA
Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i
ugostiteljskih {kola uvela je cenzuru na besede o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim
temama na republi~kim nadmetanjima srednjo{kolaca iz besedni{tva, nakon {to
su neki u~enici govorili o slu~aju vladike Pahomija i aferi “Kofer”.
Zbog toga je profesorka retorike u pravnobirotehni~koj {koli Svetlana
Gradinac, ali i ~lanovi ìrija – profesori Pravnog fakulteta Sima Avramovi}i Jovica
Trkulja i portparol Ustavnog suda Dejan A. Mili}, uputili prigovor Ministarstvu
prosvete i zatraìli ukidanje sporne zabrane. Oni su u svom zahtevu upozorili da
bez britke re~i i bez aktuelnih dru{tvenih tema nema ni besedni{tva.
Dejan A. Mili}, portparol Ustavnog suda Srbije, obja{njava za Danas da uko
liko cenzura ostane na snazi, on ne}e vi{e biti ~lan ìrija na tim takmi~enjima.
“^lan 10 Pravilnika o republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu
maturantima zabranjuje da govore o aktuelnim politi~kim pitanjima, {to zna~i
da im se ograni~ava sloboda mi{ljenja i govora” – ukazuje Mili}. On dodaje da
je odluka Skup{tine zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i
ugostiteljskih {kola nepromi{ljena. Prema njegovim re~ima, u besedi u~enika o
slu~aju vladike Pahomije “nema ni trunke diskriminacije”.
Mili} smatra, kao gra|anin Srbije, da je takva odluka kontraproduktivna i
nagla{ava da je on pobedio na takmi~enju beseda s ozbiljnom politi~kom temom
jo{ 1994. godine u vreme reìma Slobodana Milo{evi}a. Kako dodaje na{ sagovor
nik, zabraniti u~enicima da govore o aktuelnim politi~kim temama je isto kao i
zabraniti drugim u~enicima da na takmi~enjima koriste operaciju mnoènja.
Direktor Pravnoposlovne {kole u Beogradu i ~lan Nacionalnog prosvet
nog saveta Slobodan Pavlovi}, koji je predloìo zabranu besedni{tva o aktuelnim
politi~kim temama, rekao je da je cilj takmi~enja da deca komuniciraju u okviru
struke za koju se obrazuju i da ne bi trebalo izlaziti iz okvira plana i programa.
253
Hereticus, 1-2/2009
Danka Proki}Vlahovi}, direktorka Zajednice ekonomskih, trgovinskih,
pravnobirotehni~kih i ugostiteljskoturisti~kih {kola nije èlela da komentari{e
ovaj slu~aj.
Ina~e, ova se zabrana ne odnosi na takmi~enje “Besede u Zoranovu ~ast”,
koje se organizuje Demokratska stranka i Fond “Dr Zoran \in|i}”, a ~ije }e fi
nale biti odràno u Beogradu 1. marta, na godi{njicu ubistva premijera Zorana
\in|i}a.
Danas, 3. mart 009.
J. Dikovi}
KOME SMETA POLITIKA U BESEDAMA
Zabrana takozvanih dru{tvenopoliti~kih tema na nadmetanjima u be
sedni{tvu uzburkala je ne samo srednjo{kolce, nastavnike i ~lanove ìrija ve} i
~itavu javnost Srbije koja misli. Oni su jednoglasni da je re~ o ataku na slobodu
govora i mi{ljenja. Jer odluka ne samo da je protivna Ustavu, ve} kr{i i jedno od
najosnovnijih prava ~oveka. Oni koji su je izglasali tvrde, me|utim, da su time
unapredili takmi~enje i usaglasili ga sa Zakonom o obrazovanju.
Da li }e i sa kakvim besedama |aci u maju iza}i na takmi~arsku scenu u
Kru{evcu, jo{ niko ne zna. Jer, oni koji veruju da je re~ o zabrani slobode mi{lje
nja, kaù da na njemu ne}e u~estvovati.
Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskotu
risti~kih {kola donela je 13. februara na sednici u Ni{u odluku da se pravilnikom
o takmi~enju u besedni{tvu zabrane aktuelne dru{tvenopoliti~ke teme! Da ap
surd bude ve}i, inicijator zabrane je Pravnoposlovna {kola u Beogradu u kojoj
je 1993. odràno prvo republi~ko takmi~enje.
Profesorka te {kole Svetlana Gradinac tvrdi da se odluka kosi sa Ustavom
koji garantuje slobodu mi{ljenja i govora. – Kako to objasniti deci koja u~e ustavno
pravo? Jedno je imati politi~ke organizacije u {kolama, a drugo je sloboda govora.
Aktuelnost je jedan od zahteva dobre besede! U besedama se vidi zrelost, a ne
mr`nja, diskriminacija i netolerancija. Ne}e biti dobro ako ostanu samo cvrkutave
besede – priznaje Gradinac.
Da je re~ o ozbiljnom problemu upozorava i profesor Pravnog fakulteta
i ~lan ìrija Jovica Trkulja. On kaè da na{e {kole onesposobljavaju decu da mi
sle svojom glavom i da je besedni{tvo bilo jedno od retkih mesta gde se mogu
izraziti vlastita mi{ljenja, te da su zabranu inicirali oni koji su pogo|eni ranijim
besedama. – Ovo se ne moè pravdati nikakvim razlozima! U svakom ud`beniku
retorike politi~ko besedni{tvo je posebna grana. Takmi~enja su stekla lep ugled
upravo po tim aktuelnim i sadràjnim besedama. Cilj takmi~enja je podsticanje
govorne kulture, slobodnog i kriti~kog mi{ljenja. Zabrana je jednaka takmi~enju
iz matematike bez mnoènja i deljenja – kaè Trkulja.
Ministar prosvete @arko Obradovi} rekao je da je protiv zabrana koje
ograni~avaju slobodu izbora tema, ali da je va`no da |aci ne budu predmet stra
na~kog organizovanja.
Danka Proki}Vlahovi}, direktorka Zajednice, obja{njava da se ne radi
o zabrani ve} o unapre|enju takmi~enja. Me|utim, ona odmah dodaje da }e
254
biti diskvalifikovan onaj koji bude imao “politikantsku besedu”. – Zakonom o
obrazovanju zabranjeno je politi~ko delovanje u {kolama i uskladili smo takmi
~enje sa zakonom – smatra Proki}Vlahovi}. Ona, me|utim, ne obja{njava ima
li takvih detalja u besedama koje su sporne, a sporne su bile besede “Kofer” i
“Pahomije, Bog je ljut”.
Prepoznavanje u “Koferu”
Svetlana Gradinac kaè da se direktor Pravnoposlovne {kole Slobodan
Pavlovi} prepoznao u besedi “Kofer” i da je zato on inicirao skandaloznu zabra
nu.– Budètska inspekcija je prona{la nepravilnosti u njegovom radu i da bi se
za{titio, èli da se niko ne kritikuje – kaè Gradinac.
Direktor Pavlovi} to negira i kaè da je to besmislica. – Ko radi, taj i gre{i.
Beseda “Kofer” pripada |aku te profesorke i ona ga tako brani. Re~ je o dobrom
profesoru retorike, ali ona ima 63 godine i moè joj se da pri~a {ta ho}e.
Delovi iz spornih beseda
Kofer:
“Ali ne sluì svima kofer servis kao nama. Gledam ‘Dnevnik ’ – uhap{en
‘~ovek sa koferom u ruci’. Taj gospodin nije kao sav normalan svet u koferu nosio
prljave ~arape. Ve} opran novac.
Izvesni ‘gospodin’ Simi} nije obi~an gra|anin ove zemlje. Uz njegovo ime
i prezime stoji i funkcija viceguvernera Narodne banke Srbije…”
Pahomije, Bog je ljut:
“Crkveni velikodostojnik – vladika Pahomije, insistirao je da ljudi redov
no dolaze u crkvu, poste, ispovedaju se, daju priloge crkvi, a istovremeno bio je
optuèn od svetovnog suda za pedofiliju! Sud ga je oslobodio svih optu`bi, ali ne
zato {to krivica nije dokazana, ve} zato {to su odre|eni rokovi protekli, a dokazi
zastareli. Ko je za to odgovoran!”
Blic, 3. mart 009.
Verica Dragi}
MINISTARSTVO PROSVETE ]UTI O CENZURI BESEDA
Sporni pravilnik direktno kr{i slobodu govora, kaè Dejan A. Mili}, port
parol Ustavnog suda i ~lan ìrija na oratorskom takmi~enju
Mnogobrojni |aci pravnobirotehni~kih {kola, njihovi nastavnici, kao i
studenti i profesori beogradskog Pravnog fakulteta ju~e su se, povodom poku{a
ja cenzurisanja beseda na u~eni~kim takmi~enjima iz besedni{tva, javili redakciji
na{eg lista nagla{avaju}i da ni na jednom dosada{njem nadmetanju iz govorni{tva
nijedan orator nije svojom besedom raspirivao nacionalnu, versku, rasnu, polnu
ili bilo koju drugu mr`nju.
Potvrdio je to i Dejan A. Mili}, publicista i portparol Ustavnog suda, koji
je bio u ìriju na Republi~kom takmi~enju iz govorni{tva kada je sa besedom
“Pahomije, Bog je ljut” pobedila Jelena Reljin, tada maturantkinja Pravnobiro
tehni~ke {kole u Beogradu.
– Direktor Pravnoposlovne {kole (nekada{nje pravnobirotehni~e) Slo
bodan Pavlovi}, koji smatra da pomenuta beseda izaziva versku netrpeljivost i
255
Hereticus, 1-2/2009
koji je i inicijator zabrana beseda na aktuelne politi~ke teme, ili nije ni ~uo ni
pro~itao govor svoje u~enice, ili nije èleo da ga razume. Ja kao ~lan tada{njeg
peto~lanog ìrija odgovorno tvrdim da tu nema poziva na versku netrpeljivost
– objasnio je Mili} koji je vrlo ~esto u ìriju na nadmetanjima iz oratorstva, a i
sam se kao student prava nekada nadmetao u oratorstvu.
On poru~uje direktoru Pavlovi}u, koji je po struci matemati~ar, da je us
kra}ivanje u~enicima da slobodno govore o dru{tvenim anomalijama jednako
uskra}ivanju takmi~arima iz matematike da u re{avanju zadataka koriste opera
ciju mnoènja i da zadatke ta~no re{e sam o uz pomo} sabiranja, oduzimanja i
deljenja.
Dono{enjem Pravilnika o Republi~kom takmi~enju iz besedni{tva Zajedni
ca ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola direktno
kr{i slobodu govora.
– Razume se da je nedopustivo da |aci, kao i bilo ko drugi, u svojim jav
nim nastupima pozivaju na nacionalnu, versku, rasnu, rodnu netrpeljivost, ali
svega toga nije bilo ni na jednom u~eni~kom nadmetanju iz oratorstva. ^lanom
10 pomenutog pravilnika ~elnici {kola su ovoga puta izjedna~ili politi~ke besede
sa govorima koji pozivaju na netrpeljivost i mr`nju. Kod u~enika nikada nije bila
ispoljena retorika mr`nje – tvrdi na{ sagovornik.
U Ministarstvu prosvete ju~e me|utim nisu èleli da komentari{u poku
{aj direktora {kola da kontroli{u besede i besednike, kao ni prigovor koji im je
upu}en.
Po{to je direktor Pavlovi} za “Politiku” objasnio da su mu besede “Kofer”
i “Pahomije, Bog je ljut” najvi{e zasmetale i da su bile povod za zabranu beseda sa
aktuelnom politi~kom problematikom na{ list u ovom broju objavljuje obe besede.
Zanimljivo je da su one stare nekoliko godina, a tek sada su nekima zasmetale.
Pahomije, Bog je ljut!*
9
U ljudskoj prirodi je da traga, preispituje se. Jedno od mnogih pitanja
koje sebi postavljamo je: Kakav to ~ovek treba da bude da bi ga Crkva smatrala
vernikom?! ... Crkveni velikodostojnik – vladika Pahomije, insistirao je da ljudi
redovno dolaze u crkvu, poste, ispovedaju se, daju priloge crkvi, a istovremeno
bio optuèn od svetovnog suda za pedofiliju! Sud ga je oslobodio svih optu`bi,
ali ne zato {to krivica nije dokazana, ve} zato {to su odre|eni rokovi protekli, a
dokazi zastareli. Ko je za to odgovoran? Kako je mogu}e da ta pri~a ima takav
kraj s obzirom na teìnu krivi~nog dela koje mu se stavljalo na teret i s obzirom
na njegov poloàj?! Ho}emo li prihvatiti takav kraj?
Ja ne}u! Zato danas o tome govorim javno! …Govore i drugi… Jeste li vi
deli grafit u Ulici kneza Milo{a: “Pahomije, Bog je ljut!”? Ali, {ta je sa ostalima?
]ute! … pla{e se da sumnjaju u ~oveka iza koga stoji Crkva, … nije im bitno, jer
nisu u pitanju njihova deca, … ravnodu{ni su! Ravnodu{ni su …
Jo{ Ciceron je traìo: “Odstranite ovu svirepost iz dru{tva, sudije, ne dopu
stite joj da se i dalje {iri zlo od nje, ona je ugu{ila ose}anje milosr|a kod najblago
*
256
Izvod iz besede u~enice beogradske Pravnobirotehni~ke {kole Jelene Reljin,
danas studentkinje, kojom je 006. godine osvojila prvo mesto na republi~kom
takmi~enju u kategoriji izabrana tema.
rodnijih ljudi, stvoriv{i kod njih naviku na stalne nesre}e”. To nije dobro! Zato
nadle`ni moraju u~initi sve kako bi do{li do istine koja nam je svima potrebna!!!
A da li se iz svega moè zaklju~iti da je Crkva iznad dràve a crkveni sud iznad
svetovnog, da je Crkva svoje zakone postavila iznad dru{tvenih i Bo`jih?! Mislim
da jeste, i to onog trenutka kada je pored bo`jih dopisala svoje zapovesti po ko
jima danas odre|uje “prave vernike”.
Oprosti im, Boè, jer mo`da i ne znaju {ta ~ine! Oprosti i meni, jer mo`da
nisam u pravu!
Najmanje {to èlim je da dovodim u pitanje veru – vera ~oveku pruà je
dan od na~ina na koji moè moralno da ìvi! Zar nije dosta isklju~ivosti i svih tih
podela na crkveno i bo`je, na vernike i nevernike?! Dokle }emo raspravljaju}i
se zanemarivati su{tinu:
Da svojim delima i verom, iz srca, oìvimo Njegove zapovesti?!
Kofer*
10
Kofer. [ta je to kofer? Predmet koji ima namenu i svrhu da transportujete
stvar kada se selite od ta~ke A do ta~ke B. Kofer vam sluì da spakujete stvar~ice
i da otputujete u Jo{ani~ku Banju. A meni? Za {ta meni sluì kofer? U stvari, ja
nemam kofer. Ja imam jednu torbu u koju dva puta mese~no stavim svoje stvari
i otputujem do rodnog kraja Lazarevca. Ali ne sluì svima kofer svrsishodno kao
nama. Gledam “Dnevnik ” – uhap{en “~ovek sa koferom u ruci”. Taj “gospodin”
nije kao sav normalan svet u koferu nosio prljave ~arape, ve} opran novac. Izve
sni “gospodin” Simi} nije obi~ni gra|anin ove zemlje. Uz njegovo ime i prezime
stoji i funkciji viceguvernera Narodne banke Srbije. Njegov boravak u zatvoru
bio je isti kao na{ boravak u Jo{ani~koj Banji. Odmorio se ~ovek nekoliko dana,
nakon ~ega je pu{ten na slobodu. Mislite li da je ka`njen zbog toga kofer~eta?
Nije ka`njen. Istina, “gospodin” Simi} je ostao bez funkcije. Razre{en je du`nosti
viceguvernera Narodne banke Srbije, ali je zato imenovan za savetnika guvernera
Narodne banke. Optu`nica jo{ nije podignuta. Kaù, istraga traljavo sprovedena,
zaboravili da mu uzmu otiske sa kofera! Mislite li da }e biti ka`njen? Ja u to sum
njam. Za vas i za sebe ja se ne brinem. Ne brinem se, jer na{i koferi sluè nameni
za koju su napravljeni. A svi oni drugi neka se zabrinu i neka dobro razmisle za
{ta sluè njihovi koferi!
Politika, 4. mart 009.
Aleksandra Brki}
CENZURA NA TAKMIÊNJU SREDNJO[KOLACA
Zbog besede “Pahomije, Bog je ljut” i besede o aferi “Kofer” na republi~
kim nadmetanjima srednjo{kolaca iz oratorstva, posle vi{e od deset godina prvi
put se uvodi cenzura.
*
Temu “Kofer” u maju 007. godine u~enik ~etvrtog razreda beogradske Pravnobi
rotehni~ke {kole Ivan Nini} (danas student prava) izvukao je iz {e{ira, 30 minuta
pred nastup na republi~kom takmi~enju na kojem je, u kategoriji improvizovane
besede, osvojio prvo mesto.
257
Hereticus, 1-2/2009
Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i
ugostiteljskih {kola nedavno je jednoglasno uvela zabranu beseda o aktuelnim
dru{tvenopoliti~kim temama, pi{e Politika. Zabrana je definisana ~lanom 10
Pravilnika o republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu, a svaki u~enik
koji prekr{i ovaj ~lan i ~ija beseda ne bude u skladu sa novouvedenom cenzurom
bi}e diskvalifikovan.
Idejni vo|a ove inicijative je Slobodan Pavlovi}, ~lan Nacionalnog pro
svetnog saveta, profesor matematike i direktor Pravnoposlovne {kole Beograd,
{kole u kojoj je 1993. godine odràno prvo srednjo{kolsko takmi~enje iz besed
ni{tva u Srbiji.
Prema njegovim re~ima, cilj takmi~enja je da deca “komuniciraju, da bu
de u svrsi struke za koju se obrazuju”. “Ne bi trebalo da izlazi iz okvira plana i
programa. A i politi~ko organizovanje u {kolama je zabranjeno. Zato politi~ke
teme ne treba da budu u |a~kim besedama.”
Pavlovi} zatim otkriva i povod ovakve odluke: “Zbog besede ‘Pahomije,
Bog je ljut’ mogao sam i nastavnika da kaznim, jer ta beseda izaziva versku ne
trpeljivost. Ne smeju se prozivati ljudi. Veoma diskutabilna je i beseda na temu
korupcije i afere ‘Kofer’. Te besede su jo{ i objavljene u {kolskom listu, a sumnjam
i da su ih osmislili sami u~enici. Suvi{e su zrele za njihov uzrast”.
Kako za Enovine kaè dekanica pravnog fakulteta Union Vesna Raki}
Vodineli}, potrebno je vi{e od tvrdnje, odnosno potrebne su indicije da bi se rea
govalo, ali isti~e da ni u tom slu~aju nije opravdana akcija koja je preduzeta.
“To je povreda prava na slobodu misli i izraàvanja koja je utvr|ena Ustavom
RS. Svako ima pravo da izabere temu, kao i da se time izlaè odgovornosti.”
Jedan od osniva~a i prvi izvr{ni direktor (001. godine) Centra za besedni
{tvo Institutio oratoria, portparol Ustavnog suda Dejan Mili} je sa profesorkom
retorike u srednjoj {koli Svetlanom Gradinac i profesorima beogradskog Pravnog
fakulteta Simom Avramovi}em i Jovicom Trkuljom uputio Ministarstvu prosvete
prigovor zbog pravilnika. Mili}, koji je sam kao student osvajao nagrade na tak
mi~enjima iz oratorstva, i spomenuti profesori su do sada naj~e{}e bili i ~lanovi
ìrija na tako|e veoma pose}enim {kolskim nadmetanjima u govorni{tvu.
U pismu koje je upu}eno i pomo}niku ministra za srednje obrazovanje, ali
i Zajednici ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola,
ovi stru~njaci traè ukidanje sporne zabrane i upozoravaju da bez britke re~i i
bez aktuelnih dru{tvenih tema nema ni besedni{tva.
“Ovakav stav se ne moè pravdati nikakvim razlozima, jer se u predmetu
osnovi retorike i besedni{tva u~i oblast politi~ko besedni{tvo. Na maturskom is
pitu je mogu}e polagati i retoriku kao prakti~an rad i izabrati jednu od tri oblasti
(sudsko, politi~ko ili prigodno besedni{tvo). Ako je cilj takmi~enja u besedni{tvu
podsticanje govorne kulture, slobode govora i kriti~kog mi{ljenja, onda se elemen
tarno pravo na aktuelnost ne sme zabranjivati ni u~enicima, tim pre {to se ovaj
predmet u~i u ~etvrtoj godini, kada su maturanti ve} punoletni i imaju izgra|ene
kulturolo{ke, ekonomske, sociolo{ke i op{tedru{tvene, pa i politi~ke stavove.”
Osetljivost Slobodana Pavlovi}a na versku netrpeljivost mogla bi da bu
de opravdana da nije re~ o bludnom Pahomiju, koji je sumnji~en za pedofiliju,
odnosno seksualno zlostavljanje de~aka, a koji zbog odugovla~enja procesa,
258
zastarelosti predmeta i nedostatka dokaza, (~itaj – pritisaka na svedoke) nikada
nije osu|en.
Profesorka Svetlana Gradinac kaè da nema ni{ta protiv da ostane drugi deo
~lana 10 u kome pi{e da beseda ne sme ni na koji na~in da poziva na nacionalnu,
versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu diskriminaciju. “Mada pomenuti pravilnik
Ministarstvo prosvete nije ni kreiralo ni odobrilo, niti je to u njegovoj nadle`nosti,
obratili smo se toj instituciji veruju}i da ona ima sluha za besedni{tvo.”
Odgovora iz ministarstva zasada jo{ uvek nema, a optimisti~ki je o~ekivati
da }e prigovor nai}i na razumevanje @arka Obradovi}a, partijskog sapatnika Ivice
Da~i}a, jednog od osumnji~enih za u~estvovanje u aferi Kofer.
Provokativne teme, prema re~ima Vesne Raki}Vodineli}, svakako treba
da budu predmet javnog diskursa. Sloì}emo se da one to ~esto i jesu, ali kako
odoleti mogu}nosti da ponekoj od njih stavimo oznaku zabranjenog, posebno ako
iza jedne stoji ministar i potpredsednik Vlade, a od njegovog podre|enog moè
direktno da zavisi i poslovanje privatne {kole.
E-novine, 4. mart, 009, 1:40
CENZURA NA DELU
Prva beseda iz dela je Jelene Reljin, tada u~enice Pravnobirotehni~ke
{kole “9. maj” iz Beograda. Jelena je na Desetom republi~kom takmi~enju u
besedni{tvu u~enika srednjih {kola, odrànom u Ni{u 13. maja 006. godine,
jednoglasnom odlukom peto~lanog ìrija (prof. dr Milentije \or|evi}, prof. dr
Milivoje R. Jovanovi}, prof. dr Vojislav \ur|i}, as. mr Slavi{a Kov~evi} i Dejan
A. Mili}) osvojila prvo mesto.
(Tekst besede “Pahomije, Bog je ljut!”)
“Zar nije dosta isklju~ivosti i svih tih podela na crkveno i Boìje, na ver
nike i nevernike?!
Dokle }emo raspravljaju}i se zanemarivati su{tinu: Da svojim delima i
verom, iz srca, oìvimo Njegove zapovesti?!”
Nepunih mesec dana kasnije, . juna 006. godine, na takmi~enju u besedni
{tvu “Sirmium – Lux verbi”, koje se tradicionalno odràva u Sremskoj Mitrovici,
drugi ìri diskvalifikovao je Jelenu Reljin bez ikakvog zvani~nog obrazloènja,
uz dobronamernu primedbu jednog od ~lanova ìrija (prof. dr Obrad Stanojevi})
da “nije zgodno da se tako govori o Crkvi”, izvestio je ~asopis za preispitivanje
pro{losti “Hereticus”.
Slede}e godine na istom takmi~enju, u kategoriji improvizovane besede,
pobedio je tako|e u~enik Pravnobirotehni~ke {kole “9. maj”. Maturantu Ivanu
Nini}u tema je bila afera “Kofer”, koju je izvukao iz {e{ira neposredno pred
nastup. Nezvani~no, Slobodan Pavlovi} je poku{ao da zabrani ovu besedu i pre
njenog izvo|enja, ali bezuspe{no.
(Tekst besede Kofer)
Povodom ove zgodne aferice kona~no se oglasio ministar @arko Obradovi}.
U saop{tenju poslatom medijima ministar isti~e da je protiv bilo kakvih zabrana
259
Hereticus, 1-2/2009
koje u~enicima ograni~avaju slobodu izbora tema za takmi~enje u besedni{tvu... Ima
i ali... “ali je veoma va`no da |aci ne budu predmet strana~kog organizovanja”.
“U cilju za{tite u~enika je i da teme beseda ne budu teme aktuelni predmet
sudskog spora. Tako|e je va`no da sadràji beseda nisu u suprotnosti sa obrazov
no vaspitnim procesom”, rekao je Obradovi} agenciji Beta.
U ministarstvu su jo{ negirali da im je stigao prigovor na odluku o zabrani
pojedinih tema.
E-novine, 4. mart, 009, 1:40
Pripremio: Dejan Koùl
CENZURA BESEDA
UVREDA ZA MLADE GENERACIJE
Uprkos brojnim reakcijama povodom cenzurisanja |a~kih beseda, jo{ nema
naznaka da }e Pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu
biti izmenjen. Pravilnik je nedavno usvojila Skup{tina Zajednice ekonomskih,
pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola, a u njemu je zapravo
sporan ~lan 10 kojim se srednjo{kolcima zabranjuje da besede na aktuelne poli
ti~ke teme.
Ubacivanje spornog ~lana u pravilnik na sednici skup{tine pomenute za
jednice predloìo je Slobodan Pavlovi}, ~lan Nacionalnog prosvetnog saveta i
direktor Pravnoposlovne {kole Beograd. Skup{tina je taj predlog jednoglasno
prihvatila, a predlaga~u su, kako je sam objasnio, najvi{e zasmetale besede “Kofer”
i “Pahomije, Bog je ljut!” koje su zapravo prvi put na takmi~enjima izgovorene
jo{ pre dve, odnosno tri godine.
Odmah su reagovali ~lanovi ìrija na pomenutim nadmetanjima, me|u
kojima su i profesori Beogradskog univerziteta, ukazuju}i na to da se novim pravi
lima kr{e ustavna prava na slobodu govora, ali i da se “naru{ava plan i program”
jer se u okviru predmeta retorika na ~etvrtoj godini pravnobirotehni~kih {kola
izu~avaju i besede sa politi~kom tematikom. Profesori Pravnog fakulteta u Beo
gradu Sima Avramovi} i Jovica Trkulja, profesorka retorike u Pravnoposlovnoj
{koli Svetlana Gradinac i publicista i portparol Ustavnog suda Srbije Dejan A.
Mili} jo{ 7. februara napisali su prigovor na sporni pravilnik i uputili ga Zajed
nici srednjih stru~nih {kola i Ministarstvu prosvete Srbije (ministru prosvete i
njegovom pomo}niku za srednje obrazovanje).
Profesorka Gradinac kaè da je li~no prigovor odnela u arhivu Ministarstva
prosvete pomenutog dana, gde je predmet zaveden pod brojem 40. Zato joj je
~udno {to ministar i njegovi saradnici jo{ nisu dobili prigovor, ali je, ukazuje, jo{
zanimljivije to {to ministar prosvete @arko Obradovi} u izjavama za medije isti~e
da njegov resor nije nadleàn za ovaj problem.
– Ta~no je da Ministarstvo nije ni krojilo, ni usvojilo sporni pravilnik, ali
ono je pokrovitelj Republi~kog takmi~enja srednjih {kola u besedni{tvu, dok je
Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola
organizator pomenutog nadmetanja – isti~e Svetlana Gradinac.
Na to koliko su sa oratorstvom nespojive bilo kakve zabrane, za na{ list
govori profesor dr Sreten Petrovi}, autor knjige “Retorika” koji na beogradskom
260
Filolo{kom fakultetu predaje estetiku i kulturologiju. Bio je i ~lan ìrija na {kol
skim takmi~enjima iz besedni{tva.
– Kada ve} nismo kadri da zabranimo destrukciju, kvarenje jezika u parla
mentu, spremni smo da najmla|oj, {kolskoj i studentskoj populaciji, nevinoj i bez
za{tite (imuniteta), zabranimo da im u besedama politi~ke i verske teme postanu
predlo{kom. Zaboravlja se da su politi~ko i u tome, parlamentarno besedni{tvo,
kao i duhovno i crkveno, vojno i sudsko, ànrovski postojali otkada besedni{tvo
slovi kao civilizacijska mera javne komunikacije. Preporu~ivati, i to sa najvi{ih
prosvetnih nivoa, kako bi valjalo da okosnicu svojih beseda |aci grade oko srce
paraju}ih tema, ljubavi na prvi pogled, odnosno besediti na teme iz biljnoìvo
tinjskog sveta, ne samo da je obespokojavaju}e, ve} vre|a zrelost i duh mladih
generacija, koje, prirodno, imaju svoj i te kako razvijeni kriti~ki stav prema svim
domenima javnoga ìvota – objasnio je za na{ list profesor Petrovi}.
Nekada{nji student prava, sada portparol Ustavnog suda Srbije Dejan
Mili} podse}a da u vreme Milo{evi}evog reìma koji je nosio sve spoljne oznake
nedemokratskog nije bilo ovakvih zabrana. On je tako 1994. godine, u vreme ra
tova na prostoru biv{e Jugoslavije, na takmi~enju iz besedni{tva na beogradskom
Pravnom fakultetu, pobedio upravo sa politi~kom besedom o odbrani majora
optuènog za predaju kasarne JNA.
***
(Ju~e su se dopisom na{oj redakciji javili Ivan Nini} i Jelena Reljin, go
vornici spornih beseda “Kofer” i “Pahomije, Bog je ljut!”. Ivan u pismu tvrdi da
predlaga~u zabrane beseda na politi~ke teme Slobodanu Pavlovi}u nije zasmetala
samo beseda “Kofer”, ve} i antikorupcijske aktivnosti njegovog biv{eg u~enika.
– Na osnovu mojih prijava {kolu je svojevremeno posetila budètska in
spekcija i utvrdila odre|ene nepravilnosti – navodi Ivan Nini}.
Student psihologije Jelena Reljin u svom pismu “Politici” izme|u ostalog
kaè: “Ne pamtim da se direktor Slobodan Pavlovi} pojavio ni na jednom javnom
~asu besedni{tva, tribini ili takmi~enju. Ne se}am se ni da me je ikada pozvao nakon
{kolskog takmi~enja da pita da li sam besedu sama napisala, da li je mo`da neko
uticao na moj stav. Znam jedino da je bio prisutan kada je trebalo da se proslavi
{est osvojenih mesta od ukupno devet na Republi~kom takmi~enju u Ni{u 006.
godine, gde sam progla{ena za ukupnog pobednika upravo sa besedom za koju
on danas, nakon tri godine, tvrdi da izaziva versku netrpeljivost i da sumnja u to
da sam besedu sama napisala.)
Politika, 6. mart 009.
Aleksandra Brki}
MUKE SA SLOBODOM
Pri~a je krajnje apsurdna. Najpre su srednjo{kolci dobili priliku da se nad
me}u u besedni{tvu i kroz tu drevnu ve{tinu iskaù njene najve}e vrednosti, slo
bodu, ube|enja, znanja i eti~nost. A onda su se, u njihovoj kriti~koj misli, prepo
znali oni koji su im to omogu}ili. Iznena|eni su {to deca umeju da misle, odmah
su iz arhiva istorije izvadili ve} gotovo zaboravljenu cenzuru. I na inicijativu Pra
vnoposlovne {kole u Beogradu, u kojoj je 1993. i odràno prvo republi~ko tak
261
Hereticus, 1-2/2009
mi~enje, doneta je odluka da se pravilnikom o takmi~enju u besedni{tvu zabrane
aktuelne dru{tvenopoliti~ke teme!
Na velika vrata u {kole, kroz ideju o {irenju kriti~ke misli, vratila se stara
ideolo{ka matrica o podobnosti. Ali apsurda u ovoj pri~i ima jo{. Besedni{tvo
se kao ve{tina razvila upravo na dru{tvenopoliti~kim temama, a ba{ te teme bi
pravilnikom trebalo ukinuti. Smisao besedni{tva je da podsti~e i razvija kriti~ku
misao, a problem je i nastao zbog toga.
Podrazumevalo bi se da Pravnoposlovna {kola vodi ra~una o zagaranto
vanim pravima, a ona ih kr{i i vra}a duh zabrane. Prva lekcija iz velike teme o
slobodi govora je njeno ukidanje. Oni koji su izglasali zabranu tvrde da su time
unapredili takmi~enje i usaglasili ga sa Zakonom o obrazovanju. Zbog takvog ra
zumevanja obrazovanja verovatno su na{e {kole ocenjene kao lo{e, jer ne pod
sti~u mi{ljenje nego papagajsko ponavljanje.
Pravi odgovor, na sre}u, dala su ipak deca. Najavili su da u maju ne}e iza}i
na takmi~arsku scenu u Kru{evcu. I to bi mogla biti dobra lekcija cenzorima
Blic, 6. mart 009.
Vesna Mali{i}
BESEDNI[TVOM PROTIV JEDNOUMLJA
Pravilnik po kojem je na besedni~kim takmi~enjima srednjo{kolaca za
branjeno “bese|enje” o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim temama, koji je inicirao
direktor Pravnoposlovne {kole Slobodan Pavlovi}, a bez prigovora ga usvojila
Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostitelj
skih {kola, lagano kora~a u istoriju srpske (ne)demokratije.
Normalna zemlja, a naravno i normalna vlast, bila bi ponosna na postojanje
tek punoletne omladine koja ima svoj stav kada je re~ o dru{tvenim devijacijama.
Kao da nije dovoljno {to vi{e od 70 odsto omladinaca nije videlo kako Srbija izle
da sa druge strane granice, odnosno iz neke od zemalja EU, kao da nije dovoljno
{to su nam {kole postale mesta za mobilizaciju narko dilera i siledìja, a da na{i
u~enici na svetskim takmi~enjima postiù rezultate ispod proseka.
Ne, to ovoj vlasti ve} godinama odgovara, pa tako kada se pojavi kriti~ka
misao, valja je suzbiti u samom nastajanju, ne dozvoliti njen dalji razvoj, koji bi
u doglednoj budu}nosti mogao da bude poguban za sistem koji zapravo i ne po
stoji, odnosno koji sistematski proizvodi samo afere i korupciju.
Enovine su se od samog po~etka stale na stranu u~enika i profesorke Sve
tlane Gradinac jer smatramo da je nedopustivo uvo|enje cenzure u srednjo{kol
sko takmi~enje u besedni{tvu, koje je samo put ka novoj umnoj diktaturi. Stoga
podràvamo svaku akciju sada{njih i biv{ih u~enika Pravnoposlovne {kole, kao
i njihovih profesora, u èlji da se ukine ~lan 10 Pravilnika o republi~kom takmi
~enju srednjih {kola u besedni{tvu kojim je cenzura i uvedena.
Objavljujemo dva pisma biv{ih u~enika Pravno poslovne {kole, biv{ih
besednika, koja su stigla na na{u adresu. Prvo pismo je delo Viktora Lazi}a,
nekada{njeg |aka generacije i sada{njeg apsolventa Pravnog fakulteta, a drugo
je pismo Jelene Reljin, autorke besede o Pahomiju, dakle besede sukrivca za za
branu. Istina bode, pa razapnimo jo{ koju strelicu.
262
***
Uvo|enjem cenzure na takmi~enja u besedni{tvu pogaène su osnovne
civilizacijske tekovine, pokazano je frapantno nepoznavanje teorije besedni{tva
i osnovnih pedago{kih metoda. “Veoma je va`no da |aci ne budu predmet stra
na~kog organizovanja”, pi{e u saop{tenju ministra prosvete. Da li je mogu}e da
iko u ovoj dràvi, osim gospodina Pavlovi}a, izjedna~ava strana~ko organizovanje
sa slobodom govora i izraàvanja mi{ljenja o nekoj socijalnoj ili politi~koj pojavi?
Da stvar bude jo{ gora, re~ je o |acima koji su PUNOLETNI i koji imaju pravo
glasa. Sloboda govora je zagarantovana i deci (Povelja o de~ijim pravima UN),
a kamoli punoletnim gra|anima, pa makar oni imali samo 18 ili 19 godina. Ta
sloboda je ustavna kategorija i nikakav zakon, uredba niti pravilnik ne mogu je
ukinuti.
Ministarstvo prosvete se slaè sa gospodinom Pavlovi}em a pri tom svoje
slaganje zapo~inje demago{kom ogradom: “Ministar prosvete je protiv bilo ka
kvih zabrana koje u~enicima ograni~avaju slobodu izbora tema za takmi~enje u
besedni{tvu”. Ta konstatacija je u najmanju ruku {izofrena. Ukoliko se ne sme
govoriti o aktuelnom sudskom sporu a ni strana~ko organizovanje nije dozvoljeno,
kako kaè ministar, s tim da se pod ovim drugim u navedenom Pravilniku pod
razumeva govor sa politi~kim predlo{kom, onda sloboda izbora tema ne postoji.
Ili mo`da ministar prosvete ovakvu slobodu zami{lja da se, na primer, slobodno
izabere tema “Korupcija u Pravnoposlovnoj {koli i na{em dru{tvu” a da se u
okviru te teme pri~a o uzgajanju ljubi~ica.
Gospodin Pavlovi} navodi da }e ìri imati krajnju re~ u diskvalifikaciji
u~enika. Kao da ìriji i profesori do sada nisu imali to pravo! êmu onda uop{te
takvo pravilo? Gospodin Pavlovi} svojim izjavama direktno osporava delovanje
svih dosada{nih ìrija, jer on, ina~e profesor nacrtne geometrije, mnogo bolje po
znaje problematiku besedni{tva od svetski priznatih stru~njaka. U svakoj prilici
izjavljuje kako su besede “Kofer” i “Pahomije, Bog je ljut” problemati~ne i da bi
ih on zabranio, zaboravljaju}i da su te besede ocenjene kao najbolje na {kolskom
takmi~enju od strane pet ~lanova ìrija a zatim progla{ene za najbolje besede u
Republici Srbiji od strane jo{ pet ~lanova ìrija. Dakle to je deset stru~njaka za
besedni{tvo naspram jednog stru~njaka za nacrtnu geometriju. On donosi novi
pravilnik upravo da bi ovakve besede cenzurisao on li~no, jer ìri i stru~njaci su
ve} rekli svoje, i to jednoglasno.
Konstatacija da se ne sme besediti o sudskom procesu koji je u toku pravi
je biser i rezultat neuspe{nog razmi{ljanja gospodina ministra kako da stane na
stranu direktora Pavlovi}a i da spre~i da se o aferama u kojima su njegovi partij
ski saborci u~estvovali diskutuje (beseda “Kofer”) a da ga {iroke narodne mase i
dalje vide kao demokratu. Me|utim, kad je u pitanju sloboda govora, tu ne sme i
ne moè postojati ALI ili OSIM ... Iz ove izjave proizilazi neobave{tenost ~oveka
koji upravlja na{im obrazovnim sistemom. Naime, besedni{tvo se deli na politi~ko,
sudsko i pohvalno. Ljubavna tematika, cve}e i sli~no su prepu{teni knjièvnosti i
pozori{noj umetnosti. U skladu sa tim je sastavljen i zvani~an plan i program za
predmet “Retorika i besedni{tvo”, koji je obavezan u svim pravnim i filolo{kim
srednjim {kolama na odre|enim smerovima. U samom ud`beniku je najvi{e mesta
dato politi~kom besedni{tvu, jer je ono oduvek bilo najva`nije za svako dru{tvo.
U {kolama se izu~avaju govori Cicerona i êr~ila, kako bi se u~enici nau~ili pra
263
Hereticus, 1-2/2009
vilnom izraàvanju, ali se ukazuje i na pogubnost Hitlerovih govora koji izazivaju
mr`nju i rasnu netrpeljivost. Stavljaju}i se na stranu protiv aktuelnih politi~kih
beseda (a svaka beseda je besmislena ako nije aktuelna), gospodin Pavlovi} ne
samo da se postavlja iznad Ustava ve} i iznad zvani~nog plana i programa Mini
starstva prosvete prakti~no ukidaju}i tre}inu gradiva.
Prema vaè}im zakonima, sudski proces ne sme da komentari{e samo
POSTUPAJU]I SUDIJA i drugi dràvni organi koje vode postupak. Mediji i gra
|ani mogu i to svakodnevno ~ine. Sudski procesi su skoro uvek samo povod za
diskutovanje o {irim dru{tvenim problemima i pojavama, kao {to je npr. beseda
“Kofer” – o korupciji koja je ustaljena u na{em dru{tvu. Niko nema prava da
to zabrani, posebno ne mladim misle}im ljudima koje stanje u dràvi i dru{tvu
najvi{e poga|a.
Ostaje mi samo da se ~udim neznanju na delu. I da se divim ideji da zabra
na moè unaprediti takmi~enje (kao {to smatra g. Danka Vlahovi}) u bilo kom
vidu ili da moè biti delotvorna. Ne bi bilo lo{e da svaki politi~ar, ministar ili
matemati~ar konsultuju eksperte iz struke pre nego {to se upuste u regulisanje i
diskutovanje ovakvih tema.
Mene su profesori besedni{tva nau~ili onom Volterovom: Ne slaèm se sa
tobom, ali }u do smrti braniti tvoje pravo da slobodno govori{.
Viktor Lazi}, apsolvent Pravnog fakulteta
(|ak generacije Pravnoposlovne {kole)
SRAMOTA SLOBODANA PAVLOVI]A
Juna 006. godine, na takmi~enju “Sirmium – Lux verbi” u Sremskoj Mitr
ovici, koje se odràvalo nepunih mesec dana od republi~kog takmi~enja na kom
sam osvojila 1. mesto, diskvalifikovana sam uz komentar ìrija da se “o nekim
stvarima ne govori”.
Mnogo puta i na raznim mestima sam govorila svoju besedu. Istina, bilo je
razli~itih reakcija na nju – {to je i normalno. Nakon nekog vremena i nekih vrlo
uvredljivih komentara, pored bezbroj pohvala, priznajem da sam pomislila da
mo`da ne radim pravu stvar. Tada sam odlu~ila da za mi{ljenje pitam ~oveka koji
je kompetentan za to (sve{teno lice). Pisala sam mu i vrlo brzo dobila odgovor.
“Mislim da mnogi sve{tenici na{e Crkve nisu svesni svoje gre{ne prirode,
a ni sav onaj svet koji sebe smatra vernicima. Zato se i de{avaju prljav{tine o
kojima govori Tvoja beseda... Ostani pri kriti~kim razmi{ljanjima ali idi korak
dalje. Treba se boriti protiv zla u nama i oko nas, ali bez Isusa Hrista i Njegove
Golgotske `rtve ne}e biti uspeha...” Nakon ovih re~i, bila sam sigurna da ~inim
ispravno.
Sramota je za svakog ~oveka, a pogotovo za ~oveka na poloàju poput Sl
obodana Pavlovi}a, direktora srednje {kole koju su zavr{ili mnogi mladi ljudi koji
su se u retorici i besedni{tvu pokazali kao izuzetno uspe{ni, da iznosi u javnost
neistine koje se ti~u njegovih biv{ih u~enika.
Ne pamtim da se direktor pojavio ni na jednom javnom ~asu besedni{tva,
tribini ili takmi~enju. Ne se}am se ni da me je ikada pozvao nakon {kolskog ta
kmi~enja, a pre u~e{}a na republi~kom, da pita da li sam besedu sama napisala,
264
da li je mo`da neko uticao na moj stav. Znam jedino da je bio prisutan kada je
trebalo da se proslavi 6 osvojenih mesta, od ukupno 9, na republi~kom takmi~e
nju u Ni{u 006. godine, gde sam progla{ena za ukupnog pobednika upravo sa
besedom za koju on danas, nakon 3 godine, tvrdi da izaziva versku netrpeljivost
i da sumnja u to da sam besedu sama napisala.
Fejsbukom protiv cenzure
Kako bi se izborili za slobodu govora nekada{nji u~enici Pravno birotehni
~ke {kole predvo|eni Viktorom Lazi}em oformili su fejsbuk grupu SLOBODA
ZA BESEDNI[TVO!, a u manje od tri dana postojanja ve} su sakupili oko 30
~lanova. Grupa }e biti aktivna do ukidanja cenzure.
Ne mogu da verujem kako je mogu}e da ~ovek koji ne zna apsolutno ni{ta
o retorici i besedni{tvu bude inicijator zabrane beseda o aktuelnim dru{tveno
politi~kim temama. Svoje neznanje, Slobodan Pavlovi}, je pokazao bezbroj puta.
Najverniji prikaz tog neznanja bila je njegova izjava da “retoriku i besedni{tvo
moè da predaje svako”.
Ne sme se zabraniti besedni{tvo o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim tem
ama, jer je to problem dana{njice! O takvim problemima se mora govoriti jer je
to jedini na~in da se ne{to i promeni. U Skup{tini nije zabranjeno da se “bacaju”
kletve, da se poslanici biju i ~upaju, ali je zato mladim ljudima zabranjeno da to
kritikuju!?
Ukoliko se zabrani mladim ljudima da javno iznose svoje stavove i na taj
na~in razviju kriti~ko mi{ljenje, ne moè se o~ekivati da ti mladi ljudi postanu
oni koji }e ovaj svet u~initi boljim.
Ukoliko ~oveku bude uskra}ena sloboda govora i bude mu zabranjeno da
iznosi u javnost ono sa ~im se ne slaè, sa ciljem da to i promeni, ~ovek }e postati
pasivno bi}e koje }e mehani~ki prihvatati sve {to postoji, okruùje ga i name}e
mu se, bez volje da ne{to promeni i svoj ìvot u~ini lep{im i kvalitetnijim. Svoje
potrebe }e potisnuti i bi}e ono {to se od njega traì da bude.
ôvek ne podnosi sputanost i zabrane, pogotovo ne mladi ~ovek koji je
u periodu odrastanja u kome je najskloniji buntu. On èli aktivno da u~estvuje,
pita se i bude deo ne~ega {to se oko njega de{ava. On èli bitno da uti~e, a govor
i njegova akcija u tom smeru, mu to omogu}uje.
Ako im se uskrati da kroz retoriku i besedni{tvo, na najkulturniji i najpr
ihvatljiviji na~in, izraze svoje nezadovoljstvo i osude krivce za to, koji im drugi
na~in preostaje?!
Jelena Reljin, pisac besede “Pahomije, Bog je ljut”,
(sada student III godine psihologije)
E-novine, 9. mart.009 – 1:9
SVE VE]A PODR[KA SLOBODI GOVORA
Koliko god odgovorni negirali problem koji je nastao dono{enjem
novog pravilnika za Republi~ko takmi~enje u besedni{tvu kojim se
odre|uje da besede ne mogu obuhvatati aktuelne politi~ke teme i da
265
Hereticus, 1-2/2009
}e takve besede biti diskvalifikovane, grupa profesora zajedno sa
nekada{njim ali i sada{njim |acima srednjih {kola dobija sve ve}u
podr{ku u javnosti u borbi za slobodu govora. Fejsbuk grupa je sakupila ve} oko 700 ~lanova, Pravni fakultet na ~elu sa Mirkom Vasiljevi}
otvoreno je podrào “buntovnike”, a direktor Pravno-poslovne {kole
Slobodan Pavlovi}, koji je i inicirao dono{enje novog pravilnika,
uìva u sne`nom belilu na padinama Alpa u Austriji. Pitanje je ima
li Pavlovi} mogu}nost da do|e do {tampanih medija kako bi se informisao o razvoju situacije, ali se nadamo da mu je barem internet
dostupan. Ovoga puta objavljujemo pismo Jovice Trkulje, profesora
sa Pravnog fakulteta u Beogradu i ~lana ìrija sa takmi~enja besedni{tvu. Idealno {tivo uz vru} ~aj u planinskoj ku}ici.
Kastriraru}e tutorstvo
Kada sam pre 0 godina sa nekoliko tada{njih “don kihota” u Prosvetnom
savetu Srbije zagovarao uvo|enje retorike u srednje {kole bilo mi je jasno i tada,
kao i danas, da je podu~avanje retorici jo{ od Sterije i Nu{i}a, zaludan posao u
Srbiji – zemlji prejakih re~i od kojih se strada kao od metka; u zemlji politi~kih
bajalica i op{te graje, gde niko nikoga ne slu{a. Gde nije bitno ni {ta se ni kako
govori, ve} samo ko govori; u zemlji prepunoj politi~kih narcisa i barbarogenija
kojima Demosten, Ciceron, Dèferson i Danton nisu ni do kolena; u zemlji ~iji vo
de}i politi~ari i javni delatnici “kada uzmu re~, ne znaju o ~emu }e da govore, kada
govore, ne znaju o ~emu govore i kada zavr{e, ne znaju {ta su kazali (êr~il)”.
Uprkos tome prihvatili smo se nezahvalnog posla da se borimo za uvo
|enje retorike u nastavne planove srednjih {kola i fakulteta, da organizujemo
kurseve retorike i takmi~enja u besedni{tvu. Odlu~uju}u podr{ku u tome imali
smo u nastavnicima Pravnobirotehni~ke {kole “9. maj” u Beogradu, Pravnog
fakulteta u Beogradu, pojedinaca i entuzijasta u Sremskoj Mitrovici, Ni{u, Pirotu,
Poàrevcu, Kikindi. Oni su se izborili da se retorika uvede u nastavne programe
ili alternativne oblike nastave. Prva takmi~enja u besedni{tvu po~ela su 1993. u
Beogradu u Pravnobirotehni~koj {koli “9. maj”, na Pravnom fakultetu i u Srem
skoj Mitrovici.
Kome to danas u Srbiji nisu potrebni mladi ljudi koji misle svojom glavom,
koji u hrabrosti za istinu vide najvi{i izraz ljudskog dostojanstva a u ljubavi prema
pravdi najja~u odrednicu karaktera?
Osnovna svrha ovih nastojanja bila je da popuni prazninu koju redovni
{kolski programi ostavljaju u govornom izraàvanju. Da se mladi osposobe za gov
orni~ko ume}e, radi razvoja njihove sposobnosti i ja~anja u njima te`nje prema
intelektualnom elitizmu. Jer, u modernom dru{tvu govorni~ka mo} je prvorazredni
uslov za dosezanje visokog ugleda i mesta u dru{tvu, a besedni{tvo je so slobode i
k}i demokratije. Re~itost je “u isti mah i ma~ i {tit: njome ~ovek napada i odbija
napade; ona obezbe|uje postizanje ~asti ili dobijanje parnice, ljubav naroda ili
dobru volju sudija; ona je najutrveniji put poloàju i sre}i, njome ~ovek moè na
glas iza}i vi{e nego vojni~kim podvizima” (Milo{ \uri}).
Tokom proteklih godina, na brojnim takmi~enjima u besedni{tvu {irom
Srbije (preko 0 takmi~enja sa vi{e stotina u~esnika), ponadali smo se da je nepovr
atno pro{lo vreme jednoumlja, uzurpacije prava na istinu, progona autonomnih
266
autora, cenzurisanja i zabrana. Poverovali smo da dolazi novo vreme, u kojem je
uslov dostojanstvenog ìvota ~oveka i zaloga na{e ljudskije budu}nosti – sloboda
mi{ljenja i govora i to mi{ljenja {to smelijeg, raznovrsnijeg i slobodnijeg. Me|utim,
13. februara ove godine, na inicijativu direktora Pravnoposlovne {kole u Beog
radu, Slobodna Pavlovi}a, Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih
i ugostiteljskih {kola uvela je cenzuru na besede o aktuelnim dru{tvenim i po
liti~kim temama na republi~kim nadmetanjima srednjo{kolaca iz besedni{tva.
Direktor Pavlovi} je obrazloìo da su mu besede njegovih u~enika Jelene Reljin
“Pahomije, Bog je ljut” i Ivana Nini}a “Kofer” zasmetale, jer naru{avaju ugled
Crkve, pozivaju na netrpeljivost i mr`nju.
Svojom autorskom besedom Jelana Reljin je jednoglasnom odlukom str
u~nog ìrija (prof. dr Milentije \or|evi}, prof. dr Milivoje R. Jovanovi}, prof. dr
Vojislav \ur|i}, mr Slavi{a Kova~evi} i Dejan A. Mili}) osvojila prvo mesto na X
republi~kom takmi~enju u besedni{tvu u~enika srednjih {kola, odrànom u Ni{u
13. maja 006. godine. Ubrzo nakon toga, . juna 006. godine, na takmi~enju u
besedni{tvu u Sremskoj Mitrovici, drugi ìri diskvalifikovao je mladu besednicu i
njenu besedu bez ikakvog zvani~nog obrazloènja uz “dobronamernu” primedbu
jednog od ~lanova ìrija da “nije zgodno da se tako govori o Crkvi”.
Ne zavaravajmo se: {kolski i medijski kredo u Srbiji je bio i ostao proizvodnja
politi~ke lojalnosti, kastriraju}e tutorstvo, onesposobljavanje u~enika i studenata
da misle svojom glavom, manipulacija i industrijsko oblikovanje javnog mnjenja.
Godinu dana posle toga, 1. maja 007. godine, na XI takmi~enju u besedni{tvu
u beogradskoj Pravnoposlovnoj {koli jednoglasnom odlukom stru~nog ìrija u
sastavu prof. dr Ljiljana Mrki} Popovi}, prof. dr Jovica Trkulja, Dejan A. Mili},
vi{estruki pobednik na takmi~enju studenata Pravnog fakulteta u besedni{tvu,
sve{tenik Vladimir Zamahajev, dipl. in`. i teolog i Ljubi{a Jovanovi}, koordinator
savetnik za srpki jezik, Ivan Nini} je osvojio prvu nagradu u disciplini improvizacije
(za koju se tema dobija 30 minuta pre nastupa) na temu “Kofer”. Kao predsednik
ìrija, sa zadovoljstvom sam obrazlagao nagradu ìrija za Nini}evu besedu, koja
je lep primer hrabre, argumentovane i ubedljive besede.
Pobednici Jelena i Ivan su sada te{ko poraèni. Ho}e li iz ovog primera
cenzure koji su osetili na sopstvenoj koì nau~iti da ne treba da misle svojom
glavom i da treba da govore ono {to misle njihovi pretpostavljeni ili }e nastaviti da
govore {to misle i ve} sada biti marginalizovani? Ne}e li ova direktorska cenzura
obeshrabriti i kazniti sve u~enike kojima je ideal bio da misle svojom glavom.
Naàlost, poslednjih godina je bilo jo{ primera cenzurisanja mladih besed
nika i njihovih beseda na takmi~enjima ili u medijima. Ove zabrane u {kolama
(i medijima) zastra{uju}i su znak povampirenog jednoumlja, ubedljiv dokaz da
kod nas jo{ preovla|uju monolozi mo}nih zasnovani na argumentu snage, a ne
na snazi argumenta, na dogmatskoj isklju~ivosti i neargumentovanoj uzurpaciji
prava na jedini ispravan sud.
Stoga se name}u te{ka i bolna pitanja. Kome to danas u Srbiji nisu potr
ebni mladi ljudi koji misle svojom glavom, koji u hrabrosti za istinu vide najvi{i
izraz ljudskog dostojanstva a u ljubavi prema pravdi najja~u odrednicu karaktera?
Kome su potrebni u~enici i studenti koji naizust ponavljaju lekcije svojih u~itelja,
lakejska novinarska {krabala, korumpirani direktori i ambiciozno disciplinovani
urednici, koji }e zarad vi{eg statusa, privilegija, lukrativnog }ara, ekspresne polit
267
Hereticus, 1-2/2009
i~ke ili profesionalne promocije, prihvatiti podani~ki odnos vazala i sluga? Da li je
sada{nji reìm u industriji svesti koja dràvnu kontrolu praktikuje autoritarno, {koli
i medijima ponovo namenio ulogu transmisije, pukog izvr{ioca a ne kreatora?
Ne zavaravajmo se: {kolski i medijski kredo u Srbiji je bio i ostao proizv
odnja politi~ke lojalnosti, kastriraju}e tutorstvo, onesposobljavanje u~enika i
studenata da misle svojom glavom, manipulacija i industrijsko oblikovanje javnog
mnjenja. Daljinski upravlja~i {kolskim i medijskim mrakom Srbije prelaze samo
iz jedne u drugu ruku. U modernom dru{tvu govorni~ka mo} je prvorazredni
uslov za dosezanje visokog ugleda i mesta u dru{tvu, a besedni{tvo je so slobode
i k}i demokratije. Ako je tako, nove zabrane i cenzure nisu iznena|enje. One
su razumljive posledice straha da slobodna, kriti~ka re~ ne ugrozi autoritarni
poredak. To {kolski lakeji dobro znaju, te ih koriste za za{titu svojih pili}arskih
interesa. Tu ih instinkt vladanja i dominacije ne vara. Stoga se od njih ne moè
o~ekivati da toleri{u i podupiru autonomno, slobodno i kriti~ko mi{ljenje, peda
gogiju osvajanja a ne usvajanja znanja. Time bi potkopali temelje sopstvene mo}i
i svog poloàja.
Tom trendu pridruìli su se, izgleda, Zajednica ekonomskih, pravnobiro
tehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola i Ministarstvo prosvete, koje }uti, ne
odgovara na prigovore struke i javnosti na ~lan 10. Pravilnika o Republi~kom
takmi~enju u besedni{tvu, kojim se ograni~ava sloboda govora i mi{ljenja i kr{i
jedno od osnovnih ljudskih prava. Direktor Pavlovi} i njegovi istomi{ljenici u Za
jednici i Ministarstvu prosvete svoj autoritarni jaram i stege jednoumlja sada bi
da navuku i svojim u~enicima, da kazne njihovo slobodoumlje.
Time su se uputili stranputicom neprofesionalnog i vazalnog odnosa prema
vlasti i na{li u bespu}u (auto)cenzure, kastriraju}eg tutorstva, profesionalnog i
moralnog posrnu}a.
Jesu li takvi direktori {kola pravi reprezenti prosvetne populacije Srbije?
Ako jesu, kakve li tek budu}e ministre oni {koluju? Kad Bog ho}e da kazni jedan
narod, onda mu po{alje ovakve direktore!*
11
E-novine, 11. mart 009 – 10:
SLOBODA GOVORA ZA BUDU]NOST
U petak, 13. marta, navr{ilo se ta~no mesec dana otkako je usvojen
Pravilnik po kojem je na besedni~kim takmi~enjima srednjo{kolaca
zabranjeno “bese|enje” o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim temama.
Profesori i u~enici, u~esnici takmi~enja, uspeli su u jednoj stvari
– javnost su pridobili na svoju stranu. Ipak, oni najodgovorniji i
dalje izbegavaju da u~ine konkretne korake ka ukidanju besmislene
odluke kojom je uvedena cenzura u takmi~enje.
Pridobili su na svoju stranu medije, oformili fejsbuk grupu “Sloboda za
besedni{tvo”, koja je za nedelju dana uspela da sakupi vi{e od hiljadu ~lanova,
podr{ku su dobili i od Pravnog fakulteta, odnosno dekana Mirka Vasiljevi}a, i
*
268
Tekst Jovice Trkulje u skra}enoj verziji objavila je Politika, 16. marta 009.
Studentskog parlamenta, oglasio se i Me|unarodni centar za obrazovanje “Public
Speaking Union” (“Udruènje za besedni{tvo”) iz Londona sa tradicijom dugom
vi{e od 90 godina... Ukratko, tu bitku su dobili.
Ipak, to je samo prvi korak ka ponovnom uspostavljanju slobode govora na
srednjo{kolskom takmi~enju u besedni{tvu, ali dalje su potrebni mnogo odlu~niji
koraci jer je jasno da odgovorni za uvo|enje cenzure ne mare mnogo.
U razgovorima sa profesorima i nekada{njim u~enicima Pravnobirotehni~ke
{kole “9.maj”, odnosno Pravnoposlovne {kole, kako se danas zove, primetan
je bio njihov optimizam nakon {to su pojedini mediji, naravno ne svi, stali na
njihovu stranu.
Optimizam je dodatno dobio na snazi kada je i ministar policije Ivica Da~i},
koji je indirektno ume{an u jednu od afera, a koja je i bila inspiracija Ivanu Ni
ni}u da “probesedi” o tome, rekao da mu se u~enici slobodno jave i da }e ih on
li~no podràti. Mala parafraza, ali to je tako shva}eno.
Ohrabrilo ih je ~ak i ogla{avanje ministra prosvete @arka Obradovi}a.
Njima je i to bilo dovoljno – ministar je dao do znanja da je upoznat sa ~itavim
slu~ajem, iako je oprao ruke rekav{i da on nije nadleàn, kao i da protestno
pismo nikada nije stiglo do Ministarstva. Profesorka Svetlana Gradinac, me|utim,
u svojim dokumentima poseduje potvrdu da je pismo uredno predato pisarnici
Ministarstva. Dakle, ministar laè? Ni{ta ~udno, uostalom to je ~injeni~no stanje
~im zinu, osim kada se ne “besedi” pod poàreva~kom lipom.
[ta je slede}i korak? Ova slo`na ekipa ve} se obratila ombudsmanu za ljud
ska prava, nevladinim organizacijama za za{titu ljudskih prava {irom Evrope i
sveta, ali treba da im bude jasno da to ne}e biti dovoljno.
Ako je odluka o uvo|enju zabrane doneta iz kuhinje gde nam mantija{i
iz SPC dosoljavaju i zagor~avaju ìvot u sprezi sa uposlenicima u Vladi Srbi
je, a sigurno jeste, jer je Slobodan Pavlovi}, direktor Pravnoposlovne {kole
i inicijator uvo|enja cenzure, poslu{no }utao dok je to moglo da se trpi, od
nosno dok crkvenim, ali i pojedinim vladinim slu`benicima nije zasmetalo, onda
treba da im bude jasno da je jedini na~in da se izbore za svoja Ustavom garan
tovana prava – gra|anska neposlu{nost.
O predlozima valja razmisliti, ali za po~etak bojkotovanje takmi~enja nije
lo{a ideja.
Posustajanje bi u ovom slu~aju zna~ilo i predavanje i aminovanje cenzure,
a vreme bi, kako to obi~no biva, izbledelo ~itavu aferu.
Re~ je o mladim ljudima koji i te kako znaju da razmi{ljaju svojom glavom,
{to su u vi{e navrata potvrdili. Ono {ta im me|utim nedostaje svakako je iskustvo.
Ne sumnjamo da }e im u tome pomo}i sjajna profesorka Svetlana Gradinac, pro
fesori sa Pravnog fakulteta Jovica Trkulja i Sima Avramovi}, portparol Ustavnog
suda i vi{estruki pobednik na besedni~kim takmi~enjima Dejan Mili}, ali i slobo
dnomisle}a javnost.
Njihova re~, a jo{ vi{e sam ~in dodatna je energija ovim mladim ljudima
i njihovom kriti~kom na~inu razmi{ljanja na koji bi svaka zemlja bila ponosna.
Svaka, ali ne i zemlja Srbija. Budu}nost je njihova, a na nama je da im je obez
bedimo ovde i SADA.
E-novine, 16. mart 009
Pi{e: Dejan Koùl
269
Hereticus, 1-2/2009
NAROD PROTIV BESEDNIKA
Jedan od prvih i najlep{ih modernih tekstova napisanih u odbranu slobode
govora potpisuje Dòn Milton. Ovaj filozof i pesnik uporno je isticao i da kraljevi
imaju biti tek izvr{ioci poverenih poslova, te da ih se zbog takvog stanja stvari ima
pozivati na odgovornost. înio je to u 17. veku, u vremenu koje nije bilo posve
zgodno za ovakve stavove (ako je, optimisti~ki, ovo ikada i postalo zgodno i be
zopasno), zbog ~ega i umire slep i siroma{an. U “Areopagitici” (1644), Milton
i blistavo i brutalno osporava parlamentarnu uredbu o cenzuri iz 1643. godine.
Odre|ivanje odnosa izme|u istine i laì ne sme biti dato u ruke politi~arima, pisao
je. A uvo|enje cenzure ve}i je gubitak od zatvaranja svih engleskih luka.
îme izmeriti gubitak srbijanskog dru{tva zbog uvo|enja cenzure u re
publi~ko takmi~enje srednjo{kolaca u besedni{tvu? Izvesna Skup{tina zajednice
raznih srednjih {kola jednoglasno je uvela zabranu beseda o aktuelnim dru{t
venopoliti~kim temama. U~enici koji se usude da progovore koju na doti~ne
aktuelne teme, bi}e diskvalifikovani. Kako uspeti u tome da se otvaraju usta, a
o dru{tvenoj stvarnosti ni{ta ne kaè, nije navedeno. Ovu odluku inicirale su dve
besede: jedna o odnosu crkve i dràve (“Pahomije, bog je ljut” Jelene Reljin)
i druga o korupciji u vlasti (“Kofer” Viktora Lazi}a). Osporavanje prava na
politi~nost i aktuelnost besede {kolski je primer povrede slobode govora, ali i
neznanja o tome {ta besedni{tvo jeste. Naime, mir, ljubav, cve}e i prole}e teme
su za knjièvnost i teatar, a i tamo su, sre}om, doti~ne sve manje prisutne. Jo{
jednom valja upitati: kako izbrojati gubitke Srbije zbog zabrane mladim ljudima
da retori~ki iznose svoje politi~ke stavove? Kako shvatiti zna~aj gubitka prava
da se javno i ume{no govori o aktuelnim dru{tvenim temama? Ili, jednostavno,
da se govori o ~emu god i na na~in koji god se poèli.
Da bi se do{lo do odgovora na ova pitanja, temu je neophodno uop{titi.
Navodno, malo ko }e danas braniti cenzuru. Miltonovi stavovi o ovim pitanjima
danas se ne smatraju kontroverznim i politi~ki radikalnim. I obi~ni gra|ani }e
pred mikrofonom televizijskog anketara pohvalno govoriti o slobodi govora.
Me|utim, i Miltonovi savremenici bi se na~elno sloìli sa time da cenzura nije
najlep{a stvar pod kapom nebeskom. A da li su moderna dru{tva istinski privrèna
idealima slobode govora i izraàvanja? Kakvo je stanje sa ismevanjem osniva~a
monoteisti~kih religija? Vicevima na ra~un holokausta? Reklamiranjem vibratora
u prepodnevnom terminu?
I danas se otvoreno cenzuri{u informacije koje se ti~u morala, politike,
vojske, religije, privrede i sli~no. Paradigmatski primer ovog problema bile su
karikature Muhameda u danskim novinama. Zapanjuju}e veliki deo javnosti na
Zapadu tada nije ustao u odbranu tekovina slobode govora i izraàvanja. Ni{ta
neobi~no za dru{tva sa crvenim kruì}ima i brojem koji ozna~ava uzrast u uglu
TV ekrana. Nije re~ samo o mnogobrojnim Galilejima, Spinozama i Orvelima. I
popularna kultura je sasvim dovoljna i savremena ilustracija. U Finskoj je 197.
godine bio zabranjen “Prljavi Hari” (1971), a u Nema~koj 198. godine “Teksa{ki
masakr motornom testerom” (1974); u Irskoj od 1996. do 000. “Od sumraka do
svitanja” (1996), a u Norve{koj od 1980 do 006. “@itije Brajanovo” Monti Pajtona
(1979) koji je i danas legalan samo u cenzurisanoj varijanti. A ovo nisu teokratije
i/ili diktature kakvih tako|e ima u politi~kim atlasima 1. veka.
270
Politi~ki konzervativci i danas ~esto nemaju problem sa zagovaranjem cen
zure razli~itih sadràja – od antiklerikalnih tekstova do {tampanih ili pokretnih
slika seksa i nasilja. Me|utim, dana{nji liberali tako|e gaje istovrsnu sklonost ka
cenzuri sadràja koje oni smatraju uvredljivim, naj~e{}e spram razli~itih manjin
skih grupacija. Kako povu}i granicu izme|u politi~ki korektnog i cenzurisanog
govora? I, naravno, kako odrediti granicu uvredljive opscenosti i/ili (ne)ukusa?
Ko moè biti arbitar u tom zadatku kada me|u nama postoje pojedinci kojima
je malo {ta opsceno i pojedinci kojima malo {ta nije opsceno. I da li se ovog za
datka uop{te treba la}ati?
Najop{tije pitanje u srì ovih dilema zapravo glasi: imamo li pravo da ne
budemo uvre|eni u modernom i slobodnom demokratskom dru{tvu? I, ako to
pravo sa~uvamo, kojih se tada drugih i va`nijih prava odri~emo? Fleming Rouz,
urednik kulture u danas ~uvenim danskim novinama JilandsPosten, povodom si
tuacije sa karikaturama Muhameda, rekao je tako jereti~ku i tako ispravnu misao:
u dru{tvima savremene demokratije i slobode govora mora se biti spremnim na
uvrede, sprdnju i ismevanje. Kao {to politi~ari nemaju pravo na uvredu zbog Ko
raksovih karikatura, to pravo vi{e nema niko od nas. I u tome nema ni~eg proble
mati~nog. Ako sloboda ne{to zna~i, onda je to pravo da se ljudima kaè ono {to
ne èle i ne vole da ~uju.
Mo`da najkvalitetniji popkulturni rad na temu cenzure i slobode govora
dolazi od Milo{a Formana i njegovog filma “Narod protiv Larija Flinta” (1996).
U pitanju je i najbolja savremena dramatizacija Volterove opaske da valja do
smrti braniti tu|e pravo na slobodu govora, i onda kada se sa tim mi{ljenjem ne
slaè. To jest, najvi{e tada. Jer, podràti ono sa ~ime se slaèmo i nije naro~ita
ve{tina. Dok podr{ka slobodi izraàvanja onoga {to sami smatramo vulgarnim,
opscenim, neprimerenim i groznim – zapravo je pravi test na{e privrènosti idea
lu slobode.
Danas, 18. mart 009.
Aleksej Ki{juhas
OSUDE CENZURE \A^KIH BESEDA IZ INOSTRANSTVA
Povodom zabrane srednjo{kolcima u Srbiji da besede na aktuelne politi~ke
teme, oglasilo se i Udruènje mladih “Bona fide studio” sa sedi{tem u Londonu.
U pismu upu}enom mladima u na{oj zemlji kaè se da }e ova organizacija traìti
da njihova zemlja, Velika Britanija, prekine kulturnu saradnju sa Srbijom dokle
god se u Srbiji ne ukine cenzura beseda. U pismu se, izme|u ostalog, kaè: “Bili
smo ube|eni da su vremena represije na Balkanu pro{lost. Razo~arani smo {to
se devet godina posle Milo{evi}a ponovo dozvoljava uvo|enje represije i to u je
dnom javnom propisu...”
Ovoj, kao i drugim me|unarodnim institucijama, obratili su se ovih dana
mladi iz Srbije ogor~eni {to jo{ nema nikakvih naznaka da }e nadle`ni ukinuti
cenzuru za besede, a srednjo{kolska nadmetanja iz oratorstva su ve} u aprilu kada
se zapravo odràvaju kvalifikacije za Republi~ko takmi~enje u govorni{tvu koje
se po tradiciji ve} godinama odràva u maju.
Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugo
stiteljskih {kola je, da podsetimo, polovinom pro{log meseca jednoglasno usvojila
271
Hereticus, 1-2/2009
novi pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu kojim se
zapravo maturantima zabranjuje da besede na politi~ke teme. Reagovali su mnogi
|aci, studenti, nastavnici, univerzitetski profesori... Me|u njima je i Viktor Lazi}
kome je ostao jo{ samo jedan ispit do diplomiranja na beogradskom Pravnom
fakultetu, a nekada je bio u~enik pravnobirotehni~ke {kole ~iji je direktor upravo
sada bio inicijator uvo|enja pomenute zabrane.
– Nezadovoljni ovom zabranom slobode govora formirali smo na “Fejs
buku” svoje udruènje koje za sada broji vi{e od hiljadu i po ~lanova i zatraìli
pomo} od me|unarodnih institucija – obja{njava Viktor.
Za sada su na njihova pisma odgovorili i ameri~ki ekspert za obrazovanje
Volter Brounsvord i Udruènje za besedni{tvo Me|unarodnog instituta za obrazo
vanje u Londonu. U tim odgovorima se zapravo upozoravaju vlasti u na{oj zemlji
da se cenzurisanjem beseda kr{e osnovna ljudska prava na slobodu govora.
Politika, subota, 1. mart 009.
Aleksandra Brki}
KEC ZA POLITIKU
Malo je stru~njaka za retoriku koje nije uznemirila nedavna odluka Skup
{tine Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih
{kola da srednjo{kolci na takmi~enjima iz besedni{tva vi{e ne smeju da govore
o politi~kim i dru{tvenim temama. Oni koji progovore o njima, izgubi}e pravo
da se nadme}u.
Posle gotovo decenije organizovanja {kolskih takmi~enja iz retorike po
prvi put se uvodi zabrana. Besednike je izgleda najvi{e raàlostio jedan od pre
dlaga~a ove mere Slobodan Pavlovi}, ~lan Nacionalnog saveta za prosvetu i
direktor Pravnoposlovne {kole u Beogradu. Kako se veruje, njemu su najvi{e
zasmetale nagra|ivane besede minulih godina “Pahomije, Bog je ljut” Jelene
Reljin iz ênte i “Kofer” Ivana Nini}a iz Beograda, tada u~enika Pravnoposlovne
{kole.– Iako se pri~a da je ideja moja, ja sam samo jedan od predlaga~a. Odluku
su prihvatili i ostali direktori. Srednjo{kolcima niko ne èli da zabrani slobodu
govora. Ranijih godina se de{avalo da u~enici budu malo politi~ki obojeni, a to
{koli ne treba – tvrdi Pavlovi}.
Me|utim, ~lanovima ìrija na Republi~kom takmi~enju iz besedni{tva u
Ni{u 006. godine nije smetala sada sporna beseda “Pahomije, Bog je ljut” koja,
navodno. poziva na versku netrpeljivost. Njen autor Jelena Reljin nije ni sanjala da
}e biti jedan od “krivaca” za novonastalu gu`vu. Kad je pre tri godine pobedila u
Ni{u, malo je bilo onih kojima se nije svidela njena britka beseda “O crkvi i veri”,
kako se ta~no zove. Vi{e puta spominjan naslov “Pahomije, Bog je ljut” izvu~en je
iz konteksta, kako tvrdi dana{nja studentkinja psihologije.– Bila sam iznena|ena
da je profesor Pavlovi} inicirao takvu odluku – kaè Jelena. – Zajedno s nama je
proslavio {est osvojenih mesta od ukupno devet te 006. godine u Ni{u.
Prema re~ima Jelene Reljin, njena pri~a nije povod za ovakvu odluku.
Problem leì u delu “Kofer” njenog tada{njeg {kolskog druga Ivana Nini}a, na
gra|enog 007. godine za improvizovanu besedu. Profesor Pavlovi} se, navodno,
prepoznao u spornoj besedi i odmah zatim predloìo pomenutu zabranu. Me|utim,
on negira ovakve tvrdnje.
272
Da je re~ o ozbiljnom problemu svedo~i i nedavni prigovor na sporni pra
vilnik koji su Ministarstvu prosvete uputili profesori Pravnog fakulteta u Beogradu
Sima Avramovi} i Jovica Trkulja, profesorka retorike u Pravnoposlovnoj {koli
Svetlana Gradinac i Dejan Mili}, autor kod nas jedine knjige o srpskom politi~kom
besedni{tvu. Odgovor ni do danas nisu dobili. Ministar prosvete @arko Obradovi}
je nekoliko puta istakao kako njegov resor nije nadleàn za ovaj problem, a koji
dan kasnije dodao da |aci treba slobodno da biraju teme, ali ne i da budu predmet
strana~kog organizovanja.
Dejan Mili}, diplomirani pravnik, i sam nekada{nji pobednik nekoliko be
sedni~kih takmi~enja, upozorava da ni u vreme reìma Slobodana Milo{evi}a nije
bilo ovakvih zabrana.– Mo`da je namera direktora bila dobra, ali je gest kontra
produktivan. Taj famozni ~lan 10 u svemu je poistovetio govor mr`nje, protiv
koga se svi mi borimo, s politi~kim govorom. koji samo nekima smeta.
Ljudi koji se profesionalno bave govorni{tvom ne mogu da prihvate zabra
ne “politikantskim” – politi~kim besedama jer su one jo{ od anti~ke Gr~ke rav
nopravna govorni~ka kategorija. Uz to, iole uve`bani govornici sposobni su da,
raspravljaju}i o sasvim drugim temama, nazna~e i politi~ku konotaciju govora.
Kako obja{njava na{ sagovornik, ovakva odluka moè da dovede do jo{
zanimljivijih beseda koje }e dobiti alegorijski oblik. Tako da je Zajednica {kola,
zanatski posmatrano, zapravo u~inila “uslugu” na{oj retorici.
Isti~u}i da se politi~ki govor me|u Srbima ~uo i u vreme ropstva, kad je
takva re~ pla}ana i glavom, pa da je tragikomi~no da je se sada pla{e neki dire
ktori {kola, Mili} podse}a da je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
jo{ 004. godine izdala zbirku politi~kih eseja u~enika srednjih {kola u Srbiji:
“Kad bih bio predsednik Vlade, ja bih ..."– S jedne strane imamo me|unarodnu
organizaciju koja podsti~e |ake u Srbiji da budu politi~ki misle}a bi}a, a s druge
se, odlukom jednog broja direktora na{ih {kola, poku{ava da u kavez stavi poli
ti~ko besedni{tvo. Kakvu to poruku {aljemo Evropi?
Stru~njaci za retoriku ipak veruju da }e Ministarstvo prosvete imati sluha
za besede, a srednjo{kolci koji se budu nadmetali na najavljenom takmi~enju iz
govorni{tva u Kru{evcu u maju mora}e, zasad, dobro da odmere svoje govore.
Ilustrovana politika, 6. mart 009.
J. Bo{kovi}
ÂS ZA SLOBODU GOVORA
Prvi put u Beogradu odrà}e se alternativno |a~ko nadmetanje u govor
ni{tvu. Bi}e to zapravo javni ~as iz oratorstva za maturante koji ne pristaju na
cenzurisanje beseda. Organizova}e se . aprila u nekoj od institucija kulture
grada Beograda, i to u organizaciji Svetlane Gradinac koja u beogradskoj Pravnoj
poslovnoj {koli predaje retoriku i srpski jezik i knjièvnost.
– Ove godine ne}u u~estvovati u organizovanju ni {kolskog ni Republi~kog
takmi~enja iz besedni{tva ukoliko se ne ukine ~lan 10 Pravilnika o Republi~kom
takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu kojim se zabranjuje u~enicima da na po
menutim nadmetanjima besede o aktuelnim politi~kim temama. Kako bih matu
rantima pruìla mogu}nost da slobodno besede, odlu~ila sam da ovoga puta orga
273
Hereticus, 1-2/2009
nizujem javni ~as iz besedni{tva. Na tu svojevrsnu smotru pozvani su i studenti,
kao i oni koji su ve} diplomirali a èle da pokaù svoja oratorska ume}a i da na
taj na~in podignu glas protiv zabrane slobode govora – obja{njava profesorka
Gradinac, koja je u~estvovala u organizaciji zvani~nih |a~kih takmi~enja iz bese
dni{tva otkako su pre 17 godina po~ela da se odràvaju u Srbiji.
Ona upozorava da se pomenutim pravilnikom ograni~ava Ustavom zaga
rantovano pravo na slobodu govora i isti~e da za to nema opravdanja po{to u~enici
pravnobirotehni~kih i poslovnih {kola u ~etvrtom razredu u okviru predmeta
osnovi retorike i besedni{tva u~e i politi~ko besedni{tvo. Ukazuje i da je sloboda
govora uslov svih uslova za besedni{tvo. Na to podse}aju i njeni |aci – maturanti.
Me|u njima su i Zaga Savi}, Nata{a Vu~ini} i Milan Josi}.
– Ako nam se ne dozvoli da slobodno besedimo ne}u u~estvovati na
{kolskom takmi~enju, a samim tim ne}u ni imati priliku da se probijem i u~est
vujem na ovogodi{njem republi~kom nadmetanju. Samo }u besediti na javnom
~asu. Profesorka Gradinac radi profesionalno, a optuùju je da kvari omladinu.
Tako je nekada i Sokrat optuìvan {to zna~i da je na{a profesorka na pravom
putu – smatra Zaga koja za javni ~as priprema besedu o tome kako u te{kim si
tuacijama ~oveka moè da spase samo ideja.
I Nata{a }e besediti samo na javnom ~asu, i to o “maminim i tatinim si
novima”, dakle, o aktuelnoj politi~kosociolo{koj temi. Njihov drug iz odeljenja
Milan }e tako|e besediti na javnom ~asu, ali }e mo`da “iz prkosa, inata” iza}i i
na {kolsko takmi~enje. Jo{, veli, nije odlu~io da li }e da govori o tome “{ta je to
pravda za Uro{a” ili o tome da nema “ili – ili”, ve} samo “i, i”. Dakle, “i }irilica
i latinica” i “Zvezda i Partizan” i “Gu~a i Egzit”.
Da podsetimo, upravo je polovinom februara direktor Pravnoposlovne
{kole Beograd Slobodan Pavlovi} predloìo da se |acima onemogu}i da besede o
aktuelnim politi~kim temama {to je na sednici Skup{tine Zajednice ekonomskih,
pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola jednoglasno prihva}eno i
uba~eno u novi pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu.
Ve} 7. februara grupa stru~njaka uputila je na pomenuti pravilnik prigovor mi
nistru prosvete @arku Obradovi}u, ali, kako kaù, iz Ministarstva im nije stigao
nikakav odgovor. Uprkos negodovanju velikog broja nastavnika, univerzitetskih
profesora, studenata i |aka, zabrana nije ukinuta.
Zato }e sada |aci u Srbiji dobiti jo{ jedno nadmetanje iz govorni{tva. U
aprilu se, naime, organizuju {kolska nadmetanja sa kojih se najbolji u~enici oratori
kvalifikuju za (zavr{no) Republi~ko takmi~enje iz besedni{tva. Pravo u~estvovanja
na ovim takmi~enja imaju u~enici srednjih {kola u kojima se u~i retorika. Tako
su u po~etku na republi~kim nadmetanjima u~estvovali i |aci filolo{kih gimna
zija. U poslednje vreme ta takmi~enja su “rezervisana” samo za u~enike stru~nih
{kola, dok “filolozi” imaju svoje susrete u besedni{tvu. Do odvajanja je do{lo jer
su prosvetne vlasti organizaciju takmi~enja prepustile Zajednici ekonomskih, pra
vnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola.
– Na{a deca su za besede uzimala druga~ije teme od njihovih vr{njaka
iz stru~nih {kola, mada im mi nikada ni{ta nismo branili. Njih, me|utim, ne in
teresuju politi~ke, ve} filozofske teme – kaè profesorka Violeta SrbuljJela~i}
koja u Filolo{koj gimnaziji u Beogradu predaje retoriku. Pojedini njeni u~enici
u~estvuju i u nadmetanju iz duhovnog besedni{tva koje uprili~uje otac Vladimir
Zamahajev iz hrama Sv. apostola Petra i Pavla na Top~ideru.
274
U Novom Sadu se ve} tradicionalno krajem februara organizuje jo{ jedno
nadmetanje iz retorike i to pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za
obrazovanje, a u organizaciji Gimnazije “Svetozar Markovi}” u Novom Sadu. Na
menjeno je pre svega u~enicima vojvo|anskih srednjih {kola u kojima se ne u~i re
torika, ali mogu da se nadme}u i deca iz {kola u kojima se izu~ava oratorstvo.
– Nas pomenuti pravilnik ne obavezuje, ali smo mi sami uspostavili pro
pozicije koje zabranjuju pominjanje li~nosti involvirane u dnevnu politiku, kako
niko ne bi mogao da nas tuì – obja{njava profesor filozofije u toj novosadskoj
gimnaziji Aleksandar Krsti} zaduèn za realizaciju pomenute manifestacije.
Politika, 1. april 009.
Aleksandra Brki}
BESEDA BEZ CENZURE
Javni ~as “Beseda bez cenzure” odrà}e se u subotu, 25. aprila u
De~ijem kulturnom centru u podne. Ovim ~asom }e mladi besednici
protestovati protiv uvo|enja cenzure, govorenjem svojih autorskih
beseda na aktuelne politi~ke teme
Besede na izabrane, zadate i improvizovane teme, govori}e sada{nji i biv{i
u~enici Pravno poslovne {kole Beograd.
Kako niko od nadle`nih, na ~ije adrese je kolektiv profesora Pravno poslo
vne {kole poslao prigovor na Pravilnik o republi~kom takmi~enju u besedni{tvu
i ~lan 10 kojim se ukida pravo na slobodu govora na aktuelne politi~ke teme ta
kmi~arima maturantima, punoletnim gra|anima, nije odgovorio na prigovor, or
ganizovan je Javni ~as Beseda bez cenzure.
Oni u svom saop{tenju kaù kako }e, ukoliko se na {kolskim i republi~kim
takmi~enjima ne bude po{tovao ~lan 10, takmi~ari iz Pravno poslovne {kole go
voriti i besede na aktuelne politi~ke teme. Oni su i dalje spremni da se bore za
ukidanje ~lana 10, kojim je uvedeno cenzurisanje beseda.
U~enici i profesor Pravno poslovne {kole pozivaju sve zainteresovane da
do|u u subotu i prisustvuju Javnom ~asu i da ~uju kako mladi besednici svojim
britkim i odmerenim, ali i kriti~kim besedama iznose svoje stavove o aktuelnim
dru{tvenopoliti~kim pojavama.
E-novine, 0. april 009.
PRVA POBEDA ZA SLOBODU \A^KOG BESEDNI[TVA
Na ju~era{njem {kolskom nadmetanju iz besedni{tva u Pravnoposlovnoj
{koli Beograd ukinuta je zapravo novouvedena zabrana izgovaranja beseda na ak
tuelne politi~ke teme. Ukinuli su je sami |aci – takmi~ari, jer su gotovo svi oni di
rektno ili indirektno besedili upravo o zabranjenim temama. A titulu najbesedni
ka i lovorov venac u Pravnoposlovnoj {koli Beograd ponela je Bojana Stankovi}
koja se kroz besede “Dobro jutro, lepi dane” i “Re~” borila za slobodu govora.
Ona }e, zajedno sa Bojanom Mu~ibabi} i Jelenom Kolarski, oti}i u Kru{e
vac gde }e 16. maja biti odràno republi~ko nadmetanje maturanata srednjih stru
275
Hereticus, 1-2/2009
~nih {kola u besedni{tvu. Za razliku od Bojane Stankovi}, koja je ukupni pobednik
{kolskog nadmetanja, Bojana Mu~ibabi} je bila najbolja u disciplini izabrane teme,
dok je Jelena Kolarski osvojila prvo mesto u kategoriji improvizacije.
Upravo ju~era{nje takmi~enje iz govorni{tva bilo je prvi pokazatelj toga
da li }e se u praksi primenjivati novouvedeno pravilo po kojem na |a~kim nad
metanjima nema mesta za besede o aktuelnim politi~kim temama. Zahvaljuju}i
hrabrosti u~enika koji nisu prihvatili podani~ki odnos, ali i njihovim profesorima
retorike, kao i stavu ~lanova ìrija, ju~e je pobedila sloboda govora, uprkos tome
{to je na inicijativu direktora ove {kole, Slobodana Pavlovi}a, na sednici Skup{tine
Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgova~kih i ugostiteljskih {kola
uvedena cenzura na |a~kim nadmetanjima u oratorstvu. Svojom objektivnom
odlukom ìri, u sastavu Ljubi{a Jovanovi}, savetnik za srpski jezik i knjièvnost
u Zavodu za unapre|ivanje vaspitanja i obrazovanja, reditelj Miroslav Joki}, pro
fesori srpskog jezika u pomenutoj {koli Ljubica Jolovi} i Nenad Stupar i profesor
latinskog @eljko Macura, zapravo je podrào borbu u~enika za slobodu govora.
A upravo ta Pravnoposlovna {kola iz koje su pre 13 godina i krenula |a~ka nad
metanja iz govorni{tva u Srbiji, u poslednja dva i po meseca bila je àri{te borbe
u~enika protiv cenzure govora.
Gotovo svi besednici su pribegli alegoriji, èstoko kritikuju}i rad dràvnih
organa, pona{anje politi~ara, tajkunizaciju Srbije… Navodili su mladi brojne ne
gativne pojave u dru{tvu kao {to su osloba|aju}e kazne za ~etvorostruka ubistva,
enormno boga}enje politi~ara, sticanje privilegija, trgovinu belim robljem…
Zorana Radivojevi} je zapitala za{to umesto {oping centra na U{}u nije
izgra|ena bolnica. Bojana Stankovi} je upozorila da u 1. veku nemaju svi isto
pravo na slobodu govora. Pavle Oègovi} je “udario” po korumpiranim direkto
rima {kola, a Milan Josi} ne samo da je kritikovao one koji sebe progla{avaju
ikonama, ve} i one koji se tim “ikonama” klanjaju.
U~enica Bojana Mu~ibabi} je besedu sastavila od “udarnih, kratkih tele
vizijskih vesti”. Najavila je uvo|enje poreza na antikvitete, objavila je da nema
vakcine protiv besnila, ali, veli, to i nije bitno jer na{e gra|ane nema za {ta pas
da ujede. Zaposleni zavide nezaposlenima jer nezaposleni ne mogu da izgube
posao, niti moè da im bude smanjena plata. Obavestila je gra|ane da se na novo
beogradskom buvljaku prodaju cipele na komad, popularne za ga|anje politi~ara.
Ukazala je i na to da je {teta u Srbiji biti samo u jednoj stranci. A Jelena Kolarski
je pozvala ljude da budu samokriti~ni i da preuzmu odgovornost za svoja dela.
Besede}i o Ustavu, Zaga Savi} je govorila o ~udnoj {umi Srbiji u kojoj ìvotinje
nisu znale {ta }e da rade sa slobodom koju im je Ustavom dao car – lav. Tek kada
je lav ponovo uveo diktaturu, njegovi podanici – ze~evi, lisice, vukovi – bili su
sre}ni. I to do kraja ìvota.
Ovo {kolsko nadmetanje jo{ ne zna~i i apsolutnu pobedu slobode govora
na |a~kim takmi~enjima u Srbiji. Da li }e se u praksi ukinuti cenzura beseda po
kaza}e se 16. maja na Republi~kom nadmetanju srednjih {kola u besedni{tvu. To
}e biti najbolji pokazatelj: cenzura se direktno odnosi na republi~ko nadmetanje,
ali indirektno i na {kolska, jer svim takmi~arima je cilj da stignu do republi~kog
nadmetanja i da pobede, a ne da ih zbog politi~ke besede izbace iz “besedni~kog
ringa”.
276
Aleksandra Brki}
DOBRO JUTRO, LEPI DANE*
1
Zabranjuju nam da besedimo na aktuelne politi~ke teme! Za{to, zar misle
da mi sa svojih 18 godina nismo svesni {ta nam se doga|a, zar misle da ne treba da
imamo stav prema brojnim nepravdama, zar misle da ne znamo da rasu|ujemo?
Ili da nismo dovoljno zreli da odgovaramo za svaku svoju izgovorenu re~?
Svi dobro znamo da su sloboda govora i gra|anska ravnopravnost uslov
za demokratiju! A zar se nismo deklarisali kao demokratska dràva? Zamazuju
nam o~i kojekakvim glupostima, ne daju mladim ljudima da kaù {ta imaju.
Ima i onih koji kaù da su apoliti~ni. Svaka tema je na odre|eni na~in
povezana sa politikom. âk su stari Grci pre 00 godina delili svoje gra|ane na
homopolitikos i homoidiotes. Ja ne}u da budem homoidiotes, jer ne `murim kad
treba da gledam! Pa moè li tema o Univerzijadi biti apoliti~na, moè li tema o
vr{nja~kom nasilju biti apoliti~na?
Ko to nama moè da zabrani da javno iznosimo li~ne stavove, komenta
ri{emo i kritikujemo njihov rad? Ko se to tamo boji da mu prljav ve{ ne iza|e
na videlo, ko to tamo gura pra{inu pod tepih, a i sam zna da }e kadtad iza}i na
drugu stanu?
Kako je mogu}e da nam zabranjuju da govorimo na aktuelne politi~ke teme,
kad sam predmet retorika i besedni{tvo izu~ava oblast politi~kog besedni{tva.
To onda zna~i da direktori {kola mogu da zabrane da se iz matematike
u~i izra~unavanje procentualne vrednosti, kako u~enici ne bi znali koliko su se
oni ugradili od kre~enja u~ionica. Zar to nije isto?
O kakvoj demokratiji se govori u Srbiji kad mladi moraju da `mure pred
nepravdom?
Ako ne smem da govorim na aktuelne politi~ke teme, dajte mi bar jedan
predlog o ~emu da govorim, a da to {to kaèm ima svrhu. Ja imam jedan predlog:
Po~nimo da po{tujemo svoja, a i tu|a prava! Probudimo se i pobunimo se protiv
nepravde. Nadam se da }emo se sresti tu negde na putu ka istini i pravdi. I zato,
dobro jutro, lepi dane!
POBEDNICI U BESEDNI[TVU PROTIV CENZURE
U Kru{evcu odràno 13. republi~ko takmi~enje u besedni{tvu za
u~enike srednjih pravno-birotehni~kih i ekonomskih-trgovinskih
{kola, na kojima je apsolutni pobednik postala Jelena Kolarski iz
Beograda
Na XIII republi~kom takmi~enju u~enika pravnobirotehni~kih i ekonom
skotrgovinskih {kola u besedni{tvu, koje je odràno u Kulturnom centru, u or
ganizaciji kru{eva~ke Ekonomskotrgovinske {kole, apsolutni pobednici postali
su Jelena Kolarski – Beograd, i u ekipnoj kategoriji Ekonomskotrgovinska {kola
*
Pobedni~ka beseda Bojane Stankovi}, u~enice Pravnoposlovne {kole u Beogradu.
277
Hereticus, 1-2/2009
iz Beograda. Mladi su pokrenuli i inicijativu da Ministarstvo prosvete dozvoli be
sede i o aktuelnim politi~kim temama. êtrnaest mladih ljubitelja retorike iz {est
stru~nih srednjih {kola takmi~ili su se u tri kategorije: zadata tema, izabrana te
ma i improvizovana beseda.
Zadate teme za srednjo{kolske finaliste iz Beograda, Zemuna, [apca, Ki
kinde i Kru{evca bile su: Neka se ~uje i druga strana; Dobro jutro, lepi dane i Ko
ho}e da ~ini zlo, uvek na|e dobar razlog. U ovoj kategoriji pobedila je Bojana
Stankovi} iz Beograda. U kategoriji slobodne, ili izabrane teme, pobedila je Ro
mana Lazi} iz Kikinde, a u kategoriji improvizacije Jelena Kolarski iz Beograda.
Kako je Jelena Kolarski osvojila i drugo mesto u kategoriji izabrane teme, ona
je progla{ena za apsolutnog pobednika ovog takmi~enja. Ekonomskotrgovinska
{kola u Kru{evacu, doma}in i organizator takmi~enja, morala se zadovoljiti dru
gim mestom u ekipnoj konkurenciji, {to mentor ove ekipe Ana Milosavljevi},
profesor, smatra sasvim zadovoljavaju}im plasmanom s obzirom na snagu ovo
godi{nje konkurencije.
Pobednica zadate teme Bojana Stankovi} iz Beograda govorila je “o cen
zuri” koju je nedavno, ~lanom 10. Pravilnika o takmi~enju u besedni{tvu uvela
Zajednica srednjih {kola.– Ne daju nam da govorimo o aktuelnim politi~kim te
mama. Nadam se da }e i ova beseda, koja je pobedila, doprineti ukidanju cenzure
koja nam je uvedena – izjavila je za “Politiku” Bojana Stankovi}.
Zalaganje za “skidanje embarga na aktuelne politi~ke teme” izrazio je i
pravnik i portparol Ustavnog suda Srbije Dejan Mili} iz Beograda, nekada{nji
vi{estruki pobednik u besedni{tvu na Pravnom fakultetu u Beogradu
Kultura, Kru{evac, 18. maj. 009.
278
Rade Stankovi}
EPILOG
ODGOVOR MINISTARSTVA PROSVETE
Republika Srbija
MINISTARSTVO PROSVETE
Sektor za srednje obrazovanje i vaspitanje
Broj: 614–0–0088/009–03
Datum: 8.04.009. godine
Beograd Nemanjina –6
PRAVNOPOSLOVNA [KOLA BEOGRAD
Svetlana Gradinac, profesor retorike
11000 BEOGRAD
Svetogorska 48
Ministarstvu prosvete uputili ste prigovor na Pravilnik o Republi~kom
takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu u kome zahtevate da se iz ~lana 10. na
vedenog pravilnika ukine stav 1, u kome se kaè “Beseda na zadatu ili izabranu
temu ne moè obuhvatati aktuelne politi~ke teme”.
S tim u vezi obave{tavamo Vas da Pravilnik i izmene pravilnika o Republ
i~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu usvaja Zajednica ekonomskih,
pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola a na osnovu Stru~nog
uputstva o organizovanju takmi~enja i smotri u~enika osnovne i srednje {kole i
u skladu sa ~lanom 46. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
S po{tovanjem,
DR@AVNI SEKRETAR
prof. dr Radivoje Mitrovi}
MI[LJENJE ZA[TITNIKA GRA\ANA
REPUBLIKA SRBIJA
ZA[TITNIK GRA\ANA
del. br. 616
Beograd, 0.08.009.
Na osnovu ~l. 4. st. . Zakona o Za{titniku gra|ana (“Sl. glasnik RS”
br. 79/00 i 4/007), postupaju}i po inicijativi Svetlane Gradinac iz Beograda,
Za{titnik gra|ana daje
Mi{ljenje
U dobroj besedi, jo{ od anti~kih vremena pa do danas, besednik iskazuje
poznavanje jedne ili vi{e nau~nih, stru~nih i drugih oblasti, zrelost, bogatstvo
duha... Jedan od osnovnih uslova za dobru besedu je aktuelnost. Dobra beseda
ne sme da bude diskriminatorska, uvredljiva, poniàvaju}a, nepristojna; u njoj
nema mesta govoru mr`nje i zloupotrebi slobode govora. Slobodu besedni{tva,
279
Hereticus, 1-2/2009
posebno mladih ljudi, nije poèljno sputavati, ve} usmeravati u pravcu navedenih
i drugih standarda dobre besede.
Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljsko
turisti~kih {kola organizuje u~eni~ka takmi~enja u besedni{tvu, koja se odvijaju
prema Pravilniku o Republi~kom takmi~enju iz retorike i besedni{tva. Sagledava
ju}i pravila o odvijanju takmi~enja sa stanovi{ta Ustavom garantovane slobode
izraàvanja, posebno imaju}i u vidu odredbu ~lana 1. (“Takmi~enje u~enika u
besedni{tvu ima za cilj podsticanje i produbljivanje znanja, iskazivanje posebnih
sklonosti, razvijanje sposobnosti govora, argumentovanja, pravilnog zaklju~ivanja,
primenu pravila lepog govora, razvijanje kreativnosti, negovanje takmi~arske tradicije i takmi~arskog duha kod u~enika”), Za{titnik gra|ana nije na{ao osnov za
ocenu da je ~lanom 10. stav 1. Pravilnika, kojim se zabranjuju besede na aktuelne
politi~ke teme, ciljno i obavezno osuje}ena sloboda govora na takmi~enjima koje
Zajednica organizuje. Zajednica je me|utim, ve{tijom formulacijom te odredbe
mogla, i od nje se to s obzirom na prirodu tog udruènja o~ekuje, da na kvalitet
niji na~in predupredi uvredljive, poniàvaju}e i nepristojne besede, kao i druge
oblike zloupotrebe slobode govora.
Razlozi
Za{titniku gra|ana obratila se Svetlana Gradinac, profesorka Pravnopo
slovne {kole iz Beograda, osporavaju}i sa stanovi{ta ljudskih sloboda i prava ~lan
10. Pravilnika o Republi~kom takmi~enju iz retorike i besedni{tva, od 13.0.009.
godine (dalje: Pravilnik), Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih
i ugostiteljskoturisti~kih {kola (dalje: Zajednica), jer se tim ~lanom u~enicima
koji su u~esnici takmi~enja zabranjuje da govore besede na “aktuelne politi~ke
teme”, ~ime se, prema njenom mi{ljenju ukida sloboda govora.
Za{titnik gra|ana je od Svetlane Gradinac primio i dodatne informacije
po ovom pitanju, i ostvario je kontakte sa gospo|om Dankom Proki}Vlahovi},
predsednicom Zajednice. Za{titnik gra|ana upoznat je i sa dopisom Ministarstva
prosvete u vezi s ovim pitanjem. Najzad, izvr{en je uvid u odgovaraju}u dokumen
taciju, kao i propise, posebno u Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspi
tanja (“Sl. glasnik” br. 6/03, 64/03, 8/04, 6/04), Zakon o privrednim dru{tvima
(“Sl. glasnik” br. 1/004), ranije vaè}i Zakon o dru{tvenim organizacijama i
udruènjima gra|ana (“Sl. glasnik” br. 4/8, 39/83, 17/84, 0/84, 4/8 i 1/89),
Stru~no uputstvo o organizovanju takmi~enja i smotri u~enika osnovne i srednje
{kole, od decembra 008, Kalendar takmi~enja i smotri u~enika srednjih {kola
za {kolsku 008/009. godinu, od decembra 008, kao i sam Pravilnik.
^lan 10. Pravilnika glasi: “Beseda na zadatu i na izabranu temu ne moè
obuhvatiti aktuelne politi~ke teme, niti na bilo koji na~in pozivati na nacionalnu,
versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu diskriminaciju. U~enik ~ija beseda na izabranu temu ne bude u skladu sa stavom 1 ovog ~lana bi}e diskvalifikovan.”
Predsednica Zajednice Danka Proki}Vlahovi} istakla je u postupku da
je odredba ~lana 10. stav 1. uneta u Pravilnik s namerom da na takmi~enjima iz
besede ne dolazi, kao {to je to ranije bio slu~aj, “do vre|anja ne~ije li~nosti, stra
na~kog delovanja ili drugih neprimerenih aktivnosti”. Predsednica je istakla i da
Zajednici nikako nije bila namera da ograni~i slobodu govora mladih ljudi, ve}
280
suprotno tome da, samim organizovanjem takmi~enja iz besedni{tva, promovi{e
ne samo besedni{tvo nego i slobodu govora.
U pogledu stava . ~lana 10. predsednica Zajednice je iznela da je obave
zna diskvalifikacija u~enika ~ija je beseda samo na izabranu temu, a ne i druge
besede iz ~lana 8. Pravilnika (besede na zadatu temu i improvizovane besede),
rezultat neuspe{ne pravne kvalifikacije ove odredbe, a ne èlje za uspostavljanje
bilo kakve diskriminacije u~enika po ovom ili nekom drugom osnovu.
Za{titnik gra|ana je imao u vidu da se ve} 13 godina odràvaju republi~ka
takmi~enja u besedni{tvu, kao i da je nekoliko ~lanova ìrija takmi~enja, kao i
profesora retorike, podràlo brisanje spornog ~lana 10. Pravilnika, {to nije usvo
jeno od strane nadle`nog organa Zajednice.
Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Za{titniku gra|ana ovaj organ us
tanovljen je kao nezavisan dràvni organ koji {titi prava gra|ana i kontroli{e rad
organa dràvne uprave, organa nadle`nog za pravnu za{titu imovinskih prava i
interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduze}a i ustanova
kojima su poverena javna ovla{}enja (~lan 1. stav 1. Zakona o Za{titniku gra|a
na). S obzirom da Zajednici nije povereno vr{enje javnih ovla{}enja, Za{titnik
gra|ana nema kontrolna ovla{}enja prema tom udruènju. Za{titnik gra|ana,
me|utim, pored pokretanja i vo|enja postupaka kontrole, ima pravo da pruà
njem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mi{ljenja o pitanjima iz
svoje nadle`nosti deluje preventivno, kao i u cilju unapre|enja za{tite ljudskih
sloboda i prava (~lan 4. stav . Zakona o Za{titniku gra|ana).
Uzimaju}i u obzir pravo i obavezu Za{titnika gra|ana da se stara o za{titi
i unapre|enju ljudskih i manjinskih sloboda i prava (~l. 1. st. . Zakona o Za{titni
ku gra|ana), a posebno cene}i ~injenicu da takmi~enje u besedni{tvu organizuje
udruènje obrazovnih ustanova, a na njemu u~estvuju u~enici, ovaj organ ocenio
je kao svrsishodno da uputi mi{ljenje o pitanju iz svoje nadle`nosti, veruju}i da
}e uvaàvanje tog mi{ljenja od strane Zajednice doprineti unapre|ivanju i za{titi
ostvarivanja slobode govora.
ZA[TITNIK GRA\ANA
Sa{a Jankovi}
Dostaviti :
– Svetlani Gradinac
– Zajednici ekonomskih, pravnobirotehni~kih,
trgovinskih i ugostiteljskoturisti~kih {kola
– Ministarstvu prosvete
– Javnosti, preko internet sajta
– U spise predmeta
DIREKTOR SLOBODAN PAVLOVI]
PODNEO OSTAVKU
Na sednici Nastavnog ve}a Pravnoposlovne {kole u Beogradu, 0. avgu
sta 009. godine, direktor Slobodan Pavlovi} je podneo neopozivu ostavku, bez
obrazloènja.
281
Hereticus, 1-2/2009
Bo{ko Risimovi} – Legenda, 1981.
282
.................................
OSVRTI, PRIKAZI,
RECENZIJE
.................................
Jovica Trkulja
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
“POLITI^KE USPOMENE”
DRAGOLJUBA JOVANOVI]A
Dozvolite mi da vas pozdravim i da izrazim zadovoljstvo {to se danas
u Pirotu govori o Dragoljubu Jovanovi}u, a povodom izdavanja 16 tomo
va njegovih Sabranih dela. Naime, JP “Slu`beni list”, Pravni fakultet Uni
verziteta u Beogradu, KIZ “Kultura” i “Filip Vi{nji}” objavili su Jovano
vi}eve “Politi~ke uspomene” u 12 knjiga i “Medaljone” u 4 knjige. Da bi
savremeni ~itaoci razumeli sadrìnu “Politi~kih uspomena” i “Medaljona”,
da bi shvatili va`nost objavljivanja Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a,
neophodno je kratko prikazati ìvotopis ovog zaboravljenog velikana, na
rodnog tribuna, profesora, politi~ara i ve~itog disidenta. Nakon toga, uka
za}u na sadrìnu i zna~aj njegovih “Politi~kih uspomena”.
1. – Dragoljub Jovanovi} je ro|en u selu Gnjilan kod Pirota 8. aprila
1895. godine u siroma{noj zanatlijskoj porodici. Osnovnu {kolu je zavr{io
u Pirotu, a gimnaziju u Beogradu. Dragoljub je rastao kao skromni zana
tlijski sin, odmalena “proèt mirisom materijala, prizorom ljudi nagnutih
nad poslom”. Veoma mlad je prihvatio ideje socijalista (socijalne pravde,
jednakosti i bratstva) kojima }e ostati veran do kraja ìvota, a slike tegob
nog ìvota seljaka, radnika i zanatlija predstavlja}e idejni i moralni kom
pas u njegovoj borbi za njihova osnovna ljudska prava. Nakon zavr{ene
osnovne {kole u Pirotu i gimnazije u Beogradu, doktorske studije zavr{io
je u Parizu 1923. godine sa dve disertacije “Les rendements optimums du
travail ouvrier” i “Les stumulants du travail ouvier”. Na Pravnom fakul
tetu u Beogradu izabran je 1924. godine za docenta i 1926. godine za van
rednog profesora za ekonomske nauke.
Zalagao se za socijalnu pravdu i re{enje selja~kog pitanja. Jedan je
od osniva~a Grupe za socijalnu i kulturnu akciju. Bio je na ~elu levice Ze
Izlaganje u Narodnom pozori{tu u Pirotu, 11. februara 2009. godine, na predsta
vljanju Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a.
283
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
mljoradni~ke stranke, a 1940. godine je osnovao Narodnu selja~ku stran
ku. Delovao je kao autonomni kriti~ki intelektualac i narodni tribun, pro
tivnik autokratskog i centralisti~kog reìma. Iz tih razloga je 1929. i 1930.
godine bio hap{en i osu|ivan. Maja 1932. godine osu|en je na godinu dana
zatvora i udaljen sa Univerziteta, a 1938. godine ponovo je uhap{en i osu
|en na ~etrnaest meseci zatvora. Svojim javnim delovanjem afirmisao je
etos samosvojnog delatnika utemeljenog na jedinstvu mi{ljenja, govora i
~injenja. Pored toga, krasila ga je li~na hrabrost, po`rtvovanost, istrajnost
i beskompromisnost u borbi za liberalnodemokratska na~ela, za po{tova
nje ljudskih prava i sloboda. Uvi|ao je da je tada{nja Srbija i Jugoslavija
rastrzana primitivizmom, partijskim sukobima, bespo{tednom borbom za
vlast, grubim gaènjem gra|anskih sloboda i prava. Ispravno je zaklju~io
da nema politi~ke emancipacije i liberalnodemokratske dràve bez op
{teg socijalnog i duhovnog preporoda naroda u Srbiji.
Aktivno se angaòvao u borbi protiv fa{izma i u osnivanju Antifa
{isti~kog fronta. Vreme okupacije proveo je u Beogradu. Posle oslobo|e
nja zemlje 1945. godine ponovo je postao profesor na Pravnom fakultetu
u Beogradu. Nastavio je da se bavi politikom i bio je sekretar Narodnog
fronta Narodne republike Srbije i poslanik u Skup{tini Srbije. Zalagao se
za parlamentarnu demokratiju i vi{epartijski sistem. Bio je odlu~ni protiv
nik komunisti~ke diktature i kolektivizacije seoskog poseda. Zbog toga
je udaljen sa Fakulteta jula 1946. Godinu dana posle toga, 13. maja 1947.
godine, profesor je uhap{en da bi u montiranom procesu 8. oktobra 1947.
godine bio osu|en zbog veleizdaje na devet godina te{ke robije. Ali ni
duge godine robije nisu uspele da slome njegov slobodarski duh, ogrom
nu energiju i borbu za bolju Srbiju, punu slobode i istinske demokratije.
Smogao je snage da u tamnici u stra{nim uslovima, napi{e desetine hiljada
stranica svojih politi~kih uspomena i tzv. medaljona o svojim savremeni
cima. Dragoljub je u radu bio neumoran; radio je kao da ne zna za umor,
bez odmora ili predaha. A bio je u svojim idejama, stru~nim i politi~kim
stavovima, dubok i originalan, iako je polje njegovog interesovanja bilo
veoma {iroko.
Posle devet godina robije Dragoljub Jovanovi} se vratio iz Mitro
va~kog zatvora, ali nije iza{ao iz tamnice. Surovo ostrakizovan i margina
lizovan, on je pribeì{te na{ao u svojoj porodici i veoma uskom krugu pri
jatelja. Do kraja ìvota ìveo je u te{koj materijalnoj oskudici, u politi~koj
izolaciji, sa zabranom javnog delovanja, ostav{i veran svojim ljudskim prin
cipima. Iako je 13 godina proveo u tamnicama kao da je “najgori i naj{tet
niji ~ovek”, nije dopustio da mu strah ukalja obraz.
Umro je 1977. godine, ne do~ekav{i da se zidovi njegove izolacije
sru{e i da tada{nji autoritarni reìm doìvi kraj. Ostavio je veliki nau~ni i
284
memoarski opus: Agrarna Politika, Novi Antej, U~itelji energije, Vedrina,
Politi~ke uspomene 1–12, Medaljoni 1–4.
2. – “Politi~ke uspomene” i “Medaljoni” Dragoljuba Jovanovi}a su
dragoceno svedo~anstvo o dramati~nim zbivanjima, doga|ajima i ljudima
u periodu od po~etka XX veka do kraja {ezdesetih godina.
“Medaljone” – portrete svojih savremenika koje je susretao i sa ko
jima je sara|ivao ili se sukobljavao na raznim poljima, Dragoljub je zapi
sivao na robiji, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici od 1948. do 1956. godine.
Zavr{io ih je nakon izlaska iz zatvora i prvi put objavio 54 portreta od 392
kao samostalno izdanje autora 1977. godine pod naslovom Ljudi, ljudi.
Na predlog Istorijskog odeljenja Instituta dru{tvenih nauka u Be
ogradu, Dragoljub Jovanovi} je po~eo da zapisuje svoje “Politi~ke uspo
mene” 1963. godine posle zavr{etka rukopisa “Medaljona”, a zavr{io ih
1968. godine. Jovanovi} je ove tekstove pisao u vidu memoarskih zapisa,
koji su plod njegovih li~nih razmi{ljanja, ispovesti i uverenja, osvetljava
nih doìvljajima i iskustvom u godinama te{kih isku{enja, kada su strani
ce istorije popunjavane zlom.
Rukopis je dopunio i obogatio brojnim prilozima, izvodima iz no
vina, ~asopisa, oglasima, fotografijama, karikaturama iz doma}e i strane
{tampe, dokumentima iz li~ne arhive i sl. Svakoj knjizi je dao naslov i na
slove glavnih poglavlja u svakoj knjizi, obeleàvaju}i i period na koji se
svaka knjiga odnosi. U poslednjoj, dvanaestoj knjizi napisao je Registar
li~nih imena, u kojem je dao obja{njenja i napomene o li~nostima i doga
|ajima koje je pominjao, obja{njenja skra}enica i sl.
Ovako pripremljen rukopis ukori~io je u dvanaest knjiga obima oko
deset hiljada strana u A4 formatu, ra~unaju}i da rukopis ne}e biti objavljen
zbog velikog obima. Zato ga je za ìvota predao Dràvnom arhivu SFRJ,
koji se obavezao da }e memoare davati na kori{}enje isklju~ivo nau~nim
radnicima. U po~etku, stav recenzenata i uprave Arhiva je bio da su Jova
novi}eve “Politi~ke uspomene samo memoarski izvor, i da ne dolazi u ob
zir eventualno {tampanje, s obzirom na razne stavove i ocene autora, koje
su toliko subjektivnog karaktera, posebno u odnosu prema KPJ i komuni
stima, te da ne mogu da izdrè ozbiljnu nau~nu i istorijsku kritiku”.
Tri decenije kasnije uprava Arhiva i novi recenzenti su promenili ne
gativni stav prema “Politi~kim uspomenama” i zaklju~ili sa “punim uvere
njem” da se ovi “memoari baziraju na autorovoj bogatoj gra|i o prilikama
i zbivanjima u vreme njegovih dru{tvenopoliti~kih aktivnosti, odnosno da
se mogu publikovati na korist mnogih ~italaca, a pre svega istraìva~a koji
se bave istorijom na{eg politi~kog ìvota.” Zahvaljuju}i tome i promenje
nom dru{tvenopoliti~kom kontekstu, Arhiv Jugoslavije i KIZ “Kultura”
su 1997. godine, povodom dvadesete godi{njice smrti Dragoljuba Jovano
285
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
vi}a, pristupili objavljivanju njegovih “Politi~kih uspomena”. Oni su anga
òvali nekoliko saradnika na ~elu sa prof. dr Petrom Kozi}em, koji su, uz
svesrdnu podr{ku Sr|ana Jovanovi}a, Dragoljubovog unuka, pripremili
za {tampu i objavili prvih sedam knjiga “Politi~kih uspomena”.
Naàlost, sticajem nepovoljnih okolnosti, realizacija ovog izdava~
kog projekta je prekinuta, tako da su stru~na i {ira javnost, brojni ~itaoci
i po{tovaoci Dragoljuba Jovanovi}a morali da ~ekaju deset godina da se
pojavi novih pet knjiga i time kompletiraju njegove “Politi~ke uspomene”.
Naime, JP “Slu`beni glasnik” zajedni~kim naporom i uz podr{ku Arhiva
Jugoslavije, KIZ “Kultura”, Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
IP “Filip Vi{nji}” i porodice Dragoljuba Jovanovi}a uspeo je da pripremi
za {tampu i objavi knjige 8–12 “Politi~kih uspomena”.
Prire|iva~i prvih sedam knjiga (prof. dr Petar Kozi}) i drugih pet
(prof. dr Jovica Trkulja) su nastojali da Jovanovi}ev rukopis zadrì prvo
bitni oblik i sadrìnu. U tom smislu, sem lektorskokorektorskih interven
cija, sve je ostalo kako je prvobitno bilo napisano, tako da su zapisi sa~uva
li svoju dokumentacionu vrednost i autenti~nost. Autorov registar li~nih
imena objavljen je u izvornom obliku bez ikakvih dopuna i obja{njenja.
Na taj na~in su li~nosti i akteri koje pominje autor ostali onakvi kakvi su
i {ta su bili, bez obzira na njihov docniji ìvot i sudbinu. Ipak, u slu~aju ne
kih duìh autorovih priloga koji su pratili rukopis (novine, op{irni izvodi
iz ~asopisa i knjiga, proglasi, pisma, fotografije i sl.) redakcija je u~inila iz
vesna skra}enja. Knjige su objavljene u B5 formatu u tvrdom povezu:
1. Zanosi (1906–1927),
2. Saznanja (1927–1933),
3. Propovedi (1933–1936),
4. Iskustva (1936–1938),
5. Isku{enja (1938–1940),
6. Uzlet u buri (1940–1943),
7. Mezza Voce (1943–1945),
8. Otpor i kazna (1945–1946),
9. Opozicija – robija (1946–1948),
10. Robijo, majko! (1948–1952),
11. Uspravno (1952–1956),
12. Registar li~nih imena,
Pi{u}i ove memoarske zapise autor je teìo da pronikne u protiv
re~na zbivanja prve polovine XX veka u Srbiji, Jugoslaviji i svetu. On je
izlazio u susret potrebi suo~avanja sa sudbinskim pitanjima i izazovima
vremena. Tekstovi su nastali prvenstveno po unutra{njem nalogu autoro
vom, kao potvrda njegovog ìvotnog iskustva i na~elnog opredeljenja. Iz
286
raz su njegovog misaonog otvaranja prema povesnosti, poku{aj da sa~uva
svoju autonomnu poziciju i autenti~no iskustvo.
Posmatrani sa dana{nje distance, Jovanovi}evi zapisi imaju zna~aj
dragocenog svedo~anstva o dramati~nim i tragi~nim doga|ajima koji su
izazvali dva svetska rata i tektonska pomeranja u Evropi i svetu. U tom
smislu njegove “Politi~ke uspomene” nisu samo li~ni dokument, nego sli
ka vremena, deli} ogromnog mozaika srpske i jugoslovenske tragedije.
3. – U decenijama posle smrti Dragoljuba Jovanovi}a njegovo delo
je ostalo nedostupno i nepoznato stru~noj i {iroj javnosti. Tek predstoji
napor da se izvr{i recepcija Jovanovi}evog obimnog i veoma raznovrsnog
dela i da se ono kriti~ki preispita i valorizuje. Ve} na prvi pogled se moè
uo~iti da su mnoge njegove ideje o modernizaciji Srbije, o slobodi, vlada
vini prava i socijalnoj pravdi, o modernoj federativnoj dràvi i sl. odolele
zubu vremena i izdràle sud istorije. Pomenimo samo nekoliko ideja Dra
goljuba Jovanovi}a koje se kao lajtmotiv provla~e kroz njegove “Politi
~ke uspomene”:
– “Srbija je tu`na, du`na i ru`na, oja|ena i osaka}ena.”
– “Srbija je jedan veliki partijski logor sa razvijenim partijskim {ato
rima koji jedni drugima podvaljuju.”
– U nas “nema dovoljno istrajnosti, kontinuiteta i moralnih metoda
da politika postane posao, ve{tina, da prestane biti stvar strasti i postane
stvar razuma, a demokratija u Srbiji dobije svoju ulogu u napredovanju
~ovekove svesti o svom dostojanstvu, tj. u civilizaciji”.
– “Slobode se ostvaruju izraàvanjem li~nih sposobnosti, stavlja
njem u pokret nacionalne energije, po{tovanjem tu|ih prava, ispunjava
njem svojih du`nosti.”
– “Stvarati ljude polaze}i od sebe.”
– “Lak{e je dobro ìveti nego dobro umreti, lak{e je imati uspeha
u ìvotu nego uspe{no ìveti.”
U celini posmatrano, stru~noteorijski rad, dru{tvenopoliti~ki an
ga`man i prosvetiteljska delatnost Dragoljuba Jovanovi}a uspe{an su ple
doaje za odgovoran, hrabar i principijelan anga`man intelektualca u smut
nom vremenu XX veka. Svojim tekstovima, javnim istupima, ure|ivanjem
brojnih listova i glasila, organizovanjem antiautoritarnih i antifa{isti~kih
pokreta, uvek na strani porobljenih, progonjenih i poniènih, i doslednom
borbom protiv svih vidova diktature, on je postavio svojevrstan obrazac i
meru takvog anga`mana s teì{tem na autonomnoj principijelnoj poziciji,
na nagla{enom li~nom stavu i na jedinstvu mi{ljenja, govora i delanja.
Zahvaljuju}i tome Dragoljub Jovanovi} se u svim svojim istupima
javljao kao ~ovek stava, tako da je posebna vrednost njegovih tekstova
kuraàn stav i kriti~ki sud. On se nije ustezao da javno iznese i brani svo
287
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
je mi{ljenje ma koliko ono bilo nepopularno i u suprotnosti sa zvani~nim
gledi{tem i ma kako bile te{ke posledice po njega li~no. Ostajao je dosle
dan svom shvatanju bez obzira na to {ta drugi misle o tome.
Treba posebno ista}i da njegove “Politi~ke uspomene” nose obele`
je autenti~nosti, principijelnosti i individualizma. Njih krasi bogat, jasan i
precizan jezik, koji govori i o knjièvnom daru Dragoljuba Jovanovi}a.
Naàlost, uprkos njegovoj bespo{tednoj borbi za slobodu od straha,
za svestrani prosperitet srpskog naroda i jugoslovenske zajednice, Jovano
vi} je surovo ostrakizovan. Zbog svojih slobodarskih ideja i demokratskog
angaòvanja on je vi{e puta osu|ivan i trinaest godina je robijao po zatvo
rima Kraljevine Jugoslavije i Brozove satrapije. Na taj na~in pridruìo se
plejadi brojnih srpskih intelektualaca koji su i{li putem autonomnog kriti~
kog angaòvanja i zato doìvljavali marginalizaciju, izgone, zatvore i zabra
ne. Za razliku od Francuske, Srbija je vazda progonila svoje Voltere.
U XX veku, koji se s razlogom naziva “stole}e zlih”, profesor Dra
goljub Jovanovi} je pripadao onoj izuzetno malobrojnoj grupi srpskih in
telektualaca koja je ostala verna sebi, svojim politi~kim idealima i svojoj
autonomnoj kriti~koj poziciji, koja je odolela isku{enjima da sebe izgubi
ili da okalja svoju intelektualnu ~estitost.
Objavljivanjem dvanaest knjiga “Politi~kih uspomena” u okviru Gla
snikovog ambicioznog projekta Sabrana dela Dragoljuba Jovanovi}a u ce
lini se prikazuju njegova vi|enja i svedo~enja o zbivanjima i doga|ajima
u kojima je u~estvovao. Time se otvara prostor za izvla~enje iz zaborava
mnogih va`nih doga|aja i li~nosti, te stvaraju pretpostavke za svestranije
izu~avanje na{e istorije XX veka. Na taj na~in Dragoljub Jovanovi} je, kao
savremenik i u~esnik mnogih va`nih doga|aja iz istorije i dru{tvenopoli
ti~kog ìvota Srbije i Jugoslavije, ostavio u nasle|e mla|im generacijama
veoma vaàn izvor za prou~avanje.
4. – Na kraju, treba odati priznanje: porodici Dragoljuba Jovanovi
}a, posebno unuku Sr|anu Jovanovi}u, istori~arki dr Nade`di Jovanovi},
saizdava~ima (Arhivu Jugoslavije, izdava~kim preduze}ima KIZ “Kultu
ri”, “Slu`benom glasniku”, Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu
i “Filipu Vi{nji}u”) koji su uspeli da, tek nakon pola veka od kada su na
pisane, objave svih dvanaest knjiga “Politi~kih uspomena” i ~etiri knjige
“Medaljona” sa portretom 392 Jovanovi}eva savremenika. Time se ispra
vlja velika nepravda koja je naneta Dragoljubu Jovanovi}u i bar donekle
oduùje dug prema ovom velikanu Pirota, Pravnog fakulteta u Beogradu
i Srbije. înjenica da su Pirot i Srbija dali takvog velikana jeste i ostaje
ponos toga grada i srpskog naroda. Ali istovremeno ona je i ozbiljna oba
veza. Ona name}e du`nost sistematskog, {irokog i predanog rada kako
bi sve mogu}nosti i sva duhovna bogatstva Dragoljubove li~nosti i dela
bili iskori{}eni.
288
Nadam se da }e objavljivanjem “Politi~kih uspomena”, “Medaljona”
i narednih tomova Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a biti otvorena vrata
za svestranu i kriti~ku raspravu o njegovom delu i doprinosu modernizaci
ji i demokratizaciji Srbije. To delo rasuto u vi{e stotina bibliografskih jedi
nica, na desetinama hiljada stranica teksta i do sada nedovoljno poznato
{iroj stru~noj javnosti, svakako zasluùje posebnu pa`nju na{e nauke. Jer
bogati i veoma raznovrsni opus Dragoljuba Jovanovi}a je svedo~anstvo o
talentu, snazi, demokrati~nosti i evropejstvu srpske politi~ke misli. Iako
je ìveo i radio u mra~nim i vunenim vremenima, on je, nasuprot autoritar
nim reìmima koji su ga proganjali, uprkos rigidnim oficijelnim ideologija
ma i teorijama, stvorio osnove za jedno moderno demokratsko shvatanje
politike i nagovestio sopstveno u~enje. Ono je najpotpuniji izraz dobilo u
njegovim doktorskim disertacijama, politi~kim raspravama i sociolo{kim
analizama dru{tva. Svojim samosvojnim dru{tvenopoliti~kim angaòva
njem i radovima iz ovih oblasti u preko 500 bibliografskih jedinica, on je
dao izuzetan doprinos modernizaciji srpskog dru{tva i razvoju srpske so
ciologije i politikologije. Jovanovi}evi radovi nalikuju na «rasuti teret»
neobjavljenog ili rasutog materijala po novinama, listovima, ~asopisima i
zbornicima. Kada se oni prikupe u tomove sabranih dela, bi}e to opus do
stojan svakog po{tovanja, ma kako i iz bilo kog ugla on bio posmatran.
Najzad, objavljivanje Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a omogu}i
}e povratak njegovog dela u svoje zavi~ajno okrilje i svojevrsnu moralnu i
politi~ku rehabilitaciju Jovanovi}a kao pisca, politi~ara i disidenta. Vaàn
korak u tom pravcu je, svakako, i njegova pravna rehabilitacija. Krajnje
je vreme da pravosudni organi Srbije nakon {ezdeset godina ukinu neza
konitu i drakonsku presudu za veleizdaju, koju je Dragoljubu Jovanovi}u
izrekao partijski, komunisti~ki sud 8. oktobra 1947. godine.
289
Hereticus, 1-2/2009
Miodrag Rai~evi}
Miodrag Rai~evi}
knjièvnik, Beograd
ZAPIS O DRAGOLJUBU JOVANOVI]U,
KNJI@EVNIKU
Moè se desiti dana{njem, “odsvud stije{njenom” ~itaocu, u trci s
vremenom, a pre svega s tranzicijom, da ustukne kad osmotri {esnaest to
mova, koji su tek deo onoga {to su Pravni fakultet u Beogradu i “Slu`be
ni glasnik”, izdava~i Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a, u skorijoj bu
du}nosti namerni da objavi, ali pro}i }e ga taj ose}aj ~im okom kro~i na
prvu stranu.
Ovaj tekst je pisan s namerom da skrene pa`nju na delo Dragolju
ba Jovanovi}a – pisca – i ne}emo se u njemu baviti njegovom politi~kom
delatno{}u.
Opisuju}i detinjstvo, daju}i vrlo ìve portrete svojih roditelja, bra
}e i sestara, prijatelja od kojih je u~io kako se “vodi politika”, Jovanovi}
pred ~itaocem rasklapa korice jednog vremena o kome bi se sigurno ma
nje znalo da nije njegovih zapisa. îtaoca namah osvaja ìvopisna slika
jednog po svemu patrijarhalnog sveta, sveta koji se polako navikava na
ìvot skrojen po novim merilima, ali i sveta koji polako ali neminovno uz
mi~e pred novim dobom. Saose}anje, ali i veliko razumevanje, izbija skoro
iz svake re~enice kojima “hvata” portrete savremenika, poznatih i manje
poznatih ljudi s kojima se sretao. Ti opisi, dani lepim, rasko{nim srpskim
jezikom, kome posebnu aromu daju arhai~ne i neke danas ve} zaboravlje
ne re~i, ~ine naro~itu vrednost “medaljona”. Ova ìva i uverljivo pisana
istorija jednog ìvota neosporno ima i veliku literarnu vrednost, i to je ono
{to, pored Jovanovi}eve izuzetne erudicije i skoro savr{enog poznavanja
ljudi i ljudskog karaktera, fascinira.
Prija}e Dragoljubu pohvala jednog Bore Gli{i}a, koji se lepo izra
zio o njegovom knjièvnom daru i on }e taj njegov utisak, ne bez ponosa,
vi{e puta pominjati.
Sposobnost Dragoljubova da naj~e{}e jednom re~enicom oslika
karakter onoga kome je medaljon posve}en, zaista je redak dar. Njegovi
utisci nikad nisu jednosmerni, osim ako nije re~ o nekoj preispoljnoj do
bri~ini kojoj se nema {ta dodati, ili nekom nikogovi}u kome se nema {ta
oduzeti.
290
Izlaganje u Narodnom pozori{tu u Pirotu, 11. februara 2009. godine, na predsta
vljanju Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a.
Zapis o Dragoljubu Jovanovi}u, knjièvniku
Mene kao pisca interesovali su, pre svega, medaljoni posve}eni na
{im poznatim i priznatim literatama. Nije te{ko primetiti da nijedan od tih
portreta nije u saglasju s predstavom koju su o toj gospodi stvorili knjièv
ni istori~ari, pa su samim tim portreti iz Jovanovi}eve galerije intrigantni
ji. I{~itavaju}i ovo ~etvoroknji`je, da se primetiti da je Jovanovi} bio od
li~no upu}en u “poslove i dane” na{ih klasika.
Da bih vas uverio u verodostojnost mojih tvrdnji, neka mi bude do
pu{teno da vam predo~im i poneki citat, koji }e biti najbolja potvrda ov
de iznetim tvrdnjama.
Za Krleù }e napisati:
“Po daru, inteligenciji i kulturi mogao bi biti veliki, najve}i savre
meni pisac na Balkanu.
[to je junak, da je ~ovjek taki!
Ali du{a izgleda malena, i telo se pokazuje slabo. Ne ume da samu
je i da sirotuje. Voli udobnost i robuje formama. Stvorio je savr{eni uzo
rak salonskog komuniste.”
O \ilasu }e re}i slede}e:
“Govori sporo, pravi duga~ke re~enice, ubacuje mnogo sporednog
mesta, nije ni jasan ni efektan. Mnogo povoljnije deluje njegova fizi~ka
pojava nego ono {ta i kako kaè.”
Sledi medaljon, po meni, jedan od najduhovitijih i najuspelijih, s
prefinjenim opservacijama – re~ je o medaljonu vladike Nikolaja Velimi
rovi}a, koji po~inje slede}om re~enicom:
“Znatan pozori{ni ~ovek u jednom narodu koji nikad nije oskude
vao u velikim glumcima.”
Ali posle jednog takvog uvoda sledi jedan od najlep{ih opisa koje
pamte Medaljoni Dragoljuba Jovanovi}a:
“Na visokoj predikaonici, obavijen opalnim i mirisnim velom dima
od tamjana, bez ikakve hartije, vran kao gavran, sa prijatnim i ve{to upra
vljanim baritonom, drào je i sigurno vodio svoje slu{aoce. Kao umetnik,
ne kao hri{}anski fanatik. Re~itost je bila ne{to tu|inska, zapadnja~ka,
svakako ne slovenska ni pravoslavna. Suvi{e je zvukova i boja, premalo
vere i unutra{nje topline. Ali re~itost prava, velika, rasko{na i skladna.
Takva se kod nas nije ~ula, bar ne u Srbiji, koja sjajno pri~a, ali slabo be
sedi. Nije Nikolaj ni deklamovao kako kakav Srbin iz Preka, Hrvat ili Dal
matinac. On je govorio, menjao visinu tona, {arao kvalitet sadrìne. Na
mahove se spu{tao do srbijanske prisnosti, pribliàvao se vulgarnosti, ali
je nije doticao. Samo za ~asak, a onda bi se opet vinuo u visinu, do vrha
kosovske tragedije.”
Du~i} nije tako dobro pro{ao:
291
Hereticus, 1-2/2009
Miodrag Rai~evi}
“U gimnaziji smo ga vi{e voleli zbog Skerli}evih pohvala nego zbog
hladnih stihova koje nismo mogli patiti kao Raki}eve. Du~i} nam je osta
jao samo u o~ima, po lepom slogu u Bogdanovoj Antologiji.”
Malo ironije ne}e nikom {koditi, osim, mo`da, Du~i}u.
Samu Du~i}evu pojavu Jovanovi} ovako opisuje:
“On je odista bio sjajan, blistav, mlad, sve`. Svaki put smo ga na{li
u drugom odelu. Pravio je razne kombinacije, sa modrim, sivim, krem i
belim. Vrlo ~ist i ukusno obu~en. Uvek marljivo izbrijan.”
A o njegovom knjièvnom radu ovako sudi:
“Proza je ~esto bolja od stihova. Ali i ona je obi~no hladna i neube
dljiva kao uputstvo za ìvot. Ose}a se ponekad seoski u~itelj koji sve zna
i rado docira, a jo{ radije izri~e definitivne, ~e{}e negativne nego pozitiv
ne sudove. Nije imao ljubavi za druge, za ~oveka, ni za koga osim za sebe.
Na ljude, ~ak i na svoje dobrotvore, gledao je s visine.”
U medaljonu Isidore Sekuli} sre}emo se s jednom Isidorom koja
polako napu{ta ovaj svet ali koja nije voljna da se sa svima opra{ta. Jova
novi} njen karakter crta jasnim i kratkim potezima, ne idealizuju}i njen
lik, ~emu smo mi Srbi ina~e skloni, ve} nam ga, iako obojenog tavnim to
novima, prezentira s neskrivenim simpatijama.
“Odmah posle oslobo|enja, uzeli su je srpski knjièvnici za svog pr
vog predsednika, ali ona se brzo izmakla ispod kamdìje Radovana Zogo
vi}a i Milovana \ilasa, povukla se na svoj ’Aventin’ i skoro vi{e nije sila
zila. Kad je navr{ila 80 godina, ljutito je odbijala sve ~estitke: ’[to mi nisu
donosili cve}e kad sam imala 25 godina?’”
“Ovim postupkom je obeleìla svoj kontradiktorni duh”, pi{e Jova
novi}. “Uvek se ljutila, uvek joj nije bilo pravo. Nije marila Skerli}a, nije
priznavala nijednog ìvog pisca, bar na{eg. U razgovoru je uvek zastupala
mi{ljenje suprotno od onog koje je neko drugi izneo.”
A kad bi neko gorljivo po~eo da zastupa njene stavove, imala je obi~aj
da promeni stranu i po~ela bi da napada ono {to je do malopre branila.
Toliko o Isidori.
A u medaljonu Vase Staji}a, osim o uredniku Letopisa Matice srpske, ~italac }e pone{to saznati i o Veljku Petrovi}u, jednom od najve}ih
bonvivana srpske knjièvnosti, kome je dobra bila svaka vlast, pogotovo
kad uspe, a uspevao je, da od nje izvu~e korist za sebe. U tom medaljonu
stoji zapisano slede}e:
“Sem nacionalne stvari, Vasa Staji} je imao dva li~na zanosa: svoju
k}er i Veljka Petrovi}a.7 Kako nije imao sina, uzdao se u }erku da }e pro
duìti njegovo delo. Veljka je smatrao genijalnim. K}er sam video i nije
mi se u~inilo da opravdava o~eve nade. Ve} kao gimnazisti uìvali smo u
lepoj pojavi Veljka Petrovi}a kad je prolazio Knez Mihailovom, ~itali smo
292
Zapis o Dragoljubu Jovanovi}u, knjièvniku
njegovu rodoljubivu poeziju i sve {to je objavio, ali vi{e zato {to je Skerli}
bio potpisao njegovu menicu. Kasnije sam nai{ao na njegovu pripovetku
Moloh, a jo{ kasnije zavoleo njegove vojvo|anske pri~e, osobito opise se
oskog ìvota. Naposletku sam otkrio njegove ’agrarne’ pesme i antejsku
propoved u njima. Nikad za mene nije bio onako veliki kao za Vasu Sta
ji}a, bar u periodu 1925–1928. kad sam se vi|ao sa apostolom srpske Voj
vodine. Pomi{ljam da je njegovo odu{evljenje Veljkom splaslo, bilo zato
{to je malo davao ili {to je bio maèn od svih reìma koji su se smenjivali
u Beogradu. Morao je znati da je malo ko, kao Veljko, izvla~io iz raznih
fondova, da je uìvao sinekure, da je dobro stajao na dvoru, da je potpisao
antikomunisti~ki manifest Nedi}ev i Joni}ev, a da se odmah po dolasku
Rusa i partizana prilagodio novom stanju i ponovo postao miljenik i kori
snik. To sve mora da je bolelo Vasu Staji}a, jer je, pored dara, od knjièv
nika i umetnika zahtevao i visok moral.”
O Mihizu, kao i o Miodragu Pavlovi}u ne{to kasnije, Jovanovi} do
sta o{tro sudi:
“Mihiz mi je postao manje zanimljiv kad sam ~uo da sedi no}u, da
strasno igra poker, da mu dan po~inje u jedanaest ~asova na sinekurnom
poloàju upravnika biblioteke Matice srpske: uostalom on se sve re|e ja
vlja. Nisam izgubio svaku nadu, ali }e te{ko od njega biti novi Skerli}!”
Mihiz nije postao “novi Skerli}”, ako je to ikad i èleo da postane,
ali se nije ni Dragoljubovo predvi|anje do kraja ispunilo. Isto vaì i za Mi
odraga Pavlovi}a, za koga Dragoljub kaè da je “tako|e podbacio. Prvo je
oti{ao u saveznu administraciju, zatim je postao direktor drame u Narod
nom pozori{tu, nije vi{e ni pesnik ni lekar. I on mi nije kazao poslednju
re~, jer je nesumnjivo darovit, i kao esejist i kao dramski pisac. Pitanje je
da li ga maènje i laki uspesi ne}e pokvariti. R|avo je ve} to {to s njim ni
je zadovoljan jedan tako obave{ten i suptilan duh kao {to je njegov otac
Branko, s kojim se vi|am i plodno razgovaram.”
Na kraju, pomenuo bih opet Boru Gli{i}a, prevodioca, novinara Politike i NINa, potonjeg pozori{nog kriti~ara, ali i skeptika, kao {to }e se
videti. On }e jednom prilikom Dragoljubu re}i: “Ja se divim va{em umu,
gospodine profesore, ali svetom ne vlada um nego bezumlje!”.
Dragoljub Jovanovi} je ceo svoj ìvot potro{io na to da nekako ude
si da um caruje a da bezumlje klade valja. A sve {to je u ìvotu radio, kad
bih, eto, morao da dam definiciju njegovog ìvota, onda bi se tom titulom
okitila ona re~enica iz pisma koje mu je, dok je robovao u Sremskoj Mi
trovici, ispratila njegova supruga Dana:
“Kakvo je blaènstvo biti po{ten, biti human, biti ~ovek!”
Dragoljub ovome, verovatno ne bi imao {ta da doda, jer cilj njego
vog ìvota i njegove porodice jeste bilo upravo to: biti ~ovek. Znaju}i sve
293
Hereticus, 1-2/2009
Miodrag Rai~evi}
to, ostaje gorak okus u ustima dok o njemu govorim, iz razloga {to ni da
nas, posle vi{e od trideset godina, Dragoljub Jovanovi} nije rehabilitovan.
Vi{e se ne postavlja pitanje da li to treba ili ne treba da se u~ini; to je da
nas moralni imperativ: u~initi to {to pre!
Rehabilituju}i Dragoljuba Jovanovi}a, dràva Srbija rehabilitovala
bi samu sebe. Srbija to, na àlost, jo{ uvek duguje i Dragoljubu Jovanovi
}u i sebi. Krajnje je vreme da Ova dràva kaè Onoj dràvi da je pogre{i
la, i da se ta konstatacija stavi na papir, a onda da neko to potpi{e i overi
gde treba, i da se s imena Dragoljuba Jovanovi}a ve} jednom otka~i taj
nekad tako omiljeni apendiks: “dràvni neprijatelj”.
Svestan sam da sam ovim tekstom samo vrhovima prstiju dotakao
jedan svetli stub u Panteonu zaboravljenih Srba, stoga bih ovo moje ne
ba{ tako kratko slovo zavr{io jednom, ~ini mi se, nespornom konstataci
jom: kako je verno davao likove svojih savremenika, bave}i se samo oni
ma koje je li~no upoznao, medaljoni Dragoljuba Jovanovi}a pamti}e se
i po nizu nezaboravnih slika iz njegovog ìvota, plasti~nih opisa mesta u
kojima je boravio, predela kroz koje prolazio sa svojim, kako se tada go
vorilo, “~ove~anskim” prtljagom, s listi}ima u kojima su tako jasno na{li
odraza njegov knjièvni talenat i sam njegov ìvot. Zato bih, ako mi ne}e
biti zamereno {to iznosim jedno posve intimno ose}anje, na kraju rekao
i ovo: se}aju}i se tih ìvopisnih i re~itih fotografija vezanih za rane dane
Dragoljubove, ~ini mi se da i sad gledam tog nekada{njeg de~aka kako
izme|u Tijabare i Pazara juri za svojim snovima koje je nekad sustizao,
~e{}e prestizao; dakle, otkad sam stigao u ovaj pitomi grad, iako u Pirotu
ranije nikad nisam bio, zahvaljuju}i Dragoljubu Jovanovi}u imam ose}aj
da sam se vratio ku}i.
Njemu sam zahvalan {to me je me|u vas doveo, a vama hvala {to
ste imali strpljenja i dobre volje da me saslu{ate.
294
Ratomir Damjanovi}
LOGOS – ETOS – PATOS
Dr Sima Avramovi}, Rhetorike
techne – ve{tina besedni{tva,
Slu`beni glasnik, Beograd 2008.
1.
Zna~enje (misao), etika (istina),
iskrenost i emocionalnost (istinitost ose
}anja), to bi, u glavnim okvirima, bila
osnova diskursa retorike i valjanog be
sedni{tva. Ali, vremena su se menjala
pa je i shvatanje besedni~kog posla i re
torike donosilo promene i novine, za
koje jo{ stari Grci znaju u svojim sofi
sti~kim teorijskim tuma~enjima. Teorij
ske rasprave defini{u besedni~ku prak
su kao besedni{tvo, a retoriku kao nau
ku o besedni{tvu. Retorika, dakle, pred
stavlja teorijski uobli~ena pravila i prin
cipe koji }e pomo}i da se odrì uspe{an
govor, dok je samo besedni{tvo (govor
ni{tvo) prakti~na sfera u kojoj se ta pra
vila primenjuju.
Ve} naslovom “Rhetorike techne
– ve{tina besedni{tva i javni nastup”
knjiga dr Sime Avramovi}a ukazuje na
ideju autora da se retorika kao poseb
na oblast govora i delovanja utemelji u
javni ìvot, da se, zapravo, u njega vra
ti kao ve{tina lepog, ubedljivog govora
koji postiè odre|eni cilj i neretko osta
vlja dragocen tekst iza sebe, kao para
digmu re~itosti, mudrosti, ubedljivosti,
argumentovanog rasvetljavanja predme
ta govora, neke situacije, odluke, optu
`nice, odbrane.
Slabost ve}ine retorika je u tome
{to ostaju na istorijskom, bez dodira sa
savremenom praksom. Ne moè se re
torici pristupati kao mrtvoj stvari, kao
latinskom jeziku na primer. U njoj je
sintetizovano dejstvo ìve retorike, ko
ja je u najdubljoj vezi sa retorikom i
besedni{tvom dana{njeg vremena ko
je postavlja pitanje kraja retorike i po
~etka komunikologije i pablik spikinga
koji odgovara duhu vremena i novom
“auditorijumu”.
@ivimo u vreme nove “medijske re
alnosti”, i medijskog privida realnosti, ra
znih opsena koje za posledicu imaju da
se doìvljaj realnosti u dana{nje vreme
radikalno izmenio pod uticajem medij
skih komunikacija, {to proizvodi i “pri
vid istinitosti”. “Medijska retorika” da
nas dominira u formiranju na{eg stava
i kriti~kog mi{ljenja, i sve njene forme
su poput {iroko razastrte mreè u kojoj
se koprca savremeni ~ovek, subjekat i
objekat specifi~ne “teleegzistencije”.
Umesno je, stoga, postaviti pitanje koli
ko se takva praksa otima klasi~nim for
mama retorike i logosa.
Tema vi{estruko interesantna i iza
zovna za teoreti~are javne komunikaci
je i retori~are. Po svom interesovanju
za nove forme i oblike medijske retori
295
Hereticus, 12/2009
ke i njenog uticaja na sveukupni ìvot
izdvaja se knjiga “Mediji i na~ela dija
loga”, dr Dobrivoja Stanojevi}a. Njen
autor je zarezao duboko u “duh vreme
na”, posebno u poglavljima “Retorika
javne komunikacije”, sa hijerarhijom
“lukavstava” u domenu dana{nje eri
stike. U poglavlju “Prokletstva politi~
kog govora” i “Kako se besedi”, sa iz
vanrednom analiti~kom celinom “Pro
mene Zorana \in|i}a”, Stanojevi} teo
rijski iskora~uje, utemeljuje i anticipira
razvoj medijske retorike. Avramovi}e
va “Retorike tehne” se jednim svojim
delom bavi i tim pitanjima, oblicima
medijske retorike i njenim uticajem na
sveukupni ìvot, ali je u celini okrenu
ta svim aspektima retorike. Ona je ud`
benik besedni{tva, ali i istorija, estetika,
politika, svojevrsni re~nik besedni{tva.
Pisana sa prvorazrednom erudicijom,
pregledna i zanimljiva, ona slikovito i
znala~ki ukazuje na unutra{nju besed
ni~ku gra|evinu, na to kako se menja
la retorika, kako su nastajale velike pa
radigmati~ne besede, kako su se “ra|a
li” veliki besednici, kako su prilike uti
cale na nastajanje velikih i poznatih i
trajnih beseda, na svu vatru kovanja si
rovog ìvota, na nastajanje istorije, na
istinitost besede kao bitnu vrlinu, njenu
duboku vezu sa stvarno{}u.
Najkompletnija knjiga sa temom
besedni{tva, istorije, teorije i prakse,
“Ars rhetorica – ve{tina besedni{tva”,
~iji su autori dr Obrad Stanojevi}, legen
darni profesor i dekan Pravnog fakulte
ta u Beogradu i dr Sima Avramovi}, do
bila je tako svoj prirodni nastavak: “Re
torike tehne – ve{tina besedni{tva i jav
ni nastup”. Njen autor, dr Sima Avra
movi}, isti~e da ona “predstavlja organ
sku nadgradnju na ud`benik “Ars rhe
torica ve{tina besedni{tva”. Nove celi
ne u Avramovi}evoj knjizi su odeljak o
rimskoj retorici, poglavlje o osobinama
296
Ratomir Damjanovi}
govornika i auditorijuma, o sudskom i
politi~kom besedni{tvu, kao i tematska
celina koja se odnosi na govor za medi
je. Izbor beseda na kraju knjige sadrì
jedan broj novih govora u odnosu na
“Ars rhetorica”, dok su neki izostavlje
ni. Avramovi} permanentno baca svetlo
na pablik spiking, kao novu formu, ko
ja su{tinu besedni~kog nastupa posma
tra sa stanovi{ta cilja i funckije ostvari
vanja prakti~ne koristi. Koreni toga su,
kako je ve} re~eno, duboki, oni vode do
sofista koji su to stanovi{te priznavali i
afirmisali, za razliku od dana{njih sofi
sta koji se maskiraju u nevine govorni
ke, one koji odgovaraju idealu da govor
nik pre svega mora biti po{ten ~ovek i
mora govoriti istinu.
Avramovi}eva Retorika ima pet te
matskih celina. U prvoj se razmatraju
uvodni pojmovi, retorike, besedni{tva i
javnog nastupa, i autor postavlja jasnu i
preglednu distinckiju, uklju~uju}i i ras
pravu o zna~aju talenta “za taj posao”.
U tom je poglavlju obra|en i odnos re
torike i besedni{tva, kao ve{tine i umet
nosti, sa karakteristikama publik spikin
ga (javnog nastupa) kao dana{njeg obli
ka metamorfoze besedni{tva.
U svom ”istorijskom delu”, koji je
na~inom tretiranja gra|e nezaobilazan
za razumevanje dana{njeg pojma retori
ke i javnog nastupa, Avramovi}, sa svoj
stvenom erudicijom i “estetskom doku
mentacijom” daje “pouke iz istorije re
torike i besedni{tva”. Ukazuje na Gr~
ku kao kolevku besedni{tva i na slav
ne gr~ke besednike, na rimsku tradici
ju i rimske besednike, hri{}ansko i sre
njevekovno iskustvo, stilove i besedni
ke u “revolucionarnom i novom veku”
(Engleska revolucija, Francuska revo
lucija, Ameri~ka revolucija, Srpska re
volucija).
U tre}em i najzanimljivijem delu
se razmatra sve ono od ~ega zavisi us
Logos – etos – patos
pe{an javni nastup. Talenat, uverenost
i znanje, samouverenost (samopouzda
nje), sugestivnost („govor iz srca"), obra
zovanje, inteligencija, temperament i
vladanje sobom, memorija, duhovitost
i vedrina, trema, itd.
Ne manje va`no poglavlje je ono
u kojem je rasprava usmerena na izbor
predmeta besede, cilj besede, pripremu
besede, kao i kompoziciju besede, odno
sno koncept (organizovanje) govora,
uvod, razradu, zaklju~ak, op{te odlike
stila, vokalnu ekspresiju, odnos prema
auditorijumu.
U ~etvrtom delu su specifi~nosti po
jedinih vrsta govora. Razmatraju se poli
ti~ko besedni{tvo, sudsko besedni{tvo,
prigodno besedni{tvo (sve~ana beseda,
vojni~ki govor, pogrebno besedni{tvo).
Raspravom je obuhva}ena i omilitika,
apostrofirani su hri{}anski besednici i
karakteristike njihovog stila.
Govor za medije je predmet poseb
nog autorovog interesovanja, i u tom se
poglavlju razmatraju retori~ki fragmenti
i metamorfoza klasi~nih formi, njihova
adaptacija novim uslovima, novom du
hu vremena i novom “odsutnom” audi
torijumu. Otvaraju}i razgovor o novim
oblicima komunikacije autor dovodi re
toriku do komunikologije.
U petom delu su izabrane bese
de, od Perikla do [redera, govori ko
ji su menjali svet, ili sudbinu pojedina
ca. To nisu lepe, lirske besede, niti one
sro~ene po meri govornika, nego bese
de koje su nastale po meri stvarnosti.
One stvarnosti koja je, pokatkad, izra
zito formirala besednike da govore ono
{to je stvarnost (~itaj: masa, vreme, duh
vremena) zahtevala.
U tom antologijskom izboru zastu
pljeni su: Perikle, Sokrat, Isokrat, Niki
ja, Isej, Demosten, Ciceron, Marko An
tonije, Apostol Pavle, Simenon Nema
nja, Tomas Mor, Petar Prvi Veliki, Dan
ton, Kara|or|e, Dositej, Major Gavrilo
vi}, Nikolaj Velimirovi}, Dòn F. Kene
di, Veljko Guberina, Martin Luter King,
mla|i, Mihailo \uri} (govor o ustavnim
amandmanima), Matija Be}kovi} (po
smrtno slovo Branku ]opi}u), Slobodan
Milo{evi} (govor na Gazimestanu), Do
brica ]osi} (govor na Palama o Vens
Ovenovom planu), Gerhard [reder (go
vor o `rtvama holokausta).
Knjiga “Retorike tehne”, dr Sime
Avramovi}a je ud`benik, ali je istovreme
no i teorijska rasprava o “besedni{tvu”,
u rasponu od terminolo{kih odre|enja i
shvatanja osnovnih pojmova, preko isto
rijskog pregleda stilova i slavnih besed
nika, do uputstava i sugestija, artikulisa
nih i dobro promi{ljenih pravila obliko
vanja besede u njenom pisanom i govor
nom obliku. Knjiga ve} svojim naslovom
implicira transformaciju klasi~nog besed
ni{tva, ~injenicu da je novo doba ustoli
~ilo nove oblike, nove auditorijume, no
va pravila, nove ciljeve, nove na~ine ma
nipulacije besedom, besednikom, audi
torijumom. Autor daje teorijske okvire
tog “novog” u besedni{tvu, ne zaobila
ze}i ni staro polemi~ko pitanje da li je
retorika ve{tina ili umetnost.
Dragoceno je to {to Avramovi}eva
knjiga “popisuje” i otkriva pravila staro
ga besedni{tva, ali i registruje, utvr|uje
i teorijski defini{e nove “ànrove”, no
ve retori~ke izraze i njihovu primenu u
praksi. Govor za medije, na primer. Re
torika nije mrtva stvar, naprotiv, ona je
ìva i promenjena. Znanje stare retorike
pomaè u formiranju sopstvenog govor
ni~kog profila u dana{njem vremenu, i
onda kada imamo mogu}nosti da ne iz
neverimo tradiciju, i onda kada smo pri
morani da besedni~ki impuls razvijamo
u nekim novim okolnostima; miting, pro
test, mediji, izborni skupovi, itd.
Ve} je Ciceron predskazao krizu
retorike kao teorije i bio daleki rodona
297
Hereticus, 12/2009
~elnik prakti~nijeg pristupa. On se èsto
ko obru{io na tada{nje stanje: “Ne tre
ba mi nekakav gr~ki u~itelj da mi peva
op{te poznata pravila, kada sam nika
da nije video ni sud ni sudnicu... Ono u
~emu sami nemaju iskustva, tome podu
~avaju druge.”
Public speaking (pablik spiking) se
prilago|ava novim okolnostima i dru
ga~ijoj publici. Dok je ranije govor mo
gao da traje veoma dugo i da bude oki
}en brojnim stilskim figurama, savreme
ni slu{alac o~ekuje kratku, jasnu i efekt
no saop{tenu poruku. To, naravno, mo
ra dovesti i do promena u na~inu na ko
ji se priprema govornik. Kratak efektan
govor ne traì vi{e dugi proces „obrazo
vanja govornika", temeljnu op{tu kultu
ru i znanje, {to su naro~ito zahtevali Iso
krat i Kvintilijan. Besedni{tvo je uvek
u vezi sa ìvotom, bilo da je u pitanju
istorija, religija, socijalna pravda, slobo
da, ljubav, itd. Ono ima knjièvnih i filo
sofskih vrednosti, ali govorbeseda nije
usmerena na knjièvnost nego na slu{a
oce, na neku konkretnu situaciju. Svo
jom knjièvnom vredno{}u nadrasta tu
direktnu komunikaciju i ostaje zabeleè
na, me|utim, ne trpi previ{e metafora i
drugih figura karakteristi~nih za tekst.
Beseda uvek ima jasnost. Jasnost dana
ili jasnost no}i, nije ba{ svejedno, ali
“poseduje” razumljivost i poziv na raz
govor, na formiranje mi{ljenja, na ube
|ivanje, polemiku, neslaganje, otpor ili
saglasnost. Ukratko, beseda se uvek ti
~e publike. Ako to ne postigne, nije us
pela. Moè biti da }e ostaviti traga kao
tekst, esej, ali sam govor je pao odmah
pred noge govornika.
Besedni{tvo podrazumeva niz sloje
va i detalja koji traè bri`ljivu obradu.
Avramovi} navodi ~itav registar takvih
organski povezanih postupaka u nastaja
nju “teksta” i besede. Pogled na primer,
govor o~iju, pauza, gradacija kao ~isto
298
Ratomir Damjanovi}
govorni~ka figura… Govornik uvek ima
svoje gradacije, i semnati~ke i zvu~ne.
Dinamika golog teksta kao i dinamika
govora obuhvata oblikovanje zvu~nih
mikro celina. U pitanju je uzajamnost,
kreativni proces prelaska teksta u glas
i glasa u odre|eno zna~enje.
Tu slivenost, organski spoj re~i i
glasa, teksta i govora, postiù najbolji.
Hegel u Estetici nagla{ava da onaj koji
govori mora ne samo da “dovede u pot
puni sklad svoju unutra{nju i spolja{nju
individualnost, ve} mora svojom vlasti
tom produktivno{}u da vr{i, u mnogim
ta~kama, dopune, da ispunjava prazni
ne, da nalazi zgodne prelaze, i da uop
{te svojom igrom “protuma~i” tekst. Ni
je li besednik uvek u toj ulozi tuma~a
koji ube|uje u svoje gledi{te i mi{lju i
emotivnim stavom. Taj proces nastaja
nja besedeteksta te~e paralelno, ali je
u osnovi tuma~enje i pridobijanje.
Avramovi}eva Retorika ukazuje na
kreativan pristup, na stvarala~ko uranja
nje u tekst, iz izranjanje iz teksta, na pri
stup koji }e ga stvarala~ki preobraziti,
i kad iznosi istinu i kad prodaje maglu,
{to Avramovi} naziva “govorom man
tri”. Sve to ubedljivo. Da otkrivaju ili
ube|uju, polemi{u raspravljaju, ali suge
stivno. Da po{tuju principe besede ko
ja traì angaòvanje u formalnom smi
slu. Da misle tekst. Da ga stvaraju tog
~asa kad ga govore. Da stvarala~ki ob
likuju celokupnu atmosferu, proìma
nje govornikatekstapublike, da anti
cipiraju i asocijativni tok, sve mogu}e
rukavce i refleksije, reminiscencije, tre
nutne impulse koje tekst podsti~e. I da
je sve to {to govore u vezi sa ìvotom.
Da se postigne na~elo istine i istinito
sti besede.
2.
Samo ljudski glas dolazi od Boga
– sve ostalo su |avolje izmi{ljotine. I
|avolja isku{avanja. Isku{enja za one
koji treba da prepoznaju |avolju rabo
tu i podvalu, “jer su {iroka vrata i {irok
put {to vode u propast i mnogo ih ima
koji njim idu. (Matej, 7/13) Jer su mno
gi |avolovi advokati. “Sve ovo da}u te
bi ako padne{ i pokloni{ mi se”(Matej,
4/9) podmi}uje onaj koji kupuje du{u. I
telo je na ceni. Takvo je vreme. “I iza}i
}e mnogi la`ni proroci i prevari}e mno
ge.” (Matej, 34/8) A tu su i oni koji se
povijaju kako re~i nailaze. “Ali nema ko
rijena u sebi, nego je nepostojan”, veli
Jevan|elista, “pa kad bude do nevolje,
ili ga potjeraju rije~i radi, odmah udari
natrag.” (Matej, 13/21)
U vremenu kada “briga ovoga sve
ta i prevara i bogatstvo zagu{e re~” (Ma
tej, 13/23), na svaku ~istu javi se stotinu
ne~istih. Prikrivenih. Koje je te{ko pre
poznati. Jer proroka je mnogo u “pe}ini
hajdu~koj”. I glasni su veoma, i mo}ni,
jer su im u rukama mo}na sredstva.
A kad je tako, besedni~ki logos
etospatos nije pitanje umetnosti, iako
jeste i to kada ima katarsi~no dejstvo i
kada iza besede ostane vredan tekst. Za
to vrednostima govora treba da se u~e
i oni koji nikada ne drè govore. Da bi
prepoznali prazne re~i. I da bi prepo
znali istinske Re~i, one koje vode ~isto
ti logosa. Koje teè da se izjedna~e sa
prvobitnom ~istotom.
Iz Vede ili Biblije, svejedno.
Mo}na re~, mo} re~i i mo} govora
vode Spoznanju.
U Vedi, u pesmi Re~, govori Ona
sama:
“Ja sam ta koja ra|a Oca
na vrhu ovoga sveta.
Moje je poreklo u vodama, u okeanu,
Otud sam se rasprostrla
preko svih bi}a
I doti~em samo nebo
potiljkom svoje lobanje.”
Dakle, postoji vrhovno boànstvo
re~, ona je Alfa i Omega, ona stvara,
ra|a “Oca na vrhu ovoga sveta”, stvo
ritelja i svedrìtelja, ona je na po~etku
i kraju, ona je iznad, ona stvara po~e
tak, ona je bog nad bogovima, misao
o Bogu je starija, ukratko vrhovno bo
ànstvo je re~.
Ona je svetlost. Videlo ljudima, kao
{to stoji u: Jevan|elju po Jovanu (1, 1
5). “U po~etku bje{e rije~, i rije~ bje{e u
Boga, i Bog bje{e rije~. Ona u po~etku
bje{e u boga. Sve je kroz nju postalo, i
bez nje ni{ta nije postalo {to je postalo.
U njoj bje{e ìvot, i ìvot bje{e vidjelo
ljudima. I vidjelo se svijetli u tami, a ta
ma ga ne obuze.” Istog je smisla i ono
{to je rekao Matej, ili Luka, ili obojica,
~ini mi se: “Nebo i zemlja pro}i }e, a ri
je~i moje ne}e pro}i.”
Re~ je povratak u onu RE^. Pro
stiranje kroz vreme. Smisao.
Besednici bi rekli da je u po~etku
bila izgovorena re~, to jest Glas. Mo`da.
Po tome, svaka je beseda povratak Gla
su. Svetlosti re~i. Protiv ti{ine, gluvo}e,
tame. Svaki je ~ist govor i govor ~istote
i izjedna~avanje sa Bogom. S verom, na
dom i ljubavlju.
Re~ pre svega traì za sebe veru,
nadu i ljubav. Ube|enost. Sugestiju. Sili
nu nadahnu}a i razuma kao jedinstvene
i prepletene sile. Beseda je stvar nadah
nu}a ali i stvar racia, jedinstvenog sliva
re~i i izgovorene re~i, govornog oblika
koji je neka vrsta skulpture, i to zvu~ne
skulpture. Tek kada se postigne takva
harmonija, moèmo govoriti o Re~i ko
ja je bila u Po~etku, o tom zvu~nom oti
sku u vremenu.
U celoj Avramovi}evoj knjizi pa
`ljivom ~itaocu otkriva se taj ideal. Knji
ga je dvostruki i vi{estruki put (proces),
od besednika ka publici i ~itaocima, od
publike i vremena u kom besednik ìvi,
299
Hereticus, 12/2009
ka univerzalnoj Knjizi, do vremenskog
prostiranja ka na{im danima.
Zanimljiv je taj put od teksta do
glasa i od glasa do teksta. Tekst ima
svoj prvobitni ìvot. Ono no {to je na
hartiji, makar jednom je (dok je besed
nik ve`bao) bilo izgovoreno pa mo`da
tek kasnije preto~eno u slova (zabele
èno), nastajalo je prvobitno u glavi,
kao “zvuk”, nemi govor. Ili kao }utnja.1
Tekst se, zna~i, vra}a u glas, u svoj zvu~
ni oblik, kroz doìvljaj, percepciju i stil
sku postavku nekog (novog) besednika.
I njegov je zadatak da tu besedu u~ini
dostupnom, sugestivnom, u ne~emu va
`nom za publiku i besednike, za neku
drugu, novu generaciju, za neki sve~a
ni besedni~ki ~in.
U drugom slu~aju prisustvujemo
obrnutom procesu, putu besede u tekst,
odnosno, stvarala~kom pristupu u ko
me dominira nastajanje teksta kroz ob
lik javno izre~ene besede. Specifi~na
"govorna aktivnost" parezijasti~kog ti
pa dobija izrazit oblik: "Ja sam onaj ko
ji misli to i to”. I: “Ja sam onaj koji go
vori to i to.” Re~ parezija se tada odno
si na vrstu odnosa izme|u govornika i
onoga {to on kaè. Govornik je "ìvi
pergament". On je Re~, on je "slavo
slovljenje veliko".
3.
Se}amo se {ta o dobrom govorni
ku kaè ve~ni Homer, koji je poeti~ki
zapaào (u “Odiseji” susret sa Pene
300
“Prihvatanje mogu}nosti vi|enja nu
`no pretpostavlja izlazak iz svojstava
~ovjekovog identiteta, uni{tenja nje
govog vlastitog bi}a… [to zna~i pre
stanak pisanja, transformisanja u ri
je~ samu, a sama rije~ nije ni{ta dru
go do duboka {utnja.” (Ahmet Be
dèt: Alah, islamsko poimanje i vje
rovanje.)
Ratomir Damjanovi}
lopom), da preobu~eni “Odisej pri~a
{e (Penelopi) laì istini sli~ne”. O nje
govom povratku saznajemo u pri~anji
ma kod Alkinoja, koja su vi{e od bese
de. Jedno od najdramati~nijih je peva
nje o Kiklopu i Odiseju.
Tu jedna jedina re~ odnosi pobedu.
[ta se ta~no dogodilo u Kiklopo
voj pe}ini? Znamo da je Odisej, brane
}i goli ìvot, svoj i svojih drugova („jer
propast beja{e blizu”), oslepio Polife
ma, da mu je zaàrenim maslinovim ko
cem izbio jedino oko. Ali, {ta je tome
prethodilo?
Kiklop je na ljudsku re~ i ljubaznu
ponudu odgovorio smr}u. Junakovo je i
da daruje i da bude darovan. Osim ma
~a i hrabrosti, njega nosi i Re~ ili po~ast.
Kiklop je ignorisao i jedno i drugo. To
Odisej ne moè da mu oprosti. Zato
ga zove „nejunakom”. Njegova ozloje
|enost je tolika da ne moè a da mu to
i ne dovikne kada se izvu~e iz klopke,
iako ponovo dovodi i sebe i posadu u
smrtnu opasnost.
Odisej nije bez razloga dobio epite
te lukavi, dovitljivi, mudri. Osim {to je
sr~an i hrabar kao i ostali ratnici, on je
pronicljiv i oprezan, spreman da u pra
vom trenutku najbolje reaguje. Re~ je
njegovo oru`je. Odisej zna vrednost re
~i i govora. Nije mu nebitno da, pri~a
ju}i Ahileju, u Hadu, o njegovom sinu
Neoptolemu, istakne da je ovaj dobar
govornik, ali da su ga, ipak, „nadgova
rali” on – Odisej i „bogoliki Nestor”.
Alkinoje odaje priznanje njegovoj ma
{tovitosti, ne osporavaju}i istinitost pri
povesti.
„Kad gledam tebe, Odiseju,
na umu nam nije
da si prevarljiv ti i kovaran,
ko {to ih mnogo
crna ishranjuje zemlja
po {irokom rasute svetu,
koji izmi{ljaju laì,
te niko ih ne bi raspozno.
Al ti osvaja{ re~ma,
a srce ~estito ima{,
Sve {to si nama ispri~o
ko umetnik peva~ si reko.”
(Odiseja, 11. pevanje)
Homer ceni tu osobinu junaka, da
ju}i pomalo i sebi pohvalu. Setimo se
samo kako Odisej reaguje u dvoru Al
kinojevu, kada ga jedan od izaziva~a,
Eurijal, optuì:
„Samo na tovare misli{
i robu ima{ na umu,
lakom na dobit, a borcu u igrama
podoban nisi.”
Prekaljeni ratnik, „ujeden re~ju”,
ne ma{a se ma~a, {to uostalom, kao gost
kod Fea~ana ne bi ni smeo da u~ini, ne
go na uvredu odgovara oprezno, isti~u
}i vrlinu govorni~kog dara:
„Tako ljudima svima
darova ne daju bozi
ljupkih, ni lepote, ni duha,
ni izraza di~na.
Jedan je neznatan ~ovek u licu,
ali {to kaè,
bog mu daje milinu u svemu,
i s rado{}u svi ga
gledaju ljudi, a njegova re~
je ~vrsta i glatka,
postidna, prijatna,
ona u ljudskoj skup{tini sija.
A kad kroz grad kora~a,
ko bogu svet mu se divi.
Drugi je obli~jem svojim
na bogove nali~an ve~ne,
ali besedom njemu milinom
ne obli{e bozi;
tako i obli~je tvoje se sja,
da ne bi ga ni bog
lep{e u~init mogo,
a duhom svojim si prazan.”
Umesto ma~a, potegnuta je re~. Po
ruga koja se odnosi na Eurijala mogla bi
se uputiti i Kiklopu. On je grub i ogra
ni~en, li{en bilo kakvog dara. Zanimlji
vo je kako Homer opisuje Kiklope. Odi
sej za njih kaè da su silnici, opsednuti
besmrtno{}u, otu|eni jedni od drugih:
„No samotan ve`bo se u zlu.”
Kiklop je dobar predstavnik ljudo
`derske vrste. Kanibalizam, u vidu do
brog apetita, diplomatije ili u slu`bi si
le menja oblike kroz vekove, ali ne i
cilj. Za Kiklopa ~ovek je samo dobar
usputni zalogaj.
Homerov Kiklop pro`dire jednog
po jednog, onoliko koliko mu apetit do
zvoljava, i o~ekuje da zarobljenici prihva
te njegovu odluku. I njegovu logiku da
je to {to ~ini u redu, da je u pitanju sa
mo prirodan sled doga|aja i logi~na po
sledica u datim okolnostima. Trebalo bi
da budu sre}ni i zahvalni {to nisu sada
u ~eljustima, nego }e do}i na red kasni
je. Odisej – „Niko” – bi}e nagra|en ta
ko {to }e ga poslednjeg pojesti. Svako
suprotstavljanje toj „filozofiji” poretka
stvari vodi ka tome da budu ranije poje
deni. Osnovni smisao silni~ke logike je
strah. To zapaàju dva najve}a pobunje
nika u svetskoj literaturi, biblijski Jov
i anti~ki Prometej. To je velika i ve~ita
tema knjièvnosti do dana{njih dana, i
savremenog Kiklopa koji ~itavu plane
tu shvata kao, svoju, kiklopsku pe}inu.
Planetape}ina se, misli taj bogmon
strum, jednooki Kiklop, ne moè odr
àti idejom o Porodici, Poeziji, Pravdi,
Demokratiji, Slobodi. Planeta se mora
kontrolisati. Strahom od kazne. Nadom
`rtve da }e biti poslednja pojedena. „Ti
prkosi{, pod gorkom tom/ ne savija{ se
nevoljom,/ a re~ ti drska suvi{e”, tako
kaè hor nepokornom Prometeju, koji
ne}e ili ne moè da pronikne u novi od
nos snaga, pa je zbog toga na udaru i re
~i i bi~a, i svake vrste kazne.
Svaki otpor se pla}a. Geteov Pro
metej se kune u „do svetosti zaàreno sr
301
Hereticus, 12/2009
ce”, stavljaju}i iznad volje bogova „sve
mo}no vreme”, no kakav }e biti ishod
te hrabrosti? Koja je cena?
Cena je veliko stradanje, i veliki
strah u srcu, kao jo{ ve}a kazna. Ali, u
odre|enom momentu, taj strah se tran
sformi{e u mr`nju i vra}a ka izvoru stra
ha, ka Kiklopu. On je sveop{ti, ne mo
è se imenovati, on je Niko. On }e biti
onaj Odisejev usijani {iljak u Kiklopo
vo oko. To Novo Veliko Carstvo u svo
joj silni~koj zaslepljenosti i kiklopskoj
pro`drljivosti nije u stanju da vidi. Iz
me|u ostalog i zato {to joj je nepozna
to poslanstvo Govora i Re~i.
Jov, koji „me}e ruku svoju na us
ta svoja”2 a ipak govori, zapaà kakvo
dejstvo ima njegova sudbina na ostale:
„Tako i vi, postaste ni{ta; vidjeste pogi
bao moju, i strah vas je”.3 Efekat stra
ha koji treba da spre~i i govorenje i bi
lo kakvo delanje, koji treba da proizve
de pokornost i poslu{nost, istaknut je
kao klju~na poenta gneva mo}nog Di
va u Eshilovom Okovanom Prometeju.
„Sve na mene pada strah da mi zada” ka
è anti~ki junak. I kada taj isti junak ko
ji skupo pla}a svoj otpor na kraju kaè:
“Al celog mene ubiti ne}e”, on se osla
nja i na re~, na pismo, na knjigu, tragedi
ju, dramu, u kojima se i “izgovara” ova
re~ o otporu i veri da sila ne moè ubi
ti re~. Niti je zaglu{iti. Ko god da je u
pitanju. Izme|u tih polova, dobra i zla,
svetlosti i tame, u ve~itom `rvnju se na
lazi “Niko”, obi~an ~ovek koji ho}e da
bude Neko, uzdaju}i se u Re~.
4.
Knjiga Sime Avramovi}a ukazuje
na put kojim moraju da idu oni koji ho
}e svoj govor da formiraju ili poprave,
ali ne zaobilazi ni pitanje govorni~kog
302
Knjiga o Jovu, XXIX, 37.
Knjiga o Jovu, glava 6, 21.
Ratomir Damjanovi}
talenta. Me|utim, dobar govornik se ra
|a, bez sumnje. I velika beseda se pone
kad ra|a iz neke konkretne istorijske si
tuacije, nekog vrenja, neke promene, dra
mati~ne odluke, velikog isku{enja. Do
bar govornik uti~e na ljude, pojedinca,
masu, a nekad masa uti~e na govornika
da kaè, ubedljivo, ponesen upravo ma
som, ono {to masa èli da kaè, da doso
li pobunu masa. Talenat nikako ne zna
~i lepu pojavu, lep stas, prodoran glas, i
sli~no. On pre svega podrazumeva mu
drost, znanje i sugestiju, misao i smisao
za slike, parabole, efektne poente, dina
miku govora, promene nijansi, razumeva
nje psihologije auditorijuma. Harizmu,
prime}uje Avramovi}. U tome je su{ti
na, ali kako se do nje dolazi. Bog sveti
zna kakav je govornik bio Ciceron, ili
Demosten, ili Perikle. O tome vrlo iscrp
nu i literarno uobli~enu pri~u daje Avra
movi}. Naslu}ujemo kako su vladali ne
ki drugi govornici novijeg vremena. Ro
bespjer Steve @igona bio je kao sam Ro
bespjer, a sam Robespjer je bio najvi{e
Robespjer u @igonu.
“Retorika je mo}ni instrument ob
mane”, rekao je Dòn Lok, “Re~itost je
i ma~ i {tit” zapisao je Milo{ \uri}, koji
je u svemu odgovarao idealu mo}nog i
moralnog besednika. To su dva magistral
na toka javno izgovorene re~i. Jedan se
drì etike, drugi politike, one politike
za koju je Prota Matija jo{ onda rekao:
“Politika, da ne reknem – la`.”
Avramovi}eva knjiga pomera gra
nice retorike, utemeljuje je na najbolji
na~in u (dana{nji) ìvot, prate}i i teo
rijski uobli~avaju}i njenu metamorfo
zu, mimikriju, adaptaciju novim ìvot
nim okolnostima. Autor, u tom pogle
du daje jasne koordinate, uklju~uju}i i
~itanje i u~itavanje sofisti~ke ekvilibri
stike s re~ima i zna~enjima. I to se u~i.
I za to se ima dar. U~i se kako da se ve
{to iskoristi ono {to znamo, kako da to
uspe{no plasiramo, kako da manipuli
{emo govorom, kako da zatajimo ono
{to ne znamo, odnosno, kako da ne skli
znemo u ono {to ne znamo, kako da
nas ne otkriju.
Retorika podrazumeva mi{ljenje,
kriti~ki anga`man, ne retko pokrenut
emocionalnim motivima i emocional
nom inteligencijom kao osnovom subjek
tivnog odnosa prema stvarnosti, razgo
vor sa drugima i sa samim sobom, dija
log koji ne ostaje bez odgovora ili bar
nema za posledicu la` kao odgovor, ma
skiranu istinu i dezinformaciju. Nova,
dnevna retorika isklju~uje velike govo
re koji se pamte i usmerena je na prag
mati~no, dnevno, na dobro isplanirano
sutra koje se produùje i postaje trajnije
u pogledu budu}nosti upravo zato {to
je ono, to danas i sutra, u prvom planu.
Postmoderni komunikacioni svet posta
vlja pitanje svrhe i efektne snage tradi
cionalnih oblika komunikacije, ukida
oblike klasi~nog tipa zamenjuju}i ih in
teraktivnom mreòm u koju su uplete
ni nove strukture i modeli susreta o~i
u o~i. Televizijski ~ovek, nekada{nje a
i dana{nje televizijsko dete, ve} su u fa
zi kada su potpuno obra|eni i vi{e ~ak
i ne mogu da prihvate stare komunika
cione vrednosti. Dana{nje “obrazovanje
govornika” je izneveravanje svih oblika
nekada{njih postulata “obrazovanja go
vornika” kako je to zami{ljao Kvintili
jan. Nasuprot dana{njem govorniku je
televizijska masa koja je smenila “zaro
bljeni um” iz komunisti~kog perioda,
anatiglobalista kao ~ist produkt globali
zacije, zaokupljen svojom hipotekom u
odnosu na one koji sve vi{e drè ne sa
mo medije nego i njegov intelektualni
mehanizam i mehanizam preìvljavanja.
Korupcija je potpuna. Duha, tela, uma,
dèpa. Podrivena je njegova ekonomska
nezavisnost kao uslov svih drugih slobo
da i nezavisnosti. Retorika koja temelji
na etici je mrtva. Uostalom, kao i etika.
Patos je izmenjen i zamenjen. Sva sta
ra pitanja postavljena na tradicionalan
na~in deplasirana su i treba ih ponovo
postaviti zbog toga da se vidi kako smo
od njih udaljeni ne samo vremenski ne
go i moralnim i intelektualnim vredno
stima novog vremena..
Da li je dobar besednik samo onaj
besednik koji govori istinu? I da li je do
bar samo onaj besednik koji je po{ten
~ovek? Mora li on da bude i po{ten go
vornik? Da li on kaè sve {to mu je na
umu u vezi sa tom istinom? Da li ne{to
skriva i prikriva, da li zame}e sopstveni
trag vode}i ljude na trag “istine” o ko
joj govori? I da li je istina to za {ta on
veruje i kaè da je istina ili je zaista isti
na ono {to taj govornik kaè? [ta zna
~i Pilatovo retori~ko pitanje: “Istina?
[ta je istina?”
Da li je dobar onaj govornik koji
~ini sve da bi ostvario cilj, bez obzira
na eti~nost cilja?
[ta zna~i govoriti istinu a {ta govo
riti istinito? Da li je istinit govor iskren
govor ili samo ubedljiv i sugestivan go
vor? Da li neiskren govor moè da bu
de ubedljiv i sugestivan?
[ta je to retori~ka ekvilibristika?
Nije li retorika manipulativna ve{ti
na koja upotrebljava potajna sredstva ko
ja besedniku pomaù da nadvlada umo
ve svoje publike, bez obzira na to {ta on
uistinu misli o onome {to govori?
Kako prepoznati govornika koji go
vori ono {to je istina zato {to zna da je
to istina, a zna da je to istina zato {to
to zaista jeste istina?
Da li govornik koji kaè sve {to mi
sli rizikuje da bude svrstan u one koji su
gestivno brbljaju i tim svojim brbljivim
“verovanjem” ugroàvaju i tro{e vreme
onih koji tragaju za istinom ili nekom
formom dolaènja do istine? Kada se
303
Hereticus, 12/2009
Ratomir Damjanovi}
iskreno mi{ljenje poklapa sa istinom?
Kad se iskreno uverenje poklapa sa isti
nom? Kako prepoznati zamke govora?
Kako ih postaviti i prikriti? Kako prepo
znati la`ni govor nove realnosti i obma
nu “vlasnika istine”? Nekad su se time
bavili sofisti, danas je to posao timova
i agencija za modelovanje javnog mne
nja, i, naravno, pojedinca, bilo da pripa
da amorfnoj masi ili sebe svrstava u “ne
zavisne intelektualce” “~iji pristanak tre
ba dobiti”, kako o savremenim najamni
cima govori nobelovac Pinter.
Pitanja je mnogo i ona prevazila
ze okvire prikaza jedne dobre otvore
ne knjige, koja je dobra i zato {to pre
vazilazi sopstvene okvire i otvara i po
kre}e mnoga pitanja.
Bo{ko Risimovi} – Predeo iz Srbije, 1954.
304
Ljubomir Petrovi}
IZME\U NAUKE
I POLITIKE
Mira Radojevi}, Nau~nik
i politika, Politi~ka biografija
Boìdara V. Markovi}a (1874-1946),
Univerzitet u Beogradu, Filozofski
fakultet, Beograd 2007, str. 436.
Srpska istoriografija deficitarna je
u pogledu biografija istorijskih li~nosti,
posebno kada je re~ o 20. veku. Vlada
ri i oficiri predstavljali su prirodnu me
tu politi~ke i vojne istorije. Malom bro
ju monografija, posve}enih elitama po
znanju i mo}i, pridruìla se knjiga dr
Mire Radojevi} Nau~nik i politika, Politi~ka biografija Boìdara V. Markovi}a (1874–1946 ). Jedan od vo|a Samo
stalne radikalne stranke, li~nost iz vrha
Demokratske stranke u Kraljevini Ju
goslaviji, zna~ajan svedok na Fridjun
govom procesu, nau~nik koji je presud
no doprineo uvo|enju uslovnih kazni i
u~estvovao u oblikovanju krivi~nog pra
va i preno{enju znanja na brojne gene
racije studenata, propagandni stru~njak
koji je kroz Slovenski jug i radom u srp
skom presbirou u @enevi doprineo tri
jumfu gra|anske ideje o Jugoslaviji, sa
govornik i svedok u re{avanju proble
ma sa Hrvatima u vremenu izme|u svet
skih ratova, dobio je adekvatno mesto
u istorijskoj nauci.
Knjiga sa uspehom prevazilazi za
mke neizbe`nih nedostataka izvora ili
„tiranije malih stvari“ sa kojima revno
sni biografi ~esto suo~avaju ~itala~ku
publiku. Namera autora bila je da pre
ko Boìdara Markovi}a i kroz njegovo
vreme progovori o vezi srpskih intelek
tualaca sa politikom. Ambivalentan od
nos intelektualaca prema politici mo
`da je najbolje opisao Andre Malro,
ministar kulture u vreme [arla de Go
la, u knjizi Uè i mi{evi: „Nasuprot ono
me {to misle politi~ari, politi~ari ne ra
de ni{ta. Oni okupljaju zemlje, o~eku
ju}i da ih izgube. Brane interese, o~e
kuju}i da ih iznevere.” Pa ipak, tvorac
misli nije uspeo da se suprotstavi svom
sopstvenom politi~kom anga`manu. Mo
`da ovu izjavu treba ~itati na druga~iji
na~in, kao priznanje da je razlika izme
|u èljenog i postignutog konstanta is
kustva susreta misle}ih ljudi i politi~ke
arene. To iskustvo bilo je sastavni deo
ìvota Boìdara Markovi}a i njegovih
savremenika.
Kompoziciono tkanje monografije,
predgovor sa naslovom Politi~ka biografija: za{to i kako? (5–19) i pet hro
nolo{ko tematskih poglavlja (21–397),
sa inspirativnim Zaklju~kom (399–402),
obimnim izvorima i literaturom (407–
424), podre|eno je zanemarenoj i u iz
vorima nedovoljno sa~uvanoj li~nosti
koja nije bila okaljana aferama, sa izra
zitom snagom savesti. Jedan od retkih
moralno prihvatljivih politi~ara i za Hr
vate i za komuniste, na kraju svog ìvot
nog puta, Boìdar Markovi}, godinama
305
Hereticus, 1-2/2009
ro|enja i smrti, predstavljao je me|a{e
uspona i kraja gra|anske ideje o jugo
slovenskoj dràvi. Generacija poslednje
tre}ine 19. veka, kojoj je pripadao i Boì
dar Markovi}, svoje moralne i politi~ke
kredibilitete stvarala je sa uverenjem o
neophodnosti moderne gra|anske drà
ve za Srbiju, sa sna`nom nacionalnom
sve{}u, prate}i njima savremene ideolo
{ke tokove i bore}i se protiv autoritarnih
reìma poslednjih Obrenovi}a.
Dr Mira Radojevi} u predgovoru
navodi da se opredelila za politi~ku bi
ografiju pod pritiskom malog broja do
stupnih izvora o ìvotu i delu Boìdara
Markovi}a, jer vreme nije bilo sklono
o~uvanju tragova koje je ovaj politi~ar
i nau~nik ostavio za sobom. U tami uni
{tenih ili nedostupnih izvora ostali su
~ak i osnovni porodi~ni podaci. Tamo
gde su izvori onemogu}avali junaka mo
nografije da progovori svojim jezikom,
autor je izveo premo{}enje na osnovu
zapisa ljudi iz okruènja koji su bili bli
ski Boìdaru Markovi}u, tragaju}i za
otiskom njegovih utisaka u o~ima dru
gih. Zato ova biografija nije samo pri
~a o jednom ~oveku i vremenima kroz
koje je prolazio, ve} i dragoceno sve
do~anstvo o pokoljenju koje je nosilo
sli~ne ideje, zajedni~ka verovanja i nit
moralne ideje vodilje u modernoj srp
skoj politici.
Prva glava, Mladost i politika (1874
–1903), upoznaje ~itaoca sa mladim go
dinama Boìdara Markovi}a i zajedni
~kim politi~kim isku{enjima njega i sa
vremenika. Ro|en u radikalskoj u~itelj
skoj porodici, u sukob sa politikom Obre
novi}a u{ao je kao student veoma poli
tizovane Velike {kole, zbog ~ega je iz
nje bio isklju~en na 12 meseci. Po zavr
{etku studija do{ao je zbog verbalnog
delikta protiv vladara u sukob sa zako
nom, ali je dugo trajanje sudskog proce
sa iskoristio da doktorira u Nema~koj,
na univerzitetu u Frajburgu. Svest o po
trebi sticanja znanja kao neophodnosti
306
Ljubomir Petrovi}
za napredak dràve i njega samog bila
je dominantna od samog po~etka {ko
lovanja u inostranstvu. Za razliku od
mnogih prijatelja i budu}ih politi~kih
saradnika, nije bio frankofonski usme
ren. Ivandanjski atentat bio je prekret
nica za tek zaposlenog sudskog pisara.
Te{ke re~i za krunisane glave u privat
noj prepisci i psihoza progona stvarnih
i izmi{ljenih protivnika Obrenovi}a ko
{tale su ga presude na 8 godina zatvora.
Pomilovan tokom 1900. godine, oprede
lio sa za Samostalnu radikalnu stranku,
koja je 1901. iza{la na izbornu scenu Sr
bije. Tako je u{ao u redove osoba koje
}e se kasnije gordo nazivati „moralnom
àndarmerijom“ Srbije. Kada je 1901.
godine Boìdar Markovi} postao profe
sor Pravnog fakulteta, odredio je li~ne
smerove za ceo ìvot: u zavetrini nauke
i kovitlacu politike.
Drugo poglavlje, Godine politi~kog
zrenja (1903–1914), posve}eno je epohi
demokratskog napretka Srbije i {irenja
jugoslovenske ideje, u ~emu je Boìdar
Markovi} imao va`nu ulogu. Po oba
ranju dinastije Obrenovi}a, Markovi}
se na{ao u krugu neuspe{nih zagovor
nika republikanskog ure|enja dràve.
Nesklon èstokim strana~kim borbama
u politi~koj areni, mladi profesor opre
delio se za prakti~no promovisanje ide
ologije jugoslovenstva, stvaraju}i poro
dicu i bave}i se nau~nim radom. Odsu
stvo iz dnevne politike omogu}ilo mu je
da postane poznavalac tokova, zemalja
i ljudi koji su bili posve}eni, tada se ~ini
lo, zajedni~koj jugoslovenskoj ideologi
ji. Bez harizme politi~kog vo|e za ma
se, na{ao je sebe 1907. godine u funkci
ji predsednika dru{tva „Slovenski jug“
i urednika istoimenog lista. Jugosloven
ski nacionalizam bio je ideja vodilja na
stojanja {irenja kulturne uzajamnosti
i politi~kog zajedni{tva na prostorima
ìvota Ju`nih Slovena. Tada su usposta
vljene saradni~ke i prijateljske veze Bo
ìdara Markovi}a sa Toma{om Masari
Izme|u nauke i politike
kom, ali su „Slovenski jug“ i Boìdar
Markovi} postali meta austrougarskih
obave{tajnih krugova. To je verovatno
jedan od razloga za{to Boìdar Marko
vi} nije za sobom ostavio dublje pisane
tragove o prostoru i vremenima u koji
ma je delovao. Aneksija Bosne i Herce
govine omogu}ila je Boìdaru Markovi
}u da evropsku javnost, putem bro{ura,
izvesti o nau~nom vi|enju srpskog po
gleda na spor sa Habzburzima oko ove
teritorije. Nacionalni rad Boè Marko
vi}a bio je i povod odluke da postane
~lan organizacije „Narodna odbrana“,
zaduèn za Hrvatsku, Bosnu i Slavoni
ju. U o~ima SitonVotsona pripadao je
krugovima mla|ih, idealisti~kih javnih
radnika. Fridjungov proces 1909. diskre
ditovao je austrougarsku propagandu, u
kojoj je dru{tvo „Slovenski jug“ ozna~e
no kao navodni posrednik vlasti iz Be
ograda u finansijskom podràvanju hr
vatskosrpske koalicije, sa namerom ru
{enja Habsburga i stvaranja jugosloven
ske dràve. Svedo~enje Boìdara Marko
vi}a na sudu, uprkos zastra{ivanju sve
doka i izaziva~kim pitanjima Fridjungo
ve odbrane, zadalo je jak moralni uda
rac Be~u u o~ima evropske javnosti.
Proces je, po re~ima Boè Markovi}a,
su{tinski odbranio pravo i potrebu ju
goslovenske ideje da postoji, kao odgo
vor na austrijski pritisak prema sloven
skim narodima, a tvr|enje Be~a da se ti
me ugroàva imperija bilo je opovrgnu
to. Za njega, proces je predstavljao pr
vu pobedu jugoslovenstva. Kao urednik
Slovenskog juga i pisac brojnih potpisa
nih i nepotpisanih uvodnika lista, kriti
kovao je, po njemu, nedovoljnu orijen
tisanost srpske vlade prema jugosloven
skoj politici. U toj fazi jugoslovenstva
bilo mu je sporedno pitanje da li je re~
o jednom narodu ili o narodima, mada
je tu ideologiju doìvljavao kao nacio
nalnu ideju. Akcenat njegove propagan
de bio je usmeren ka dokazivanju jedin
stva Srba i Hrvata. Otvoreno je pisao
da je to prvi korak prema budu}oj poli
ti~koj zajednici. Samostalci, u ~ijim se
redovima nalazio, bili su uspe{niji u pro
pagandi ideologije dràve koja jo{ nije
postojala, nego na politi~koj sceni Srbi
je. Teìna neizbe`nih kompromisa, stra
na~ke borbe i izborni neuspesi poga|a
li su i psiholo{ki pritiskali vrh stranke,
pa su povremeno izbijali me|usobni su
kobi. Stvarao se generacijski jaz izme|u
mladih i starijih samostalaca. U poku{a
ju da se oìvi rad stranke u~estvovao je
i Boìdar Markovi}, koga je bliskost sa
Ljubom Davidovi}em i Jovanom Skerli
}em dovela do vrhova politike, uprkos
tome {to je odbijao poloàje u koalicio
noj vladi samostalaca i radikala, a unu
tra{nji ìvot stranke odvijao se bez nje
govih aktivnosti.
Tre}e i najobimnije poglavlje, U
slu`bi nacije, ideje i dràve (1914–1918),
posve}eno je ulozi Boìdara Markovi}a
u vihorima ratnih godina. Rezervni ofi
cir u vojsci Srbije, nakon povla~enja sa
rati{ta, u~estvovao je u stvaranju ratnih
ciljeva kao nau~ni ekspert, posebno an
gaòvan na kreiranju unutra{njeg ure
|enja budu}e dràve. Pratio je strane
misije koje su pose}ivale Srbiju. Tako
je po~eo njegov intenzivan ratni rad na
stvaranju jugoslovenske propagande. U
drugoj godini rata, za Boù Markovi}a
bila je predvi|ena politi~ka misija u @
enevi sa ciljem odbrane jugoslovenskih
granica i interesa. Iako nije imao razvi
jene veze sa nau~nicima i politi~arima
u svetu, kao poznavalac jugoslovenskih
prilika bio je od koristi u gradu neutral
ne zemlje, gde su se propaganda i {piju
naà zara}enih strana razvijale velikom
èstinom. Bio je posrednik u komunika
cionom lancu izme|u vlade Srbije i Jugo
slovenskog odbora. Prisustvovao je sed
nicama Odbora i imao je ulogu saveto
davca. Sredinom 1915. godine, u~estvo
vao je u skiciranju programa rada Jugo
slovenskog odbora. @enevski bilten bio
je propagandni pomak za koga se vezu
307
Hereticus, 1-2/2009
je ime Boè Markovi}a, iako se spor o
njegovom tvorcu vodio me|u savreme
nicima tokom Prvog svetskog rata. Pre
ko 50 listova, uklju~uju}i 3 iz [vajcarske,
bili su predmet bri`ljive analize Boìdara
Markovi}a i njegovih slu`benika. Dvor,
vlada, Skup{tina, diplomatska predstav
ni{tva Srbije, va`nije strane li~nosti ko
je su podràvale srpske ciljeve i znale
srpski jezik, primali su biltene iz @ene
ve. Osnovni propagandni cilj bio je pri
kazati Bugare i Ma|are kao protivnike
Antante i spre~iti razvoj simpatija kod
saveznika prema njima. Nesporazumi
sa vladom koja je nameravala da uki
ne srpski bilten 1917. godine, a zatim
to i u~inila godinu dana kasnije, poka
zali su da u vladi nije bilo dovoljno ra
zumevanja za ciljeve biroa. Prihvatio
je Krfsku deklaraciju, zameraju}i joj iz
ugla modernog propagandiste njenu du
ìnu. Bio je sklon ideji balkanske federa
cije kao odbrani od nema~kog prodora
u te krajeve. Neprijatelji iz krugova ra
dikala prebacivali su Markovi}u i kru
gu oko njega da su imali previ{e simpa
tija prema Bugarima. Prelazak ènev
skog biroa na stranu Jugoslovenskog
odbora zna~io je zao{travanje u odno
sima sa srpskim vlastima na Krfu. Su
kob oko koncepcija ujedinjenja, oko
saziva Op{te narodne skup{tine, poka
zao je dubinu nepoverenja srpskih vla
sti prema pristalicama ideja Jugosloven
skog odbora. Izjedna~avanje srpskog i
jugoslovenskog doprinosa ujedinjenju i
pristajanje na autonomije i federalizam
postali su osnovni ~inioci razlaza Boè
Markovi}a sa srpskom vladom. Pre{ao
je put od lojalnog slu`benika dràve do
kriti~ara njene politike i ideologa ujedi
njenja na ravnopravnim osnovama. Za
brana {irenja {tampanog predavanja Bo
è Markovi}a Na{e narodno ujedinjenje
iz 1918. godine, zvani~no iz vojnih raz
loga, pokazivala je svu podeljenost srp
skih politi~ara oko jugoslovenskog pi
tanja. Pred kraj rata, novinarski biro u
308
Ljubomir Petrovi}
@enevi bio je raspu{ten. Korist od nje
govog rada bio je u upoznavanju stra
nih centara mo}i sa svim aspektima ju
goslovenske ideje.
Period izme|u dva svetska rata je
obuhva}en ~etvrtim poglavljem, Izme|u ideala i stvarnosti (1919–1941). Vre
me delovanja Boè Markovi}a u Jugo
slaviji zapo~elo je stvaranjem Jugoslo
venske demokratske lige i njegovim u~e
{}em na Mirovnoj konferenciji u Parizu
kao ~lana etnografskoistorijske sekcije,
koja je bila zaduèna da odbrani grani
ce nove dràve. Posle neuspeha lige,
koja je ispovedala sredinu izme|u cen
tralizma i federalizma preko autonomi
ja sa zakonodavnom vla{}u, Boà Mar
kovi} je pristupio Demokratskoj stran
ci, jer je, za razliku od nekih biv{ih stra
na~kih prijatelja, koji su postali republi
kanci, jugoslovensku dràvu smatrao va
`nijom od oblika njenog dràvnog ure
|enja. Mada nevoljno, prihvatio je ide
ju centralizma nove partije. U listu Nedeljni glasnik, ~iji je urednik bio, nasta
vio je promociju ideje jugoslovenstva.
Dok je popu{tao Hrvatima, bio je mno
go o{trije protiv slovena~kih autonom
nih te`nji. Bio je me|u organizatorima
konferencija na Ilidì i u Zagrebu, a slu
ìo je kao „~ovek za vezu“ izme|u srp
ske i hrvatske opozicije u vremenu vla
sti integralnog jugoslovenstva. Zbog
svog politi~kog anga`mana prisilno je
penzionisan. Kritikovao je stvaranje
Banovine Hrvatske, pokazuju}i da srp
ska popu{tanja Zagrebu ipak imaju gra
nice. Odbio je da preuzme stranku pos
le smrti Ljube Davidovi}a, prepu{taju}i
je Milanu Grolu.
Poslednje, peto poglavlje, U emigraciji (1941–1946), svedo~i o drugoj, po
slednjoj, emigrantskoj etapi razo~ara
nog politi~ara i intelektualca. U izbegli
~kim vladama obavljao je du`nosti mi
nistra pravde i ministra bez portfelja.
Bio je ~lan ministarske misije u SAD.
Saznanja o nacionalnim i politi~kim po
Izme|u nauke i politike
delama u vladi i emigraciji, genocidu nad
Srbima u NDH, uz bolest, pogibiju sina
u ratu, krah ideja u koje je verovao, za
tamnila su poslednje godine ìvota poli
ti~aru ~ije su eti~ke vrednosti prevazila
zile domete skromnih li~nih ambicija,
pretvaraju}i ga u moralnog misionara
jugoslovenstva.
Kao {to postoje osobe sklone preu
veli~avanju sopstvenog zna~aja u vreme
nu u kome su ìvele, tako, kao njihov
antipod, postoje ljudi koji su posve}eni
skrivanju svoje veli~ine iz moralnih obzi
ra ili drugih potreba. Boìdar Markovi}
bio je jedan od njih, „ljudi iz senki“, pa
je svako traganje za zapisanim svedo
~anstvima bilo pod pritiskom nametnute
„nevidljivosti“. Spremnost autora da se
do|e do svakog podatka koji bi uklonio
zastore vremena, prepreke nestale i ne
dostupne gra|e, ~ini biografiju Boìdara
Markovi}a mnogo kompleksnijom nego
da se zadràla na nivou li~nih ìvotnih
stremljenja. Prelazi iz op{teg u pojedi
na~no i iz pojedina~nog u op{tu sliku
dru{tva i osoba iz vremena Boè Marko
vi}a ~ine da ~italac stekne vernu, iako
nepotpunu, predstavu o „liku i delu“ ~i
tave grupe njemu bliskih ljudi, poput
Milorada Dra{kovi}a, Milana Grola,
Milana Markovi}a, Ljube Davidovi}a
i mnogih drugih u~esnika srpske i ju
goslovenske drame u 20. veku. Knjiga dr
Mire Radojevi} Nau~nik i politika, Politi~ka biografija Boìdara V. Markovi}a
osta}e nezaobilazna za prou~avanje is
torije srpske elite i ideologije jugoslo
venstva. Nametnu}e se kao svojevrsni
priru~nik za pisanje biografija, a u stil
skom i knjièvnom smislu osta}e puto
kaz koji treba slediti, mada }e zadatak
prevazilaènja dostignutih nau~nih i lite
rarnih standarda biti te{ko dostiàn.
Bo{ko Risimovi} – Za ma{inom, 1964.
309
Hereticus, 1-2/2009
Miroslav Svir~evi}
HAJEKOVI POGLEDI
NA LIBERALNE
PRINCIPE PRAVDE
F. A. Hajek, Pravo, zakonodavstvo
i sloboda, CID Podgorica 2002.
“îtajte Hajekove knjige! I to po
nekoliko puta istu knjigu. Uvek }ete
saznati ne{to novo o filozofiji slobode
u pravu, politici i ekonomiji, {to vam je
promaklo prilikom prethodnog ~itanja.”
Ovo su preporu~ili profesori Ri~ard Ebe
ling i Izrael Kirzner brojnim studentima
osnovnih, magistarskih i doktorskih stu
dija iz ~itavog sveta na letnjem seminaru
o perspektivi i mogu}nostima Austrijske
ekonomske {kole u XXI veku, jula 2005,
u organizaciji Fondacije za ekonomsko
obrazovanje (Foundation for Economic
Education – FEE) u Ajrvingtonu na
Hadsonu (dràva Njujork), na kojem
je u~estvovao i autor ovog prikaza. I
stvarno, svako novo ~itanje bilo koje
310
Miroslav Svir~evi}
knjige iz impresivnog nau~nog opusa
sigurno najve}eg liberalnog mislioca u
drugoj polovini XX veka, nobelovca Fri
driha Augusta fon Hajeka (1899–1992)
(npr. Teorija novca i konjunkture, Cene
i proizvodnja, Poredak slobode, Put
u ropstvo, itd.), predstavlja pravi inte
lektualni izazov i veliko zadovoljstvo.
Hajekove knjige su po svojoj sadrìni
toliko bogate i vi{eslojne, s raznim ni
voima suptilnih analiti~kih prikaza, koji
se ne mogu identifikovati posle jednog
~itanja. To je mogu}e u~initi tek posle
sistematskog ~itanja, {to podrazumeva
njihovo stalno i{~itavanje, bez ùrbe i
nestrpljenja. Sve to pogotovo vaì za
knjigu Pravo, zakonodavstvo i sloboda
(Law, Legislation and Liberty), koja
predstavlja pravo remekdelo o filozofiji
slobode u modernom svetu, i to u svim
njenim aspekitma: pravnopoliti~kom,
moralnom, kulturnom, ekonomskom.
Drugim re~ima, u pitanju je analiti~ka
studija o su{tini i na~inu politi~kog i
ekonomskog organizovanja moderne
civilizacije. U vezi s tim, ova knjiga se
nadovezuje na Hajekovu prethodnu
knjigu Poredak slobode (Constitution
of Liberty), i predstavlja njenu dalju
razradu.
Niko valjda nije dostigao Hajeka,
posebno ne u modernoj filozofiji prava
i politi~koj ekonomiji, u doslednom,
argumentovanom i majstorskom razob
li~avanju i obaranju istorijskih zabluda,
koje su u XX veku pretile da potpuno
podriju i uni{te temelje moderne poli
ti~ke organizacije dru{tva. Re~ je o tzv.
konstruktivisti~kom racionalizmu, tj. o
fatalnoj ideolo{koj zabludi da bilo koje
dru{tvo moè svesnim usmeravanjem
upravljati svojim razvojem i da moè
pove}ati obim svog duhovnog i materi
jalnog blagostanja ostvarivanjem nepo
sredne vladine (dràvne) intervencije i
detaljnim planiranjem na svim nivoima
politi~kog i ekonomskog odlu~ivanja.
Hajek je u ovoj knjizi ubedljivo dokazao
Hajekovi pogledi na liberalne principe pravde
da se u okvirima svesno dirigovanog i
usmeravanog politi~kog poretka sa ko
mandnom ekonomijom razvija arbitrar
na dràva, koja direktno vodi u tiraniju
i samovolju. U takvom poretku nema ni
slobode, ni pravne sigurnosti, niti uslo
va za privredni razvoj, jer je privatno
vlasni{tvo – kao oli~enje individualne
slobode, razvoja preduzetni{tva i nau~
notehni~kog progresa – sputano dràv
nim interevencionizmom na trì{tu, {to u
krajnjem slu~aju dovodi do pove}avanja
tro{kova proizvodnje i pada privrednih
aktivnosti. I upravo je to glavna odlika
socijalisti~ke doktrine, koja je obeleìla
istoriju XX veka. Ona je imala dve gla
vne varijante: nacionalsocijalizam i mar
ksizamlenjinizam. Nijedan od njih nije
bio u mogu}nosti da ostvari obe}anja o
„pravednom dru{tvu“, usled sistemskih
gre{aka socijalizma, koje je Hajek tako
uspe{no otkrio i objasnio. Ova premisa
o pravednom dru{tvu obezbedila je so
cijalisti~kim vlastodr{cima filozofsko
utemeljenje i politi~ko opravdanje za
zamenu vladavine prava vladavinom lju
di. Otuda se Hajek i pokazuje kao od
lu~ni protivnik socijalizma i bilo kakvog
socijalnog inènjeringa koji bi poreme
tio evolutivni proces razvoja moderne
civilizacije utemeljene na katalaksiji. To
zapravo zna~i da je Hajek pokazao da
je spontani poredak imanentan ljudskoj
slobodi i da upravo takav poredak omo
gu}uje punu afirmaciju svih stvarala
~kih mogu}nosti pojedinaca. Da bi jasni
je predstavio su{tinsku razliku izme|u
spontanog i planiranog (usmerenog) po
retka, Hajek je u svoju filozofiju prava
i politi~ku ekonomiju uveo dva pojma,
vra}aju}i se starogr~kim leksi~kim kore
nima. To su: kosmos, kao spontano izra
sli poredak zasnovan na sistemu zakona
nomos, i taxis, kao svesno stvoreni i od
strane ~oveka planirani poredak, kome
odgovara zakonski sistem thesis.
Spontani poredak (zapravo slobo
dno trì{te kao njegov najizrazitiji oblik),
na~in njegovog utemeljenja i reproduk
cije predstavlja glavnu temu ove knjige.
U pitanju je poredak koji izrasta iz ne
gativno definisanih pravila pravi~nog
pona{anja. To su pravila koja nijednom
pojedincu ne propisuju {ta treba ili mora
da ~ini, nego samo ono {to ne sme da se
radi, kako bi se obezbedila sloboda za
sve pripadnike politi~ke zajednice. Ni
ta pravila nisu proizvod nekog svesnog
i unapred definisanog plana, nego pred
stavljaju izdanak spontane i dugotrajne
primene odgovaraju}ih obi~aja, saobra
znih pravnopoliti~kom, ekonomskom
i socijalnom nivou razvoja neke lokalne
sredine. Da bi se pravila pravi~nog pona
{anja primenjivala i tako omogu}avala
samoreprodukciju spontanog poretka,
potrebno je da se nivo dràvne interven
cije svede na potrebnu meru. To zapra
vo zna~i da i vlada u svom delovanju
mora biti ograni~ena. Ona ne bi smela
da svojim intervencionizmom poreme
ti evolutivne procese unutar spontanog
poretka, jer bi na taj na~in uvela arbitrer
nost u jednu vrlo osetljivu sferu ljud
skog ìvljenja, {to bi vodilo tiraniji i
ugroàvanju slobode pojedinaca. To se
najbolje moè videti na primeru trì
{ta, kao jednog od najva`nijih podsiste
ma u okviru spontanog poretka, koji
ima svoju logiku i zakonitosti funkcio
nisanja. Ako bi se dràvi dozvolilo da,
iz sebi znanog razloga, svojim merama
poremeti uspostavljeni mehanizam od
nosa ponude i tra`nje i “ve{ta~ki” pre
usmeri deo nacionalnog bogatstva u
korist odre|enih politi~kih ili socijalnih
grupa, stvorili bi se osnovni preduslovi
za politi~ku i ekonomsku paralizu dru
{tva. Upravo se to dogodilo u svim ob
licima socijalisti~kog poretka. Hajek je
ubedljivo i argumentovano pokazao da
nikakav dràvni intervencionizam u po
stoje}u sferu ponude i tra`nje ne moè
ostvariti tzv. “dru{tvenu pravdu”, {to je
oduvek bila omiljena parola raznih so
cijalisti~kih doktrinara. Pravedno je za
311
Hereticus, 1-2/2009
pravo ono {to je ostvareno na trì{tu,
pa makar ono i bilo ste~eno bez rada.
Jer trì{te (ba{ kao i svaki drugi podsi
stem u okviru spontanog poretka) uvek
podrazumeva rizik. Tu se ishod nikada
unapred ne zna. Znaju se samo pravila
koja kanali{u trì{ne procese. Na trì{tu
se moè ostvariti basnoslovno bogatstvo,
ali i izgubiti sva imovina. I zbog toga to
jeste “pravedno”. To je onaj motivacioni
elemenat koji podsti~e konkurenciju me
|u razli~itim pojedincima – u~esnicima
u trì{noj utakmici. Takvi procesi spon
tano vode efikasnoj upotrebi znanja,
razvoju tehni~kotehnolo{ke opremlje
nosti u proizvodnji i podizanju nivoa
nacionalnog bogatstva. Nasuprot ovome,
u strogo kontrolisanom poretku obele
ènom komandnom ekonomijom i vi
sokim stepenom dràvnog intervencio
nizma, nema prave konkurencije me|u
pojedincima, jer se ishod ekonomskih
procesa unapred zna, ili se bar osnovano
moè predvideti. U takvom poretku i ne
ma istinskih takmi~enja me|u ljudima,
po{to nema ni motivacionih mehaniza
ma. Ekonomski procesi se odvijaju u
znaku prinude, {to je oli~enje autoritar
nosti i neslobode.
Hajek je do{ao do svojih nau~nih
otkri}a i obja{njenja razra|uju}i ideje
klasi~nih liberalnih mislilaca koji su pri
padali raznim izvorima rane liberalne
politi~ke filozofije: engleskoj vigovskoj
tradiciji od 1688. (Dòn Lok) i ne{to
kasnijoj liberalnoj misli (Dòn Stjuart
Mil, Dåjvid Hjum, Dòn Akton), francu
skom ìrondizmu (Benàmen Konstan,
Fransoa Gizo), {kotskom prosvetitelj
stvu (Adam Smit, Adam Ferguson, Dej
vid Rikardo) i ameri~kom konstituciona
lizmu (Tomas Dèferson). Oslanjaju}i se
na u~enje osniva~a Austrijske ekonom
ske {kole Karla Mengera i svog u~itelja
Fridriha fon Vajzera, Fridrih Hajek je
izgradio jedan sistem pravnopoliti~ke i
ekonomske teorije u kome su sa~uvani
najva`niji postulati klasi~nih liberala
312
Miroslav Svir~evi}
(posebno ekonomista), ali uz potrebnu
korekciju i ispravljanje njihovih naju
padljivijih zabluda. To posebno vaì za
Smitovu teoriju radne vrednosti, koju je
svojevremeno preuzeo i Karl Marks. Pre
ma Hajekovom neoaustrijskom subjekti
visti~kom gledi{tu, ekonomska vrednost
– vrednost nekog preimu}stva ili aktive,
odnosno izvora – proisti~e iz preferen
ci ili vrednovanja koje vr{e pojedinci na
trì{tu, a ne iz bilo kakve njihove obje
ktivne osobine, kao {to je npr. koli~ina
uloènog rada potrebna da se te vredno
sti proizvedu. Presudna su samo zbiva
nja na trì{tu u okvirima spontanog po
retka. Hajekova subjektivisti~ka me
todologija u oblasti politi~ke ekonomije
navela ga je da odbaci ideje generalne
ravnoteè, za koju su se zalagali neokla
si~ni autori, kao i da ospori vrednost
makroekonomike kao takve. Tako su i
udareni temelji libertarijanizma, tj. mo
derne posleratne filozofije slobode, koja
u osnovnim crtama odstupa od teorijskih
postavki klasi~ne liberalne ekonomske
misli, usled bitno izmenjenih politi~kih i
ekonomskih uslova ìvota. To je ujedno
i glavna osobina Austrijske ekonomske
{kole, koja je svoj procvat doìvela tek
posle propasti ekonomske paradigme
Dòna Majnarda Kejnza, koja je podra
zumevala zna~ajnu intervenciju dràve
u ekonomske procese na trì{tu. Tokom
Ruzveltovog “Nju dila”, i trideset godi
na posle Drugog svetskog rata, kada je
liberalnoj ekonomiji na Zapadu ozbilj
no „zapretio“ socijalisti~ki oblik privre
|ivanja, argumenti Austrijske ekonom
ske {kole gotovo da i nisu uzimani u
obzir. Me|utim, tokom sedamdesetih
godina XX veka, njeno je u~enje ponovo
postalo aktuelno i popularno, posebno
u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama, za
{ta su, osim Hajeka, bili zaslu`ni i Lu
dvig fon Mise, Mari Rotbard, Dèjms
Bjukenen, Daglas Nort, Izrael Kirzner.
Ova pojava je nekako koincidirala s Ha
jekovim dobijanjem Nobelove nagra
Hajekovi pogledi na liberalne principe pravde
de za ekonomiju (1974). Sticao se uti
sak da je osnovni lek za prevazilaènje
privredne recesije, smanjenje nezapo
slenosti i inflacije, povla~enje vlade iz
privrede i povratak na trì{te i sveop{tu
restriktivnu praksu. Ova Hajekova knji
ga je sve to izvrsno opisala i objasnila.
Naposletku, radi intelektualnog
po{tenja, autor ovog prikaza èli da skre
ne pa`nju da je i sam nekada bio prista
lica Kejnzove ekonomske teorije. No,
vremenom je autor i sam evoluirao, te
je posle letnjeg seminara o Austrijskoj
ekonomskoj {koli postao pravi „austri
janac“. Saslu{av{i argumente ove teorij
ske {kole, duboko zasnovane na mno
gim Hajekovim istraìvanjima u oblasti
prava, politike i ekonomije, koja su me
todolo{ki izvrsno predstavljena u knji
zi, autor prikaza je definitivno prihvatio
njene ideje o razvoju dru{tva, smatraju}i
ih najadekvatnijim preporukama za sa
vremeno ~ove~anstvo. Zbog toga i ovu
Hajekovu knjigu iskreno preporu~uje za
stalno i{~itavanje, ba{ onako kako su i
njemu i njegovim kolegama iz ~itavog
sveta preporu~ili profesori Ebeling i
Kirzner.
Bo{ko Risimovi} – Kovin salon, 1981.
313
Hereticus, 1/2009
Vladimir Petrovi}
OD BESPU]A DO PUTEVA
I STRANPUTICA
PRAVNE DR@AVE
Jovica Trkulja (ur.), Putevi
i stranputice pravne dràve u Srbiji.
Fondacija Konrad Adenauer,
Centar za unapre|ivanje pravnih
studija, Beograd 2009, 76 str.
Obimom nevelika, a sadràjem bo
gata publikacija Putevi i stranputice prav
ne dràve u Srbiji ishodi iz okruglog sto
la odrànog decembra 2008. u beograd
skom Medija centru. Organizatori, Cen
tar za unapre|ivanje pravnih studija i
Fondacija Konrad Adenauer, su nasto
jali da na ovom skupu okupe zaintere
sovane iz vladinog i nevladinog sektora,
nau~nike i stru~njake, teoreti~are i prak
ti~are posve}ene procesu uvo|enja vla
davine prava u Srbiji. Izlaganjima uvod
ni~ara nazna~eno je nekoliko te{kih pro
blema ~ija je alarmantna dijagnoza pod
314
Vladimir Petrovi}
stakla debatu o putevima i stranputica
ma pravne dràve u Srbiji. Obzirom na
zna~aj radova i kvalitet diskusije, orga
nizatori su se opredelili da njen sadràj
predo~e {iroj javnosti.
Sadràj ove publikacije odraàva te
matske krugove otvorene na okruglom
stolu. Prilogom Jovice Trkulje Pravno
savladavanje autoritarne pro{losti u Sr
biji oslikan je depresivni pejza` ovog
segmenta srpske stvarnosti. Analizira
ju}i ~etiri mehanizma koji stoje u ne
posrednoj vezi sa procesom prevlada
vanja pro{losti – otvaranje dosijea taj
nih slu`bi, lustraciju, rehabilitaciju i de
nacionalizaciju – autor je istakao da su
nakon petooktobarskih promena poku
{aji da se na ovaj na~in uti~e na uvo|e
nje pravne dràve bili kratkog daha, li
{eni sistemati~nosti i doslednosti. Ovu
kolebljivost autor pripisuje nevoljnosti
politi~ke elite da se istinski uhvati u ko
{tac sa vi{edecenijskim nasle|em auto
ritarne vladavine i tako nepovratno li{i
prednosti koje kori{}enje takvih poluga
donosi. Stoga procenjuje da je, uz kra
tak prekid od marta do decembra 2003,
uklanjanje Slobodana Milo{evi}a sa vla
sti obeleèno opasnim kontinuitetom sa
vladavinom nepravne dràve i promovi
sanjem „politike zaborava“.
Koliki je istinski manevarski pro
stor u tako sku~enom politi~kom polju
nazna~avaju radovi ostalih izlaga~a. Ve
sna Raki}Vodineli}, u tekstu posve}e
nom Problemu osporavanja ratnih zlo
~ina u Srbiji izlaè pravnu i politi~ku di
lemu svrsishodnosti inkriminacije ospo
ravanja ratnih zlo~ina. Isti~u}i razvojne,
preventivne i eti~ke razloge koji nalaù
prevladavanje i delegitimisanje zlo~ina~
kih aspekata nedavne pro{losti, autorka
sa zabrinuto{}u analizira odsustvo sve
sti o zlo~inima i nedostatak spremno
sti u srpskom dru{tvu da se za njih pre
uzme politi~ka, moralna i pravna odgo
vornost. Kao zna~ajan doprinos debati
o inkriminaciji osporavanja ratnih zlo~i
Od bespu}a do puteva i stranputice pravne dràve
na, autorka pruà uporedni pregled prav
ne prakse po ovom pitanju, kako iz kon
tinentalnog, tako i iz anglosaksonskog
prava. Ovim radom isti~e se potreba za
otvaranjem {irokog dijaloga o na~inima
prevencije osporavanja ratnih zlo~ina i
{irenja govora mr`nje, a vladine i nevla
dine organizacije se podsti~u da blago
vremeno i temeljno krenu u prikuplja
nje relevantnih podataka koji bi dali od
govor na pitanje da li je, i u kom obliku,
propisivanje ovog novog krivi~nog dela
svrisishodan i poèljan put ka prevlada
vanju autoritarne pro{losti.
Pitanju promena u zakonodavstvu
posvetio se i Vladimir Vodineli} u pri
logu Pravno zatvaranje informacionog
trougla posvetio pitanju normativnog re
gulisanja protoka informacija i mogu}
nostima stvaranja atmosfere informa
cione izvesnosti u srpskom dru{tvu. Is
takao je da su ustavne garancije, kako
one o pravu na informaciju, tako i one
o pravu na privatnost, razra|ene Zako
nom o slobodnom pristupu informacija
ma od javnog zna~aja (2004) i Zakonom
o za{titi podataka o li~nosti (2008). Me
|utim, isti~e autor, u odsustvu adekvat
nog zakona o tajnosti informacija, nije
zakrovljena normativna struktura u ovoj
oblasti, pa je otud i praksa bremenita
primerima netransparentnosti i zloupo
trebe. Autor smatra da bi zakonom ko
ji jasno defini{e prava i nadle`nosti dr
àvnih struktura informacije bile tran
sparentnije klasifikovane, a stepen nji
hove pristupnosti jasno regulisan. Izra
zio je nadu da }e model ovog zakona,
koji je pripremio Centar za unapre|iva
nje pravnih studija, posluìti kao osnov
za javnu debatu i zakonodavnu inicija
tivu kojom bi se popunila postoje}a za
konska rupa.
Osnovanost ove nade poja~ana je
izlaganjem Sa{e Gajina, koji je ispred
Centra za unapre|ivanje pravnih studi
ja u~estvovao u stvaranju modela antidi
skriminacionih zakona. Autor se, obra
zlaù}i va`nost ove dimenzije stvara
nja pravne dràve, pozvao na iskustvo
zapadnih demokratija, u kojima je tek
sa talasom antidiskriminacionog zako
nodavstva diskontinuirana praksa obes
pravljivanja dru{tvenih grupa na osno
vu svojstava koja su smatrana nepoèlj
nim. Isti~u}i zna~aj neprestane borbe
protiv diskriminacije, autor je analizi
rao srpsko iskustvo, po~ev{i od dono
{enja zakona o spre~avanju diskrimina
cije osoba sa invaliditetom iz 2006, do
izrade op{teg antidiskriminacionog za
kona. Podsetio je da u ovoj, mo`da i vi
{e no u drugim oblastima, postoji stal
na opasnost da zakoni ostanu mrtvo slo
vo na papiru, i da se samo jasnim meha
nizmima evaluacije njihovog sprovo|e
nja moè obezbediti ostvarenje njihove
prvobitne namene.
U kratkom vremenu izme|u odrà
vanja ovog skupa i objavljivanja publika
cije, doga|aji su potvrdili opravdanost
ovog iskoraka ka kriti~koj debati o pu
tevima i stranputicama pravne dràve u
Srbiji. Mart 2009. bio je obeleèn parla
mentarnim natezanjem povodom predlo
ga Zakona protiv diskriminacije, koji je
krajem meseca jedva usvojen. Javna de
bata koju je ovaj zakonski predlog iza
zvao je me|utim obilovala izlivima kse
nofobije, homofobi~nim izjavama politi
~ara i otvorenim atakom na sekularnost
dràve. Time je zatamnjen ovaj zna~ajan
pomak na polju uvo|enja vladavine pra
va u Srbiji, ali i osnaèna spremnost da
se borbom za stvaranje puteva ka prav
noj dràvi i ukazivanjem na njene stran
putice izbegne povratak u hod kroz bes
pu}e o kojem je prire|iva~ ove publika
cije do pre par godina pisao, a kroz koji
smo svi nolens volens kro~ili.
315
Hereticus, 1/2009
Vladimir Markovi}
PLIMA RESTITUCIJE U
SAVREMENOM SVETU
Elazar Barkan, Krivica nacija,
Restitucija i ispravljanje istorijskih
nepravdi, Stylos art, Novi Sad, 2007.
Pre dve godine (2007), u Novom
Sadu je prevedena i {tampana jedna
vrlo ozbiljna, informativna i dokumen
tarnonau~na, knjiga, obima skoro 500
stranica i u tiraù od samo 500 prime
raka. Re~ je o knjizi Elazara Barkana
Krivica nacija, Restitucija i ispravljanje
istorijskih nepravdi.
Prvi put je objavljena 2000. godine
u SAD, a zatim i u mnogim drugim ze
mljama. Gotovo svuda gde se pojavila
izazvala je prili~nu pa`nju i razli~ite
polemike. Kod nas, me|utim, do sada
je, sasvim neopravdano, ostala po strani
pa`nje javnosti i mas medija.
Na poslednjoj strani korica ove
knjige stoji i: “Zahtev da se nacije po
na{aju moralno i da priznaju istorijske
316
Vladimir Markovi}
nepravde koje su po~inile drugima je
fenomen novijeg doba... Od kraja Dru
gog svetskog rata, a naro~ito nakon za
vr{etka ’Hladnog rata’, pitanje morala
i pravde zaokuplja sve vi{e pa`nje kao
politi~ko pitanje. Kao takva, potreba
restitucije `rtava postaje zna~ajan deo
nacionalnih politika i me|unarodne di
plomatije...”
Pojam restitucija, naravno, ovde ne
obuhvata samo pravno i materijalno obe
{te}enje `rtava ili njihovih porodica, ne
go i javno priznanje po~injenih nepravdi
prema nedu`noj `rtvi i nanetih patnji,
kako njoj tako i njenoj porodici.
Na po~etku predgovora Elazar Bar
kan kaè: “Po~eo sam da pi{em ovu
knjigu zato {to sam bio fasciniran izne
nadnom pojavom slu~ajeva restitucije
{irom sveta... Slu~ajevi restitucije kojima
se ja bavim ne uklju~uju prinudu, nego
radije proizlaze iz spremnosti po~inilaca
da priznaju, i njihovog slobodnog izbora
da pruè naknadu svojim `rtvama ili nji
hovim potomcima... Ispravljanje istorij
skih nepravdi u me|unarodnom moralu
({to autor ta~no i pronicljivo uo~ava),
kao novi fenomen, bio je nagla{en ras
cepom me|u, uglavnom liberalnim i
levi~arskim zapadnim intelektualcima
u prvoj polovini 1999. godine, koji su
tradicionalno protiv rata, ali su u velikoj
ve}ini podràvali oruànu intervenciju
NATO u slu~aju Kosova.”
Kongres SAD je 1988. godine pred
loìo nacrt zakona pod nazivom Akt o
gra|anskim slobodama, koji je omogu
}io ameri~koj vladi da plati kompenza
ciju ameri~kim Japancima koji su bili
internirani tokom Drugog svetskog rata.
Akt je predvi|ao restituciju u ukupnom
iznosu od 1,25 milijardi dolara, svotu
koja je, kako je zvani~no tvr|eno, bila
prihvatljiva kao tro{ak ameri~ke vlade
i ujedno zadovoljavaju}a za, jo{ uvek,
ìve `rtve. Ina~e, poznato je da je tokom
rata ~ak oko 120.000 japanskih civila
– ameri~kih dràvljana (uglavnom sa
Plima restitucije u savremenom svetu
zapadne, pacifi~ke, obale) bilo silom
internirano u ne{to, po mnogo ~emu,
nalik na koncentracione logore. I to, da
apsurd bude jo{ ve}i, ne samo mu{karci
sposobni za vojsku, nego i nebora~ko
stanovni{tvo: ène, deca, stare osobe...
S obzirom na toliki broj, samo po ovom
osnovu, nedu`nih `rtava, navedena od
{tetna suma, podeljena na broj ‘korisni
ka’, uop{te nije velika.
Navedeni slu~aj ameri~kih Japa
naca ujedno je, de facto, prekretnica u
istoriji restitucije, ne samo u SAD, nego
i u ~itavom svetu. Taj paket zakona je
obuhvatio i izvinjenje i deklaraciju vlade
Sjedinjenih Dràva da istorijske neprav
de moraju biti ispravljene, pogotovo s
obzirom na ulogu SAD u me|unarodnoj
politici. Ovaj zakon }e postati putokaz
za legitimizaciju zahteva za restituciju
{irom sveta. On je, {tavi{e, postao model
za slu~ajeve restitucije i za ispravljanje
istorijskih nepravdi raznih vrsta.
U drugom delu knjige. “Kolonijali
zam i njegove posledice”, govori se i o
ameri~kim uro|enicima (Indijancima),
ameri~kim crncima, australijskim Abo
ridìnima... Tu se, razumljivo, kao inte
gralni deo zahteva za restituciju uklju~u
je potreba hitnih i dodatnih napora na
o~uvanje specifi~ne kulture, umetnosti,
obi~aja... ovih i ovakvih autohtonih gru
pa stanovni{tva {irom sveta.
Za nas, Srbe, i uop{te isto~noevro
pljane, najaktuelnije je {esto poglavlje
knjige, pod naslovom “Restitucija u is
to~nocentralnoj Evropi – Zasluène i
nezasluène `rtve”. Na samom po~etku
sasvim ta~no se konstatuje: “Isto~no
centralna Evropa je 1910. godine bila
oli~enje evropskog multikulturalizma.
Nacionalizam je predstavljao sna`nu
silu, ali je isto tako sna`nu silu predsta
vljao i njen etni~ki mozaik. U slede}ih
osamdeset godina region je preturio
preko glave genocid, etni~ko ~i{}enje,
revolucije, fa{isti~ke i komunisti~ke di
ktature i dva svetska rata.”
Govore}i o sada{njem – najnovi
jem, postkomunisti~kotranzicionom
razdoblju (nakon 1989–1990. godine)
biv{ih komunisti~kih dràva sa ovog
podru~ja, autor knjige prime}uje i: “u
ve}ini ovih zemalja nije pokazan neki
poseban entuzijazam u pogledu lustraci
je ili nekog drugog oblika ka`njavanja
za zlo~ine iz (ne)davne pro{losti, izuzev
ponegde, par ljudi iz vrha komunisti~ke
piramide. Mali broj kaznenih mera, kao
{to su su|enja isto~nonema~kim grani~a
rima ili otvaranje dosijea tajne policije,
sluì kao dokaz toga koliko je pravni
sistem bio nespreman i nesposoban da
se bavi pro{lo{}u”.
Nedugo nakon 5. oktobra 2000. go
dine u Srbiji je, istina, bio izglasan Zakon
o lustraciji, ali, na nesre}u, u praksi nije
primenjivan. Naàlost, Zakon o restuti
tuciji i dandanas nemamo.
Opravdane su sumnje da navede
nim i drugim oblicima restitucije bogati
pojedinci, organizacije i institucije, pa i
dràve, nastoje, pa i uspevaju, da za rela
tivno mali novac poku{avaju da ulep{aju
vlastiti imid`. U tom pogledu je i sam au
tor opravdano dosta oprezan i kriti~an
prema “bogatom Zapadu”, tamo{njim
“restitucionalnim filantropima i mece
nama”. Drugi, pak, tvrde i dokazuju da
je ipak bolje da `rtve i njihovi najbliì
dobiju barem ne{to nego ni{ta!
Ova opisana “rastu}a plima resti
tutivnosti” u svetu, i pored svih manjka
vosti i ograni~enja, verovatno (nadajmo
se), barem u izvesnoj meri poja~ava
ionako prili~no male izglede Srbije da
ipak, u neko dogledno vreme, poku{a da
dobije kakvutakvu od{tetu za NATO
razaranja i pogibije tokom njihove inter
vencije. Mo`da, ~ak, i za sve pretrpljeno
u Drugom, pa i Prvom svetskom ratu.
Jer, evo, ~ak i restitucionalna prava i
opravdana od{tetna potraìvanja iz jo{
ranijih vremena kao da polako, malo
po malo, dolaze na dnevni red. Zbog
toga moramo i mi uporno poku{avati
da idemo tim putem.
317
Hereticus, 1/2009
Vladimir Markovi}
Bo{ko Risimovi} – U oluji, 1943.
318
Epski lirizam Ksenije Ze~evi} (1956 – 2006)
.........................
IN MEMORIAM
.........................
EPSKI LIRIZAM KSENIJE ZEÊVI]
(1956 – 2006)
Ksenija Ze~evi} predstavlja jednu od najzna~ajnijih i najosebujni
jih stvarala~kih li~nosti srpske kulture druge polovine dvadesetog veka
i prve decenije novog milenijuma. Obdarena mnogim, na prvi pogled
~ak i nespojivim, gotovo opre~nim talentima koji su ostavili neizbrisive
tragove u raznim vidovima umetni~kog kazivanja – od osobenog pijani
sti~kog izvo|a~kog ume}a, preko razu|enog, raznovrsnog i prebogatog
kompozitorskog opusa, ~iji se obim jo{ ne da ni pribli`no sagledati a jo{
manje precizno odrediti, sve do autenti~nih pesni~kih uzleta, lucidnih
literarnoesejisti~kih ogleda i akribi~nih muzi~kokriti~arskih novinskih
uvida – ova samorodna umetnica ostavila je za sobom delo koje svekoliku
kulturnu javnost obavezuje da ga preispita i prevrednuje, a samu autor
ku postavi na ono vrednosno mesto koje joj istinski pripada i koje ona
bespogovorno zasluùje.
To je osnovni razlog koji je motivisao i nagnao ~elne ljude BELEFa
da objave monografiju o Kseniji Ze~evi} i da tu osetljivu i sloènu obave
zu ispisivanja njenog ìvotopisa i ocenjivanja dometa njenog stvarala{tva
povere uglednoj teoreti~arki muzike, meritornoj kriti~arki i hroni~arki
muzi~kih zbivanja u nas, Branki Radovi}. Knjiga koja je pred ~itaocima
trebalo bi da simbolizuje ne samo oma` jednoj prerano nestaloj umetnici
renesansnih osobina, niti protokolarni otaljavaju}i dug jedne institucije
prema svom odanom i dirljivo posve}enom saradniku, ve} je, podjednako,
i podsticaj za intradisciplinarno i smotreno izu~avanje njenog dela koje iz
mi~e svim konvencijama i formalnoteorijskim standardima, ali i impuls za
ozbiljno antropolo{kokarakterolo{ko dijagnostikovanje na{e kolektivne
sklonosti da osen~imo, da osujetimo i, ako je mogu}e, unizimo svaku stva
rala~ku personalnost koja se, ~ak i nesvesna same sebe i svojih vrednosti
– uzdiè iznad mirne povr{ine prose~nosti na koju su svi svikli.
Jer, “slu~aj” Ksenije Ze~evi} – da ga mo`da i nezgrapno, eufemi
sti~ki nazovemo – najpregnantnije i najuzbudljivije dokazuje da, naàlost,
u ovoj opakoj sredini nema ve}e zavisti od one koju izaziva milost dara.
Tako se ova umetnica i svojim delom, i svojim stradalni~kim posrtanji
319
Hereticus, 1-2/2009
In memoriam
ma i vite{kim uspenjima, pridruìla onima koji su zbog svoje darovitosti,
zbog svoje apartnosti i zbog svoje “neprilago|enosti” palana~kom duhu,
tom istom duhu morali da plate najvi{u mogu}u cenu – svoj ìvot: ona
se, dakle, svojom sudbinom, a bez svoje volje, priklju~ila onom sramnom
redu za ìvota ìgosanih, odba~enih ili “prisilom” prihva}enih (“prisilom”
belodanog, nastrljivoo~iglednog, neukrotivog talenta) izrednih glava na{e
kulture kakve su, da pomenemo samo najmarkantnije, u dalekoj pro{losti,
bile Laza Kosti}, od te neuni{tive a svemo}ne ~ar{ije nazvan “ludi Laza”,
ili Slobodan Jovanovi}, ili, u novije doba, Danilo Ki{ ili Borislav Peki}.
Mihiz je svojevremeno izrekao jednu smelu a njemu svojstvenu tvrdnju
da nema ve}e po~asti koju srpska kultura moè odati jednom stvaraocu
od one da se taj umetnik nazove samo po svom imenu. Branka Radovi}
je, mo`da i bez znanja o ovoj otre`njavaju}oj primedbi vrcavog Sremca,
osetila – dobro upoznav{i njen ìvot iz dugih i o~igledno dirljivih razgo
vora sa kompozitorkinom majkom, i pomno analiziraju}i njeno delo, ne
ostavljaju}i pritom nijedan segment njenih raznovrsnih tvorevina u senci,
neosvetljenim – da monografija o ovoj umetnici treba da nosi naziv samo
po njenom imenu, “Ksenija”, a da je njeno prezime naprosto izli{no: i za
njenog ìvota, a napose nakon njene iznenadne smrti, koja je dala obol
njenoj celokupnoj li~nosti, bilo je sasvim dovoljno u muzi~kim i {irim
kulturnim krugovima uskliknuti samo njeno ime – Ksenija – pa da se zna
da je re~ o jednoj nepatvorenoj prepoznatljivoj esteti~koj pojavi, kojoj je
prezime sluìlo kao oznaka za li~nu kartu, ali ne i kao oznaka za stvara
la~ku legitimaciju.
Ona je bila i ostala isklju~ivo reprezentant svoje samobitnosti, svoje
samo}e i svog usamljeni{tva, ali nikako ne i nekakvog kolektivnog pokreta
ili pravca: ona nikad nije predstavljala – iako su se mnogi upinjali da to
dokaù, da je svrstaju – ono imaginarno, a u dvadesetom veku vi{e puta
politi~ki ili ideolo{ki materijalizovano, zamjatinovsko “MI”.
Zbog toga nije nimalo slu~ajno {to se autorka ove knjige o Kseniji
na vi{e mesta latila upravo njenih sopstvenih re~i, u kojima se ona o{tro
suprotstavlja svemu {to nema pe~at izrazite individualnosti, i {to se lako
moè podvesti pod ritualni, pokad{to i paganski uobli~eni plural: “... in
spiracija leì u meni.”
“Ovo jeste velika nesre}a (misli na rat iz 90ih – na{a primedba)
i ona je samo na neki na~in fokusirala pravac kuda }e se moja energija
prenijeti. Ali ne dao Bog da to bude povod da se inspiracije ra|aju. Moè
te me zatvoriti u iglo na Aljasci ili u neko pleme u Africi, stvara}u isto.
Kompletna strast i rat i propast, sve nosim u sebi, Ja ne znam za jedan
spoljni uticaj. Ne pamtim da se desilo ne{to povodom ~ega sam ja ne{to
napravila... Sve je ovdje unutra”. (Na{i kurzivi).
320
Nema boljeg demantija od ovog koji smo upravo naveli, da je Kseni
ja Ze~evi} bila povodljiva za bilo kakvim dnevnopoliti~kim stimulusima,
{to nipo{to ne zna~i da je bila imuna na nepravdu, na tu|e patnje i tu|e
tragedije. Naprotiv. Ali i kada je stvarala~kim ~inom stigmatizovala dramu
svog naroda i gubljenja kontura, odnosno definicije njegovog nacionalnog
bi}a, ona je to ~inila – da se na~as oslonimo na Jungovsku terminologiju
– kao “metafizi~ko ozvu~enje jednog kolektivnog arhetipa” – zbog ~ega
je i svaki poku{aj zloupotrebe njenih tvorevina u neke trenutne, partiku
larne potrebe i interese bio osu|en na totalni debakl. Jer ona je ìvela i
stvarala vo|ena mi{lju da nema “rodoljublja bez ~ovekoljublja”, pa je i
to jedan od razloga zbog kojih njena romanti~arska, nesvrhovita priroda
nije mogla biti instrumentalizovana u banalne ciljeve ove obezlju|ene,
bezlogosne, bezose}ajne, roboti~ke civilizacije.
Otud i plemenita potreba autorke ove monografije Branke Radovi}
da intenzivni sklop kriti~arske svetlosti spusti na izrazitu individualnost
Ksenije Ze~evi}, individualnost koja moè biti – u neizbe`nim te`njama ka
svo|enju – zajedni~kim imeniteljima svih njenih talenata, od kojih svakom
slu{aocu Ksenijinih kompozicija i ~itaocu njene literature zastaje dah.
“Poslednji o~ajni~ki krik koji je postojao u ovom veku je ’hipi’
pokret... Hipi pokret nije bio bitan samo zbog ljubavi i mira koji je pro
pagirao, ve} pre svega zato {to je u osnovi imao princip improvizacije, a
ona je osnova individualnosti... Nije bitno koju muziku volite ve} princip
po kome se ona stvara. Bila je to strahovita snaga koja teì ka slobodi,
samim tim opre~na tendenciji ovog veka za uni{tavanjem individualnosti”.
(Na{i kurzivi).
Tom naporu da svim svojim stvarala~kim silama, svojim moralnim
bi}em i svojom ùdnjom da “omuzikali” lepotu samotni~ke pobune, da
se, dakle, odupre “tendenciji” ovog veka da zatre kosmi~ku izuzetnost
svakog pojedina~nog, jedinstvenog umetni~kog glasa, Ksenija Ze~evi} je
posvetila svoj prerano ugasli ìvot, o ~emu re~ito, ne i pateti~no, verodo
stojno svedo~i knjiga Branke Radovi}, koja nije apologetska, ali koja je,
po svojim smelim uvi|anjima, provokativna i opominju}a istovremeno.
âk i kada sa svog utemeljenog muzikolo{kog svetonazora stavlja
odre|ene, ne tako bitne primedbe upu}ene Ksenijinoj “muzi~koj poeti
ci”, Branka Radovi} nijednom ne dovodi u pitanje originalnost njenih
ekstati~nih pijanisti~kih interpretacija, interpretacija obojenih osobenim
Ksenijinim erotizmom, niti originalnost njenog kompozitorskog nastoja
nja: “Nije to bilo besprekorno, nije mo`da ni sasvim pijanisti~ki stasalo
sviranje, ali je bilo originalno, samo njeno i o~aravaju}e. Dok sam je slu{a
la kako muzicira, pomislila bih – samo je klavir njeno polje. A kad bi se
neke ~udesne dubine poezije u muzici razotkrivale iz njenih kompozicija,
rekla bih – ne, ona je ro|eni kompozitor.
321
Hereticus, 1-2/2009
In memoriam
Ni kao kompozitor nije imala potrebu da dovr{ava stvari, da perfek
cionisti~ki poslaè sve slojeve i elemente. Nekada nabacani, taktovi njene
invencije, me|utim, prepoznatljivi su u svakom papiru koji je ostavila...”
(Na{i kurzivi).
Ima li ve}e pohvale jednom prebogatom umetni~kom opusu od ove,
upravo citirane? Naravno da nema! Ksenija Ze~evi} osetila je u sebi bruj
korena koji seù daleko u vekove, ali je i umela i morala da ih upodobi,
da ih saobrazi svom ranjivom i drhturavom stvarala~kom lirizmu.
Otuda i naziv ovog skromnog predgovora “epski lirizam Ksenije
Ze~evi}”, koji sigurno obuhvata makar deo njene filozofije ìvota i umet
nosti, ali koji je, jo{ sigurnije to tvrdimo, nedostatan da prepokrije sve
proplamsaje, ozarenja i zra~enja Ksenijine neponovljive li~nosti i njenog
samosvojnog umetni~kog traganja, traganja i lutanja za slobodnim izra
zom, za otiskom devetnaestovekovnog nemirnog srca u uzravnjenom
pustinjskom pejzaù dvadesetog veka.
Namerno izbegavamo da pominjemo skandal zbog kojeg je Ksenija
Ze~evi} postala gra|anin drugog reda i zbog kojeg su njena potonja dela
do~ekivana organizovanom i dobro orkestriranom “zaverom }utanja”.
Svojim darom ona je dokazala da je izvan svih redova, prvih ili drugih...
Utoliko pre {to je, kao i svaki veliki, istinski umetnik imala ose}anje za
prekogniciju: “\avolje rabote na plo~niku. Ja imam potrebu za sigurno{}u, ali tu sigurnost ja stvaram i ome|ujem. Vani, izvan mog prostora ~eka
sva{ta, ~eka neumijesna rije~ i ne{to mnogo uàsnije.” (Na{ kurziv).
Kao izdava~i, zahvalni smo Branki Radovi} {to se uop{te odvaì
la da napi{e jednu tako ozbiljnu i izazovnu knjigu, a Ksenijinim bliskim
prijateljima na dirljivo potresnim ispovestima, koje }e, mo`da, Kseniji
ipak do{anuti da je vani, izvan njenog prostora slobode i sigurnosti, ~eka
i poneka umijesna, ~asna i ne`na rije~... To je najmanje {to je ona kao
umetnik zasluìla.
@eljko Simi}
322
UPUTSTVO ZA SARADNIKE
Poèljan font – Times New Roman, 12 pt
Prored – Nije vaàn, poèljan 1,5.
Margine – Poèljno je da leva bude 3,5 cm, a desna 3 cm.
Naslov rada – Pi{e se na sredini, velikim slovima (font 14 pt) i boldom.
Podnaslovi se pi{u na sredini, malim slovima i boldom, i numeri{u se arapskim
brojevima. Ukoliko u podnaslovu ima vi{e celina, one se tako|e ozna~avaju
arapskim brojevima (npr. 1.1., 1.1.1., itd.)
Duìna teksta – Tekstovi po pravilu ne treba da budu duì od jednog au
torskog tabaka, koji iznosi 16 strana od 28 redova sa 66 znakova u redu, odnosno
28.800 znakova (font Times New Roman, 12 pt). U slu~aju da tekst, iz odre|enog
razloga, mora da pre|e ovaj obim, molimo saradnike da se obrate glavnom ure
dniku ili njegovom zameniku, koji }e proveriti da li postoje tehni~ke mogu}nosti
za objavljivanje duèg teksta.
Fusnote – Koristiti za citiranje autora i izvora (font 10 pt). U fusnotama
obavezno navesti broj strane izvora odakle je preuzet navod, odnosno podatak.
Tabele, slike i grafikoni – Ukoliko u radu postoje tabele, slike i grafikoni,
oni treba da se na|u u tekstu (isti font i prored kao za osnovni tekstu koristi se
i za tabele i grafikone). Svaka tabela, slika i grafikon moraju da budu ozna~eni
rednim brojem. Nakon oznake i broja, navesti naziv tabele, slike ili grafikona.
Izvor iz kojeg su preuzeti mora da bude naveden u radu, i to u fusnoti.
Pisanje stranih imena i re~i – Strana imena se transkribuju }irilicom na
srpskom jeziku kako je predvi|eno pravopisom srpskog jezika, odnosno kako se
izgovaraju, a prilikom prvog pominjanja u tekstu njihovo prezime se navodi u
zagradi u izvornom obliku (na stranom jeziku) italikom, npr: Maks Veber (Max
Weber).
Pravila citiranja – Pri navo|enju odrednica u fusnotama molimo saradni
ke ~asopisa Hereticus da se drè slede}ih pravila:
1. Citiranje monografija (knjiga):
• U fusnoti se najpre navodi ime, a zatim prezime autora. Ukoliko je re~ o
grupi autora, navode se imena i prezimena svih autora. Ukoliko je re~ o zborniku
stavlja se ime urednika (prire|iva~a), a u zagradu se stavlja (ur.).
• Naziv dela se pi{e italikom.
• Nakon naziva dela pi{e se izdava~, koji se zapetom odvaja od naslova
dela.
• Nakon izdava~a sledi zapeta i mesto i godina izdanja dela. Izme|u mesta
i godine izdanja dela ne pi{e se zapeta.
• Iza godine navodi se strana ili stranice, ukoliko ih je vi{e, iz kojih je
preuzet citat.
• Na kraju fusnote obavezno se stavlja ta~ka.
• Kada je u pitanju zbornik, prvo se navodi ime i prezime autora ~lanka
koji je iz zbornika citiran. Zatim sledi naziv ~lanka pod navodinicima.
323
Hereticus, 1-2/2008
• Iza naziva ~lanka sledi zapeta i “u:”, a zatim se zbornik citira na isti na~in
kao i monografija, osim {to se iza imena urednika stavlja “(ur.)”.
• Ukoliko postoji vi{e autora knjige ili ~lanka (do tri), razdvajaju se za
petom.
• Ukoliko se citira knjiga ili ~lanak sa vi{e od tri autora, navodi se samo
ime i prezime prvog od njih, uz dodavanje skra}enice et alia (et. al.) italikom.
• Za “vidi” koristi se skra}enica V., a za “uporedi” skra}enica Upor.
Primer za monografiju: Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom bogu,
Srpska kraljevska akademija, Beograd 1941, 25; ili
Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom bogu, Srpska kraljevska aka
demija, Beograd 1941, str. 25.
Primer za zbornik: Dragi{a Vasi}, “Karakter i mentalitet jednog pokoljenja”,
u: Bojan Jovanovi} (ur.), Karakterologija Srba, Nau~na knjiga, Beograd 1992,
str. 56.
2. Citiranje ~lanaka iz ~asopisa:
• Prvo se navodi ime i prezime autora.
• Naziv ~lanka se navodi pod navodnicima.
• Nakon naziva ~lanka slede znaci izvoda, zapeta, i naziv ~asopisa otkucan
italikom.
• Iza naziva ~asopisa navodi se broj ~asopisa.
• Godina se navodi nakon broja i to u zagradi.
• Nakon godine navedene u zagradi sledi zapeta i broj strane koja je ci
tirana.
• Na kraju fusnote obavezno se stavlja ta~ka.
Primer za citiranje ~lanka: Milo{ \uri}, “Problem zavisnosti kultura”, Novi
vidici, br. 1 (1928), str. 223; ili
Marinko Arsi} Ivkov, “Gu{enje umetni~kih sloboda u komunisti~koj Srbi
ji”, Hereticus. âsopis za preispitivanje pro{losti, tom I, br. 1 (2003), str. 31.
3. Ponovljeno citiranje:
• Ukoliko se u radu citira samo jedan tekst odre|enog autora, kod ponov
ljenog citiranja tog teksta, posle imena i prezimena autora, sledi op. cit., ili nav.
delo, zapeta i broj strane koja je citirana.
Primer: Veselin âjkanovi}, op. cit., str. 55.
• Ukoliko se citira vi{e radova istog autora, bilo knjiga ili ~lanaka, prvi put
naziv svakog rada se navodi u punom obliku. Svaki naredni put vodi se ra~una
o tome koji je poslednji citirani rad tog autora u fusnoti. Ako prethodni citirani
rad nije isti onda se navodi ime autor, naziv dela italikom, zapeta i broj strane
koja citirana.
Primer: Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, str. 66.
• Ukoliko se citira tekst sa vi{e strana koje su ta~no odre|ene, one se
razdvajaju crticom, posle ~ega sledi ta~ka. Ukoliko se citira vi{e strana koje se
ne odre|uju ta~no, posle broja koji ozna~ava prvu stranu navodi se “i dalje” sa
ta~kom na kraju.
Primer: Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, 5561.
324
Uputstvo za saradnike
Primer: Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, 66 i dalje.
• Ukoliko se citira podatak sa iste strane iz istog dela kao u prethodnoj fu
snoti, koristi se latini~na skra}enica za ibidem italikom, sa ta~kom na kraju (bez
navo|enja imena i prezimena autora).
Primer: Ibid.
• Ukoliko se citira podatak iz istog dela kao u prethodnoj fusnoti, ali
sa razli~ite strane, koristi se latini~na skra}enica Ibid., sa zapetom, i navodi se
odgovaraju}a strana i stavlja ta~ka na kraju.
Primer: Ibid., 75
4. Citiranje propisa
• Propisi se navode punim nazivom u kurentu – obi~no, potom se italikom
navodi glasilo u kojem je propis objavljen, a posle zapete broj i godina objav
ljivanja, ponovo u kurentu – obi~no.
Primer: Zakon o izvr{nom postupku, Slu`beni glasnik RS, br. 125/04.
• Ukoliko se pomenuti zakon citira i kasnije, prilikom prvog pominjanja
posle crte navodi se skra}enica pod kojom }e se propis dalje pojavljivati.
Primer: Zakon o izvr{nom postupku – ZIP, Slu`beni glasnik RS, br.
125/04.
• Ukoliko je propis izmenjivan i dopunjavan, navode se sukcesivno brojevi
i godine objavljivanja izmena i dopuna.
Primer: Zakon o dru{tvenoj brizi o deci, Slu`beni glasnik RS, br. 49/92,
29/93, 53/93, 67/93, 8/94.
• ^lan, stav i ta~ka propisa ozna~ava se skra}enicama ~l., st., i ta~.
Primer: ~l. 7, st. 2, ta~. 4, ili ~l. 3, 4, 5, i 7., ili ~l. 59, itd.
4. Citiranje tekstova sa interneta
• Citiranje tekstova sa interneta treba da sadrì naziv citiranog teksta,
adresu internet stranice i datum pristupa stranici.
Primer: Roger Clarke, “Biometrics and Privacy”, studija preuzeta sa ad
rese htpp://www.anu.edu.su/people/Roger.Clarke/Biometrics.html. 15. april 2001.
Posebne napomene:
• Radovi se predaju u {tampanom i elektronskom obliku, s napomenom
autora u kom pismu treba da se {tampaju – }irilicom ili latinicom.
• Svaki ~lanak treba da ima saètak i klju~ne re~i na engleskom. Rezime
i klju~ne re~i moète da po{aljete na srpskom po{to ~asopis ima mogu}nost da
obezbedi prevod saètka i klju~nih re~i na engleski.
• Redakcija zadràva pravo da prilago|ava rad op{tim pravilima ure|ivanja
~asopisa i standarda srpskog jezika.
• Svi ~lanci se daju na UDK klasifikaciju, i posle {est meseci do godinu
dana dostupni su i preko vebsajta ~asopisa. Za sada su dostupni besplatno.
• âsopis, naàlost, nema sredstva da saradnicima ispla}uje honorar, ali
zato svaki saradnik moè da dobije broj primeraka koji mu je potreban.
Redakcija ~asopisa Hereticus
325
Hereticus, 1-2/2009
326
In memoriam
H E R E T I C U S
Journal for the Re-examination of the Past
Vol. VII (2009), No. l-2
TABLE OF CONTENTS
Introductory Note . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5
OVERCOMING THE PAST – MYTH OR REALITY
Joahim Perels
Myth about Overcoming the Past . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Petrovic
Historians facing the Challenge of Overcoming the Past . . . . . . .
Jovica Trkulja
Aphorises of the Legal Overcoming
of the Past in Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slobodan G. Markovic
Social Importance of Property Restitution
and Europeanisation of Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Srdjan Cvetkovic
Structure of Political Convicts in Serbia
and Yugoslavia in the period from 1945 to 1985 . . . . . . . . . . . . .
11
19
35
59
72
Research
Predrag Vukasovic
Hippocrates and the Contemporary
Relevance of his Oath . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Milojica Sutovic
Liberation of Kosovo/or Serbia’s Access to the Sea . . . . . . . . . . 109
Translations
Joahim Fest
Hitler’s Biography
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Essays
Neven Cveticanin
A Note on the Institutional School of Thought
as the Essence of European Identity . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
327
Hereticus, 3-4/2008
Jaroslav Hasek
A Financial Problem
Uvodnik
Developments
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Events
Vladimir Petrovic
Overcoming the Past in Germany 1989–2009 . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Marinko M. Vucinic
Challenges of a Crisis and the Democratic Society . . . . . . . . . . . . 160
Views
Dusko M. Celic
Pogrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Marinko M. Vucinic
IInstallation of Bizarreness . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ilija Markovic
Aphorism as the Last Fortress of Resistance . . . . . . . . . . . . . . . .
Interviews
Messages and Morals of Serbian October (12)
Dragana Kuzmanovic
We shall be Tenants in Our Own Homes
...................
Controversies
Tomislav Krsmanovic
On Misconceptions of Repression after 1948
................
167
169
173
178
195
Memories
Djuro Djurovic
Contemplations about Death . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Milovan Djilas
Encounter with Stalin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Dossier
Castrated Tutorship – Censorship of Competitors in Orations
Introductory Note (Dejan Mili}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Censorship of Competitors in Orations
Competition in Oration (Svetlana Gradinac) . . . . . . . . . . . . . . . .
Rulebook on Republic Competition
of Secondary Schools in Orations . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Objections on Rulebook (S. Avramovi},
J. Trkulja, S. Gradinac, Dejan Mili}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
“Censorship in Orations” – Media Coverage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Epilogue . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
328
243
245
248
250
251
279
Uvodnik
Retrospectives and Review Articles
Jovica Trkulja
“Political Memories” of Dragoljub Jovanovi} . . . . . . . . . . . . . . . .
Miodrag Rai~evi}
A Note on Dragoljub Jovanovi}, the writer . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ratomir Damjanovi}
Logos–Etos–Patos (regarding the book “Rhetorike techne
– Oration Skills” of Professor Sima Avramovi}) . . . . . . . . . . . . . . .
Ljubomir Petrovi}
Between Science and Politics (Mira Radojevi},
Scientist and Politics, Political Biography
of Boìdar V. Markovi}, 1874–1946) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Miroslav Svir~evi}
New Views on Principles of Justice and Political Freedom
(F.A. Hayek, Law, Legislation and Liberty) . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Petrovi}
From No Way Out to Paths and Deviations of Rechtsstaat
(Jovica Trkulja (ed), Paths and
deviations of Serbia’s Rechtsstaat) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Markovi}
Tide of Restitution in Contemporary World
(Elazar Barkhan, Guilt, Nation, Restitution
and Correction of Historical Injustice) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
In memoriam
@eljko Simi}
Epic Lyrics of Ksenija Ze~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
283
290
295
305
310
314
316
319
Guidelines for Contributors . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
329
Hereticus, 3-4/2008
Uvodnik
Objavljivanje ovog broja pomogao je
B alkanski
fond za demokratiju
CIP – Êàòàëîãèçàöè¼à ó ïóáëèêàöè¼è
Íàðîäíà áèáëèîòåêà Ñðáè¼å, Áåîãðàä
1-2/2009
HERETICUS: ~asopis za preispitivanje
pro{losti / glavni i odgovorni urednik
Jovica Trkulja. - Vol. 7, No. 1-2 (2009) . - Beograd (Goce Del~eva 36): Centar za
unapre|ivanje pravnih studija, 2009-. - 23
cm
ISSN 1451-1582 = Hereticus
COBISS.SR-ID 109429004
330